Najmanje 19 ljudi je ubijeno u Ukrajini u jednom od najvećih ruskih napada u poslednjih nekoliko meseci, u kojima su ispaljene stotine dronova i raketa na Kijev, Dnjepar i druge ukrajinske gradove. Čak 45 ljudi je povređeno u Kijevu, rekao je u četvrtak gradonačelnik Vitalij Kličko, dok je drugi zvaničnik rekao da je broj ranjenih najmanje 58. U objavi na Telegramu, Kličko je naveo da je među četiri poginule osobe u Kijevu i jedno dvanaestogodišnje dete. U centralnom gradu Dnjepru, najmanje četiri osobe su poginule, a 27 je povređeno u raketnom napadu, naveo je guverner Oleksandar Hanža na Telegramu. Dodao je da je jedna od pet povređenih osoba koje su bile u kritičnom stanju preminula u bolnici kasnije tog dana. Lučki grad Odesa na Crnom moru je teško pogođen, rekli su zvaničnici, s devet poginulih i više od desetak ranjenih. Još jedna osoba je poginula u ruskom napadu u Zaporožju. Na pitanje RSE o masovnom noćnom napadu Rusije na Ukrajinu, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je rekao: "Mislim da je strašno". Ruski napadi na Ukrajinu skoro svake noći su se smanjili poslednjih nedelja posle hladne zime kada je Rusija pogađala toplane i elektrane, dok su milioni Ukrajinaca bili bez grejanja ili struje. U noćnom napadu u četvrtak, Rusija je ispalila više od 650 dronova na mete u Ukrajini, zajedno sa četrdesetak krstarećih i balističkih raketa, saopštila je ukrajinska vojska. Ukrajina je dotle pojačala intenzitet svojih napada dronovima na mete u Rusiji. Nedavno je pogodila dva velika naftna terminala na Baltičkom moru u očiglednom pokušaju da uguši ruski izvoz. Ruski grad Tuapse, koji se nalazi na obali Crnog mora, na pola puta između Novorosijska i Sočija, pogodili su ukrajinski dronovi, rekao je guverner Venijamin Kondratjev u objavi na Telegramu. Najmanje dvoje dece je poginulo. Rusko Ministarstvo odbrane je u četvrtak na Telegramu saopštilo da su sistemi protivvazdušne odbrane tokom noći presreli i uništili 207 ukrajinskih dronova s fiksnim krilima iznad Belgorodske, Smolenske, Kurske, Brjanske, Orlovske i Krasnodarske oblasti, kao i Krima i iznad Crnog i Azovskog mora. Pregovori koje podržavaju SAD s ciljem okončanja rata u Ukrajini koji je sada u petoj godini, zaustavljeni su, pošto je Vašington preusmerio pažnju na rat u Iranu. Rusija nije pokazala nikakve naznake ublažavanja svojih tvrdih zahteva za ukrajinsku teritoriju i bezbednosne garancije, za koje je Kijev rekao da su neprihvatljivi.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u četvrtak da "izgleda veoma dobro“ da će SAD i Iran postići dogovor o okončanju rata i da bi se pregovarači dve zemlje mogli sastati ovog vikenda. "Videćemo šta će se desiti. Ali mislim da smo veoma blizu postizanja dogovora s Iranom", rekao je Tramp novinarima ispred Bele kuće, ponavljajući reč "blizu" više puta i dodajući: "Postoji veoma dobra šansa da ćemo postići dogovor". Tramp je izneo malo detalja o potencijalnim elementima sporazuma o okončanju rata koji je počeo vazdušnim napadima SAD i Izraela na Iran 28. februara, ali je rekao da je Iran pristao da "nam da nuklearnu prašinu", misleći na iranske zalihe obogaćenog uranijuma, koji je na određenom nivou obogaćivanja ključni sastojak u nuklearnom oružju. Predsednik SAD je rekao da nije siguran da će dvonedeljni prekid vatre koji ističe 22. aprila morati da se produži i da će "ako ne bude dogovora... borbe biti nastavljene", mada nije precizirao vremenski okvir. Tramp je takođe ponovio najavu koje je izneo na društvenim mrežama nekoliko sati ranije, rekavši da su se Izrael i Liban složili oko desetodnevnog prekida vatre koji počinje u četvrtak u 17 časova po istočnom američkom vremenu (23 časa po centralnoevropskom), kao i da prekid vatre uključuje Hezbolah. Hezbolah, militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veći deo juga Libana, SAD smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija na crnu listu stavila njegovo oružano krilo. Pratite blog uživo RSE o krizi na Bliskom istoku. Tramp je rekao da se nada da će uskoro u Beloj kući ugostiti izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua i libanskog predsednika Žozefa Auna. Dve zemlje su formalno u ratu od osnivanja Izraela 1948. i njihovi lideri se nisu sastali decenijama. Izrael je pokrenuo napade na militante Hezbolaha koje podržava Iran u susednom Libanu 2. marta, dva dana posle početka američko-izraelskog rata s Iranom, pošto su snage Hezbolaha otvorile vatru u znak podrške Teheranu. Dvonedeljni prekid vatre u iranskom ratu nije obuhvatio Liban. Izraelska kampanja protiv Hezbolaha u Libanu usledila je 15 meseci posle još jednog velikog sukoba. Iranske vlasti su više puta ponovile da je prekid izraelskih napada na mete u Libanu uslov za mirovne pregovore sa SAD. Pakistan je naveo da je mir u Libanu ključan za njegove napore da posreduju između SAD i Irana. Tramp je rekao da Teheran želi da postigne dogovor. "Trenutno imamo veoma dobre odnose s Iranom, koliko god je to teško poverovati. I mislim da je to kombinacija oko četiri nedelje bombardovanja i veoma snažne blokade", rekao je on, misleći na američku blokadu koja je na snazi od 13. aprila i koja ima za cilj da spreči brodove da ulaze u iranske luke ili izlaze iz njih. 'Smisleni razgovori'Agencija Rojters (Reuters) je citirala visokog poslanika Hezbolaha Hasana Fadlalaha koji je rekao da je iranski ambasador u Libanu obavestio grupu da bi jednonedeljni prekid vatre mogao početi u četvrtak uveče. Na pitanje da li će se Hezbolah obavezati na primirje, Fadlalah je rekao da je sve povezano s obavezom Izraela da obustavi sve oblike neprijateljstava i za mogući prekid vatre pripisao zasluge diplomatskim naporima Irana, preneo je Rojters. U zasebnoj objavi na društvenim mrežama, Tramp je rekao da će pozvati Netanjahua i Auna u Belu kuću na "smislene razgovore" dve zemlje, koje su formalno u ratu od osnivanja Izraela 1948. Tramp je post o prekidu vatre objavio dva dana posle sastanka izraelskog i libanskog ambasadora u Vašingtonu, što je bio prvi značajan susret na visokom nivou između dve vlade u više od tri decenije. Sastanak je završen dogovorom dve strane da pokrenu direktne pregovore u obostrano dogovoreno vreme i mestu. I pre objave je postojala velika razlika u pozicijama Izraela i Libana. Liban je kao svoj preduslov za dalje razgovore postavio potpuni prekid vatre, dok je Izrael to odbio, a portparol Netanjahua je rekao da neće biti prekida vatre s Hezbolahom. Netanjahu je rekao da je cilj izraelske kampanje razoružanje tog militantnog pokreta. Više od 2.100 ljudi je ubijeno u Libanu od početka sukoba, dok je više od milion raseljeno, navode libanski zdravstveni zvaničnici. U napadima Hezbolaha poginula su dva izraelska civila, dok je 13 izraelskih vojnika poginulo u Libanu od 2. marta, saopštio je Izrael. Moguća druga runda mirovnih pregovoraDok je pažnja zasad usmerena na Liban, Iran i SAD prema izveštajima žele da organizuju drugu rundu mirovnih pregovora, pošto krhko dvonedeljno primirje dogovoreno uz posredovanje Pakistana, koje je obustavilo 40 dana borbi, ističe 22. aprila. Izveštaji u sredu navodili su da Teheran i Vašington vode indirektne razgovore o produženju primirja, ali nije bilo zvaničnih komentara ni sa jedne strane. Druga runda sada izgleda verovatna, mada još nije potvrđena. Bela kuća je saopštila da se oseća "dobro u vezi s izgledima za dogovor", napominjući da bi se potencijalna druga runda verovatno ponovo održala u Pakistanu. Pakistanska vojna delegacija, predvođena načelnikom vojske Asimom Munirom, došla je u Teheran u sredu noseći novu poruku iz Vašingtona, u novom naporu da se ožive pregovori. Iran i SAD su u međuvremenu navodno postigli izvestan napredak u pokušaju – uz posredovanje Pakistana – da postignu mirovni sporazum, dok privremeno primirje između njih dvoje počinje svoju drugu i poslednju nedelju. I dalje ostaju značajna pitanja, uključujući i ona o nuklearnim ambicijama Teherana. Munir je došao u Teheran nakon što je prva runda mirovnih pregovora prošlog vikenda u Islamabadu završena bez sporazuma. Pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u četvrtak da nisu određeni datumi za drugu rundu pregovora između Vašingtona i Teherana. Hegset: Iran nikada neće imati nuklearno oružjeAmerički ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) rekao je novinarima u četvrtak da će Vašington "osigurati da Iran nikada neće imati nuklearno oružje" i pozvao Teheran da "izabere sporazum koji mu je nadohvat ruke". Den Kejn (Dan Caine), šef Združenog generalštaba, rekao je da američke snage ostaju "na poziciji i spremne" da nastave vojne operacije "u svakom trenutku". Pažnja se takođe okreće Parizu gde će dominirati posebna, ali povezana kriza. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i britanski premijer Kir Starmer (Keir) će kopredsedavati videokonferencijom s oko 40 zemalja čiji je cilj obnavljanje slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu, vitalnom plovnom putu koji je uglavnom blokiran od početka američko-izraelske vazdušne kampanje protiv Irana 28. februara. Očekuje se da će se diskusije baviti mogućim finansijskim sankcijama Iranu ako nastavi da blokira plovni put, zajedno s koracima za saradnju s brodarskom industrijom radi nastavka tranzita. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) izvršio je nekoliko potvrđenih napada na trgovačke brodove i navodno postavio morske mine u moreuzu kao odmazdu za američko-izraelsku vazdušnu kampanju. Pre rata, Ormuskim moreuzom se prevozila otprilike četvrtina svetske morske nafte i petina tečnog prirodnog gasa. Evropski zvaničnik upoznat sa samitom rekao je za RSE da će Evropa preduzeti akciju tek nakon što se postigne mirovni sporazum između Irana i SAD. Zvaničnik je rekao da "značajna" nevoljnost EU da se pridruži vojnim naporima za ponovno otvaranje moreuza proizilazi iz nedostatka odbrambenih sredstava protiv dronova u pomorskim kapacitetima Unije. "Čak ni naš potpuno novi lovac na mine, koji će biti operativan u septembru, nema tehnologiju protiv dronova", rekao je izvor. Samit, rekao je zvaničnik, trebalo bi da posluži kao "gest dobre volje prema Trampu... s ciljem da se ne potopi samit NATO-a u Ankari", zakazan za 7. i 8. jul. Tramp je izrazio razočaranje NATO-om što se nije pridružio ratu protiv Irana. SAD ne učestvuju na samitu u Parizu nakon što je Tramp rekao da obezbeđivanje plovnog puta nije odgovornost Vašingtona. Tramp je umesto toga naredio posebnu pomorsku blokadu iranskih luka, kojoj je Velika Britanija odbila da se pridruži. "Koliko god bude potrebno, održavaćemo ovu blokadu", rekao je Hegset.

Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, na jugu Srbije, trebalo bi da dobije savremenu opremu za gašenje požara i novi trenažer na poligonu centra, najavljeno je u četvrtak u Beogradu posle sastanka zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i Ministarstva za vanredne situacije Rusije. U saopštenju MUP-a je navedeno da je to predviđeno programom razvoja Centra za period 2025-2027. U Beogradu su se sastali šef kabineta ministra unutrašnjih poslova Srbije Slobodan Nedeljković i Dmitrij Meljnik, načelnik Departmana za međunarodnu saradnju ruskog ministarstva. Srbija je u proteklih deset godina izdvojila oko 2,3 miliona evra za finansiranje Srpsko-ruskog humanitarnog centra, podaci su do kojih je došao RSE. Vlasti, međutim, ne daju objašnjenje za šta se tačno taj novac troši. Srpsko-ruski centar je, međudržavnim sporazumom, osnovan pre 14 godina. Rusija ga opisuje kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode. A zapadne države su izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze.

Budući mađarski premijer i lider pokreta Tisa Peter Mađar objavio je da je pozvao predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balinta Pastora na sastanak u Budimpeštu naredne nedelje. Mađar je na mreži X napisao da je razgovarao sa Pastorom i sa Laslom Gubikom, predsednikom Mađarskog saveza u Slovačkoj. "Pozvao sam oba predsednika u Budimpeštu sledeće nedelje kako bih ih lično obavestio o planovima vlade Tise u vezi sa nacionalnom politikom", naveo je. Savez vojvođanskih Mađara koalicioni je partner vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji i dugogodišnji partner Viktora Orbana i njegovog Fidesa, koji su izgubili na parlamantarnim izborima u Mađarskoj 12. aprila. Funkcioneri SVM-a Balint Pastor i Elvira Kovač bili su u izbornoj noći u Fidesovom štabu u Budimpešti. Te noći nakon objavljivanja izbornih rezultata nisu želeli da govore za medije. Opoziciona Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ocenila je da iznenadna želja za saradnjom SVM-a i Balinta Pastora sa Peterom Mađarom ne označava početak nove ere, već primer "beskrupuloznog političkog konvertitstva." Prethodno je predsednik SVM-a Balint Pastor izjavio da je razgovarao sa Mađarom o mogućoj budućoj saradnji, navodeći da ta stranka istovremeno nastavlja da podržava Srpsku naprednu stranku (SNS) i predsednika Srbiije Aleksandra Vučića. Pastor je, u objavi na Fejsbuku, naglasio da će SVM, kao i od svog osnivanja, težiti dobroj saradnji i sa novom vladom Mađarske. U saopštenju DZVM-a se navodi da SVM nije godinama samo "verno služio interesima moćne mašinerije SNS-a, već aktivno učestvovao u obmanjivanju vojvođanskih Mađara." "Ruku pod ruku su legitimisali beogradski režim, dok su sopstvenu zajednicu gurali u stanje totalne zavisnosti", navedeno je. DZVM je naveo i da je SVM "pod sumnjivim okolnostima prikupljao glasove preko pošte za Fides, podređujući interese sopstvene zajednice uskopartijskoj lojalnosti." I Srpska napredna stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i SVM pozvali su birače u Srbiji sa dvojnim državljanstvom da podrže Fides i Orbana. Prethodnih godina Vučić i Orban su izgradili čvrsto savezništvo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa zamenikom državnog sekretara SAD Kristoferom (Christopher) Landauom, između ostalog, i o energetskoj bezbednosti. "Razgovarali smo o jačanju energetske bezbednosti i stabilnosti snabdevanja, kao i o izazovima u energetskom sektoru, uključujući funkcionisanje Naftne industrije Srbije", naveo je Vučić na Instagramu. Naftna industrija Srbije (NIS) je od oktobra 2025. pod američkim sankcijama zbog ruskog većinskog vlaništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. U toku su pregovori ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela u NIS-u, ali tu prodaju mora da odobri američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC). Mali: Predstavnici MOL-a dolaze u BeogradMinistar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da očekuje da američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produži operativnu licencu za rad NIS-a do kraja dana. Važeća licenca za rad NIS-a ističe dan kasnije, 17. aprila. Mali je naveo da će predstavnici MOL-a 17. ili 18. aprila boraviti u Beogradu. "Imamo potvrdu da svi pregovori idu kako treba", rekao je Mali novinarima u Vašingtonu, gde prisustvuje Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Krajnji rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. Vučić i Landau i o bilateralnoj saradnjiPredsednik Srbije je naveo da je sa Landauom razgovarao i o bilateralnoj saradnji, regionalnoj stabilnosti i aktuelnim geopolitičkim prilikama. "Srbija pridaje poseban značaj razvoju strateškog partnerstva i ukupnih odnosa sa SAD, koje smatramo jednim od ključnih spoljnopolitičkih partnera", rekao je Vučić. Dodao je da je uveren da će Srbija i SAD nastaviti da razvijaju strateško partnerstvo kroz otvoren i kontinuiran politički dijalog. Vučić je nedavno rekao da je očekivao velike pomake od administracije američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), ali da su umesto toga stigle odluke koje nisu u interesu Srbije. To su bile sankcije NIS-u, najviše tarife u regionu na proizvode iz Srbije, rampa za automobilske gume iz kineske fabrike Linglong u Srbiji.

Kineski radnik je poginuo, a drugi teško povređen 13. aprila u nesreći u fabrici "Mint" u Loznici, na zapadu Srbije, potvrdilo je Radiju Slobodna Evropa Osnovno javno tužilaštvo u tom mestu. Nesreća se dogodila tokom noćne smjene, a za sada nije poznato kako je do nje došlo, saopštilo je Tužilaštvo u Loznici. Iz tužilaštva navode da je u toku postupak utvrđivanja svih činjenica, kao i da je izdat nalog za obdukciju nastradalog radnika. Fabrika "Mint" u vlasništvu je kineske kompanije "Minth Automotive Europe" i proizvodi delove za automobile. Iz ove fabrike nisu odgovorili na upit RSE o ovom slučaju. Još jedan kineski radnik stradao je u Srbiji na radnom mestu u aprilu. Radnik je poginuo 7. aprila nakon što je ispao iz korpe na kranu gradilišta novog mosta u Beogradu gde su bile angažovane kineske kompanije. Građevinska inspekcija je zbog toga donela rešenje o zatvaranju gradilišta. Poslednji godišnji izveštaj inspektorata za rad u Srbiji ukazuje da je jedan od najčešćih uzroka povreda na radu nebezbedan rad na visini i nepropisno korišćenje opreme za rad. Ukazuje se i na više problema u oblasti zaštite na radu. Prema poslednjem izveštaju inspekcije za 2024, u toj godini bilo je više od 1.000 povreda na radu u Srbiji, a 51 radnik izgubio je život na radnom mestu. Nevladine organizacije koje se bore za prava radnika su prethodnih godina ukazivale i na slučajeve radne eksploatacije stranih radnika u kineskim kompanijama u Srbiji. Između ostalog, lokalne i međunarodne organizacije optužile su kineski Linglong za eksploataciju radnika iz Vijetnama i Indije.

Evropska komisija (EK) je ponovila da i dalje procenjuje da li Srbija ispunjava relevantne uslove za evropsku finansijsku pomoć, uključujući i Plan rasta. Portparol ove institucije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) naglasio je da EK to proverava prilikom svakog zahteva za isplatu. Što se tiče situacije u Srbiji, EK je već naglasila zabrinutost zbog usvajanja pravosudnih zakona, tvrdi portparol Mersije, dodajući da evropske institucije pažljivo prate sledeće korake u Srbiji. On je ponovio neophodnost izmena pravosudnih zakona i poboljšanje situacije sa slobodom medija. "Nastavljamo da podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU, ali istovremeno zaista očekujemo od vlasti da poštuju efikasne demokratske mehanizme, vladavinu prava i ljudska prava. To uključuje usklađivanje pravosudnih zakona sa standardima EU i brzu implementaciju preporuka mišljenja Venecijanske komisije, koje se očekuje u narednim sedmicama. Takođe očekujemo preokret nazadovanja u oblasti slobode medija", poručio je portparol Evropske komisije. Naime, kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) objavio prošle nedelje, EK najverovatnije neće isplatiti narednu tranšu novca iz Plana rasta Srbiji ako se ne revidiraju pravosudni zakoni u skladu sa predstojećim mišljenjem Venecijanske komisije. Dok su na snazi takozvani "Mrdićevi zakoni", kako su naveli izvori RSE, Srbija neće dobiti evropska finansijska sredstva, čak i pod uslovom da zemlja ispuni specifične reforme koje su predviđene za alokaciju. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra. Najviši zvaničnici EK upozoravali su da usvojeni amandmani pravosudnih zakona predstavljaju ozbiljan korak nazad za Srbiju.

Policija Kosova je 16. aprila izvršila pretrese na šest različitih lokacija na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, te zaplenila različite vrste oružja i municiju. Kako se navodi u saopštenju policije, pretresi su sprovedeni nakon informacija dobijenih od građana u selima Banov i Prevlak na teritoriji opštine Zubin Potok. Precizira se da su u prvom pretresu u jednoj nenastanjenoj kući pronađene četiri puške različitih tipova, tri radio-veze, jedna kamera i 223 različita metka, vojna uniforma kao i oprema za čišćenje oružja. U drugom slučaju, tokom pretresa jedne kuće, pronađena je jedna pušku bez dozvole i tri metka. "Na ovoj lokaciji zatečeno je lice M. R. [1972], koje je sprovedeno u policijsku stanicu gde je saslušano i nakon saslušanja, po nalogu državnog tužioca, isto lice je pušteno na slobodu, dok će se protiv njega voditi istraga za krivično delo 'nelegalno posedovanje oružja'", navodi se u saopštenju. Akcija pretresa izvršena je u još jednoj nenastanjenoj kući, gde su pronađeni jedna puška AK-47, tri okvira, 88 metaka za dugo oružje i jedna ručna bomba tipa M75, jugoslovenske proizvodnje. "Na lice mesta izašle su i jedinice za uklanjanje eksplozivnih naprava, koje su eksplozivno sredstvo uklonile na kontrolisan način", saopštila je policija. U još jednoj nenastanjenoj kući policija je pronašla jednu pušku AK-47 i 19 metaka. Takođe, prema saopštenju policije, u odvojenom slučaju, takođe u nenastanjenoj kući, pronađene su puška tipa M48, lovačka puška i 33 metka. U jednom ambaru policija je pronašla i mehanizam za dugo oružje M-48, bajonet i vojne uniforme. U svih šest slučajeva, državni tužilac je naložio pokretanje postupaka za krivično delo: "neovlašćeno posedovanje ili kontrolu oružja". Ministar unutrašnjih poslova Kosova, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla), izjavio je da pronađeni dokazi pokazuju da postoje pokušaji ugrožavanja bezbednosti Kosova. "Dokazi obezbeđeni tokom ove operacije ukazuju na kontinuirane pokušaje protivzakonitih aktivnosti sa potencijalom da ugroze bezbednost i stabilnost u zemlji", napisao je Svečlja na Fejsbuku, gde je objavio i video zaplenjenog oružja. Dodao je da će svaka radnja koja ugrožava javni red, zakon i bezbednost biti tretirana bez ikakvog kompromisa. Na severu Kosova su i ranije sprovođene akcije zaplene oružja, posebno nakon oružanog napada u Banjskoj kod Zvečana septembra 2023. godine, kada je ubijen jedan policajac. Novembra prošle godine, kada su u Leposaviću pronađeni detonatori, Svečlja je optužio Srbiju da "preko kriminalnih i terorističkih grupa" nastavlja da planira "terorističke napade na Kosovo". Za napad u Banjskoj kod Zvečana Kosovo optužuje Srbiju, što Beograd negira. Inače, odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste – vodeće partije Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Protiv njega i još 44 osobe Specijalno tužilaštvo Kosova je podiglo optužnicu, ali se suđenje vodi samo protiv trojice uhapšenih, dok su ostali u bekstvu.

Kosovo je ostvarilo parafinansiranje u iznosu od 61,8 miliona eura iz Plana rasta Evropske unije, nakon što je dostavilo potrebnu dokumentaciju Evropskoj komisiji i ratifikovalo sporazume povezane s ovim planom. "Plan ekonomskog rasta pruža konkretne mogućnosti za ubrzanje reformi vezanih za Evropsku uniju i za snažnije približavanje kosovske ekonomije jedinstvenom tržištu EU. Kroz ovu podršku, EU nastoji pomoći Kosovu da ojača vladavinu prava, unaprijedi zeleni i digitalni tranzicijski proces, te podstakne održivi ekonomski rast!, izjavila je vršiteljica dužnosti šefice Ureda EU na Kosovu, Eva Palatova. Premijer Kosova Albin Kurti rekao je da je zemlja posvećena provođenju Reformske agende u predviđenim rokovima kako bi iskoristila mogućnosti koje pruža Plan rasta. "Istina je da je izgubljeno nešto vremena, ali učinićemo sve da ubrzamo reforme i ispunimo svoje obaveze. To je zahtjevan, ali ostvariv zadatak", rekao je Kurti. Nova legislatura Skupštine Kosova je 13. februara ratifikovala međunarodne sporazume s Evropskom unijom, čija ukupna vrijednost iznosi 882 miliona eura. Nakon toga, Kosovo je bilo obavezno da zvanično obavijesti Evropsku uniju o ratifikaciji tih sporazuma. Tokom prošle godine, dok se Kosovo suočavalo s političkom krizom i nedostatkom novih institucija, izražavana je zabrinutost da bi zemlja mogla izgubiti ova sredstva, jer sporazumi nisu bili ratifikovani na vrijeme. Iznos od 61,8 miliona eura parafinansiranja, prema navodima EU, predstavlja sedam posto ukupnog paketa od 882,6 miliona eura bespovratnih sredstava i povoljnih kredita namijenjenih Kosovu u okviru Plana ekonomskog rasta. "Ova sredstva podržaće provođenje Reformske agende Kosova i ključne infrastrukturne projekte koje podržava Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), dodatno približavajući Kosovo Evropskoj uniji", navodi se u saopštenju EU. Od ukupnog iznosa od 61,8 miliona eura, u budžet Kosova danas je preneseno 28,74 miliona eura u vidu kredita, dok će preostala sredstva - 33,04 miliona eura, od čega 17,73 miliona eura grantova i 15,31 milion eura kredita - biti kanalizovana kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). EU je saopštila da se Kosovo obavezalo na provođenje 111 reformskih koraka, koji obuhvataju oblasti vladavine prava, upravljanja, ekonomskog razvoja, zelenog i digitalnog tranzicijskog procesa, kao i razvoja ljudskog kapitala. "Svaki reformski korak povezan je s konkretnom finansijskom alokacijom. Isplate u okviru Plana ekonomskog rasta vršiće se postepeno, u skladu s provođenjem dogovorenih reformi od strane Kosova. Ukoliko određeni reformski koraci ne budu završeni u predviđenim rokovima, odgovarajuća sredstva neće biti isplaćena", navodi se u saopštenju. Evropska unija je dodala da je rok za prvih 13 reformskih koraka, čija je ukupna vrijednost 90,8 miliona eura, 30. juni ove godine. Do kraja godine predviđen je rok za dodatnih 27 reformskih koraka, u vrijednosti od 165,9 miliona eura. Paket EU za Zapadni Balkan za period od 2024. do 2027. godine vrijedan je šest milijardi eura. Prema budžetskim raspodjelama, Kosovu je namijenjeno oko 882 miliona eura - 253 miliona u grantovima i 629 miliona eura u kreditima - što znači da Kosovo po glavi stanovnika dobija najviše sredstava u regionu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije radi na rasvetljavanju incidenta u kojem je 16. aprila zapaljen autobus prevoznika Milomira Jaćimovića, koji je besplatno prevozio studente i građane tokom antivladinih protesta. Iz MUP-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno da je nakon uviđaja tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao događaj kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti. "Policijska uprava u Novom Sadu intenzivno radi na identifikaciji i pronalasku učinioca", saopšteno je iz MUP-a. Milomir Jaćimović je za RSE rekao da mu je autobus zapaljen u ranim jutarnjim časovima u blizini njegove kuće u selu Đurđevu nadomak Novog Sada. Kako kaže, na nadzornim kamerama se vide tri osobe koje su učestvovale u ovom događaju. "Razbili su staklo i ubacili su molotovljev koktel u autobus. Na mojim kamerama se jasno vide dve osobe i delimično treći. Komšija takođe ima kamere na svom magacinu, pa ćemo videti kakav je tamo snimak", kaže Jaćimović. Dodaje da je čitav autobus izgoreo. "Vatrogasci su ga gasili više od sat i po vremena", kaže. Jaćimović smatra da je ovaj napad povezan sa podrškom koju je tokom protesta 2024. i 2025. pružao studentima u blokadi. "Ovaj poslednji incident doživljavam kao napad na svoju porodicu, ali i kao napad na sve koji su protiv ovog režima", ističe Jaćimović. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu, gde su okupljeni tražili odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. godine. U novembru 2025. je devet dana štrajkovao glađu, pošto mu je policija zaplenila svih sedam autobusa i napisala više desetina saobraćajnih kazni. Autobusi su mu oduzimani uglavnom pod obrazloženjima da su tehnički neispravni. Tokom prošle godine Jaćimović je u više navrata privođen zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira. Do sada je, kako kaže, platio kazne u ukupnom iznosu 4,1 milon dinara (više od 35.000 evra). "Oduzeli su mi vozačku dozvolu, sin i ja imamo 48 sudskih procesa", kaže Jaćimović za RSE. Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila – bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni. Državljani Srbije iz dijaspore prikupljali su novac kako bi mu pomogli. Tada je najavio da će deo tog novca usmeriti za podršku studentskim protestima. Masovni antivladini protesti u Srbiji izbili su u novembru 2024, nakon pogibije 16 ljudi na Železničkoj stanici koja je nakon rekonstrukcije svečano otvorena četiri meseca pre tragedije. Proteste su predvodili studenti, koji su blokirali fakultete širom zemlje. Ključni zahtev koji su postavili pred vlast je utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za pogibiju 16 osoba na novosadskoj Železničkoj stanici, u novembru 2024. U međuvremenu, zatraženo je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast negira odgovornost za nesreću i za sada odbija da raspiše izbore. Uprkos optužnicama i istrazi protiv bivših državnih funkcionera, suđenja za nesreću još nisu počela.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti sastao se u sredu uveče sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, Peterom Sorensenom, sa kojim je razgovarao o evropskim integracijama. Kako se navodi u saopštenju iz Kurtijevog kabineta, tokom radne večere razgovarano je i o procesu članstva Kosova u Savetu Evrope. Međutim, ne navodi se da li su kosovski premijer i evropski izaslanik razgovarali o dijalogu Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa. Sorensen, koji se kratko zadržao u Prištini, još se nije oglasio povodom ovog sastanka. "Tokom večere razgovarano je o procesu integracije u Evropsku uniju, uključujući potpuno usklađivanje spoljne politike sa blokom od 27 članica kao strateško opredeljenje, kao i o posvećenosti Kosova sprovođenju reformi. U kontekstu evropskih integracija, razgovarano je i o procesu članstva u Savetu Evrope", navodi se u saopštenju. Kosovo je jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nema status kandidata, uprkos tome što je podnelo zahtev za članstvo u EU 2022. godine, ali taj zahtev još nije razmatran u evropskim institucijama. Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije je uslov Evropske unije za obe strane na njihovom evropskom putu. U saopštenju iz Kurtijeveog kabineta se navodi da je na sastanku sa Sorensenom bilo reči i o aktuelnim političkim dešavanjima i unutrašnjim prilikama, ali nije izneto više detalja. Sorensen je prethodno 9. aprila posetio Beograd, gde se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, sa kojim je razgovarao o unapređenju diskusija o ključnim pitanjima dijaloga o normalizaciji odnosa. Sorensen je tokom marta o dijalogu Kosova i Srbije razgovarao i sa visokim zvaničnikom američkog Stejt departmenta, Brendanom Hanrahanom, sa kojim je, kako je naveo, usaglasio naredne korake u dijalogu. Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa, uz posredovanje Evropske unije, od 2011. godine. Strane su postigle niz sporazuma, od kojih se mnogi ne sprovode na terenu. Takođe, Kosovo i Srbija su 2023. prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, u javnosti poznat i kao Ohridski sporazum, ali je Evropska unija navela da on još nije sproveden. Iako ovaj sporazum nije potpisan, Evropska unija je navela da je on pravno obavezujući za obe strane. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je da je spremna da "uskoro" organizuje sastanak na visokom nivou. Inače, dijalog na visokom političkom nivou Kosova i Srbije nije održan od septembra 2023. godine, kada se desio napad oružane grupe Srba na policiju Kosova u Banjskoj kod Zvečana. Kosovo za ovaj napad, u kome je ubijen jedan kosovski policajac i trojica srpskih napadača, optužuje Srbiju, što Beograd negira.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je da bi rat s Iranom mogao da se završi "vrlo brzo", dok je moćni komandant pakistanske vojske stigao u Teheran u pokušaju da premosti jaz između SAD i Irana i otvori put novoj rundi razgovora. "Mislim da može da se završi vrlo brzo. Ako budu pametni, uskoro će se završiti", rekao je Tramp o iranskim pregovaračima u intervjuu za Foks biznis njuz (Fox Business News) koji je snimljen u utorak a emitovan u sredu. "Mislim da je blizu kraja... Smatram da je veoma blizu kraja", rekao je Tramp. Prethodno je u utorak za Njujork post (The New York Post) rekao da bi se pregovarači, koji su razgovore tokom vikenda u Islamabadu završili bez sporazuma, mogli ponovo sastati u narednih nekoliko dana. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei rekao je na nedeljnom brifingu za novinare u Teheranu u sredu da Iran, od završetka razgovora, razmenjuje poruke sa SAD preko Pakistana. Pratite blog uživo RSE o krizi na Bliskom istoku.Vreme ističe za dvonedeljni prekid vatre koji su SAD i Iran dogovorili 7. aprila, a Tramp je rekao da nema planove da produži primirje nakon što ono istekne 22. aprila, sugerišući da to verovatno neće biti potrebno. Po dolasku u Teheran, komandanta pakistanske vojske Asima Munira dočekao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči. Visoki iranski izvor rekao je za Rojters (Reuters) da Munir, koji je posredovao u poslednjoj rundi razgovora, dolazi u Iran "kako bi smanjio jaz" između dve strane. Portparolka Bele kuće Kerolin Livit (Leavitt) izjavila da su "razgovori" o drugoj rundi pregovora "produktivni i u toku" i da "imamo dobar osećaj u vezi s izgledima za dogovor". Ona je rekla da će se novi razgovori verovatno održati u Pakistanu, koji se pojavio kao "jedini posrednik". Potpredsednik SAD Džej Di Vens (J.D. Vance), koji je predvodio američku delegaciju u prvoj rundi, nagovestio je mogućnost daljih sastanaka rekavši da je "mnogo napretka" postignuto na razgovorima tokom vikenda. "Lopta je u iranskom dvorištu", rekao je Vens u ponedeljak i naveo da su neslaganja oko iranskog nuklearnog programa na kraju dovela da pregovori završe bez sporazuma. Vens je kasnije rekao da je Tramp želeo da napravi "veliki dogovor" s Iranom, ali da ima mnogo nepoverenja između dve zemlje. Iranski predsednik Masud Pezeškijan okrivio je Vašington za neuspeh pregovora, ali je takođe rekao da je "diplomatija preferirani put za rešavanje sporova". Jedno od najspornijih pitanja bilo je to što je Iran praktično zatvorio Ormuski moreuz, kroz koji je pre početka rata prolazila oko petina svetskih isporuka nafte i gasa. Nakon što su pregovori u Islamabadu završeni bez sporazuma, Tramp je najavio blokadu SAD usmerenu na brodove koji su išli ka Iranu ili iz te zemlje. Centralna komanda SAD (CENTCOM), koja je odgovorna za operacije u tom regionu, saopštila je da tokom prvih 24 sata nijedan brod nije prošao američku blokadu i da je šest trgovačkih brodova poslušalo uputstva američkih snaga da se okrenu i ponovo uđu u iransku luku u Omanskom zalivu. "Blokada iranskih luka je u potpunosti sprovedena dok američke snage održavaju pomorsku nadmoć na Bliskom istoku", naveo je Bred Kuper (Brad Cooper), komandant CENTCOM-a na X kasno u utorak. "Za manje od 36 sati od sprovođenja blokade, američke snage su potpuno zaustavile ekonomsku trgovinu koja je ulazila i izlazila iz Irana morem.“ Podaci službi za praćenje brodskog saobraćaja dotle su ukazali na to da su najmanje četiri broda, od kojih su dva nedavno pristala u iranske luke, prošla ili su prolazila kroz Ormuski moreuz širok 30 kilometara u satima pošto je blokada stupila na snagu u 16 časova po srednjoevropskom vremenu u ponedeljak. Brod pod liberijskom zastavom koji je isporučio kukuruz iranskoj luci Bandar Imam Homeini prošao je pored iranskog ostrva Larak u moreuzu nekoliko sati posle toga, a tanker pod zastavom Komora, koji je prevozio metanol i isplovio iz iranske luke Bušer 31. marta, izašao je iz moreuza otprilike u isto vreme, javila je novinska agencija AFP, pozivajući se na podatke kompanije Kpler. Takođe pozivajući se na službe za praćenje brodova, Rojters je izvestio da tri broda povezana s Iranom koja su prošla moreuzom nisu bila na putu ka iranskim lukama i da nisu zahvaćena blokadom. Dva od tri broda su pod sankcijama SAD, a jedan od njih je u kineskom vlasništvu, izvestio je Rojters. Iran je u sredu zapretio da će nastaviti napade u regionu Persijskog zaliva ako blokada ugrozi bezbednost iranskih teretnih brodova i tankera, navodeći da bi to predstavljalo kršenje sporazuma o prekidu vatre. Rat s Iranom, koji je praktično zatvorio Ormuski moreuz, izazvao je haos u globalnim cenama energenata, dok je obustava isporuka druge robe vredne više milijardi dolara koja prolazi kroz usku pomorsku trasu ugrozila ekonomije širom sveta. Zemlja koja je imala koristi od ograničenja isporuka nafte je Rusija, kojoj su sankcije zbog potpune invazije Kremlja na Ukrajinu ublažene kako bi se poboljšalo snabdevanje. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je tokom posete Pekingu u sredu da je Rusija u stanju da nadoknadi nedostatak energenata u Kini izazvan blokadom Ormuskog moreuza. "Rusija, bez sumnje, može da nadoknadi nedostatak resursa koji je nastao" za Kinu i "druge zemlje koje su zainteresovane za saradnju s nama", rekao je šef ruske diplomatije na konferenciji za novinare. Peking dotle nastoji da igra vidljiviju ulogu u diplomatiji oko rata na Bliskom istoku kako se tenzije između Teherana i Vašingtona razvijaju. Dok neki izveštaji, uključujući komentare samog Trampa, sugerišu da je Kina imala ulogu u podsticanju nedavnih pregovora o prekidu vatre, ostaje nejasno koliko je centralnu ulogu Peking igrao u pritiskanju Teherana da sedne za pregovarački sto.

Jedan od vodećih članova takozvanog balkanskog kartela uhapšen je 15. aprila u Crnoj Gori u okviru opsežne međunarodne operacije u kojoj je, uz podršku EUROPOL-a, privedeno ukupno 12 osumnjičenih osoba. Direktor Uprave policije Crne Gore Lazar Šćepanović izjavio je da je S.F. (47) iz Podgorice koji je uhapšen u akciji EUROPOLA-a osumnjiičen da je jedan od vođa balkanskog kartela koji se bavio međunarodnom prodajom droge i oružja. Više crnogorskih medija je objavilo da je riječ o Svetislavu Filipoviću, kome prijeti kazna od 15 godina zatvora. Pored njega, uhapšeno je još sedam osoba čime je, prema navodima policije, razbijen balkanski narko-kartel. Akcija je provedena u Crnoj Gori i Njemačkoj, gdje su uhapšene četiri osobe. Kriminalna mreža se tereti za krijumčarenje višetonskih pošiljki kokaina u EU, saopštio je EUROPOL. Istraga, koju su uz crnogorsku i njemačku policiju podržale i vlasti u Austriji i Španiji, bila je usmjerena na kriminalnu ćeliju uključenu u međunarodnu trgovinu kokainom i kanabisom u velikim razmjerama. Vjeruje se da su osumnjičene osobe imale različite uloge unutar zločinačke organizacije, od finansijera do koordinatora i logističara zaduženih za transport. Šćepanović je rekao da je policija započela akciju u oktobru 2024. i naveo da je kriminalna mreža djelovala na više kontinenata i sprovodila trgovinu narkoticima, oružjem i vršila druga krivična djela. "Ova kriminalna mreža bavila se prodajom kokaina, marihuane, organizovala mrežu preprodavaca u više zemalja", rekao je Šćepanović. Uprava policije Crne Gore objavila je snimke akcije i hapšenja. Pravosudna tijela u Crnoj Gori terete osumnjičene za umiješanost u trgovinu 2,7 tona kokaina i 1,5 tona kanabisa između oktobra 2024. i aprila ove godine. Droga je zaplijenjena u 12 različitih, prethodnih operacija širom nekoliko zemalja EU i Južne Amerike. Vjeruje se da je mreža za krijumčarenje koristila pomorske i zračne rute, prevozeći drogu u brodskim kontejnerima i drugim prikrivenim metodama. Osim kokaina, sumnja se da su krijumčarili i kanabis u EU iz Albanije, Tajlanda i Sjedinjenih Država. U ovim hapšenjima i pretragama u obje zemlje sudjelovalo je oko 100 policijskih službenika. EUROPOL je tokom istrage osiguravao stalnu koordinaciju, razmjenu informacija i pružao analitičku podršku, a prikupljeni obavještajni podaci razotkrili su dobro skrivenu mrežu koja je djelovala na više kontinenata. Agencija je pružila i finansijsku podršku za nabavu posebne opreme i druge operativne potrebe. Istovremeno, Više državno tužilaštvo u Podgorici je izvijestilo da su višemjesečne aktivnosti rezultirale podnošenjem krivične prijave Uprave policije protiv 10 lica zbog krivičnih djela kriminalno udruživanje, neovlaštena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena trgovina oružjem i eksplozivnim materijama. "Krivičnom prijavom osumnjičenima se stavlja na teret da su u više navrata prodavali, prenosili i posredovali u prodaji opojnih droga kokain i konoplja, dok se grupi od četiri osumnjičena lica stavlja na teret i krivično djelo kriminalno udruživanje", navelo je Više državno tužilaštvo.

Savjet ministara Bosne i Hercegovine donio je 15. aprila odluku o privremenom ukidanju viza za državljane Saudijske Arabije, Omana i Bahreina u periodu od 1. juna do 30. septembra. Odluka je, kako je navedeno, donesena s ciljem podrške turističkom sektoru tokom ljetne sezone. Ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković rekao je novinarima nakon sjednice Savjeta ministara da je time okončana dilema oko važenja prethodne odluke, za koju je postojalo različito administrativno tumačenje. "Danas smo riješili sagu oko ukidanja viza za građane Saudijske Arabije, Omana i Bahreina. Smatrali smo da je ranija odluka trajna, ali je bilo drugačijih tumačenja. Sada je jasno da ćemo i ove godine imati bezvizni režim u ljetnom periodu, što je dobra vijest za turizam, hotelijere, ugostitelje, taksiste i sve koji žive od ove grane privrede", rekao je Konaković. Privremeno ukidanje viza odnosi se isključivo na ljetni period, kada Bosnu i Hercegovinu tradicionalno posjećuje veliki broj turista iz zemalja Zaljeva. Međutim, ova odluka dolazi u trenutku kada je vizna politika Bosne i Hercegovine pod pojačanim nadzorom Evropske unije. Prema najnovijem izvještaju Evropske komisije, BiH je tokom 2025. godine bila jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je dodatno povećala neusklađenost sa viznom politikom EU, prvenstveno kroz zadržavanje i proširenje bezviznog režima za zemlje čiji državljani moraju imati vizu za ulazak u Schengen. Umjesto uvođenja viza, BiH i dalje omogućava bezvizni ulazak državljanima Rusije, Kine, Turske, Azerbejdžana, Kuvajta, Katara. Brisel posebno problematizuje sezonska ukidanja viza, među kojima je i bezvizni režim za državljane Saudijske Arabije, upozoravajući da takva praksa može predstavljati sigurnosni i migracijski rizik. EU smatra da neuvođenje viza za pojedine zemlje predstavlja potencijalni kanal za iregularne migracije prema Uniji, posebno preko granice BiH s Hrvatskom. Bosna i Hercegovina se još od 2010. godine, kada je njenim građanima omogućen bezvizni režim s EU, obavezala na postupno usklađivanje vizne politike s Briselom. Ipak, vlasti BiH su u više navrata isticale da je uvođenje viza pojedinim zemljama otežano zbog političkih i geopolitičkih odnosa. Evropska komisija od BiH zahtijeva da do 2027. godine postepeno usklađuje vizni režim s evropskom listom zemalja, upozoravajući da bi daljnje odstupanje moglo imati posljedice po bezvizni status građana BiH prema Evropskoj uniji.