Splitska policija traga za mlađim osobama koje su 3. novembra prekinule program Dana srpske kulture u prostorijama Gradskog kotara Blatine, prenosi Hrvatska-radio televizija o slučaju koji je izazvao burne reakcije u javnosti. Kako prenosi HRT neslužbeno, pri upadu su učesnicima rekli da se program ne može održati u vrijeme obilježavanja okupacije Vukovara devedesetih godina od srpskih snaga, te tražili da iz prostorija izađu članovi Kulturno-umjetničkog društva (KUD) iz Novog Sada koji su došli iz Srbije. U događaju nije bilo fizičkog nasilja ni ozlijeđenih osoba, naveli su iz policije koja provodi istragu. Program u Splitu je organiziralo Srpsko kulturno društvo Prosvjeta. Splitska policija je potvrdila kako se incident dogodio oko 18.30 sati. Neslužbeno, navodno je riječ o članovima Torcide, navijačke grupe kluba Hajduk, a kako HRT prenosi, policija provodi intenzivno kriminalističko istraživanje kako bi otkrili osobe koje su učestvovale u incidentu. Premijer Hrvatske Andrej Plenković osudio je incident u Splitu i poručio da "isključivosti ili bilo kojem obliku netolerancije prema nacionalnim manjinama nema mjesta u hrvatskom društvu". "Najoštrije osuđujemo incident u Splitu tijekom kulturne manifestacije predstavnika srpske nacionalne manjine. Očekujemo da nadležna tijela u što kraćem roku procesuiraju odgovorne", napisao je Plenković u objavi na mreži X. Predsjednik Srpskog narodnog vijeća Boris Milošević za HRT je kazao kako "smatra da je prestrašno da jednu benignu kulturnu manifestaciju prekine skupina huligana iz ne znam kojeg razloga". "Ostavljam policiji da utvrdi što se točno dogodilo, ali mislim da svi kao društvo i politika - se moramo uključiti jer ovako ne može dalje. Imamo kulturne manifestacije i radionice s djecom. Tko će poslati svoje dijete na neko događanje koje osigurava policija", rekao je. I splitski gradonačelnik i nekolicina splitskih stranaka osudili su u incident. Gradonačelnik Tomislav Šuta rekao je kako Split mora biti grad sigurnosti, tolerancije i poštovanja za sve građane i goste, bez obzira na njihovu nacionalnu, vjersku ili bilo koju drugu pripadnost. "U mjesecu tuge i sjećanja na žrtvu Vukovara potrebno nam je zajedništvo, dostojanstvo i mir, a ne podjele i netrpeljivost", poručio je splitski gradonačelnik. Vukovar je u Hrvatskoj simbol otpora okupaciji srpskih snaga. Grad je u jesen 1991. godine napadnut snažnim snagama tadašnje Jugoslovenske nardone armije (JNA), pripadnika vojske samoproglašene Republike Srpska krajina i dobrovoljaca iz Srbije. Nakon višemjesečnih napada tenkovima, artiljerijom i pješadijom i zračnih raketiranja, hrvatska obrana grada slomljena je 18. novembra 1991. godine, većina nesrpskog civilnog stanovništva protjerana je iz grada, prvo u logore i zatvore u Srbiji, a potom u Hrvatsku. Dio hrvatskih vojnika i policajaca likvidiran je na dobru Ovčara nedaleko grada, a ostali su držani u logorima i zatvorima u Srbiji do tzv. velike razmjene 1992. godine. Erdutskim sporazumom ujesen 1995. godine dogovorena je mirna reintegracija dotadašnjeg UN-ovog sektora Sjever u ustavno-pravni položaj Republike Hrvatske sa trogodišnjim prijelaznim razdobljem. U Splitu je tokom rata nakon raspada bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u ratnoj luci Lora na sjeverozapadu splitskog poluotoka vojna policija organizirala vojno-istražni centar, a nakon što je početkom 1992. godine Jugoslavenska mornarica otišla. Ranijih godina je više hrvatskih državljana procesuirano u predmetima "Lora 1" i "Lora 2" za mučenje i stradanje civila i ratnih zatvorenika u tom logoru 1990-ih godina. U predmetu "Lora 3" Hrvatsko tužilaštvo već 18 godina istražuje slučaj stradanja 14 crnogorskih rezervista koji su ratnih devedesetih zarobljeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, a potom sprovedeni u splitski logor "Lora".

U pratnji nekoliko desetina motorista, grupa studenata i srednjoškolaca koja je pešačila od Novog Sada stigla je u ponedeljak uveče do mesta kod Narodne skupštine Srbije gde štrajkuje glađu Dijana Hrka, majka jednog od 16 nastradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. Njih su aplauzom i ovacijama dočekali Hrka i građani koji su se okupili da joj pruže podršku. Studenti pešaci doneli su Dijani Hrka buket cveća i poručili joj da stoje uz nju. Hrka, koja je izgubila sina u novosadskoj tragediji 1. novembra prošle godine, drugi dan štrajkuje glađu pored zgrade Skupštine Srbije zahtevajući kažnjavanje odgovornih. Maturant Bogdan Đurović rekao je za RSE da je bio u grupi koja je pešice otišla iz Beograd da u Novom Sadu prisustvuje komemorativnom skupu i da se vratila da podrže ženu "koja je prinela najveću žrtvu". Od poslepodnevnih sati iz improvizovanog šatorskog naselja, takozvanog "Ćacilenda", u kojem su pristalice režima, puštaju se nacionalističke pesme sa razglasa. Građani koji pružaju podršku odgovaraju zvižducima. Kordon policije razdvaja dve grupe, a incidenata nije bilo. Maturant Đurović je povodom muzike iz "Ćacilendu" dok Hrka štrajkuje glađu rekao da je zbog toga "pobesneo" i da ih je to samo još više guralo i "dalo još jači motiv da još više da podržimo tu ženu koja je zaslužila svu podršku ovoga sveta". "Ovo preko puta nas je sramota cele nacije što se dešava. Ovo preko puta nas je najgora stvar koja je mogla da se desi svima nama, ženi koja je prinela najveću žrtvu, koja je izgubila sina su puštali onakve pesme", rekao je Đurović. Između građana koji pružaju podršku Hrki i pristalica vladajuće Srpske napredne stranke došlo je do sukoba u nedelju uveče. Grupa studenata uputila se peške iz Novog Sada, posle komemorativnog skupa na godišnjicu pada nadstrešnice. Na skupu je govorila i Hrka koja je tada najavila da će 2. novembra početi štrajk glađu. Ranije u ponedeljak majku stradalog mladića došli su da podrže i građani iz drugih gradova Srbije. Podršku su joj pružili i učenici XIV Beogradske gimnazije. Policija nije dozvolila Hrki da 2. novembra štrajk započne ispred zgrade Skupštine Srbije gde se nalaze šatori pristalica vlasti. Isto veče obeležili su incidenti kada su jake snage policije razdvajale pristalice i protivnike vlasti koji su došli da podrže Hrku. Policija je saopštila da je privedeno 37 demonstranata koji su, kako je navedeno, učestvovali u narušavanju javnog reda i mira i izazivanju incidenata. Više javno tužilaštvo saopštilo je da je uhapšen aktivista i bivši košarkaš Vladimir Štimac zbog sumnje da je na protestu "pozivao na nasilnu promenu ustavnog uređenja i podstrekavao učesnike neprijavljenog skupa da izvrše napad na učesnike drugog prijavljenog skupa". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je demonstrante koji su došli da podrže Dijanu Hrku da su pokušali da napadnu "simbol slobode, Pionirski park", gde kampuju pristalice vlasti. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Bezbednosno-informativna agencija su u zajedničkom saopštenju "najoštrije osudili incidente u centru Beograda". Protesti podrške Dijani Hrki organizovani su i u Novom Sadu, Čačku, Subotici, Bačkoj Topoli, Leskovcu i drugim gradovima. U obrušavanju nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 16 osoba, a jedna je teško povređena. Tragedija se dogodila svega četiri meseca nakon što je stanična zgrada svečano otvorena, posle trogodišnje rekonstrukcije. Tužilaštva u Novom Sadu i Beogradu vode tri paralelna predmeta u ovom slučaju, ali odgovorni nisu kažnjeni ni posle godinu dana. Tragedija je dovela do masovnih antivladinih protesta, koje predvode studenti, kao i do višemesečnih blokada univerziteta i škola. U međuvremenu, demonstranti su među zahteve dodali i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Ministarstvo odbrane Hrvatske neće pozivati mladiće od 19 godina koji imaju državljanstvo Bosne i Hercegovine i Hrvatske i prijavljeno prebivalište u Bosni i Hercegovini na služenje vojnog roka u toj zemlji, potvrdilo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) nadležno hrvatsko ministarstvo. "Ministarstvo obrane te hrvatske državljane neće izlagati kaznenom progonu, budući da zakoni u Bosni i Hercegovini zabranjuju služenje vojnog osposobljavanja u stranim oružanim snagama", navodi se u odgovoru na upit RSE. Hrvatska je uvela obavezno služenje vojnog roka, a prvi regruti će biti primljeni u januaru. Prema Zakonu o odbrani BiH državljanima Bosne i Hercegovine čije je prebivalište na području Bosne i Hercegovine, uključujući i one s dvojnim državljanstvom, zabranjeno je služiti vojni rok i obučavati se u svojstvu regruta u oružanim snagama drugih država. Istovremeno, prema Zakonu o državljanstvu Bosne i Hercegovine se definiše, između ostalog, da "državljanstvo BiH može biti oduzeto u slučajevima kada državljanin Bosne i Hercegovine vrši dobrovoljnu službu u stranim vojnim snagama uprkos pravne zabrane takve službe". Iz Ministarstva odbrane Hrvatske navode i da Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine o dvojnom državljanstvu, koji je Hrvatski sabor usvojio 2007. godine, a Predsjedništvo BiH ratifikovalo 2011. godine, propisuje da dvojni državljanin vojnu obavezu ili drugu obaveznu službu izvršava u zemlji u kojoj ima prebivalište. "Vojnom obvezom i obveznom službom, u smislu ovog Ugovora, smatraju se sve obveze iz područja obrane koje se izvršavaju u skladu sa zakonodavstvom ugovornih stranaka. Ukoliko je dvojni državljanin izvršio obvezu služenja vojnog roka, odnosno civilne službe u jednoj od ugovornih stranaka, to se izvršenje priznaje i u ugovornoj stranci drugog državljanstva", navodi se u odgovoru za RSE.

Švedska Vlada saopštila je u ponedeljak da će zbog razvoja događaja u Srbiji "u pogrešnom smeru" obustaviti delove podrške državnim organima u Srbiji, a više je usmeriti ka jačanju civilnog društva. U saopštenju objavljenom na sajtu Vlada skandinavske zemlje navela je u da "već neko vreme primećuje nedostatke u volji srpske vlade za reformama", posebno po pitanju poštovanja principa vladavine prava, borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih sloboda i prava kao što su sloboda izražavanja i medija. "Razvoj u Srbiji ide u pogrešnom smeru. To se odnosi na sve, od porasta korupcije do nepoštovanja principa vladavine prava. Zemlje ne mogu da očekuju švedsku podršku ako ne sprovode reforme i razvoj koji očekujemo. Zato sada pravimo ove promene", naveo je u saopštenju švedski ministar za razvojnu saradnju i spoljnu trgovinu Benjamin Dusa (Dousa). Ministarstvo spoljnih poslova Srbije izrazilo je žaljenje zbog odluke švedske Vlade i odbacilo navode iz njenog saopštenja navodeći da izneti stavovi o vladavini prava, slobodi medija i borbi protiv korupcije "ne odražavaju realno stanje niti duh partnerstva koji je godinama postojao između naše dve zemlje". Saopštenje švedske vlade o smanjenju pomoći srpskim državnim organima usledilo je posle objavljivanja nacrta izveštaja Evropske komisije koja je ocenila da je u Srbiji tempo sprovođenja reformi značajno usporen, dok u zemlji godinu dana traju masovni protesti predvođeni studentima u blokadi kojima se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu. Vlada Švedske, koja pruža podršku Srbiji u okviru Strategije za reformsku saradnju sa Zapadnim Balkanom i Turskom, navela je da je odlučila da preispita podršku Beogradu, u skladu s principima proširenja EU zasnovanog na zaslugama, što, kako se dodaje, znači da se nagrađuju zemlje koje napreduju i pokazuju spremnost za reforme, dok se podrška može smanjiti ili zamrznuti zemljama koje ne poštuju osnovna prava ili imaju nedostatke u svom demokratskom razvoju. "Vlada je stoga odlučila da obustavi određene oblike podrške srpskoj državi i umesto toga preraspodeli resurse za jačanje civilnog društva", navodi se u saopštenju švedske Vlade. Evropska komisija je u nacrtu izveštaja o napretku kandidata za članstvo ocenila da "Srbija treba da sprovede kredibilne reforme u svim oblastima", a posebno na polju usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U tom dokumentu se navodi da je došlo do produbljivanja "polarizacije u srpskom društvu" usled "masovnih studentskih i građanskih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine". To, prema nacrtu dokumenta, odražava razočaranje građana zbog korupcije i uočeni nedostatak odgovornosti i transparentnosti, zajedno sa slučajevima prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritiska na civilno društvo. Navedeno je i da su u određenoj meri "neprimereni uticaj" vlasti i pokušaji ograničavanja nezavisnosti pravosuđa potkopali vladavinu prava i demokratiju u Srbiji, dok je takođe došlo do pogoršanja "slobode udruživanja, okupljanja i izražavanja". Prethodno je u oktobru Evropski parlament usvojio rezoluciju o "Polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon novosadske tragedije" u kojoj je ocenjeno da je srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je u reakciji na odluku švedske Vlade navelo da je u prethodnom periodu ostvaren "merljiv napredak u brojnim oblastima koje neposredno utiču na svakodnevni život građana, te stoga očekujemo da se svaka procena reformskih napora temelji na realnim pokazateljima, a ne na političkim narativima ili medijskim interpretacijama". "Srbija je suverena država koja svoje reforme sprovodi u skladu sa ustavom, zakonima i evropskim obavezama, ali ne pod pritiscima, uslovljavanjima ili političkim etiketama. Naša zemlja u potpunosti poštuje pravo svake države da samostalno određuje svoje prioritete, ali istovremeno očekuje da se ocene institucionalnih procesa zasnivaju na objektivnim i proverljivim činjenicama", navelo je srpsko ministarstvo. Ministarstvo spoljnih poslova je dodalo da će Srbija "odlučno odbacivati pristupe koji podrazumevaju poučavanje, uslovljavanje ili pokušaje unutrašnjeg političkog uticaja", a da "nastavlja svoj evropski put kao država koja očekuje uvažavanje i koja svoje odluke donosi samostalno".

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula ocenio je da je odnos Evropske komisije prema vlasti predsednika Aleksandra Vučića bio "neopravdano blag" i izrazio očekivanje da će izvršno telo Evropske unije skinuti "rukavice ili barem jednu rukavicu kada govori o Srbiji". Picula je za televiziju N1 rekao odlaganje političkog rešenja za "neproglašeno vanredno stanje u Srbiji" može povećati rizik od ozbiljnijih sukoba. "Dugo vremena je odnos EU, zapravo pre svega Evropske komisije, prema Vučićevom Beogradu bio je neopravdano blag. Brisel je dugo godina ignorisao sve jasnije znakove jačanja autokratije u Srbiji i s njom povezane pojave korupcije, slabljenja institucija pravne države, kao i odbacivanja temeljnih vrednosti na kojima počiva Evropski poredak", rekao je Picula. On je dodao da je Vučić dugo imao podršku uglednih evropskih političara, pre svega bivše nemačke kancelarka Angele Merkel, ali i nekih drugih političara iz članica EU, dodajući da se nada da se taj "odnos pomalo menja". "Ja očekujem sutra, u utorak, prilikom objavljivanja tog zbirnog izveštaja Evropske komisije o stanju u državama kandidatkinjama, da ovaj put skine rukavice ili barem jednu rukavicu kada govori o Srbiji, što nije bio slučaj proteklih Godina", rekao je Picula. Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije navela da zemlja i dalje zaostaje kada je reč o usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU jer nije uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Još je ukazano i na sve veću polarizaciju u toj zemlji usled talasa masovnih protesta koji traju već godinu dana. Evropski parlament usvojio je u oktobru rezoluciju o polarizaciji i represiji u Srbiji kojom se podržava pravo studenata i građana na mirne proteste, najoštrije osuđuje talas nasilja pod pokroviteljstvom države, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja. U rezoluciju o "Polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon novosadske tragedije" se ocenjuje da je srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji. Izvestilac Evropskog parlamenta je za N1 povodom situacije u Srbiji rekao da se "reaguje sve više represijom, nasiljem prema svima onima koji izražavaju svoje mišljenje na ulicama, ali ne samo na ulicama". "Meni se čini da je ovo jedna od etapa tog građanskog bunta i svako odlaganje nekog političkog rešenja ove krize, neproglašenog vanrednog stanja u Srbiji, možda dovodi celu zemlju u povećani rizik od nekih ozbiljnijih sukoba, koji naprosto mogu završiti i sa nekakvom tragedijom. Ja sam pre nekoliko meseci rekao da se najviše bojim 17. žrtve, odnosno pored 16 ljudi koji su stradali u padu nadstrešnice, ako se dogodi neki tragičan slučaj i tokom samih protesta, tada će situacija zaista postati krajnje ozbiljna," kazao je Picula. Povodom zahteva studenata u blokadi da vlast raspiše vanredne parlamentarne izbore, Picula je rekao da nema razloga da veruje da bi izbori održani pod ovim okolnostima bili slobodni i pošteni, budući da vlasti u Srbiji nisu ispunili "gotovo nijednu" od 25 preporuka međunarodnih posmatrača. "Jer je u Srbiji u ovome trenutku i dalje potpuna dominacija stranke na vlasti, odnosno jednog čoveka kome sigurno nije u interesu da ispuni ono što od njega očekuju, naravno, najprije građani Srbije, ali onda i međunarodna zajednica, pogotovo EU, čiji deo deklaratorno Srbija želi da bude", rekao je Picula. Vučić je u nedelju ponovo izjavio da će parlamentarni izbori biti održani pre roka, ali nije naveo kada.

Kosovske vlasti su u ponedeljak optužile Srbiju za kršenje teritorijalnog integriteta Kosova, pošto je kosovska policija objavila da je 1. novembra dobila informacije da je u oblasti Leposavića srpska Žandarmerija navodno povredila i otela kosovskog državljanina srpske nacionalnosti. Vlasti u Srbiji zasad nisu komentarisale ovaj slučaj. Prema saopštenju policije, sumnja se da se mesto incidenta nalazi na teritoriji Kosovo, odnosno unutar područja koje se naziva nulta tačka, blizu područja Leposavića, grada na severu zemlje, u kojem Srbi čine većinu. Kosovska policija navodi da sarađuje s misijom NATO-a na Kosovu (KFOR) koja je odgovorna za graničnu oblast. KFOR je za RSE naveo da je upoznat s izveštajem kosovske policije o sumnji da je srpska Žandarmerija povredila i otela kosovskog Srbina, dodajući da je bezbednosna situacija na granici mirna. "Kosovska policija je pokrenula istragu i nastavlja da bude u bliskom kontaktu sa nekoliko subjekata, uključujući KFOR. Kosovska policija je koordinirala svoje aktivnosti na kosovskoj strani administrativne granične linije sa KFOR-om", navodi se u saopštenju misije NATO-a. RSE je takođe kontaktirao Osnovno tužilaštvo u Mitrovici za više detalja, ali nije dobio odgovor. Optužbe na račun SrbijePredsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da demokratski svet mora da reaguje i zaustavi "napade" Srbije koji ugrožavaju mir i stabilnost. Osmani je navela da je taj slučaj još jedan dokaz "hegemonističkog pristupa" Srbije. "Svaki građanin koji se usudi da govori istinu o Vučićevom autokratskom režimu biva napadnut i mučen na najbrutalniji mogući način", napisala je ona na Fejbuku (Facebook). Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) izjavio je da je ta akcija deo politike Srbije zasnovane na zastrašivanju i progonu građana koji se ne pokoravaju režimu predsednika Srbije Aleksandra Vučića. "Ovakav agresivan i provokativan pristup Srbije je neprihvatljiv. On predstavlja ozbiljno kršenje naših državnih granica i prava naših građana", naveo Svećlja na Fejbuku, pozivajući međunarodne faktore da reaguju na postupke Srbije i spreče ponavljanje takvih neprijateljskih dela. Kosovska policija je saopštila da je žrtva, identifikovana inicijalima M.V., prema rečima svedoka, prevezena kolima hitne pomoći u grad Niš u Srbiji. Policija je saopštila da je ispitala očevice i od njih dobila informacije da su "maskirane osobe ušle na teritoriju Kosova, povredile i otele žrtvu, a zatim je odvele na teritoriju Srbije". Povodom ovog slučaja, RSE je poslao pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane Srbije, ali dosad te institucije nisu odgovorile. Univerzitetski klinički centar u Nišu takođe nije odgovorio na upit. Prve informacije u vezi s navodnim povređivanjem i otmicom objavio je advokat Ivan Ninić u Srbiji. On je na društvenoj mreži X napisao da je Milan Vukašinović teško ranjen u pucnjavi u selu Jelakce kod Leposavića i da mu se lekari bore za život u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu. Ninić je u objavi, između ostalog, postavio pitanje da li su u incidentu učestvovali pripadnici Vojske Srbije u maskirnim uniformama bez obeležja. Leposavić, koji se nalazi u pograničnoj zoni između Kosova i Srbije, jedna od četiri opštine na severu Kosova, gde većinu čine Srbi. Ovo nije prvi put da kosovske vlasti optužuju srpsku Žandarmeriju za ulazak na teritoriju Kosova. U martu 2012. godine, dva kosovska policajca su uhapšena u selu Dumnica kod Podujeva. Posle 48 sati su puštena. Tri pripadnika kosovske policije su uhapšena 2023. godine. Prema vlastima u Beogradu, oni su uhapšeni više od kilometar unutar srpske teritorije, dok su zvaničnici u Prištini rekli da su kidnapovani na Kosovu dok su bili u graničnoj patroli. Stanovnici sela Karačevo u opštini Kamenica na istoku Kosova od završetka rata neprestano reaguju na, kako navode, ulaske srpske Žandarmerije na teritoriju Kosova.

Na sednica Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije odlučeno je u ponedeljak da javni razgovor sa kandidatima za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) bude organizovan 4. novembra. Ta odluka, po kojoj će javno slušanje biti organizovano u Skupštini Srbije u Ulici kralja Milana, s početkom u 12.00 usvojena je jednoglasno. Na ranijoj sednici tog Odbora sačinjena je konačna lista od 18 kandidata za članove Saveta REM-a o kojima će se glasati na sednici Skupštine Srbije a njih devetoro treba da bude izabrano. Rastislav Dinić, poslanik opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF) koji je u Odboru za kulturu i informisanje, za Radio Slobodna Evropa (RSE) je rekao da su od 18 kandidata njih 10 nezavisni kandidati, što bi značilo da će na kraju glasanja u Savetu REM oni činiti većinu. "To bi značilo da će odnos snaga biti 5:4 u korist nezavisnih kandidata. To je nešto što budi optimizam", ocenio je Dinić. Prigovori civilnog sektoraČlanovi odbora prethodno su, tokom rasprave o izmenama liste kandidata za izbor članova Saveta REM podržali odluku Nacionalnih saveta nacionalnih manjina da Muhedin Fijuljanin i Ljumturije Ahmeti budu njihovi kandidati. Krajem oktobra više nevladinih organizacija i novinarskih udruženja optužilo je stručnu službu Narodne skupštine da je prekršila Zakon o elektronskim medijima tokom sastanka usaglašavanja o kandidatima iz grupe Nacionalnih saveta. Kako je saopštila nevladina organizacija Građanske inicijative, osim tri ovlašćena predlagača Nacionalnih saveta koji su već učestvovali u ovoj proceduri i predlagali kandidate, pojavilo se još devet predlagača koji do sada nisu učestvovali u proceduri. Na taj način je broj dodatnih ljudi koji su glasali uticao na ishod glasanja u toj grupi. Ova organizacija, ali i brojne druge, zatražili su od nadležnih u Narodnoj skupštini da ponište naknadno dodate listiće i da se utvrde tačni rezultati glasanja u toj grupi. To je na koncu i učinjeno. Nebojša Bakarec, član Odbora za kulturu i informisanje iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kazao je u ponedeljak da je vlast nevladinim organizacijama i opoziciji, u vezi sa procesom izbora Sveta REM ispunila sve što su tražili. Kako se biraju članovi REM?Konkurs za izbor članova Saveta REM raspisuje Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine. Postoji devet grupa ovlašćenih predlagača iz različitih društvenih sfera: Nezavisne institucije, Akreditovani univerziteti, Udruženja elektronskih medija, Udruženja novinara, Filmska i muzička industrija, Organizacije – sloboda izražavanja, Organizacije – zaštita dece, Nacionalni saveti, Crkve i verske zajednice. Broj predlagača varira od grupe do grupe. Tako u grupi Nezavisne institucije postoje tri predlagača (Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja), dok u grupi organizacija koje se bave zaštitom dece ima čak 60 organizacija. Svaki predlagač predlaže dva člana, a nakon usaglašavanja predlagača i intervjua kandidata, Narodnoj skupštini se šalje na izbor maksimalno 18 kandidata, dva u svakoj oblasti. Nakon toga Narodna skupština prostom većinom bira 9 članova Saveta REM. Predlagači suzili izborOvlašćeni predlagači za izbor članova Saveta REM suzili su, kako je ranije rečeno, izbor na po dva kandidata iz svake kategorije. Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kandidovali su, kako je pisala Nova.rs, Stevicu Smederevca i Gordanu Predić, a crkve i verske zajednice Snežanu Miljković i Meljvuda Dudića. Udruženje izdavača elektronskih medija predložilo je, kako su ranije objavili mediji, Miloša Garića i Jovanu Vitez. Kandidati Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara su Mileva Malešić i Đorđe Vlajić, dok su Udruženja, čiji su ciljevi zaštita dece za REM, kandidovali Dušana Aleksića i Dubravku Valić Nedeljković. Udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja za REM su kandidovali Rodoljuba Šabića i Antonelu Rihu. Udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora kandidovali su Mladena Matičevića i Iru Prodanov Krajišnik, a univerziteti u Srbiji Vanju Šibalić i Milana Petkovića. Srbija od 4. novembra 2024. godine nema Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Tada je, po novousvojenom Zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova. Konkurs za izbor članova Saveta REM je raspisan u jeku studentskih protesta u kojima zahtevaju odgovornost za smrt 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine. Taj konkurs, međutim, praktično je obustavljen, jer je sedam od ukupno 18 kandidata povuklo svoju kandidaturu, tvrdeći da je proces obilovao nepravilnostima i nezakonitostima. Pod pritiskom studentskih protesta i dvonedeljne blokade Radio-televizije Srbije (RTS), Skupština Srbije raspisala je 28. aprila novi konkurs za članove REM.

Crna Gora je zemlja porijekla, odredišta i tranzita za žrtve trgovine ljudima, piše u Izvještaju eksperata Savjeta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA), objavljenom 3. novembra. U periodu od 2021. do 2024. identifikovano je ukupno 67 žrtava, od kojih su većina, 79 odsto, bila djeca. Broj se povećavao tokom godina - 2021. ih je bilo pet, a 2024. - 28, navodi se u izvještaju. Glavni oblik eksploatacije bilo je prisilno prosjačenje, zatim prisilni brak i seksualna eksploatacija. U poslednjoj godini koju izvještaj obuhvata djeca su činila većinu identifikovanih žrtava prinudnog prosjačenja, dok su tri dječaka iste godine identifikovana kao žrtve radne eksploatacije uz prinudno prosjačenje. Te godine identifikovani su i slučajevi radne eksploatacije osam osoba. U dokumentu se navodi da je u istom periodu evidentirano 11 istraga i 14 krivičnih postupaka, a da su izrečene tri zatvorske kazne koje su bile blizu ili ispod zakonskog minimuma. U izvještaju se navodi da su pripadnici romske i egipatske zajednice, posebno žene i deca, lica bez državljanstva, migrantski radnici i tražioci azila, posebno ranjivi na trgovinu ljudima u Crnoj Gori. Broj migrantskih radnika iz trećih zemalja u Crnoj Gori je porastao zbog nedostatka domaće radne snage. GRETA smatra da bi vlasti trebalo da smanje zavisnost migrantskih radnika od svojih poslodavaca izdavanjem radnih dozvola koje im omogućavaju da promene poslodavce. Smatraju da vlasti treba da preduzmu korake kako bi spriječili tražioce azila i izbjeglice da postanu žrtve trgovine ljudima, poboljšanjem njihovog pristupa tržištu rada i zdravstvenoj zaštiti, te da se uspostavi procedura za identifikaciju žrtava trgovine ljudima među njima, uključujući djecu bez pratnje i razdvojenu djecu. U izvještaju se naglašava da se na primorju bilježi rizik od seksualne eksploatacije žena i djevojaka u okviru tzv. "elitne prostitucije, posebno u luksuznim hotelima i na jahtama". GRETA ističe da su zabilježeni slučajevi žena koje su "dovedene na primorje pod lažnim obećanjem zaposlenja, najčešće kao hostese, a zatim prisiljene na prostituciju". U izvještaju se navodi slučaj iz oktobra 2023. kada je 15 žena iz Ukrajine, Bjelorusije, Izraela i drugih zemalja identifikovano kao žrtve trgovine ljudima. Žene su, kako piše, regrutovane putem interneta od članova međunarodne kriminalne grupe, a jedan od osumnjičenih bio je fotograf koji je fotografije koristio za ucjene, prisiljavajući ih da eksplicitne sadržaje objavljuju na internetu. Više državno tužilaštvo u Podgorici podiglo je optužnicu u aprilu 2024. protiv četiri osobe zbog organizovane trgovine ljudima, navodi se u izvještaju. Navodi se i da nadležni organizuju obuke za hotelsko osoblje kako bi se prepoznali indikatori trgovine ljudima ali da nijesu preduzete mjere za suzbijanje seksualne eksploatacije i da vlasti "nijesu svjesne obima problema ili nijesu spremne da ga dovoljno ozbiljno tretiraju". Crnogorske vlasti su naglasile sve veću ulogu interneta u regrutovanju i eksploataciji žrtava. GRETA je pozvala vlasti da razviju mjere za sprečavanje trgovine ljudima putem interneta uključujući digitalne alate za sprovođenje istraga, i da unaprijede saradnju sa dobavljačima internet usluga. Ponavljaju određeni broj preporuka iz prethodnih izvještaja, a koje nisu sprovedene i kojima bi trebalo pristupiti prioritetno. One uključuju efikasan pristup nadoknadi štete za žrtve trgovine ljudima; sistematsko davanje perioda za oporavak i razmišljanje stranim žrtvama trgovine ljudima, i proaktivnu istragu slučajeva trgovine ljudima, obezbeđujući resurse za policiju.

Ruski zračni napadi pogodili su civilne ciljeve u Ukrajini, saopštili su ukrajinski zvaničnici 3. novembra, pri čemu je nekoliko osoba poginulo, a stambene zgrade su ozbiljno oštećene. Moskva je istovremeno saopštila da je izvela masovne napade dok njene trupe nastavljaju napredovanje ka ključnom gradu Pokrovsku. Na istočnim i južnim prilazima Pokrovsku, ruske snage su posljednjih sedmica polako napredovale, zauzimajući puteve, postepeno prekidajući linije snabdijevanja i vršeći pritisak na ukrajinsku odbranu. Ruske trupe su uspjele da učvrste stabilniju poziciju unutar razrušenog grada, dok su ukrajinske snage, pod pritiskom i na drugim lokacijama na sjeveru, poput Kupjanska, imale poteškoće da ih zaustave. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je tokom noći 3. novembra napalo vojne i industrijske objekte, uključujući ukrajinski vojni aerodrom, bazu za popravku vojne opreme, vojne industrijske kapacitete, kao i gasnu infrastrukturu koja ih podržava. Tvrdnje se ne mogu nezavisno potvrditi, dok je ukrajinski 7. korpus za brzi odgovor saopštio da se operacije čišćenja grada od ruskih trupa nastavljaju, pri čemu su ukrajinske snage spriječile pokušaj presijecanja linije snabdijevanja iz Rodynskog ka sjeveru. Pokrovsk se nalazi na raskrsnici dva glavna autoputa — jednog koji vodi zapadno ka Dnjepropetrovskoj oblasti i gradu Dnjepru, i drugog koji vodi sjeveroistočno ka gradu Kostjantinivka, važnom željezničkom čvorištu — te je predstavljao ključnu tačku ukrajinske odbrane na centralnim i južnim dijelovima 1.100 kilometara duge linije fronta. U međuvremenu, guverner ukrajinske Donjecke oblasti Vadim Filaškin izjavio je da su tokom noći poginule tri osobe, dok su lokalne vlasti u sjeveroistočnoj oblasti Sumi saopštile da je jedna osoba poginula u zasebnom napadu. Oleksandr Prokudin, guverner oblasti Herson, rekao je da je ruska vojska tokom noći napala više gradova i naselja u toj oblasti. "Zbog ruske agresije, jedna osoba je poginula, a osam je povrijeđeno", rekao je Prokudin. Guverner Dnjepropetrovske oblasti Vladislav Hajvanenko izjavio je da su ruske rakete izazvale požar u poslovnoj zgradi i povrijedile jednu osobu, dok je guverner Harkivske oblasti Oleh Sinehubov rekao da je 13 gradova i naselja, uključujući i glavni grad oblasti Harkiv, bilo meta ruskih dronova i raketa tokom noći. Pet osoba je povrijeđeno. Prvi zamjenik načelnika Inhulskog okruga u gradu Mikolajivu, Anton Užva, rekao je za Radio Slobodna Evropa da je ruski zračni napad ujutro pogodio i oštetio lokalni hipermarket građevinskog materijala. "Oštećeno je i pet višespratnica, uglavnom su razbijeni prozori. Srećom, niko nije ozbiljno povrijeđen", rekao je Užva. Novinari Radija Slobodna Evropa izvijestili su s lica mjesta da je zgrada hipermarketa ozbiljno oštećena, uključujući krov i više zidova koji su uništeni. Lokalna stanovnica Natalija rekla je za Radio Slobodna Evropa da je to područje redovno izloženo ruskim zračnim napadima. Zvaničnici ukrajinske protivzračne odbrane saopštili su da je ruska vojska tokom noći koristila 150 dronova i raketa u napadu. Prema saopštenju, Rusija je ispalila tri balističke rakete tipa X-47M2 Kinzhal, četiri rakete Iskander-M, pet raketa S-300/S-400, kao i 138 dronova na teritoriju Ukrajine. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 3. novembra da je njihova protivzračna odbrana tokom noći oborila 365 ukrajinskih dronova. Zvaničnici ruske civilne avijacije saopštili su da su operacije na aerodromu u gradu Saratov, koji se nalazi u oblasti Volge, bile obustavljene na nekoliko sati radi "osiguranja bezbjednosti letova".

Srpska lista je saopštila da je toj najvećoj stranci Srba na Kosovu, koja ima podršku Beograda, pristupila Građanska inicijativa Srpska narodna sloga iz Klokota na čelu sa Srećkom Spasićem, te da su svi članovi istakli da "bezrezervno veruju predsedniku Aleksandru Vučiću i institucijama države Srbije". Inače, Klokot je jedina od deset opština sa srpskom većinom na Kosovu u kojoj Srpska lista nije pobedila u prvom krugu lokalnih izbora. Drugi krug se održava u nedelju, 9. novembra, kada su u Klokotu svoje snage trebali da odmere upravo Srećko Spasić iz Građanske inicijative Srpska narodna sloga i Božidar Dejanović iz Srpske liste. U prvom krugu izbora 12. oktobra Spasić je dobio 666 glasova od oko 2.000 izašlih birača, dok je Dejanović imao oko 880. Kosovski savez u Klokotu, koji je u prvom krugu izbora dobio 73 glasa, 28. oktobra je saopštio da će u drugom krugu podržati Srećka Spasića, kandidata za gradonačelnika Građanske inicijative Srpska narodna sloga. Istog dana je iz stranke Srećka Spasića saopšteno se je 9. novembar "datum koji će se upisati u istoriju", uz parolu "Svi zajedno za jednu pobedu". Samo par dana kasnije, Srećko Spasić kaže kako želi da da svoj doprinos srpskom jedinstvu i da sa svim svojim resursima pristupa Srpskoj listi. "Ujedno, ja Srećko Spasić, želim da obavestim javnost i sve građane opštine Klokot da se povlačim iz izborne trke i neću učestvovati u drugom krugu izbora za gradonačelnika opštine Klokot koji se održava 9. novembra, a svu svoju snagu i energiju, zajedno sa dosadašnjim članovima Srpske narodne sloge, a sada članovima Srpske liste, uložiću u pobedu Srpske liste pod rednim brojem 170 na ovim lokalnim izborima, kao i na svim budućim izborima na ovim prostorima". Srpska lista je pozdravila ovu odluku i ocenila da je to “dokaz zrelosti i odgovornosti”. Radio Slobodna Evropa pokušava da dobije Spasića za komentar oko odluke da se priključi Srpskoj listi. Iz Centralne izborne komisije su za RSE naveli da povlačenje jednog kandidata iz izbornog procesa u ovoj fazi ne utiče na održavanje izborne trke. “Prema procedurama i rokovima koje je utvrdio CIK, krajnji rok za povlačenje kandidata iz izborne trke bio je 2. septembar 2025. Drugi krug izbora za predsednika opštine Klokot nastavlja se sa imenima dva kandidata koji su osvojili najviše glasova u prvom krugu”, navodi se u odgovoru. 'Pravljenje mesta za potpunu kontrolu jedne stranke'Eugen Cakoli (Cakolli) iz Kosovskog demokratskog institute za RSE kaže da povlačenje Srećka Spasića iz Klokota uoči drugog kruga lokalnih izbora ima "značajan politički uticaj". "Kada se nezavisni kandidat, koji je predstavljao alternativu Srpskoj listi, pridruži njoj uoči drugog kruga, poruka se može protumačiti kao način na koji se nezavisne snage demontiraju kako bi se napravilo mesto za potpunu kontrolu jedne stranke", ocenjuje Cakoli. On dodaje da ovakav razvoj događaja slabi ideju o pravoj izbornoj trci i pretvara proces u formalnost, gde je ishod unapred određen. "Ova akcija otkriva i nivo spoljašnjeg političkog uticaja i nedostatak političke autonomije lokalnih srpskih zajednica. Štaviše, iako je čudna, situacija je apsolutno sumnjiva i trebalo bi je istražiti", dodaje. Spasić već bio gradonačelnik Klokota iz Srpske listeInače, na poslednjim lokalnim izborima 2021. godine Spasićeva inicijativa je takođe išla u drugi krug izbora u Klokotu ali je u drugom krugu pobedu odnela Srpska lista. Tada je uoči održavanja drugog kruga izbora Građanska inicijativa Narodno jedinstvo Saše Mirkovića podržala Srpsku listu, iako je Srećko Spasić tvrdio kako sa njim ima “načelni dogovor”. Srećko Spasić je inače već bio gradonačelnik Klokota ispred Srpske liste ali je ovu partiju napustio kada je 2017. godine njegov sin, Strahinja Spasić, kao kandidat za gradonačelnika, uoči drugog kruga lokalnih izbora ostao bez podrške svoje partije. Naime, Srpska lista je tada saopštila da je njen kandidat u drugom krugu Božidar Dejanović, koji je u prvom krugu izašao ispred Građanske inicijative Klokot-Vrbovac, a ne njihov dotadašnji kandidat Srećko Spasić. Oni su tada saopštili da je Dejanović sa kompletnim članstvom pristupio Srpskoj listi, te pozvali građane da njega podrže u drugom krugu glasanja. Božidar Dejanović je potom i pobedio sa 50,24 odsto glasova, dok je Strahinja Spasić imao 49,76 odsto. U konačnim rezultatima Centralne izborne komisije Kosova se navodi da je Dejanović na izborima pobedio ispred GI Klokot- Vrbovac, a da je Strahinja Spasić bio kandidat Srpske liste. Ipak Dejanović je funkciju gradonačelnika Klokota do sada obavljao kao funkcioner Srpske liste. Klokot je jedna od četiri opština sa srpskom većinom u Kosovskom Pomoravlju. U tom regionu živi oko 30.000 Srba.

Visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku i potpredsjednica Evropske komisije Kaja Kallas izjavila je u Sarajevu, govoreći o mandatu visokog predstavnika u BiH, kako je došlo vrijeme da se međunarodna supervizija gasi, ali kada BiH bude imala odgovarajuće kapacitete za donošenje odluka. Kallas se nalazi u službenoj posjeti BiH, 3. novembra, u okviru koje je boravila u kampu Butmir kod Sarajeva gdje su smješteni pripadnici EUFOR-a (Mirovna misija EU). EUFOR ima mandat i za korištenje sile u slučaju da je "sigurno i stabilno okruženje ozbiljno ugroženo, a postojeće sigurnosne strukture budu u opasnosti da se raspadnu". Ona je izjavila i kako su nedavni događaji u Narodnoj skupštini Republike Srpske "prilika da se smire političke tenzije". "Slobodni i pošteni izbori mogu vratiti povjerenje u lokalne vlasti. Građani BiH zaslužuju priliku za stabilnost i priliku da prodišu", navela je Kallas. Skupština RS usvojila je 18. oktobra Zakon o prestanku važenja zakona koje je već ništavnim proglasio Ustavni sud BiH. Radi se o Zakonu o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti, Zakonu o neprimjenjivanju Odluka Ustavnog suda BiH, Izbornom zakonu RS, Zakonu o zabrani djelovanja vanustavnih institucija BiH, Zakonu o dopuni Krivičnog zakonika RS, te Zakonu o visokom sudskom i tužilačkom savjetu RS. Prema njenim riječima, Evropska unija je odgovorila prijetnjama ustavnom poretku Bosni i Hercegovini još u martu na način da je ojačala evropske trupe (EUFOR) u Bosni i Hercegovini. Ona se osvrnula i na produženje mandata EUFOR-u 31. oktobra koje je izglasalo Vijeće sigurnosti UN-a. "Svijet je prepoznao da oni čine Bosnu i Hercegovinu sigurnom, te da EU od Dejtona do danas čini sve kako bi BiH učinila sigurnom", kazala je ona. Kallas se osvrnula i na Program reformi koje je poslalo Vijeće ministara BiH, a koje bi, kako je navela, trebalo BiH da donese milijardu eura koje će pomoći u njenom razvoju. Navela je i kako je Evropska komisija u izvještaju o napretku BiH za narednu godinu navela preporuke koje se odnose na pravosudnu reformu i uspostavu glavnog pregovarača.

Dijana Hrka, čiji je sin poginuo u padu nadstrešnice u Novom Sadu, nastavila je 3. novembra štrajk glađu pored zgrade Skupštine Srbije tražeći kažnjavanje odgovornih. "Ostajem ovde do daljeg zbog pravde i istine, i da nijedna majka više nikad ne doživi ovo što sam ja doživela. Želim samo da neko odgovara i da bude osuđen za ono što se dogodilo", rekla je Hrka za Radio Slobodna Evropa (RSE) nakon što je noć provela u šatoru u blizini mesta na kojem od marta kampuju pristalice vlasti. Posle incidenata i privođenja skoro 40 demonstranata koji su se prethodno veče okupili na protestu podrške Hrki, ispred Skupštine Srbije je mirno, a pored šatora u kojem štrajkuje glađu okupilo se stotinak ljudi. "Vidite koliku podršku imam, koliko je moje dece došlo. Oni mi ne daju da padnem", rekla je Hrka. Među okupljenima je i grupa srednjoškolaca sa transparetnom "Računajte na nas", koja je blokirala jednu od centralnih gradskih raskrsnica. "Bili smo na prva tri časa i onda smo odlučili da dođemo ovde pošto je brojnost ljudi koji daju podršku Dijani opala. Došli smo da pokažemo svoj stav i podršku njoj, ali i svima koji se bore za pravednije društvo", rekla je za RSE Nađa, učenica 14. beogradske gimnazije. Metalna ograda i policijski kordoni razdvajaju one koji su došli da podrže Hrku od šatorskog naselja pristalica vlasti. "Ona više nije imala izbora i zato se odlučila za ovaj radikalni potez. Što se tiče policije, otežavaju nam bilo kakvo traženje pravde i dokazuju da zakon nije isti za sve", rekao je Matija iz Beograda. Stefan je sa još tridesetak sugrađana na protest podrške Hrki došao iz Kruševca na jugu Srbije. "Mi smo pre svega tu zbog nje, ali i studenata i svih koji protestuju. Koliko Dijana bude bila tu, toliko ćemo i mi biti sa njom", rekao je on za RSE. Među okupljenima su i predstavnici više opozicionih stranaka. Dijana Hrka je štrajk glađu najavila 1. novembra na komemorativnom skupu povodom godišnjice pogibije 16 ljudi u Novom Sadu. Skup su organizovali studenti koji godinu dana predvode antivladine proteste tražeći političku i krivičnu odgovornost za pad nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice, koju vlast odbacuje. Uprkos optužnicama i istrazi protiv bivših državnih fukcionera, suđenja za nesreću još nisu počela. Incidenti i privođenja ispred SkupštinePolicija nije dozvolila Hrki da 2. novembra štrajk započne ispred zgrade Skupštine Srbije gde se nalaze šatori pristalica vlasti. Isto veče obeležili su incidenti kada su jake snage policije razdvajale pristalice i protivnike vlasti koji su došli da porže Hrku. Iako nije bilo neposrednog kontaka, i sa jedne i sa druge povremeno su strane letele flaše, delovi metalne ograde i priotehnika, a iz šatorskog naselja su tokom cele večeri puštane rodoljubive i nacionalističke pesme. Policija je saopštila da je privedeno 37 demonstranata koji su, kako je navedeno, učestvovali u narušavanju javnog reda i mira i izazivanju incidenata. "Jako sam se ružno osećala zato što policija nije štitila nas nego njih", rekla je Hrka za RSE. Više javno tužilaštvo saopštilo je da je uhapšen aktivista i bivši košarkaš Vladimir Štimac zbog sumnje da je na protestu "pozivao na nasilnu promenu ustavnog uređenja i podstrekavao učesnike neprijavljenog skupa da izvrše napad na učesnike drugog prijavljenog skupa". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je demonstrante koji su došli da podrže Dijanu Hrku da su pokušali da napadnu "simbol slobode, Pionirski park", gde kampuju pristalice vlasti. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Bezbednosno-informativna agencija su u zajedničkom saopštenju "najoštrije osudili incidente u centru Beograda". Novinarsko udruženje traži istragu napada na novinare Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zatražilo je od nadležnih da hitno identifikuju i procesuiraju odgovorne za napade na nekoliko novinara koji su izveštavali sa skupa ispred Skupštine 2. novembra uveče. U saopštenju se navodi da je novinarku Insajdera Natašu Mijušković ispred šatorskog kampa sa pristalicama vlasti, napala grupa muškaraca koji su joj zapretili da će joj "sve kosti polomiti" ako im ne pokaže materijal koji je snimila. NUNS je preneo i da je na istom prostoru grupa muškaraca napala fotoreportere radija DIR iz Rume od kojih su najpre zahtevali da sa uređaja obrišu snimke, a potom su ih udarali dlanovima po glavi, zbog čega je jedan od njih potražio lekarsku pomoć. "Tokom incidenta fotoreporterki je istrgnut objektiv, a njenom kolegi skinuta i oduzeta press legitimacija. Objektiv je vraćen, ali legitimacija nije. Slučaj je prijavljen policiji", piše u saopštenju. Udruženje je navelo i da je novinara lista Danas Vojina Radovanovića legitimisao komandir policijske Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata Marko Kričak, iako je Radovanović nosio žuti prsluk sa oznakom press i naglasio da je novinar. "Na novinarsko pitanje da li je praksa da se novinari legitimišu, odgovoreno je da to nije praksa — što ovaj slučaj čini još ozbiljnijim", upozorio je NUNS. Protesti podrške Dijani Hrki organizovani su i u Novom Sadu, Čačku, Subotici, Bačkoj Topoli, Leskovcu i drugim gradovima.

Američki predsjednik Donald Trump ponovo je naveo da ne razmatra isporuku raketa Tomahawk Kijevu, koji je zagovarao oružje dugog dometa za koje tvrdi da je ključno za uzvraćanje udara Rusiji dok Kremlj intenzivira zračne napade na ukrajinske gradove. Na pitanje novinara u avionu Air Force One 2. novembra da li razmatra isporuku sofisticiranih krstarećih raketa Ukrajini, Trump je rekao: "Ne, ne baš", iako je kasnije dodao da bi još uvijek mogao promijeniti mišljenje. Trump je povremeno sugerirao da bi Sjedinjene Države mogle isporučiti Tomahawke Ukrajini, iako se u posljednje vrijeme činilo da se protivi toj ideji. Njegov posljednji odgovor mogao bi dodatno umanjiti nade u Kijevu da će ih dobiti. Prethodnog mjeseca, 12. oktobra, na pitanje novinara da li bi Kijevu isporučio Tomahawke, Trump je odgovorio: "Vidjećemo... Možda." "Možda ću reći: 'Vidite, ako se ovaj rat ne riješi, možda ću (Ukrajini) poslati Tomahawke.' Rusiji to ne treba." "Da li oni (Rusi) žele da Tomahavci idu u njihovom smjeru? Ne mislim tako", dodao je. Međutim, pet dana kasnije, Trump -- koji je pokušao posredovati u mirovnom sporazumu između Ukrajine i Rusije -- rekao je novinarima da se nada da će se sukob završiti "bez razmišljanja o Tomahavcima". Trump je takođe izrazio zabrinutost zbog odustajanja od Tomahawka -- koji imaju domet od 1.600-2.500 kilometara -- koji bi mogli biti potrebni za vlastite potrebe američke vojske. "Trebaju nam Tomahavci i za Sjedinjene Američke Države", rekao je. "Imamo ih mnogo, ali su nam potrebni. Ne možemo ih iscrpiti za našu zemlju... Dakle, ne znam šta možemo učiniti po tom pitanju." Međutim, CNN je 31. oktobra citirao neimenovane američke i evropske zvaničnike upoznate sa situacijom, koji su rekli da je Pentagon dao Bijeloj kući zeleno svjetlo da Ukrajini isporuči Tomahawke nakon što je utvrdio da to neće negativno uticati na američke zalihe. Ni Pentagon ni Bijela kuća nisu komentarisali taj izvještaj. Nakon sastanka u Washingtonu 17. oktobra, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da su on i Trump razgovarali o Tomahavcima, ali da je djelovao manje optimistično u pogledu izgleda za dobijanje sofisticiranih raketa nakon razgovora. "Ukrajinci nisu došli očekujući da će se to dogoditi, tako da u tom smislu nije baš razočaranje", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) direktor istraživanja Evropskog vijeća za vanjske odnose Jeremy Shapiro, nakon sastanka Trumpa i Zelenskog. Rusija upozorava na isporuke TomahawkaMoskva je ranije upozorila Washington da ne isporučuje Ukrajini Tomahawke, a predsjednik Vladimir Putin je rekao da bi takve isporuke predstavljale "potpuno novu fazu eskalacije" između Sjedinjenih Država i Rusije. Slučaj Tomahawka dolazi nakon što je Putin izjavio da je Rusija uspješno testirala krstareću raketu Burevestnik, sposobnu za nuklearno oružje, i da traži načine da je rasporedi, što je uznemirilo mnoge na Zapadu. U intervjuu za emisiju CBS TV "60 minuta", vođenom 31. oktobra i emitovanom 2. novembra, Trump je rekao da Rusija i Kina tajno provode nuklearne testove, ali "ne pričaju o tome". Trump je prošle sedmice rekao da Sjedinjene Države planiraju nastaviti testiranje nuklearnog oružja. "Ne morate nužno znati gdje testiraju... Testiraju duboko pod zemljom gdje ljudi ne znaju tačno šta se dešava sa testom", dodao je. Nije dao daljnje detalje. Nijedna zemlja osim Sjeverne Koreje nije prijavila da je provodila nuklearne testove od 1990-ih. Ukrajina napada ruska energetska postrojenjaKako se bliži četiri godine od početka pune ruske invazije, Ukrajina koristi Tomahawke kako bi oslabila ruske ratne napore napadajući naftna i energetska postrojenja duboko unutar teritorije Rusije. Ukrajina je nastavila napadati energetska postrojenja u Rusiji čak i bez Tomahawka, koristeći dronove koji imaju manju eksplozivnu snagu od raketa američke proizvodnje. Ukrajinske vlasti su 2. novembra saopštile da je napad dronom pogodio rusku crnomorsku luku Tuapse, zapalivši tanker za naftu i oštetivši lučku infrastrukturu, u posljednjem u nizu napada na ključni naftni sektor Moskve. "Služba sigurnosti nastavlja napadati rusku infrastrukturu za preradu nafte, što neprijatelju daje resurse za agresiju protiv Ukrajine", rekao je ukrajinski sigurnosni izvor za Ukrajinski servis RSE. Ruski zvaničnici potvrdili su napad, rekavši da su fragmenti (dronova) pali na tanker za naftu, oštetivši nadgradnju palube, te da je na plovilu je izbio požar a posada evakuisana." Takođe, 2. novembra, Zelenski je rekao da je Njemačka isporučila Ukrajini dodatne američke sisteme protivvazdušne odbrane Patriot. Nije precizirao kada se to dogodilo niti koliko sistema ili raketa je isporučeno. Sjedinjene Države ne isporučuju Patriote direktno; umjesto toga, oni se prodaju zemljama članicama NATO-a, koje ih prebacuju u Kijev. Na osnovu izvještaja Ukrajinskog servisa RSE i Reutersa.

Najmanje 20 ljudi je poginulo, dok su desetine povrijeđene nakon zemljotresa magnitude 6,3 koji je pogodio sjeverni afganistanski grad Mazar-e Sharifa rano 3. novembra, samo dva mjeseca nakon smrtonosnog i razornog zemljotresa koji je pogodio istočni dio zemlje. Američki geološki zavod saopštio je da njegovi modeli ukazuju na to da su "vjerovatne značajne žrtve i da je katastrofa potencijalno široko rasprostranjena" oko grada od oko 523.000 stanovnika. Novinska agencija Bakhtar, koju kontrolišu talibani, saopštila je da je u zemljotresu poginulo najmanje 27 ljudi, dok je oko 733 povrijeđeno. Talibanske vlasti saopštile su da su dijelovi provincija Balkh i Samangan najteže pogođeni. Zemljotres je takođe prouzrokovao štetu na životima ljudi i imovini u Balkhu, Baghlanu i nizu drugih provincija, a konačni detalji još nisu jasni. Zvaničnik u Mazar-e Sharifu rekao je da je Plava džamija oštećena u zemljotresu, što pokazuju i prvi noćni snimci koje je na Facebooku objavio Afganistanski servis Radija Slobodna Evropa: Novinar AFP-a izvijestio je da su se dijelovi džamije iz 15. stoljeća, jedne od rijetkih turističkih lokacija u zemlji, posebno jedan od njenih minareta, odlomili i leže razbacani po dvorištu džamije. Najnoviji potres uslijedio je nakon potresa magnitude 4,9 koji je pogodio afganistansku regiju Hindukuš 1. novembra. Žrtve i šteta od tog incidenta još nisu jasni. U avgustu je u velikom potresu poginulo više od 2.000 ljudi, dok su vlasti u osiromašenoj, ratom razorenoj naciji molile zemlje da pošalju pomoć. Većina međunarodnih napora za pomoć zemlji prekinuta je nakon što su tvrdokorni talibanski ekstremisti preuzeli vlast u augustu 2021. godine. Smrtonosni potresi su česti u Afganistanu, a loša građevinska i infrastrukturna sredstva često ometaju napore spašavanja. AFP je citirao Briana Baptiea, seizmologa Britanskog geološkog zavoda, koji je rekao da je od 1900. godine sjeveroistočni Afganistan pogođen s najmanje 12 potresa magnitude veće od 7. Talibanski vladari ostali su uglavnom izolirani u globalnoj zajednici. Rusija je jedina zemlja koja službeno priznaje talibane kao vladu, iako su vladari u protekloj godini pokušali ponovo uspostaviti kontakt s ostatkom svijeta. Zapadne nacije optužile su talibane za velika kršenja ljudskih prava, posebno protiv djevojčica i žena. Potencijalne diplomatske veze pripisivale su poboljšanoj situaciji s pravima. Talibani se takođe suočavaju s oružanim graničnim sukobom s mnogo moćnijim Pakistanom, a mirovni pregovori su uglavnom propali. Pakistan i Afganistan održali su razgovore u Istanbulu s ciljem osiguranja mira nakon što je prošlog mjeseca u graničnim sukobima ubijeno više od 70 ljudi. Nedavno nasilje, u kojem su ranjene i stotine ljudi, najgore je od talibanskog zauzimanja 2021. godine. Talibani se takođe bore protiv domaćih terorističkih grupa i endemskog siromaštva. Prema izvještavanju Reutersa i AFP-a