Ukrajinski zvaničnici oštro su kritikovali odluku američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) o izuzećima na planirane sankcije Rusiji, navodeći da to "šalje pogrešnu poruku agresoru" i "pomaže samo Rusima". Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) rekao je da je administraciji potrebno do 60 dana da proceni potencijalni ekonomski uticaj sankcija i carina, dok je Bela kuća tvrdila da bi njihovo trenutno uvođenje moglo da ometa napore za pregovore o mirovnom sporazumu između Rusije i Ukrajine. "Ako Rusi pozdravljaju jučerašnje odluke u SAD, one se sigurno ne radi o efikasnom pritisku da se okonča rat", napisao je u subotu na X ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha. "Neodlučnost šalje pogrešan signal agresoru. Ona samo produžava rat". On je dodao da je "Lindzi Grem (LIndsay Graham) to dobro razumeo", misleći na pokojnog republikanskog senatora po kome je nazvan zakon o sankcijama Rusiji i Iranu. Grem, koji je preminuo 11. jula, bio je istaknuti pristalica Ukrajine u američkom Kongresu. Zakon je usvojen u Kongresu uz ogromnu dvostranačku podršku i Tramp ga je potpisao u septembru. Međutim, u izvršnoj naredbi potpisanoj kasno u petak, Tramp je naveo da je izuzimanje tih mera u nacionalnom interesu SAD. Naredba je doneta samo dva dana pre nego što je paket sankcija trebalo da stupi na snagu u nedelju. Ovaj potez izazvao je oštre kritike pristalica Ukrajine i članova Kongresa iz obe partije koji kažu da taj potez potkopava napore da se Moskva primora na pregovore. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da ukidanje sankcija "definitivno pomaže samo Rusima". "Odluka da se sve ovo poništi, da se sve to blokira, deluje mi pogrešno", napisao je u subotu na X Zelenski. Zakon je osmišljen da administraciji pruži dodatnu prednost nad ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tako što će odobriti carine do 100 odsto za glavne kupce ruske nafte i gasa, uključujući Kinu i Indiju, i predvideti sankcije za ruske zvaničnike, finansijske institucije i takozvanu flotu tankera u senci koja se koristi za zaobilaženje postojećih ograničenja. Rubio je u subotu branio odluku Bele kuće o izuzećima za nove sankcije Rusiji, rekavši da je Vašingtonu potrebno vreme da proceni ekonomske posledice dodatnih kazni, jer sukobi u nekoliko regiona opterećuju globalno snabdevanje energijom. U obraćanje novinarima u Bazi Endruz pre nego što je krenuo na seriju diplomatskih i trgovinskih razgovora u Centralnoj Aziji, Rubio je branio napore administracije da uravnoteži pritisak na Moskvu s brigama za ekonomiju. Izuzeća su usledila posle sporazuma o dizelu koji je Tramp objavio s Rusijom 9. oktobra, a koji je izazvao kritike da Vašington daje prioritet domaćim cenama goriva u odnosu na napore da zaustavi rat Kremlja protiv Ukrajine. Zelenski je rekao da su izuzeća nesrećna odluka o odustajanju od sankcija u vreme kada je "potreban pritisak". "U vreme kada su Rusi izvršili tako masovni napad na naš energetski sektor, u Americi je nažalost doneta odluka da se potpuno ignoriše Zakon Lindui Grem koji je trebalo da nametne istinski efikasan pritisak na Rusiju da okonča ovaj rat", napisao je Zelenski na X. "Rusija pokušava da izazove nestanak struje u Ukrajini – neposredno pre zime", rekao je on. "Rusija pokušava da ostavi milione naših ljudi bez struje i grejanja. Potreban je pritisak da se ovo zaustavi. Obustava sankcija SAD, ublažavanje pritiska na agresora, finansijske nagrade za Putina – sve ga to samo podstiče da nastavi da napada". Visoki izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina, s druge strane, pohvalio je izuzeća kao "zaista istorijski trenutak". Kiril Dmitrijev, koji je na čelu ruskog suverenog fonda bogatstva, napisao je na X kasno u petak da "ekonomska saradnja između Rusije i SAD služi interesu obe nacije". Energetski troškovi komplikuju sankcije RusijiRubio je rekao da je administraciji potrebno 60 dana da proceni efekte sankcija i carina, uključujući njihov potencijalni uticaj na zemlje poput Indije, koja se i dalje značajno oslanja na ruske energente uprkos naporima da diversifikuje svoje snabdevanje. Kao faktore koji vrše pritisak na globalna energetska tržišta, on je ukazao na poremećaje koji uključuju Iran, Ormuski moreuz, napade jemenskog pokreta Huti i rat između Rusije i Ukrajine. "Ovi sukobi širom sveta počinju da se sudaraju jedan s drugim", rekao je Rubio. SAD plaćaju veće cene nego što su želele, rekao je on, dok se neke druge zemlje približavaju krizi zbog cena i dostupnosti energenata. Rubio je takođe branio sporazum administracije s Rusijom o dizelu – koji je Zelenski nazvao "poklonom" Putinu – tvrdeći da bi gorivo stiglo na međunarodna tržišta bez obzira na to da li bi ga SAD kupile. "Jedina razlika je koliko bi ga Sjedinjene Države dobile", rekao je on. Energetski analitičari su doveli u pitanje da će sporazum značajno sniziti cene za američke potrošače, upozoravajući da bi ublažavanje ograničenja moglo da pruži Moskvi značajne ekonomske koristi. Izuzeće blokira dodatne sankcije i carine koje je Kongres odobrio kako bi obeshrabrio glavne kupce ruske nafte i gasa, iako postojeće sankcije ostaju na snazi. Odluka je naišla na oštre kritike obe partije. Republikanski senator Tom Tilis (Thom Tillis) rekao da je "više nego neodgovorna", dok je senator Džon Kornin (John Cornyn) naveo da bi pokojni senator Grem "bio užasnut". Članovi Kongresa iz Demokratske partije takođe su optužili Trampa da pomaže Rusiji u finansiranju njenog rata.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u nedelju da su ruski napadi bili usmereni na električne trafostanice u više regiona, zbog čega su desetine hiljada domaćinstava ostala bez struje, dok su ukrajinski i ruski zvaničnici prijavili smrti civila posle noćnih napada dronovima. Zelenski je rekao da je Rusija izvela 76 napada na energetski i naftno-gasni sektor Ukrajine u nedelji otkako je američki predsednik Donald Tramp (Trump) objavio prekid vatre u energetskom sektoru. Tramp je 11. oktobra rekao da je tražio od ruskog predsednika Vladimira Putina da poštuje nedeljnu pauzu u napadima na energetsku infrastrukturu usred ledenog vremena u Ukrajini. "Tokom prošle nedelje, Rusija je lansirala skoro 2.700 dronova za napad, 1.700 navođenih avionskih bombi i 66 raketa na Ukrajinu, većinom balističkih raketa", napisao je Zelenski na društvenim mrežama u nedelju. Optužujući Moskvu da pokušava da cela Ukrajina ostane bez struje, Zelenski je na društvenim mrežama napisao: "Rusija ne preduzima korake ka miru". Zelenski je rekao da su u noćnim napadima ciljane elektrane u Viničkoj, Žitomirskoj, Hmeljnickoj i Odeskoj oblasti. U ruskim napadima ubijeno je najmanje dve osobe, dok je nekoliko povređeno, saopštili su ukrajinski zvaničnici. U jugoistočnom gradu Zaporožje, ubijena je 27-godišnja žena, a dve osobe su povređene, uključujući šestogodišnju devojčicu, pokazuju podaci regionalne vojne administracije. U napadima su oštećene dve stambene zgrade, 18 automobila i jedna obrazovna ustanova, saopštila je administracija. U gradu Poltavi u centralnom delu Ukrajine, u napadu ruskog drona poginula je jedna žena, a četiri osobe su povređene, naveo je načelnik gradske vojne administracije Vitalij Djakivnič na Telegramu. Devet stambenih zgrada je oštećeno, neke od ostataka pogođenog drona. U zapadnoj Viničkoj oblasti, napadi ruskih dronova na kritičnu infrastrukturu izazvali su nestanak struje, saopštila je regionalna vojna administracija. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija lansirala 180 borbenih dronova tokom noćnih napada, od kojih je 152 presretnuto. Udari su zabeleženi na 20 lokacija, navodi se u saopštenju. Rusija prijavila žrtve i štetu na infrastrukturiU Rusiji je jedna osoba poginula, a pet povređeno u napadu ukrajinskog drona na Sankt Peterburg, rekao je u nedelju guverner grada Aleksandar Beglov. Požari su izbili na naftnom terminalu u Sankt Peterburgu, naftnom depou i industrijskim skladištima, rekao je Beglov. Dvanaest stambenih zgrada je takođe oštećeno. Ruska kompanija za elektronsku trgovinu Ozon saopštila je da je dron udario u jedan od njenih logističkih objekata u Sankt Peterburgu, izazvavši požar. Zaposleni su evakuisani i niko nije povređen u objektu, navela je kompanija. Internet kompanija VK saopštila je da je i njen data centar u Lenjingradskoj oblasti bio meta dronova, ali da su njene usluge dostupne korisnicima kao i obično. Dron je udario u most s kablovima koji je deo Zapadnog brzog autoputa u Sankt Peterburgu. Obim štete nije zasad poznat. Napadi su takođe izazvali prekide u snabdevanju strujom u delovima regiona. Dve transformatorske podstanice u Janinu su navodno isključene, dok je rad na aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu bio poremećen. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su jedinice protivvazdušne odbrane oborile 1.015 ukrajinskih dronova iznad ruskih regiona tokom noći. Taj broj nije mogao biti nezavisno potvrđen. Napadi dronovima su takođe poremetili vazdušni saobraćaj širom Rusije. Više od 350 letova je odloženo ili otkazano na četiri moskovska aerodroma u subotu uveče i tokom noći, pošto su vlasti uvele ograničenja usled prijavljenih ukrajinskih napada dronova na Moskovsku oblast. Brojke su zasnovane na tablama za poletanje i dolazak na aerodromu koje je pregledao nezavisni ruski medij Meduza. Aerodrom Šeremetjevo je najteže pogođen, sa 143 otkazana i 53 odložena leta. Vnukovo je imao 55 otkazivanja i 113 odloženih letova, dok je Domodedovo prijavio 59 odloženih letova. Neki letovi za Moskvu su preusmereni u druge gradove, uključujući Sankt Peterburg i Nižnji Novgorod. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin rekao je da je ruska protivvazdušna odbrana uništila 75 dronova koji su se kretale ka prestonici. Aerodromi u Penzi, Saratovu i Sočiju takođe su obustavili operacije. Kijev kaže da su veze Starshielda i dalje ograničeneNovi napad na Ukrajinu izveden je u vreme kada su poremećaji satelitskog sistema Starshield, vojne verzije usluge Starlink koju vodi Ilon Maskov (Elon Musk) SpaceX, učinili Ukrajinu posebno ranjivom ranije ove nedelje. Kijev je u subotu saopštio da je brzina veza sa Starshieldom preko ukrajinske teritorije i dalje značajno ograničena, što je izazvalo nestabilnost u komunikacijama na bojnom polju, napadima srednjeg dometa i operacijama dronova presretača. "Manjak sistema protivvazdušne odbrane, u kombinaciji s nedostatkom potvrde da su puni operativni kapaciteti Starshield vraćeni, stvara dodatne izazove za Ukrajinu u zaštiti kritične infrastrukture od ruskih vazdušnih napada", rekao je za RSE Denis Sijenik, otpravnik poslova u ambasadi Ukrajine u SAD. Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) odbacio je u subotu tvrdnje da su SAD namerno ograničile pristup Ukrajine Starlinku. "Niko u Beloj kući nije nikome naredio da uspori internet ili smanji brzinu kako određeni dronovi ne bi mogli da ga koriste", rekao je novinarima Rubio dok se spremao da krene za Centralnu Aziju, nazivajući izveštaje o ulozi SAD "kategorički lažnim". Rubio je rekao da je, koliko on razume, performanse Starlinka vratile na prethodni nivo. Ukrajina je koristila komercijalnu uslugu za podršku operacijama dronova. Takođe je doveo u pitanje verziju incidenta koju je izneo ukrajinski predsednik, rekavši da "nije siguran da Zelenski zna o čemu priča". Rubio je razlikovao Starlink od Starshielda, posebnog satelitskog sistema orijentisanog na odbranu koji koristi američka vojska. Ukrajina trenutno nema pristup Starshieldu, rekao je on, iako je Kijev to tražio da izvodi napade duboke unutar Rusije. Pitanje kako bi se sistem mogao koristiti ostaje predmet diskusije, dodao je Rubio. Njegovi komentari su istakli ograničenja pristupa Ukrajine vojnoj tehnologiji povezanoj sa SAD, dok tenzije između Vašingtona i Kijeva rastu zbog pristupa administracije Rusiji.

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je u nedelju da su vlasti neutralisale "dron s eksplozivom" koji je, prema njegovim rečima, bio usmeren ka zgradi Vlade u Tirani. Rama je takođe optužio strane aktere da se mešaju u nasilne proteste protiv vlade, navodeći Iran kao izvor dezinformacija. Petodnevni nemiri u albanskoj prestonici eskalirali su u nasilje, pa je bilo povređenih među policajcima i demonstrantima, kao i materijalne štete. Nasilje na protestima podstaklo je pozive na uzdržanost. Rama je u javnom obraćanju rekao da je dron neutralisan pre dva dana i da je imao za cilj da zapali unutrašnje dvorište zgrade Vlade, s "potencijalno teškim posledicama". "Ovo je strana ruka", dodao je on, tvrdeći da takvu operaciju nisu mogli smisliti ni organizovati studenti i mladi Albanci koji protestuju. Rama nije identifikovao osobe ili grupe za koje se sumnja da stoje iza incidenta niti je izneo dokaze za svoje tvrdnje. Radio Slobodna Evropa kontaktirao je tužilaštvo i policiju u Albaniji radi komentara, ali još nije dobio odgovor. Albanski premijer je takođe tvrdio da postoje podaci o stranom mešanju na društvenim mrežama, koje je, prema njegovim rečima, usmereno na podsticanje destabilizacije zemlje. "Imamo mnogo podataka, nastavićemo da dopunjavamo ono što smo započeli još od samog početka u vezi s mešanjem na društvenim mrežama tih 'stranih ruku'", rekao je Rama. On je označio Iran kao jedan od izvora dezinformacija, rekavši da je "tu, naravno, još jedna ruka homeinistička Republika Iran, vrhunac dezinformisanja". Rama se osvrnuo i na objavu Aleksandra Dugina, jednog od glavnih ideologa Kremlja i bliskog prijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina. Ne pominjući Dugina po imenu, Rama ga je nazvao Putinovim "ideološkim ocem" i "duhovnim vođom". Dugin je na X u subotu opisao Albance kao "veoma zanimljiv i hrabar narod" i napisao da se "sada bude". On se takođe osvrnuo se i na ulogu pravoslavnih hrišćana u izgradnji albanske države, kao i na sufijsku tradiciju islama u toj zemlji. Te navode je izneo dok Albanija potresaju antivladini protesti koji su praćene sukobima između demonstranata i snaga reda. Rama je tvrdio da grupa od 200 do 300 maskiranih osoba, koje, prema njegovim rečima, nemaju veze sa studentima, izaziva najveći deo nasilja. On je takođe optužio političke protivnike da podstiču i organizuju nerede, tvrdeći da napadi na banke i preduzeća imaju za cilj da šire paniku u zemlji. Premijer je priznao da su mladi nezadovoljni i da traže promene, ali je rekao da proteste koriste organizovane grupe i politički interesi. Rama ponovo odbacuje zahteve za ostavkuStudenti kažu da protestuju zbog visokih troškova obrazovanja i korupcije u vladi, a njihov glavni zahtev je ostavka vlade na čelu s Edijem Ramom. Rama je u nedelju ponovo odbio zahteve za ostavku, upozorivši da bi promena vlasti u ovim okolnostima mogla da omete proces evropskih integracija. "Ovde je na kocki pregovarački sto s EU", rekao je Rama. Prema njegovim rečima, kalendar pregovora predviđa njihovo okončanje do kraja 2027, dok Albanija nastoji da postane članica u Evropskoj uniji do 2030. On je izrazio spremnost na dijalog sa studentima i građanima, pozvavši ih da o njihovim zahtevima razgovaraju u zgradi Vlade, na fakultetima ili na drugim mestima. Rama je spomenuo predlog zakona o socijalnom i pristupačnom stanovanju, koji, prema njegovim rečima, predviđa 2.000 kredita s nultom kamatom za određene kategorije mladih i stručnjaka, još 2.000 kredita s kamatom od tri odsto, kao i podršku za plaćanje kirije za 3.000 stanova. On je rekao da su te mere deo vladinog programa, ali da je njihova primena ubrzana i zbog nezadovoljstva iskazanog tokom protesta. Rama je insistirao da se Vlada neće povući pred nasiljem, upozorivši na oštrije mere protiv maskiranih osoba koje napadaju policiju i institucije. Tokom pet dana nemira demonstranti su palili vladine institucije i banke i oštetili privatna preduzeća, uz pozive na Raminu ostavku. Takođe su bacali kamenje, molotovljeve koktele i pirotehnička sredstva na policiju, a snage reda su, da bi ih rasterale, koristile suzavac, vodene topove i gumene metke. Zbog toga je registrovano oko 120 povređenih policajaca i 45 povređenih demonstranata, mada je moguće da mnogi slučajevi povreda među demonstrantima nisu evidentirani. Policija je u subotu saopštila da je dosad uhapšeno 167 demonstranata, dok je krivično gonjeno još 388 zbog upotrebe nasilja. Sjedinjene Američke Države pozivaju na uzdržanostAmerička ambasada u Tirani pozvala je sve strane na uzdržanost i smirenost. "Nasilje, nemiri, fizičko povređivanje drugih i uništavanje imovine nisu građanski angažman. Pozivamo sve građane koji odluče da demonstriraju da svoje pravo na protest ostvaruju mirno, bez nasilnih akata", saopštila je ambasada na društvenim mrežama u subotu. Reakcije u subotu stigle su i od američkih kongresmena. Republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) izrazio je zabrinutost zbog eskalacije nasilja i pozvao vladu da se uzdrži od nasilja nad demonstrantima. "Albanski narod zaslužuje slobodu, vladavinu prava i institucionalnu odgovornost", napisao je on na X, dodavši da mladi zaslužuju da imaju glas o budućnosti svoje zemlje. Kit Self (Keith Self), takođe republikanski kongresmen, rekao je da su protesti u Albaniji "kulminacija nepoverenja građana u korumpirane političare i njihovog zamora od potpunog nepoštovanja vladavine prava". "Albanski lideri moraju da obrate pažnju na pozive za suštinske promene, koje će stvoriti ekonomske mogućnosti i podstaći regionalnu stabilnost", rekao je Self na X. Još jedan republikanski kongresmen Robert Aderholt rekao je da je "duboko zabrinut" zbog eskalacije nemira u Albaniji, savezniku SAD u NATO-u. "Sve strane moraju da odbace nasilje, a vlada mora da poštuje prava mirnih demonstranata. Mladi Albanci zaslužuju da imaju glas u oblikovanju budućnosti svoje zemlje", rekao je on.

Hiljade mladih Albanaca okupile su se u subotu ispred Ministarstva prosvete u centru Tirane, petog dana sve snažnijeg studentskog pokreta protiv vlade premijera Edija Rame. Protest je eskalirao u nasilje kada je grupa maskiranih mladića bacila kamenje na specijalnu policiju, koja je odgovorila šok bombama, suzavcem i vodenim topovima. Protest u subotu sazvan je kao svenarodni skup na kojem se, pored studenata i srednjoškolaca, očekivalo i učešće građana i predstavnika dijaspore. Protesti protiv korupcije i nedostatka radnih mesta počeli su da se šire Albanije, ali je Rama odbacio pozive na ostavku. Prema podacima policije, do sada je privedeno 500 demonstranata, od kojih je 330 pušteno. Oko 120 policajaca i 45 demonstranata registrovano je kao povređeno, mada je verovatno da mnogi slučajevi povređivanja demonstranata nisu zabeleženi. Zaštitnik građana Endrit Šabani (ShabanI) objavio je preliminarne nalaze monitoringa sprovedenog tokom četiri dana protesta u zemlji, pri čemu je utvrdio zabrinjavajuće okolnosti u vezi s uslovima pritvora, postupanjem prema maloletnicima i navodima o upotrebi nasilja nad osobama lišenim slobode. Prema rečima Šabanija, tokom poslednjih 72 sata kontaktirana su 214 zadržane osobe i obavljeni su i poverljivi razgovori s uhapšenima, privedenima, povređenima, lekarima i psiholozima. Šabani je takođe rekao da je samo 14. i 15. oktobra u Traumatološkoj bolnici pomoć dobilo 128 osoba, od čega 86 policijskih službenika, 38 demonstranata i pet maloletnika. Zaštitnik građana je osudio sve oblike nasilja koji su pratili proteste proteklih dana. "Osuđujemo nasilje nad policajcima. Osuđujemo nasilje nad demonstrantima. Osuđujemo oštećenje javne i privatne imovine, uključujući preduzeća", navodi se u saopštenju. Koji traže demonstranti?Studenti kažu da protestuju zbog visokih troškova obrazovanja i korupcije u vlasti, a njihov glavni zahtev je ostavka vlade na čelu sa Edijem Ramom. Njima su se pridružili i srednjoškolci. Nastava je bojkotovana na univerzitetima u Tirani i nekoliko drugih gradova, kao i u nekoliko gimnazija u prestonici. Oni kažu da su ogorčeni i zbog prodaje netaknutih delova albanske obale za izgradnju luksuznog turističkog kompleksa, koji podržava Džared Kušner (JAred Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Nemiri predstavljaju izazov za Ramu, koji je prošle godine osvojio četvrti mandat obećavši da će Albaniju voditi ka članstvu u Evropskoj uniji. On cilja na to da zemlja uđe u EU već 2028. godine. Rama je u petak pozvao na smirenost i okrivio "strane ruke" za višednevne nasilne nerede. On nije identifikovao odakle su te "strane ruke", ali je rekao da pokušavaju da osujete napore njegove zemlje da postane članica Evropske unije. "Ovo su strane ruke koje ne žele da Albanija bude mirna", rekao je on u videu objavljenom na Fejsbuku (Facebook). Rama je insistirao da protesti "nemaju nikakve veze s brigama, problemima i legitimnim težnjama svakoga ko želi bolji život". "Sve ovo je ista ona ruka, ista ona ruka koja je uhvatila za gušu albansku opoziciju, koja je Albaniju spaljivala i uništavala ne jednom, i koja je spremna da je ponovo spali i uništi, kako joj ne bi dozvolila da napreduje", rekao je Rama.

Rusija je u noći između petka i subote napala Ukrajinu balističkim i krstarećim raketama, kao i stotinama dronova, ubivši civile i oštetivši stambene zgrade, saopštile su ukrajinske vlasti. Napadi su takođe poremetili snabdevanje električnom energijom u nekoliko regiona, rekli su zvaničnici. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je to bio "jedan od najvećih ruskih napada na energetski sektor Ukrajine", dodajući da je širom zemlje gađano više od 15 "kritičnih postrojenja za proizvodnju i prenos električne energije". On je na X naveo da su među najteže pogođenim područjima Luck, Rovno, Žitomir, Vinica, Šepetivka, Slavuta i Netišin, a da su "takođe pogođeni energetski objekti u Harkivu, Kijevu, Dnjepru i drugim regionima". "Rusi su pojačali svoju antienergetsku operaciju i pokušavaju da što više rastegnu naše rezerve i mogućnosti popravke", napisao je Zelenski. "Samo između 19 časova juče i sedam ujutru danas, više od 320 šaheda na mlazni i benzinski pogon, zajedno s lutajućom municijom, krstarećim raketama i balističkim raketama, iskorišćeno je protiv našeg energetskog sektora, naših gradova i naših zajednica". Rusija je lansirala četiri krstareće rakete Kalibar i 332 jurišna drona, uključujući 31 dron na mlazni pogon, kao i balističke rakete Iskander-M/KN-23 i krstareće rakete H-22/32, navele su ukrajinske vazdušne snage. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je ili potisnula 293 mete u vazduhu, uključujući sve četiri rakete Kalibar i 289 dronova, saopštilo je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo. Udari su zabeleženi na 22 lokacije, dok su ostaci presretnutih meta pali na još tri. U južnom gradu Hersonu, ruski vazdušni napad u okrugu Korabelni ubio je 64-godišnjeg vozača hitne medicinske pomoći, rekao je načelnik regionalne vojne administracije Jaroslav Šanko. U Slovjansk, u istočnom Donjeckom regionu, ruske snage su u ranim jutarnjim satima pogodile stambeni kvart avionskim bombama FAB-250, pogodivši dve stambene zgrade, navode lokalne vlasti. Jedna osoba je poginula, a 10 je ranjeno u napadu, od kojih su četiri hospitalizovane. U toku su operacije potrage i spasavanja, dok ispod ruševina obe zgrade možda ima ljudi. Osam stambenih zgrada je oštećeno, od kojih su dve delimično uništene. Ukupno 16 ljudi je ranjeno u Slovjansk u protekla 24 sata, uključujući 17-godišnju devojku. Vozila i komunalna oprema su takođe oštećeni. Udari su takođe dodatno opteretili elektroenergetski sistem Ukrajine. Nacionalni operater mreže Ukrenergo najavio je vanredna isključenja struje u nekoliko regiona, navodeći da se prethodno objavljeni rasporedi isključenja neće primenjivati u područjima pogođenim merama. U Vinici, glavnom gradu istoimene oblasti u centralnoj Ukrajini, ruski napadi su ostavili grad bez struje, rekao je gradonačelnik Serhij Morgunov. Zvaničnici su procenjivali obim štete, dok je kritična infrastruktura prebačena na rezervno napajanje. Poslednji napad se dogodio pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) objavio da je odustao od skoro svih suštinskih sankcija, carina i ograničenja uključenih u dvostranački zakon čiji je cilj bio da se izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine, što je izazvalo oštre kritike pristalica Ukrajine i kongresmena iz obe stranke koji kažu da taj potez potkopava napore da se Moskva primora na pregovore.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) dolazi u Uzbekistan ovog vikenda, dok se Vašington nada da će se diplomatski angažman na visokom nivou pretvoriti u konkretnu ekonomsku i bezbednosnu saradnju sa zemljama Centralne Azije. Zvaničnik Stejt departmenta je u petak u razgovoru s novinarima povodom Rubijevog putovanja rekao je da će više od 200 američkih kompanija pratiti državnog sekretara u Samarkandu, gde se očekuje da će se sastati s ministrima spoljnih poslova svih pet zemalja Centralne Azije. Turneja odražava napore Trampove administracije da kombinuje diplomatiju s trgovinskom, investicionom i bezbednosnom saradnjom širom Južne i Centralne Azije, regiona koje Vašington smatra sve važnijim za svoje ekonomske i strateške interese. "Predugo su se Sjedinjene Države fokusirale na Bliski istok i Istok, a ovo područje u sredini, Centralna Azija, nije dobilo pažnju koju zaslužuje", rekao je visoki zvaničnik. Američka delegacija će uključivati predstavnike velikih kompanija kao što su Boing (Boeing), Sitibank (Citibank) i Frenklin Templton, kao i preduzeća koja posluju s kritičnim mineralima i u drugim strateškim sektorima. Zvaničnici Američke međunarodne korporacije za finansiranje razvoja, Izvozno-uvozne banke Sjedinjenih Država, Saveta za nacionalnu bezbednost i Stejt departmenta takođe će učestvovati na sastancima osmišljenim da povežu američka preduzeća s potencijalnim partnerima širom Centralne Azije. Visoki zvaničnik Stejt departmenta rekao je da su samo Kazahstan i Uzbekistan generisali više od 30 milijardi dolara novih investicija u SAD tokom prošle godine. Republikanski senator Džon Kertis (John Curtis), koji je podržao bliži angažman SAD s Centralnom Azijom, kaže da je stabilnost regiona neophodna za američke interese u vreme povećane neizvesnosti u drugim delovima sveta. "Stabilan region Centralne Azije, s toliko neizvesnosti u drugim delovima sveta, jednostavno je neophodan za nas", rekao je on za RSE. "Na njima je, ali partnerstvo s nama moglo bi biti neverovatno važan deo odnosa. Kao što svi znaju, kritični minerali su veoma važni, ne samo za SAD već i za svet. I mislim da je to velika prednost koju poseduju i koja bi mogla biti veoma važna", dodao je Kertis. Samarkand, istorijski trgovački centar na Putu svile, biće glavna centralnoazijska pozornica Rubiove turneje. Poseta će obuhvatiti bilateralne sastanke i sastanak u formatu C5+1, kao i direktno angažovanje američkih kompanija, regionalnih preduzeća i predstavnika vlade. Najavljena namera Kazahstana da se pridruži Abrahamskim sporazumima takođe je istaknuta tokom brifinga s novinarima. Visoki zvaničnik je rekao da Vašington radi na potencijalnoj ceremoniji potpisivanja, ali nije naveo datum. Abrahamski sporazumi su prvobitno uspostavljeni radi normalizacije odnosa između Izraela i nekoliko arapskih i muslimanskih zemalja. Potencijalno učešće Kazahstana bi proširilo domet okvira, iako zvaničnik nije pružio detalje o uslovima ili vremenskom okviru formalnog pristupanja zemlje. Zvaničnik je takođe rekao da su Kazahstan i Uzbekistan prvi put pozvani da prisustvuju samitu Grupe 20 kao posmatrači. Pozivi su upućeni u okviru širih napora Vašingtona da podigne međunarodni profil Centralne Azije i produbi veze s njenim vladama. Svih pet predsednika Centralne Azije javno je pozvalo američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da poseti njihove zemlje, rekao je zvaničnik, dodajući da su regionalne vlade pozdravile povećano angažovanje Vašingtona. Trgovina i investicije nisu jedini prioriteti. SAD takođe žele da ojačaju saradnju u borbi protiv terorizma s nekim zemljama Centralne Azije. Zvaničnik nije identifikovao zemlje koje su uključene niti je pružio detalje o inicijativama, ali je opisao bezbednosnu saradnju kao važan element rastućih regionalnih odnosa Vašingtona. Vlade Centralne Azije trenutno imaju složene odnose s Rusijom i Kinom, dok istovremeno nastoje da prošire svoja međunarodna partnerstva. Zvaničnik Stejt departmenta nije opisao inicijativu kao pokušaj da se zameni bilo koja od sila, već je umesto toga naglasio komercijalne mogućnosti, jače diplomatske kontakte i saradnju po pitanju zajedničkih bezbednosnih pitanja. Rubiova poseta ima za cilj da rezultate tog angažmana na visokom nivou pretvori u praktičnu saradnju. Posle posete Uzbekistanu, Rubio bi trebalo da otputuje u Mumbaj i Džamnagar, u Indiji, kako bi unapredio ekonomske i diplomatske veze s Nju Delhijem.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izuzeo je skoro sve suštinske sankcije, carine i ograničenja iz dvostranačkog zakona čiji je cilj da se izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine, što je izazvalo oštre kritike zagovornika Ukrajine i kongresmena iz obe stranke koji kažu da taj potez potkopava napore da se Moskva primora na pregovore. U izvršnoj naredbi potpisanoj kasno uveče u petak, Tramp je naveo da je izuzimanje tih mera u nacionalnom interesu SAD. Naredba je doneta samo dva dana pre nego što je paket sankcija trebalo da stupi na snagu 18. oktobra. Zakon Lindzi Grem (Lindsay O. Graham) o sankcijama Rusiji i Iranu iz 2026. godine Tramp je potpisao u septembru. Posthumno je imenovan po republikanskom senatoru Gremu iz Južne Karoline, istaknutom kongresnom i pristalici Ukrajine, koji je preminuo 11. jula. Zakon je osmišljen da administraciji pruži dodatnu prednost nad ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tako što će odobriti carine do 100 odsto za glavne kupce ruske nafte i gasa, uključujući Kinu i Indiju, i predviđa sankcije usmerene na ruske zvaničnike, finansijske institucije i takozvanu flotu iz senke tankera koji se koriste za zaobilaženje postojećih ograničenja. Trampova odluka da ukine mere pokrenula je pitanja o tome da li njegova administracija namerava da iskoristi ekonomski pritisak koji Kongres pokušava da izvrši na Moskvu da bi se primorala na okončanje rata. U naredbi, Tramp je naveo da ga zakon ovlašćuje da ukine primenu odredbi o sankcijama protiv stranih lica. On je naveo da je Kongresu podneo potvrdu da je izdavanje izuzeća u nacionalnom interesu. Zakon takođe zahteva od administracije da dostavi izveštaj u kojem se objašnjava osnova za tu potvrdu. Izveštaj mora biti podnet u obliku koji nije tajan, iako može da sadrži i aneks s tajnim sadržajem. Bela kuća nije javno detaljno objasnila, u materijalu dostavljenom za ovaj izveštaj, suštinsko opravdanje za odustajanje od glavnih odredbi zakona. 'Okrutan politički izbor'Mikola Murski, direktor za zastupanje u organizaciji Razom za Ukrajinu, neprofitnoj organizaciji sa sedištem u SAD koja podržava Ukrajinu, rekao je za RSE da je Tramp propustio priliku da poveća pritisak na Putina. "Tramp je propustio zlatnu priliku da donese mir Ukrajini", rekao je Murski. On je rekao da su kongresmeni mesecima radili na dvostranačkoj podršci zakonu, koji je uključivao carine za zemlje koje kupuju rusku naftu, ograničenja kupovine ruskog suverenog duga i ograničenja novih investicija u Rusiji. "Sve je to izbrisano kasno uveče naredbom Bele kuće u petak", rekao je Murski. On je takođe doveo u pitanje trajanje izuzeća. "Šokantno, ova izuzimanja čak nemaju ni datum isteka", rekao je on. Razom je osudio odluku u zasebnom saopštenju, navodeći da je odbijanje korišćenja raspoloživih alata za pritisak na Rusiju bio namerni politički izbor. "Nedostatak alata za okončanje ovog rata bila bi tragedija. Imati ih i odbiti da ih upotrebimo je surov politički izbor", rekao je Danijel Balson, direktor za zastupanje u Razomu. Balson je rekao da je o zakonu mukotrpno pregovarala dvostranačka grupa senatora koji su sarađivali sa zvaničnicima Bele kuće tokom nekoliko meseci pre nego što je dobio značajnu podršku u oba doma Kongresa. U nedelji pre izuzeća, Rusija je lansirala više od 700 dronova, zajedno s balističkim i krstarećim raketama, na ukrajinske gradove i elektrane, naveo je Balson. "Današnja naredba o implementaciji signalizira Kremlju da može da nastavi svoju invaziju", rekao je on, dodajući da će Ukrajinci nastaviti da se bore uprkos sve većim humanitarnim i energetskim izazovima. Pitanja o opravdanosti, rokovimaOdluka je takođe pokrenula pitanja o tome kakvo je objašnjenje Trampova administracija pružila Kongresu za poništavanje odredbi o sankcijama i carinama. Maks Majzliš (Max Meizlish), bivši zvaničnik Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD, koji je sada zamenik direktora Centra za ekonomsku i finansijsku moć pri Fondaciji za odbranu demokratija, rekao je za RSE da je obrazloženje administracije sada centralno pitanje. "Pitanje je sada kakvo je suštinsko obrazloženje administracija pružila Kongresu za odustajanje od praktično svake glavne sankcione i carinske odredbe zakona koji je usvojen uz dvostranačku podršku", rekao je Majzliš. Prema zakonu, administracija mora da podnese pisanu potvrdu da je izuzimanje u nacionalnom interesu, zajedno s izveštajem koji objašnjava osnovu za tu odluku. Zahtevi za izveštavanje imaju za cilj da Kongresu pruže izveštaj o obrazloženju odluke administracije. Odvojeno, član 113 zakona utvrđuje zahteve za pružanje pisanog obrazloženja relevantnim kongresnim odborima u vezi s uvođenjem carina. Izvori upoznati s pitanjem rekli su za RSE da je administracija propustila rok od 8. oktobra u vezi s tim zahtevima. Izuzeća su takođe usledila posle Trampove odluke da dozvoli prodaju ruskog dizela u jeku zabrinutosti zbog rasta cena goriva i globalne nestašice ponude. Tramp je prošle nedelje rekao da bi Rusija mogla odmah da isporuči 300.000 tona dizela, zatim još 500.000 tona u novembru, a zatim milion tona "odmah posle toga". Ovaj potez su oštro kritikovali i demokrate i republikanci, kao i Ukrajina i njeni evropski saveznici. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao ga je "poklonom" Putinu. Izuzeća su naložena takođe i trenutku kada administracija nastoji da snizi cene goriva u SAD pred novembarske izbore koji će odrediti kontrolu nad Kongresom. Na cene energije je takođe uticao rat SAD protiv Irana. Ta odluka je naišla na kritike kongresmena koji su podržali Gremov zakon i pozvali predsednika da ga u potpunosti sprovede. Koautor zakona, demokratski Senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal), optužio je Trampa da je stao na stranu Putina i mreža koje održavaju ruske ratne napore. "Donald Tramp ponovo potvrđuje da stoji na strani krvožednog nasilnika i onih koji omogućavaju rusku ratnu mašineriju", napisao je Blumental na društvenim mrežama, tvrdeći da je odluka suprotna stavovima većine Amerikanaca, članova Kongresa i evropskih saveznika. "Ova izuzeća nemaju nikakve veze s našom nacionalnom bezbednošću, već imaju sve veze s ulizivanjem Vladimiru Putinu", dodao je on. Republikanski član Predstavničkog doma Don Bejkon (Bacon) takođe je kritikovao Trampov potez navodeći da "predsednik produžava rat". Kongresmen Gregori Miks (Gregory Meeks), vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, u petak je predstavio dvostranački predlog zakon kako bi blokirao Trampov predloženi sporazum o kupovini dizela od Rusije. Sporazum će "Putinu dati milione dolara da nastavi da nekažnjeno ubija ukrajinske civile", rekao je Miks, pozivajući Kongres da usvoji predlog zakona.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u petak da njegov ruski kolega Vladimir Putin nije zainteresovan za mirovne pregovore i kritikovao sporazum SAD s Moskvom o izvozu dizela, navodeći da će obezbediti dodatna sredstva Moskvi za finansiranje rata protiv Ukrajine. Zelenski je tokom samita Evropske unije u Briselu rekao da brzina satelitskih komunikacija kompanije SpaceX – koje su ključne za odbranu Ukrajine – još nije dostigla prethodni nivo, ali da se "postepeno obnavlja" pošto je prethodnih dana došlo do njenog pada. Lideri EU su na samitu pružili podršku Zelenskom i Ukrajini. Taj skup se održava posle novih tenzija između ukrajinskog lidera i američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), koji pojačava pritisak na Kijev da postigne sporazum o okončanju rata, koji je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo u februaru 2022. "Putin trenutno ne želi mirovne pregovore, ni u kakvom obliku", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare. "On se igra rečima... Jednostavno rečeno, to deluje kao parodija iskrene želje da se rat okonča". Rusija je odbacila brojne pozive na potpuni prekid vatre i činilo se da ignoriše ono što je Tramp 11. oktobra nazvao "ograničenim primirjem" koje bi podrazumevalo obustavu napada na energetsku infrastrukturu, dok njene snage, uoči dolaska zime, žestoko napadaju ukrajinske gradove, elektrane i druge objekte. Poremećaji u radu satelitskog sistema Starshield – vojne verzije servisa Starlinka kompanije SpaceX Ilona Maska (Elon Musk) – učinili su Ukrajinu posebno ranjivom ranije ove nedelje. Sistem Starshield je pod nadzorom američke vlade i Ukrajina ga koristi za komunikaciju na bojnom polju, izvođenje udara srednjeg dometa i upravljanje dronovima presretačima. Zelenski je naveo da su tokom nekoliko noći ograničenja brzine u sistemu "bila na snazi, zbog čega nismo mogli da oborimo dronove Šahed na mlazni pogon", opisavši tu situaciju kao "veoma bolnu i veoma neprijatnu". Usled intenziviranja napada, u Kijevu i drugim delovima zemlje bilo je brojnih žrtava. "Da li je brzina u potpunosti vraćena na prethodni nivo? Ne. Da li se trenutno obnavlja? Da", rekao je Zelenski. Problem sa satelitima dodatno je pojačao zabrinutost u Ukrajini nakon što je Tramp 9. oktobra objavio da su se on i Putin u telefonskom razgovoru dogovorili o aranžmanu koji bi omogućio plasman ruskog dizela na svetska tržišta, uključujući i SAD, gde visoke cene goriva dodatno otežavaju položaj Trampove Republikanske partije uoči izbora za Kongres 3. novembra. Zelenski je na konferenciji za novinare rekao da će " novac ponovo početi da pritiče u Rusiju zahvaljujući ovom dogovoru o dizelu". On je dodao da to "nikada neće biti dovoljno da se nadoknadi uticaj situacije u Ormuskom moreuzu na globalna tržišta, ali će zato direktno napuniti Putinove džepove sredstvima za finansiranje ovog rata". Tramp je u više navrata pozivao Kijev da obustavi napade na ruske rafinerije, okrivljujući te napade – a ne smanjenje isporuka energenata s Bliskog istoka, izazvane ratom SAD i Izraela protiv Irana koji je počeo u februaru – za visoke cene dizela. On je 10. oktobra poručio da Kijev "bolje da dođavola prestane" s napadima na ruske rafinerije, dodajući da bi Ukrajina trebalo da "dobije novog predsednika" i okrivljujući Zelenskog za izostanak mirovnog sporazuma. Tramp, koji je okončanje rata Rusije protiv Ukrajine postavio kao prioritet na početku svog aktuelnog mandata u januaru 2025, izjavio je 15. oktobra za američki medij Newsmax da je mir između Rusije i Ukrajine moguć jedino ako Zelenski napusti funkciju. "Zelenski nije dobar tip da radimo s njim", rekao je on u intervjuu. "On ne želi dogovor. Tvrdi da želi, ali zapravo ne želi. Ne, nisam veliki ljubitelj Zelenskog", rekao je Tramp, dodajući da, iako veruje da oba lidera žele mir, smatra da je sa Zelenskim teže pregovarati nego s Putinom. Rusija, između ostalog, zahteva da Ukrajina preda deo istočne Donjecke oblasti koji ruske snage nisu uspele da zauzmu tokom godina izuzetno krvavih borbi. Ukrajina to odbacuje kao neprihvatljivo, uz nagoveštaj da bi mogla da pristane na prekid vatre koji bi zadržao linije fronta na trenutnim pozicijama u trenutku početka pregovora. Govoreći na mestu koje su ruski mediji opisali kao komandni punkt, Putin je u petak rekao da je naložio ruskim snagama da ne samo isteraju ukrajinske trupe iz regiona za koje Moskva neosnovano tvrdi da su ruska teritorija, već i da uspostave "zonu bezbednosti" izvan tih regiona. Dodao je da kontrola Rusije nad tom zonom neće biti predmet pregovora. Putin je posebno naložio ruskim snagama da nastave "masovne i koordinisane udare na neprijateljske ciljeve". U intervjuu koji je 15. oktobra objavio Financial Times, Zelenski je izjavio da će Ukrajina nastaviti da napada ruske energetske objekte, budući da Moskva nije obustavila udare na ukrajinska energetska postrojenja. "Gotovi smo s tim", rekao je on, pošto je naveo da je Ukrajina tokom tri dana bila obustavila napade na ruska postrojenja za preradu nafte. Zelenski je takođe rekao za britanski list da je usporavanje satelitske komunikacije Kijevu predstavljeno kao tehnički problem, iako ostaje nejasno ko je odobrio ta ograničenja, da li su se ona odnosila na komercijalni Starlink ili na sistem Starshield, kao i da li je Vašington takođe smanjio obaveštajnu podršku Kijevu. Američki portal Axios, pozivajući se na neimenovane izvore, preneo je da je Bela kuća poručila Ukrajini kako nema kontrolu nad kompanijom SpaceX koja je vlasnik Starlinka. Mask je na X, čiji je vlasnik, napisao da su "sistemi Starshield u vlasništvu i pod kontrolom vlade SAD", dodajući da bilo kakvim ograničenjima brzine ili upotrebe odlučuje američka vojska i na kraju predsednik SAD. Tramp je upitan o tome u petak novinarima rekao: "Nisam to bio ja. I ne mislim da je to bio Ilon". Prema Rojtersu, on je takođe rekao da ima dobar odnos sa Zelenskim. Zelenski je na konferenciji za novinare pazio da direktno ne kritikuje Trampa, navodeći da je imao "nekoliko sastanaka s američkim predsednikom i da uvek pronalazimo teme za razgovore i donošenje odluka". On je takođe rekao da Kijev nastavlja razgovore s američkim pregovaračkim timom i da će se sastati "na određenom nivou u narednim danima". Evropski lideri obećali su podršku Kijevu, iako nije bilo naznaka da će uslediti konkretnije mere. Govoreći uoči samita, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) izjavio je da je podrška EU Ukrajini snažnija nego ikada, ističući da sada nije trenutak za povlačenje pomoći ili ublažavanje sankcija Rusiji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) dodala je da je EU podržala Trampov predlog o "energetskom primirju", ali da ga Rusija nije poštovala "ni jedan jedini minut". Naglasila je da će sankcije EU ostati na snazi sve dok Rusija ne okonča rat i da Brisel priprema novi paket sankcija protiv Moskve. Zelenski je sastanak s evropskim liderima iskoristio da zatraži podršku u sferi protivvazdušne odbrane pred predstojeću zimu. Govoreći o američkim sistemima Patriot, ukrajinski lider je rekao: "Većina sistema PAC-2 i PAC-3 trenutno se šalje na Bliski istok. Javna je tajna da mi nismo prioritetna destinacija za ove sisteme". On je dodao da su njegovi sagovornici iz EU upoznati s "apsolutnim minimumom" potreba Kijeva za ovu zimu, napominjući da u Evropi postoji dovoljno ovih sistema da bi Ukrajina mogla da izdrži predstojeće zimske mesece. Na pitanje novinara u Briselu da li je Ukrajina ponovo počela da gađa ruske rafinerije, Zelenski je kratko odgovorio da "obično ne iznosi detalje o našim operacijama". Tokom noćnih ruskih napada u centralnoj ukrajinskoj Čerkaskoj oblasti povređeno je pet osoba, pošto je udar drona izazvao požar u stambenoj zgradi u gradu Umanu, saopštili su regionalni zvaničnici. Grad Luck, u ukrajinskoj Volinskoj oblasti, ostao je bez električne energije posle ruskog napada dronovima, navele su gradske vlasti. Ranije tog dana, ruske vlasti su saopštile da su njihove odbrambene snage odbile napad ukrajinskih dronova usmeren na infrastrukturu za grejanje u Vladimirskoj oblasti. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izvestio je da su 94 ukrajinska drona oborena u blizini glavnog grada tokom perioda od osam sati, dok su, prema rečima regionalnog guvernera, četiri drona oborena iznad Lenjingradske oblasti. Sva četiri moskovska aerodroma bila su privremeno zatvorena usled napada dronovima, a letovi su preusmereni ka drugim gradovima, saopštila je ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj. U Lenjingradskoj oblasti takođe je proglašena uzbuna za vazdušni napad. U Vašingtonu je u četvrtak grupa od devet američkih senatora iz obe stranke zatražila istragu o poremećajima u radu sistema Starshield. "Pišemo vam izražavajući ozbiljnu zabrinutost povodom prijavljenih poremećaja u kritičnim komunikacionim i obaveštajnim sistemima u Ukrajini, koje podržavaju SAD. Ti poremećaji su ugrozili američko osoblje i potencijalno narušili sposobnost Ukrajine da se brani od ruskih raketnih napada i napada dronovima", naveli su senatori u pismu upućenom generalnom inspektoru Ministarstva odbrane. Senatori su tražili hitnu istragu kako bi se utvrdilo da li su neki američki zvaničnici "naložili, odobrili, dali saglasnost ili unapred znali za promene u aranžmanima o razmeni obaveštajnih podataka, sistemima za upozoravanje, odnosno uslugama Starlink i Starshield koje se odnose na Ukrajinu".

Dvostranačka grupa od devet američkih senatora zatražila je istragu o poremećajima u satelitskim sistemima koji pružaju podršku ukrajinskoj vojsci, i to u trenutku kada su evropski zvaničnici pružili podršku Kijevu nakon što je predsjednik Donald Trump ponovno napao ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog. Senatori, među kojima su Jeanne Shaheen (demokratkinja), vodeća članica Odbora za inostrane odnose, Thom Tillis (republikanac), Dick Durbin (demokrata), Susan Collins (republikanka), Jack Reed (demokrata), John Cornyn (republikanac), Chris Coons (demokrata), Lisa Murkowski (republikanka) i Richard Blumenthal (demokrata) – uputili su pismo glavnom inspektoru Ministarstva odbrane, zahtijevajući istragu o smetnjama u satelitskom sistemu Starshield kompanije SpaceX, koji je pod nadzorom američke vlade. "Pišemo vam izražavajući duboku zabrinutost zbog prijavljenih poremećaja u ključnim komunikacijskim i obavještajnim kapacitetima u Ukrajini, koje podržavaju SAD. Ti su poremećaji ugrozili američko osoblje i potencijalno narušili sposobnost Ukrajine da se brani od ruskih napada projektilima i bespilotnim letjelicama", stoji u pismu. Senatori su zatražili hitnu istragu kako bi se utvrdilo jesu li američki zvaničnici "naložili, odobrili, potvrdili ili unaprijed znali za promjene u aranžmanima o razmjeni obavještajnih podataka, sistemima ranog upozoravanja ili uslugama Starlink i Starshield koje utiču na Ukrajinu". Sistem Starlink u vlasništvu je kompanije SpaceX, čiji je vlasnik Elon Musk. Musk je na platformi X, koja je takođe u njegovom vlasništvu, napisao da su "sistemi Starshield u vlasništvu i pod kontrolom američke vlade. O svim ograničenjima brzine ili korištenja odlučuje američka vojska, a konačno i predsjednik SAD (predsjednik Trump)". Zelenski je kritikovao ograničavanje rada sistema Starshield te je u intervjuu za Financial Times, objavljenom 15. oktobra, takav potez nazvao "opasnim". Takođe je izjavio da će Ukrajina odbaciti "energetsko primirje" – za koje nema službene potvrde ni s ruske ni s ukrajinske strane – te da će nastaviti s napadima na ruska energetska postrojenja, budući da Moskva nije obustavila udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. "Gotovo je", rekao je Zelenski za Financial Times, nakon što je naveo da je Ukrajina tokom tri dana bila obustavila napade na ruska postrojenja za preradu nafte. Kao odgovor na to, Trump, koji je nedavno ublažio sankcije na izvoz ruskog dizela u pokušaju da snizi cijene goriva, izjavio je 15. oktobra za konzervativni američki medij Newsmax kako bi mir između Rusije i Ukrajine bio moguć jedino ako Zelenski napusti dužnost. "Zelenski nije osoba s kojom bismo trebali imati posla", rekao je u intervjuu. "On ne želi postići dogovor. Govori da želi, ali zapravo ne želi. Ne, nisam baš ljubitelj Zelenskog", rekao je Trump, dodavši kako vjeruje da oba lidera žele mir, ali da je s ukrajinskim predsjednikom teže pregovarati nego s njegovim ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Alexander Gray, glavni izvršni direktor kompanije American Global Strategies, sugerisao je da je Zelenskij te poruke predsjedniku Trumpu trebao prenijeti nasamo. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) 16. oktobra, Gray je rekao da bi Zelenskij to trebao učiniti na način "zbog kojeg predsjednik Trump neće osjetiti potrebu da javno uzvrati udarac, čime bi se stvorio ciklus koji ne služi interesima Ukrajine". Takođe je ustvrdio da odluka Zelenskija o nastavku napada na ruske rafinerije nafte nosi rizik od stvaranja dubljeg razdora između Kijeva i Trumpove administracije. Do ovog je razmimoilaženja došlo u trenutku kada je Zelenski stigao u Brisel na drugi dan samita lidera Evropske unije, na kojem bi se rasprave trebale fokusirati na nastavak podrške Ukrajini, uključujući zaštitu kritične infrastrukture uoči zime. Uoči razgovora, Zelenski je izjavio da je glavni prioritet Ukrajine zadovoljavanje energetskih potreba, napomenuvši pritom da su zemlji potrebni dodatni sistemi protivvazdušne odbrane te finansijska sredstva za ostatak ove godine i za razdoblje do 2027. godine. Obraćajući se novinarima zajedno sa Zelenskim u Briselu 16. oktobra, predsjednik Evropskog vijeća Antonio Costa ponovno je potvrdio da je podrška EU Ukrajini snažnija nego ikad, naglasivši kako sada nije vrijeme za povlačenje pomoći ili ublažavanje sankcija protiv Rusije. Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen dodala je da je EU podržala Trumpov prijedlog o "energetskom primirju", ali da ga Rusija nije poštovala "niti jednu minutu". Takođe je istaknula da će sankcije EU ostati na snazi sve dok Rusija ne okonča rat. U međuvremenu, u ruskim napadima tokom noći povrijeđeno je pet osoba u centralnoh ukrajinskoj regiji Čerkasi, gdje je uslijed udara drona izbio požar u stambenoj zgradi u Umanu, izvijestili su regionalni zvaničnici 16. oktobra. Grad Luck, u ukrajinskoj regiji Volinj, ostao je bez električne energije nakon ruskog napada dronovima, navode gradske vlasti. Ruske vlasti su saopštile da su njihove odbrambene snage odbile ukrajinski napad dronovima usmjeren na infrastrukturu za grijanje u regiji Vladimir. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izvijestio je da su u razdoblju od osam sati u blizini glavnog grada oborena 94 ukrajinska drona, dok su četiri drona oborena iznad Lenjingradske oblasti, prema riječima tamošnjeg guvernera. Sva četiri moskovska aerodroma bila su privremeno zatvorene zbog napada dronovima, a letovi su preusmjereni u druge gradove, izvijestila je ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj. U Lenjingradskoj oblasti takođe je proglašena vazdušna uzbuna.

Ukrajinske snage napale su naftnu rafineriju u ruskoj Rjazanskoj oblasti, saopštili su ruski zvaničnici, nekoliko sati pošto je predsednik ukrajinski Volodimir Zelenski rekao da će Kijev nastaviti napade na ruska energetska postrojenja i izrazio ljutnju zbog "opasnog" prekida satelitskih obaveštajnih podataka iz SAD. Prkoseći "energetskom primirju" koje je prošle nedelje jednostrano proglasio američki predsednik Donald Tramp (Trump), Zelenski je u intervjuu za Fajnenšel tajms (The Financial Times) objavljenom u četvrtak rekao da je "gotovo" s uzdržavanjem od napada na ruske naftne objekte. Nekoliko sati kasnije, rjazanski guverner Pavel Malkov objavio je na Telegramu da je "naš region bio izložen masovnom napadu dronova", dodajući da je "izbio požar u rafineriji nafte". Rusko Ministarstvo odbrane kasnije je saopštilo da je Ukrajina pokušala masovni napad na rjazansku rafineriju i da je požar u postrojenju izazvao pad olupine drona. Ukrajinska vojska nije odmah potvrdila napad, koji bi bio prvi Kijeva otkako je Tramp 11. oktobra objavio primirje. Rjazanska rafinerija, u vlasništvu Rosnjefta, poslednjih meseci je nekoliko puta bila meta dronova i čini skoro pet odsto ukupnih ruskih kapaciteta za preradu nafte. Nijedna zaraćena strana nije zvanično potvrdila da je pristala na primirje koje je najavio Tramp, a dok je Ukrajina tri dana obustavila napade na ruske rafinerije, Rusija je nastavila da gađa ukrajinska energetska i druga postrojenja. "Blokada (napada na rafinerije) je ukinuta. Gotovi smo s tim", rekao je Zelenski za Fajnenšel tajms. Zelenski je rekao da je Ukrajina spremna da obustavi napade na ruske rafinerije ako Moskva pristane da prestane da gađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Ukrajinski lider zadržao je oštar ton i kada je govorio o nedavnoj krizi zbog prekida u dostavljanju američkih obaveštajnih podataka Kijevu. Zelenski je za Fajnenšl tajms rekao da je obustava Kijevu predstavljena kao tehnički kvar, što je odbacio, nazvavši poremećaj u radu Starshielda, vojne verzije satelitskog komunikacionog sistema Starlink, "opasnim". Pritisak na PentagonNa Pentagon raste pritisak da objasni prijavljena ograničenja satelitskih komunikacija koje koristi ukrajinska vojska i republikanski senator Tom Tilis (Thom Tillis) pozvao je na istragu generalnog inspektora i upozorio da su ukrajinski civili i američko osoblje možda bili nepotrebno izloženi riziku. Tilis je rekao u sredu da će zatražiti od generalnog inspektora Ministarstva odbrane da istraži, kako je rekao, potencijalno opasan kvar u vezi sa Starshieldom, koji kontroliše vlada SAD. "Poslednji izveštaji sugerišu da je ova strateška greška možda nastala na više lokalnom nivou unutar sistema Starshield Ministarstva odbrane, a ne u Starlinku ili SpaceX-u", napisao je Tilis na društvenim mrežama. On je rekao da su ukrajinski civili i američko diplomatsko i bezbednosno osoblje bez upozorenja bili izloženi nepotrebnom riziku. "U najboljem slučaju, ovo je bila neprihvatljiva greška ili propust, a u najgorem svesna odluka da se raščisti teren za ruski napad", dodao je Tilis. RSE je od izvora u Kongresu saznao da je među grupom kongresmena u sredu kružilo pismo kojim se od generalnog inspektora Ministarstva odbrane traži istraga ovog slučaja. Očekuje se da će pismo biti poslato narednih dana. Poziv na istragu poklapa se porastom zabrinutosti u obe partije u Kongresu zbog izveštaja da su ograničenja satelitske povezanosti poremetila operacije ukrajinske vojske. Neki su takođe spekulisali da bi to mogao biti potez administracije da pritisne Kijev da odustane od napada na ruske rafinerije. Ipak, ostaje nejasno ko je odobrio ograničenja, da li su pogođeni komercijalni Starlink ili Starshield, i da li je Vašington smanjio i obaveštajnu podršku Kijevu. Portal Aksios (Axios) je, pozivajući se na izvore, izvestio da je Bela kuća rekla Ukrajini da ne kontroliše Ilona Maska (elon Musk) i njegov SpaceX, vlasnika Starlinka. Mask je na mreži X, čiji je vlasnik, napisao da su "Starshield sistemi u vlasništvu i pod kontrolom vlade SAD. Sva ograničenja brzine ili korišćenja određuje američka vojska i, u krajnjoj liniji, predsednik SAD". Moskva je u četvrtak nastavila napade na Ukrajinu, dan nakon što su ruski raketni i napadi dronovima pogodili civilnu i energetsku infrastrukturu širom zemlje, ubivši najmanje devet ljudi i ostavivši stotine hiljada bez struje. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo izvestilo je ujutru da je Rusija tokom noći lansirala 580 dronova i dve rakete H-59 na Ukrajinu, dodajući da je napad u toku.

Evropski parlament imenovao je sedam članova delegacije koja će u ime ove institucije posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Kako je potvrđeno iz Parlamenta, u delegaciji će biti dva poslanika iz najveće grupe, Evropske narodne partije (EPP), čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka (SNS), i po jedan iz redova socijaldemokrata, liberala, zelenih, Evropskih konzervativaca i reformista, kao i krajnje desnih Patriota za Evropu. Prema saznanjima RSE, za šefa delegacije izabran je Andreas Šider iz grupe socijaldemokrata. On je i na izborima 2023. bio član delegacije. Ostali članovi delegacije su Sunčana Glavak i Gordan Bosanac iz Hrvatske, Ingeborg ter Lak iz Holandije, Tamaš Deč iz Mađarske, Kosma Zlotovski iz Poljske i Helmut Brandšteter iz Austrije. Šider je odbio da za RSE komentariše političku situaciju u Srbiji, navodeći da kao posmatrač mora da ostane nepristrasan do završne konferencije za medije posle izbora. Orbanov saveznik u delegacijiMeđu članovima delegacije je Tamaš Deč, jedan od osnivača Fidesa, stranke bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana koji je bio blizak bivšem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sada kandidatu za premijera. Deč predvodi delegaciju te stranke u Briselu. Smatra se jednom od najprepoznatljivijih i najdugovečnijih figura u stranci i veoma odanim Orbanovim saveznikom, koji odlučno zastupa njegovu politiku i brani stranku od kritika iz EU. Deč pripada grupi Patriote za Evropu, desničarskom populističkom i nacionalno-konzervativnom savezu koji se zalaže za zaštitu nacionalnog suvereniteta od centralizacije EU. Grupu su osnovali istaknuti evropski desničarski lideri poput Orbana i Andreja Babiša, a predvodi je Žordan Bardela iz Nacionalnog okupljanja (nekadašnjeg Nacionalnog fronta) Marin le Pen. Grupa zastupa evroskepticizam i dosledno antifederalistička načela. Poziv u poslednjem trenutkuEvropski parlament zvanično je potvrdio da je od srpskih vlasti dobio poziv da pošalje posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, zakazane za 25. oktobar. Poziv je 10. oktobra uputila vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić. Formalni rok za poziv istekao je 8. oktobra, kada je zasedala Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa. Parlament je ipak bio spreman da poziv sačeka najkasnije do 12. oktobra, a Konferencija je u međuvremenu odobrila da pripreme za misiju počnu paralelno. Kako funkcioniše posmatračka misijaDelegacija Evropskog parlamenta deo je Međunarodne posmatračke misije, koju predvodi OEBS-ova Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Nalazi misije predstavljaju se u zajedničkoj preliminarnoj izjavi na konferenciji za medije dan posle izbora. Članovi delegacije obavezuju se na nepristrasnost. Evropski parlament prihvatio je međunarodni Kodeks ponašanja za posmatrače izbora, prema kojem posmatrači u svakom trenutku moraju da budu politički nepristrasni i da poštuju integritet međunarodne misije. Članovi delegacija potpisuju i poseban Kodeks ponašanja za članove posmatračkih delegacija Evropskog parlamenta. U praksi se ipak dešavalo da pojedini članovi delegacije ne dele u potpunosti ocene misije. Evropski parlament je izbore u Srbiji poslednji put posmatrao u decembru 2023. godine, takođe na vanrednim parlamentarnim izborima. Tada je delegacija imala pet poslanika i takođe je delovala u okviru međunarodne posmatračke misije koju je predvodio OEBS/ODIHR. Delegacija se po pravilu u danima pred izbore sastaje s predstavnicima međunarodne posmatračke misije, izbornim vlastima, kandidatima, civilnim društvom i medijima. Na dan izbora poslanici prate otvaranje biračkih mesta, glasanje, zatvaranje i brojanje glasova, a mogu da prate i prenos glasačkih kutija do centara za obradu rezultata. Nakon toga iznose svoje nalaze i zaključke.

Studentski protest u Albaniji ušao je u četvrtak u treći dan, dok se veliki broj demonstranata okuplja i maršira ulicama Tirane. Prema navodima studenata, protest je usmeren protiv rasta troškova obrazovanja i protiv korupcije. Među zahtevima je i ostavka vlade koju predvodi Edi Rama. Rama je u odgovoru za Rojters (Reuters) odbacio mogućnost ostavke kao posledice protesta. Kako navodi Rojters, Rama je rekao da "neće dozvoliti da nasilje spreči Albaniju da ostvari cilj članstva u Evropskoj uniji". Na protestu u sredu povređene su desetine demonstranata i policijskih službenika tokom sukoba koji su trajali nekoliko sati. Desetine hiljada studenata koji su u sredu izašli na protest zapalili su dve vladine zgrade i dve banke, a bacali su i kamenje na policiju. Pored javnih zgrada, oktobra oštećeno je i nekoliko privatnih objekata, uključujući i poslovne prostore. Takođe je zapaljena i kancelarija Koledža Evrope, koji je otvoren u saradnji albanske vlade i Evropske unije. Rama i EU osuđuju nasilje na protestuU video poruci snimljenoj ispred oštećene zgrade Koledža Evrope, premijer Albanije osudio je nasilje na protestu održanom u sredu. On je rekao da taj protest nije bio studentski. "Ovo su neke druge ruke... Ovo su ruke opozicije koja, maskirana, sa vatrom i gvožđem pokušava da vrati Albaniju tamo gde se Albanija nikada više neće vratiti", naveo je Rama u četvrtak na Fejsbuku (Facebook). Kancelarija Evropske unije u Albaniji je u saopštenju takođe osudila "eskalaciju nasilja i uništavanje javne i privatne imovine". Šta se dogodilo na protestu u sredu?Univerzitetski bolnički centar Majka Tereza saopštio je kasno uveče da je medicinsku pomoć primilo 23 policajaca, pet demonstranata i jedan prolaznik. Policija je upotrebila vodene topove i suzavac da rastera demonstrante, od kojih su neki zapalili zgrade Ministarstva obrazovanja i Ministarstva pravde, prevrnuli kontejnere za smeće i oštetili lokale na glavnom trgu u Tirani. Filijala Rajfajzen banke, u blizini Ministarstva obrazovanja, takođe je zahvaćena požarom, izvestio je Rojters. Demonstranti su takođe probili kapiju zgrade Skupštine. Predsednik Skupštine Niko Peleši (PeleshI) ocenio je da je "neprihvatljivo" napadanje zgrada zakonodavnog tela i drugih državnih institucija, navodeći da "nasilje i uništavanje ne služe nijednom cilju, već štete javnom interesu i samom društvu". Policija je saopštila da je privela 35 demonstranata. To je bio najnasilniji protest protiv korupcije u Tirani otkako su protesti počeli u maju i predstavlja sve veći izazov za Raminu vladu. Eskalacija nasilja usledila je posle leta koje su obeležili mirni protesti protiv Rame, izazvanih planovima za izgradnju luksuznog odmarališta na netaknutoj obali juga Albanije. "Ovo je revolucija. Umorni smo od mirnih protesta. Nećemo stati dok Rama ne podnese ostavku", rekla je Lora, studentkinja koja nije htela da otkrije svoje prezime, dok je bacala kamenje na policiju. Drugi demonstranti uzvikivali su "Ostavka" i "Kriminalna policija". Organizatori kažu da protestuju za bolje uslove studiranja, pristupačnije školarine i mogućnosti zapošljavanja.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković potvrdio je u četvrtak da je osam uslova koje Zagreb postavlja Crnoj Gori pre ulaska u Evropsku uniju izneo već sredinom godine, tokom samita Evropske unije i Zapadnog Balkana održanog u junu u Tivtu. On je ocenio da je reč o nerešenim pitanjima koja su, prema njegovim rečima, vezana za evropske vrednosti, a u vezi s kojima Crna Gora, nažalost, "do sada nije napravila iskorak". "Dakle, sve te teme su poznate Crnoj Gori, i predsedniku i premijeru i ministru. Ministri (Ervin) Ibrahimović i (Gordan) Grlić Radman imaju zadatak da pronađu rešenja. Mi želimo da Crna Gora ostvari napredak, ali želimo da se ova pitanja reše, i sad je trenutak da se reše", izjavio je Plenković. "Uprkos teškom nasleđu, mi smo Crnoj Gori pristupili vrlo konstruktivno i u tom konstruktivnom procesu izdvojili smo one tačke za koje smatramo da ih Crna Gora treba da ispuni jer su deo onoga što budućim članstvom u Evropskoj uniji treba da preuzmu kao evropske vrednosti", dodao je on. Hrvatski premijer je u Briselu, gde učestvuje na dvodnevnom samitu šefova država i vlada Evropske unije. Među brojnim temama je i proširenje, s posebnim naglaskom na pristupni proces Crne Gore. Prema nacrtu zaključaka koje bi lideri trebalo da usvoje na kraju samita, Evropski savet pozdravlja tekući rad na izradi ugovora o pristupanju s Crnom Gorom. "On prima k znanju nameru predsedavajućeg Savetom da do kraja ove godine postigne dogovor o privremenom zatvaranju svih pregovaračkih poglavlja, pod uslovom da Crna Gora sprovede odgovarajuće reforme, kao i da radi na što bržem okončanju izrade ugovora o pristupanju", navodi se u nacrtu. Crna Gora se smatra kandidatom s najizvesnijim izgledima za članstvo u EU. Privremeno je zatvorila skoro dve trećine pregovaračkih poglavlja i cilj joj je da pregovore okonča do kraja godine. Ipak, s obzirom na preostalo vreme, sve je izvesnije da će se to dogoditi početkom sledeće godine. Uslovi koje je iznela Hrvatska direktno su vezani i za poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), koja još nisu zatvorena. To bi takođe moglo da odloži okončanje pregovora o članstvu između Brisela i Podgorice. EU već radi na nacrtu ugovora o pristupanju, a evropska komesarka za proširenje najavila je mogućnost da on bude potpisan u leto 2027. godine. Lideri EU o proširenju će razgovarati tokom radne večere 15. oktobra. Između ostalog, naglasiće da i buduće države članice i EU moraju biti spremni u trenutku pristupanja. "Zemlje koje teže članstvu moraju da nastave reformske napore, posebno u oblasti vladavine prava, u skladu s pristupnim procesom zasnovanim na zaslugama i uz pomoć EU", stoji u nacrtu zaključaka koje će 27 šefova država i vlada usvojiti na kraju samita. Oni će takođe podsetiti da je pristupni proces "zasnovan na zaslugama i da stoga svaka zemlja kandidat napreduje u pristupnim pregovorima na osnovu sopstvenog napretka". Lideri će razmotriti i nedavnu komunikaciju Evropske komisije "Priprema za širu Uniju", ali će je samo primiti k znanju i pozvati Savet da analizira sve njene segmente i na osnovu toga nastavi rad.

Državljanin Bosne i Hercegovine Saša Micev osuđen je na pet godina zatvora nakon što je priznao krivicu za kršenje američkih zakona o kontroli izvoza i međunarodnih sankcija protiv Sjeverne Koreje, učestvujući u pokušaju posredovanja u prodaji prenosivih protivvazdušnih raketnih sistema. Prema sudskim dokumentima, 43-godišnji Micev, koji se bavi međunarodnom trgovinom oružjem, djelovao je zajedno sa saučesnikom iz savezne američke države Novi Meksiko. Njih dvojica su, s drugim osobama, pokušali zaobići ograničenja koja je američko Ministarstvo finansija uvelo kroz propise o sankcijama Sjevernoj Koreji, navelo je Savezno tužilaštvo SAD-a za okrug Novi Meksiko. Tužilaštvo navodi da su posredovali u kupovini prenosivih raketa zemlja-vazduh SA-18 Igla iz Sjeverne Koreje, bez potrebnih dozvola ili odobrenja Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD-a. Tokom 2020. Micev je sa saučesnikom u više navrata razgovarao o nabavci raketa Igla, dostavljao informacije o cijenama, učestvovao u pokušajima pribavljanja oružja uz korištenje falsifikovane dokumentacije te radio na njihovoj nabavci iz Sjeverne Koreje, iako je znao da su takve transakcije zabranjene američkim i međunarodnim zakonima. On i njegov saučesnik su krajem 2020. otputovali u Ankaru kako bi završili dogovor o prodaji raketa. Međutim, posao nije realizovan nakon spora sa sjevernokorejskom stranom oko cijene, dodalo je avezno tužilaštvo SAD-a za okrug Novi Meksiko. Prvi pomoćnik američkog tužioca Ryan Ellison izjavio je da sankcije nemaju smisla ako oni koji ih svjesno zaobilaze ne snose posljedice. "Ovaj optuženi je pomogao u provođenju međunarodne šeme poslovanja koja je zabranjena američkim zakonima, a ova presuda ga poziva na odgovornost za njegovu ulogu", rekao je Ellison. Vršilac dužnosti specijalnog agenta Ryan G. McRae iz Istražne služba za unutrašnju bezbjednost (HSI) naveo je da osobe koje pokušavaju zaobići američke kontrole o izvozu i međunarodne sankcije radi nezakonite trgovine vojnim naoružanjem predstavljaju ozbiljnu prijetnju nacionalnoj bezbjednosti i globalnoj stabilnosti. Micev je priznao krivicu za kršenje Zakona o međunarodnim ekonomskim ovlaštenjima u vanrednim situacijama i propisa o sankcijama prema Sjevernoj Koreji, nakon čega mu je izrečena kazna od pet godina zatvora.