Skupština Srbije usvojila je 3. decembra državni budžet za 2026. godinu. Poslanici su, pored ostalog, na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) usvojili amandman kojim je 164 milijarde (oko 1,4 milijarde evra) dinara opredeljeno za obezbeđivanje "energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje". Za tu namenu, prvobitno je bilo planirano 600 miliona dinara (oko 5,12 miliona evra). Prethodno je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila amandman koji će predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS) NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a kompanija je 2. decembra saopštila da je počela obustava rada proizvodnih postrojenja Rafinerije nafte zbog nedostatka sirove nafte. Vlada Srbije je na sednici 25. novembra usvojila odluku da se Rusiji da rok od 50 dana da nađe kupca za svoj udeo, nakon čega će država uvesti svoju upravu u NIS i ponuditi ruskoj strani "najveću moguću cenu" za tu kompaniju. Kako će još izgledati budžet?Prihodi državne kase će biti oko 2.414,7 milijardi dinara (oko 20,6 milijardi evra), što je za 2,9 odsto više u odnosu na iznos prihoda predviđen originalnim budžetom za ovu godinu. Ukupni rashodi i izdaci budžeta planirani su u iznosu od 2.751,7 milijardi dinara (oko 23,5 milijardi evra), pa će fiskalni deficit budžeta biti 337 milijardi dinara (oko 2,9 milijardi evra) odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Projektovana stopa rasta BDP-a za 2026. godinu je tri odsto. Predstavljajući budžet za 2026, ministar finansija Srbije Siniša Mali ocenio je da je on socijalno odgovoran i obezbeđuje nastavak kapitalnih ulaganja i razvoj infrastrukture, odnosno poboljšanje standarda građana i nastavak reformi, prenela je Beta. "Predloženi budžet je u funkciji ostvarenja programa 'Skok u budućnost - Srbija 2027' i organizovanje međunarodne izložbe Ekspo", rekao je Mali na sednici Skupštine Srbije 25. novembra. Naveo je i da je ovim budžetom obezbeđen novac za uvećanje penzija od 12,2 odsto od decembra ove godine kao i za rast plata u javnom sektoru od januara iduće godine od 5,1 odsto. Za opoziciju, budžet je "koruptivan" i netransparentan", napravljen "po meri vlasti, a ne građana i privrede Srbije". Smatraju i da bi novac za gradnju Nacionalnog stadiona, delfinarijuma u Surčinu i drugih kapitalnih projekata trebalo da se smanji ili prenameni. Deo opozicije je ukazivao i na neophodnost većih od predlogom budžeta predviđenih ulaganja u prosvetu. Na sednici, koja ja je počela 25. novembra, poslanici su, pored ostalog, usvojili set poreskih zakona, zakona iz oblasti energetike, izmene Zakona o Vojsci Srbije, a izjašnjavaće se i o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Skupština će glasati i o potvrđivanju nekoliko međunarodnih sporazuma i finansijskih ugovora.

Ministarstvo vanjskih poslova Tadžikistana negiralo je tvrdnje da je u pregovorima s Rusijom o pomoći u čuvanju granice s Afganistanom nakon napada u kojem je ubijeno pet kineskih državljana u tom području. Tvrdnja o pojačanom ruskom vojnom prisustvu proizilazi iz izvještaja Reutersa od 2. decembra, u kojem se poziva na tvrdnje neimenovane tadžikistanske sigurnosne izvore. Oni su rekli da su u toku pregovori putem Organizacije sporazuma o kolektivnoj sigurnosti (ODKB), regionalnog sigurnosnog bloka pod vodstvom Moskve, o raspoređivanju ruskih trupa za zajedničke patrole duž granice duge 1.344 kilometra između dvije zemlje. Portparol tadžikistanskog Ministarstva vanjskih poslova Šohin Samadi rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) 3. decembra da su tvrdnje "izmišljene". "Uskoro ćemo izdati službeni odgovor. Objavljivanjem ove vijesti, Reuters svojim čitateljima pruža neprovjerene informacije", rekao je Samadi. ODKB do objavljivanja ove vijesti nije odgovorio na zahtjev RSE za komentar. Reuters nije povukao svoje izvještavanje i nije direktno komentarisao demanti tadžikistanske vlade. Sukobi duž nestabilne tadžikistansko-afganistanske granice nisu neuobičajeni, ali ovo udaljeno područje dospjelo je na naslovnice 27. novembra kada je u napadu iz Afganistana ubijeno pet kineskih radnika, a ranjeno pet drugih koji su radili za zajedničku kinesko-tadžikistansku kompaniju za rudarstvo zlata. Napad, za koji su tadžikistanske vlasti saopštile da je u njemu korišteno vatreno oružje i dron opremljen eksplozivnom napravom za napad na objekat u kojem su smješteni rudarski radnici, stavio je tadžikistanskog predsjednika Emomalija Rahmona pod pritisak, jer je sigurnost kineskih državljana ugrožena u zemlji od oko 11 miliona stanovnika. Peking je savjetovao svojim građanima, od kojih mnogi rade u rudarstvu i drugim poslovnim aktivnostima širom zemlje, da odmah napuste pogranično područje 1. decembra. Od 2010. godine, Kina se pojavila kao najveći trgovinski partner Tadžikistana, strani investitor i kreditor, a Peking posjeduje više od polovine vanjskog duga Dušanbea. Kina je zauzela vodeću poziciju u ekonomiji zemlje, gradeći nove puteve i ulažući u sektore kao što su telekomunikacije, poljoprivreda i rudarstvo. Dušanbe i Kabul se međusobno optužuju za pružanje utočišta naoružanim grupama otkako su talibani preuzeli vlast u Afganistanu 2021. godine. Tadžikistan je bio jedina susjedna zemlja koja se javno protivila povratku talibana na vlast, nazivajući militantnu grupu prijetnjom regionalnoj stabilnosti. Talibanska vlada je prošle sedmice okrivila neimenovanu grupu za koju je rekla da pokušava stvoriti nestabilnost i izjavila da će sarađivati s tadžikistanskim vlastima oko incidenta. Nakon napada na kineske radnike, zvaničnici ministarstava vanjskih poslova obje zemlje razgovarali su telefonom. Rahmon je također 1. decembra sazvao šefove sigurnosnih agencija zemlje kako bi razgovarali o situaciji duž planinske granice Tadžikistana s Afganistanom. Reuters je u svom izvještaju naveo da su tada vođeni razgovori o raspoređivanju ruskih trupa za zajedničke patrole s tadžikistanskim gardama pod okriljem ODKB-a, ali da konačna odluka tek treba biti donesena. Moskva već održava vojno prisustvo u zemlji izvan glavnog grada Dušanbea. Ruske trupe su ranije čuvale tadžikistansku granicu s Afganistanom, iako Dušanbe samostalno patrolira tim područjem od 2005. godine. Tadžikistan je također dozvolio Pekingu da zajednički upravlja nekim graničnim ispostavama u blizini 477 kilometara duge granice te centralnoazijske zemlje s Kinom.

Ambasade SAD, Nemačke i Velike Britanije na Kosovu reagovale su na odluku Centralne izborne komisija Kosova da ne sertifikuje Srpsku listu za vanredne parlamentarne izbore 28. decembra, uz napomenu da se svim građanima, bez podela, moraju obezbediti demokratska prava. Članovi Samoopredeljenja u Centralnoj izbornoj komisiji su 2. decembra po treći put ove godine glasali protiv sertifikacije ove vodeće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, dok su ostale albanske stranke bile uzdržane. Izborni panel za žalbe i predstavke je ranije poništio odluku CIK-a da ne sertifikuje Srpsku listu uoči parlamentarnih izbora 9. februara i lokalnih izbora 12. oktobra. Ambasada SAD u Prištini je ocenila da su pokušaji Samoopredeljenja da blokira Srpsku listu da učestvuje na izborima “kratkotrajni i stvaraju podele”. "Takve akcije potkopavaju stabilnost Kosova i interese SAD, uključujući i ponovno pokretanje našeg strateškog dijaloga radi unapređenja mogućnosti za američke i kosovske kompanije", saopšteno je. SAD su 12. septembra suspendovale Strateški dijalog sa Kosovom uz obrazloženje da odluke i postupci Vlade na dužnosti Aljbina Kurtija povećavaju tenzije i nestabilnost. Ambasador Velike Britanije na Kosovu, Džonatan Hargrivs (Jonathan Hargreaves), izrazio je zabrinutost zbog najnovijeg pokušaja političkih aktera da spreče Srpsku listu da učestvuje na izborima. "Takvi postupci potkopavaju teško stečenu reputaciju Kosova kao multietničku demokratiju i štete odnosima sa bliskim partnerima", naveo je on. Reagovao je i ambasador Nemačke na Kosovu, Rainer Rudolf (Rudolph), koji je izrazio žaljenje zbog opstrukcije pojedinih članova CIK-a da se Srpska lista sertifikuje za učešće na izborima. "Izbori moraju biti slobodni od političkih aktera", ocenio je on. Prethodno je žaljenje zbog odluke Centralne izborne komisije izrazila je i Kancelarija EU na Kosovu. "Politizacija CIK-a od strane Samoopredeljenja i drugih političkih stranaka šteti inkluzivnom izbornom procesu u skladu sa međunarodnim standardima i izveštajem Misije EU za posmatranje izbora", navedeno je u reakciji. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu takođe izrazila je zabrinutost zbog odluke pojedinih članova CIK-a da ne sertifikuju Srpsku listu ili budu uzdržani oko učešća ove stranke na izborima 28. decembra. OEBS je napomenuo da ovakav pristup narušava poverenje javnosti u izborni proces i učvršćuje percepciju da su odluke politički motivisane, a ne zasnovane na pravičnosti, inkluzivnosti i transparentnosti. Srpska lista se sada na ovu odluku CIK-a može žaliti Izbornom panelu za žalbe i predstavke. Inače, članovi Samoopredeljenja u Centralnoj izbornoj komisiji, Sami Kurteši (Kurteshi) i Aljban Krasnići (Alban Krasniqi), oštro su se usprotivili sertifikaciji Srpske liste. Kurteši je na sednici rekao da ova stranka "radi protiv interesa Kosova". Na izborima 9. februara, Srpska lista je osvojila je devet od deset zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova, dok je na lokalnim izborima dobila vlast u svih deset opština sa srpskom većinom. Vanredni izbori održavaju se 28. decembra pošto Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koje je pobedilo na februarskim izborima, nije uspelo da formira novu Vladu Kosova.

Bilo bi pogrešno reći da je ruski predsjednik Vladimir Putin odbacio američki plan za Ukrajinu o kojem je razgovarano u utorak, izjavio je portparol Kremlja Dimitrij Peskov na brifingu za novinare 3. decembra. Putin je prihvatio neke od prijedloga, a druge odbacio u onome što je bio normalan proces pregovora, rekao je Peskov, prenose ruske agencije. Prema njegovim riječima, razgovori su samo označili prvu razmjenu mišljenja. On je odbio dati daljnje komentare o pregovorima, rekavši da imaju veće šanse da budu produktivni bez javnih komentara. Peskov je dodao da je Rusija spremna sastajati se s američkim zvaničnicima onoliko često koliko je potrebno kako bi se postiglo rješenje u vezi s ratom. Dan ranije, 2. decembra, američka delegacija, predvođena specijalnim izaslanikom Steveom Witkoffom, razgovarala je s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom i njegovim pomoćnicima skoro pet sati u Kremlju o prijedlogu usmjerenom na okončanje invazije Moskve na Ukrajinu. U danu intenzivnih diplomatskih napora za okončanje najvećeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svjetskog rata, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da "sada više nego ikad" postoji šansa za postizanje dogovora. Jurij Ušakov, Putinov savjetnik za vanjsku politiku, rekao je novinarima nakon sastanka u Kremlju da mir nije ni bliže ni dalje. "Nismo razgovarali o konkretnim formulacijama koje su Amerikanci pripremili, već o suštini poruke. Neke stvari nam odgovaraju. Neke stvari su naišle na naše kritike", rekao je Ušakov, napominjući da su teritorijalna pitanja posebna tačka spoticanja. Američki državni sekretar Marco Rubio, komentarišući razgovore sa Rusijom o okončanju rata sa Ukrajinom, rekao je: "Postigli smo izvestan napredak, ali još nismo stigli do cilja." "I zato smo pokušali da uradimo – i mislim da smo postigli izvjestan napredak – jeste da shvatimo sa čime bi Ukrajinci mogli da žive, a što im daje sigurnosne garancije za budućnost", rekao je Rubio za Foks News, u intervjuu emitovanom 2. decembra. "Na kraju krajeva, odluke, u slučaju Rusije, mora donijeti sam Putin, a ne njegovi savjetnici. Putin – samo Putin može da okonča ovaj rat na ruskoj strani", dodao je. U međuvremenu, generalni sekretar NATO-a Mark Rutte upozorio je na početku sastanka ministara vanjskih poslova Alijanse 3. decembra se Rusija priprema za "dugoročnu konfrontaciju". Rusija "blisko sarađuje" s Kinom, Sjevernom Korejom i Iranom "kako bi poremetila naša društva i uništila globalna pravila", kazao je Rutte u uvodnom obraćanju, te naglasio da se "pripremaju za dugoročnu konfrontaciju", prenio je BBC. Ministri vanjskih poslova NATO-a sastali su se u Briselu kako bi razgovarali o daljoj podršci Ukrajini, kao i o tekućim naporima za jačanje odvraćajućih i odbrambenih sposobnosti saveza.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte upozorio je na početku sastanka ministara vanjskih poslova Alijanse 3. decembra se Rusija priprema za "dugoročnu konfrontaciju". Rusija "blisko sarađuje" s Kinom, Sjevernom Korejom i Iranom "kako bi poremetila naša društva i uništila globalna pravila", kazao je Rutte, te naglasio da se "pripremaju za dugoročnu konfrontaciju", prenosi BBC. Prema njegovim riječima, Rusija "nastavlja testirati odvraćajuću moć" Alijanse koja se sada "suočava sa stvarnim i trajnim opasnostima". Rutte je kazao i da je Rusija narušila zračni prostor članica NATO-a avionima i dronovima, izvršila sabotaže i poslala špijunske brodove u NATO vode, te dodao da su ove akcije "nepromišljene i opasne". Zemlje NATO-a "povećavaju svoja ulaganja u odbranu, ali da svi moramo dati svoj doprinos", konstatovao je generalni sekretar NATO-a, te dodao da Ukrajini "treba naša podrška više nego ikad", jer dolazi zima i ruski napadi se nastavljaju. Ministri vanjskih poslova NATO-a sastali su se u Briselu kako bi razgovarali o daljoj podršci Ukrajini, kao i o tekućim naporima za jačanje odvraćajućih i odbrambenih sposobnosti saveza. Rutte je uoči okupljanja rekao da Kijev ostaje ovisan o vojnoj pomoći dok Rusija nastavlja napadati Ukrajinu i pozvao članice NATO-a da obećaju veću podršku. Naveo je da očekuje da će u narednim danima biti objavljeni dodatni doprinosi inicijativi za finansiranje Liste prioritetnih zahtjeva Ukrajine (PURL). Ova šema finansiranja predviđa prodaju municije i oružja proizvedenog u Sjedinjenim Državama evropskim saveznicima i Kanadi, koji će ih potom staviti na raspolaganje Ukrajini. Međutim, sastanak će vjerovatno biti u sjeni tekućih mirovnih napora za Ukrajinu koje predvode SAD i odsustva američkog državnog sekretara Marca Rubia. Neuobičajeno je da američki državni sekretar ne prisustvuje lično formalnom sastanku ministara vanjskih poslova NATO-a. Rubia predstavljaa njegov zamjenik, Christopher Landau. Američko-ruski susret u MoskviDan ranije, 2. decembra, američka delegacija, predvođena specijalnim izaslanikom Steveom Witkoffom, razgovarala je s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom i njegovim pomoćnicima skoro pet sati u Kremlju o prijedlogu usmjerenom na okončanje invazije Moskve na Ukrajinu. U danu intenzivnih diplomatskih napora za okončanje najvećeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svjetskog rata, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da "sada više nego ikad" postoji šansa za postizanje dogovora. Jurij Ušakov, Putinov savjetnik za vanjsku politiku, rekao je novinarima nakon sastanka u Kremlju da mir nije ni bliže ni dalje. "Nismo razgovarali o konkretnim formulacijama koje su Amerikanci pripremili, već o suštini poruke. Neke stvari nam odgovaraju. Neke stvari su naišle na naše kritike", rekao je Ušakov, napominjući da su teritorijalna pitanja posebna tačka spoticanja. "Ne vidimo šansu za rješavanje ukrajinske krize bez teritorijalnih pitanja. Da bismo zaista krenuli naprijed, vrijeme je da i Moskva i Washington ozbiljno počnu raditi", dodao je on. Američki državni sekretar Marco Rubio, komentarišući razgovore sa Rusijom o okončanju rata sa Ukrajinom, rekao je: "Postigli smo izvestan napredak, ali još nismo stigli do cilja." "I zato smo pokušali da uradimo – i mislim da smo postigli izvjestan napredak – jeste da shvatimo sa čime bi Ukrajinci mogli da žive, a što im daje sigurnosne garancije za budućnost", rekao je Rubio za Foks News, u intervjuu emitovanom 2. decembra. "Na kraju krajeva, odluke, u slučaju Rusije, mora donijeti sam Putin, a ne njegovi savjetnici. Putin – samo Putin može da okonča ovaj rat na ruskoj strani", dodao je. Witkoff nije odmah komentarisao, već je otišao u američku ambasadu u Moskvi. Evropski stavovi i Putinov odgovorWitkoff i zet američkog predsjednika Donalda Trumpa, Jared Kushner, došli su u rusku prijestolnicu kako bi se sastali s Putinom i višim pregovaračima nakon što je početni američki prijedlog od 28 tačaka – za koji se generalno smatra da je u skladu s nekoliko ruskih ciljeva – "prerađen" na 19 tačaka nakon razgovora američke i ukrajinske delegacije prošle sedmice. Evropske vlade su također podnijele amandmane i kontraprijedlog na nacrt plana, nastojeći ukloniti ili ublažiti odredbe za koje su navele da potkopavaju suverenitet Ukrajine. Međutim, Moskva je u potpunosti odbacila te evropske promjene. Prema ruskoj novinskoj agenciji Interfax, Putin je rekao da evropski amandmani imaju za cilj opstruirati napredak ka sporazumu. Govoreći uoči sastanka s Witkoffom i Kushnerom, Putin je rekao da je Rusija spremna uključiti evropske države u pregovore sve dok one prepoznaju ono što je on nazvao "realnošću na bojnom polju" u Ukrajini. "Nemamo namjeru boriti se protiv Evrope, to sam rekao 100 puta", rekao je Putin. "Ali ako Evropa želi ponovo da se bori i počne, onda smo za to odmah spremni." Evropska unija je više puta navela da neće prihvatiti nasilno prekrajanje evropskih granica i da samo Ukrajina može odlučivati o budućnosti svoje teritorije. Putin i dalje insistira na tome da Ukrajina mora predati istočnu regiju Donbasa kako bi osigurala mir, uključujući područja koja Rusija nije uspjela zauzeti u više od tri i po godine rata. Kijev je odbacio te uslove i suprotstavio se pokušajima Moskve da ograniči težnje Ukrajine za NATO ili ograniči veličinu njegovih oružanih snaga.

Vlada SAD-a zaustavila je zahtjeve za imigraciju za građane iz 19 zemalja, uključujući Afganistan, Jemen i Haiti, navodi se u službenom memorandumu objavljenom 2. decembra, što označava produbljivanje sveobuhvatne nacionalne akcije suzbijanja migracija. Vlasti su, prema memorandumu, pauzirale obradu zelenih karata i državljanstva za ljude iz zemalja koje već podliježu putnim ograničenjima koja je predsjednik Donald Trump najavio u junu. Tih 19 zemalja također uključuju Venecuelu, Sudan i Somaliju. Visoki američki zvaničnici su posljednjih dana signalizirali da će oštro pooštriti ograničenja imigracije, što je potaknuto pucnjavom na dva vojnika Nacionalne garde prošle sedmice. Glavni osumnjičeni za pucnjavu, u kojoj je ubijen jedan pripadnik Nacionalne garde, je afganistanski državljanin. Muškarac, koji se u utorak izjasnio da nije kriv za ubistvo, ušao je u Sjedinjene Američke Države tokom masovnih evakuacija, dok su se strane snage povlačile iz Afganistana 2021. godine. "USCIS (Službu za državljanstvo i imigraciju) igra ključnu ulogu u sprečavanju terorista da traže sigurno utočište u Sjedinjenim Američkim Državama i osigurava da provjere, provjere i presude USCIS-a daju prioritet sigurnosti američkog naroda i poštuju sve američke zakone", navodi se u memorandumu. SAD su, dodaje se, nedavno vidjele "šta nedostatak provjera, provjera i davanja prioriteta brzim presudama može učiniti američkom narodu", navodeći osumnjičenog strijelca u prošlosedmičnom napadu kao primjer. Desetine hiljada ugroženih Afganistanaca su, nakon što su se tvrdokorni talibani vratili u Kabul 2021. godine, avionima koje su organizirale SAD prevezeni iz Kabula u Katar i Ujedinjene Arapske Emirate. Program američke vlade SIV, kreiran 2001. godine, nudio je odlazak državljanima Afganistana koji su bili direktno zaposleni u američkoj vojsci i diplomatskim misijama u Afganistanu. U januaru su Sjedinjene Američke Države obustavile Američki program za prijem izbjeglica (USRAP) na najmanje tri mjeseca, nanoseći udarac desetinama hiljada Afganistanaca koji su čekali na preseljenje. Među njima je bilo oko 15.000 Afganistanaca koji žive s privremenim vizama u Pakistanu, prema podacima koje su dostavile pakistanske vlasti.

Evropska unija (EU) ima za cilj okončati sav uvoz ruskog plina do kraja 2027. godine, prema sporazumu postignutom u Briselu između vlada država članica i predstavnika Evropskog parlamenta, prenijela je njemačka novinska agencija Dpa 3. decembra. Prema planu, za kratkoročne ugovore zaključene prije 17. juna 2025. godine zabrana uvoza ruskog plina stupit će na snagu od 25. aprila 2026. godine za ukapljeni prirodni plin (LNG) i 17. juna 2026. godine za plinovodni transport. Za dugoročne ugovore o LNG-u, zabrana će se primjenjivati od 1. januara 2027. godine, u skladu s 19. paketom sankcija EU. Dugoročni ugovori o plinovodnom transportu bit će postepeno ukinuti počevši od 30. septembra 2027. godine, pod uvjetom da se ispune ciljevi skladištenja plina, a najkasnije do 1. novembra 2027. godine. Bugarska, iz koje Srbija dobija ruski plin, saopštila je ranije da će podržati obustavu isporuke i tranzita ruskog gasa Evropskoj uniji. Plinovod Turski tok prolazi kroz Bugarsku, preko koje ruski plin dolazi do članica EU, Mađarske i Slovačke, preko Srbije. Srbija je, inače, desetljećima ovisna od uvoza plina iz Rusije, odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom. Ipak, Srbija nema dugoročni ugovor sa Rusijom o isporuci plina. Lideri Evropske unije su se još 2022. godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu, složili da postepeno okončaju ovisnost od ruskih fosilnih goriva. "Kao posljedica toga, uvoz plina i nafte iz Rusije u EU značajno je smanjen posljednjih godina. Međutim, dok je uvoz nafte pao na manje od tri posto u 2025. godini, ruski plin i dalje čini procijenjenih 13 posto uvoza EU u 2025. godini, u vrijednosti od preko 15 milijardi eura godišnje“, navodi se na web stranici Evropskog vijeća. Kako je navedeno, EU je stoga "izložena značajnim rizicima u pogledu svoje trgovine i energetske sigurnosti". U samom dokumentu se također ističe da je Rusija i ranije, 2006. i 2009. godine, obustavila isporuke plina, što je dovelo do poremećaja na tržištu. "Od marta 2022. godine, Ruska Federacija sistematski obustavlja ili smanjuje isporuke prirodnog plina državama članicama, što je dovelo do značajnih poremećaja na tržištu plina Unije", navodi se u dokumentu.

Učesnici rasprave u Spoljnopolitičkom odboru Predstavničkog doma SAD u utorak su pozvali administraciju predsednika Donalda Trampa (Trump) da se više angažuje na Zapadnom Balkanu kako bi se stabilizovao taj region, uz ocene da ga najviše destabilizuje Rusija preko Srbije. Otvarajući saslušanje u Pododboru za Evropu, predsedavajući republikanac Kit Self (Keith) je ocenio da je Zapadni Balkna, mimo Ukrajine koja je pod ruskom invazijom, "najnestabilniji region u Evropu" Nerešen odnose Srbije s Kosovom jedan je od osnovnih pokretača regionalne nestabilnosti, što dalje omogućava Rusiji da podriva EU i mogućnosti NATO-a da osnaži balkanske zemlje, rekao je Self. Pogoršanje situacije u Bosni i Hercegovini dovelo je do, kako je naveo, "eksponencijalnog povećanja upotrebe pravno spornih bonskih ovlašćenja visokog predstavnika". U slučaju sukoba NATO saveznici Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora biće direktno na nišanu, što bi moglo da dovede do potencijalnog aktiviranja član 5 Alijanse, rekao je Self, dodajući da sinhronizovanim odbrambenim aktivnostima NATO saveznici na Balkanu treba da izgrade političko i vojno odvraćanje, ali da će Kosovo pak biti posebno izloženo zbog toga što nije u zapadnom vojnom savezu. Američki protivnici aktivno eksploatišu ranjivosti da vode hibridni rat koji povećava nestabilnost regiona, rekao je Self i dodao da Kina koristi svoj uticaj sprovodeći vojne vežbe i šaljući oružje Srbiji. Pored toga, dodao je, Kina postiže ekonomske dogovore širom regiona u okviru specifičnog napor da održi svoj maligni aparat i iskoristi korupciju na Zapadnom Balkanu. Rusija takođe utiče na porast tenzija u BiH, Republici Srpskoj i Srbiji, istakao je Self, dodajući da bivši predsednik RS Milorad Dodik nastavlja da koristi svoj politički kapital da kontroliše RS i igra na ruku Rusije preteći secesijom od BiH. S druge strane, prema njegovim rečima, Srbija uprkos indirektnom slanju oružja u Ukrajini, takođe ima odbrambene veze s Rusijom i Kinom, promoviše kinesku i rusku propagandu. On je istakao da se za okončanje političkog uticaja Moskve, mora pozabaviti pitanjem oslanjanja Srbije na ruske energente. Uprkos tim izazovima, i dalje postoje mogućnosti za poboljšanje stabilnosti, mira i prosperiteta na Zapadnom Balkanu, a američko liderstvo mora imati značajan uticaj na održanje stabilnosti i sprečavanja obnavljanja sukoba, rekao je Self i pozdravljam Trampovu administraciju zbog ponovnog angažovanja s ovim, kako je naveo, "često zanemarenim regionom". Vilijem Kiting (William R. Keating), najviši rangirani član Demokratske partije u Pododboru, izrazi je verovanje da SAD moraju da nastave da podržavaju budućnost BiH, što uključuje i Kancelariju visokog predstavnika (OHR). On je kritikovao Trampovu administraciju zbog ukidanja sankcija Dodiku i njegovim saradnicima za koje je naveo da su pokazali malo spremnosti da promene ponašanje u RS. Navodeći da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama podrivao vladavinu prava i ojačao veze svoje zemlje s Kinom i Rusijom, rekao je pozvao državnog sekretara Marka Rubija (Marco) da radi na jačanju borbe protiv korupcije, kao i vladavine prava u Srbiji, a i da se stavi jasno do znanja Beogradu da učvršćivanje veza s Moskvom i Pekingom nije kompatibilno s proklamovanim ciljem da bude uključen u transatlantsku zajednicu. On je izrazi uverenje da bi veći angažman SAD na Balkanu, region približio članstvu u EU i pozvao je Trampovu administraciju da uveri saveznike i partnere u regionu da će SAD nastaviti da se angažuju i biti posvećene budućnosti regiona. Maks Primorac (Max), saradnik Margaret Tačer centra za slobodu pri konzervativnoj Heritidž fondaciji (Heritage Foundation) ocenio je da "Balkan nije u dobrom stanju" i naveo da je "BiH propala država" 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i milijardi potrošenih američkih dolara na pomoć. On je rekao da je država BiH "u trajnoj krizi" i da je krajnje vreme da se okonča "katastrofalan" pokušaj izgradnje države, a da na prvom mestu suverenitet te zemlje mora biti uspostavljen ukidanjem Kancelarije visokog predstavnika "koji smenjuje izabrane lidere, stavlja veto na zakone i zabranjuje svakoga koga ne voli". Stejt department mora da okonča napor da stvori centralizovanu državu kojom dominiraju muslimani, što krši dejtonsku garanciju jednakosti tri naroda i gura Srbe ka secesiji, rekao je Primorac, dodajući da Hrvati trpe veliku diskriminaciju u okviru veće muslimanske zajednice i da im je uskraćeno pravo da izaberu svog predstavnika. "Međutim, region se neće stabilizovati dok se Srbija ne normalizuje", istakao je Primorac, navodeći da lideri u Srbiji "ostaju vezani za prorusku agendu koja podstiče nestabilnost" među susednim zemljama, posebno na Kosovu i Crnoj Gori, i omogućava Moskvi, Pekingu i Teheranu prilike da podrivaju južno krilo NATO-a. Regionalni odgovor da se Srbije uvuče i izguraju Kina, Rusija i Iran, ocenio je Primorac, naglasivši da "samo liderstvo SAD može to da uradi", kao i da "globalno liderstvo predsednika Trampa zasnovano na miru kroz snagu povezano s praktičnom diplomatijom nudi Srbiji i Balkanu istorijski put ka integraciji sa Zapadom". Američki gas i nafta mogu da pomognu okončanu oslanjanju Balkana na Rusiju, oduzmu sredstva ratnoj mašineriji ruskog predsednika Vladimira Putina i minimiziraju mešanje Moskve u region, naveo je Primorac, uz ocenu da je američka vlada bila u pravu da sankcioniše NIS zbog ruskog vlasništva. "Bela kuća treba da odredi političke ambasadore na Balkan da promovišu agendu fokusiranu na biznis, ali da bude spremna da koristi vize, bankarske i druge sankcije uz komercijalne i investicione podsticaje da izvuče region iz ruskih, kineskih i iranskih ruku", rekao je on. Saradnik Centra za Evropu i Evroaziju na Hadson institutu Luk Kofi (Luke Coffey) rekao je da Rusija vidi Balkan kao oblast za izazivanje nestabilnosti i da deli transatlantski savez, dok Srbija ostaje pomagač Rusije i služi kao osnovno uporište Moskve u regionu. "Dok Srbija povremeno naznačava balansiran spoljnopolitički pristup, realnost je da je Beograd čvrsto u ruskoj orbiti i to se neće uskoro promeniti", rekao je Kofi. On je dodao da Kremlj koristi RS da dalje seje nestabilnost u regionu, navodeći da je Dodik, iako je uklonjen s funkcije, i dalje uticajan i da nastavlja da zagovara secesiju u čemu su ga, kako je rekao Kofi, godinama podržavali Rusija i Srbija. Takođe je kritikovao ukidanje sankcija Dodiku i njegovim saradnicima. Kofi je ocenio je da je Dejtonski mirovni sporazum jedan od najvećih spoljnopolitičkih uspeha SAD u eri posle kraja Hladnog rata i da bi ukidanje tog sporazuma verovatno stvorilo dodatne nestabilnosti, "Iako SAD nisu balkanska zemlja, svakako mogu biti balkanska sila i predsednik Tramp bi trebalo da preduzme korake da osigura da američki nacionalni interesi tamo budu osigurani", rekao je Kofi. Edvard Džozef (Edward P. Joseph), predavač i Saradnik Meril centra za strateške studije pri Univerzitetu Džons Hopkins, rekao je da dok nijedan pojedinačni akter – lokalni ili međunarodni - nije potpuno odgovoran za uporne tenzije i slabosti na Zapadnom Balkanu, "jedan preduslov za stabilnost ostaje neispunjen: da Srbija prihvati zapadni poredak za region". On je istakao da je vreme za promenu i da SAD budu čvrste u pomeranju Beograda ka konačnom odabiru svoje strateške orijentacije, dodajući da je evroatlantski put jedini racionalan izbor za Srbiju koja, kako je naveo, ne sme postati Belorusija na Balkanu. "Srećom administracije je u dobroj poziciji da navodi Beograd u tom smeru", rekao je Džozef ukazujući na to da u Srbiji godinu dana traju protesti sa zahtevom za odgovornost vlade zbog posle pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je rekonstruisana, kako je istakao, u okviru kineske Incijative pojas i put. Put ka postizanju trajne stabilnosti ide kroz Beograd, ne moljenjem vlade, već čvrstom rukom i pravim partnerstvom, rekao je Džozef, objašnjavajući da to znači da SAD ne treba da nasednu na ruske ili srpske molbe za kupovinu vremena za izlazak iz NIS-a. Treba pritisnuti Beograd da nacionalizuje NIS, kao i tražiti hitno zatvaranje ruskih medija RT i Sputnjika koji imaju redakcije u Srbiji, uvođenje sankcija Rusiji i zatvaranje ruskog humanitarnog centra na jugu Srbije za koji se sumnja da je mesto za skupljanje obaveštajnih podataka, rekao je Džozef. SAD mogu da prekinu destruktivna odnos Srbije s Rusijom i Kinom rešavanjem zastoja s Kosovom, a prema njegovim rečima, "konačan odgovor nije dijalog koji vodi EU, već put ka članstvu u NATO za Prištinu i Beograd". "Predsednik Tramp je u dobrom položaju da iznese takvu transformativnu ponudu", rekao je Džozef i podvukao da je Trampova administracija takođe u dobrom položaju da sarađuje s OHR-om da razreši ključni spor o držanoj imovini u BiH, čime će se otvoriti mogućnosti za američke investitore u toj zemlji.

Centralna izborna komisija Kosova (CIK) u utorak nije sertifikovala Srpsku listu, vodeću stranku Srba koja ima podršku Beograda, za vanredne parlamentarne izbore 28. decembra. Za sertifikaciju Srpske liste glasala su dva člana CIK-a, dvoje je bilo protiv, dok je sedam bilo uzdržano. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu izrazila je zabrinutost zbog odluke pojedinih članova CIK-a da ne sertifikuju Srpsku listu ili budu uzdržani oko učešća ove stranke na izborima. "Ozbiljno smo zabrinuti zbog rastuće političke polarizacije unutar CIK-a, što se ogleda u glasanju koje deluje da se vodi stranačkim interesima, a ne zakonskim kriterijumima i demokratskim principima. Takvo ponašanje potkopava nepristrasnost i kredibilitet koji su ključni za nezavisno telo za upravljanje izborima", navodi se u saopštenju. OEBS napominje da ovakav pristup narušava poverenje javnosti u izborni proces i učvršćuje percepciju da su odluke politički motivisane, a ne zasnovane na pravičnosti, inkluzivnosti i transparentnosti. Žaljenje zbog odluke Centralne izborne komisije izrazila je i Kancelarija EU na Kosovu. "Politizacija CIK-a od strane Samoopredeljenja i drugih političkih stranaka šteti inkluzivnom izbornom procesu u skladu sa međunarodnim standardima i izveštajem Misije EU za posmatranje izbora", navodi se u reakciji, Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je poptuno neprihvatljivo to što je CIK Kosova odbila da verifikuje Srpsku listu. "To pokazuje ne samo odsustvo demokratskog kapaciteta, već i jedan potpuno neprihvatljiv odnos prema celoj jednoj nacionalnoj zajednici", ocenio je Đurić u Vašingtonu u razgovoru sa novinarima iz Srbije. Šef diplomatije Srbije izrazio je nadu da će uz podršku međunarodne zajednice ta odluka morati da bude revidirana, kao i na prethodnim izborima. Ovo nije prvi put da članovi Samoopredeljenja u CIK-u pokušavaju da spreče Srpsku listu da učestvuje na izborima, što je međunarodna zajednica ranije oštro kritikovala. Otpravnica poslova u američkoj ambasadi u Prištini, Anu Pratipati (Prattipati), u avgustu je vršiocu dužnosti premijera Kosova i lideru Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju (Albin) prenela zabrinutost SAD zbog pokušaja da se ograniči učešće srpske stranke na lokalnim izborima u oktobru. Pratipati je istakla da je veoma važno da kosovski Srbi učestvuju na izborima. Srpska lista se sada na ovu odluku CIK-a može žaliti Izbornom panelu za žalbe i predstavke. Članovi Samoopredeljenja u Centralnoj izbornoj komisiji, Sami Kurteši (Kurteshi) i Aljban Krasnići (Alban Krasniqi), oštro su se usprotivili sertifikaciji Srpske liste. Kurteši je na sednici rekao da ova stranka "radi protiv interesa Kosova". Članovi drugih albanskih političkih partija u CIK-u bili su uzdržani tokom glasanja. Identična situacija se desila uoči parlamentarnih izbora 9. februara i lokalnih izbora 12. oktobra, kada Srpska lista nije sertifikovana, ali je oba puta Izborni panel za žalbe i predstavke poništio takvu odluku CIK-a. Na izborima 9. februara, Srpska lista je osvojila je devet od deset zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova, dok je na lokalnim izborima dobila vlast u svih deset opština sa srpskom većinom. Inače, tokom sednice CIK-a 2. decembra sertifikovana su 22 politička subjekta. Vanredni izbori održavaju se 28. decembra pošto Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koje je pobedilo na februarskim izborima, nije uspelo da formira novu Vladu Kosova.

Američka delegacija, predvođena specijalnim izaslanikom Steveom Witkoffom, razgovarala je u 2. decembra s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom i njegovim pomoćnicima skoro pet sati u Kremlju o prijedlogu usmjerenom na okončanje invazije Moskve na Ukrajinu. U danu intenzivnih diplomatskih napora za okončanje najvećeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svjetskog rata, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da "sada više nego ikad" postoji šansa za postizanje dogovora. Neposredno prije razgovora, Putin je optužio evropske vlade da pokušavaju blokirati mirovni proces i upozorio da je Moskva spremna za borbu ako Evropa želi započeti rat s Rusijom. Jurij Ušakov, Putinov savjetnik za vanjsku politiku, rekao je novinarima nakon sastanka u Kremlju da mir nije ni bliže ni dalje. "Nismo razgovarali o konkretnim formulacijama koje su Amerikanci pripremili, već o suštini poruke. Neke stvari nam odgovaraju. Neke stvari su naišle na naše kritike", rekao je Ušakov, napominjući da su teritorijalna pitanja posebna tačka spoticanja. "Ne vidimo šansu za rješavanje ukrajinske krize bez teritorijalnih pitanja. Da bismo zaista krenuli naprijed, vrijeme je da i Moskva i Washington ozbiljno počnu raditi", dodao je on. Američki državni sekretar Marco Rubio, komentarišući razgovore sa Rusijom o okončanju rata sa Ukrajinom, rekao je: "Postigli smo izvestan napredak, ali još nismo stigli do cilja." "I zato smo pokušali da uradimo – i mislim da smo postigli izvjestan napredak – jeste da shvatimo sa čime bi Ukrajinci mogli da žive, a što im daje sigurnosne garancije za budućnost", rekao je Rubio za Foks News, u intervjuu emitovanom 2. decembra. "Na kraju krajeva, odluke, u slučaju Rusije, mora donijeti sam Putin, a ne njegovi savjetnici. Putin – samo Putin može da okonča ovaj rat na ruskoj strani", dodao je. Witkoff nije odmah komentarisao, već je otišao u američku ambasadu u Moskvi. Witkoff i zet američkog predsjednika Donalda Trumpa, Jared Kushner, došli su u rusku prijestolnicu kako bi se sastali s Putinom i višim pregovaračima nakon što je početni američki prijedlog od 28 tačaka – za koji se generalno smatra da je u skladu s nekoliko ruskih ciljeva – "prerađen" na 19 tačaka nakon razgovora američke i ukrajinske delegacije prošle sedmice. Evropske vlade su također podnijele amandmane i kontraprijedlog na nacrt plana, nastojeći ukloniti ili ublažiti odredbe za koje su navele da potkopavaju suverenitet Ukrajine. Međutim, Moskva je u potpunosti odbacila te evropske promjene. Prema ruskoj novinskoj agenciji Interfax, Putin je rekao da evropski amandmani imaju za cilj opstruirati napredak ka sporazumu. Govoreći uoči sastanka s Witkoffom i Kushnerom, Putin je rekao da je Rusija spremna uključiti evropske države u pregovore sve dok one prepoznaju ono što je on nazvao "realnošću na bojnom polju" u Ukrajini. "Nemamo namjeru boriti se protiv Evrope, to sam rekao 100 puta", rekao je Putin. "Ali ako Evropa želi ponovo da se bori i počne, onda smo za to odmah spremni." Evropska unija je više puta navela da neće prihvatiti nasilno prekrajanje evropskih granica i da samo Ukrajina može odlučivati o budućnosti svoje teritorije. Putin i dalje insistira na tome da Ukrajina mora predati istočnu regiju Donbasa kako bi osigurala mir, uključujući područja koja Rusija nije uspjela zauzeti u više od tri i po godine rata. Kijev je odbacio te uslove i suprotstavio se pokušajima Moskve da ograniči težnje Ukrajine za NATO ili ograniči veličinu njegovih oružanih snaga. "Sada više nego ikada postoji šansa da se okonča ovaj rat", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Dublinu nakon sastanka s premijerom Irske Mihaelom Martinom 2. decembra. "Naš zajednički zadatak je da okončamo rat, a ne samo da postignemo pauzu u neprijateljstvima. Potreban je dostojanstven mir. Da bi se to zaista dogodilo, svi moraju biti na strani mira." Ukrajina je otvoreno izrazila zabrinutost da bi Vašington i Moskva mogli postići dogovor o okončanju najvećeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svjetskog rata. Trump je u kampanji 2024. tvrdio da može riješiti rat za 24 sata, ali postizanje sporazuma o okončanju ruske invazije – pokrenute u februaru 2022. – pokazalo se kao težak zadatak. Trump je više puta izražavao frustraciju prema obje strane jer su pregovori mjesecima stagnirali, sve dok se posljednjih sedmica ponovo nisu intenzivirali. Moskva je više puta naglasila da mora kontrolisati cijeli Donjeck, jednu od pet ukrajinskih regija koje Putin bez osnova smatra ruskim. Ustupanje teritorije koju su ukrajinske snage branile uz velike žrtve predstavljalo bi ogroman ustupak Kijeva i moglo bi imati političke posljedice za Zelenskog. Ukrajina strahuje da bi neki od uslova prijedloga mogli ostaviti zemlju ranjivom na eventualno osvajanje od strane Rusije, iako su Sjedinjene Američke Države predložile i desetogodišnju sigurnosnu garanciju za Kijev. Ranije 2. decembra, Rusija je tvrdila da je zauzela ključni grad Pokrovsk u ukrajinskom Donbasu, koji Kijev mjesecima pokušava zadržati. Istočni komandni centar ukrajinske vojske odbacio je tu tvrdnju u objavi na Facebooku, navodeći da su ruske snage iskoristile loše vremenske uslove kako bi postavile svoju zastavu u jednom dijelu Pokrovska u propagandne svrhe, pokušavajući dokazati da su preuzele kontrolu nad cijelim gradom. "Nakon toga su pobjegli u žurbi", dodaje se u saopštenju. Putin je izjavio da je spreman razgovarati o miru, ali da će, ako Ukrajina odbije sporazum, ruske snage napredovati dalje i zauzeti još ukrajinske teritorije. Neke od ranijih aktivnosti Witkoffa izazvale su zabrinutost među posmatračima, koji strahuju da je podložan manipulaciji ili da ne razumije duboko ukorijenjene istorijske složenosti rata. Witkoff se za razgovore s Putinom i drugim zvaničnicima oslanjao na prevodioce koje je obezbijedio Kremlj, umjesto na prevodioce odobrene od strane američke ambasade. Nakon posljednjeg sastanka Witkoffa s Putinom u augustu, američki i evropski zvaničnici rekli su da je izaslanik pogrešno interpretirao geografski položaj ukrajinskih regija na koja Putin polaže pravo. Više medija prenijelo je izjave izvora da bi Witkoff i Kushner mogli da se sastanu sa Zelenskim nakon razgovora u Kremlju. „Zelenski je poručio da očekuje povratne informacije od američkog tima odmah nakon moskovskih pregovora i da ostaje spreman da se sastane s Trumpom, zavisno od ishoda razgovora 2. decembra.

Dokazni postupak na suđenju Krunoslavu Fehiru, bivšem pripadniku jedinice "Branimirova osječka bojna" (BOB), zvanično je završen 2. decembra pred Višim sudom u Beogradu, iznošenjem završnih reči Tužilaštva za ratne zločine i odbrane. Fehir, koji je bio ključni svedok na suđenju ratnom zapovedniku i jednom od osnivača Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Branimiru Glavašu, tereti se za pripadništvo oružanoj formaciji koja je protivpravno lišavala slobode, zastrašivala, ubijala i zlostavljala civile srpske nacionalnosti 1991. godine u Osijeku. Javna tužiteljka Gordana Jekić Bradajić je u završnoj reči istakla da Tužilaštvo ostaje pri navodima iz optužnice, te da je predloženim i izvedenim dokazima nesumnjivo da je Krunoslav Fehir počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Ona je kazala da optuženi na suđenju nije negirao da je bio pripadnik "Branimirove osječke bojne", te da je bio svestan ratnih sukoba u tom periodu. Tužiteljka je ocenila da Fehir na suđenju nije uspeo da objasni kako ga je njegov otac Josip Fehir prisilio da kao 16-godišnji mladić postane član "BOB"-a niti zbog čega se tome nije suprotstavio. "Radnja izvršenja ovog krivičnog dela je počinjena samim pristupanjem grupi", rekla je Jekić Bradajić. Kao olakšavajuće okolnosti ona je navela da je Krunoslav Fehir u vreme za koje je optužen bio stariji maloletnik, kao i to što je bio krunski svedok na suđenju Branimiru Glavašu, koji je u Hrvatskoj prvostepeno osuđen za ratne zločine nad civilima srpske nacionalnosti. Tužilaštvo je predložio kaznu u okviru minimalne. Prema članu 145 Krivičnog zakonika SFRJ, za ovo krivično delo propisana je kazna od najmanje godinu dana, ali je sud može i dodatno ublažiti. Zastupnik odbrane Bojan Stanojlović istakao je da Tužilaštvo u postupku nije uspelo da dokaže da je Krunoslav Fehir svojevoljno pristupio grupi Branimira Glavaša, niti da je učestvovao u ratnim zločinima. On je kazao da je optuženi u svojoj odbrani jasno rekao da ga je kao 16-godišnjeg mladića otac prisilno doveo u "Branimirovu osječku bojnu". "Njegov otac je bio takav autoritet da Fehir nije imao šanse da mu se suprotstavi. Takođe, u to vreme otac je bio zakonski staratelj deteta te dobi", rekao je Stanojlović. On je dodao da je Fehir u "BOB"-u pružao logističku podršku, te da nije učestvovao u privođenju i zatvaranju civila niti u ratnim zločinima. Napomenuo je i da je njegov klijent godinama nesmetano ulazio i izlazio iz Srbije. Završnu reč izneo je i Krunoslav Fehir, koji je kazao da se u potpunosti pridružuje završnoj reči svog branioca. On je napomenuo da nije istinit navod Tužilaštva za ratne zločine da je 16. juna pred tužiocem u potpunosti priznao radnje koje mu se stavljaju na teret. "Postoje i tonski zapisi koji to potvrđuju", rekao je Fehir. On je dodao da "BOB" nije bila paravojna jedinica, već deo rezervnog sastava Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, te da nisu svi pripadnici činili ratne zločine, već deo članova koji se odmetnuo. Kazao je i da je zbog svojih svedočenja na suđenjima protiv Branimira Glavaša imao mnogo problema, kao i da mu je u jednom trenutku život bio ugrožen. Dušan Ignjatijević, zastupnik porodice Čedomira Vučkovića, koga su 1991. ubili pripadnici "Branimirove osječke bojne", istakao je u završnoj reči da se pridružuje stavu Tužilaštva, ali je naveo da je bilo potrebno da sud ispita pojedinačnu odgovornost pripadnika grupe. On je rekao da je propuštena prilika da se u ovom postupku rasvetli sudbina ubijenih srpskih civila u Osijeku tokom rata. Sudsko veće će presudu u ovom slučaju javno pročitati 10. decembra. Bojan Stanojlović je po završetku ročišta rekao da je sud od preko 50 predloženih dokaza Tužilaštva za ratne zločine usvojio svega 13. "To sve ide u prilog odbrani. Sud ima uvid o događaju. U odnosu na konkretne radnje koje se stavljaju na teret Krunoslavu Fehiru, po našem mišljenju, nema izričitih dokaza, tako da u tom smislu gajimo optimizam", rekao je Stanojlović. Policajac u penziji Krunoslav Fehir je početkom 2000-ih godina prvi javno i detaljno govorio o ubistvu srpskog civila Čedomira Vučkovića i nestanak Đorđa Petrovića, u slučaju poznatom kao "Garaža". Vučkovića i Petrovića su pripadnici "Branimirove osječke bojne" 31. avgusta 1991. zatvorili u garaži Sekretarijata za narodnu obranu, u kojem je bila kancelarija Branimira Glavaša. Prema iskazu Krunoslava Fehira, koji je obezbeđivao ulaz u garažu, pripadnici "BOB"-a su prisiljavali Vučkovića da pije sumpornu kiselinu iz akumulatora. U užasnim bolovima Čedomir Vučković je uspeo da provali vrata garaže, nakon čega je upucan. U izjavama koje je davao u Hrvatskoj, Krunoslav Fehir je rekao da je on bio taj koji je u panici ispalio nekoliko hitaca u Vučkovića i ranio ga u predelu trbuha i desne podlaktice. Na procesu u Beogradu, kazao je da je pucao u vazduh, a da su srpskog civila upucali pripadnici "BOB"-a nakon što mu se izgubio iz vidokruga. Obdukcija urađena dan nakon ovog događaja utvrdila je da je Čedomir Vučković preminuo od posledica trovanja sumpornom kiselinom. Krunoslav Fehir uhapšen je polovinom juna na hrvatskko-srpskoj granici, a suđenje mu je počelo 10. oktobra. Iskaz koji je dao medijima 2005. pokrenuo je sudski postupak protiv Branimira Glavaša, koji nije završen ni posle dve decenije. Protiv Glavaša vođena su dva procesa. U prvom je 2010. bio osuđen na osam godina zatvora, ali je pet godina kasnije Ustavni sud Hrvatske oborio tu presudu iz proceduralnih razloga. Novi proces je najpre počeo 2017. godine, a potom još jednom – sa izmenjenom optužnicom zbog smrti dvojice okrivljenika – u oktobru 2021. godine. U prvostepenoj presudi iz 2023. godine Glavaš je osuđen na sedam godina. Pravosnažna presuda još uvek nije doneta.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da je izdalo naredbu Službi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije da se ministar kulture u Vladi Srbije Nikola Selaković dovede na saslušanje u svojstvu osumnjičenog u predmetu "Generalštab". Potom se ministar pojavio ispred Tužilaštva gde mu je rečeno, kako je izjavio, da je završeno radno vreme. Kako je preneo RTS, Selaković je ispred Tužilaštva došao oko 15.45. Prethodno je TOK u saopštenju naveo da su ispunjeni zakonski uslovi za dovođenje ministra na saslušanje, jer "uredno pozvani osumnjičeni Selaković 28. novembra 2025. nije došao na zakazano saslušanje, a svoj izostanak nije opravdao". Selaković se nije pojavio u petak u zakazanom terminu na saslušanju u svojstvu osumnjičenog u predmetu "Generalštab". Tužilaštvo za organizovani kriminal od maja vodi istragu zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba u Beogradu. Šta je Selaković rekao?"Ja sam, čim sam pročitao vest, došao ovde", rekao je ministar kulture Nikola Selaković ispred Tužilaštva za organizovani kriminal u izjavi za provladine televizije Informer i Pink. Selakovć je tom prilikom TOK označio kao "blokadersko-tužilačku bandu koja se odmetnula i od države i od naroda.“ On je izneo i tvrdnju da se deo Tužilaštva za organizovani kriminal odmetnuo. "To je jedna kriminalna banda koja pokušava da uzurpira državu. Hoće da spreče parlament da donosi zakone, da zabrane predsedniku da komentraiše njihova dela", rekao je Selaković. Prethodne nedelje je kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) izneo tvrdnju da su njihovi tužioci poslednjih meseci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti. Tada je navedeno da je medijsko targetiranje, a potom i opstruisanje postupanja tužilaštva, počelo od trenutka kada je TOK započeo predistražni postupak u predmetima pada nadstrešnice u Novom Sadu i ukidanja svojstva kulturnog dobra Generalštaba u Beogradu. "Posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana" navedeno je u saopštenju. Šta Tužilaštvo ispituje u slučaju Generalštab?Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba. Tužilaštvo je ranije saopštilo da je direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić priznao falsifikovanje dokumentacije. Na osnovu te dokumentacije Ministarstvu kulture, na čijem je čelu Nikola Selaković iz redova Srpske napredne stranke (SNS), podneta je inicijativa za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za Generalštab. Vlada Srbije tu odluku donela je u novembru 2024. Posebnim zakonom (lex specialis), usvojenim u Skupštini Srbije 7. novembra, vlast SNS-a i njihovih koalicionih partnera omogućila je izgradnju na mestu zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane oštećenih u NATO bombardovanju 1999. godine. Nameru da na tom mestu izgradi luksuzni hotel izrazio je početkom 2024. Džared Kušner (Jared Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).

Bivša šefica spoljne politike Evropske unije(EU) Federica Mogherini privedena je u utorak dok je policija sprovela racije u istrazi sumnjive prevare povezane sa obukom evropskih diplomata, piše AFP. Mogherini, koja je bila visoki predstavnik za spoljne poslove od 2014. do 2019. godine, sada vodi postdiplomsku školu College of Europe, čije prostorije su pretresene zajedno sa kancelarijama EEAS – diplomatske službe EU. Mogherini (52 godine) je uhapšena u Briselu zajedno sa zamenikom direktora škole za obuku i Stefanom Sanninom, visokim zvaničnikom EU koji je bio generalni sekretar EEAS-a od 2021. do 2024. godine, prema izvoru bliskom slučaju. Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) saopštilo je da su pretresi obavljeni u College of Europe u belgijskom gradu Brižu i u briselskim prostorijama Evropske službe za spoljne poslove. "Tri osumnjičena su zadržana" u vezi sa racijama, "kao deo istrage o sumnjivoj prevari povezanoj sa obukom mladih diplomata koju finansira EU", navodi se u saopštenju EPPO-a. Pretresi, koje je sprovela belgijska federalna policija na zahtev EPPO-a, obuhvatili su i kuće osumnjičenih, dodali su tužioci. U pitanju je devetomesečni program obuke za mlade diplomate iz zemalja EU, poznat kao Evropska diplomatska akademija. Program je EEAS dodelio College of Europe u Belgiji u periodu 2021–2022, a istraga se fokusira na to da li je postupak tendera bio namešten u korist škole. Mogherini je na čelu i College of Europe i Evropske diplomatske akademije. "Postoje ozbiljne sumnje da su poverljive informacije vezane za tekuću nabavku podeljene jednom od kandidata koji je učestvovao na tenderu", navodi EPPO. Evropska komisija potvrdila je da su racije sprovedene. "Možemo potvrditi da je policija danas bila u zgradama EEAS-a, i to je deo istrage aktivnosti koje su se dešavale u prethodnom mandatu", rekla je portparolka Komisije Anitta Hipper. EPPO je saopštio da je zatražio i dobio ukidanje imuniteta za nekoliko osumnjičenih pre pretresa. Ako se potvrde, optužbe "mogle bi predstavljati prevaru u javnim nabavkama, korupciju, sukob interesa i kršenje profesionalne tajne", navelo je tužilaštvo. "Istraga je u toku kako bi se razjasnile činjenice i utvrdilo da li je došlo do krivičnih dela", dodaje se.

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je 2. decembra da je počela obustava rada proizvodnih postrojenja Rafinerije nafte u Pančevu, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da nije stigla odluka SAD o produženju licence za rad te kompanije koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Vučić je na konferenciji za novinare posle sastanka s timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbednost zemlje rekao da "Rusi ne žele da prodaju svoj udeo u NIS-u". "Nije u pitanju novac već politika", rekao je Vučić. NIS je saopštio da je počela obustava rada proizvodnih postrojenja Rafinerije nafte zbog nedostatka sirove nafte za preradu, usled sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD uvelo toj kompaniji. "Aktivnosti u Rafineriji nafte Pančevo tokom procesa obustave rada postrojenja organizovane su na taj način da rafinerijska postrojenja budu spremna za start čim se za to steknu uslovi, odnosno čim bude dobijena informacija o raspoloživosti sirove nafte", naveo je NIS u saopštenju. NIS je dodao da će zaposleni za vreme trajanja obustave rada Rafinerije biti angažovani na poslovima koje obavljaju tokom planskih obustava postrojenja. Vučić je naveo da nema naznaka da će SAD produžiti licencu NIS-u. On je rekao da je 54. dan od kada su sankcije NIS-u uvedene i da nema problema u snabdevanju gorivom, što govori koliko je država ozbiljna i koliko je novca uložene u rezerve nafte i naftnih derivata. Američki Stejt department do 1. decembra nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD donela odluku u vezi sa zahtevom NIS-a i kada bi se ona mogla očekivati. Vlada Srbije je na sednici 25. novembra, kojoj je prisustvovao i Vučić, usvojila odluku da se Rusiji da rok od 50 dana da nađe kupca za svoj udeo, nakon čega će država uvesti svoju upravu u NIS i ponuditi ruskoj strani "najveću moguću cenu" za tu kompaniju. Ni američka ni ruska strana nisu javno izlazile sa informacijama o toku pregovora, a građanima su informacije o tome dolazile od zvaničnika Srbije, najvećim delom od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.