Viši privredni sud u Banjaluci donio je drugostepenu presudu u korist Radiotelevizije Bosne i Hercegovine (BHRT) protiv Radiotelevizije Republike Srpske (RTRS), prema kojoj entitetski emiter mora isplatiti državnom 5,4 miliona maraka (oko 2,76 miliona evra), saopšteno je 9. aprila iz BHRT-a. Presudom se žalbe odbijaju i potvrđuje prvostepena presuda. BHRT se u ovom predmetu žalio na troškove postupka, te kako iz ove medijske kuće podsjećaju, prvostepenom presudom je odlučeno da je RTRS obavezan da BHRT-u isplati pomenutih 5,4 miliona maraka, te troškove postupka u iznosu većem od 35 hiljada maraka (oko 18 hiljada evra). "Ukoliko u roku od 30 dana RTRS ne ispuni obaveze, pokrenuće se izvršni postupak", zaključuje se u saopštenju. Radi se o sporu koji je BHRT pokrenuo zato što nisu dobili sredstva od RTV takse. Po ovom osnovu, ukupan dug RTRS-a prema BHT-u je veći od 100 miliona maraka (oko 51 milion evra). U martu prošle godine Ustavni sud BiH potvrdio je zakonsko pravo BHRT-a na dio RTV takse prikupljene u Republici Srpskoj, poništivši ranije presude nižih sudova u RS koje su bile u korist RTRS-a, i naložio ponavljanje sudskih postupaka pred sudovima u Banjaluci. Nakon toga, u julu, Vrhovni sud RS donio je rješenja u dva postupka koja potvrđuju pravo BHRT-a na sredstva od RTV takse, stavljajući tačku na spor sa RTRS-om po pitanju naplate i raspodjele sredstava.

Vrhovni sud Rusije dozvolio je da se Memorijal, organizacija za ljudska prava koja je dobila Nobelovu nagrade za mir, označi kao "ekstremistička" organizacija, što će omogućiti ruskim vlastima da progone svakoga ko doprinosi radu grupe ili deli njene materijale. Presuda doneta u četvrtak na zatvorenom saslušanju je novi pokušaj ruskih zvaničnika u okviru dugotrajnog suzbijanja slobode govora u toj zemlji. Kampanja je dobila na zamahu otkako je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. u nastojanju vlasti da ograniče kritike vojne operacije. Norveški Nobelov komitet saopštio je uoči presude da je "duboko uznemiren najnovijim pokušajem ruskih vlasti da unište Memorijal". "Memorijal je dobio Nobelovu nagradu za mir za svoj višedecenijski rad na dokumentovanju ratnih zločina, kršenja ljudskih prava i žrtava represije iz sovjetskog doba. Označiti takvu organizaciju ekstremističkom je uvreda za fundamentalne vrednosti ljudskog dostojanstva i slobode izražavanja", navodi se u saopštenju. Razotkrivanje zločina sovjetskih vlastiPresuda je deo napada Kremlja na Memorijal, koji je decenijama razotkrivao zločine sovjetskih vlasti – posebno tokom ere diktatora Josifa Staljina – protiv sopstvenog naroda. Organizacija je zabranjena u Rusiji u decembru 2021. godine zbog navodnog kršenja drakonskih zakona o takozvanim stranim agentima. Memorijal je 2022. dobio Nobelovu nagradu za mir zajedno s ukrajinskim Centrom za građanske slobode i Alesom Bjaljatskim, zatvorenim osnivačem beloruske grupe za ljudska prava Vjasna. "Slučaj protiv Memorijala je još jedan pokušaj zastrašivanja svih neistomišljenika u zemlji i prisiljavanja civilnog društva na tišinu", naveo je Memorijal u saopštenju pre objavljivanja presude. Od zabrane u Rusiji, Memorijal deluje uglavnom iz inostranstva kako bi podržao stotine političkih zatvorenika koji su još uvek u toj zemlji. Presuda u četvrtak je usmerena na "međunarodni javni pokret Memorijal", za koji grupa tvrdi da formalno ne postoji. Nejasna oznaka, navodi Memorijal, namerni je potez ruskih vlasti da se omogući krivično gonjenje svakoga ko govori o ljudskim pravima ili zločinima u prošlosti.

Glavna ruska bezbednosna agencija privela je bivšeg ruskog frilensera Radija Slobodna Evropa, optužujući ga za izdaju i tvrdeći da je navodno komunicirao sa ukrajinskim obaveštajnim službama. Federalna služba bezbednosti (FSB) nije identifikovala optuženog. Navela je samo da je rođen 1960. i da je pritvoren u sibirskom regionu Čita. FSB je naveo da je optuženi "prenosio informacije neprijatelju u vezi s informativnim resursima lokalne štampane publikacije specijalizovane za izveštavanje o napredovanju specijalne vojne operacije", što je eufemizam ruskih vlasti za rat u Ukrajini. Nije precizirano kada su se navodne kriminalne aktivnosti dogodile. Prošle nedelje, informativni portal Chita.ru citirao je neimenovane izvore koji su rekli da je čovek po imenu Aleksandar A. pritvoren. Portal je identifikovao Aleksandra kao šefa lokalne partije. Još dve osobe su takođe pritvorene otprilike u isto vreme, navodi se u saopštenju. Telegram kanal Sibirski ekspres identifikovao je optuženog kao Aleksandra Andrejeva, koji je radio za mediji koji je osnovao prognani naftni tajkun Mihail Hodorkovski. Ruska državna novinska agencija TASS je izvestila da je privedeni bivši frilens novinar RSE. Andrejev je radio kao frilenser za Ruski servis RSE početkom 2010-ih. RSE zasad nije komentarisao izveštaje. Više od jedne decenije, ruske vlasti su pojačale represiju nad nezavisnim medijima, kao i nad organizacijama civilnog društva, aktivistima za ljudska prava i drugim nevladinim grupama. Tužioci koriste takozvani zakon o "stranim agentima" kao opravdanje da nametnu teške zahteve za izveštavanje novinarima koji rade za medije izvan Rusije. Optužbe za izdaju su znatno ozbiljnije prema ruskom zakonu u poređenju s prekršajima koji se odnose na "strane agente". Predsednik Vladimir Putin je 2023. potpisao zakon kojim se maksimalna kazna za osobe osuđene za izdaju povećava sa 20 godina zatvora na doživotnu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da "jednosmerne mere" vlasti na Kosovu stvaraju ozbiljan pritisak na tamošnju srpsku zajednicu, Vučić je to saopštio 9. aprila, nakon što se u Beogradu sastao sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom. Sorensen je na X naveo da je imao "dobre sastanke" s Vučićem i glavnim pregovaračem Beograda Petrom Petkovićem koji je šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo. On je naveo da je razgovarano o "unapređenju diskusija o ključnim pitanjima" u Dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije i da je "razmatran napredaka" u primeni kosovskog Zakona o strancima". "Dogovorena je neophodnost daljeg angažmana i zajedničkog rada na konkretnim koristima za sve", dodao je Sorensen. Predsednik Srbije je na Instagramu napisao da je jedna od tema sastanka bila "bezbednost srpskog naroda" na Kosovu, kao i "neizvesnost" u kojoj žive pripadnici srpske zajednice. "Naglasio sam da jednostrane mere Prištine, kao i primena propisa bez uvažavanja realnih okolnosti na terenu i bez dogovora u Briselu, stvaraju ozbiljan pritisak na srpski narod i vitalne srpske institucije na Kosovu i Metohiji", napisao je Vučić. Vučić je dodao da je Peteru Sorensenu ukazao "na činjenicu da jednostrani potezi Prištine nastavljaju da dodatno podižu tenzije i ugrožavaju krhku stabilnost na terenu". Vlada Kosova počela je da primenjuje Zakon o strancima i vozilima 15. marta, ali uz olakšice prema pripadnicima srpske zajednice. Politički predstavnici srpske zajednice na Kosovu i civilni sektor protivili su se punoj primeni zakona, uz obrazloženje da će negativno uticati na pripadnike manjinskih zajednica, ali i sektor zdravstva i obrazovanja koji u srpskim sredinama funkcioniše u sistemu Srbije. Primera radi, na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici – koji funkcioniše po srpskom sistemu – građani Srbije koji rade ili studiraju moraće da imaju dozvolu za rad ili dozvolu za boravak. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Nakon sastanka Petera Sorensena sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem 14. marta, zvanična Priština je odlučila da uvede olakšice, izdavanjem privremenih boravišnih dozvola na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i priznavanjem lične karte koje im izdaju srpski organi, čime će biti ublažene posledice primene zakona. Ove olakšice su pozdravile Srbija, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija.

Policija entiteta Republika Srpska pronašla je 38 migranata tokom kontrole i pretresa kamiona u mjestu Draksenić kod Kozarske Dubice, u neposrednoj blizini graničnog prelaza sa Hrvatskom. U kamionu se nalazilo 25 državljana Kine, 12 državljana Turske i jedan državljanin Iraka, saopšteno je iz entitetske policije. U akciji je uhapšen državljanin Crne Gore koji je osumnjičen za krivično djelo krijumčarenje ljudi. "Lice lišeno slobode će uz izvještaj o počinjenom krivičnom djelu biti predato Tužilaštvu BiH na dalje postupanje, a o svemu navedenom je obavještena i Služba za poslove sa strancima BiH", naveli su iz policije. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u BiH je u prošloj godini registrovano oko 11.000 migranata.

Neslaganje između Vašingtona i Teherana oko toga da li privremeni prekid vatre obuhvata i Liban uzdrmalo je sporazum postignut ove nedelje, dok Izrael poručuje da će nastaviti da napada libanski Hezbolah, koji ima podršku Irana, "gde god je potrebno". Izrael i Sjedinjene Američke Države smatraju Hezbolah terorističkom organizacijom. Iranski pregovarači trebalo bi da se sastanu s delegacijom SAD koju predvodi potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) kasnije ove nedelje na prvim mirovnim pregovorima u ratu. Međutim, privremeno primirje najavljeno u ponedeljak kako bi se omogućili pregovori izgleda da je pod pritiskom, bez naznaka da je Iran u potpunosti ukinuo blokadu Ormuskog moreuza, što je izazvalo najgori poremećaj globalnog snabdevanja energentima u istoriji. Teheran je saopštio da neće biti sporazuma sve dok Izrael napada Liban. "Ko god deluje protiv izraelskih civila – biće napadnut. Nastavićemo da napadamo Hezbolah gde god je potrebno, dok ne vratimo punu bezbednost stanovnicima severa (Izraela)", naveo je u četvrtak izraelski premijer Benjamin Netanjahu na društvenim mrežama. Iranska državna novinska agencija Fars izvestila je da Teheran razmatra povlačenje iz sporazuma o prekidu vatre zbog kontinuiranih napada Izraela na Hezbolah. Bela kuća je saopštila da Liban nije deo primirja, dok je nekoliko zemalja izrazilo zabrinutost da to pitanje preti da potopi sporazum kojim je rat obustavljen posle više od pet nedelja borbi. "Izraelske akcije stavljaju pod veliki pritisak primirje između SAD i Irana. Primirje u Iranu trebalo bi da se proširi na Liban", rekla je u četvrtak šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas (Kallas). "Hezbolah je uvukao Liban u rat, ali pravo Izraela da se brani ne opravdava nanošenje tako masovnog razaranja", rekla je ona. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot) rekao je da izraelski napadi "podrivaju" sporazum između SAD i Irana, dok je britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper (Yvette Cooper) pozvala na proširenje prekida vatre na Liban. Izrael je u sredu, nakon što je objavljen prekid vatre, izveo svoje najveće napade u Libanu u okviru trenutnog sukoba. Vens je tokom posete Mađarskoj u sredu je rekao da veruje da postoji "legitiman nesporazum" oko uslova primirja. "Mislim da su Iranci mislili da prekid vatre uključuje Liban, a jednostavno nije", rekao je on, dodajući da "ni mi ni Izraelci nismo rekli da će to biti deo prekida vatre". "Ako Iran želi da dozvoli da se ovi pregovori raspadu... oko Libana... to je na kraju njihov izbor", rekao je Vens novinarima, dodajući da je Izrael spreman da pokaže uzdržanost u svojim napadima u Libanu. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) izjavio je da će američke snage ostati na svojim mestima "u i oko Irana" dok se ne postigne "pravi sporazum". "Uprkos svoj lažnoj retorici koja govori suprotno – nema nuklearnog oružja i Ormuski moreuz će biti otvoren i bezbedan", dodao je on. Brodski saobraćaj kroz moreuz, jednu od najvažnijih arterija za prevoz nafte, gasa i druge ključne robe, zasad je i dalje gotovo paralizovan. Žalost u Iranu i LibanuU Teheranu, vlasti su naizgled iskoristile zatišje u borbama da organizuju zvanične ceremonije žalosti povodom smrti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen u vazdušnom napadu 28. februara. Državna televizija je prikazala masovna okupljanja na ulicama, s iranskim zastavama i velikim portretima Hamneija. Zbog rata, državna sahrana još nije održana. Hamneijev sin, Modžtaba, imenovan je za njegovog naslednika 8. marta, ali još nije viđen u javnosti. To može biti iz bezbednosnih razloga, posle niza pogibija visokih zvaničnika, ali je takođe izazvalo spekulacije o njegovom zdravlju usled izveštaja da je i sam teško povređen. Najistaknutiji iranski lider poslednjih nedelja bio je predsednik parlamenta Mohamed Baker Kalibaf. On je na društvenim mrežama izneo tvrdnje da izraelski napadi u Libanu krše sporazum o prekidu vatre. Očekuje se da će Kalibaf zajedno sa ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem predvoditi delegaciju Teherana na pregovorima u Islamabadu koji počinju u subotu uz posredovanje Pakistana. Iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je da je prekid vatre u Libanu suštinski uslov sporazuma njegove zemlje s Vašingtonom. Liban obeležava zvanični Dan žalosti posle izraelskih napada prethodnog dana. Pre sastanka vlade, libanski ministar zdravlja Rakan Naseredin rekao je da su 203 osobe poginule u vazdušnim napadima u sredu, dok je više od 1.000 ljudi ranjeno. Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk (Volker Turk) rekao je da su "razmere ubijanja i razaranja u Libanu danas ništa manje nego užasni". Crveni krst je saopštio da je "zgrožen razornom smrću i uništenjem" širom Libana. Minimalni saobraćaj OrmuzomRano u četvrtak, iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) je objavio alternativne rute za brodove koji plove kroz moreuz, navodeći rizik od morskih mina u glavnoj zoni plovnog puta. "Svi brodovi koji nameravaju da prođu kroz Ormuski moreuz se ovim obaveštavaju da, kako bi se poštovali principi pomorske bezbednosti i bili zaštićeni od mogućih sudara s morskim minama... treba da izaberu alternativne rute za saobraćaj", preneli su državni mediji saopštenje IRGC-a, uz davanje instrukcija za alternativne rute ulaska i izlaska. Viši iranski zvaničnik je rekao da će svim brodovima za prolaz Ormuskim moreuzom biti potrebna dozvola IRCG-a. Pre rata koji je počeo 28. februara napadima SAD i Izraela na Iran, brodovi su se slobodno kretali kroz moreuz bez potrebe za koordinacijom s Iranom. Prema podacima organizacije Marin trefik (Marine Traffic), koja prati pomorski saobraćaj, četiri broda su u utorak prošla kroz taj plovni put. Izveštaji medija sugerišu da brodarske kompanije čekaju više pojašnjenja pre nego što nastave tranzit.

Predstavnički dom Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) prihvatio je većinom glasova na vanrednoj sjednici Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o gasovodu "Južna plinska interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska". U tajnom elektronskom glasanju, podršku je dalo 79 zastupnika, dva su bila protiv i jedan suzdržan. Nakon glasanja, vanredna sjednica je završena. Da bi ovaj zakon stupio na snagu, potrebno je da ga u istom tekstu odobri i Dom naroda, čija je sjednica sazvana za 15. april. Južna plinska interkonekcija je planirani gasovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskom plinskom mrežom i LNG terminalom na otoku Krku, čime bi se omogućila diversifikacija izvora snabdijevanja plinom. Izmjene i dopune zakona dolaze u trenutku kada se Federacija BiH suočava s pritiskom rokova koje je postavila Evropska unija u vezi s potpunom obustavom uvoza ruskog plina od januara 2028. godine. Ministar energije, rudarstva i industrije FBiH Vedran Lakić ranije je upozorio da BiH, koja nema vlastitu proizvodnju plina, mora ubrzati realizaciju alternativnih pravaca snabdijevanja kako bi izbjegla ozbiljne poremećaje u energetskom sektoru. Predloženim izmjenama zakona omogućava se uključivanje američkog investitora u realizaciju projekta Južna interkonekcija. Riječ je o kompaniji AAFS Infrastructure and Energy d.o.o., registrovanoj u Sarajevu, koja je u potpunom vlasništvu američke firme AAFS Infrastructure and Energy LLC. Prema obrazloženju Vlade Federacije BiH, osnovna trasa gasovoda ostaje nepromijenjena, ali su predviđeni dodatni odvojci, uključujući i novi krak prema Tuzli. Planirano je da trasa počinje u Travniku, prolazi kroz Tomislavgrad i Posušje, prelazi granicu s Hrvatskom kod Imotskog te se spaja s hrvatskim plinskim sistemom na području Makarske, uz nastavak prema Splitu. Izmjenama zakona izbrisana je ranija odredba prema kojoj je domaća kompanija BH Gas trebala biti nosilac projekta. Iz Vlade FBiH navode da BH Gas i dalje ostaje bitan dio sistema te da ima obavezu razvoja drugih interkonekcija, uključujući sjevernu i zapadnu. Bosna i Hercegovina se trenutno snabdijeva isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije, jednim gasovodom od Zvornika do Sarajeva, izgrađenim prije oko četiri decenije. Iz Vlade FBiH ranije su poručili da je Južna interkonekcija jedan od najznačajnijih infrastrukturnih i energetskih projekata za Federaciju BiH i državu BiH, jer direktno utiče na sigurnost snabdijevanja, stabilnost energetskog sistema i ekonomski razvoj. Procijenjena vrijednost izgradnje projekta kreće se između 405 miliona i 810 miliona eura, u zavisnosti od konfiguracije terena, materijala i tehničkih rješenja.

Vlada Crne Gore utvrdila je u sredu predlog odluke o davanju koncesije za aerodrome u Podgorici i Tivtu, kojim je predviđeno da koncesija bude dodeljena prvorangiranom ponuđaču Incheon Airport Consortium (IAC) iz Južne Koreje na period od 30 godina, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Rukovodilac radom Ministarstva saobraćaja Filip Radulović rekao je na konferenciji za novinare da konačnu odluku o davanju koncesije ima Skupština Crne Gore. "Koncesije ne predstavljaju prodaju ni privatizaciju Aerodroma. To je dugoročno upravljanje imovinom, u ovom konkretnom slučaju na 30 godina. Imovina je naša i ostaje naša svo ovo vrijeme", rekao je on. Radulović je rekao da će posle isteka koncesionog perioda sve novoizgrađeno na području aerodroma, kao i imovina aerodroma ostati u vlasništvu države. Savetnica premijera za ekonomsku politiku Milena Milović je rekla da je koncesionar dužan da u Podgorici i Tivtu rekonstruiše terminale koji postoje, ali i da izgradi nove. "Od ovih 300 miliona najveći dio investicije se dešava u prvih šest godina, 132 miliona eura se ulaže u prve tri godine", rekla je Milović. Milović je rekla da se koncesionar takođe obavezao da uplati godišnje 35 odsto bruto prihoda, što je, prema njenim rečima, najmanje 600 miliona u periodu od 30 godina. "Benefiti za našu državu se procjenjuju na najmanje milijardu eura u periodu trajanja 30 godina", dodala je ona. Milović je rekla da su zaposleni zaštićeni jer je obaveza koncesionara da preuzme kolektivni ugovor i da preuzme sve zaposlene koji imaju ugovor o radu na pet godina trajanja koncesije. Kada je tenderska procedura za zakup Aerodroma Crne Gore, posle sedam godina, 2025. ušla u završnu fazu, ministar finansija Srbije Siniša Mali je rekao da je Srbija, koja nije učestvovala na tenderu, zainteresovana za koncesiju aerodroma u Podgorici i Tivtu. Vlada Crne Gore je prošle godine saopštila da su u predviđenom roku do 9. maja ponude dostavile dve međunarodne kompanije: Incheon koji je u vlasništvu južnokorejske Vlade i privatna kompanija iz Luksemburga Corporacion America Airports S.A.

Privremeno primirje između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Irana poljuljano je manje od jednog dana nakon što je dogovoreno, pošto je Izrael pokrenuo masovne napade na iranske saveznike u Libanu, dok je Teheran izveo napade na naftna postrojenja u više zemalja Persijskog zaliva, nakon tvrdnji da je njegova energetska infrastruktura bila meta napada. Delegacije Sjedinjenih Američkih Država i Irana trebalo bi da se sastanu u Islamabadu 10. aprila kako bi započele detaljne razgovore o mirovnom sporazumu, nakon što je privremeno primirje postignuto kasno 7. aprila. Međutim, i dok se timovi pripremaju za sastanke, izvještaji o kršenju primirja prigušili su optimizam viđen svega nekoliko sati ranije, kada su prvi brodovi slobodno prošli kroz Hormuški moreuz, koji bi Iran, u skladu sa sporazumom o prekidu vatre, trebalo u potpunosti da otvori. Dodatno pogoršavajući situaciju, Izrael je izveo svoje najteže napade u Libanu na Hezbolah, grupu koju podržava Iran, a koju su Sjedinjene Američke Države označile kao terorističku organizaciju, što je otvorilo pitanje šta je tačno obuhvaćeno sporazumom o prekidu vatre. "Sjedinjene Američke Države će blisko sarađivati sa Iranom, za koji smo utvrdili da je prošao kroz ono što će biti veoma produktivna promjena režima", napisao je Tramp na društvenim mrežama, prije nego što je, prema navodima američkog javnog servisa PBS, kasnije rekao da Liban "nije dio sporazuma s Iranom zbog Hezbolaha". "To je zaseban sukob", dodao je Tramp. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je, povodom izraelskih napada na Hezbolah, da će odgovoriti ukoliko se oni odmah ne zaustave. "Ako se agresija protiv voljenog Libana odmah ne prekine, ispunit ćemo svoju dužnost i uzvratiti", navodi se u saopštenju IRGC-a. Iranski ministar vanjskih poslova Abas Aragči (Abbas Araqchi) poručio je u objavi na mreži X da su uslovi prekida vatre između Irana i Sjedinjenih Američkih Država "jasni i nedvosmisleni". "SAD moraju izabrati - ili prekid vatre ili nastavak rata preko Izraela. Ne mogu imati oboje", napisao je Aragči. Washington i Teheran postigli su kasno 7. aprila dogovor o dvosedmičnom prekidu vatre, uz posredovanje Pakistana, kako bi se obje strane povukle s ivice eskalacije i otvorio prostor za pregovore o mirovnom sporazumu. Američki predsjednik Donald Tramp (Donald Trump), koji je ranije 7. aprila upozorio da će "čitava civilizacija umrijeti tokom noći" ukoliko Iran ne postigne dogovor, kasnije je na društvenim mrežama naveo da je od Teherana dobio prijedlog u 10 tačaka i da smatra da je riječ o "funkcionalnoj osnovi za pregovore". U Iranu su građani izrazili olakšanje, ali i zabrinutost nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran objavili dogovor o privremenoj obustavi sukoba. Nakon više od pet sedmica napada, pojedini Iranci navode da očekuju teške dane zbog uništene infrastrukture, ali ističu i zahtjeve da vlasti obnove osnovna prava i oslobode političke zatvorenike. "Drago mi je zbog prekida vatre, ali neću biti miran dok ne dođe do trajnog mira", poručio je jedan građanin Irana u poruci za Radio Fardu, servis Radija Slobodna Evropa. "Znam da su pred nama teški dani. Mnogo infrastrukture je uništeno, a vlasti bi mogle postati još nasilnije, ali moramo ostati zajedno i distancirati se od huškača na rat", dodao je. Tramp nije iznio detalje iranskog prijedloga, ali je naveo da dogovor zavisi od toga hoće li Teheran omogućiti slobodan prolazak brodova kroz Hormuški moreuz, jednu od najvažnijih pomorskih ruta svijeta, kroz koju prolazi oko 20 posto globalne trgovine naftom i gasom. Prema podacima pomorskog nadzornog sistema Marine Traffic, tri broda su 8. aprila prošla kroz Hormuški moreuz. "Primjećuju se prvi znaci ponovnog kretanja brodova kroz Hormuški moreuz nakon objave prekida vatre, koji uključuje privremeno ponovno otvaranje ovog strateškog plovnog puta radi omogućavanja pregovora", navodi se u objavi te platforme na mreži X. Visoki iranski zvaničnik upozorio je, međutim, da će brodovima koji prolaze kroz moreuz i dalje biti potrebna dozvola Teherana. Izrael je saopštio da podržava odluku predsjednika Donalda Trampa da se napadi na Iran obustave na dvije sedmice, pod uslovom da Iran odmah ponovo otvori Hormuški moreuz i zaustavi napade na Sjedinjene Američke Države, Izrael i druge zemlje u regionu. Međutim, u saopštenju koje je objavio ured izraelskog premijera Benjamina Netanjahua (Benjamin Netanyahu) navodi se da sporazum o prekidu vatre ne obuhvata Liban, što je u suprotnosti s ranijom izjavom pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa (Shehbaz Sharif). U međuvremenu, zaljevske zemlje – Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati – prijavile su nove napade na svojoj teritoriji. Izuzetno nestabilna situacijaEn Drižen (Anne Dreazen), potpredsjednica Centra za Novi Bliski istok pri Američkom jevrejskom komitetu, izjavila je za RSE da, iako trenutna pauza predstavlja "taktičku deeskalaciju", pomorski aspekti sporazuma ostaju izuzetno nesigurni. Ona je ocijenila da činjenica da se prolazak brodova i dalje koordinira preko iranske vojske znači da sporazum predstavlja "kontrolisani i uslovni režim pristupa", a ne stvarni povratak međunarodnim normama. "U praktičnom smislu, Iran zadržava mogućnost da reguliše, ograničava ili politizuje pomorski saobraćaj, koristeći moreuz kao sredstvo pritiska, umjesto da obnovi princip slobodne plovidbe", rekla je Drižen. Dodala je da je sada na Teheranu teret dokazivanja da je spreman "promijeniti kurs - od prinude i destabilizacije ka ozbiljnim pregovorima i deeskalaciji". Visoki zvaničnici administracije Donalda Trampa opisali su sporazum kao "pobjedu", dok je Džejson Brodski (Jason Brodsky), direktor za politiku u organizaciji United Against Nuclear Iran, sporazum ocijenio kao "taktičku pauzu - odgađanje" koje je Sjedinjenim Američkim Državama trebalo da pokaže hoće li se Iran pridržavati dogovora. "Mislim da predsjednik Tramp zadržava mogućnost eskalacije. Planovi napada su pripremljeni. Ta vjerodostojna vojna prijetnja i dalje postoji", rekao je Brodski za RSE, dodajući da obje zemlje ostaju u poziciji da izvedu udare. "Iranci imaju sposobnost da zaprijete Hormuškom moreuzu. Dakle, obje strane se mogu vratiti na ranije pozicije ako ovaj dogovor ne opstane." Dogovor postignut u posljednjem trenutku uslijedio je u jeku globalne zabrinutosti zbog Trampovih izjava o potpunom uništenju iranske civilizacije. Papa Lav, Amerikanac, ocijenio je takve izjave kao "zaista neprihvatljive", dok su drugi upozoravali na opasnosti od napada na civilnu infrastrukturu. Prije toga bilo je malo znakova da su strane spremne na kompromis u ratu, koji je započeo 28. februara američkim i izraelskim zračnim napadima na Iran, uz vrlo malo dodirnih tačaka između prijedloga koje su iznijeli Washington i Teheran. "Prekid vatre, ako se održi, mogao bi poslužiti kao širi izlaz iz budućih neprijateljstava. U tom smislu, eskalacija – pa čak i prijetnja eskalacijom – možda je bila neophodna kako bi se izazvala sadašnja deeskalacija", rekao je Kejl Braun (Cale Brown), bivši zamjenik portparola tokom Trampovog prvog mandata i predsjednik kompanije Polaris National Security, u izjavi za RSE.

Početak suđenja grupi studenata optuženoj za pripremu rušenja ustavnog poretka Srbije odložen je za 15. maj. U znak podrške optuženim kolegama, ispred Palate pravde u Beogradu 8. aprila okupilo se nekoliko stotina studenata i građana. Suđenje je odloženo zbog promene sudskog veća i sprečenosti dvoje okrivljenih da dođu u sud. "Očekujem da će 15. maja konačno započeti ovaj postupak i da ćemo tokom procesa dokazati da u radnjama optuženih ne postoje elementi krivičnog dela", rekao je novinarima advokat optuženih studenata Boško Žurić. Više javno tužilaštvo u Beogradu 19. septembra podiglo je optužni predlog protiv devetoro studenata zbog, kako je navelo, priprema aktivnosti protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. Uhapšeni su posle protesta 28. juna u Beogradu, održanog u sklopu višemesečnih demonstracija pod vođstvom studenata sa kojih se traži odgovornost vlasti Srpske napredne stranke za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Posle dvodnevnog zadržavanja studenti su pušteni da se brane sa slobode. Po izlasku iz sudnice, sedmoro studenata pojavilo se 8. aprila pred okupljenim kolegama i građanima. "Ovo je pokušaj da se studenti ućutkaju i zastraše kako bi se smanjila naša brojnost na ulicama i u samom pokretu. Čini nam se velika nepravda ali nas ima sve više i stojimo jedni uz druge", rekla je novinarima jedna od okrivljenih, studentkinja Ivana Milenković. Sa masovnih protesta tokom 2025. od vlasti je zahtevano da objavi kompletnu dokumentaciju o rekonstrukciji glavne novosadske železničke stanice, da pravosuđe sankcioniše napadače na učesnike protesta i da se raspišu vanredni parlamentarni izbori. Sa tim zahtevima se na protestu 28. juna na Slaviji u Beogradu okupilo više od 140.000 ljudi. Usledila su hapšenja studenata nakon čega je pokrenuto više sudskih postupaka protiv njih i građanskih aktivista. Tužilaštvo je navelo da su uoči protesta 28. juna "dogovarali nasilne akcije učesnika skupa ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi". "Planirali su i blokadu vitalnih saobraćajnica u više gradova, auto-puteva, mostova, tržnih centara, kao i dodatnu radikalizaciju kroz paljene kontejnera i postavljanje betonskih barijera", navelo je tada, između ostalog, Tužilaštvo. Opuženi studenti su negirali ove optužbe. Na skupu podrške pred Palatom pravde u sredu u Beogradu bio je veliki broj njihovih kolega. "Terete ih za kršenje Ustava Srbije, što je krajnje ironično od strane ove vlasti. Upravo ga ona svakodnevno krši i upravo bi ona trebalo da bude pozvana na odgovornost", rekao je student Aleksandar Melašinović za Radio Slobodna Evropa (RSE). I student Ivan Edalinski došao je da podrži kolege. "Nema mi smisla to za šta ih terete. Tako mogu da hapse koga hoće. Veliki je pritisak na studente", naveo je Edalinski za RSE. Tragedija nakon koje su počeli masovni antivladini protesti u Srbiji nije pravosudno rešena više od 17 meseci. Krivični postupak protiv 13 optuženih pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu u fazi je dopune istrage, dok se istraga zbog moguće korupcije u rekonstrukciji železničke stanice vodi u Beogradu.

Ministar energije u Vladi Federacije BiH Vedran Lakić izjavio je da su, zbog približavanja roka Evropske unije za obustavu uvoza ruskog plina, vlasti bile primorane da, kroz suradnju sa američkim investitorima, ubrzaju projekt izgradnje plinovoda Južna interkonecija. "Zabinuti smo za sektor energije u Federaciji BiH jer postoji Direktiva EU koja predviđa da od januara 2028. dođe do obustave isporuke ruskog gasa u EU, a samim ti inirektno i u BiH. Svi rokovi su nam se skratili i sveli na kratak period od godinu i pol", kazao je Lakić na sjednici Parlamenta Federacije BiH. Zastupnički doma Parlamenta Federacije BiH raspravlja 8. aprila o izmjenama i dopunama Zakona o plinovodu Južna interkonekcija BiH i Hrvatska, kojim se u izgradnju uvodi američki investitor. Riječ o o kompaniji AAFS Infrastructure and Energy d.o.o., koja je registrirana u Sarajevu i u potpunom je vlasništvu američkog društva AAFS Infrastructure and Energy LLC. Lakić je kazao da trasa plinovoda ostaje ista, s tim da su dodani određeni odvojci, uključujući i prijedlog izgradnje dodatnog kraka od Kladnja prema Tuzli. Južna interkonekcija je planirani plinovod koji bi BiH povezao s hrvatskim plinskim sistemom i terminalom ukapljenog plina (LNG) na otoku Krku. Trasa bi počinjala u Travniku u srednjoj Bosni, vodila kroz Tomislavgrad i Posušje u zapadnoj Hercegovini, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom plinskom mrežom na području Makarske, s nastavkom prema Splitu. Izmjenom Zakona izbrisana je odredba koja je ranije predviđala da domaća kompanija "BH Gas" bude nosilac projekta. "Bh Gas smatramo i dalje bitnim dijelom sistema. On ima obavezu da financira reverzibilnost postojećeg sistema i da se ukomponuje sa trasporterom koji bi trebao da preuzeme gasovod. Bh gasu predstoji obaveza izgradnje sjeverne i zapadne interkonekcije", kazao je. Lakić je podsjetio da je postojeći zakon usvojen početkom 2025. godine, ali da njegova implementacija nije započela, iako se radi o projektu od suštinskog značaja za energetski sektor Federacije BiH. Nakon što su američki investitori dostavili Vladi Federacije BiH pismo zainteresiranosti da investiraju u izgradnju Južne interkonekcije, slijedi zaključivanje ugovora. Lakić tvrdi da bi taj ugovor trebao, istovremeno, zaštititi interese Federacije i omogućiti bržu realizaciju projekta. BiH nema vlastitu proizvodnju plina i snabdijeva se isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije jedinim plinovodom od Zvornika prema Sarajevu koji je izgrađen prije 40 godina. Iz Vlade Federacije BiH ranije su naveli da je Južna interkonekcija "jedan od od najvažnijih infrastrukturnih i energetskih projekata za Federaciju BiH i BiH, koji direktno utiče na sigurnost snabdijevanja gasom, stabilnost energetskog sistema i ukupni ekonomski razvoj". Procijenjeni trošak izgradnje iznosi između 405 miliona i 810 miliona eura, ovisno o konfiguraciji terena, materijalima i drugim troškovima.

Pred Sudom Bosne i Hercegovine, 8. aprila, počeo je glavni pretres protiv Mevlida Jašarevića zbog prijetnji službenicima u državnom zatvoru, gdje optuženi služi posljednju godinu svoje 15-godišnje kazne zbog terorističkog napada na Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država 2011. godine. Jašarević je optužen zbog, kako se navodi u optužnici Tužiteljstva BiH, prijetnji službenicama u Državnom zatvoru u Vojkovićima, odnosno krivičnog djela "sprečavanje službene osobe u obavljanju službenih radnji". Tužiteljstvo je tokom glavnog pretresa pročitalo optužnicu u kojoj se navodi da je Jašarević, kojem su nadimci Ambasador i Abdurahman, vaspitačicama prijetio i obraćao im se ružnim riječima tokom novembra i decembra 2024. godine, i to nakon što mu je onemogućen pisani i telefonski kontakt s porodicom ili bilo kim drugim. Tužiteljstvo je navelo da su optuženom kontakti zabranjeni osnovano, što on nije prihvatio i nakon čega je prijetio i psovao službenicima, a da je dokaz i videomaterijal koji će Tužiteljstvo predstaviti tokom suđenja. Navedeno je i da je Jašarević navodno službenici rekao da će "uzeti nož i ući u njenu kancelariju". Tužiteljica je navela i da će tokom sudskog procesa biti izneseni materijalni dokazi kao i saslušani svjedoci, konkretno vaspitačice Državnog zatvora. Jašarevićeva braniteljica Alma Tabaković odbacila je navode Tužiteljstva i istaknula da su njenom branjeniku neosnovano uskraćeni svi kontakti, zbog čega je on negodovao i ulagao žabe. Braniteljica je rekla da su osim kontakta s obitelji, Jašareviću zabranjeni i kontakti s Tužiteljstvom BiH i Državnom agencijom za istrage i zaštitu (SIPA) kojima je on želio uputiti prijave zbog mogućih krivičnih djela službenika u zatvoru. "Zatvor se stavio u ulogu istražnih organa i zabranio bilo kakav kontakt Jašareviću, što je on loše podnio i žalio se", rekla je braniteljica i dodala da videomaterijal, koji je pomenulo Tužiteljstvo, nema tona, odnosno nemoguće je utvrditi šta je tačno govorio tokom svađe sa službenicama. "Pobunio se zbog oduzetog prava. On je htio prijaviti nezakonite radnje službenika", rekla je Tabaković. Sudu se obratio i Jašarević koji je rekao da mu je važno naglasiti "da on ne dolazi na suđenje iz normalnih okolnosti". "Na meni se vrši mučenje", rekao je i iznio optužne na loše postupanje službenika u vezi s njegovim zdravstvenim stanjem i problemima s kičmom. "Bio sam u izolaciji sedam mjeseci bez rješenja", rekao je i dodao da je njegovo vladanje u zatvoru bilo korektno sve dok mu nisu oduzeta prava. "Ja se u zatvoru bavim različitim stvarima, radim na jednom projektu za smanjenje upotrebe plastike, nazvao sam to 'zlatni čep', tražim i galeriju koja bi htjela izložiti moje crteže", rekao je optuženi Jašarević. Odbacio je navode da je imao namjeru silom spriječiti službenicu u obavljanju radnji i rekao da je većinu svoje kazne proveo bez problema u zatvoru u Zenici, dok nije došao u "fabriku za pravljenje monstruma", kako je opisao Državni zatvor u Istočnom Sarajevu. "Nisam imao namjeru prstom taknuti službenicu jer znam da sam imao i namjeru da je taknem, nikad ne bih imao bilo kakvu budućnost s mojim sinom", rekao je optuženi. "U zatvoru u Zenici sam bio radno aktivan u vešeraju, imao sam dobro vladanje, a u Vojkovićima sam u samicama imao želju da sebi prstom oko izvadim", rekao je Jašarević. Sud je idući pretres, na kojem će biti saslušane službenice Državnog zatvora, zakazao za kraj aprila. Jašarević je 2013. osuđen na 15 godina zatvora, zbog terorističkog napada na zgradu Ambasade SAD u Sarajevu 28. oktobra 2011. godine. Tada je ispalio više od stotinu metaka na zgradu Ambasade, te teško ranio policajca Mirsada Velića koji je bio u osiguranju objekta.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) i Iran složili su se oko dvonedeljnog prekida vatre, dogovorenog uz posredovanje Pakistana, povlačeći se ivice moguće značajne eskalacija kako bi dve strane imale vremena da pregovaraju o mirovnom sporazumu. Tramp, koji je u utorak naveo da će "čitava civilizacija večeras umreti" ako Iran ne postigne dogovor, rekao je u objavi na društvenim mrežama da je dobio predlog od 10 tačaka od Teherana i da veruje da je "to funkcionalna osnova za pregovore". Novinska agencija Tasnim, koja je bliska moćnom Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), potvrdila je da je prekid vatre "uspostavljen" između dve strane "uz posebne uslove". "Tražili su da obuzdam razornu silu koja se večeras šalje u Iran, i pod uslovom da Islamska Republika Iran pristane na potpuno, trenutno i bezbedno otvaranje Ormuskog moreuza, pristao sam da obustavim bombardovanje i napad na Iran na period od dve nedelje", napisao je Tramp. Tramp nije izneo detalje iranskog predloga, ali je dodao da sporazum zavisi od toga da li će Teheran dozvoliti slobodan prolaz brodova u Ormuskom moreuzu, ključnoj plovnoj ruti kroz koju prolazi oko 20 odsto svetske nafte i gasa. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Analitičari su ukazali na taj uslov kao ključ sporazuma, dodajući da stabilnost prekida vatre počiva na Teheranu. "Sada su sve oči uprte u Iran, jer je predsednik uslovio prekid vatre otvaranjem moreuza od strane Irana", rekao je za RSE Aleks Plicas, viši saradnik Atlantskog saveta i bivši zvaničnik Pentagona. Izrael je saopštio da podržava Trampovu odluku o obustavi napada na Iran na dve nedelje, pod uslovom da se odmah ponovo otvori Ormuski moreuz i prekinu napadi na SAD, Izrael i druge zemlje u regionu. Međutim, u saopštenju koje je objavio kabinet premijera Benjamina Netanjahua, navodi se da prekid vatre ne uključuje Liban, što je u suprotnosti s ranijom izjavom pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči potvrdio je u objavi na X da će, ako se napadi na Iran zaustave, iranske oružane snage "prekinuti" svoje napade iz odmazde, koji su bili usmereni na mete širom Bliskog istoka. "Tokom perioda od dve nedelje, bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz biće moguć putem koordinacije sa iranskim oružanim snagama i uz dužno razmatranje tehničkih ograničenja", naveo je on. Prekid vatre je postignut nakon što je Tramp pretio da će SAD gađati iranske elektrane i mostove, a u utorak je u američkim i izraelskim vazdušnim udarima pogođeno više lokacija širom Irana, uključujući infrastrukturu i strateški važno ostrvo Hark. Visoki zvaničnici Trampove administracije nazvali su sporazum "pobedom", dok je direktor u organizaciji Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana Džejson Brodski (Jason Brodsky) okarakterisao sporazum kao "taktičku pauzu – odlaganje" sa strane Sjedinjenih Država kako bi se videlo da li će se Iran pridržavati sporazuma. "Mislim da predsednik Tramp zadržava mogućnost eskalacije. Planovi napada su pripremljeni. Ta verodostojna vojna pretnja ostaje", rekao je on za RSE, dodajući da obe zemlje ostaju u poziciji da izvrše napad. "Iranci imaju mogućnost da ugroze Ormuski moreuz. Dakle, obe strane se mogu vratiti na prethodne stavove ako se ovaj sporazum ne održi", dodao je Brodski. Do sporazuma u poslednjem trenutku došlo je i posle porasta zabrinutosti na globalnom nivou zbog Trampovih izjava o uništenju iranske civilizacije, pri čemu je papa Lav XIV, Amerikanac, sugerisao da je to "zaista neprihvatljivo", dok su drugi upozorili protiv napada na civilnu infrastrukturu. Prethodno je bilo malo znakova da su strane spremne za kompromis u ratu koji je počeo vazdušnim napadima SAD i Izraela na Iran 28. februara, kao i malo preklapanja između odredbi predloga koje su izneli Vašington i Teheran. "Prekid vatre, ako se održi, mogao bi poslužiti kao opšti izlaz za buduća neprijateljstva. U tom smislu, eskalacija – čak i pretnja njome – možda je bila neophodna da bi se ubrzala trenutna deeskalacija", rekao je za RSE Kejl Braun (Cale Brown), bivši zamenik portparola tokom prve Trampove administracije i predsednik Nacionalne bezbednosti Polaris. Američka demokratska senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen), koja ima visoku poziciju u senatskom Odboru za spoljne odnose, rekla je da pozdravlja privremeni prekid vatre kako bi se zaustavile borbe s Iranom, iako ostaje zabrinutost u pogledu onoga šta je rat postigao, navodeći nagli porast cena gasa, "ogromne poremećaje" u globalnoj ekonomiji i smrt 13 pripadnika američke vojske. "Diplomatija je jedini put napred. Sada mora uslediti intenzivan diplomatski napor, zajedno sa našim saveznicima, kako bi se ovaj konflikt priveo kraju i osiguralo da Iran ne razvije nuklearno oružje", navela je senatorka Šahin, nakon što je objavljen dogovor o prekidu vatre.

Građani i novinari okupili su se 7. aprila ispred zgrade televizije N1 u Beogradu, na poziv novinarskih udruženja, na protestu zbog razrešenja dosadašnjeg direktora te televizije Igora Božića. Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić rekao je na skupu da ostati bez medija znači "ostati bez glasa, bez prava na slobodan pristup informacijama". "Sudbina N1 nije samo sudbina jednog medija, već i sudbina cele Srbije", rekao na protestu. Okupljeni su uzvikivali "N1 ne damo". Pojedini nose transparente "N1ko nije sam" i "Ne utišava se boja istine". Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je istog dana da izražava "ozbiljnu zabrinutost" zbog odluke novog menadžmenta te televizije da dosadašnjeg direktora Igora Božića razreši sa funkcije, zabrani mu obavljanje uredničkih i direktorskih poslova i praktično ga udalji sa radnog mesta. "NUNS smatra da se ovaj potez ne može posmatrati kao izolovana kadrovska promena, već kao ozbiljan signal da se unutar Adria News Networka odvija širi proces smena, pritisaka i restrukturiranja koji može imati dalekosežne posledice po nezavisno informisanje u Srbiji", naveli su u saopštenju. Ovim povodom oglasio se i portparol Evropske komisije nadležan za pitanja proširenja Gijom Mersije (Guillaume Mercier) navodeći da institucije u Briselu prate dešavanja u N1 nakon smene programskog direktora. "Nezavisni mediji moraju biti u mogućnosti da vrše svoju ulogu nadzornika kako bi povećali transparentnost i odgovornost funkcija javnih ličnosti i institucija", podvukao je portparol Mersije. On je potvrdio da se na ovu novonastalu situaciju gleda i u kontekstu pristupnih pregovora između Srbije i Evropske unije jer je sloboda medija, prema izjavama EU zvaničnika, ključna za zemlju kandidatkinju kako bi napredovala na svom putu ka EU. "To uključuje zaštitu uredničke nezavisnosti, što je među ključnim principima Evropskog zakona o slobodi medija kao dela pravne tekovine EU, a s kojim se od zemalja kandidatkinja očekuje da usklade svoje zakonodavstvo i u potpunosti ga sprovedu u praksi", naveo je Mersije u pisanoj izjavi. Deo zaposlenih N1 televizije okupio se i prethodnog dana ispred zgrade televizije zbog zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. Božić, koga je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, informisan je u ponedeljak da je "neraspoređen", preneo je N1. "Trenutni status Božića je zaposlen, ali neraspoređen i ne rukovodi više redakcijom N1, a novi bord sagledava njegovu poziciju, koju će definisati narednih dana", navode iz te medijske kuće. Naveli su i da Adria News Network (ANN), u okviru koje posluje i N1, odluku o razrešenju Igora Božića nije javno obrazložio. Novi direktor N1 televizije je izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. On je 3. aprila kada je naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. "One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja", rekao je Sadler. Preduzeće Adria News Network osnovano je 19. februara kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group. Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Urednici i novinari N1 i tada su izrazili bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Group-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa predsednikom Srbije, godinama unazad iznose najrazličitije optužbe na račun N1. Pritisci na tu medijsku kuću privukli su i međunarodnu pažnju, poput onog iz juna 2025. kada se Evropska federacija novinara oglasila povodom pretnji smrću novinarima N1.