Kosovsko Specijalno tužilaštvo i Institut za sudsku medicinu saopštili su u sredu da su u Zubinom Potoku, na lokacijama na kojima se sumnja da se nalaze masovne grobnice, na osnovu preliminarnih procena identifikovani ostaci kostiju za koje se sumnja da pripadaju najmanje 23 osobe. "Potpuna identifikacija biće izvršena posle završetka forenzičkih ispitivanja i relevantnih procedura", navodi se u saopštenju. Premijera Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti (Albin) ranije je izjavio da bi ostaci pronađeni u Maloj Kaludri mogli pripadati grupi od 23 Albanca koji su nestali u tom delu Kosova 1999. Ova grupa, poznata kao "grupa mitrovačkih intelektualaca", vodi se kao nestala od 19. aprila 1999. godine. Među njima su bili lekari, profesori, advokati i stručnjaci drugih profila. Sestra Adema Ademija – lekara koji je među nestalim članovima iz te grupe – posle početka iskopavanja u Zubinom Potoku rekla je za Radio Slobodna Evropa da veruje da bi na toj lokaciji mogli biti sahranjeni članovi grupe njenog brata. "Govorim sebi, nesumnjivo, 100 posto, da je to grupa mog brata Adema Ademija. Mislim da će nam se posle ovoga naše duše smiriti, imaćemo grob gde ćemo za praznik, rođendan ili Bajram moći da donesemo buket cveća i ispričamo se s njim", rekla je Ljutfije Ademi – Vokši (Luftije Ademi-Vokshi). Iskopavanja u Zubinom Potoku počela su 28. jula i sprovedena su u Maloj Kaludri, Jakupima i još jednoj lokaciji u toj opštini na severu Kosova. Iskopavanja su počela posle dvogodišnje istrage o sumnji na ratne zločine. Vlasti su 15. avgusta objavile da su u Kaludri pronađeni posmrtni ostaci najmanje tri osobe. "Trenutno se u vezi s ovim predmetom istražuju tri osobe, J.R., M.J. i M.B., zbog sumnje da su počinile krivično delo 'Ratni zločin protiv civilnog stanovništva' i one se nalaze u pritvoru", saopštilo je Specijalno tužilaštvo Kosova. Prema navodima vlasti, za jednog od uhapšenih se sumnja da je tokom rata bio aktivni pripadnik Jugoslovenske vojske. Prema podacima Instituta za ratne zločine na Kosovu, 1.577 osoba i dalje se vodi kao nestalo iz rata 1998-1999, dok je ukupno dokumentovano 12.230 žrtava rata. Kosovo je više puta tražilo saradnju Srbije kako bi se rasvetlila sudbina nestalih lica i pristup vojnim arhivama koji bi, prema navodima vlasti, mogli pomoći u identifikaciji lokacija mogućih masovnih grobnica.

Vijeće ministara BiH nije donijelo Odluku o privremenom zatvaranju graničnog prelaza za međunarodni saobraćaj putnika i roba Gradiška – Stara Gradiška, na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine. Ovu tačku je predložilo, kako se navodi u saopštenju Vijeća ministara BiH, Ministarstvo sigurnosti BiH. Stari granični prelaz u Gradišci privremeno je polovinom maja zatvoren zbog urušavanja dijela mosta preko rijeke Save, zbog čega je Uprava za indirektno oporezivanje BiH privremeno otvorila novoizgrađeni prelaz. Ministarstvo sigurnosti BiH je kao razlog navelo ranije rješenje na lokalitetu novog mosta u Gradišci kojim je privremeno omogućen međunarodni saobraćaj putnika i roba, a koji prestaje važiti 19. augusta ove godine. "Predloženom odlukom definiše se privremeno zatvaranje graničnog prelaza za međunarodni saobraćaj putnika i roba Gradiška (BiH) – Stara Gradiška (RH) na teritoriju Bosne i Hercegovine zbog obrušavanja dijela zaštitne ograde i obustave prometa preko mosta na rijeci Savi", navodi se u saopštenju. Bosna i Hercegovina i Hrvatska potpisale su novi Ugovor o graničnim prelazima, kojim je predviđeno 58 prelaza različitih kategorija, od čega je šest određeno za promet robe pod potpunim inspekcijskim nadzorom. Njegova primjena počinje odmah po potpisivanju. Novi ugovoru su 8. juna u Sarajevu potpisali predsjedavajuća Vijeća ministara BiH Borjana Krišto i hrvatski premijer Andrej Plenković. Uoči potpisivanja, iz Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH upozoreno je da bi to moglo dovesti do blokade graničnog prometa u Gradišci, na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine. Novim ugovorom se predviđa uspostavljanje stalne carinske jedinice u Gradišci, koja nije formirana, jer Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UIO), zbog blokade u radu, nije usvojio potrebne izmjene.

Ustavni sud Republike Srpske (RS) odlučio je da dopunama Krivičnog zakonika u tom bh. entitetu, kojima postaje kažnjivo javno isticanje i promoviranje simbola Armije Republike Bosne i Hercegovine, nije povrijeđen vitalni nacionalni interes bošnjačkog naroda. U odluci Vijeća za zaštitu vitalnog interesa Ustavnog suda RS navedeno je da su zahtjevi iz Kluba delegata bošnjačkog naroda u Vijeću naroda RS neosnovani jer se "zakon ne odnosi na zastavu Republike BiH niti na pitanje međunarodnopravnog kontinuiteta BiH". "Iz istih razloga, prema ocjeni Vijeća, nije osnovano dovođenje u vezu simbola navedene oružane formacije sa obrazovanjem, vjeroispoviješću, jezikom, njegovanjem kulture, tradicijom i kulturnim nasljeđem bošnjačkog naroda", istaknuto je, među ostalim, u odluci. Narodna skupština RS usvojila je 9. jula dopune Krivičnog zakonika kojima postaje kažnjivo isticanje i promovisanje simbola Armije Republike Bosne i Hercegovine. Zakonske dopune za javno isticanje i promoviranje zastava i simbola Armije BiH predviđaju kazna do tri i pol, odnosno do pet godina zatvora, ukoliko nastupe teže posljedice. Osim simbola Armije RBiH tim dopunama uvedene su zatvorske kazne za sve one koji putem medija, društvenih mreža, na javnom mjestu ili javnom skupu "promoviraju, veličaju, šire, podržavaju ili podstiču pozitivno vrednovanje, prihvatanje ustaštva ili ustaške ideologije NDH". Iz Kluba Bošnjaka u Vijeću naroda RS poručili su, nakon usvajanja dopuna Zakona da je cilj "zabrane zastave s ljiljanima napraviti Bošnjake narodom trećeg reda u RS" te da će idući korak biti obraćanje Ustavnom sudu BiH. Usvajanju zakona prethodile su i kritike pravnih stručnjaka i zvaničnika koji upozoravaju da bi njegove odredbe mogle biti u koliziji sa Zakonom o odbrani BiH. Tim zakonom uspostavljena su tri pješadijska puka Oružanih snaga BiH koji baštine tradiciju Armije RBiH, Vojske RS i Hrvatskog vijeća odbrane, a njihovi pripadnici koriste ta obilježja tokom službenih vojnih ceremonija.

Pred Sudom Bosne i Hercegovine nastavljeno je suđenje Mevlidu Jašareviću kojeg Tužiteljstvo tereti da je ometao službenice Državnog zatvora u obavljanju posla. Jašarević služi posljednje mjesece 15-godišnje kazne zbog terorističkog napada na Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država 2011. godine. U međuvremenu je protiv njega početkom 2026. podignuta optužnica zbog, kako se navodi, ponašanja u zatvoru kojim je ometao i onemogućio rad vaspitačica. U optužnici se navodi da je verbalno napao vaspitačice u Zatvoru, prijetio im i obraćao im se uvredljivim riječima tokom novembra i decembra 2024. godine. Na ročištu u srijedu, 19. augusta, Tužiteljstvo BiH iznijelo je materijalne dokaze, a planirano svjedočenje osuđenika iz Državnog zatvora je odgođeno jer je, kako je naveo Sud BiH, bolestan i nije mogao doći. Bilo je planirano i pokazivanje videomaterijala na kojem je zabilježen navodni incident koji je dijelom predmet suđenja, ali je i to odgođeno na zahtjev tužiteljice Biljane Golijanin. Jašarević je tokom ročišta tražio da se obrati Sudu i pitao hoće li biti pušten nakon što odsluži kaznu ili će mu biti određen pritvor zbog novog postupka. "Želim da znam hoću li izaći iz zatvora i biti sa svojim djetetom i porodicom", rekao je Jašarević, kojem kazna ističe oko 20. septembra. Sudija mu je rekao da predmeti nisu povezani i da odsluženje ranije kazne nema veze s novim postupkom. Nije poznato hoće li Tužiteljstvo BiH zatražiti pritvor u novom sudskom postupku. Jašarević negira da je ometao vaspitačice ili prijetio, a svoje postupke tokom incidenta pravda ponašanjem u afektu, jer su mu uskraćeni kontakti. On je također više puta od početka suđenja rekao da je želio pisanim putem prijaviti nepravilnosti iz Državnog zatvora nadležnim institucijama, što mu, kako tvrdi, nije dopušteno. Iduće ročište zakazano je za 9. septembar, kada će ponovno biti pozvan svjedok Tužiteljstva koji služi kaznu u Državnom zatvoru u Vojkovićima, a najavljeno je i puštanje pomenutog snimka. Jašarević je osuđen 2013. godine zbog terorističkog napada na zgradu Ambasade SAD-a u Sarajevu 28. oktobra 2011. godine, kada je ispalio više od stotinu metaka, te teško ranio policajca Mirsada Velića, koji je bio u osiguranju objekta. Ako bude osuđen u novom postupku pred Sudom BiH, može ostati u zatvoru najmanje tri mjeseca, a najviše tri godine. Jašarević je državljanin Srbije, gdje živi njegova porodica.

Policija u Hrvatskoj uhapsila je ukrajinskog državljanina Vladimira Z. zbog sumnje da je povezan sa eksplozijama koje su 2022. godine oštetile gasovod "Severni tok" između Rusije i Nemačke, saopštilo je 19. avgusta nemačko Savezno tužilaštvo. On je uhapšen u Puli, na severozapadu Hrvatske, na osnovu Evropskog naloga za hapšenje koji je Savezni vrhovni sud Nemačke izdao u junu 2024. godine. Iz Policijske uprave Istarske županije su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da je u sredu ujutro u jednom turističkom objektu uhapšena jedna osoba, ali da se još uvek utvrđuje da li se radi o osobi za kojom je Savezni sud pravde u Karlsruheu raspisao Evropski nalog za hapšenje. "S obzirom na navedeno, u ovom trenutku nismo u mogućnosti potvrditi identitet uhićene osobe", navodi se u pisanom odgovoru PU Istarske. Kako navodi Savezno tužilaštvo Nemačke, Vladimir Z. je kao obučeni ronilac pripadao grupi ukrajinskog državljanina Serhija K., protiv kojeg se vodi odvojeni postupak, a koja je u septembru 2022. godine u blizini ostrva Bornholm postavila eksplozivne naprave na gasovode "Severni tok 1" i "Severni tok 2". Eksplozivne naprave su aktivirane 26. septembra 2022. i prouzrokovale su teška oštećenja na oba gasovoda. "Osumnjičeni je učestvovao u ronilačkim zaronima neophodnim za izvođenje te operacije. On i njegovi saučesnici za prevoz su koristili jedrilicu koja je isplovila iz Rostoka. Jahta je prethodno bila iznajmljena od jednog nemačkog preduzeća preko posrednika, uz korišćenje falsifikovanih ličnih dokumenata", navodi Tužilaštvo. Predviđeno je da osumnjičeni nakon izručenja bude izveden pred istražnog sudiju Saveznog vrhovnog suda. Savezno tužilaštvo je krajem juna 2026. godine podiglo optužnicu protiv Serhija K. pred Hanzeatskim višim pokrajinskim sudom u Hamburgu. On je uhapšen u avgustu 2025. u Italiji. Nemačke istrage su ukazale na ukrajinsku grupu od pet muškaraca i jedne žene kao počinioce eksplozija na gasovodu. Kada se dogodila eksplozija u Severnom toku, zapadne sile su brzo uperile prstom u Rusiju, koja je bila pod sankcijama zbog invazije na Ukrajinu. Moskva je zauzvrat uperila prst u Ukrajinu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da njegova vlada nije znala ništa o planu za uništenje "Severnog toka". "Severni tok" je dugo bio kontroverzan gasovod pošto je omogućio da ruski gas zaobiđe istočnoevropske tranzitne rute i stavio Nemačku u zavisan položaj od jeftinih energenata iz Rusije.

U Sjedinjenim Američkim državama u utorak je otpečaćena optužnica protiv 17 Iranaca za sprovođenje masovnih sajber napada u korist Korpusa islamske revolucionarne garde, među kojima je i iranski državljanin uhapšen u Crnoj Gori. Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da se u izmenjenoj optužnici u 14 tačaka tereti 17 članova Instituta Mabna, kompanije sa sedištem u Iranu, koji su napadali sisteme stotina univerziteta, kompanija i drugih žrtava kako bi ukrali istraživačke, akademske i vlasničke podatke, kao i intelektualnu svojinu. Prema saopštenju hakeri povezani s tim institutom su makar od 2013. sprovodili koordinisanu kampanju sajber upada u računarske sisteme 144 univerziteta sa sedištem u SAD, 178 stranih univerziteta, najmanje 42 kompanije iz privatnog sektora sa sedištem u SAD, najmanje 11 stranih kompanija iz privatnog sektora, najmanje pet američkih federalnih i državnih vladinih agencija i najmanje dve nevladine organizacije. Institut Mabna je, prema optužnici, ukrao više od 31 terabajta akademskih podataka i intelektualne svojine s tih univerziteta, kao i imejl naloge zaposlenih u kompanijama privatnog sektora, vladinim agencijama i NVO. Među optuženima je Amir Barati koji je uhapšen 25. juna u Kotoru, u saradnji crnogorske policije s američkim Federalnim istražnim biroom (FBI). Ministarstvo pravde Crne Gore primilo je 15. jula zahtev nadležnih američkih organa za izručenje Baratija. Barati je, prema optužnici, među hakerima, koje je Institut Mabna, angažovao za sprovođenja sajber upada u cilju krađe akademskih podataka, intelektualne svojine, imejlova i drugih podataka. On je optužen po sedam od ukupno 14 tačaka optužbe za dela za koje je predviđena od jedne do 20 godina zatvora. Prema novom zakonu usvojenom 2026. u Crnoj Gori, ekstradicioni pritvor može da traje sve do konačne odluke o izručenju, dok je ranije bio vremenski ograničen. Država koja traži izručenje, u ovom slučaju SAD, ima rok od 40 dana da dostavi formalni zahtev o izručenju, a u suprotnom se pritvor ukida. Prvostepenu odluku o izručenju donosi veće od troje sudija, nakon mišljenja sudije za istragu, posle čega se predmet po službenoj dužnosti šalje Apelacionom sudu. Ako sud zaključi da nema uslova za izručenje, osoba se pušta na slobodu, dok se u suprotnom postupak može nastaviti kroz žalbeni postupak. Konačnu odluku, nakon pravosnažne sudske odluke, donosi ministar pravde Crne Gore. Crna Gora i SAD nemaju formalni bilateralni ugovor o ekstradiciji. Proteklih godina dve zemlje razvile su praksu saradnje u izručenjima, uključujući više slučajeva u kojima su osobe optužene u SAD predane američkom pravosuđu. Jedan od poslednjih primera je izručenje južnokorejskog državljanina Do Kvona, koji je uhapšen u Crnoj Gori u martu 2023. godine i izručen SAD u decembru 2024. nakon više sudskih odluka i konačne odluke novog ministra pravde.

Policijski inspektorat Kosova preporučio je u utorak suspenziju dva policajca posle navoda o zlostavljanju građanina srpske nacionalnosti koji je identifikovan samo inicijalima N.R. N.R. je u javnosti identifikovan kao Nenad Rašković koji je rekao da su ga pripadnici kosovske policije odveli u šumu gde ga je jedan od njih tukao. Policijski inspektorat je preporučio suspenziju dva policajca iz regionalne policijske direkcije Severna Mitrovica zbog sumnje da su umešani u krivično delo zlostavljanja u vršenju službene dužnosti. Inspektorat je saopštio da je preporuka usledila posle preliminarne istrage s ciljem provera navoda i razjašnjenje činjenica u vezi s postupanjem policije tokom akcije u selu Dren u opštini Zubin Potok. Istraga je pokrenuta posle medijskih izveštaja i javnih izjava da su pripadnici policije 11. avgusta zlostavljali Nenada Rašković. Funkcioner Srpske liste Igor Simić ocenio je da suspenzija policajaca nije dovoljna, već da ona mora biti samo prvi korak. "Odgovorni moraju odgovarati pred sudom jer je u pitanju mučenje, psihičko i fizičko zlostavljanje, nanošenje teških telesnih povreda, iznuđivanje iskaza... a oni koji su lažima pokušavali da prikriju ovaj zločin da se pozovu na odgovornost", naveo je Simić na Instagramu. Rašković je zbog zdravstvenog stanja prebačen u Beograd na dalje lečenje, rekao je direktora Kliničkog centra bolnice Severna Mitrovica Zlatan Elek, koji je i lider Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Elek je rekao da je Rašković primljen u bolnicu u Mitrovici s vrtoglavicom i drhtavicom. Posle pregleda, prema njegovim rečima, utvrđeno je da Rašković ima povrede glave i grudnog koša, kao i prelom rebara. Prema verziji za koju je Eleku naveo da mu je Rašković ispričao, pripadnici kosovske policije su ga pretukli tokom pretresa njegove kuće tražeći da preda oružje. Posle toga su otišli, ali su se vratili nekoliko sati kasnije, kada su ga navodno odveli u šumu, vezali za drvo i ponovo tukli crevom za vodu. Srpska lista je 11. avgusta objavila fotografije na kojima se navodno vide modrice na leđima Raškovića. U saopštenju Srpske liste se navodi da je odveden u šumu, gde je vezan za drvo i pretučen crevom uz zahtev da prizna da je počinio ratne zločine nad Albancima. Nedavno su u Zubinom Potoku izvršeni pretresi i hapšenja osoba osumnjičenih za ratne zločine, pošto je u ovoj opštini identifikovano nekoliko lokacija za koje se sumnja da su masovne grobnice iz rata na Kosovu 1998-99. godine. Sam Rašković je medijima na srpskom jeziku izneo verziju koja se u nekim detaljima razlikuje od one koju je predstavila Srpska lista. On je rekao da su ga policajci, nakon što su ga vezali u šumi, pustili i da se potom sam vratio kući. Prema njegovim rečima, na licu mesta bila su tri policajca, ali ga je tukao samo jedan od njih.

U Zenici su sahranjeni planinari koji su nastradali pri usponu na vrh Elbrus u Rusiji. Živote su 25. jula izgubili supružnici Alma i Denis Okanović, Meliha Čaušević, Nermin Talam i Almir Krivdić. U Zenici je održana i komemoracija povodom smrti planinara, a proglašen je i Dan žalosti. Prehodno je na području bh. entiteta istim povodom Dan žalosti bio proglašen 28. jula.

Popularni bivši ministar odbrane Mihailo Fedorov, čija je smena prošlog meseca izazvala proteste, u utorak je u video obraćanje Ukrajincima kritikovao korupciju u ratno vreme, upozorio na sistemsku krizu upravljanja i rekao da zemlja mora da pronađe način da održi izbore uprkos ruskoj invaziji. Fedorov se obratio Ukrajincima kasno uveče, nekoliko sati nakon što su poslanici rekli da je predsednik Volodimir Zelenski, koji ga je naglo smenio sredinom jula, tražio od parlamenta da potvrdi vršioca dužnosti ministra odbrane Jevgena Hmaru na toj funkciji. Glasanje se očekuje u sredu. Komentari Fedorova mogli bi da povećaju pritisak na Zelenskog, koji ima značajnu podršku javnosti, ali ga opterećuju korupcijski skandali i pitanja o motivima niza nedavnih kadrovskih odluka. Pristalice Fedorova su održale proteste posle njegove smene. Zelenski je izabran na petogodišnji mandat 2019. godine, ali izbori nisu održani zbog vanrednog stanje koje je na snazi otkako je Rusija pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. "Demokratija ne može biti talac Rusije. Borimo se upravo zato što želimo da ostanemo slobodna evropska država. Stoga moramo pronaći legalan, bezbedan i realističan mehanizam koji će omogućiti Ukrajini da obnovi punopravni demokratski proces čak i u uslovima dugotrajnog rata", rekao je Fedorov. "To je teško", dodao je on. "Moramo da osiguramo pravo glasa za vojsku, milione Ukrajinaca u inostranstvu i ljude u regionima na prvoj liniji fronta. Moramo da osiguramo bezbednost izbornog procesa, nezavisnost institucija i poverenje u rezultat." Ratna korupcija nije samo finansijski problem već pitanje "sposobnosti da se preživi i pobedi", rekao je Fedorov, navodeći da u Ukrajini postoji sistemska kriza upravljanja. U, kako deluje, kritici Zelenskog, Fedrorov je naveo da su Ukrajinci uvek ukazivali veliko poverenje svojoj vladi, posebno tokom rata, i da je to "ogromna odgovornost za svaku vladu". "Poverenje nije pravo da se sve radi bez objašnjenja. To je obaveza da se bude još iskreniji prema društvu", dodao je on. "Ovde bi trebalo da postoji jednostavan princip novog društvenog ugovora: građanin veruje državi – država iskreno razgovara sa građaninom", rekao je Fedorov. Zelenski je iznenada smenio Fedorova 15. jula usred spora između tehnološki nastrojenog ministra i glavnog vojnog komandanta, generala Aleksandra Sirskog, koga je takođe predsednik smenio nekoliko dana kasnije posle više od dve godine na toj funkciji. Zelenski je smenio Fedorova usred spora između tehnološki potkovanog šefa odbrane koji je na funkciji bio samo šest meseci i vrhovnog vojnog komandanta, generala Aleksandra Sirskog, koga je predsednik i sam smenio nekoliko dana kasnije nakon više od dve godine na toj funkciji. Poslanici ukrajinskog parlamenta saopštili su u utorak da je Zelenski podneo nominaciju za Hmaru, general-majora koji je bio vršilac dužnosti načelnika Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) od januara. Očekuje se glasanje o nominaciji Hmare i ponovnoj nominaciji Andrija Sibihe, koji je ministar spoljnih poslova od septembra 2024. To je neophodan korak jer je Zelenski izazvao ostavku celog kabineta kada je 12. jula smenio premijerku Juliju Sviridenko; nju je zamenio je Serhij Korecki. Potresi u ukrajinskoj vlasti se događaju dok se zemlja suočava s upadljivim nedostatkom raketa protivvazdušne odbrane, delimično zbog smanjenja isporuka američkih sistema Patriot od početka rata SAD i Izraela s Iranom u februaru. Rakete koje je Rusija ispalila tokom noći oštetile su privatne kuće, kafić, poštu, prodavnicu i nekoliko automobila u gradu Pečenihij u istočnom Harkovskom regionu, ubivši 10 ljudi i ranivši osam drugih, rekao je načelnik regionalne vojne administracije Oleg Sinjegubov na Telegramu. Kasnije tokom dana, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da joj je direktor ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje, koju je okupirala Rusija, rekao da je dron oko šest sati ujutru pogodio autobusku stanicu koju koriste osoblje elektrane i podizvođači, usmrtivši jednu osobu i povredivši 15 drugih, od kojih troje teško. "Nije prijavljena šteta po nuklearnu bezbednost", navela je IAEA na X. Šef IAEA Rafael Grosi (Grossi) "poziva vojne komandante odgovorne za ove akcije, kao i sve ostale koji gađaju nuklearne elektrane i/ili njihovo osoblje da odmah zaustave ove neprihvatljive akcije koje... predstavljaju veliki rizik po nuklearnu bezbednost tokom sukoba", navodi se u objavi. Rusija je okrivila Ukrajinu za pogodak drona. Zasad nije bilo komentara iz Kijeva. Elektrana Zaporožje sa šest reaktora najveća je nuklearna elektrana u Evropi. Ruske snage su je zauzele ubrzo pošto je Moskva pokrenula invaziju u februaru 2022. godine, a Ukrajina i Rusija su razmenile optužbe za granatiranje i druge akcije koje ugrožavaju bezbednost postrojenja, koje se nalazi preko reke Dnjepar od teritorije koju drže Ukrajinci. Ruski dron je u utorak pogodio kombajn na drugoj lokaciji u Zaporoškoj oblasti, usmrtivši jednog poljoprivrednog radnika i ranivši drugog, saopštili su ukrajinski zvaničnici.

Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin) i lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) na sastanku u utorak razgovarali su o potencijalnom profilu koji bi trebalo da ima novi šef države i najavili da bi na narednom sastanku mogli da govore o konkretnim imenima. Posle dvočasovnog sastanka u prostorijama parlamenta, Kurti i Abdidžiku su izjavili da postoji spremnost dve partije da postignu dogovor oko izbora imena za predsednika. "Danas smo detaljno i duboko razgovarali o kriterijumima i standardima koje bi predsednička figura trebalo da ima", rekao je Kurti. Kurti je rekao da je sastanak protekao u pozitivnoj atmosferi i dodao da je kod druge strane video volju da zemlja dobije novog predsednika. On je naveo da trenutno ne može da govori o konkretnim imenima. "Želimo zaslužnog, ustavnog predsednika ili predsednicu, koji odražava vrednosti našeg društva, koji je doprineo narodu i u određenoj profesiji, i na taj način ne izaziva dileme u pogledu uloge, funkcije i plemenite dužnosti koju će morati da obavlja u narednih pet godina", rekao je Kurti. Abdidžiku je rekao da će obe partije sprovesti unutarstrančke razgovore, a da će na narednom sastanku razgovarati o konkretnim imenima. "Postoji obostrana volja o tome kako bi trebalo da izgleda novi predsednik ili predsednica zemlje", rekao je lider DSK-a. Abdidžiku je dodao da je uveren da se za mesto predsednika može pronaći zaslužna ličnost. Prema stavu DSK-a, novi predsednik treba da bude ličnost koja voli Republiku, štiti je i sprovodi političko jedinstvo, kako to zahteva Ustav. Abdidžiku je rekao da su se strane dogovorile o tim principima. "Ne želimo beznačajnog predsednika, već ličnost koja je poštovana i koja s dostojanstvom obavlja najvišu državnu funkciju. Uveren sam da Kosovo ima takve ličnosti", rekao je Abdidžiku, ponavljajući da njegova partija ne traži ništa zauzvrat, već samo "institucionalnu stabilnost". Demokratska partija Kosova i Alijansa su odbile nekoliko Kurtijevih poziva za sastanke, ali je lider Pokreta Samoopredeljenje rekao da je i dalje spreman da se sastane s te dve partije po pitanju predsednika. "Međutim, okolnost u kojoj se nalazimo je nametnuta okolnost, u kojom smo Pokret Samoopredeljenje i DSK intenzivno započeli veoma ozbiljne razgovore (po pitanju predsednika)", rekao je Kurti. Sastanak je održan nekoliko dana pošto je Abdidžiku objavio da ne želi politički sporazum s Kurtijem o formiranju novih institucija, ali je dodao da je otvoren za podršku konsenzualnom, nestranačkom kandidatu za mesto šefa države. Kurti je posle te Abdidžikuove izjave tražio da se partije sastanu i razgovaraju o konkretnim imenima za novog šefa države. Kurtijevo Samoopredeljenje i Abdidžikuov DSK pregovarali su o sporazumu o zajedničkom upravljanju. Međutim, Abdidžiku se odustao od učešća u izvršnoj vlasti navodeći da Kurtijeva ponuda za njega nije prihvatljiva. DSK je tražio mesto predsednika i učešće u Vladi, tvrdeći da bi to donelo institucionalnu ravnotežu. Međutim, prema Abdidžikuovim rečima, Kurti mu je ponudio vođstvo tri ministarstva i mesto zamenika premijera. Kosovo se nalazi u novoj institucionalnoj krizi posle vanrednih izbora 7. juna. Skupština još nije konstituisana, iako je rok od 30 dana za završetak ovog procesa istekao 7. avgusta. Pokret Samoopredeljenje je tražio da se postigne politički dogovor pre nastavka sednice, posebno o izboru sledećeg predsednika, dok Demokratska partija Kosova i Alijansa insistiraju da se Skupština konstituiše bez uslovljavanja ovog procesa pitanjem predsednika. DSK je posle povlačenja zahteva da ima predsednika, saopštio da više nema razloga da se Skupština ne konstituiše i da se ne glasa o novoj izvršnoj vlasti. Kurtijevo Samoopredeljenje je osvojilo dovoljno mandata da se konstituiše Skupštinu i izglasa nova vladi - računajući i na glasove partija iz nevećinskih zajednica. Međutim, prisustvo 80 poslanika u Skupštini od 120 mesta je neophodno da bi glasanje za predsednika Kosova bilo validno. Kurti je insistirao da novi šef države bude nestranačka i konsenzualna ličnost. Junski izbori su sazvani upravo zbog pitanja predsednika, pošto stranke nisu uspele da postignu konsenzus, nakon što je u aprilu istekao petogodišnji mandat Vjose Osmani na čelu države.

Vršiteljka dužnosti predsednika Kosova, Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu) koja je i poslanica Pokreta Samoopredeljenje u Skupštini, najavila je da će njena partija "uskoro" imati sastanak s Demokratskim savezom Kosova (DSK), u pokušaju da se postigne dogovor o izboru novog predsednika države. Hadžiju je to rekla na konferenciji za novinare posle sastanka koji je sazvala s parlamentarnim parijama, kako je navela, radi konsultacija o izlasku iz političke krize "i izbegavanju vanrednih izbora". Njen poziv su odbile Demokratska partija Kosova (DPK), DSK i Alijansa, tri najveće parlamentarne stranke posle Pokreta Samoopredeljenje, koji je pobedio na izborima 7. juna. Prema rečima Hadžiju, sastanku je prisustvovalo 11 lidera drugih parlamentarnih stranaka, uključujući i partije etničkih manjina. "Svi prisutni subjekti bili su mišljenja da treba maksimalno doprineti izboru predsednika i izbegavanju vanrednih izbora", rekla je Hadžiju. Najavljujući novi sastanak između Pokreta za vođstvo (LVV) i DSK, nije precizirala kada će se on održati. Hadžiju je pozvala sve partije da "govore o konkretnim imenima" za potencijalnog konsenzualnog predsednika. DSK je prethodno izrazio stav da ne želi politički sporazum o podeli vlasti u vladi, ali da je otvoren za razgovor o "konsenzualnoj figuri za predsednika". Iako je prošlo više od 30 dana od ustavnog roka za konstituisanje Skupštine Kosova posle izbora, stav pobedničke stranke na izborima Pokreta Samoopredeljenje je da Skupština ne bi trebalo da bude konstituisana dok se ne postigne dogovor o predsedniku. S druge strane, partije koje su ranije bile u opoziciji optužuju Samoopredeljenje da krši Ustav i da odugovlači konstituisanje Skupštine, iako imaju dovoljno glasova za to. "Ako danas ne možemo da se dogovorimo, nemamo nikakvu garanciju da bismo nakon novih izbora mogli da se dogovorimo sutra", dodala je Hadžiju, obrazlažući kašnjenje u konstituisanju Skupštine. Institucionalna kriza na Kosovu nastavljena je posle izbora 7. juna, koji su održani pošto partije nisu uspele da postignu dogovor o izboru predsednika, nakon završetka petogodišnjeg mandata Vjose Osmani na čelu države. Pokret Samoopredeljenje je osvojio 53 mesta u Skupštini, DPK 22, DSK 18, a Alijansa sedam. Za izbor predsednika, Ustav zahteva prisustvo najmanje 80 poslanika u sali u prva dva kruga glasanja. Ako predsednik ne bude izabran u trećem krugu, Skupština se raspušta i zemlja ide na nove izbore. DPK i Alijansa traže konstituisanje SkupštinePoslanici DPK i Alijanse, oko dva sata posle sastanka koji je sazvala Hadžiju, koji su oni odbili, okupili su se u skupštinskoj sali, zahtevajući da se nastavi konstitutivna sednica. Te dve partije već nekoliko dana ponavljaju taj zahtev. Poslanica DPK Besa Kabaši-Ramaj (Kabashi-Ramaj) rekla je sa skupštinske govornice da umesto da započnu rad, oni iz Skupštine moraju da traže da institucije funkcionišu. "Nijedna izborna pobeda nikome ne daje za pravo da se stavi iznad Ustava Republike Kosovo", rekla je Kabaši-Ramaj, kritikujući Pokret Samoopredeljenje zbog, kako je navela, "zarobljavanja institucija". S druge strane, poslanik Alijanse Besnik Tahiri ponovio je da je njegova partija spremna da sarađuje po pitanju predsednika, pod uslovom da se ispuni šest zahteva koje je ranije iznela. DSK zasad nije javno potvrdio da očekuje sastanak sa Pokretom Samoopredeljenje. Lider te partije Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) je ponedeljak za televiziju Dukađini rekao da odbija sastanak s Hadžijuom, rekavši da "sastanke mogu održati samo s liderom Pokreta Samoopredeljenje Aljbinom Kurtijem (Albin)".

Federalna uprava policije zaplijenila je u Sarajevu 73 kilograma opojne droge kanabis, saopštene je iz ove institucije 18. augusta. Zapljena je izvršena nakon presretanja jednog vozila. Ističe se i kako se nad jednim licem provodi kriminalitička obrada, te da će više detalja biti poznato po okončanju aktivnosti. Policijska akcija je izvedena pod nadzorom Tužilaštva Kantona Sarajevo.

Vijeće Evropske unije usvojilo je odluku kojom su izmijenjene postojeće restriktivne mjere prema Iranu. Vijeće EU-a uklonilo je sa liste sankcionisanih tri osobe povezane s Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC)- Mohammada Pakpura, Hosseina Salamija i brigadnog generala Amira Alija Haji Zadeha. Istom odlukom ažuriran je unos koji se odnosi na Research Centre for Explosion and Impact (METFAZ), podružnicu Organizacije za odbrambene inovacije i istraživanje (SPND), koja je dio iranskog Ministarstva odbrane. EU navodi da je METFAZ uključen u aktivnosti Irana koje su osjetljive u pogledu širenja nuklearnog oružja i pruža podršku tim aktivnostima. Restriktivne mjere prema svim ostalim osobama i subjektima ostaju na snazi, navodi se u saopštenju objavljenom 14. augusta. Dodaje se i kako su se sa ovom odlukom uskladile Bosna i Hercegovina, Albanija, Island, Lihtenštajn, Moldavija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Norveška i Ukrajina. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu usklađene s ovom Odlukom", navodi se u saopštenju. Za razliku od navedenih zemalja, Srbija nije navedena među državama koje su se uskladile s ovom odlukom Vijeća EU-a.

Evropska komisija je u utorak, 18. avgusta, saopštila da očekuje "efikasnu koordinaciju i smislene konsultacije između pogođenih opština i centralnih institucija Kosova" za otvaranje glavnog mosta preko rijeke Ibar, koji povezuje Južnu Mitrovicu, naseljenu albanskom većinom, i Sjevernu Mitrovicu, naseljenu srpskom većinom. Portparolka Evropske komisije Anita Hipper je na konferenciji za novinare 18. avgusta rekla da je stav Evropske unije (EU) o mostu jasan. "Tražimo i da Kosovska policija garantuje sigurnost svih zajednica, u skladu sa demokratskim principima, ljudskim pravima i vladavinom prava, kako bi se svi osjećali bezbjedno", izjavila je Hipper. Govoreći o trenutnoj situaciji, podsjetila je da je most otvoren za pješake, ali još uvijek ne i za saobraćaj vozila. "Napravili smo našu procjenu, preduzeti su koraci u tom pravcu i naš stav ostaje da i dalje očekujemo efikasnu koordinaciju i smislene konsultacije, koje treba poboljšati", rekla je Hipper. Njena izjava dolazi nakon što je mirovna misija Sjevernoatlantskog saveza (NATO) na Kosovu - KFOR, 10. avgusta objavila da je započela "postepenu tranziciju" sa stalnog prisustv na mostu. KFOR je saopštio da je odluka povezana sa poboljšanjem sigurnosne situacije i da će proces biti postepen i uslovljen. Misija će, međutim, nastaviti da održava vidljivo prisustvo u Južnoj i Sjevernoj Mitrovici, kao i na sjeveru Kosova uopšte. Glavni most preko rijeke Ibar bio je blokiran nakon rata na Kosovu 1999. godine i godinama je bio žarište etničkih tenzija. Kosovo i Srbija su se složili da otvore most kao dio dijaloga uz posredovanje EU. Prema planu implementacije, dogovorenom 2016. godine, most je trebalo da bude otvoren za saobraćaj u januaru 2017. godine. Radovi na revitalizaciji, u koje je uloženo oko 1,5 miliona eura, završeni su 2018. godine. Međutim, most nikada nije otvoren za vozila. Napori kosovske vlade da ga otvori 2024. godine izazvali su protivljenje lokalnih Srba i zahtjeve međunarodne zajednice da se svaka akcija preduzme u koordinaciji. Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Petar Petković u pismu specijalnom izaslaniku EU za dijalog Peteru Sorensenu naveo je da je Beograd s velikom zabrinutošću razumio izjavu portparola EU u kojoj je, kako je naveo, iznesena ocjena EU da su uslovi za otvaranje mosta ispunjeni, naveo je Tanjug. Petković je u pismu naveo da je takva ocjena za Beograd posebno zabrinjavajuća, budući da ne odražava ni stvarno stanje na terenu, niti činjenicu da preduslovi koji su ranije dogovoreni u okviru Dijaloga Beograda i Prištine još nisu ispunjeni.