Dmitrij Kozak, dugogodišnji bliski saradnik ruskog predsednika Vladimira Putina koji se navodno protivio ratu u Ukrajini, podneo je ostavku na funkciju zamenika šefa moćne predsedničke administracije, saopštio je Kremlj u četvrtak. Kozak je sam odlučio je da ode, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima. Objava je usledila posle višednevnih spekulacija o Kozaku (66), koji je jedan od Putinovih najdugovečnijih saradnika još od početka njegove političke karijere u kancelariji gradonačelnika Sankt Peterburga 90-ih. Odlasci viših administrativnih ili vladinih zvaničnika pod Putinom su retki. Nekoliko ruskih novinskih izveštaja navodi da je Kozaku ponuđena pozicija najvišeg zvaničnika severozapadnog federalnog okruga Rusije, ali da ju je odbio. Peskov to nije pomenuo. Kozak, rođen u Ukrajini, ušao je u Kremlj kada je Putin postao predsednik 2000. i tokom godina je obavljao više visokih funkcija, uključujući i funkciju zamenika premijera skoro 12 godina. Bio je glavni čovek Kremlja za organizaciju Zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine, što je Kremlj video kao znak povratka Rusije na svetsku scenu. Nakon što je Moskva anektirala Krimsko poluostrvo od Ukrajine u martu 2014. godine, a kasnije ga anektirala, SAD i druge zapadne vlade su uvele sankcije protiv njega. Kozak je 2020. ušao u predsedničku administraciju koja igra moćnu ulogu u Kremlju. Takođe je bio poznat kao čest sagovornik zapadnih ambasadora i izaslanika. Neki analitičari vide Kozakov odlazak kao novi signal da je nepoželjno svako pitanje o podršci ratu protiv Ukrajine. U mesecima koji su prethodili i u danima neposredno posle ruske invazije na Ukrajinu, u februaru 2022. godine, bilo je izveštaja o tihom protivljenju ili neslaganju među nekim od Putinovih bliskih savetnika u vezi s odlukom o invaziji. U danima posle invazije, Kozak, koji je postavljen kao glavni čovek u Kremlja za pitanje Ukrajine, privatno je rekao Putinu da se tome protivi, izvestio je Njujork tajms (The New York Times). Kozak je takođe navodno razradio okvir za mirovni sporazum s Ukrajinom koji bi rešio nekoliko prioritetnih zahteva Kremlja, naveo je Rojters (Reuters). Putin je odbio taj plan. Odlazak Kozaka je značajan ne samo zbog njegove dugog staža kao Putinovog insajdera – poznato je da Putin iznad svega ceni lojalnost – već i zbog relativno retkih slučaja ljudi koji napuštaju Kremlj ili vladu, bilo zbog protivljenja ratu ili drugih razloga. Među drugim visokim zvaničnicima za koje se zna da su izrazili protivljenje ratu je predsednica Centralne banke Elvira Nabiulina, koja je navodno podnela ostavku Putinu, ali je Putin odbio da je odobri. General Valerij Gerasimov koji nadgleda rat u Ukrajini, i dalje je na poziciji načelnika generalštaba, uprkos široko rasprostranjenom mišljenju da su prvi meseci invazije na Ukrajinu bili katastrofa za ruske oružane snage. Prošle nedelje je napunio 70 godina, što je znatno iznad uobičajene starosne granice za penzionisanje oficira.

Poslanici u albanskom parlamentu odobrili su u četvrtak sastav i program nove vlade koju će četvrti put predvoditi Edi Rama, na glasanju koje su obeležile tenzije oko ministarke koju je generiše veštačka inteligencija. Rama je izašao za govornicu kako bi predstavio program, ali su tenzije porasle pošto je u sali emitovano obraćanje ministarke za veštačku inteligenciju Diele, bota zasnovanog na veštačkoj inteligenciji (AI). Tome su se usprotivile opozicione stranke, što je dovelo do pauze u sednici od 15 minuta. "Nisam ovde da zamenim ljude, već da im pomognem", rekla je Diela, što na albanskom znači Sunce, tokom video obraćanja. Opozicija je kritikovala imenovanje kao neustavno jer bot nije osoba, nema albansko državljanstvo i mogao bi dovesti do veće korupcije, preneo je Rojters (Reuters). Rama je prošle nedelje nominovao AI bota Diela da upravlja javnim tenderima za privatne kompanije kako bi se rešili problemi s korupcijom. Njegova četvrta Vlada sa Diellom ima ukupno 17 ministara. Posle tenzija Ramina Socijalistička partija je zapretila da program neće biti predstavljen i da o njemu neće biti rasprave, već da će biti stavljen na direktno glasanje. Posle nastavka plenarne sednice, predsednik Skupštine Niko Peleši (Peleshi) stavio je program na glasanje, koji je dobio 82 glasa za. Tokom elektronskog glasanja, poslanici opozicione Demokratske partije prišli su mestu gde sede ministri i bacili pravilnik Skupštine i flašu vode ka Rami i novom predsedniku Skupštine Pelešiju. Ovo je prvi put da se program ne predstavlja poslanicima i da o njemu nema rasprave, već se stavlja na direktno glasanje. Sednica je trajala samo 25 minuta, iako se očekivalo da će trajati 25 sati i da će se o programu voditi rasprava. Posle sednice, Rama je na Fejsbuku (Facebook) napisao da bi poslanici trebalo da mogu nesmetano da raspravljaju u Skupštini. On je rekao da 83 mesta koja je Socijalistička partija osvojila na izborima 11. maja predstavljaju obavezu biračima da "postave nepremostivu granicu svakome ko koristi ruke, noge, telo kao argument u sali Parlamenta i buku ili uvrede s ulice kao opozicionu alternativu". Tokom kratkog obraćanja Skupštini, pre nego što je situacija eskalirala, Rama je rekao da se četvrti mandat poklapa s planom da Albanija postane deo Evropske unije. "Albanija 2030. u EU je u središtu ovog mandata. Evropska Albanija je orijentaciona busola svake stranice našeg programa i metronom ritma svake reforme koju ćemo preduzeti", rekao je Rama. Albanija je u oktobru 2024. otvorila prvo poglavlje u pristupnim pregovorima s EU. To je usledilo posle dugog čekanja, pošto je Tirana podnela zahtev za članstvo 2009. a status kandidata dobila 2014. Zemlja mora da otvori i zatvori ukupno 33 poglavlja da bi se pridružila EU. Otvaranje i zatvaranje svakog poglavlja zahteva odobrenje svih članica EU. Rama je dobio četvrti mandat da vodi Vadu, pošto je njegova Socijalistička partija pobedila na izborima 11. maja.

Kosovska policija je saopštila da je u četvrtak tokom pretresa na severu Kosova pronašla vojnu opremu, za koju navodi da se sumnja da pripada osobi traženoj zbog napada u Banjskoj. Istražna jedinica Policijske stanice Zvečan naišla je ujutro na prikolicu u kojoj je pronašla "dve torbe uniformi, pancire, pet okvira za AK-47 s municijom i drugu vojnu opremu", navodi se u saopštenju. Takođe je konfiskovana jedna kamuflažna uniforma. "Nema uhapšenih, a sumnja se da oružje pripada osobi koja se već traži u vezi sa slučajem Banjska", saopštila je policija, dodajući da je slučaj pod istragom. U Banjskoj u opštini Zvečan 24. septembra 2023. grupa naoružanih Srba napala je Kosovsku policiju, ubivši narednika. U potonjoj razmeni vatre ubijena su tri srpska napadača. Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće srpske stranke na Kosovu koja uživa podršku Beograda, preuzeo je odgovornost za napad. Kosovo krivi Srbiju, dok Beograd negira da je umešan. Vlasti na Kosovu su podigle optužnicu u ovom slučaju. Trenutno je u toku suđenje protiv trojice optuženih. Radoičić i još 41 optuženi u tom slučaju su u bekstvu. Veruje se da se Radoičić nalazi u Srbiji. Kosovske vlasti su s vremena na vreme pronalazile oružje različitih vrsta u različitim delovima Kosova, uglavnom u severnom delu naseljenom srpskom većinom.

Ruska Državna duma usvojila je u sredu zakon o povlačenju iz Evropske konvencije za sprečavanje torture, čime se formalno okončava međunarodna obaveza očuvanja ljudskih prava koja je ionako skoro u potpunosti prestala da ima ikakav efekat u toj zemlji. Ovaj potez je predložio predsednik Vladimir Putin ranije ovog meseca, u još jednom simboličnom koraku Moskve u odstupanju od međunarodnih normi. Iako je Rusija članica konvencije od 1997. godine, aktivisti za građanska prava su se žalili da su tortura i ponižavajuće postupanje široko rasprostranjeni u ruskim policijskim stanicama i pritvorskim centrima. Formalno, konvencija je omogućavala međunarodnim posmatračima pristup ruskim zatvorima, ali je to praktično okončano posle početka invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. "U praksi, raskid ovog sporazuma neće imati posledica", rekao je Jevgenij Smirnov, advokat iz organizacije za ljudska prava Prvo odeljenje za Karent tajm RSE (Current Time) u avgustu kada se o ovom potezu prvi put razgovaralo. "Rusija je već prestala da implementira bilo šta (u vezi s konvencijom)... zapravo, nijedna konvencija koju je Rusija potpisala u prethodnim decenijama zapravo ne funkcioniše", dodao je on. Rusija navodi da je Savet Evrope blokirao njeno učešće u Evropskom komitetu za sprečavanje mučenja i neljudskog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja i da Moskva stoga nije u mogućnosti da u potpunosti učestvuje u radu tog mehanizma za monitoring. Rusija se ušla u Savet Evrope u februaru 1996. godine, ali ju je ta organizacija suspendovala u februaru 2022. godine, samo nekoliko nedelja pošto je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu. Istovremeno s izbacivanjem, Moskva je saopštila da se povlači iz organizacije. Evropska konvencija o sprečavanju mučenja iz 1987. godine je sporazum Saveta Evrope koji je saopštio da, uprkos suspenziji Rusije, ta zemlja ostaje "potpisnica relevantnih konvencija Saveta Evrope". Ukrajinski ratni zarobljenici koji su pušteni u razmeni takođe su prijavili mučenje u Rusiji. "Oni nemaju nijedno od zagarantovanih prava koja ruski zakon (formalno) predviđa. Nije im dozvoljeno da vide aktiviste za ljudska prava, posmatračke misije, advokate ili rođake. Konvencija se nije poštovala i neće se poštovati ni nadalje za te ljude", rekao je Smirnov.

Rusija je u četvrtak nastavila napade na železničku infrastrukturu Ukrajine, ranivši najmanje pet osoba ranjenih u centralnom Poltavskom regionu, dok je Ukrajina uzvratila napadima dronovima unutar Rusije. U Mirgorodskom okrugu Poltave, ruski napad izazvao je požare koje su kasnije lokalizovale službe za vanredne situacije, rekao je regionalni guverner Volodimir Kohut na Telegramu, dodajući da je jedna osoba povređena. ukrajinski državni železnički operater Ukrzaliznica saopštio je da su noćni udari doveli do privremenog prekida u snabdevanju strujom stanica u regionu, što je izazvalo kašnjenja putničkih vozova. Ruski udari na Poltavu usledili su dan posle još velikog napada na železničku infrastrukturu Ukrajine, u okviru kampanje koja je poremetila železnički saobraćaj, posebno na centralnim čvorištima u Harkivskoj i Donjeckoj oblasti. Ukrajinski ministar teritorijalnog razvoja Oleksij Kuleba optužio je Rusiju da namerno cilja ukrajinsku logistiku i civilnu infrastrukturu u nastojanju da poveća pritisak na stanovništvo i privredu zemlje. "Cilj takvih napada je jasan – da se zakomplikuje prevoz putnika i tereta, poremete stabilne transportne operacije i izvrši dodatni pritisak na ljude i privredu", rekao je Kuleba u sredu. Rusija je više puta negirala da gađa civilne objekte tokom više od tri godine rata protiv Ukrajine, uprkos sve većem broju dokaza koji govore suprotno. Zasebno, u napadu dronom kasno uveče na Poltavsku oblast oštećena je benzinska pumpa i izazvan požar, dok su povređene četiri osobe, izvestile su ukrajinske službe za vanredne situacije. Drugi napadi su prijavljeni u Kijevskoj i Černigovskoj oblasti. U Nižinu, Černigovska oblast, jedan spasilac je poginuo, a dva su ranjena, rekao je lokalni vojni administrator Vjačeslav Čaus. Dodao je da se smrtonosni udar na lokalnu jedinicu spasilaca dogodio na Dan spasilaca Ukrajine. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da je oborilo 48 od 75 dronova koje je lansirala Rusija i prijavilo 26 pogodaka dronovima na šest lokacija. Rusija je dotle saopštila da je Ukrajina izvela veliki napad dronovima na Volgogradsku oblast. Prema rečima guvernera regiona, Andreja Bočarova, otpadak od drona je razbio prozore i oštetio krovove dve privatne kuće. Telegram kanal SHOT citirao je očevice koji su prijavili da su čuli niz eksplozija u južnom delu Volgograda. Kasnije su ukrajinske specijalne snage saopštile da su pogodile rafineriju nafte u Volgogradu, zbog čega je to postrojenje obustavilo rad. Ruski zvaničnici tvrde da je u napadu ukrajinskog drona poginuo jedan čovek i teško povređen njegov brat u gradu Šebekino u Belgorodskoj oblasti Rusije.

Italijanski parlament usvojio je okvir novog zakona o veštačkoj inteligenciji kojim se distribucija slika ili video zapisa generisanih veštačkom inteligencijom bez saglasnosti prikazanih kažnjava sa do pet godina zatvora. Mera, koju su podržala oba doma parlamenta – uključujući finalno glasanje od 77-55 u Senatu kasno u sredu – usmerena je na pojedince i kompanije koja distribuiraju fotografije ili video zapise kreirane veštačkom inteligencijom bez dozvole. Kod takozvanih dipfejkova, može se činiti da je neko rekao ili uradio nešto što nikada nije uradio. Usvajanje zakona je pokrenuto posle niza slučajeva koji uključuju pornografske video zapise generisane veštačkom inteligencijom, u kojima su žene, uključujući javne ličnosti, često bile žrtve. Prema vladi u Rimu, Italija je prva zemlja EU koja je uspostavila nacionalni pravni okvir koji uključuje nove smernice Evropske unije o veštačkoj inteligenciji. Zakon utvrđuje opšte principe za korišćenje veštačke inteligencije i nalaže vladi da izradi detaljne propise o korišćenju sistema veštačke inteligencije. Izvor: dpa

Nastavnici, mašinovođe, farmaceuti i bolničko osoblje stupili su u četvrtak u štrajk, dok su tinejdžeri blokirali srednje škole u Francuskoj, u okviru dana protesta zbog najavljenih budžetskih rezova. Sindikati pozivaju na ukidanje fiskalnih planova prethodne vlade, na veću potrošnju na javne usluge, veće poreze za bogate i na ukidanje nepopularne promene koja nalaže da ljudi duže rade da bi dobili penziju. U okviru protesta "Blokirajmo sve" u Parizu je trebalo da mnoge metro linije budu obustavljene veći deo dana, osim u jutarnjem i popodnevnom špicu. Učenici su se okupili da blokiraju ulaz u neke škole. "Blokirajte svoju srednju školu protiv mera štednje", pisalo je na transparentu koji je podigao učenik ispred srednje škole "Licej Moris Ravel" u francuskoj prestonici. Društveni nemiri dolaze u trenutku kada se predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i njegov novoimenovani premijer Sebastijan Lekorni (Sebastien Lecornu) suočavaju s političkom krizom i pritiskom da stave finansije pod kontrolu u drugoj najvećoj privredi evrozone. Izvor iz Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je da se očekuje da će čak 800.000 ljudi učestvovati u štrajkovima i protestima. "Radnici koje predstavljamo su ljuti", naveli su glavni sindikati u zajedničkom saopštenju u kojem su odbacili "brutalne" i "nepravedne" fiskalne planove prethodne vlade. Budžetski deficit Francuske prošle godine bio je skoro duplo veći od dozvoljenog praga u EU od tri odsto, ali koliko god želi da ga smanji, Lekorni – koji se oslanja na druge stranke za usvajanje zakona – suočiće se s političkom borbom da bi prikupio parlamentarnu podršku za budžet za 2026. godinu. Lekorniovom prethodniku, Fransoau Bajruu (Francois Bayrou), parlament je prošle nedelje izglasao nepoverenje zbog plana za smanjenje budžeta od 44 milijarde evra. Novi premijer još nije rekao šta će uraditi s Bajruovim planovima, mada je otvorio vrata za kompromis. "Nastavićemo da se mobilišemo sve dok ne bude adekvatnog odgovora", rekla je šefica sindikata CGT Sofi Bine (Sophie Binet) posle sastanka s Lekorniom ranije ove nedelje. "Budžet će biti odlučen na ulicama." Jedan od tri nastavnika u osnovnim školama je u štrajku, saopštio je sindikat FSU-SNUipp. Regionalni vozovi su teško pogođeni štrajkom, dok će većina brzih TGV železničkih linija u zemlji raditi, rekli su zvaničnici. Demonstranti su se okupili kako bi usporili saobraćaj na autoputu blizu jugoistočnog grada Tulona. Nuklearna proizvodnja u francuskoj komunalnoj kompaniji EDF je blago smanjena, za 1,1 gigavat rano u četvrtak, pokazali su podaci kompanije, pošto su radnici smanjili proizvodnju snage u reaktoru Flamanvil 1. Sindikat poljoprivrednika Konfederacija pejsan takođe je pozvao na mobilizaciju. Farmaceuti su ljuti zbog promena koje utiču na njihovo poslovanje, a sindikat farmaceuta USPO je naveo da je anketa koju je sproveo u apotekama pokazala da bi 98 odsto moglo da bude zatvorena jedan dan. Ministar unutrašnjih poslova Bruno Retailo (Bruno Retailleau) rekao je novinarima rano u četvrtak da je policija već uklonila neke blokade, uključujući i ispred autobuskih depoa u pariskom regionu. Upozorio je da očekuje da će 8.000 izgrednika pokušati da izazovu nered i sukobe se s policijom. Oko 80.000 policajaca i žandarma biće raspoređeno tokom dana, rekao je ministar. Jedinice za razbijanje demonstracija, dronovi i oklopna vozila biće na raspolaganju. Izvor: Reuters

Prvo ročište pred Osnovnim sudom u Mitrovici u slučaju poslanika Srpske liste Slavka Simića, optuženog za napad na novinare, u četvrtak je odloženo za 9. oktobar. Tužilaštvo Simića i Uroša Vuksanovića tereti za napad na novinare u Leposaviću na severu Kosova juna 2023. godine. Advokati dvojice optuženih rekli su da jedan od optuženih nije dobio dokumenta od tužioca, dok ih je drugi dobio samo delimično. Tužiteljka u tom slučaju Ajtene Zoti rekla je da su advokati više puta telefonom obavešteni da treba da preuzmu spise predmeta, ali da to nisu učinili. Optužnica protiv Simića podignuta je u junu zbog sumnje da je "učestvovao u masi koja je počinila krivična dela i huliganstvo"16. juna 2023. godine u Leposaviću, kada su napadnuti novinari. Slavko Simić je u obraćanju novinarima negirao sve optužbe koje mu se stavljaju na teret, te naveo kako je njegova "životna misija da pozivam na mir, suživot, dijalog i rešavanje svih problema kroz institucije i nikako drugačije". "Moji osnovni principi, moj politički kodeks se zasniva na tome da je novinar svetinja i da novinara ne sme niko da dira i tako sam se ophodio prema novinarima i na severu i na jugu", rekao je on. Tužilaštvo Simića tereti da je namerno učestvovao u masi koja je protestvovala protiv posete Leposaviću ministra Eljberta Krasnićija (Elbert Krasniqi), te da su maskirani civili ispaljivali šok bombe ka njegovom službenom automobilu. Precizira se da je upravo Simić naredio masi da napadne medije kada je prošao službeni automobil, te da se tako iznenada nastavio napad na novinare uz korišćenje šok bombi, udaranjem pesnicama, nogama i tvrdim predmetima kao što su betonske kocke i cigle, usled čega su dva novinara zadobila teške telesne povrede. Vuksanović je optužen da je direktno umešan u upotrebu sile protiv novinara, te se tereti za "napad" i "učešće u masi koja je počinila krivična dela i huliganstvo". Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, ranije je ocenila da je optužnica protiv Simića "još jedan u nizu politički motivisan postupak usmeren protiv srpskog naroda na Kosovu". Ta stranka je navela da je Simić tokom incidenata reagovao "smireno i odgovorno, pokušavajući da zaštiti sve prisutne, uključujući i novinarske ekipe". Krasnići, ministar administracije lokalne samouprave u Vladi Kosova, 16. juna 2023. boravio je u Leposaviću kako bi se sastao sa predsednikom opštine Leposavić Ljuljzimom Hetemijijem, koji je na vlast došao 15-ak dana ranije jer su Srbi bojkotovali izbore na poziv Srpske liste. Dolazak albanskih gradonačelnika na vlast krajem maja 2023. naišao je na nezadovoljstvo lokalnog srpskog stanovništva, te brojne proteste koje su podržavali predstavnici Srpske liste.

Klimatske promene podstiču sve nepredvidljivije i ekstremnije oscilacije između poplava i suša širom sveta, upozorile su u četvrtak Ujedinjene nacije. Svetska meteorološka organizacija UN (SMO) navela je u izveštaju da globalni vodeni ciklus postaje sve nepredvidljiviji, sa smanjenjem glečera, sušama, neuravnoteženim rečnim slivovima i jakim poplavama koje izazivaju pustoš. "Svetski vodni resursi su pod sve većim pritiskom i – istovremeno – ekstremnije opasnosti povezane sa vodom imaju sve veći uticaj na živote i sredstva za život", upozorila je šefica SMO Selest Saulo (Celeste) u saopštenju objavljenom uz godišnji izveštaj o stanju globalnih vodnih resursa. Prošla godina je bila najtoplija u istoriji, što je dovelo do dugotrajnih suša u severnim delovima Južne Amerike, amazonskom basenu i južnoj Africi. Delovi centralne Afrike, Evrope i Azije dotle su bili suočeni s vlažnijim vremenom nego obično, pogođeni razornim poplavama ili smrtonosnim olujama, ističe se u izveštaju. Na globalnom nivou, navela je SMO, prošla godina je bila šesta godina zaredom u kojoj je postojao "jasan disbalans" u svetskim rečnim slivovima. "Dve trećine imaju previše ili premalo vode – što odražava sve nestabilniji hidrološki ciklus", navodi se u izveštaju. SMO je takođe ukazala na to da kvalitet vode u velikim jezerima opada usled toplijeg vremena, dok se glečeri smanjuju u svim regionima treću godinu zaredom. Otopljena voda je dodala oko 1,2 milimetra globalnom nivou mora u jednoj godini, doprinoseći riziku od poplava za stotine miliona ljudi koji žive u priobalnim zonama, upozorava se u izveštaju. SMO je pozvala na više praćenja i razmene podataka širom sveta. "Razumevanje i kvantifikacija vodnih resursa i hidroloških ekstrema... ključno je za upravljanje rizicima", navodi se u izveštaju, ukazujući na opasnosti od suša, poplava i gubitka glečera. Izvor: AFP

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) nagovestio je u sredu novu meru protiv levičarskih grupa posle atentata na konzervativnog aktivistu Čarlija Kirka (Charlie), kojim bi antifašistički pokret antifa bio proglašen "terorističkom organizacijom". Tramp je na svojoj mreži Truth Social rekao da će "označiti" taj pokret kao terorističku organizaciju. "Takođe ću snažno preporučiti da oni koji finansiraju antifa budu temeljno istraženi u skladu s najvišim pravnim standardima i praksama", napisao je Tramp. Nije jasno kakvu pravnu težinu nosi Trampova objava. Antifa je labavo organizovan ideološki pokret bez jasne strukture vođstva ili hijerarhije, rekli su stručnjaci. Dan pošto su tužioci u Juti obelodanili formalne optužbe protiv osumnjičenog za ubistvo Kirka, nema dokaza koji povezuju 22-godišnjeg Tajlera Robinsona (Tyler) s nekom grupom. Ostaju i pitanja o njegovim preciznim motivima. Tramp i visoki zvaničnici su više puta okrivili levičarske grupe za stvaranje neprijateljske atmosfere prema konzervativcima i pre Kirkovog ubistva. Bela kuća priprema izvršnu naredbu o političkom nasilju i govoru mržnje, rekao je ranije u sredu zvaničnik Trampove administracije. Potpredsednik SAD Džej Di Vens (J.D. Vance), u intervjuu za Foks njuz (Fox News) u sredu, više puta je levičarsku političku radikalizaciju za ubistvo. On je rekao da Bela kuća vredno radi na tome da se "mreže koje finansiraju levičarsko nasilje" tretiraju kao terorističke organizacije. Kritičari kažu da Tramp koristi Kirkovo ubistvo kao izgovor za obračun s političkim protivnicima. Tramp je prvi put spomenuo mogućnost da se antifa označi kao teroristička organizacija 2020. godine u jeku nasilnih protesta širom zemlje pošto je policija ubila Džordža Flojda (George Floyd). U to vreme, pravni stručnjaci su rekli da takav korak nema osnovu u zakonu, da bi bio teško sprovesti i da bi izazvao zabrinutost u vezi sa slobodom govora, s obzirom na to da se sleđenje ideologije generalno ne smatra krivičnim delom. Izvor: Reuters

Njemački kancelar Friedrich Merz izjavio je u srijedu da se kritike na račun Izraela sve češće koriste u Njemačkoj kao izgovor za poticanje mržnje prema Jevrejima. Govoreći na ceremoniji povodom 75. godišnjice osnivanja Centralnog vijeća Jevreja, Merz je rekao da je antisemitizam postao "glasniji, otvoreniji, bezobrazniji i gotovo svakodnevno sve nasilniji" od napada koji je Hamas izveo 7. oktobra 2023. na Izrael, što je pokrenulo rat u Gazi. Hamas je palestinska grupa koju su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija proglasile terorističkom organizacijom. "'Kritika Izraela' i najgrublje podrivanje odnosa žrtva-agresor sve više postaju izgovor kroz koji se širi otrov antisemitizma", rekao je on. Njemačka je drugi najveći dobavljač oružja Izraelu, odmah nakon SAD-a, i već dugo jedan od njegovih najvećih saveznika, prvenstveno zbog historijske odgovornosti za Holokaust – politika poznata kao "Staatsraison" (državni interes). Ipak, prošlog mjeseca Njemačka je obustavila izvoz oružja koje bi se moglo koristiti u Pojasu Gaze, zbog izraelskog plana da proširi vojnu kampanju u toj palestinskoj enklavi. Odluka je donesena nakon sve većeg pritiska javnosti i manjeg koalicionog partnera Socijaldemokratske stranke Njemačke zbog humanitarne krize u Gazi, gdje je Izrael ozbiljno ograničio snabdijevanje hranom i vodom. U svom govoru u Berlinu u srijedu, Merz je spomenuo ovu promjenu, rekavši da kritika izraelske vlade "mora biti moguća", ali je dodao: "Naša zemlja trpi štetu na vlastitoj duši kada ta kritika postane izgovor za mržnju prema Jevrejima, ili čak dovede do zahtjeva da Njemačka okrene leđa Izraelu."

Ukrajina očekuje da će do sljedećeg mjeseca u fondu za kupnju oružja iz Sjedinjenih Američkih Država biti oko 3,5 milijardi dolara, izjavio je 17. septembra ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski. Kako piše AP, financijski aranžman poznat kao Lista prioritetnih zahtjeva Ukrajine (PURL) objedinjuje doprinos članica NATO-a, osim Sjedinjenih Američkih Država, kako bi se kupilo američko oružje, municija i oprema. "Od naših partnera dobili smo više od 2 milijarde dolara upravo za PURL program", rekao je Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kijevu s predsjednicom Evropskog parlamenta Robertom Metsolom. "Dodatni novac dobit ćemo u oktobru. Mislim da ćemo imati negdje oko 3,5-3,6 milijardi dolara." Zelenski nije želio navoditi detalje o tome koje će oružje biti u prvim isporukama, ali je rekao da će one sigurno sadržavati rakete za protivvazdušne sisteme Patriot i višecijevne raketne sisteme HIMARS. Sistemi Patriot ključni su za odbranu od ruskih raketnih napada dok su HIMARS-ovi značajno ojačali sposobnost ukrajinske vojske za precizne udare. U međuvremenu, američko-ukrajinski fond osmišljen za poticanje ulaganja u ukrajinski rudarski sektor trebao bi početi s radom sa 150 miliona dolara početnog kapitala, rekli su 17. septembra visoki ukrajinski dužnosnici. Američka Agencija za međunarodne financije i razvoj (U.S. International Development Finance Corporation) uložit će 75 miliona dolara u fond, a Ukrajina će udvostručiti taj iznos, izjavio je ukrajinski ministar ekonomije Oleksij Soboljev. "To je dovoljno da se pokrenu prva značajnija ulaganja", rekao je Soboljev, opisujući fond kao "svjetionik" koji bi mogao privući dodatnu podršku drugih međunarodnih institucija. Američko-ukrajinski sporazum o razvoju ukrajinskog rudarskog sektora potpisan je u aprilu. On SAD-u daje povlašteni pristup novim ukrajinskim rudarskim projektima i zamišljen je kako bi potaknuo obnovu zemlje i omogućio nastavak vojne pomoći SAD-a Ukrajini. Premijerka Julija Sviridenko rekla je da će se fond u početku usredotočiti na projekte vezane uz energiju, infrastrukturu i kritične minerale, s ciljem financiranja tri projekta do kraja 2026. godine.

Predsjednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je u srijedu da je razgovarala telefonom s američkim diplomatom Brendanom Hanrahanom o važnosti očuvanja "naše snažne alijanse", nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Američke Države(SAD) najavile neodređeno obustavljanje Strateškog dijaloga koji je Osmani planirala finalizirati ove godine. Osmani je na platformi X napisala da je s Hanrahanom – visokim zvaničnikom američkog State Departmenta za evropska pitanja – razgovarala i o osiguravanju "bliske koordinacije s našim ključnim partnerom." "Snažna alijansa sa SAD-om uvijek je bila u korist našeg naroda, nacionalne sigurnosti, regionalne stabilnosti i euroatlantske integracije," naglasila je. Dodala je da će se, kao predsjednica zemlje, angažovati s administracijom predsjednika Donalda Trumpa "kako bi očuvala i zaštitila našu alijansu zasnovanu na međusobnom povjerenju i saradnji." Odnosi Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama pretrpjeli su udar prošle sedmice, kada su SAD 12. septembra objavile da bez vremenskog ograničenja obustavljaju planirani Strateški dijalog s Kosovom, pravdajući odluku postupcima aktuelne Vlade i rastućim tenzijama i nestabilnošću u zemlji. Privremena Vlada Kosova, koju predvodi Albin Kurti, odbacila je kritike SAD-a, navodeći da su "naše radnje, zakonite i ustavne, uvijek bile usmjerene na uklanjanje izvora destabilizacije". Strateški dijalog najavila je upravo predsjednica Vjosa Osmani u januaru, s očekivanjem da će uskoro biti finaliziran. Nakon odluke SAD-a, Osmani je izjavila da su odnosi Kosova s Washingtonom "temeljni dio državnosti i našeg nacionalnog identiteta", izražavajući istovremeno žaljenje i duboku zabrinutost zbog odluke. Strateški dijalog je proces koji američki State Department vodi s različitim zemljama svijeta s ciljem unapređenja bilateralnih odnosa. SAD nije precizirala koje su konkretne radnje Vlade dovele do odluke o obustavi dijaloga. Međutim, u srijedu je bivši američki ambasador u Prištini, Jeffrey Hovenier, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa objasnio da je do obustave došlo zbog nakupljenog nezadovoljstva prema Vladi premijera u tehničkom mandatu Albina Kurtija, pri čemu je posebno uticala njegova kritika Ustavnog suda. Kurti je optužio Ustavni sud za pristrasnost, tvrdeći da je blizak albanskim partijama koje su ranije bile u opoziciji. Ustavni sud je donio privremenu mjeru kojom je izabranim poslanicima Skupštine zabranio preduzimanje bilo kakvih radnji do 30. septembra, uključujući pokretanje postupka za formiranje nove vlade. Odluka je donesena po službenoj dužnosti, na osnovu zahtjeva poslanika Srpske liste. Ustavni sud i međunarodna zajednica osudili su pritisak koji Kurti i njegova stranka vrše na najvišu pravosudnu instituciju u zemlji.

Egipatske vlasti tragaju za narukvicom starom 3.000 godina koja je nestala iz vodećeg muzeja u Kairu, izvijestio je BBC. Rijetka zlatna narukvica, ukrašena sfernim kuglicama od lapis lazulija, potiče iz vladavine kralja Amenemopea, faraona drevnog Egipta iz 21. dinastije, koji je vladao od 993. do 984. godine prije Krista. Egipatsko ministarstvo turizma i starina saopštilo je da je odmah poduzelo mjere nakon što je narukvica nestala iz laboratorija za restauraciju Egipatskog muzeja te da je slučaj proslijeđen policiji. Slika narukvice distribuirana je svim egipatskim zračnim lukama, lukama i graničnim prijelazima kao "mjera predostrožnosti za sprječavanje pokušaja krijumčarenja", dodaje ministarstvo. Formiran je i stručni odbor koji obavlja inventuru i pregled svih predmeta pohranjenih u laboratoriju za restauraciju. Ministarstvo je saopštilo da je svjesno odgodilo objavu o nestanku narukvice "kako bi osiguralo odgovarajuće uslove za nastavak istrage", ali nije preciziralo kada je nakit zadnji put viđen. Egipatski dnevnik Al-Misri al-Yawm izvijestio je da je nestanak uočen u proteklih nekoliko dana dok je osoblje muzeja pripremalo otpremu desetaka predmeta u Rim za izložbu koja se otvara sljedećeg mjeseca. Egipatski muzej u Kairu najstariji je arheološki muzej na Bliskom istoku. U njemu se čuva više od 170.000 predmeta, uključujući pozlaćenu drvenu masku za sprovod kralja Amenemopea. Nestanak narukvice dogodio se šest sedmica prije otvaranja Velikog egipatskog muzeja u bliskoj Gizi, gdje su premještena i biće izložena svjetski poznata blaga grobnice kralja Tutankamona.