Europski komitet za sprječavanje mučenja (CPT), pri Vijeću Europe, upozorio je da su uhapšene osobe u Bosni i Hercegovini i dalje izložene riziku od policijskog nasilja, loših uvjeta u zatvorima, te nehumanog i ponižavajućeg postupanja u ustanovama socijalne zaštite i imigracionom pritvoru. U izvještaju, nakon periodične posjete Bosni i Hercegovini tokom 2024. godine, CPT navodi da je zaprimio brojne navode o fizičkom zlostavljanju privedenih osoba, posebno tokom akcija protiv organiziranog kriminala i droga. Prema navodima, zlostavljanje je uključivalo udarce, šamare, udarce palicama i kundacima oružja, a najčešće su u tome sudjelovali pripadnici specijalnih policijskih jedinica na entitetskom i kantonalnom nivou. Komitet zaključuje da postoji stvaran rizik od ozbiljnih povreda osoba lišenih slobode, te poziva vlasti da uvedu nultu toleranciju na mučenje, obavezno audio-vizualno snimanje policijskih ispitivanja i raniji pristup advokatu, koji je u praksi često omogućen tek nakon 24 sata ili više. Iako izvještaj bilježi određeni napredak u zatvorskom sistemu, uključujući smanjenje broja zatvorenika i poboljšanja infrastrukture, CPT je zabilježio i slučajeve zlostavljanja zatvorenika, kao i ozbiljne probleme u pritvorskom odjelu Kazneno-popravnog zavoda Tuzla, gdje su prisutni prenapučenost, loša ventilacija, nehigijenski uvjeti i štetočine. Loši uvjeti u ustanovama za osobe s invaliditetomPosebno zabrinjavajući dio izvještaja odnosi se na ustanove socijalne zaštite za osobe s invaliditetom. CPT navodi da su uvjeti u pojedinim paviljonima domova u Višegradu i Pazariću bili toliko loši da mogu predstavljati nečovječno i ponižavajuće postupanje. Zabilježeni su slučajevi osoba koje su ležale u prljavoj posteljini, bez osnovne higijene, pa čak i bez kreveta, dok su neke bile dugotrajno mehanički vezane za krevete. Komitet upozorava da su osobe s težim invaliditetom posebno zapostavljene, da nema dovoljno stručnog osoblja, te da se nasilje među štićenicima često prikriva. CPT poziva vlasti da hitno unaprijede uvjete, zabrane dugotrajnu mehaničku restrikciju i ubrzaju proces deinstitucionalizacije kroz smještaj u zajednici. Problemi i u imigracionom pritvoruIzvještaj ukazuje i na ozbiljne probleme u imigracionom pritvoru. CPT zahtijeva da se prekine praksa zadržavanja djece, uključujući i djece s porodicama, te kritiziraju uvjete u pritvorskom kontejneru na Aerodromu Sarajevo, koje opisuje kao potpuno neprimjerene, posebno za djecu. U Imigracionom centru Lukavica zabilježene su vjerodostojne tvrdnje o brutalnom premlaćivanju osobe s teškim mentalnim poremećajem, dok su zdravstvene usluge ocijenjene kao nedovoljne, naročito u oblasti mentalnog zdravlja. CPT zaključuje da Bosna i Hercegovina mora hitno poduzeti sistemske mjere kako bi uskladila praksu lišavanja slobode s europskim standardima i presudama Europskog suda za ljudska prava. Odgovor iz BiHBosna i Hercegovina je nakon periodične posjete Komiteta Vijeća Europe za prevenciju mučenja u septembru 2024. odgovorila da je analizirala sve preporuke i započela pripremu konkretnih mjera za njihovu implementaciju. Vlasti su naveli da su nadležne institucije informirane o preporukama i da su razvili dinamički plan za njihovo provođenje, uključujući obavezu koordiniranog djelovanja ministarstava unutrašnjih poslova, pravde i drugih tijela kako bi se unaprijedili uvjeti i tretman osoba lišenih slobode. Također, BiH je usvojila izmjene zakona koje ovlašćuju instituciju Ombudsmana da djeluje kao Nacionalni mehanizam za prevenciju mučenja, što omogućava redovne nenajavljene posjete mjestima lišenja slobode i poboljšava nadzor nad tretmanom pritvorenih osoba.

Predsjedništvo Bosne i Hercegovine zatražilo je od Vijeća ministara BiH, Parlamenta i drugih nadležnih institucija da preduzmu mjere kako bi se osigurala prinudna naplata duga u u korist Bosanskohercegovačke radio-televizije (BHRT) iznosu od 103,5 miliona maraka (oko 53 miliona eura). Na vanrednoj sjednici 27. januara, koja je sazvana na zahtjev člana Denisa Bećirovića, Predsjedništvo BiH je usvojilo "zaključke o kritičnom finansijskom stanju Javnog radiotelevizijskog servisa BiH", upozorivši da prijeti opstanak te državne televizijske kuće. Predsjedništvo BiH traži da se hitno osiguraju "interventna sredstva za rad BHRT-a, te sredstva za prava zaposlenika kako bi se spriječio prestanak rada državnog servisa". Zaključci Predsjedništva, koji nisu obavezujući, ističu da je trenutna finansijska situacija posljedica kršenja Zakona o Javnom radiotelevizijskom servisu BiH i drugih propisa entitetske Radiotelevizije Republike Srpske (RTRS). Za zaključke je glasao i drugi član, Željko Komšić, dok je Željka Cvijanović koja dolazi iz RS-a glasala protiv. U Bosni i Hercegovini postoje tri javna emitera - BHRT, RTV Federacije BiH i RTV Republike Srpske. Šta kaže zakon?Zakon o Javnom RTV sistemu nalaže da entitetski emiteri dio sredstava koje prikupe od RTV takse na svojoj teritoriji uplaćuju na račun BHRT. To znači da su entitetski emiteri dužni da uplate BHRT-u 50 posto prihoda od naplate takse. Prema ranijim saopćenjima Uprave BHRT-u, RTRS je 2017. godine jednostranom odlukom prestao uplaćivati sredstva od RTV takse prikupljene u entitetu RS na jedinstveni račun, čime je narušen sistem raspodjele financijskih sredstava. Istovremeno, naplata RTV takse u entitetu Federaciji BiH vrši se preko računa Elektroprivrede BiH na područjima koja ona pokriva, što je nešto više od polovice ovog entiteta. Zbog nedorečenosti nekoliko zakona, čiji dijelovi su proglašeni i neustavnim, sudovi ne mogu vršiti prisilnu naplatu u FBiH. Nesmetano funkcioniranje BHRT-a jedan je od 14 ključnih uvjeta na putu BiH prema pridruživanju Europskoj uniji. U martu prošle godine, generalni direktor Evropske radiodifuzne unije (EBU) dao je BHRT-u rok do kraja februara 2026. za izmirenje duga od oko 17 miliona maraka (oko devet miliona eura) koliko BHRT duguje EBU-u. Inače, Uprava BHRT-a je u novembru prošle godine saopćila da ova državna televizija duguje Elektroprivredi BiH 1,56 miliona maraka (oko 798.000 eura), što je u proteklom periodu dovodilo do prijetnji isključenjem struje i praktične obustave rada ove televizijske kuće. Dugovi za poreze i doprinose na plaće zaposlenika iznose 54,2 miliona maraka (blizu 28 miliona eura), od čega je utuženo 2,58 miliona maraka (oko 1,3 miliona eura). BHRT duguje i Sarajevogasu, Eutelsatu te domaćim dobavljačima, ukupno više od 9,4 miliona maraka (oko 4,8 miliona eura).

Evropska komisija je najavila podršku u iznosu od 171 milion evra za podsticanje razvoja infrastrukture i rasta privatnog sektora na Zapadnom Balkanu. Od tog iznosa, 94,7 miliona evra namenjeno je infrastrukturnim investicijama, 76,3 miliona evra podršci privatnom sektoru, dok je 2,9 miliona evra opredeljeno za četiri projekta tehničke pomoći u Albaniji i Bosni i Hercegovini. Ovi projekti usmereni su na pripremu budućih ulaganja u sektore energetike, vodosnabdevanja, inovacija i istraživanja. Sredstva dodeljena infrastrukturnim projektima, prema saopštenju Evropske komisije, trebalo bi da mobilizuju ukupno 263 miliona evra investicija kroz sedam projekata u prioritetnim sektorima, uključujući digitalizaciju, čistu energiju, ljudski kapital, saobraćaj i zaštitu životne sredine. Projekti uključuju uvođenje širokopojasne infrastrukture u Albaniji, unapređenje sistema za prenos električne energije u Severnoj Makedoniji, kao i izgradnju i energetsku efikasnu obnovu obrazovnih objekata u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Kako su naveli iz Evropske komisije, projekte će sprovoditi partneri sa Zapadnog Balkana u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. "Ulaganje u naše partnere na Zapadnom Balkanu ključno je za njihovo približavanje EU. Više od dve godine nakon usvajanja Plana rasta za Zapadni Balkan, radili smo, uključujući i kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, na pretvaranju obaveza u konkretna dela. Od unapređenja infrastrukture do jačanja razvoja poslovanja, ova ulaganja stvaraju stvarne mogućnosti za građane i čine EU opipljivom realnošću širom regiona", saopštila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Novi paket podrške obuhvata investicione doprinose iz više izvora finansiranja EU, uključujući Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), bilateralne donatore kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i Instrument za reforme i rast. "Današnji paket finansiranja uključuje investicione projekte i projekte tehničke pomoći koji su danas odobreni, čime se dodatno jača posvećenost EU održivom rastu i regionalnoj povezanosti na Zapadnom Balkanu", navela je Evropska komisija. Nakon odobrenja Operativnog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan, projekti mogu preći u fazu implementacije. To podrazumeva finalizaciju potrebnih sporazuma sa partnerskim institucijama i korisnicima, pokretanje pripremnih studija za aktivnosti tehničke pomoći i završetak procedura neophodnih za realizaciju projekata privatnog sektora. Po okončanju ovih procesa, može započeti sprovođenje podržanih investicija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je iskazao poštovanje prema žrtvama genocida u Srebrenici, ali da to političarima u zvaničnom Sarajevu nije dovoljno. On je u intervjuu za Federalnu televiziju (FTV) 26. januara rekao i da je "narodu dovoljno poštovanje prema žrtvama", a da su političari ti koji insistiraju na izgovaranju reči "genocid". "Pognuo sam glavu pred žrtvama, pokazao pijetet i poštovanje, ali to nekima nije bilo dovoljno jer je neko hteo napraviti političku predstavu", rekao je Vučić. Aleksandar Vučić je kao premijer Srbije posetio komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici u julu 2015. godine. Tom prilikom je više učesnika komemoracije napalo je Vučića verbalno i fizički, gađajući ga kamenjem i flašama, nakon čega je napustio događaj. Vučić je u intervjuu za FTV rekao da je ostao pri stavu da se ubistvo više od 8.000 Bošnjaka u Srebrenici 1995. godine ne može nazvati genocidom. "U pitanju je pravno-politička formulacija", rekao je Vučić. Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu". Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora. Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić. Specijali RSE: Dokumentovanje genocida u Srebrenici

Grupa pacijenata sarajevske klinike za biomedicinski potpomognutu oplodnju, koja je zatvorena prošle godine, okupila se 27. januara na protestu, upozoravajući da institucije vlasti nisu pronašle rješenje koje će im omogućiti nastavak liječenja. Klinika Northwestern Medical Centar zatvorena je u oktobru prošle godine, bez ikakvog prethodnog obavještenja pacijentima, koji od tada ne mogu preuzeti zamrznute embrije. Ta klinika došla je u fokus inspekcijskih kontrola i tužilačkih provjera nakon što su pacijenti alarmirali institucije, strahujući od uništavanja pohranjenog biološkog materijala. Okupljeni ispred zgrade Ministarstva zdravstva Federacije BiH i Uprave za inspekcijske poslove tog bh. entiteta, u utorak su u Sarajevu zatražili hitan stručni nadzor nad embrijima koji su ostali pohranjeni u klinici, bez zvaničnog nadzora. Među ostalim traže da predstavnici pacijenata budu uključeni u povjerenstvo za prijenos embrija iz klinike Northwestern Medical Centar, kao i da im bude omogućen izbor ustanove u koju će biti preneseni embriji. Ministarstvo zdravstva Federacije BiH ranije je objavilo da klinika Northwestern Medical Centar nije posjedovala rješenje za obavljanje postupaka biomedicinski pomognute oplodnje (BMPO). No, radi se o jednoj od klinika za vantjelesnu oplodnju koje imaju sklopljen ugovor sa Zavodom za zdravstveno osiguranje Federacije BiH, koji financira te postupke. U slučaj su uključeni kantonalno Tužilaštvo u Sarajevu i Posebni odjel za borbu protiv korupcije i organiziranog kriminala Tužilaštva Federacije BiH, a pacijenti tvrde su su od tih pravosudnih insitucija, među ostalim, zatražili i da bude ispitan način rada zatvorene klinike. "Tražimo od Tužilaštva nadležnog za ovaj predmet, da hitno poduzme mjere i radnje u okviru svojih ovlasti, uključujući osiguranje lica mjesta, gdje se bez adekvatnog nadzora duže od tri mjeseca nalazi biološki materijal pacijenata", naveli su. Uprava za inspekcijske poslove Federacije BiH ranije je donijela rješenje prema kome bi embrije trebala preuzeti Kantonalna bolnica u Zenici. Tome se, pak, protivi dio pacijenata, ali i sama zdravstvena ustanova, tvrdeći, uz ostalo, da za to nisu ispunjeni uvjeti i da ne može preuzeti odgovornost za očuvanost embrija. Iz zeničke bolnice su 26. januara saopćili da su obavijestili nadležne institucije da se tim prijenosom, protivno suglasnosti pacijenata, krše prava pacijenata. "Ujedno, tražili smo prisustvo svih nadležnih istražnih organa samom popisu materijala i dokumentacije, te je ukazano na kompleksnost same organizacije transporta tako značajnog broja uzoraka", saopćila je Bolnica. Zdravstvena inspekcija Federacije BiH kontrolirala je sarajevsku kliniku sredinom oktobra prošle godine, kada je ustanovljeno kršenje Zakona o liječenju neplodnosti biomedicinski potpomognutom oplodnjom Federacije BiH. Iz inspekcije su tada naveli da su utvrđene nepravilnosti u ispunjavanju uvjeta za čuvanje biološkog materijala i način vođenja zdravstvenih kartona, dok je odgovorna osoba u toj ustanovi bila nedostupna inepsketorima.

Indija i Evropska unija zvanično su u utorak zaključile sveobuhvatni sporazum o slobodnoj trgovini, o kome se pregovaralo više od 20 godina, a koji je indijski premijer Narendra Modi pozdravio ocenjujući da pruža mnogo mogućnosti. U složenim geopolitičkim okolnostima, sporazum bi trebalo da omogući da se obe strane bolje zaštite od kineske konkurencije i posledica američkog carinskog rata. "To je sporazum svih sporazuma širom sveta", rekao je Modi u govoru održanom u Nju Delhiju pre sastanka sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom (Costa) i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen (von der Leyen). "Sporazum će ponuditi brojne mogućnosti za 1,4 milijarde stanovnika Indije i milione građana EU", dodao je Modi navodeći da dogovor "pokriva približno 25 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda i trećinu svetske trgovine". Poslednje prepreke za zaključivanje sporazuma uklonjene su u ponedeljak tokom pregovora u poslednjem trenutku. Indija i EU se nadaju da će on podstaći trgovinu smanjenjem carina u mnogim sektorima. Tokom 2024. godine, dve strane su razmenile robu u vrednosti od 120 milijardi evra, što je povećanje od oko 90 odsto za deset godina, kao i usluge u vrednosti od 60 milijardi evra, prema podacima EU. Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, očekuje se da će Indija ove godine prestići Japan kao četvrta najveća svetska ekonomija, iza Sjedinjenih Država, Kine i Nemačke.

Vozači kamiona iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije nastavili su 27. januara blokade graničnih prelaza za teretni saobraćaj. Nakon što su dan ranije blokirali izlaze, od ponoći je počela i blokada ulaza u ove države Zapadnog Balkana. Vozači blokiraju teretne terminale zbog pooštrenih procedura za ulazak u Šengenski prostor. Oni navode da su procedure sada komplikovanije i da im skraćuju boravak u zemljama Evropske unije. Traže da im se boravak produži na četiri meseca, umesto dosadašnja tri tokom šest meseci. Najavljuju i da će blokade trajati sedam dana ukoliko se prethodno ne pronađe rešenje. 'Šteta 100 miliona evra dnevno'Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da "zbog birokratskih procedura" i, kako je naveo, neadekvatne reakcije EU o boravku profesionalnih vozača u Šengen zoni, ekonomije Zapadnog Balkana trpe direktnu štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe. Tokom obilaska graničnog prelaza Batrovci između Srbije i Hrvatske, gde je blokiran teretni saobraćaj i više od 50 kamiona stoji u koloni, Čadež je rekao da trenutna situacija "ugrožava poslovanje hiljada kompanija i stabilnost čitavih lanaca snabdevanja". "To je samo šteta kada je u pitanju izvoz robe. Na to treba dodati i penale i kazne koje proizvodne kompanije plaćaju zbog neisporučene robe, a koje se kreću od 10.000 do 50.000 evra dnevno. Samo iz Srbije u EU izvozi oko 10.000 kompanija, pa je jasno da dolazimo do zaista velikih brojki", rekao je Čadež. Evropska komisija: Radimo na rešenjuPortparol Evropske komisije Markus Lammert izjavio je 26. januara da evropske institucije rade na pronalaženju opcija koje bi omogućile da određeni profesionalci, uključujući i vozače kamiona, ostanu na teritoriji Šengenske zone duže nego što to dozvoljavaju važeća šengenska pravila. "Svesni smo da bi za određeni broj profesionalaca iz trećih zemalja koji nisu prekogranični radnici mogla postojati potreba da ostanu u Šengenskom prostoru duže od 90 dana u roku od 180 dana. To uključuje profesije sa visokom mobilnošću, poput vozača kamiona, ali i sportista i turnejskih umetnika", rekao je Lammert. On je dodao da je Evropska unija svesna zabrinutosti koje su izrazili transportni operateri u regionu, da pažljivo prati situaciju i da je u kontaktu sa partnerima na Zapadnom Balkanu.

Crna Gora je u ponedeljak zatvorila poglavlje 32 o finansijskoj kontroli u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je ovo dobar početak godine za Crnu Goru i da postoji mogućnost da zemlja zaključi pristupne pregovore do kraja 2026. "Crna Gora je na putu da zatvori i sva preostala poglavlja do kraja godine", navela je Kos. Crnu Goru je na Međuvladinoj konferenciji predstavljao premijer Milojko Spajić, koji je zatvaranje poglavlja 32 ocenio kao "fundamentalno". "Prošla godina za Crnu Goru bila je impresivna, ali verujem da će je ova nadmašiti", poručio je Spajić. Marilena Raouna, zamenica ministra za evropske poslove Kipra, ponovila je da proširenje ostaje strateški geopolitički prioritet Evropske unije i ključni fokus kiparskog predsedavanja Unijom. "Nadam se da ćemo stoga moći da održimo mnogo više pristupnih konferencija u narednim mesecima, ne samo sa Crnom Gorom, već i sa drugim kandidatima, dok nastavljamo da unapređujemo kredibilan proces proširenja zasnovan na zaslugama", izjavila je Raouna. Crna Gora je u pristupnom procesu otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja, a ukupno 13 je dosad privremeno zatvoreno. Prema pregovaračkim principima koje je usvojila Konferencija o pristupanju, sporazumi postignuti tokom pregovora o pojedinim poglavljima, čak i delimični, ne mogu se smatrati konačnim dok se ne postigne sveobuhvatan sporazum o svim poglavljima. Crna Gora se i dalje smatra liderom u procesu pristupnih pregovora, a veruje se da je izvodljivo da do kraja ove godine zatvori sva poglavlja u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) izjavio je u ponedeljak da Alijansa od vlasti u Beogradu očekuje odgovornost za dešavanja na Kosovu, uključujući napad u Banjskoj i napade na vojnike KFOR-a tokom nemira u proleće 2023. godine. "Imam lični odnos sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Poznajemo se dugi niz godina. Ali, naravno, očekujemo od njega da utvrdi odgovornost za ono što se dogodilo pre nekoliko godina, i to po dva pitanja. Za oba je obećao potpuno utvrđivanje odgovornosti“, izjavio je Rute. On je ovo izneo obraćajući se Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), gde je potvrdio podršku dijalogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Rute je naglasio i da je NATO posvećen bezbednosnoj situaciji na Zapadnom Balkanu, poručivši da Alijansa neće dozvoliti stvaranje bezbednosnog vakuuma u Bosni i Hercegovini. O Grenlandu i odnosima sa TrampomFokus rasprave na sednici AFET-a bio je i sporazum koji je Rute postigao prošle nedelje sa američkim predsednikom, kojim je, kako je navedeno, omogućeno da Donald Tramp (Trump) odustane od uvođenja carina i preuzimanja Grenlanda. Pred evropskim poslanicima Rute je predstavio dva pravca delovanja kada je reč o bezbednosti Grenlanda i Arktika: kolektivne napore NATO-a na jačanju vojne i ekonomske zaštite od ruskog i kineskog uticaja na Arktiku, kao i bilateralne razgovore između Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država. Generalni sekretar Alijanse tvrdi da je američki predsednik u pravu po pitanju Arktika. Tvrdi da se radi o pitanje kolektivne odbrane jer se, prema njemu, morski putevi otvaraju. "Kina i Rusija postaju sve aktivnije. Moramo se pozabaviti ovim pitanjem", rekao je Rute. On je potvrdio potpunu posvećenost američkog predsednika NATO-u, a evropskim saveznicima poručio da "mogu samo da sanjaju" da se mogu sami zaštititi bez Sjedinjenih Američkih Država.

Lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenad Rašić pozvao je sve političke aktere na Kosovu, a posebno Srpsku listu, da "preuzmu odgovornost i aktivno se uključe u izradu pravno-tehničkih predloga" kako bi se obezbedila tranzicija u primeni Zakona o strancima i Zakona o vozilima. Rašić je ocenio da je odgovornost političara da pronađu načine kako da se "na efikasan i racionalan način prilagodimo njihovoj primeni". "Smatram da je neophodno otvoreno i odgovorno govoriti o ovim pitanjima i preduzeti konkretne korake, jer trenutna situacija direktno utiče na život, bezbednost i dostojanstvo velikog broja ljudi", navodi se u saopštenju. Prva faza pune primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima počela je 16. januara i trajaće do 15. marta, a predviđa period informisanja i informativne sesije sa građanima. Primena ovih propisa pogodiće pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile sa tablicama nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili nemaju kosovska dokumenta. Takođe, zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama u srpskim sredinama na Kosovu, koje rade u sistemu Srbije, mogli bi se suočiti sa problemima kada počne puna primena Zakona o strancima, jer, prema uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova objavljenom 16. januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. U praksi bi to značilo da obrazovne i zdravstvene institucije srpskog sistema imaju licencu kosovskih institucija. Rašić je ocenio da se ne može ignorisati činjenica da "izostaje adekvatna reakcija i angažman onih koji se predstavljaju kao legitimni politički predstavnici srpskog naroda", aludirajući na Srpsku listu. Srpska lista, koja ima podršku Beograda, na decembarskim parlamentarnim izborima osvojila je devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedan osvojio Rašić. Srpska lista je u reakciji navela da Rašić, iako tvrdi da "stoji na raspolaganju za sve predloge i sugestije i njihovo prosleđivanje na dalju obradu i analizu relevantnim institucijama", on "bez ikakvog legitimiteta i podrške srpskog naroda učestvuje u vlasti Aljbina Kurtija (Albin) i glasa za sve mere koje su direktno usmerene protiv Srba na Kosovu i Metohiji". Rašić je bio ministar u Kurtijevoj Vladi nakon što je Srpska lista u novembru 2022. godine napustila kosovske institucije. Srpska lista u saopštenju navodi da Rašić "nikada nije podigao glas protiv brojnih antisrpskih poteza režima u Prištini", te da podržava vlast koja "ugrožava prava srpskog naroda". Kao antisrpske poteze Srpska lista uglavnom vidi gašenje institucija koje rade u sistemu Srbije. Srpska lista je navela da je o ovim pitanjima održala više desetina sastanaka sa predstavnicima međunarodne zajednice, kao i da su međunarodni predstavnici doneli odluku da "formiraju i poseban ekspertski tim koji se bavi rešavanjem ovog problema". Vršilac dužnosti premijer Kosova Kurti je 16. januara naveo da je, uz primenu Zakona o strancima i Zakona o vozilima, neophodna integracija srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, dodajući da će se proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom i da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. Do sada se regulisanje zdravstva i obrazovanja pominjalo u okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je između Kosova i Srbije dogovorena još 2013. Ova zajednica je, pored ostalog, trebalo da reguliše funkcionisanje srpskih institucija, primanja i finansiranje iz budžeta Srbije. Petković na sastanku sa ambasadorom Rusije kritikovao kosovski Zakon o strancimaKurti sa ambasadorima o punoj primeni Zakona o strancima i vozilimaKosovo i Srbija su 2023. godine u načelu prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, koji, pored ostalog, predviđa formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, odnosno pružanje određenog nivoa samoupravljanja srpskoj zajednici. U međuvremenu, grupa srpskih nevladinih organizacija saopštila je 23. januara da je, povodom najave pune primene zakona o strancima i vozilima, razgovarala sa predstavnicima diplomatskih misija na Kosovu i pozvala ih na veće angažovanje. Nova društvena inicijativa, Centar za afirmativne društvene akcije, Aktiv i Institut za teritorijalni ekonomski razvoj pozvali su međunarodnu zajednicu da insistira na "širokim i inkluzivnim konsultacijama sa srpskom zajednicom, koje bi uključivale relevantne političke predstavnike, civilno društvo i akademsku zajednicu, kao preduslov za bilo kakve dalje korake u vezi sa ovim zakonskim okvirima".

Sud Bosne i Hercegovine je prvostepeno osudio Miodraga Malića na tri godine zatvora zbog veličanja presuđenih ratnih zločinaca, Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Malić je 26. januara proglašen krivim, jer je "počinio krivično djelo izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti" iz Krivičnog zakona BiH, navode iz državnog Suda. Ističe se da je on "veličao lica koja su pravomoćno osuđena presudama za genocid, zločin protiv čovječnosti ili ratni zločin" počinjen na teritoriji bivše Jugoslavije devedesetih godina. Kako javlja agencija Srna, Malić je na protestu koji su organizovale opozicione stranke u Banjoj Luci u novembru 2022. godine, istakao fotografije Radovana Karadžića, prvog predsjednika bh. entiteta Republika Srpska, kao i Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske RS. Obojica su pred Haškim tribunalom osuđeni na doživotne kazne zbog ratnih zločina. Sud je uzeo u obzir izjavu Harnesa Sefića, u kojoj navodi da je bio uznemiren kada je vidio fotografije Karadžića i Mladića. Malić i njegov branilac, Milan Petković, nisu se pojavili na izricanju presude. Na ovu presudu moguća je žalba Apelacionom vijeću Suda BiH.

Skidanjem natpisa "DUNP u blokadi", kojom je bila prekrivena ploča sa logom i nazivom Državnog univerziteta u Novom Pazaru, studenti te ustanove na jugozapadu Srbije su nakon godinu dana prekinuli njenu blokadu. Odluka je doneta nakon pregovora sa novom rektorkom Tanjom Soldatović i dogovorima o vraćanju ispisanih studenata i sprovođenju konkursa za angažovanje profesora, koji su prethodnih meseci ostali bez angažmana na tom Univerzitetu. Pojedini studenti su optužili upravu da im je onemogućila upis godine kao vid revanšizma zbog blokada kojima traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u Novom Sadu. I pojedini profesori navodili su da su zbog podrške studentskim blokadama i kritike uprave ostali bez posla, što je uprava Univerziteta negirala. Student Enes Džogović zahvalio se građanima koji su im pružali podršku prethodnih godinu dana. "Jedna od stvari koju su nam stalno prebacivali je da nas je malo. Ako nas 50 može više puta Srbiju da probudi, šta tek možemo da uradimo kada nas bude više, a biće nas više", rekao je on i dodao da ovo "nije kraj borbe, već tek početak". Novopazarci su postali jedan od simbola studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz ovog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Blokadu Državnog univerziteta počeli su 26. januara prošle godine i najduže su ostali u blokadi. Studenti drugih fakulteta u Srbiji prekinuli su blokade na početku jeseni. Iako njihove zahteve, koji uključuju i raspisivanje vanrednih izbora, vlast odbija i odbacuje odgovornost za novosadsku nesreću, studenti su rekli da borbu za ispunjenje nastavljaju na druge načine.

Evropska komisija radi na nalaženju rešenja koji bi profesionalnim prevoznicima omogućila duži boravak u Šengen prostoru, izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamert (Lammert) povodom protesta prevoznika Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Vozači kamiona iz ove četiri države blokirali su u ponedeljak granične prelaze za teretna vozila i traže da se za njih ukine ograničenje boravka u Šengen prostoru. Prema Šengenskom sporazumu profesionalni vozači trećih zemalja mogu da borave u državama EU maksimalno 90 dana u okviru šest meseci. Ovaj, inače postojeći propis, za prevoznike je postao problematičan otkako je 12. oktobra 2025, umesto pečata u pasošu, počela biometrijska kontrola ulaska i izlaska u države Evropske unije. Lamert izjavio je u ponedeljak da je Evropska unija svesna zabrinutosti transportnih operatera. Rekao je da evropske institucije traže opcije koje bi omogućile da boravak u šengenskom prostoru bude duži nego što to dozvoljavaju šengenska pravila. I to ne samo za profesionalne vozače, dodao je. "To uključuje profesije sa visokom mobilnošću, poput vozača kamiona, ali i sportista i turnejskih umetnika", rekao je Lamert. Podsetio je i da sistem ulaska i izlaska ne uvodi nova pravila van onih koja se odnose na šengenska pravila. "Ono što čini jeste da obezbedi bolju primenu postojećih pravila, kao i bolje i sistematsko otkrivanje neregularnih praksi", rekao je portparol Evropske komisije. Prevoznici koji od 26. januara blokiraju granične prelaze, rekli su da će blokada trajati dok se za njih ne pronađe rešenje.

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković upoznao je ambasadora Rusije u Beogradu sa "političko-bezbednosnom situacijom" na Kosovu i kritikovao zakone o strancima i vozilima. Petković je na sastanku sa Aleksandrom Bocan Harčenkom naveo da je "važno da međunarodna zajednica uvidi brojne opasnosti koje proizilaze iz najave o primeni zakona o strancima i vozilima i preduzme konkretne korake u tom pravcu", navodi se u saopštenju iz Vladine Kancelarije za Kosovu. U saopštenju se dodaje da će Beograd nastaviti "da se svim diplomatskim kanalima bori za legitimna prava srpskog naroda na Kosovu kada je reč o ovim, ali i drugim važnim pitanjima od presudnog značaja za život i opstanak srpskog naroda". Kosovski zvaničnici najavili su da će prva faza primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima trajati do 15. marta i da predviđa period informisanja građana. Puna primena ova dva zakona će pogoditi pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile sa tablicama nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili one koji nemaju kosovska dokumenta. Prema zakonima, vozila sa stranim tablicama ne mogu da učestvuju u saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca ili na osnovu ovlašćenja, a građani koji nemaju kosovska dokumenta moraće da se prijave za boravišnu dozvolu u roku od 72 sata. Zamenik vršioca dužnosti premijera Kosova Besnik Bisljimi (Bislimi) rekao je da prelazni period pune implementacije zakona treba maksimalno iskoristiti za proces suštinske integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema na celoj teritoriji Kosova. Vršilac dužnosti premijera Aljbin (Albin) Kurti izjavio je da će se ovaj proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom, te da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. On nije precizirano koji modeli integracije se razmatraju, te da li će se ona desiti u okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, na čemu insistira Beograd. Ova Zajednica je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije kako bi srpska zajednica dobila određeni nivo samoupravljanja. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu i dalje funkcionišu u sistemu Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile u prethodne dve godine, jer ih Priština smatra paralelnim i ilegalnim. Petković je, kako se navodi u saopštenju Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, ruskog ambasadora upoznao i sa poslednjom rundom dijaloga Beograda i Prištine u Briselu. On je naveo da je "posle brojnih sastanaka u Briselu napravljen značajan korak kada je u pitanju primena Deklaracije o nestalim licima i da je održan prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica". "Petković je istakao da je tokom dijaloga tražio konkretne i opipljive korake kada je u pitanju formiranje Zajednice srpskih opština", navodi se u saopštenju. Kosovo i Srbija su 22. januara održali prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica tokom rata na Kosovu, koju predvode glavni pregovarači Besnik Bisljimi i Petar Petković. Ova komisija je predviđena Deklaracijom o nestalim licima, koju su maja 2023. godine usvojili pregovarači na visokom političkom nivou, premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Deklaracija je deo Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU i strane obavezuje da će dozvoliti pristup svim dokumentima koje poseduju, uključujući one sa oznakom "poverljivo".