Određen je pritvor do 30 dana osumnjičenom za nasilničko ponašanje tokom protesta u centru Novog Sada 16. februara, saopštio je Viši sud u tom gradu. "Pritvor je određen zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da bi mogao ometati postupak uticanjem na svedoke i da bi mogao ponoviti krivično delo", navodi se u saopštenju Suda 19. februara. Dodaje se da je protiv te odluke dozvoljena žalba krivičnom vanpretresnom veću Višeg suda. Više javno tužilaštvo (VJT) u Novom Sadu prethodno je Sudu predložilo određivanje pritvora za G.M. zbog sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Nekoliko novinara i studenata napadnuto je 16. februara u večernjim satima, kada su se, razdvojeni policijskim kordonima, istovremeno održavali skupovi pristalica i protivnika vlasti. Studenti u blokadi fakulteta, koji su organizovali antivladin skup, optužili su pristalice vlasti za napad na njih. Tvrde da su ih vređali, udarali i šutirali, dok policija, u prvi mah, nije reagovala. Povređenima su lekarske ekipe na licu mesta pružile pomoć, a potom su sprovedeni u Urgetni centar na preglede. Na profilima studenata u blokadi i opozicionih partija na društvenim mrežama objavljene su i fotografije ljudi za koje se tvrdi da su napadači, uz opis da se radi o "batinašima Srpske napredne stranke" koji su i ranije napadali demonstrante. Komentarišući vest o hapšenju osumnjičenog za napad, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da još nije doneo odluku da li će da ga pomiluje. Optužio je antivladine demonstrante da su došli da bi "izazvali incidente", kao i da su "vrištali, urlali i šikanirali svakog starijeg čoveka". Ministarstvo unutrašnjih poslova do sada nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa o incidentima u Novom Sadu. Incidenti su se dogodili ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta (SNP), dok se u pozorištu, za to vreme, uz prisustvo predstavnika vlasti, održavala svečana akademija povodom 200 godina od osnivanja Matice srpske.

Zvaničnik američkog Ministarstva odbrane rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da trenutno nema nikakvih promjena u rasporedu američkih snaga. "Danas nemamo ništa novo za objaviti kada je riječ o dislokaciji snaga", naveo je on u pisanom odgovoru. RSE je zatražio komentar od američkog Ministarstva odbrane nakon što je američki Politico — pozivajući se na četiri diplomate NATO‑a — objavio da Sjedinjene Američke Države traže od alijanse da smanji svoje eksterne aktivnosti, uključujući i u mirovnoj misiji na Kosovu – KFOR‑u. U komentaru datom za RSE, jedan NATO‑ov zvaničnik rekao je da Sjedinjene Države imaju ključnu ulogu u podršci stabilnoj bezbjednosti na Kosovu i sigurnosti u regionu. Međutim, dodao je da su američke institucije adresa za sve detaljnije informacije o njihovom doprinosu. On je naglasio i da SAD trenutno imaju oko 600 vojnika angažovanih u KFOR‑u te da predvode Regionalnu komandu Istok. Regionalna komanda Istok doprinosi svakodnevnim aktivnostima KFOR‑a na više načina, uključujući patroliranja, vojne vježbe, kontakte s predstavnicima svih lokalnih zajednica, kao i podršku projektima rekonstrukcije i ekonomskog razvoja. RSE je zatražio komentare povodom navoda Politica i od Vlade Kosova te Ministarstva odbrane, i čeka njihove odgovore. Šta navodi Politico?Prema pisanju Politica, posljednjih mjeseci Vašington je lobirao za smanjenje mirovne misije NATO‑a na Kosovu (KFOR), kako bi se zatvorila misija u Iraku i kako bi saveznici iz Indo‑Pacifika izostali sa godišnjeg samita alijanse koji se u julu održava u Ankari. Ovaj izvještaj dolazi nakon što su prošle godine u evropskim državama postojala strahovanja da bi se SAD mogle potpuno povući iz Evrope. Američki sekretar odbrane, Pete Hegseth, tada je poručio Evropi da se mora pripremiti na preispitivanje i eventualno smanjenje američke vojne prisutnosti. Potpuno povlačenje se ipak nije desilo, ali su SAD u oktobru najavile povlačenje dijela trupa iz Rumunije, što je obrazloženo širim strateškim fokusom SAD‑a na Indo‑Pacifik. SAD trenutno imaju 590 vojnika u okviru mirovne misije KFOR‑a. U kontekstu zabrinutosti za eventualno povlačenje američkih trupa iz Evrope, američko Ministarstvo odbrane u martu 2025. godine reklo je za Radio Slobodna Evropa da "za sada nema nikakvih promjena u rasporedu snaga koje bi trebalo objaviti". Od oko 50.000 vojnika koliko je bilo raspoređeno 1999. godine, nakon završetka rata, danas u Kosovu djeluje 4.767 pripadnika KFOR‑a iz 33 različite zemlje. Od tog broja, 590 su američki vojnici. Kamp Bondsteel, koji se nalazi kod Ferizaja, i dalje je najveća američka vojna baza na Balkanu. Kosovo smatra savez sa Sjedinjenim Državama ključnim, jer su SAD dale presudan doprinos njegovoj nezavisnosti i izgradnji državnih institucija. KFOR je treći sigurnosni odgovor na Kosovu, poslije Policije Kosova i Misije EU za vladavinu prava (EULEX). Ova mirovna misija NATO‑a, između ostalog, odgovorna je i za sigurnost na granici između Kosova i Srbije. NATO je povećao prisustvo na Kosovu tokom 2023. godine, nakon rasta tenzija na sjeveru, koji je većinski naseljen Srbima, a koje su kulminirale napadom na kosovsku policiju u Banjskoj kod Zvečana u septembru te godine. Napomena: Američki predsjednik Donald Trump potpisao je u septembru 2025. godine izvršnu uredbu kojom je zvanični naziv Ministarstva odbrane promijenjen u "Ministarstvo rata", kao alternativno ime.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Trump, rekao je da su savezničke zemlje doprinijele sa 7 milijardi dolara za pomoć Gazi, dok se Kosovo obavezalo da pomogne slanjem vojnih trupa. Govoreći u četvrtak u Vašingtonu na prvom sastanku odbora za mir, Trump je rekao da se pet zemalja – uključujući Kosovo i Albaniju – obavezalo da će poslati trupe u Međunarodne sigurnosne snage za Gazu. Na inauguracijskom sastanku Odbora za mir učestvovala je i predsjednica Kosova, Vjosa Osmani, budući da je Kosovo među zemljama osnivačima. Odbor za mir, koji broji 27 članica, osnovan je 22. januara u Davosu u Švicarskoj, u prisustvu predsjednika Trumpa. Vijeće sigurnosti Ujedinjenih nacija ovlastilo je ovu strukturu da nadzire sprovođenje primirja u Gazi te da se angažuje u pitanjima upravljanja i obnove. Osnivanje Odbora predviđeno je Trumpovim planom od 20 tačaka za mir u Gazi. Ovaj plan su Izrael i Hamas – organizacija koju su Sjedinjene Države i druge sile proglasile terorističkom – prihvatili u oktobru prošle godine, kako bi okončali dvogodišnje sukobe. U međuvremenu, tokom govora u četvrtak, Trump je rekao i da je pomogao u rješavanju tenzija između Kosova i Srbije. Pohvalio je predsjednicu Osmani i poručio da bi ga te dvije zemlje trebale nazvati "ako ne ide dobro", na što je Osmani odgovorila: "Nazvat ćemo vas". Doprinos KosovaPredsjedništvo Kosova ranije je potvrdilo za Radio Slobodna Evropa da se od države nije tražila uplata od milijardu dolara. Navodi se da zemlja, da bi postala stalna članica Odbora, treba platiti iznos od milijardu dolara. Ranije su kosovske vlasti potvrdile da su u procesu razmatranja forme i kapaciteta u kojima bi pripadnici Kosovskih bezbjednosnih snaga (FSK) mogli doprinositi Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu. Premijer Kosova, Albin Kurti, rekao je da učešće FSK‑a u ovoj misiji proizlazi iz učešća na konferenciji održanoj u decembru prethodne godine u Dohi u Kataru, koju je organizovala Centralna komanda američke vojske. Ministar odbrane Ejup Maqedonci rekao je za Radio Slobodna Evropa da je konferencija u Kataru imala informativni karakter u vezi s Međunarodnim stabilizacionim snagama te da je Kosovo bilo pozvano da učestvuje od strane američke vojske. U četvrtak je komandant Međunarodnih stabilizacionih snaga, američki general-major Jasper Jeffers, na sastanku Odbora dao dodatne detalje o ovoj misiji. "Prvih pet zemalja angažovalo je trupe za službu u Međunarodnim stabilizacionim snagama (ISF) – Indonezija, Maroko, Kazahstan, Kosovo i Albanija. Dvije zemlje su preuzele obavezu obuke policije – Egipat i Jordan", rekao je Jeffers. Dodao je i da će ISF početi raspoređivanje u Rafahu, na jugu Gaze, gdje će obučavati tamošnju policiju, a potom će se "širiti sektor po sektor". Prema Jeffersu, dugoročni plan predviđa korištenje 20.000 vojnika ISF-a i obuku 12.000 policajaca. Rat između Izraela i Hamasa počeo je u oktobru 2023. godine, nakon što je Hamas ubio više od 1.200 ljudi u Izraelu i uzeo stotine talaca. Izraelski napadi na Gazu u znak odmazde izazvali su smrt preko 60.000 ljudi, krizu gladi i ogromnu infrastrukturnu štetu.

Bosna i Hercegovina planira otvoriti ured namjenske industrije u Sjedinjenim Američkim Državama, poslati vojnike u buduću međunarodnu misiju u Gazi i uskoro preuzeti nove američke vojne helikoptere. Saopćio je to 19. februara ministar odbrane BiH Zukan Helez nakon sastanka s visokim brigadnim generalom Chrisom McKinneyem, dužnosnikom Komande američkih oružanih snaga za Europu (USEUCOM). Helez je najavio da će u aprilu predvoditi delegaciju BiH u posjet SAD-u, u kojoj će biti i predstavnici namjenske industrije. Cilj je, kako je rekao, produbljivanje suradnje s američkim partnerima te otvaranje ureda namjenske industrije BiH u Sjedinjenim Američkim Državama. "Očekujemo i otvaranje kancelarije namjenske industrije iz naše zemlje u SAD, što će dodatno unaprijediti ekonomsku i odbrambenu saradnju između dvije države", saopćio je Helez. BiH na američko tržište najviše izvozi oružje i druge proizvode namjenske industrije, koji čine više od 60 posto ukupnog izvoza u tu zemlju. Helez je nakon sastanka poručio da su Sjedinjene Američke Države "strateški partner Bosne i Hercegovine broj jedan", naglasivši kako se suradnja ne odvija samo na razini bilateralne vojne pomoći, već i kroz diplomatske konzultacije, obavještajnu suradnju i regionalne sigurnosne inicijative. Posebno je zahvalio SAD-u na donaciji u oblasti cyber zaštite u vrijednosti od 7,1 milion dolara, ističući da ta pomoć značajno doprinosi jačanju otpornosti obrambenog sustava BiH na kibernetičke prijetnje. Jedna od ključnih tema sastanka bila je nabavka novih američkih helikoptera za Oružane snage BiH, a Helez je izrazio zadovoljstvo nabavka podrazumijeva ne samo same letjelice, već i rezervne dijelove, obuku pilota i tehničkog osoblja, nabavku simulatora te ostale elemente potrebne za dugoročnu operativnost i održivost helikopterskih kapaciteta. "Ovo je najznačajnije ulaganje u Oružane snage BiH od njihovog osnivanja", naglasio je Helez. SAD su krajem 2021. donirale Oružanim snagama BiH četiri nova helikoptera vrijedna više od 38 miliona eura. Poseban dio razgovora bio je posvećen mogućem sudjelovanju OS BiH u budućim Međunarodnim stabilizacijskim snagama (ISF) u Gazi. Helez je potvrdio spremnost Bosne i Hercegovine da doprinese toj misiji, nakon što se ispune političke pretpostavke i odluke nadležnih institucija, uključujući novouspostavljeni Odbor za mir. "Razgovarali smo o pojedinostima učešća u mirovnoj misiji u Gazi i zahvalio sam SAD-u na upućenoj pozivnici", rekao je Helez. Predsjednik SAD-a Donald Trump lansirao je svoj novi Odbor za mir na ceremoniji u Davosu krajem januara ove godine nakon potpisivanja osnivačke povelje na Svjetskom ekonomskom forumu u Švicarskoj. Za BiH bi eventualno sudjelovanje u misiji u Gazi predstavljalo nastavak politike aktivnog sudjelovanja u međunarodnim mirovnim operacijama, budući da su vojnici iz BiH ranije sudjelovali u NATO misijama u Afganistanu i Iraku. Kako je saopćeno, razgovaralo se i o odnosima BiH s NATO savezom, gdje BiH, iako još nije članica, sudjeluje kroz partnerske mehanizme i programe. BiH je od 2018. godine u Akcijskom planu za članstvo u NATO-u (MAP), što je posljednja stepenica prije poziva u punopravno članstvo. Posljednjih desetak godina, pozicija i opozicija iz entiteta Republika Srpska protivi se članstvu u NATO-u i zastupaju stav da BiH po ovom pitanju treba slijediti Srbiju koja je proglasila vojnu neutralnost. Oko 140 miliona eura se godišnje izdvaja za Oružane snage BiH, koje su najveći od 75 korisnika državnog budžeta. Novac iz budžeta se većinom troši na plaće, smještaj i putne troškove vojnika Oružanih snaga i uposlenika Ministarstva obrane, te "tekuće troškove", poput goriva, loživog ulja za zagrijavanje kasarni i slično. Modernizacija se provodi uglavnom donacijama, najviše iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Turske.

Iran i Rusija su u četvrtak pokrenule zajedničke mornaričke vežbe u južnim vodama Irana, dok Sjedinjene Američke Države nastavljaju da šire svoje vojno prisustvo u Arapskom moru. Vežbe se odvijaju prvenstveno u Ormuskom moreuzu, Omanskom zalivu i severnom delu Indijskog okeana. Poznate kao "Pomorski bezbednosni pojas", vežbe se održavaju od 2019. i obično uključuju Kinu, mada Peking izgleda ne učestvuje u aktuelnim vežbama. Kontraadmiral iranske mornarice Hasan Maksudlu rekao je novinarima da je jedna od svrha vežbi da se "spreči svaka jednostrana akcija u regionu", što je izgledalo kao implicitna referenca na jačanje prisustva američke vojske. Iransko-ruske vežbeIranska i ruska mornarica su izvele vežbe snimanja iz vazduha i vežbale taktičke formacije i manevrisanje, izvestili su iranski mediji. Vežbe su takođe uključivale scenarije ofanzivne formacije usmerene na poboljšanje taktičke koordinacije, jačanje zajedničke komande i kontrole i uvežbavanje brzog reagovanja u operativnim uslovima, gde su jedinice vežbale kombinovano raspoređivanje i tehnike manevra. Među snagama koje su učestvovale bile su jedinice iranske mornarice i mornarice Korpusa islamske revolucionarne garde - vojni brodovi, raketni čamci, helikopteri, timovi za specijalne operacije i letelice za brze napade – zajedno s ruskom korvetom "Stojkij" i avionima iranske vojne avijacije. Očekuje se da će Evropske unije ove nedelje označiti Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC), koji je održao svoje pomorske vežbe u Ormuskom moreuzu 16. i 17. februara, kao terorističku organizaciju. Odluka o stavljanju IRGC na crnu listu doneta je prošlog meseca. S ruske strane, čini se da je samo jedan vojni brod učestvuje u vežbama. 'Malo' i 'simbolično'Ukazujući na slabo prisustvo Rusije, bivši iranski mornarički oficir Mohamed Parsi opisao je vežbu kao "malu" i "simboličnu". "Ne mogu da zamislim da Rusija ponudi pravu podršku u direktnom sukobu Irana i SAD", rekao je on za Radio Farda (Iranski servis RSE), dodajući da Moskva verovatno koristi Teheran kao u svom širem sukobu sa Zapadom, pre nego da se obaveže na uzajamnu odbranu. Vežbe se održavaju dok SAD i Iran nastavljaju razgovore o potencijalnom sporazumu koji bi ograničio iranski nuklearni program i sprečio rat. "Iran bi bio veoma mudar da postigne dogovor", rekla je u sredu portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karoline Leavitt) pošto je druga runda razgovora SAD i Irana u Ženevi završena bez napretka. Vašington je poslednjih nedelja jačao svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku i nedavno je rasporedio drugi nosač aviona u Arapskom moru. Prema nekim izveštajima, američka vazdušna moć u regionu sada je dostigla svoj najjači nivo od invazije na Irak 2003. godine.

Mlađi brat britanskog kralja Čarlsa (Charles), (Andrew Mountbatten-Windsor), uhapšen je u četvrtak zbog sumnje da je zloupotrebio javnu funkciju u vezi s navodima da je slao poverljive vladine dokumente Džefriju Epstinu (Jeffrey Epstein). Britanska policija generalnom ima praksu da javno ne imenuje osumnjičene, ali je iznela detalje koji identifikuju bivšeg princa, koji je bio pod istragom zbog navoda da je prosleđivao dokumente pokojnom osuđenom seksualnom prestupniku dok je radio kao izaslanik za trgovinu. Policija je saopštila ranije ovog meseca da razmatra navode da je Mauntbaten-Vindzor prosledio dokumenta pokojnom osuđenom seksualnom prestupniku, prema dokumentima koje je objavila američka vlada. "Policija doline Temze pokrenula je istragu o zloupotrebi javne funkcije", navela je policija u saopštenju objavljenom na X. Policija je dodala da je "muškarac u šezdesetim godinama iz Norfolka uhapšen i da ostaje u policijskom pritvoru". Prethodno su britanski mediji objavili da je šest neobeleženih policijskih automobila i oko osam policajaca u civilu stiglo na Vud Farm na imanju Sandringem na istoku Engleske, gde sada živi Mauntbaten-Vindzor, čiji je 66. rođendan u četvrtak. Kralj Čarls izjavio je da je s "najdubljom zabrinutošću" primio vest o hapšenju mlađeg brata Endrua, dodajući da "zakon mora ići svojim tokom". "Ono što sada sledi je potpun, pravičan i ispravan proces kojim će se ovo pitanje istražiti na adekvatan način", dodao je Čarls. Bivši princ, drugi sin pokojne kraljice Elizabete, negirao je nezakonite radnju u vezi s Epstinom i rekao da žali zbog njihovog prijateljstva. Međutim, on nije odgovorio na upite za komentar od poslednjeg objavljivanja dokumenata u SAD u vezi s osuđenim seksualnim prestupnikom. Mauntbaten-Vindzora je prijavila policiji antimonarhistička grupa Republika posle objavljivanja više od tri miliona stranica dokumenata koji se odnose na Epstina, koji je 2008. osuđen za podvođenje maloletnice radi prostitucije. Ti dokumenti sugerišu da je Mauntbaten-Vindzor 2010. prosledio Epstinu izveštaje o Vijetnamu, Singapuru i drugim mestima koja je posetio tokom službenih putovanja. Od luksuza do rođendana u zatvoruČovek koji je nekada putovao po svetu privatnim avionima, odsedao u luksuznim hotelima i palatama, verovatno će svoj 66. rođendan provesti u policijskoj ćeliji. Mauntbaten-Vindzor je već bio veoma nepopularan u britanskoj javnosti – anketa Jugova (YouGov) iz oktobra pokazala je da 91 odsto ispitanika ima negativno mišljenje o njemu. Nekada je bio omiljeni sin pokojne kraljice Elizabete Druge, ali su šokantna otkrića o njegovoj vezi s osuđenim seksualnim prestupnikom Epstinom i nezakonitim radnjama u kojima je navodno učestvovao verovatno nepopravljivo ukaljala njegovu reputaciju. Rođen je 19. februara 1960. u Bakingemskoj palati. Britanska javnost je obožavala zgodnog princa i pilota helikoptera koji se borio u ratu za Folklandska ostrva 1982. protiv Argentine. Smatran je zabavnim i opuštenim, za razliku od distanciranijeg i uštogljenijeg starijeg brata, Čarlsa. Međutim, s njegovi ekscesima došlo je i do promene stavova, pa se javnost umorila od njegovog ponašanja, a zatim je postajala sve više ljuta na njega. Ponovno pojavljivanje optužbi da je u tri odvojena navrata imao seks s Virdžinijom Džufre (Virginia Giuffre), Epstinovom žrtvom trgovine ljudima – uključujući i dva puta kada je imala samo 17 godina – ponovo je rasplamsalo gnev javnosti. Skandal je od tada samo dobijao na zamahu. U poslednjim objavljivanim dokumentima o Epstinu nalazila se i fotografija Mauntbaten-Vindzora kako se naginje nad ženom koja leži na podu. U imejlu iz novembra 2010. godine koji je poslao dok je bio trgovinski izaslanik, Mauntbaten-Vindzor je, čini se, podelio s Epstinom izveštaje o Vijetnamu, Hong Kongu, Šenženu i Singapuru posle zvanične posete Aziji. On je navodno američkom finansijeru poslao i detalje putovanja – na kojem su ga pratili Epstinovi poslovni saradnici – zajedno sa investicionim mogućnostima mesecima kasnije. Premijer Kir Starmer (Keir) je naznačio da bi bivši princ trebalo da svedoči pred Kongresom SAD o svojim vezama sa Epstinom. Mauntbaten-Vindzoru su oduzete vojne titule i titula Njegovog Kraljevskog Visočanstva 2022. i otišao je u penziju pošto ga je tužila Džufre. On joj je isplatio višemilionsku odštetu, iako nije priznao krivicu. Džufre, državljanka SAD i Australije, izvršila je samoubistvo na svojoj farmi u Australiji u aprilu prošle godine. Kralj Čarls je u oktobru oduzeo svom bratu kraljevske titule i proterao ga iz njegovog doma na imanju Vindzor. Bivša supruga Mauntbaten-Vindzor, Sara Feruguson (Sarah Ferguson) takođe je osetila posledice veza s Epstinom. Njoj je oduzeta titule vojvotkinje i primorana je da sama traži novi dom. Izvori: BBC, Reuters, AFP

Istražitelji Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo izuzimaju dokumentaciju iz GRAS-a koja se odnosi na upotrebu tramvaja broj 516 koji je učestvovao u nesreći u kojoj je jedna osoba poginula a više njih povređeno, tehničku dokumentaciju svih čeških tramvaja i određene personalne dosijee zaposlenih, saopštilo je u četvrtak kantonalno Tužilaštvo. U sklopu istrage o nesreći 12. februara iz Ministarstva saobraćaja Kantona Sarajevo se izuzima dokumentacija vezana za stručni nadzor nad tramvajskim saobraćajem koji je sprovođen u GRAS-u, javnom komunalnom preduzeću zaduženom za gradski prevoz u Sarajevu. U sklopu provjere navoda iz prijave koja se tiče javnih nabavki magnetnih kočnica, vrše se pretresi u prostorijama firme "Vikler-Promet" na dvije lokacije, navedeno je u saopštenju Tužilšatva Kantona Sarajevo. Nakon što je tramvaj s brojem 516 iskočio iz šina i srušio stajalište, poginuo je jedan 23-godišnji mladić dok je više osoba povrijeđeno. Tužilaštvo Kantona Sarajevo saopštilo je u srijedu da je u okviru istrage tramvajske nesreće saslušano 30 svjedoka, te izuzeto 10 snimaka videonadzora sa okolnih objekata, kao i snimak iz tramvajske kabine. Iz kantonalnog Ministarstva saobraćaja već je izuzeta "obimna dokumentacija koja se odnosi na rekonstrukciju kompletne tramvajske pruge i signalni planovi svih relevantnih raskrsnica koji će se vještačiti". Tužilaštvo je ranije navelo da je utvrdilo da "postoji osnovana sumnja da je vozač počinio krivično djelo ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata sa smrtnom posljedicom", ali da poštuje odluku Suda koji je odbio njihov prijedlog pritvora za vozača tramvaja, te ga pustio na slobodu. Vozač se izjasnio da nije kriv, te da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što tvrdili i Sindikat KJKP GRAS. U danima nakon nesreće 12. februara, ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo, Nihad Uk, kao i direktor KJKP GRAS, Senad Mujakić. Stotine građana protestuju svaki dan na mjestu nesreće, te ispred zgrada vladinih i pravosudnih institucija, tražeći odgovornost za tragediju.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani prisustvovaće u četvrtak prvom sastanku Odbora za mir – inicijative američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za okončanje sukoba u svetu. Učešće Osmani potvrdio je Radiju Slobodna Evropa njen savetnik za medije Bekim Kupina. Tramp je putem nekoliko objava na društvenim mrežama najavio da će se inauguralni sastanak održati u četvrtak u Institutu za mir Donald Tramp u Vašingtonu. "Objavićemo da su zemlje članice obećale više od pet milijardi dolara za humanitarne napore i napore za rekonstrukciju u Gazi i da su posvećene angažovanju hiljada vojnika u Međunarodnim stabilizacionim snagama kako bi se osigurala bezbednost i mir za stanovnike Gaze", naveo je Tramp. Osmani je rekla da Kosovo ostaje posvećeno tesnoj saradnji sa svojim glavnim saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama, i sa Odborom za mir "kako bi se ostvarili konkretni rezultati, podržali mir i stabilnost u regionima pogođenim sukobima i promovisala budućnost zasnovana na saradnji, bezbednosti i zajedničkom prosperitetu", navelo je u sredu Predsedništvo Kosova. Kosovsko Predsedništvo je ranije navelo za RSE da od države nije traženo da plati milijardu dolara za učešće u Odboru za mir. Odbor za mir osnovan je 22. januara u Davosu, u prisustvu Trampa. Kosovo predstavlja Osmani. Odbor za mir ima 27 članova. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ovlastio je to telo da nadgleda sprovođenje primirja u Pojasu Gaze i da se bavi aspektima upravljanja i rekonstrukcije. Osnivanje Odbora predviđeno je Trampovim planom za mir u Gazi od 20 tačaka. Ovaj plan su prihvatili Izrael i palestinski Hamas – kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom – u oktobru 2025. godine, kako bi se okončale dvogodišnje borbe. Značaj učešća Kosova u Odboru za mirProfesor studija mira i sukoba na Univerzitetu u Dablinu u Irskoj Gezim Visoka rekao je za RSE da bi učešće Kosova u tom odboru moglo doneti zemlji značajne koristi u spoljnoj politici, uprkos mogućim troškovima. Prema njegovim rečima, sve dok je Kosovo van glavnih međunarodnih organizacija kao što su NATO, Evropska unija i Ujedinjene nacije, takve inicijative bi mogle poslužiti jačanju njegove diplomatske pozicije. "Ova platforma može ponuditi Kosovu prostor za lobiranje i traženje novih priznanja od država poput Maroka ili drugih zemalja koje još nisu priznale Kosovo... Dosad sistem UN nije ponudio Kosovu jednakost, odgovarajući pristup, nije bio u službi prava Kosova na samoopredeljenje, članstvo u međunarodnom sistemu i međunarodno priznanje. Na neki način, ovo je i protest protiv poretka UN, koji je na kraju postao oruđe velikih sila", rekao je Visoka. Šta se zna o učešću u Međunarodnim stabilizacionim snagama?Pored učešća u Odboru, vlasti na Kosovu su potvrdile da su u procesu preispitivanja oblika i kapaciteta kojim bi pripadnici Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) mogli da doprinesu Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu. Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) je ranije ove godine objavio da učešće BSK-a u tim snagama dolazi posle njihovog učešća na konferenciji u Dohi u decembru, koju je organizovala Centralna komanda SAD. Ministar odbrane Ejup Maćedonci (Maqedonci) rekao je za RSE da je konferencija u Kataru imala informativni karakter u vezi s Međunarodnim stabilizacionim snagama i da je američka vojska pozvala Kosovo da učestvuje. Pojedinosti o Međunarodnim stabilizacionim snagama, koje imaju mandat Ujedinjenih nacija, nisu objavljene, ali se veruje da će njihov zadatak biti pružanje bezbednosti i nadgledanje primirja u Pojasu Gaze. Bela kuća je saopštila da je za komandanta Međunarodnih stabilizacionih snaga imenovan vojni general-major Džasper Džefer (Jasper Jeffer), američki komandant za specijalne operacije. Rat između Izraela i Hamasa počeo je u oktobru 2023. godine, nakon što je Hamas ubio više od 1.200 ljudi u napadu na jug Izraela i uzeo stotine talaca. U potonjim izraelskim napadima u Pojasu Gaze ubijeno je više od 60.000 ljudi, dok je u toj oblasti izazvana glad uz velika razaranja.

Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini reagovala je na pojavu slogana i obilježja povezanih s fašističkim ideologijama tokom nedavnog koncerta Marka Perkovića Thompsona u Širokom Brijegu, poručivši da za takve poruke nema mjesta u demokratskom društvu. U saopštenju navode da su se na društvenim mrežama pojavile fotografije i video-snimci na kojima se vide učesnici koncerta kako skandiraju parole i ističu simbole koji se dovode u vezu s fašističkim pokretima i ideologijama iz prošlog stoljeća. "Veličanju i relativizaciji fašističkih ideologija nema mjesta u demokratskom društvu, a takvi prizori podsjećaju na najmračnije periode evropske istorije", poručili su iz Delegacije EU. Delegacija je pozvala sve građane i institucije u BiH da iskažu poštovanje prema žrtvama zločina počinjenih tokom Drugog svjetskog rata, te zatražila od nadležnih organa da istraže incident u skladu s domaćim zakonodavstvom. Reakciji Evropske unije prethodila je snažna osuda nerezidentne ambasadorice Izraela u BiH, Galit Peleg, koja je koncerte održane 13. i 14. februara nazvala primjerom "širenja mržnje i veličanja nacističke ideologije". "Šokantni prizori mladih ljudi u Širokom Brijegu koji slave uz nacističke pozdrave. Ovakvi izljevi mržnje moraju se iskorijeniti", napisala je ambasadorica Peleg na platformi X. Na snimcima iz sportske dvorane Pecara vidljive su ustaške oznake, skandiranje "Za dom spremni!" i podizanje ruke u nacistički pozdrav tokom izvedbe pjesme "Bojne Čavoglave". Dvorana je oba dana bila puna, uz istaknutu ikonografiju tzv. NDH. Ambasadorica Peleg pozvala je institucije BiH da hitno reaguju i preduzmu konkretne mjere protiv odgovornih. Osudu je uputio i predsjednik jevrejskog društva La Benevolencija, Vladimir Andrle, koji je poručio da su ustaški pozdravi i nacistički simboli bili "glavna obilježja koncerata". "Relativizacija zla ne jača identitet. Uništava društva i vrijeđa sjećanje na žrtve. Suočavanje s prošlošću najmanje je što civilizirano društvo može učiniti", napisao je Andrle. U kontekstu navedenih reakcija, Delegacija EU naglasila je da evropske vrijednosti počivaju na jasnom odbacivanju svih oblika fašizma, nacizma i totalitarnih ideologija. Pozvali su institucije u BiH da dosljedno primjenjuju zakone koji se odnose na zabranu govora mržnje, poticanje nasilja i javno isticanje simbolike koja glorificira režime odgovorne za masovne zločine. Delegacija EU najavila je da će nastaviti pratiti situaciju i podržavati inicijative koje promoviraju vladavinu prava, međusobno poštivanje i demokratske standarde.

Osmi dan zaredom poljoprivrednici u Srbiji blokiraju više regionalnih i lokalnih puteva širom zemlje zahtevajući bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda. Protesti su na pravcima u zapadnom delu države u Mrčajevcima, Slatini, Cerovcu, Barama, Zavlaci, Bogatiću, Jadru. Neprekidne blokade saobraćaja su kod Čačka, Kraljeva, Bogatića, Mrčajevaca, dok su u pojedinim mestima ograničene na nekoliko sati. Poljoprivredna udruženja zahtevaju uvođenje takse na uvozno mleko i mlečne proizvode, pojačanu kontrolu njihovog kvaliteta, garantovan otkup domaćeg mleka i povećanje njegove otkupne cene, kao i prestanak uvoza agrarnih proizvoda kojih u Srbiji ima dovoljno iz domaće produkcije. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je u sredu da je zahtev poljoprivrednih udruženja o ograničavanju uvoza agrarnih proizvoda neprihvatljiv. „Mnogo više izvozimo nego što uvozimo i to znači da ako mi zabranimo uvoz, onda će nama zabraniti da izvozimo jabuke, maline, mleko”, rekao je Glamočić. Predstavnici stočara i ratara Srbije ove sedmice su imali sastanak sa ministrom koji je završen tako što su napustili razgovore bez rezultata. Proizvođači mleka Šumadije i Pomoravlja saopštili su da su blokade putnih pravaca samo upozorenje i da će ubrzo radikalizovati proteste ukoliko država ne ispuni njihove zahteve. Ministarstvo poljoprivrede je ranije, 11. Februara, saopštilo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvalo i ojačalo domaću proizvodnju mleka i obezbedilo stabilne uslove za rad stočara u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu". "Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su krajem prošle godine u Kraljevu, gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka. Ministarstvo poljoprivrede poručilo je tada da razume zabrinutost proizvođača ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.

Evropska komisija zabrinuta je zbog kontinuirane kampanje diskreditacije novinara Verana Matića, kao i drugih novinara u Srbiji, saopštio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Komisije. On je naveo da su nezavisni mediji "ključni stub evropske demokratije", a da novinari moraju da rade "slobodno, bez straha ili zastrašivanja". "Ovo je suština slobode medija u Evropskoj uniji i isto se očekuje od država kandidata za članstvo, uključujući i Srbiju", naveo je portparol Komisije. Targetiranje Verana Matića počelo je krajem januara emitovanjem filma koji je prikazan na televizijama bliskim vlasti, a kasnije objavljen i na brojnim provladinim portalima. U filmu pod nazivom "Zlo doba 2: Stvaranje propagande" Matić je označen kao "autošovinista" i čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori optužili su ga i za proneveru velike sume novca. Iza filma je stala organizacija Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada. Ovaj Centar je potpisao i filmove u kojima se negiraju genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. i ratni zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. godine. Centar je nakon filma o Veranu Matiću na Instagramu najavio i "naredne epizode" uz spisak imena više od 40 novinara iz Srbije "kojima će se baviti". Ministar informisanja Boris Bratina izjavio je da ne misli da je objavljivanje spiska targetiranje i ugrožavanje novinara. "Ne vidim ko bi tu trebao da se plaši. Mnogi novinari su napadani i sa jedne i sa druge strane. Ako bismo trebali da izrazimo bojazan mogli bismo da izrazimo generalno. Sam serijal čini mi se da nije povod za to", rekao je Bratina 13. februara za televiziju N1. Medijska udruženja su zbog emitovanja filma o Veranu Matiću 8. februara podnela krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Iz Tužilaštva nisu odgovorili na pitanje RSE da li su pokrenuli postupak. Evropska komisija je za RSE podsetila na poslednji izveštaj o napretku Srbije u kojem se navodi da je, iako je zemlja izmenila medijsko zakonodavstvo kako bi ga dodatno uskladila sa evropskim standardima, "došlo do nazadovanja jer se okruženje za novinare, medijske profesionalce i medijske kuće ozbiljno pogoršalo". Prema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare.

Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu protiv Srbije, kojom je utvrdio je država povredila obavezu da obezbedi delotvornu i efikasnu istragu ratnog zločina. Presuda se odnosi na ratni zločin u hrvatskom selu Lovas, gde je ubijeno 69 osoba. Civili su mučeni i zlostavljani. Selo je u oktobru 1991, granatirala i zauzela Jugoslovenska narodna armija, zajedno sa određenim brojem lokalno regrutovanih snaga "teritorijalne odbrane", lokalnom policijom i dobrovoljcima. Žalbu Evropskom sudu protiv Srbije uputio je u junu 2022. Vilko Đaković, sin jedne od žrtava, Petra Đakovića, smatrajući da srpske vlasti nisu sprovele efikasnu istragu u vezi sa ubistvom njegovog oca. Sud u Strazburu je u odluci podsetio na obavezu države da sprovede delotvornu, nezavisnu i blagovremenu istragu i ukazao da nijedna osoba do sada nije osuđena za ubistvo Đakovićevog oca. Sud je naložio Srbiji da Đakoviću isplati 12.000 evra na ime nematerijalne štete i 1.730 evra na ime troškova postupka, uz eventualne poreze i zakonsku kamatu ukoliko isplata ne bude izvršena u roku od tri meseca. "Odluka Evropskog suda predstavlja jasnu poruku da država ne može nekažnjeno odugovlačiti istrage ratnih zločina i time uskraćivati pravdu žrtvama", poručio je nevladin Fond za humanitarno pravo na mreži X. Navode da će nastaviti da insistiraju na odgovornosti države za efikasno procesuiranje ratnih zločina i da će u slučajevima odugovlačenja istraga podnositi predstavke Evropskom sudu. Ministarstvo pravde do objave vesti nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa o reakciji na presudu i da li će se žaliti pred sudom u Strazburu. Suđenje za zločin u Lovasu bio je jedan od najdužih postupaka za ratne zločine u Srbiji. Trajalo je više od 12 godina, okončano je 2020. godine, uz kritike da je pravosuđe Srbije štitilo visoke oficire Jugoslovenske narodne armije (JNA) i obesmislilo procesuiranje ratnih zločina. U prvobitnoj optužnici iz 2007. Tužilaštvo za ratne zločine teretilo je 14 pripadnika nekadašnje JNA, paravojne formacije "Dušan Silni" i lokalnih vlasti za ubistvo 69 osoba, te za mučenja i zlostavljanja civila. Prvostepenu presudu iz 2012, kojom su svi optuženi proglašeni krivima, Apelacioni sud je ukinuo i naložio novo suđenje. U ponovljenom postupku, Viši sud je 2019. osudio osmoricu optuženih na kazne od četiri do osam godina zatvora, dok je postupak protiv više optuženih obustavljen. Apelacioni sud je potom 2023. oslobodio Željka Krnjajića i Milana Devčića optužbi, a ostalim optuženima dodatno smanjio kazne, nekima i ispod zakonskog minimuma od pet godina. Fond za humanitarno pravo je 2. novembra 2016. godine u ime Vilka Đakovića podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Srbije protiv Dušana Lončara, komandanta 2. gardijske motorizovane brigade JNA za ratni zločin u Lovasu. Od tada je, kako je ranije saopšteno, FHP pred domaćim organima preduzimao sva raspoloživa pravna sredstva radi pokretanja istrage, uključujući podnošenje dopuna prijave, urgencije i podnošenje žalbe Ustavnom sudu 2018. godine zbog neefikasnosti postupanja. Ustavna žalba je 2022. godine odbijena. Tužilaštvo za ratne zločine je 12. septembra 2022. godine, gotovo šest godina nakon podnošenja krivične prijave od strane FHP-a, podiglo optužnicu protiv Dušana Lončara. Suđenje je i dalje u toku.

Status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje na Kosovu podržava Srbija, rešavaće se u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu sa postignutim sporazumima i važećim kosovskim zakonima, izjavo je portparol Evropske unije u odgovoru za Radio Slobodna Evropa. "Kosovski premijer (Albin Kurti) se obavezao da će se baviti integracijom zdravstvenih i obrazovnih struktura, koje podržava Srbija, u konsultaciji sa kosovskim Srbima i EU, posebno sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog između Beograda i Prištine", navodi se. Zdravstvene i obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile. Od početka godine aktuelizovano je pitanje integracije ovih institucija u kosovski sistem. Predstavnici Srba na Kosovu traže da se o pitanjima obrazovanja i zdravstva raspravlja u BriseluKurti je 16. januara saopštio da će se proces integracije srpskog zdravstva i obrazovanja sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom, te da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. Ipak, nije precizirano koji modeli integracije se razmatraju, te da li će se ona desiti u okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, na čemu insistira Beograd. RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom oko ovog pitanja i čeka odgovor. Zajednica opština sa srpskom većinom dogovorena je 2013. godine, a pominje se i u Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija prihvatili 2023. godine. Prema statutu koji je izradila EU, ova Zajednica trebalo bi da reguliše i primanja, odnosno finansiranje iz budžeta Srbije. Najava početka integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija poklapa se sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona mogla bi da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, jer oni koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim.

U Sarajevu su završeni šesti po redu protesti na kojima se okupilo oko 200 osoba ispred Zemaljskog muzeja, u blizini mjesta nesreće u kojoj je poginuo Erdoan Morankić (23), a više osoba je povrijeđeno, nakon što je tramvaj iskočio iz šina i srušio stajalište. Nakon okupljanja blokirana je glavna saobraćajnica, a potom su učesnici protesta prošetali do centra grada, blokirajući glavnu saobraćajnicu. "Obraćam vam se kao neko ko svaki dan koristi gradsku saobraćajnu mrežu. Koliko još mladih mora da nestane da bi se sistem promijenio. Svaki put kada uđem u stari tramvaj osjećam strah koji nije moj, nego strah svih nas. Tražim javnu, transparetnu istragu i sanaciju infrastrukture u Grasu, da se vlast pobrine za pitanje mladih, imenovanje stručnih rukovodilaca, reviziju budžeta prema sigurnosti i socijalnim mjerama,", izjavila je studentica Lamija Hažimusić na protestu. Tužilaštvo Kantona Sarajevo je saopštilo 18. februara da je u okviru istrage tramvajske nesreće saslušano 30 svjedoka, te izuzeto 10 snimaka videonadzora sa okolnih objekata, kao i snimak iz tramvajske kabine. "Istraga se vodi u više pravaca, s posebnim akcentom na tehničku ispravnost tramvaja", saopšteno je iz Tužilaštva. Dodaju da je iz kantonalnog Ministarstva saobraćaja izuzeta "obimna dokumentacija koja se odnosi na rekonstrukciju kompletne tramvajske pruge i signalni planovi svih relevantnih raskrsnica koji će se vještačiti", te da se istragom bavi tim tužilaca Odjela za opći i privredni kriminal i korupciju. Tužilaštvo takođe ističe da su oni utvrdili da "postoji osnovana sumnja da je vozač počinio krivično djelo ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata sa smrtnom posljedicom", ali da poštuju odluku Suda koji je odbio njihov prijedlog pritvora za vozača tramvaja, te ga pustio na slobodu. Vozač se izjasnio da nije kriv, te da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što su tvrdili i u Sindikatu KJKP GRAS, javnog komunalnog preduzeća zaduženog za gradski prevoz u Sarajevu. U saopštenju Tužilaštvo zaključuje da će brzina rada zavisiti od policije, drugih agencija za provođenje zakona, kao i od naredbi nadležnog suda, potrebnih za istražne radnje na terenu. U danima nakon nesreće 12. februara, ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo, Nihad Uk, kao i direktor KJKP GRAS, Senad Mujakić. Stotine građana protestuju svaki dan na mjestu nesreće, te ispred zgrada vladinih i pravosudnih institucija, tražeći odgovornost za tragediju.