Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je zbog sumnje na nepravilnosti na prijevremenim predsjedničkim izbvorima u bh. entitetu Republika Srpska donijela odluku 8. decembra da se ponovi brojanje glasova na više desetina glasačkih mjesta u Doboju, Laktašima, Loparama, Zvorniku i Ugljeviku. Prijevremeni predsjednički izbori u RS su održani 23. novembra, nakon što je Miloradu Dodiku oduzet mandat polovinom augusta zbog pravosnažne presude Suda BiH. Na sjednici CIK-a, članica Irena Hadžiabdić je izjavila da je ta institucija utvrdila da je bez identifikacionog dokumenta izvršeno glasanje na 106 biračkih mjesta. Prema njenim riječima, moguće nepravilnosti su proslijeđene grafološkom vještaku, o čemu će se raspravljati u narednim danima. "Politički subjekti su na dan izbora imali 4.300 posmatrača na 2.300 biračkih mjesta. Očigledno, nadgledanje izbora nije bilo dovoljno temeljito. Najveći problem je glasanje nevažećim dokumentima. Imamo situaciju da ne možemo da nađemo birački spisak na nekim mjestima u Brčko Distriktu. Da bismo sve provjerili, opredjeljujemo se za novo brojanje", kazala je Hadžiabdić. Rok za objavu izbornih rezultata ističe 23. decembra. Međutim, Hadžiabdić je navela kako se prilikom složenijih provjera taj rok može i produžiti za dodatnih 15 dana. "To znači, da je krajnji rok 7. januar", kazala je Hadžiabdić. Prethodno je Transparency International u Bosni i Hercegovini (TI BiH) zatražio 27. novembra, od Centralne izborne komisije BiH da ispita sumnje o izbornim prevarama na prijevremenim izborima za predsjednika Republike Srpske. TI BiH tvrdi da podaci s brojnih biračkih mjesta dovode u pitanje integritet čitavog izbornog procesa, jer "postoji oko 40 biračkih mjesta čiji rezultati izazivaju posebnu sumnju, ukupno praveći razliku veću od 8.500 glasova". To je, naglašavaju, dovoljno da utiče na konačan ishod izbora. Na prijevremenim izborima za predsjednika RS, održanim 23. novembra pobijedio je kandidat Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), entitetski ministar visokog obrazovanja Siniša Karan, sa razlikom od oko dva posto u odnosu na kandidata opozicije Branka Blanuše. Ukupna razlika u glasovima je nešto više od 8.000 u korist Karana.

Sud u delu Ukrajine pod kontrolom Rusije osudio je četvoricu ruskih vojnika zbog smrti Rasela Bentlija (Russel Bentley), američkog državljanina koji je postao poznat kao "Donbaski kauboj" pošto se pridružio snagama koje podržava Rusija na istoku Ukrajine. Sud u gradu Donjecku, koji je pod ruskom okupacijom, osudio je dvojicu vojnika, majora Vitalija Vansjackog i poručnika Andreja Jordanova, na 12 godina zatvora, dok je narednik Vladislav Agaljcev dobio 11 godina zatvora. Četvrti vojnik Vladimir Bažin dobio je godinu i po zatvora zbog pomaganja u prikrivanju Bentlijeve smrti. Njih četvorica su proglašena krivima za ubistvo Bentlija pošto su mislili da je američki saboter. Ruske vlasti su saopštile da je istraga pokazala da je mučen pre nego što je ubijen. Njegovi otmičari su potom pokušali da prikriju smrt detoniranjem automobila u kojem se nalazilo njegovo telo. Bentli (64) bio je prisutan tokom ruske intervencije u Ukrajini koja je počela 2014. godine. Poreklom iz Teksasa, sebe je nazivao "Donbaski kauboj" i postao je popularan na ruskim propagandnim mrežama zbog kritike američke vlade. Prema istražiteljima, Vanjacki i Jordanov su uhvatili Bentlija "kako se spremao da snima posledice raketnog napada" 8. aprila 2024. godine. Zahtevali su da Bentli pokaže svoja dokumenta i objasni razlog svog boravka tamo, na šta se on predstavio kao reporter, pošto je radio za rusku državnu novinsku agenciju Sputnjik. Vanjacki je zatim "izvestio komandu vojne jedinice da je identifikovao sabotera". Dobio je naređenje da Bentlija odvede na komandno mesto, posle čega je naložio Jordanovu da pritvori Amerikanca. Bentli je smešten u automobil, pretučen i mučen, što je rezultiralo njegovom smrću. Vanjacki i Agaljcev su zatim stavili njegovo telo u prtljažnik automobila i detonirali vozilo, naveli su istražitelji. Sledećeg dana, Bažin i Jordanov su otišli na mesto eksplozije automobila i spalili ostatke žrtve. Bentli, čiji je vojni pozivni znak bio Teksas, nestao je u Donjecku u aprilu 2024. godine. Bentli se borio za bataljon Vostok između 2014. i 2017. godine i dobio je rusko državljanstvo 2021. godine. On je tri godine služio u američkoj vojsci i jednom se kandidovao na izborima za Senat SAD dok je živeo u Minesoti. Glavna urednica ruske državne televizije RT Margarita Simonjan, poznata po odbrani Kremlja, napisala je u to vreme na X da je Bentli poginuo za "naš narod" u Donjecku.

Ministarka energetike Dubrakva Đedović Handanović izjavila je da je situacija nakon američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) "sve složenija i kompleksnija" i da država činiti sve da obezbedi snabdevenost tržišta naftnim derivatima. Ona je posle sastanka timova za energetsku stabilnost i bezbednost u Predsedništvu Srbije 8. decembra rekla da je veliki broj pravnih lica već prešao na novog snabdevača ili traži alternative. Handanović je navela i da oko 50 naselja nema alternativu za snabdevanje gorivom, jer se na njihovoj teritiriji nalaze samo NIS-ove benzinske stanice. "Građani ne treba da imaju sumnje da će država učiniti sve da očuva stabilnost snabdevanja", rekla je ministarka i dodala da su sankcije NIS-u već 60 dana na snazi, a da "nije bilo poremećaja na tržištu niti povećane potrošnje". Država će, kako je navela, nastaviti povećava svoje državne rezerve. "Mazuta imamo dovoljno za celu grejnu sezonu", rekla je Handanović. NIS je od 9. oktobra pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog udela u vlasništvu. Srbija ima 29,87 posto udela, dok je ostatak u rukama manjinskih akcionara. 'Učinili smo sve što tražili ruski partneri'Ministarka energetike je rekla da je Srbija odobrila ruskim partnerima da o prodaji svog udela u NIS-u razgovaraju sa kim žele. "Sve što su tražili od nas smo učinili", rekla je Handanović i dodala da "ne treba zaboraviti da su Amerikanci ti koji su sankcije uveli". Dodala je da i će država, "ako bude trebalo doneti i određene teške odluke" da bi se zaštitila energetska sigurnost jer građani, kako je rekla, "ne smeju da pate zbog neslaganja i nesuglasica velikih sila". Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev izjavio je 5. decembra da vlasnici kompanije aktivno pregovaraju sa nekoliko zainteresovanih strana i dodao da i dalje postoji mogućnost da ta kompanija od SAD dobije licencu za rad. Vučić: Razmatrano više različitih scenarijaPredsednik Srbije Alekdsandar Vučić izjavio je da je na sastanku sa timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbednost razmatrano više različitih scenarija za zaštitu državnih interesa. "Ponovio sam da tekući izazovi zahtevaju punu pažnju svih institucija i odgovornih pojedinaca, od kojih očekujem maksimalne napore u smislu ublažavanja posledica sankcija, pri čemu sam istakao značaj brzih i blagovremenih intervencija države i koordinisanog odgovora na tekuće izazove", napisao je Vučić na Instagramu. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Sankcije NIS-u su prethodno odlagane osam puta.

Moldavsko tužiteljstvo završilo je istragu i podignulo optužnicu za još pet osoba koje su navodno sudjelovale u obukama u Bosni i Hercegovini koje su za cilj imale izazivanje nereda u Moldaviji, pred predsjedničke izbore i referendum o pristupanju Europskoj uniji 2024. godine. Među ovih pet osoba, od kojih je jedna žena, starosti između 27 i 50 godina, nalaze se državljani Moldavije i jedan optuženi iz Ukrajine s finskim državljanstvom. Dvojica optuženih imali su ulogu suorganizatora, obučeni da koordiniraju podgrupe učesnika na javnim manifestacijama destabilizirajućeg karaktera i oboje su u kućnom pritvoru, iako su tužitelji tražili produženje pritvora, saopćeno je iz Tužiteljstva. U Moldaviji se već vodi jedan sudski proces u ovom predmetu protiv četvero optuženih zbog organiziranja kampova u BiH. Sada Tužiteljstvo navodi da je troje novooptuženih na obuke pozvala jedna od dvoje ranije optuženih. "Ona im je prišla i, budući da nisu imali stalno zaposlenje, predložila im da sudjeluju na 'sportskim treninzima' u Rumuniji, uz naknadu od 400–500 dolara sedmično (isplaćivano putem elektronskih novčanika u kriptovaluti). Ostalo dvoje optuženih, žena i još jedan muškarac, nagovoreni su na putovanje od strane drugih osoba koje su već poslane na sud, koristeći iste mobilne aplikacije - Telegram i Yandex", navodi se u saopćenju. Nakon dolaska u Rumuniju, putovanje ovih pet optuženih nastavilo se do Bosne i Hercegovine, gdje su ostali bez pasoša i telefona. Tužiteljstvo navodi da su u BiH prevezeni u kamp u šumi, gdje je bilo više šatora i stolova s računarima, a drugi sudionici učili su upravljanje dronovima. "Oni su obučavani od strane osoba koje govore ruski, tokom jedne ili dvije sedmice, fokusirajući se na upravljanje dronovima, taktike izazivanja panike i haosa, probijanje policijskih kordona, pripremu zapaljivih predmeta, kao i elemente psihologije", navedeno je u optužnici. Uhapšeni su po povratku u Moldaviju, a tada su izvršene pretresne radnje. Pronađeni su mini-dronovi s kamerom i mehanizmima za izbacivanje, kao i pirotehnička sredstva, komponente dronova, VR naočale za dronove i radiooprema. Kod jednog od optuženih pronađeno je skoro 300 letaka s očigledno diskriminatornim sadržajem, koji su promovirali ideje netolerancije i neprijateljstva među pripadnicima različitih vjerskih zajednica, koristeći izraze i slike koje izazivaju mržnju, odbacivanje i podjele. Sada, prema odlukama istražnog sudije, dva suorganizatora su u kućnom pritvoru, a ostali pod sudskim nadzorom. Prema Krivičnom zakoniku Moldavije, krivično djelo organiziranja ili vođenja masovnih nereda, počinjeno u okolnostima opisanim u ovom saopćenju Tužilaštva za borbu protiv organiziranog kriminala i posebnih slučajeva, kažnjava se zatvorom od četiri do osam godina. Informacije u "ruskim kampovima" u BiH pojavile su se u oktobru 2024. godine. Tada su sigurnosne agencije Moldavije navele da su identificirale više od stotinu mladih ljudi koji su navodno obučavani u Rusiji, Bosni i Hercegovini i Srbiji, za destabilizaciju u zemlji. Bosanske agencije su bile obaviještene, navedeno je tada za RSE iz više izvora. Jedan od onih koji su dovođeni u vezu s ovim kampovima i obukama jeste i ruski državljanin Andrei Beker, koji se ranije dovodio u vezu i s plaćeničkom ruskom grupom Vagner. Osim zbog kampova i obuka u BiH, moldavske agencije su utvrdile da su kampovi djelovali i u Srbiji. Tako je policija u Srbiji uhapsila 26. septembra dvije osobe koje se terete da su organizirale borbeno-taktičke obuke državljana Moldavije i Rumunije, koje su za cilj imale izazivanje nereda u Moldaviji. Hapšenja su uslijedila nakon što su vlasti u Kišinjevu javno upozorile na postojanje borbenih kampova u Srbiji, navodeći da ih je organizirala ruska tajna služba sa ciljem destabilizacije Moldavije. Početkom decembra, Moldavija je izvršila oko 50 pretresa na više lokacija u toj zemlji i pronašla dokaze da je organizirana grupa, koja je prethodno trenirana u kampu u Srbiji, planirala da izazove nerede u Moldaviji.

Sjednica Savjeta ministara Bosne i Hercegovine, na kojoj su trebalo da budu usvojena dva ključna reformska zakona za evropski put zemlje, nije održana, jer su ministri iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata, stranke Milorada Dodika, bili protiv predloženog dnevnog reda. Ovo je izjavio Edin Forto, ministar komunikacija i prometa BiH, na konferenciji za medije u Sarajevu, 8. decembra. Kako prenosi agencija Srna, on je ocijenio da je ova godina izgubljena što se tiče evropskog puta, ali da se nada da će EU dati nove rokove BiH. Najavio je i da je sljedeća sjednica Savjeta ministara zakazana za 16. decembar. Ovo je drugi put u posljednjih sedam dana, nakon 2. decembra, da su Srđan Amidžić, ministar finansija, i Staša Košarac, ministar spoljne trgovine, bili protiv dnevnog reda. Oni su naveli da se nisu stekli uslovi da ključne tri tačke budu na dnevnom redu, ne pojašnjavajući koji su to uslovi. Između ostalog, Savjet ministara je trebalo da utvrdi Nacrt zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu (VSTS) BiH, izmjene i dopune Zakona o sudovima, te da uspostavi kancelariju glavnog pregovarača sa Evropskom unijom. Ovo su tri uslova koje predstavnici EU od ranije traže od bh. vlasti da bi zvanično moglo da se počne sa pregovorima. Već duže od godinu dana, vlasti u BiH ne mogu da se dogovore oko imena glavnog pregovarača, te se čak i spore oko toga koje tijelo će da izabere ovu osobu. Glavni pregovarač je svojevrsna "kontakt tačka" između BiH i EU. Nakon njegovog imenovanja, mogu početi sastanci na kojima će biti objašnjeni detalji pravne stečevine EU (Acquis Communautaire). Zemlje koje su postale članice EU, ili još o tome pregovaraju, na tu poziciju su imenovale stručnjake i profesionalne diplomate. Kako je navedeno u novembarskom izvještaju Evropske komisije o BiH, potrebno je usvojiti nove zakone o VSTS - tijelu koje bira i smjenjuje sudije i tužioce, te o Sudu BiH, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, savjetodavnog tijela Savjeta Evrope u oblasti pravosuđa. Različite verzije ovih zakona su u zadnjih godinu dana stizali do Parlamenta BiH, ali im poslanici nisu pružili podršku. Još 2019. godine, Evropska komisija je u svom mišljenju o potencijalnom članstvu BiH u EU pred zemlju postavila 14 prioriteta koje mora ispuniti prije početka pregovora, među kojima je i poboljšanje integriteta pravosuđa, te njegovo efikasnije i transparentnije funkcionisanje.

Tajland je izveo zračne napade na susjednu Kambodžu 8. decembra, saopštila je tajlandska vojska, dok su obje strane razmijenile optužbe za posljednje izbijanje sukoba na spornom graničnom području, u kojem je poginuo jedan tajlandski vojnik. Nakon što su kambodžanske trupe otvorile vatru na tajlandske snage u ponedjeljak ujutro u provinciji Ubon Ratčatani, "vojska je primila izvještaje da su tajlandski vojnici napadnuti podrškom vatrenog oružja, što je rezultiralo smrću jednog vojnika i ranjavanjem četvorice", rekao je portparol tajlandske vojske Winthai Suvaree u saopštenju. Winthai je dodao da je Tajland započeo "upotrebu aviona za gađanje vojnih ciljeva u nekoliko područja" kako bi suzbio napade kambodžanskih snaga. Portparolka Ministarstva odbrane Kambodže, Maly Socheata, izjavila je da su tajlandske snage pokrenule napad na kambodžanske trupe u pograničnim provincijama Preah Viear i Odar Meançej u ponedjeljak ujutro, optužujući Tajland "da je pucao iz tenkova na hram Tamone Thom" i na područja blizu hrama Preah Viear. Dodala je da Kambodža nije uzvratila na ove napade. Met Measpheakdey, portparol administracije provincije Odar Meançej, rekao je da su prijavljene pucnjave u područjima hramova Tamone Thom i Ta Krabei, dodajući da "određeni broj stanovnika koji žive blizu granice napušta svoje domove". Tajlandska vojska je saopštila da je oko 35.000 ljudi u Tajlandu evakuisano iz područja duž granice s Kambodžom od ponovnog izbijanja sukoba. Tajlandska vojska također je optužila kambodžanske snage da su ispalile rakete na područja naseljena civilima u provinciji Buri Ram, dodajući da nije bilo prijavljenih žrtava. Obje strane su izvijestile o sukobima i u nedjelju, dok je tajlandska vojska prijavila ranjavanje dvojice vojnika. Pet dana borbi između Tajlanda i Kambodže ovog ljeta ostavilo je 43 mrtvih i oko 300.000 raseljenih prije nego što je primirje stupilo na snagu. Primirje je dijelom dogovoreno uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Malezije. U oktobru je američki predsjednik Donald Trump potpisao zajedničku naknadnu deklaraciju između Tajlanda i Kambodže, promovirajući nove trgovinske sporazume s ove dvije države nakon što su se složile da produže primirje. Međutim, Tajland je suspendovao sporazum prošlog mjeseca, nakon sumnjivog eksplozivnog incidenta s minom koji je ranio nekoliko vojnika. Nakon toga, obje strane su razmijenile optužbe za nove sukobe. Sporovi između dvije države fokusirani su na višedecenijski spor oko granica nacrtanih tokom kolonijalne vladavine Francuske u regionu, pri čemu obje zemlje tvrde da im pripada nekoliko hramova duž granične linije.

Privremeni predsjednik Sirije, Ahmed al-Sharaa, pozvao je Sirijce da rade zajedno na obnovi svoje države, dok obilježavaju prvu godišnjicu svrgavanja vladara Bashara al-Assada. Koalicija predvođena islamistima na čelu sa Sharaom pokrenula je ofanzivu krajem novembra prošle godine, zauzela sirijsku prijestolnicu Damask 8. decembra nakon gotovo 14 godina rata i okončala više od pet decenija dugu vladavinu porodice Assad. Nakon jutarnjih molitvi u Umajad džamiji u Damasku, Sharaa je "pohvalio žrtve i heroizam boraca" koji su ušli u Damask, prema saopštenju iz Predsjedništva. "Trenutna faza zahtijeva ujedinjenje napora svih građana kako bi se izgradila snažna Sirija, učvrstila njena stabilnost, zaštitio njen suverenitet i osigurala budućnost koja pripada žrtvama njenog naroda", rekao je Sharaa, odjeven u vojnu uniformu, kao i kada je ušao u prijestolnicu prije godinu dana. Sirijski građani od kraja novembra obilježavaju prvu godišnjicu početka ofanzive, sa proslavama koje su kulminirale u ponedjeljak događajima u Damasku, uključujući vojnu paradu i planirani govor Sharaa. Sharaa, koji se distancirao od svoje džihadističke prošlosti, uspio je vratiti međunarodni status Sirije i osigurati ublažavanje sankcija za svoju državu. Ali, on se suočava s velikim izazovima u osiguravanju sigurnosti, obnovi uništenih institucija, vraćanju povjerenja Sirijaca i očuvanju jedinstva svoje države. Sektaški sukobi u uporištima alavitske i druške manjine u zemlji, zajedno s kontinuiranim izraelskim vojnim operacijama, poljuljali su krhki tranzicioni proces Sirije. U jednoj izjavi, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Guterres, rekao je da "ono što je pred nama nije samo politička tranzicija, već prilika za obnovu uništenih zajednica i zacjeljivanje dubokih podjela". "To je prilika za stvaranje države u kojoj svaki Sirijac, bez obzira na etničku pripadnost, vjeru, spol ili političku orijentaciju, može živjeti sigurno, ravnopravno i dostojanstveno", dodao je, pozivajući na međunarodnu podršku. U subotu je jedan istaknuti duhovni vođa alavita u Siriji pozvao pripadnike ove vjerske manjine, kojoj pripada i porodica Assad, da bojkotuju proslave kao znak protesta protiv novih "represivnih" vlasti. Također u subotu, kurdska administracija koja kontroliše velike dijelove sjeveroistočne Sirije najavila je zabranu okupljanja i javnih događaja za nedjelju i ponedjeljak, pozivajući se na sigurnosne razloge. Prema sporazumu iz marta, očekuje se da kurdska administracija integriše svoje institucije u centralnu vladu do kraja godine, ali napredak u tom pravcu je zastao. Kurdski lider Mazloum Abdi je u objavi na X-u u nedjelju ponovo potvrdio posvećenost Kurda sporazumu, rekavši da je on osnova "za izgradnju demokratske, decentralizovane Sirije… osnažene vrijednostima slobode, pravde i jednakosti".

Pregovori koje predvode SAD o potencijalnom sporazumu za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine još nisu rezultirali sporazumom o kontroli teritorije u istočnom ukrajinskom regionu poznatom kao Donbas, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski za Blumberg njuz (Bloomberg News) uoči sastanaka u ponedeljak s evropskim liderima u Londonu i Briselu. "Postoje vizije SAD, Rusije i Ukrajine – i nemamo jedinstven stav o Donbasu", rekao je Zelenski za Blumberg u telefonskoj izjavi. On je sugerisao da je to jedno od nekoliko "osetljivih pitanja", uključujući i bezbednosne garancije za Ukrajinu, koja zahtevaju dalju diskusiju. Razgovori Zelenskog s evropskim liderima u Londonu i Briselu uslediće posle trodnevnih pregovora ukrajinskih i američkih zvaničnika u blizini Majamija, dok pregovarači pokušavaju da dođu do sporazuma posle objavljivanja američkog nacrta mirovnog predloga prošlog meseca. Taj plan od 28 tačaka smatran je izuzetno povoljnim za Rusiju i Kijev je odbacio neke od oštrijih, tvrdokornih zahteva na kojima je ruski predsednik Vladimir Putin insistirao i pre nego što je pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. "Upravo počinjemo novu diplomatsku nedelju – biće konsultacija s evropskim liderima. Pre svega, bezbednosna pitanja, podrška našoj otpornosti i paketi podrške za našu odbranu", naveo je Zelenski u svom večernjem obraćanju, snimljenom u vozu u nedelju. Zelenski će se u Londonu sastati s liderima koji najviše podržavaju Kijev u Evropi: britanskim premijerom Kirom Starmerom (Keir), francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom (Friedrich Merz). On će se potom u Briselu sastati i sa šefom NATO-a Markom Ruteom (Rutte) i visokim zvaničnicima Evropske unije Ursulom fon der Lajen (von der Leyen) i Antoniom Kostom (Costa), saopštio je NATO. "Važno je imati na umu da je ovaj sukob star skoro četiri godine, da je Rusija agresor, i stoga, ako dođe do prekida vatre, on mora da bude pravedan, jer je Ukrajina pretrpela ogromne, ogromne gubitke i platila veoma visoku cenu za rat koji nije bio njen izbor", rekao je Starmer za britanski Press asosiejšn (Press Association) uoči razgovora. On je dodao je da mir "mora da bude i trajan, jer znamo da Putin ne poštuje sporazume koji nemaju čvrste bezbednosne garancije iza sebe, i upravo na tome ćemo se fokusirati". Američki predsednik kritikovao je u nedelju Zelenskog, navodeći da je "malo razočaran". "Razgovarali smo s (ruskim) predsednikom (Vladimirom) Putinom i razgovarali smo sa ukrajinskim liderima, uključujući Zelenskog, predsednika Zelenskog, i moram reći da sam pomalo razočaran što predsednik Zelenski još nije pročitao predlog, to je bilo pre nekoliko sati", rekao je Tramp novinarima. Glavni ukrajinski pregovarač Rustem Umerov, rekao je da će u ponedeljak izvestiti Zelenskog o poslednjem razvoju situacije. Jedan od glavnih ciljeva Kijeva u pregovorima u Majamiju bio je da dobije "sve nacrte trenutnih predloga kako bi ih se o njima detaljno razgovaralo s predsednikom Ukrajine", napisao je Umerov na X. "Danas ćemo predsedniku Ukrajine pružiti potpune informacije o svim aspektima dijaloga s američkom stranom i sva dokumenta." Detalji predloga posle izmena plana od 28 tačaka nisu javno objavljeni, a Tramp nije ništa rekao o njegovom sadržaju. Američki i ukrajinski zvaničnici su poslednjih dana naznačili da su ključne tačke spora kontrola nad teritorijom – posebno u Donbasu – i bezbednosne garancije za Ukrajinu. Zelenski je za Blumberg rekao da Kijev insistira na posebnom sporazumu o bezbednosnim garancijama od zapadnih saveznika, pre svega SAD. "Postoji jedno pitanje na koje ja, i svi Ukrajinci, želimo da dobijemo odgovor: Ako Rusija ponovo započne rat, šta će naši partneri učiniti", rekao je on. Ukrajinski politički analitičar Volodimir Fesenko rekao je da, iako "ne znamo, ne znamo tačno šta SAD predlažu", klauzula iz plana od 28 tačaka koja obavezuje Ukrajinu da povuče svoje snage s teritorije koju još kontroliše u Donjeckoj oblasti mogla bi biti glavna prepreka sporazumu. "Većina Ukrajinaca, uprkos svim trenutnim teškoćama, verovatno neće prihvatiti ideju da Ukrajina dobrovoljno napusti Donbas, a da ne dobije ništa zauzvrat, čak ni stvarne garancije prekida vatre", rekao je za Karent tajm Fesenko, šef Centra za političke studije Penta u Kijevu. U beskompromisnoj izjavi prošle nedelje, Putin je rekao da će Rusija preuzeti kontrolu nad Donbasom "vojnim ili drugim sredstvima", sugerišući da Moskva ne bi pristala na sporazum koji ostavlja bilo koji deo tog regiona u ukrajinskim rukama. On je isto rekao i za deo Ukrajine koji je nekada bio poznat u Rusiji kao "Novorusija", ukazujući da bi Moskva mogla da zahteva i punu kontrolu nad Zaporiškoj i Hersonskoj oblasti. Ukrajina i dalje drži velike delove dva južna regiona, uključujući njihove glavne gradove. Posle pregovora u Majamiju, Zelenski je rekao da je razgovarao sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), koji su vodili pregovore u ime Bele kuće. "Američki izaslanici su svesni ključnih stavova Ukrajine i razgovor je bio konstruktivan, mada ne i lak", rekao je Zelenski. Rusija je dotle nastavila vazdušne napade na ključnu ukrajinsku infrastrukturu dok temperature nastavljaju da padaju. Ruske snage su napale Ohtirku u Sumskoj oblasti tokom noći između nedelje i ponedeljka, saopštile su regionalne vlasti. Guverner Oleg Grigorov rekao je da je sedam ljudi povređeno u napadu na devetospratnu stambenu zgradu i da su svi prevezeni u bolnicu. Prema saopštenju ukrajinske službe za vanredne situacije, vatrogasci su ugasili požar na drugom do petom spratu i evakuisali 35 stanovnika, spasavajući sedam ljudi, uključujući jedno dete, iz oštećenih stanova. U Černihivu je stambena zgrada oštećena kao rezultat pada ruskog drona. Tri osobe su povređene, od kojih je jedna hospitalizovana, napisala je Služba za hitne slučajeve na Telegramu. Uoči planiranih poseta Zelenskog Londonu, Briselu i Rimu radi razgovora o mirovnom procesu, italijanska premijerka Đorđa Meloni (Georgia) razgovarala je s njim telefonom. Ona je ponovo potvrdila solidarnost Rima s Kijevom i obećala da će pružiti hitnu pomoć za podršku energetskoj infrastrukturi Ukrajine i njenom stanovništvu, navodi se u saopštenju njenog kabineta. U saopštenju se dodaje da će Italija poslati dodatne isporuke, uključujući generatore, za podršku energetskoj infrastrukturi i ukrajinskom stanovništvu, i da cilj ostaje trajan i pravedan mir. Zajam za reparacije za UkrajinuU međuvremenu, lideri nekoliko članica EU pozvali su na brzu akciju u vezi s predlogom da se desetine milijardi dolara zamrznute ruske imovine koriste za zajam za reparacije Ukrajini, kojoj nedostaje novca. "Podrška Ukrajini u njenoj borbi za slobodu i nezavisnost nije samo moralna obaveza – to je takođe i u našem sopstvenom interesu", naveli su lideri Estonije, Finske, Irske, Letonije, Litvanije, Poljske i Švedske u pismu Kosti i fon der Lajen. "Vreme je od presudnog značaja", napisali su oni, ističući da bi postizanje dogovora o dugo diskutovanom predlogu na sastanku Evropskog saveta 18. decembra stavilo "Ukrajinu u jaču poziciju da se brani i bolju poziciju da pregovara o pravednom i trajnom miru". Uz izveštaje AFP-a, Reutersa i dpa

Sudije, tužioci i advokati protestovali su u nedelju u Beogradu ispred Ustavnog suda Srbije i Pravnog fakulteta zbog, kako navode, političkih pritisaka na pravosuđe. Protest je organizovan zbog najava mogućih izmena zakona o Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) i zbog toga što tužiteljki iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu nije dozvoljeno da izvrši uviđaj u šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije u kome borave pristalice vlasti. "Pravda je slepa, pravosuđe nije", piše na centralnom transparentu učesnika protesta kojih je više stotina. Sudija Apelacionog suda Milimir Lukić izjavio je da bi najavljenom izmenom zakona Tužilaštvo za organizovani kriminal definitivno izgubilo svoju autonomiju i samostalnost. On je ocenio da će kada TOK postane deo Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, rezultat biti prvo slabljenje, a potom i nestanak sudskih organa nadležnih za organizovani kriminal. "Ono što je za najveću brigu je da država ovom izmenom zakona nedvosmisleno odustaje od institucionalne borbe protiv organizovanog kriminala", poručio je. Sudija Aleksandar Trešnjev izjavio je da se Tužilaštva za organizovani kriminal plaše oni koji su počinili krivična dela. "Ali oni neće reći da ga se plaše, reći će da su u tom tužilaštvu kriminalci. Nismo došli ovde nikoga da branimo po imenu i prezimenu, došli smo da branimo pravo i obavezu tužioca da piše optužnicu kada za to postoje dokazi", poručio je. Protest je završen kod Pravnog fakulteta odavanjem 16-minutne pošte stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. što je pokrenulo masovne antivladine proteste širom Srbije. Predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) je u novembru najavio izmene seta pravosudnih zakona navodeći da očekuje da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal pređe pod ingerencije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Kritike vlasti na račun rada TOK-a kulminirale su zbog slučaja "Generalštab". Ministar kulture Srbije Nikola Selaković označio je TOK kao "blokadersko-tužilačku bandu koja se odmetnula i od države i od naroda.“ Selakovića je prethodno TOK pozvao na saslušanje u svojstvu osumnjičenog u predmetu "Generalštab" u istrazi zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba u Beogradu. "To je jedna kriminalna banda koja pokušava da uzurpira državu. Hoće da spreče parlament da donosi zakone, da zabrane predsedniku da komentraiše njihova dela", rekao je Selaković 2. decembra ne navodeći dokaze za svoje tvrdnje. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao 3. novembra tužioce u TOK-u "kriminalnom bandom". Kolegijum TOK-a je u par navrata saopštio da su poslednjih meseci tužioci tog tela izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija. Predstavnici vlasti takve optužbe odbacuju.

Više stotina građana, predvođenih studentima Fakulteta za pravne i poslovne studije, učestvovalo je u protestnoj šetnji centralnim ulicama Novog Sada zbog toga što je pokrajinskom opozicionom poslaniku Pokreta slobodnih građana (PSG) i docentu Radivoju Jovoviću produžen kućni pritvor uz pooštravanje mera. Okupljeni su otišli i do zgrade u kojoj Jovović živi i gde je u kućnom pritvoru. Poručili su da niko nije slobodan dok svi nisu slobodni. Protest je organizovan nakon što je Jovoviću kućni pritvor ponovo produžen na još tri meseca, uz pooštravanje mera. Jovoviću je rešenjem Osnovnog suda 20. avgusta određen pritvor koji je izdržavao u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora na Klisi do 27. avgusta, kada je mera pritvora zamenjena zabranom napuštanja stana. Potom je 25. novembra rešenjem novosadskog Višeg suda kućni pritvor produžen na još tri meseca i pooštren zabranom korišćenja interneta i kontakta sa drugima. Radivoje Jovović uhapšen je tokom blokade zgrade Osnovnog Suda u Novom Sadu 19. avgusta i sumnjiči se da je sprečavao tužioca da uđe u zgradu suda. U Srbiji se od novembra 2024. održavaju antivladini protesti i blokade čiji učesnici zahtevaju odgovornost zbog pada betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 osoba a jedna teško povređena. U međuvremenu su studenti u blokadi, koji su predvodili proteste, ispostavili kao zahtev i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast odbacuje zahteve demonstranata i osuđuje proteste i blokade.

Posle trodnevnih razgovora ukrajinskih i američkih zvaničnika u Majamiju koji su završeni u pozitivnom tonu, premda nisu doveli do jasnog pomaka, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sprema da se sastane u ponedeljak s evropskim liderima radi daljih razgovora o miru. Nekoliko sati pošto je Zelenski rekao da je imao "veoma konstruktivan“ telefonski razgovor s američkim pregovaračkim timom – koji predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Džared Kušner (Jared Kushner) – Rusija je nastavila noćne vazdušne napade na ključnu ukrajinsku infrastrukturu dok temperature nastavljaju da padaju s dolaskom zime. Gradonačelnik centralnog ukrajinskog grada Kremenčuka, koji je ključno industrijsko čvorište u kojem se nalazi jedna od najvećih rafinerija nafte u Ukrajini, rekao je da je njegov grad pretrpeo "masivan" napad koji je izazvao štetu na infrastrukturi za struju i vodu. Zasad nema izveštaja o smrtnim slučajevima. U ruskim napadima pogođen je istočni ukrajinski grad Slovjansk, gde je ranjeno sedam ljudi i oštećeno više zgrada. Noćni napadi su nastavljeni i dok se intenziviraju napori da se pregovara o okončanju rata. Rusija je saopštila da je oborila 77 ukrajinska drona na nekoliko lokacija tokom noći. Posle razgovora na Floridi, Zelenski je na Telegramu naveo da je "Ukrajina posvećena nastavku iskrene saradnje sa američkom stranom kako bi se postigao pravi mir", dodajući da su se dve strane saglasile o sledećim koracima i formatu razgovora, ne navodeći druge detalje. Zelenski će se razgovarati s evropskim saveznicima kada poseti London u ponedeljak kako bi razgovarao o mirovnom procesu s britanskim premijerom Kirom Starmerom (Keir), francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom (Friedrich Merz). "Ukrajina može računati na našu nepokolebljivu podršku. To je cela poenta napora koje smo preduzeli kao deo Koalicije voljnih", naveo je Makron na X u subotu. Nastavak razgovora o naporima koje predvode SAD za okončanje rataFrancuski predsednik je rekao da će grupa "razmotriti" mirovne pregovore. Evropa se suprotstavila ranim verzijama mirovnog plana koji iznele SAD i nastojala je da dobije podršku Vašingtona za svoje predloge. Makron, Merc, Starmer i Zelenski su učestvovali na virtuelnom sastanku "koalicije voljnih" pre oko dve nedelje, gde su razgovarali o planovima za slanje evropskih mirovnih snaga u Ukrajinu u slučaju prekida vatre. Nedavna užurbana diplomatska aktivnost za okončanje rata pokrenuta je kada je američki mirovni plan od 28 tačaka procurio u medije u novembru. Taj prvobitni predlog je izgleda u velikoj meri bio naklonjen Rusiji, iako je od tada pretrpeo nekoliko izmena kako bi se više uzele u obzir zabrinutosti Kijeva. Poslednja verzija predloga nije objavljena. Bela kuća je vršila pritisak na Kijev i Moskvu da se dogovore o planu za okončanje rata, ali zasad nema puno naznaka napretka, uprkos tome što su obe strane uključene u proces koji predvode SAD. "Nastavićemo ove napore zajedno sa Amerikancima kako bismo Ukrajini pružili bezbednosne garancije, bez kojih ne može biti čvrstog i trajnog mira", nastavio je Makron u svom postu. "Rusija je zarobljena u eskalatornom pristupu i ne traži mir", napisao je Makron, dodajući: "Moramo nastaviti da vršimo pritisak na Rusiju da je primoramo da sklopi mir." U američkom sažetku razgovora Ukrajine i SAD u Majamiju objavljenom kasno u petak navedeno je da su se "obe strane složile da pravi napredak ka bilo kakvom sporazumu zavisi od spremnosti Rusije da pokaže ozbiljnu posvećenost dugoročnom miru, uključujući korake ka deeskalaciji i prestanku ubijanja". Teritorijalne i bezbednosne garancije su već dugo spore tačke u razgovorima o dogovoru za okončanje rata. Ukrajina tvrdi da bi pravedan kraj rata uključivao pouzdane bezbednosne garancije i da je ne bi primorao da preda više teritorije Rusiji. Razgovorima u Majamiju prethodila je poseta Kušnera i Vitkofa Moskvi. Tramp je 3. decembra rekao da je američka delegacija imala "veoma dobar sastanak" s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i da veruju da bi on "voleo da vidi kraj rata", mada razgovori nisu doveli do nekog proboja.

Dva organizatora maratona održanog u Iranu uhapšena su pošto neke od trkačica nisu nosile obavezan hidžab, islamsku maramu koja pokriva glavu i vrat, saopštilo je u subotu iransko pravosuđe. "Uprkos prethodnim upozorenjima u vezi s potrebom da se poštuju važeći zakoni i propisi zemlje, kao i verski, običajni i profesionalni principi... događaj je održan na način koji je kršio javni red i pristojnost", preneo je navode lokalnog tužilaštva medij Mizan. "Uzimajući u obzir prekršaje koji su se dogodili i na osnovu zakona i propisa, podneta je krivična prijava protiv zvaničnika i agenata koji su organizovali ovaj događaj", dodaje se u izveštaju. Mizan je naveo da su "dva glavna organizatora takmičenja uhapšena po nalozima". "Jedan od uhapšenih je zvaničnik u slobodnoj zoni Kiš, a drugi radi za privatnu kompaniju koja je organizovala trku", dodaje taj mediji. U izveštaju nije jasno navedeno da li su oni u zatvoru, mada je navedeno da je nad njima određen "sudski nadzor". Takođe, zasad nije poznato koliko je žena prekršilo zakone o hidžabu. Maraton je održan dan ranije na jugozapadnom iranskom ostrvu Kiš, privukavši oko 5.000 učesnika u odvojenim muškim i ženskim trkama. Kiš se nalazi u zoni slobodne trgovine u Persijskom zalivu. U nastojanju da se privuku turisti u trgovačke zone i na plaže, u toj zonu se zakoni o pokrivanju glave sprovode manje strogo. Nošenje hidžaba je u Iranu zakonska obaveza još od vremena posle Islamske revolucije 1979. godine i za kršenje tih zakona su predviđene duge zatvorske kazne, novčane kazne i zabrane putovanja. Zakone često sprovodi takozvana policija za moral. Smrt Mahse AminiMeđutim, poslednjih godina, sve veći broj žena i devojaka prestaje da se pokriva u javnosti, posebno u velikim gradovima, direktno prkoseći klerikalnim vladarima konzervativne islamske zemlje. Do preokreta je došlo 2022. posle smrti u pritvoru Mahse Amini, mlade žene koja je uhapšena zbog kršenja zakona o hidžabu, što je izazvalo proteste protiv establišmenta koje su predvodile žene i koji su potresli zemlju. Poslanici s tvrde linije reagovali su jačanjem mera za sprovođenje Zakona o hidžabu i čednosti. Ipak, u oprezu da ne izazove nemire, Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana kasnije je obustavio sprovođenje najoštrijih elemenata zakona. Član iranskog Saveta za svrsishodnost, koji služi kao savetodavno telo vrhovnom vođi zemlje, rekao je da pojačani zakoni o hidžabu nisu primenljivi. Mohamed Reza Bahonar je u oktobru rekao novinarima da u suštini "ne postoji obavezni zakon o hidžabu na snazi", što je izazvalo negodovanje među tvrdokornim pristalicama, ali je odražavalo situaciju na terenu u većini većih gradova. To pitanje je stvorilo podelu između poslanika s tvrde linije i onih umerenijih. Predsednik Masud Pezeškijan – koga mnogi smatraju umerenim – odbio je da ratifikuje zakon usvojen u parlamentu kojim bi se uvele strože kazne za žene koje ignorišu kodeks oblačenja. Izvori: Radio Farda, AFP

Zvaničnici SAD i Ukrajine razgovarali su u subotu treći dan zaredom, ali nisu objavili da je došlo do pomaka, dok su Rusija i Ukrajina nastavile uzajamne vazdušne napade dok se rat približava svojoj četvorogodišnjici. Do kasnog popodneva po lokalnom vremenu u subotu, nisu objavljena zvanična saopštenja sa sastanka u Majamiju, mada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da se pridružio svom pregovaračkom timu na "konstruktivnom" telefonskom razgovoru s predstavnicima SAD koji su učestvovali u razgovorima. "Upravo sam imao dug i sadržajan telefonski razgovor s (predstavnicima SAD) Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), zajedno sa (ukrajinskim pregovaračima) Andrijem Hnatovim i Rustemom Umerovim", napisao je Zelenski na X. On je rekao da je zahvalan "na veoma fokusiranoj, konstruktivnoj diskusiji". "Obradili smo mnoge aspekte i prošli kroz ključne tačke koje bi mogle da obezbede kraj krvoprolića i eliminišu pretnju od nove ruske invazije punih razmera, kao i rizik da Rusija ne ispuni svoja obećanja, kao što se više puta dešavalo u prošlosti", dodao je on, ne navodeći vreme razgovora. Zelenski je rekao da je Kijev "posvećen nastavku iskrene saradnje sa američkom stranom kako bi se postigao pravi mir" i da su usaglašeni "sledeći koraci i format za razgovore sa SAD". On je, međutim, upozorio da se "ne može o svemu razgovarati telefonom" i da čeka lični brifing od svog tima, potencijalno pre planiranog odlaska u London u ponedeljak kako bi se sastao s liderima evropskih zemalja koje podržavaju Ukrajinu. U američkom sažetku razgovora objavljenom kasno u petak navedeno je da su se "obe strane složile da pravi napredak ka bilo kakvom sporazumu zavisi od spremnosti Rusije da pokaže ozbiljnu posvećenost dugoročnom miru, uključujući korake ka deeskalaciji i prestanku ubijanja". Ukrajinci obavešteni o razgovorima u MoskviVitkof i Kušner su tokom tri dana razgovora obavestili Hnatova, načelnika Generalštaba ukrajinskih oružanih snaga, i Umerova, sekretara ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i glavni pregovarač, o razgovorima koji su vodili u Moskvi s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Vitkof je navodno razgovarao sa Putinom skoro pet sati 2. decembra u Kremlju, ali su ruski zvaničnici rekli da u razgovorima "nije postignut nikakav kompromis". Nedavna užurbana diplomatska aktivnost oko okončanja rata pokrenuta je kada je američki mirovni plan od 28 tačaka procurio u medije u novembru. Taj prvobitni predlog je izgleda u velikoj meri bio naklonjen Rusiji, iako je od tada pretrpeo nekoliko izmena kako bi se više uzele u obzir zabrinutosti Kijeva. Poslednja verzija predloga nije javno objavljena. Posle razgovora u Rusiji, Putin je rekao da je spreman da nastavi da se sastaje s Amerikancima "koliko god puta bude potrebno". Kasnije je ruski predsednik zauzeo prkosniji ton, rekavši za indijske medije u petak tokom posete Nju Delhiju da ukrajinske trupe treba da u potpunosti napuste područje Donbasa na istoku Ukrajine ove nedelje ili će Rusija "osloboditi te teritorije silom". Zelenski ide u LondonLideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke trebalo bi da se sastanu sa Zelenskim u Londonu u ponedeljak kako bi razgovarali o mirovnom procesu. "Ukrajina može računati na našu nepokolebljivu podršku. To je cela poenta napora koje smo preduzeli kao deo Koalicije voljnih", naveo je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) na X uoči sastanka, koji organizuje britanski premijer Kir Starmer (Keir). "Nastavićemo ove napore zajedno s Amerikancima kako bismo Ukrajini pružili bezbednosne garancije, bez kojih ne može biti čvrstog i trajnog mira", napisao je Makron. "Rusija je zarobljena u eskalatornom pristupu i ne traži mir", napisao je Makron, dodajući: "Moramo nastaviti da vršimo pritisak na Rusiju da je primoramo da sklopi mir." Glavne tačke sporenja ostaju između dve strane, uključujući i one oko pružanja bezbednosnih garancija Ukrajini u slučaju mirovnog sporazuma i teritorijalnih ustupaka. Rusija trenutno kontroliše oko petinu teritorije Ukrajine, uključujući velike delove Donbasa koji se sastoji od Donjecke i Luganske oblasti. Rusija je poslednjih nedelja intenzivirala napade na energetski sektor i infrastrukturu Ukrajine, gađajući elektrane i železnička čvorišta dok s približavanjem zime padaju temperature. Ukrajinska vojska je u subotu saopštila da je Rusija tokom noći lansirala 653 drona i 51 raketu, od čega je oboreno 585 dronova i 30 raketa. Postrojenja za proizvodnju električne energije i toplote u Černigovskoj, Zaporiškoj, Lavovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti bila su glavne mete, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo za razvoj zajednica i teritorija, dodajući da je 9.500 potrošača bilo bez grejanja, a 34.000 bez vodosnabdevanja u južnoj Odeskoj oblasti u subotu ujutru. Dotle su neprovereni snimci kružili ruskim Telegram kanalima koji su izgleda prikazivali ukrajinski napad na rusku rafineriju nafte u Rjazanju. Ukrajinska vojska je saopštila da je gađala rafineriju kako bi smanjila "sposobnosti ruskih oružanih snaga", navodeći da je taj objekat "jedna od najvećih rafinerija nafte u Rusiji". Ukrajinska vojska je takođe saopštila da je pogodila metalurški kombinat Alčevsk u Luganskoj oblasti koju je okupirala Rusija. Navela je da se postrojenje koristi za proizvodnju komponenti koje se koriste u granatama koje se ispaljuju na ukrajinske gradove.

Šefica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) izjavila je u subotu da SAD ostaju najveći saveznik Evrope, nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) u važnom strateškom dokumentu navela da se Evropa suočava s "civilizacijskim brisanjem" i da bi jednog dana mogla da izgubi status pouzdanog saveznika. Nova Nacionalna bezbednosna strategija SAD, objavljena na sajtu Bele kuće rano u petak, kritikuje Evropsku uniju kao antidemokratsku, navodeći da Evropi nedostaje samopouzdanja, kao i da cilj SAD treba da bude da "pomognu Evropi da ispravi svoju trenutnu putanju". "Ima mnogo kritika, ali mislim da su neke od njih i tačne, ako pogledate Evropu, ona je potcenjivala sopstvenu moć prema Rusiji", rekla je Kalas na panelu na Doha forumu u Kataru. Navodeći da bi Evropa trebalo da bude samouverenije, ona je rekla da su "SAD i dalje naš najveći saveznik". "Mislim da se nismo uvek slagali po različitim temama, ali mislim da je opšti princip i dalje tu. Mi smo najveći saveznici i trebalo bi da se držimo zajedno", rekla je Kalas. Nova Nacionalna bezbednosna strategija Vašingtona kritikuje Evropu uz ocenu da je previše regulisana i da se suočava s "civilizacijskim brisanjem" zbog imigracije. U dokumentu je praktično stavljen na papir zaokret Trampove administracije u odnosu na Evropu, koju su SAD optužile da zloupotrebljava američku velikodušnost, u radikalnom odstupanju od prethodne politike SAD. Izvori: Reuters, AFP