Evropska unija (EU) izrazila je zabrinutost odlukom izraelskog parlamenta (Kneset) da uspostavi smrtnu kaznu. "Ovo je jasan korak unazad – uvođenje smrtne kazne, zajedno sa njenom diskriminatornom prirodom", izjavio je portparol EU Anuar El Anuni. "Ovo je jasan negativan trend u smislu obaveza Izraela u pogledu poštovanja ljudskih prava." Zakon o krivičnom postupku (Amandman: Smrtna kazna za teroriste) prošao je svoju završnu fazu u ponedeljak, 30. marta, u Knesetu, čime se omogućava sudovima da izreknu smrtnu kaznu za teroristička dela ili za "negiranje postojanja Države Izrael". Kritičari zakona napominju da bi se ovaj zakon primenjivao samo na Palestince. Portparol EU je podsetio da se Brisel protivi smrtnoj kazni u svim slučajevima i pod svim okolnostima, te da su izraelske vlasti upozoravane od samog početka kada je pokrenuta rasprava o dopunama zakona o krivičnom postupku u Izraelu. Izrael i Evropska unija imaju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2000. godine. Međutim, zvaničnici EU nisu odgovorili na pitanja da li će se pokrenuti proces suspenzije ovog sporazuma zbog smrtne kazne. Briselski zvaničnici jedino podsećaju da usvajanje ovog zakona predstavlja ozbiljan korak unazad u odnosu na ovu važnu praksu i stav koji je sam Izrael izrazio u prošlosti, te pozivaju izraelske vlasti da se pridržavaju svog prethodnog principijelnog stava, kao i svojih obaveza prema međunarodnom pravu i svoje posvećenosti demokratskim principima. Ministri inostranih poslova Nemačke, Francuske, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva u zajedničkom saopštenju izrazili su duboku zabrinutost zbog ovog zakona, "posebno zbog de facto diskriminatornog karaktera". "Smrtna kazna je nehuman i ponižavajući oblik kažnjavanja bez ikakvog odvraćajućeg efekta. Zato se protivimo smrtnoj kazni, bez obzira na okolnosti širom sveta. Odbacivanje smrtne kazne je temeljna vrednost koja nas ujedinjuje", navodi se u zajedničkom saopštenju četiri države evropskog kontinenta. EU napominje da Izrael dugo održava de facto moratorijum na pogubljenja, "predvodeći primer u regionu". Izrael je od 1954. godine do sada održavao moratorijum na smrtnu kaznu. Jedina osoba pogubljena u Izraelu nakon moratorijuma, odnosno 1962. godine, bio je Adolf Ajhman (Eichmann), arhitekta nacističkog Holokausta. Reagovao je i Savet Evrope, napomenuvši da smrtna kazna nema mesta u modernom pravosuđu i nije kompatibilna sa poštovanjem temeljnih ljudskih prava. U skladu sa tim principima, smrtnu kaznu ne mogu primenjivati 46 država članica Saveta Evrope, što odražava jasan i dugogodišnji regionalni konsenzus utemeljen na poštovanju ljudskog dostojanstva i prava na život, navodi se u saopštenju Saveta Evrope. Izrael nije punopravni član ove organizacije, ali učestvuje u nizu konvencija i mehanizama saradnje Saveta Evrope. Izraelski Kneset ima status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope od 1957. godine. Predsednica Parlamentarne skupštine Petra Bajr upozorila je da glasanje u Knesetu "ozbiljno ugrožava" status posmatrača Izraela u Parlamentarnoj skupštini. "Ovo je ozbiljan korak unazad i udaljava Izrael od vrednosti Saveta Evrope."

Evropska unija žali zbog otkazivanja sastanka Procesa Brdo-Brioni. "Žalimo zbog ovakvog razvoja događaja. Dobrosusedski odnosi su u srži procesa evropskih integracija i suštinski deo puta Srbije ka EU. Oni doprinose stabilnosti, pomirenju i klimi koja pogoduje rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti“, kaže se u reakciji iz pres službe Evropske komisije. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović otkazao je sastanak Procesa Brdo-Brioni, koji je trebalo da bude održan u maju, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. "Političke izjave i postupci predsednika Srbije, kojima svedočimo poslednjih dana i sedmica, u potpunoj su suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope", naveo je Milanović 30. marta u pisanoj izjavi. Vučić je, nakon lokalnih izbora u Srbiji 29. marta, izjavio da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja na izborni proces", navodeći "logističku podršku jedne susedne države". "Udarali su nas iz regiona i danas. Mogli ste da vidite šta su sve radili iz Zagreba i koliki su im napori bili. U Kuli (opština na severu Srbije) ste imali više zagrebačkih tablica nego iz okolnih opština. A ne pričam samo o transportnoj logistici, već pre svega o medijskoj", rekao je Vučić. Posle izbijanja antivladinih protesta zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje demonstracija, što su zvaničnici u Zagrebu oštro negirali. Proces Brdo–Brioni je regionalna politička inicijativa koja okuplja lidere država Zapadnog Balkana, a pokrenuta je 2013. godine sa ciljem da podstakne saradnju i ubrza evropske integracije regiona. Iz Milanovićevog kabineta saopšteno je da su Hrvatska i Slovenija, kao članice EU, inicirale Proces Brdo-Brioni s ciljem unapređenja međusobne saradnje i ubrzavanja procesa evropskih integracija zemalja Jugoistočne Evrope. Kao kopredsedavajući Procesa Brdo-Brioni, Milanović je obavestio šefove država učesnika da je odlučio da otkaže planirani sastanak u Hrvatskoj. Uz predsednike Hrvatske, Slovenije i Srbije, u Procesu Brdo-Brioni učestvuju i lideri Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije.

Evropska unija izražava žaljenje zbog broja prijavljenih nepravilnosti i incidenata tokom izbornog procesa, održanog 29. marta u deset opština u Srbiji. "Žalimo zbog broja prijavljenih nepravilnosti i incidenata tokom izbora, nejednakih uslova, te sa zabrinutošću primećujemo izveštaje o aktima nasilja protiv nezavisnih posmatrača, građana, predstavnika političkih stranaka i medijskih radnika", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Istakao je da se pozivaju nadležni organi da osiguraju brzo i transparentno praćenje i da počinioce pozovu na odgovornost. Na lokalnim izborima glasalo se u Boru, Bajinoj Bašti, Kuli, Majdanpeku, Kladovu, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, Lučanima, Knjaževcu i Sevojnu. Predsednik Srbije i funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je da je u svih deset opština koalicija okupljena oko SNS-a odnela pobedu. Međutim, prema izveštajima nezavisnih posmatrača i opozicionih lista, izborni dan su obeležile brojne nepravilnosti i incidenti – praćeni fizičkim obračunima i povređenim građanima, aktivistima i novinarima. Sukobi su, pored ostalog, zabeleženi u Boru, na istoku Srbije, u Bajinoj Bašti na zapadu i u Kuli u Vojvodini. Evropska unija je takođe potvrdila da je primila k znanju saopštenje Saveta Evrope, gde je navedeno da su članovi posmatračke misije bili svedoci nasilja u skoro svim opštinama koje su posetili tokom održavanja lokalnih izbora u Srbiji. Šest kongresnih timova, koji su predstavljali 13 posmatrača, bili su raspoređeni u mobilne timove u sedam od deset opština u kojima su održani izbori, a posetili su više od 75 biračkih mesta. "Posmatrači su bili svedoci nasilja, posebno u Aranđelovcu, a u svim posećenim opštinama, osim jedne, videli su žestoke rasprave i preteće prisustvo velikih grupa ljudi, često neidentifikovanih, a ponekad i maskiranih", navodi se u izveštaju. Dodaje se da je više stranaka, uključujući vladajuću, iznelo navode o nasilju koje su pretrpeli i ponavlja se da su "nasilje i prinuda neprihvatljive prepreke slobodnom izražavanju volje svih birača". U izveštaju se ukazuje na niz nepravilnosti koje se odnose na kršenje tajnosti glasanja i fotografisanje glasačkih listića. Evropska unija pozdravlja visoku izlaznost birača i aktivno učešće građana. "Podsećamo da je dužnost države da zaštiti građane od nasilja, da garantuje adekvatne uslove za građanske posmatrače da obavljaju svoje aktivnosti u okruženju bez pritiska i zastrašivanja, te da osigura sigurnost novinara u kontekstu izbora", navodi se u saopštenju EU. Podseća se da izborni proces u Srbiji zahteva dalja opipljiva poboljšanja i reforme, te se u tom smislu upućuje poziv na inkluzivan proces koji uključuje sve relevantne zainteresovane strane kako bi se unapredio rad na potpunoj implementaciji preporuka OEBS/ODIHR i Saveta Evrope, kako bi se poboljšao izborni okvir i njegova implementacija, "mnogo pre sledećih nacionalnih izbora". "Nastavićemo pažljivo da pratimo razvoj izbornih reformi, kao i buduće lokalne i nacionalne izbore, jer je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u srži njenog procesa pristupanja EU", poručuje se iz EU.

Pripadnici Uprave kriminalističke policije ušli su 31. marta u Rektorat beogradskog Univerziteta u nastavku istrage o smrti studentkinje. Telo studentkinje Filozofskog fakulteta pronađeno je 26. marta uveče na platou tog fakulteta u centru Beograda preko puta kojeg je zgrada Rektorata. Policija i tužilaštvo saopštili su da su na petom spratu fakulteta zapaljena pirotehička sredstva, nakon čega je 25-godišnja devojka skočila kroz prozor. Više javno tužilaštvo saopštilo je 31. marta da je u nastavku istrage naložilo policiji da oduzme snimke sa sigurnosnih kamera, posebno kamera sa vrata na koja se iz Rektorata ulazi na Filozofski fakultet. Snimci bi, kako se navodi u saopštenju, mogli da utvrde kako je stradala devojka ušla u zgradu fakulteta, da li je bila sama ili sa nekim, "imajući u vidu činjenicu da na samom fakultetu postoji više neobezbeđenjih i nekontrolisanih ulaza". Dodaje se da bi snimci mogli da ukažu na koji način se kontrolišu ulasci na fakultet, "posebno u vremenu nakon 22 časa, do kada fakultet zvanično radi, te na mogućnosti za ulaz neovlašćenih lica". Policiji je, kako se navodi, naloženo da privremeno oduzme i sve druge predmete "koji mogu poslužiti kao dokaz u postupku koji se vodi zbog sumnje na propuste dekana i drugih zaposlenih u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu". U istrazi o smrti studentkinje ranije su saslušani dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i drugi zaposleni koje Tužilaštvo sumnjiči za krivično delo "nesavestan rad u službi". Sinani je 28. marta za agenciju FoNet izjavio da policija nije pronašla pirotehnički materijal na fakultetu i da su nadležnima predata sva tražena dokumenta i informacije. "Prema onome što su moja saznanja, koleginica koja je nastradala je bila sama u hodniku na petom spratu. Na istom spratu se održavala nastava koja je bila produžena zbog toga što ponekad nije moguće kontrolisati da li ćete imati dužu diskusiju i više pitanja", kazao je Sinani. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je 30. marta da će prosvetna inspekcija, kada istražni ograni završe svoj posao, doći na Filozofski fakultet da utvrdi "kako je funkcionisao". Stanković je prethodno na sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje 28. marta optužio rektora beogradskog Univerziteta Vladana Đokića i dekana Filozofskog fakulteta da "nose odgovornost koja treba da bude utvrđena, ali ne može biti izbegnuta" u vezi smrti studentkinje te visokoškolske ustanove. Rektor Đokić pozvao je na objektivnu i profesionalu istragu, navodeći da je smrt studentkinje iskorišćena za "nastavak napada na Univerzitet". Tokom sednice Odbora, vlast i opozicija razmenili su optužbe povodom reagovanja države na studentske blokade koje su na fakultetima širom Srbije počele nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu i trajale više meseci. Blokade su pratili masovni protesti sa kojih su demonstranti, predvođeni studentima, tražili odgovornost vlasti za pad nadstrešnice, a od maja 2025. i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Cijene naftnih derivata u Crnoj Gori od 31. marta su povećane od tri do 12 centi po litru, saopštilo je Ministarstvo energetike i rudarstva, prenosi RTCG. Prema novoj obračunskoj tabeli, cijene Eurosupera 98 i 95 porasle su na 1,59 odnosno 1,56 eura, eurodizel na 1,68 eura, a lož ulje na 1,84 eura, što predstavlja povećanje od 0,03 do 0,12 eura po litru. Iz ministarstva navode da su cijene i dalje znatno niže nego što bi bile bez smanjenja akcize, mjere koja, kako je saopšteno, ima za cilj "ublažiti finansijski pritisak na građane i privredu". U poređenju s cijenama prije smanjenja akcize, razlika je i dalje velika, pa je Eurosuper 98 sa 1,76 pao na 1,59 eura, Eurosuper 95 sa 1,72 na 1,56 eura, dok je eurodizel smanjen sa 1,94 na 1,68 eura. Naredni obračun biće obavljen 6. aprila, a eventualno izmijenjene cijene stupiće na snagu 7. aprila. Premijer Milojko Spajić izjavio je da je Vlada preduzela "apsolutno sve što je mogla" kako bi ublažila posljedice rasta cijena goriva i zaštitila standard građana, prenosi RTCG. Govoreći tokom Premijerskog sata u Skupštini, Spajić je ocijenio da je situacija sa cijenama naftnih derivata "izuzetno ozbiljna" i izrazio nadu da će se napetosti na Bliskom istoku smiriti. On je podsjetio da je Vlada ranije smanjila akcize, dodajući da će cijena dizela "od sjutra biti iznad 1,6 eura, ali i dalje najniža u regionu". Ukazao je i na upozorenja finansijskih institucija i energetskih kompanija da bi, uz eventualnu kopnenu invaziju, cijena Brent nafte mogla dostići 300 dolara po barelu, dok je trenutna 115 dolara. Spajić je naglasio da Crna Gora treba koristiti postojeće kapacitete kako bi zadržala konkurentne cijene električne energije. "Cijena struje je zahvaljujući pametnoj politici Vlade i EPCG jedna od najnižih u Evropi", rekao je, ocjenjujući to "važnom podsticajnom mjerom za građane i privredu". Kao prioritete je naveo dodatne investicije u energetiku, uz mogućnost saradnje sa međunarodnim partnerima poput EDF‑a i Masdara iz UAE. Spajić je kazao da je Vlada povećala minimalnu penziju na 450 eura "bez prodaje EPCG", te dodao da su rast cijena i inflacija praćeni i povećanjem životnog standarda. Govoreći o niskom prošlogodišnjem rastu BDP‑a, naveo je da je razlog višemjesečna ekološka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja, koja se sada vraća u rad i od koje se očekuje "veći rast i značajan prihod" u ovoj godini.

Hrvatska ambasada u Bosni i Hercegovini je uputila protestnu notu vlastima BiH, nakon što je u Banjaluci fizički napadnut jedan od konzula Hrvatske u tom gradu. Kako je saopšteno iz Ambasade, diplomatu je fizički napala veća grupa nepoznatih osoba, te su mu upućene i uvrede na nacionalnoj osnovi, u nedjelju naveče, 29. marta u centru Banjaluke. Istakli su da očekuju hitnu i temeljitu istragu, identifikaciju počinilaca i njihovo adekvatno kažnjavanje, uz jasnu osudu krivičnog djela počinjenog iz mržnje nad hrvatskim diplomatskim službenikom. Generalni konzul Hrvatske u Banjaluci, Zoran Piličić, izjavio je za RTV Herceg-Bosne da su konzul prvog reda i njegov brat fizički napadnuti u ovom gradu, te da su ih napadači vrijeđali i nazivali ih ustašama. Takođe, naveo je da nije bilo težih fizičkih povreda, te da su oni prošli sa modricama i ogrebotinama. Potpredsjednik bh. entiteta Republika Srpska iz reda hrvatskog naroda, Davor Pranjić, objavio je na svom Facebook profilu da najoštrije osuđuje svaki oblik nasilja, "a osobito napade na diplomatske predstavnike". Naveo je da su o napadu upoznati predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova RS, te da očekuju da se u najkraćem roku rasvijetli događaj i pronađu počinitelji. Napade je osudio i banjalučki gradonačelnik Draško Stanivuković, rekavši da ovakvi incidenti nisu prihvatljivi i ne smiju biti dio svakodnevice. Stanivuković je pozvao nadležne da hitno istraže incident i sankcionišu počinioce.

Nevladina organizacija Unija za građanske slobode za Evropu (Liberties) opisala je vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke kao "razarače" koji aktivno slabe vladavinu prava. Pozivajući se na dokaze više od 40 nevladinih organizacija u 22 zemlje, ova organizacija je u godišnjem izveštaju o vladavini prava ocenila da vlade ovih pet članica EU "dosledno i namerno" narušavaju vladavinu prava. Tih pet zemalja predstavljaju najozbiljniju zabrinutost, jer, kako se navodi u dokumentu, aktivno erodiraju institucije vladavine prava. U dokumentu Liberties se upozorava da se demokratski standardi pogoršavaju u još šest drugih evropskih država, uključujući i one koje istorijski imaju jake demokratije. U ovoj kategoriji obuhvaćene su Belgija, Danska, Francuska, Nemačka i Švedska. U ovim državama se smatra da dolazi do opadanja vladavine prava u nekim oblastima. U trećoj kategoriji, koja se u dokumentu naziva "stagnatori", gde nije bilo značajnijeg napretka u bilo kom smeru, navedene su Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija i Španija. Letonija je jedina zemlja koja je okarakterisana kao "vredan radnik". Unija za građanske slobode za Evropu je nevladina organizacija koja se bavi zaštitom građanskih sloboda, ljudskih prava i vladavine prava u Evropskoj uniji. Sa sedištem u Berlinu, ova NVO okuplja mrežu nacionalnih nevladinih organizacija i kroz istraživanja, kampanje i zagovaranje utiče na politiku i zakonodavstvo EU, posebno u oblastima slobode medija, digitalnih prava i nezavisnosti sudstva. U izveštaju koji je ova organizacija objavila navodi se da je vladavina prava u državama EU nazadovala u svim oblastima, uključujući pravosuđe, borbu protiv korupcije, slobodu medija i kontrolu i ravnotežu civilnog društva. U godišnjem izveštaju Liberties se ocenjuje da kontrole i ravnoteže igraju ključnu ulogu u vladavini prava jer služe kao sistem ranog upozorenja kada vlade prekorače svoja ovlašćenja. "Međutim, ovo je bilo područje sa najvišim nivoom regresije, ali sa najmanjim brojem preporuka. Kada kršenja u ovom području ostanu nezapažena i nekontrolisana, to slabi sisteme osmišljene da obuzdaju prekoračenje vlasti i ugrožava moć i postepena ograničenja koja eskaliraju u sistemske probleme", navodi se u godišnjem izveštaju o vladavini prava. Liberties je utvrdio da je broj zemalja koje doživljavaju regresiju porastao za gotovo 50 odsto (sa prethodnih devet na trinaest država članica), jer su zaštitne mere koje ograničavaju izvršnu vlast i podržavaju demokratsku odgovornost bile pod pritiskom. Jedan od najraširenijih problema u evropskom bloku, kako stoji u ovom izveštaju, bio je korišćenje ubrzanih i netransparentnih zakonodavnih procesa, uključujući ozbiljne slučajeve namernog podrivanja procesa donošenja zakona, što je rezultiralo usvajanjem problematičnih zakona bez osporavanja. "Kada institucije ne uspeju dosledno primenjivati i braniti temeljna prava, one potkopavaju kredibilitet EU i njenih izveštaja o vladavini prava", navodi se u godišnjem izveštaju. Ocenjuje se da su mehanizmi EU za rešavanje erozije vladavine prava uglavnom neefikasni, pri čemu većina država članica nije uspela da pretvori smernice u opipljive akcije uprkos višegodišnjim preporukama Evropske komisije.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović otkazao je sastanak Procesa Brdo-Brioni, koji je trebalo da bude održan u maju, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. "Političke izjave i postupci predsednika Srbije, kojima svedočimo poslednjih dana i sedmica, u potpunoj su suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope", naveo je Milanović 30. marta u pisanoj izjavi. Vučić je odgovorio da predsednik Hrvatske zbog njega nije morao da otkaže sastanak, već da je mogao da pozove "svoje prijatelje iz Prištine i Tirane". "Apsolutno je u pravu, meni tamo nije mesto", rekao je Vučić i dodao da mu niko iz Hrvatske neće određivati šta da govori, prenela je agencija Tanjug. Proces Brdo–Brioni je regionalna politička inicijativa koja okuplja lidere država Zapadnog Balkana, a pokrenuta je 2013. godine sa ciljem da podstakne saradnju i ubrza evropske integracije regiona. Šta je izjavljivao Vučić?Vučić je nakon lokalnih izbora u Srbiji 29. marta izjavio da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja na izborni proces", navodeći "logističku podršku jedne susedne države". "Udarali su nas iz regiona i danas. Mogli ste da vidite šta su sve radili iz Zagreba i koliki su im napori bili. U Kuli (opština na severu Srbije) ste imali više zagrebačkih tablica nego iz okolnih opština. A ne pričam samo o transportnoj logistici, već pre svega o medijskoj", rekao je Vučić. Posle izbijanja antivladinih protesta zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje demonstracija, što su zvaničnici u Zagrebu oštro negirali. Iz Milanovićevog kabineta saopšteno je da su Hrvatska i Slovenija, kao članice Evropske unije, inicirale Proces Brdo-Broni s ciljem unapređenja međusobne saradnje i ubrzavanja procesa evropskih integracija zemalja Jugoistočne Evrope. Kao kopredsedavajući Procesu Brdo-Brioni, Milanović je obavestio šefove država učesnika da je odlučio da otkaže planirani sastanak u Hrvatskoj. Uz predsednike Hrvatske, Slovenije i Srbije, u Procesu Brdo-Brioni učestvuju i lideri Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije. Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da ne zna ništa o Milanovićevoj odluci da otkaže samit. Govoreći o Vučićevim izjavama, naveo je da je reč o "dva lažna koncepta". "Jedan (je) da se Hrvatska upliće u unutrašnje političke prilike Srbije i da je jedan od pokretača ili suorganizatora 'narandžaste revolucije'. Drugi, da (Hrvatska) pravi vojni savez s Albanijom i Kosovom protiv Srbije. Jedna i druga tema su potpuno netačne", rekao je Plenković novinarima. I hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman odbacio je tvrdnje srpskih zvaničnika o hrvatskom mešanju u lokalne izbore u toj zemlji, nazvavši ih "teorijama zavere". "Čini mi se da građani Srbije razumeju da to nema veze s Hrvatskom", rekao je Grlić Radman odgovarajući na pitanja novinara. Grlić Radman je kazao i da političari u Srbiji ne treba da se bave "konfabulacijama", već reformama i ispunjavanjem kriterijuma radi napretka u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Poslednju u nizu tenzija između Srbije i Hrvatske izazvala je srpska nabavka raketa iz Kine, zbog čega je hrvatski premijer Andrej Plenković 13. marta rekao da je pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte). Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je takođe Hrvatsku uvrstilo na listu zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe", a kao razlozi su navedeni "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić u ponedjeljak je u crnogorskoj Skupštini optužio opozicionu Demokratsku partiju socijalista (DPS) da je 2011. godine potpisala tajni sporazum s Jedinstvenom Rusijom da zemlja neće ulaziti u Evropsku uniju (EU), ako je to suprotno ruskim interesima. Jedinstvena Rusija je vladajuća partija u toj državi, a njena centralna figura je predsednik Rusije Vladimir Putin. Raspravi u Skupštini Crne Gore je prethodilo pitanje predsjednika Kluba poslanika DPS Andrije Nikolića upućeno Spajiću o tome da li će podnijeti ostavku ukoliko Crna Gora ne zatvori sva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom do kraja godine. Za sada Crna Gora ima ukupno 14 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko obuhvataju pregovori o pristupanju Evropskoj uniji. "Vi ste potvrdili ambiciozan plan da će Crna Gora zatvoriti sva poglavlja do kraja ove godine. Time ste preuzeli javnu odgiovornost pred građanima. Vrijeme je da čujemo stoji li iza tih obećanja politička i moralna odgovornost", rekao je Nikolić, prenosi RTCG. Crnogorski premijer je uzvratio tvrdnjom da je DPS 2011. godine potpisao sa Jedinstvenom Rusijom sporazum o saradnji i pitao Nikolića da li je vidio taj sporazum. "Jeste li vidjeli sta on sadrži i šta predviđa? Kada odgovorite na to pitanje, rado ću da dodam sva svoja saznanja o tom sporazumu", rekao je Spajić. Nikolić je rekao da je ovo odgovor koji pokazuje nepoštovanje prema građanima. Nije tema DPS, rekao je, jer je vladao do 2020. godine, već je tema djelovanje aktuelne vlasti. Nakon tri decenije na vlasti DPS Mila Đukanovića izgubila je na izborima 30. avgusta 2020. Tokom njene vladavine Crna Gora je ušla u NATO i postala kandidat za članstvo u EU. "Mi smo vodili proces NATO i EU integracija dok su neki ljudi ovdje palili NATO zastave", rekao je Nikolić reagujući na Spajićev odgovor u Skupštini. Premijer je odgovorio da je pitanje od koga su preuzete određene obaveze u DPS kroz ovaj sporazum sa ruskom partijom. "Možda su u DPS ucijenjeni od Rusije? Možda ruske tajne službe prijete da objave cijeli sporazum? Vi ste se 2011. godine obavezali kroz taj sporazum da nećete ući u EU ako je to suprotno interesima Ruske Federacije. To sadrži taj sporazum. To sada i radite u parlamentu. Mi to nećemo dozvoliti. Mi sada vodimo Crnu Goru u pravcu EU", rekao je premijer. Nikolić je pak kazao da premijer podmeće i plasira neistine, navodeći da je DPS uveo zemlju u NATO i trasirao put ka EU. "Vi nećete dostojanstvo otići sa političke pozornice. Vi nastavljate da obmanjujete javnost. Vi ste danas u Vladi sa ljudima koji su govorili da im je Vladimir Putin predsjednik. Jeste li ih to pitali? Kada to s njima raspravite, možete da s nama otvarate pitanja iz prošlosti", rekao je Nikolić.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) ponovo je upozorio Teheran da brzo postigne dogovor o okončanju rata i otvori Ormuski moreuz ili će narediti vazdušne udare s ciljem "potpunog uništenja" iranskog terminala za izvoz nafte, ostrva Hark, naftnih bušotina i elektrana. Američki lider je drugi dan zaredom rekao da je dogovor verovatno na dohvat ruke, ali je takođe u objavi na društvenim mrežama u ponedeljak naveo da "ako iz bilo kog razloga uskoro ne bude postignut dogovor", američke snage će reagovati "dizanjem u vazduh i potpunim uništavanjem svih njihovih elektrana, naftnih bušotina i ostrva Hark (a moguće i svih postrojenja za desalinizaciju!), kojih namerno još nismo 'dirali'". Dan ranije, Tramp je pozdravio napredak u razgovorima s Iranom, navodeći da se oni vode direktno i indirektno s "razumnim" liderima i rekao da Teheran delimično otvara ključni Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetskih isporuka nafte i prirodnog gasa. On, međutim, nije izneo detalje, kako je naveo, direktnih razgovora s Iranom, čiji lideri negiraju da se pregovori vode. Teheran je naveo da je primio, razmotrio i odbacio američki mirovni plan od 15 tačaka koji je dostavljen preko pakistanskih izaslanika. Iran je u ponedeljak ocenio da je plan "nerealan, nelogičan i preteran", dok je lansirao nove rakete i dronove na mete u Izraelu. "Dosad se razgovaralo o porukama o američkoj spremnosti i zahtevu za pregovore, koje smo dobili od nekih posrednika, uključujući Pakistan", rekao je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagaei. Tramp je postavio rok do 6. aprila Iranu da otvori Ormuski moreuz i prihvati sporazum kojim bi se okončao rat ili će se suočiti s američkim napadima na elektrane. Energetski sektor je došao u fokus rata s Iranom, koji je počeo 28. februara američkim i izraelskim vazdušnim napadima u kojima su ubijeni vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei i drugi iranski lideri. Iran je praktično zatvorio Ormuski moreuz pokretanjem vazdušnih udara na teretne brodove na tom plovnom putu. Situaciju dodatno komplikuje to što su se pobunjenici Huti u Jemenu, koje podržava Iran, uključili u sukob tokom vikenda lansiranjem raketa prema Izraelu, uključujući i salvo rano u ponedeljak. Praktično zatvaranje Ormuskog moreuza povećalo je cenu referentne sirove nafte za više od 55 odsto u martu. U ranim popodnevnim satima u evropskoj trgovini, cena nafte Brent porasla je za dodatnih dva odsto na 114,85 dolara po barelu. Kao znak koliko je kriza duboka, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je novinarima u WhatsApp četu u ponedeljak da je Kijev spreman da uzvrati ako Rusija prestane da napada energetski sistem Ukrajine. "Nedavno, posle tako teške globalne energetske krize, zaista smo dobili signale od nekih naših partnera o tome kako da smanjimo naše odgovore u naftnom sektoru i energetskom sektoru Ruske Federacije", rekao je Zelenski.

Savet Evropske unije (EU) produžio je okvir za restriktivne mere u vezi sa situacijom u Bosni i Hercegovini za dodatnih godinu dana, saopštila je ova institucija. Radi se o praznoj listi na koju se po potrebi mogu dodavati imena, a na kojoj i dalje nema nijednog imena. Ovaj okvir sankcija je EU prvobitno usvojila u martu 2011. godine, za fizička i pravna lica čije aktivnosti potkopavaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine, ozbiljno ugrožavaju bezbednosnu situaciju u zemlji ili podrivaju Dejtonski mirovni sporazum. "Evropska unija će stoga zadržati mogućnost uvođenja ciljanih restriktivnih mera protiv pojedinaca ili subjekata koji podrivaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine. Restriktivne mere mogu se uvesti i protiv onih koji ozbiljno ugrožavaju bezbednosnu situaciju u zemlji ili podrivaju Dejtonski/Pariški opšti okvirni sporazum za mir", navodi se u saopštenju Saveta EU. Ove restriktivne mere se redovno produžavaju na godinu dana i sastoje se od zamrzavanja imovine, zabrane stavljanja sredstava na raspolaganje i zabrane putovanja u EU za fizička lica. "Savet EU prati događaje u Bosni i Hercegovini i može razmotriti korišćenje svih instrumenata koji su mu na raspolaganju u slučaju pogoršanja situacije u zemlji", dodaje se u saopštenju, uz naglašavanje nedvosmislene posvećenosti perspektivi Bosne i Hercegovine za članstvo u EU kao jedinstvene, ujedinjene i suverene države. Donošenje odluka o uvođenju sankcija u Evropskoj uniji je komplikovan proces i zahteva jednoglasan odgovor država članica. Iako je Evropski parlament pozivao da se uvedu sankcije Miloradu Dodiku, tada predsedniku entiteta Republika Srpska, do toga nije došlo pošto je Mađarska otvoreno podržavala Dodika.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti rekao je u ponedeljak da će pozvati lidere opozicionih stranaka na sastanke kako bi pokušao da obezbedi potrebne glasove za izbor novog predsednika zemlje. On je naveo da zbog posete Parizu nije imao vremena za održavanje internih konsultacija oko organizacije ovih sastanaka, te dodao da će oni uskoro biti održani. Na pitanje novinara da li će kandidature ministra spoljnih poslova Gljauka (Glauk) Konjufce i poslanice Samoopredeljenja Fatmire Kolčaku (Kollçaku) za funkciju predsednika biti povučene, Kurti je rekao da će "videti šta je pravno moguće". Kurti je podvukao da je za siguran izbor predsednika neophodno obezbediti širu podršku poslanika. "Potrebno je da imamo oko 85 glasova kako bismo bili sigurni da ćemo izabrati predsednika, zbog toga ću pozvati na razgovore", rekao je on. Kurti nije želeo detaljnije da govori o mogućim predlozima za izbor predsednika na sastancima sa opozicijom, uz obrazloženje da će to biti saopšteno nakon obavljenih razgovora. Poslanici Kosova imaju oko mesec dana da izaberu novog predsednika države, nakon što je Ustavni sud 25. marta poništio dekret aktuelne predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine. Predsednica Skupštine Kosova, Aljbuljena Hažiu (Albulena Haxhiu), izjavila je da će, čim se stvore uslovi, biti nastavljena sednica za izbor predsednika koja je započeta 5. marta. "Kako sam obaveštena, premijer Kurti je danas jasno stavio do znanja da će pozvati parlamentarne grupe, te se nadam da će ovi razgovori i sastanci dovesti do rešenja oko pitanja predsednika. Važno je da zemlja ne ide na izbore", rekla je ona na konferenciji za novinare. Ona je dodala da se rešenje može pronaći ukoliko postoji politička volja. "Ni Ustav, ni bilo koji zakon, niti Poslovnik Skupštine ne predviđaju zabranu povlačenja kandidata ili potpisa, niti šta se dešava ako se predloži još jedan kandidat. Znate, mogu biti najviše četiri kandidata", rekla je ona. Proces izbora predsednika Kosova propao je 5. marta zbog nedostatka kvoruma u Skupštini. Kandidati za predsednika bili su Gljauk Konjufca i Fatmire Kolčaku (Kollcaku), koje je predložila vladajuća stranka Samoopredeljenje. Za opozicione stranke, dva imena koja je prethodno predložila vlast su neprihvatljiva, te insistiraju na političkom dogovoru ili kandidatu koji je prihvatljiv za sve. Aktuelna predsednica Vjosa Osmani izrazila je želju da se kandiduje za drugi mandat ali nije imala podršku političkih stranaka. U međuvremenu, šef poslaničke grupe Alijansa za budućnost Kosova, Besnik Tahiri, rekao je da je odgovornost Kurtija da obezbedi 80 glasova za izbor novog predsednika. On je dodao da je potreban politički dogovor kako bi se obezbedilo 80 glasova potrebnih za izbor predsednika ali je izrazio skepticizam da će sastanci između Kurtija i opozicije dati rezultate. Kurti je na sastanke oko izbora predsednika pozivao i pre početka sednice, ali i dok je predmet razmatrao Ustavni sud. Međutim, lideri opozicionih stranaka tada su odbili da se sastanu, naglašavajući da žele da sačekaju odluku Ustavnog suda pre ulaska u političke razgovore. Mandat aktuelnoj predsednici Kosova Vjosi Osmani ističe 5. aprila. Prema Ustavu Kosova kandidat za predsednika Kosova mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne osvoji neophodan broj glasova u trećem krugu je dovoljna prosta većina, odnosno najmanje 61 glas uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika. Ukoliko izbor ne uspe u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana.

Tanker pod ruskom zastavom koji prevozi rusku sirovu naftu stigao je na Kubu nakon što je Washington ukinuo sankcije za taj brod, što mu je omogućilo da prođe uprkos faktičkom američkom naftnom embargu prema karipskom ostrvu. Odluka administracije američkog predsjednika Donalda Trumpa da dozvoli brodu Anatoly Kolodkin da pristane na Kubu dolazi u trenutku kada zemlja prolazi kroz gotovo nezapamćene nestanke struje koji je gura ka potpunom kolapsu. Ova odluka izazvala je negodovanje među kritičarima, koji tvrde da administracija time nagrađuje Moskvu i šalje pogrešnu poruku u trenutku kada Rusija, prema navodima, pruža osjetljive obavještajne podatke Iranu dok on odgovara na američke i izraelske vazdušne napade. Napori uz podršku SAD-a da se okonča rat u Ukrajini, koji traje više od četiri godine, takođe su posustali, djelimično zbog čvrstog stava Moskve prema ukrajinskoj teritoriji. Ova isporuka predstavlja prve uvoze nafte u više od dva mjeseca za karipsku državu, koja je uvela strogu racionalizaciju benzina usred masovnih nestanaka struje. Ranije ovog mjeseca, Ministarstvo finansija SAD‑a izdalo je licencu kojom se Kubi izričito zabranjuje uvoz ruske nafte, dodajući je na listu zemalja s ograničenim pristupom. Anatoly Kolodkin isplovio je iz ruske luke Primorsk nakon što je ukrcao oko 700.000 barela sirove nafte. Platforme za praćenje brodova primijetile su da se brod, koji je plovio prema Kubi, zaustavio usred Atlantskog okeana ranije ovog mjeseca, dok se čekalo da li će mu SAD dozvoliti pristajanje. Odgovarajući na pitanja novinara 29. marta o tome da li će brod moći pristati, Trump je rekao: "Nemamo ništa protiv da neko dobije pun brod… jer moraju preživjeti." "Ako neko želi poslati naftu Kubi upravo sada, nemam ništa protiv toga, bila to Rusija ili ne", dodao je. Ministarstvo saobraćaja Rusije saopštilo je 30. marta da je brod pristao na Kubi. Administracija Donalda Trumpa traži načine da ublaži uticaj naglog rasta globalnih cijena energije izazvanog jednomjesečnim ratom s Iranom. Administracija je ranije ublažila neke sankcije Rusiji, koje su bile uvedene kako bi se Moskva kaznila zbog rata u Ukrajini. Neki američki zakonodavci i evropski lideri – kao i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski – kritikovali su ovu odluku, tvrdeći da će ona pomoći Moskvi da finansira svoju invaziju na Ukrajinu. Ukrajina je, u međuvremenu, prošle sedmice započela ciljanu kampanju dronovima protiv nekih od najvažnijih ruskih terminala za izvoz nafte u Baltičkom moru. "Kuba je sljedeća"Blokada isporuka nafte Kubi dolazi u trenutku kada Washington pojačava pritisak na vladu u Havani. Na ekonomskom forumu u Majamiju 27. marta, Trump je pomenuo operaciju hapšenja venecuelanskog lidera Nicolasa Madura, koja je rezultirala velikim političkim promjenama u Karakasu. Trump je rekao: "Bili smo vrlo, vrlo uspješni. Znate, kada sam ušao u Venezuelu… izgradio sam ovu veliku vojsku, rekao sam im da je vjerovatno nikada neće morati koristiti, ali ponekad morate." Zatim je dodao: "A Kuba je sljedeća, usput. Ali pravite se da to nisam rekao, molim vas." Trump je također sugerisao da će Washington "uskoro uraditi nešto s Kubom". Ostrvska država, udaljena oko 145 kilometara od obale Floride, predstavlja izazov za američke administracije još od revolucije koju je predvodio Fidel Kastro, a koja je 1959. dovela do uspostavljanja komunističke vlade blisko povezane sa Sovjetskim Savezom. Trump je rekao da je naložio američkom državnom sekretaru Marcu Rubiju da vodi razgovore s kubanskim zvaničnicima i govorio o "prijateljskom" preuzimanju ostrva. Uz izvještavanje Reutersa i The Washington Posta

Policija Tuzlanskog kantona (TK) uhapsila je četiri osobe, od čega tri policajca, zbog osnova sumnje na krivično djelo trgovina ljudima. Dvojica policajaca su iz Kalesije, a jedan iz Živinica, koji su, po odluci Uprave policije TK, privremeno suspendovana. Lica kojima je oduzeta sloboda će nakon kriminalističke obrade biti predata u nadležnost Tužilaštva Tuzlanskog kantona. Radi se o predmetu u kojem je u januaru ove godine Tužilaštvo Tuzlanskog kantona podiglo optužnicu protiv osam osoba, osumnjičenih za iskorištavanje dvije maloljetne djevojčice za prostituciju i seksualno iskorištavanje. Optuženi su Besim Kopić, Miralem Halilović, Jasmin Modrić i Dževad Požegić, koji su u vrijeme počinjenja krivičnog djela bili policajci. Među optuženima su i Šemsudin Kadrić, Sulejman Šehić i Nedim Avdić, te bivši parlamentarac i univerzitetski profesor Zijad Jagodić. Prema optužnici, Kopiću, Kadriću, Haliloviću, Modriću i Šehiću se stavlja na teret da su od aprila 2024. do jula 2025. godine vrbovali, navodili, prevozili na različite lokacije, predavali drugim licima i skrivali dvije, tada 15-godišnje djevojčice u svrhu seksualnog iskorištavanja i prostitucije, te ih osobno seksualno iskorištavali i primali novac za to. Jagodiću, Požegiću i Avdiću se na teret stavlja da su seksualno iskorištavali djevojčice i plaćali im za to, svjesni da su maloljetne i da su žrtve trgovine ljudima, saopštili su iz Tužilaštva Tuzlanskog kantona. Svi su uhapšeni 29. oktobra prošle godine i nalaze se u pritvoru. Za krivično djelo za koje se terete predviđena je kazna zatvora od najmanje deset godina. Tužiteljstvo je navelo da su djevojčice trenutno smještene i zbrinute u ustanovama socijalne zaštite, gdje im se pruža sva potrebna zdravstvena i psihosocijalna zaštita te da je sudski postupak, zbog zaštite maloljetnica, zatvoren za javnost. Lica kojima je oduzeta sloboda će nakon kriminalističke obrade biti predata u nadležnost Kantonalnom tužilaštvu Tuzlanskog kantona.