Paljenjem sveća i komemorativnom šetnjom u Novom Sadu je u ponedeljak obeleženo 13 meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice i pogibije 16 osoba.
Skup na poziv neformalnih zborova građana počeo je na Trgu Slobode u centru grada gde je od crvenih lampiona napravljeno srce i unutar njega broj 16 u znak sećanja na poginule.
Okupljeni su potom u tišini prošetali do Železničke stanice gde su na mestu nesreće zapalili sveće i položili cveće, prenela je Beta.
Održano je 16 minuta tišine, a svakog minuta je pročitano ime jedne od poginulih osoba.
"Prisetimo se - 13 meseci je prošlo, 16 je ubijenih, nula odgovornih. Borba se nastavlja", poručeno je na kraju skupa.
Prethodno je u 11.52h na istom mestu odata pošta stradalima, na poziv dela novosadskih studenata.
Nije bilo transparenata, niti govora.
Studenti su u pozivu na taj skup napisali: "Korupcija ubija! Zahtevi nisu ispunjeni. 13 meseci, nula odgovornih. Vidimo se na ulici sve dok ne bude pravde, sve dok svi odgovorni ne budu odgovarali".
Komemorativni skupovi održani su istog dana i u Subotici, Nišu i Beogradu.
Više od godinu dana u Srbiji traju protesti sa kojih se traži krivična odgovornosti vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS) zbog pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. U tom slučaju podignuta je optužnica i vodi se istraga o potencijalnoj korupciji.
Među osumnjičenima su bivši ministri u Vladi Srbije Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Bivša saradnica RSE Nika Novak, koju je ruski sud prošle godine osudio na zatvor zbog obavljanja svojih profesionalnih dužnosti, nestala je iz sibirske kaznene kolonije, izjavila je njena advokatica.
Julija Kuznjecova je u objavi na društvenim mrežama navela da izgleda da je Novak prebačena iz Kaznene kolonije br. 11 u selu Bozoj u Irkutskoj oblasti, mada je njeno odredište nepoznato.
"Ove nedelje, moj kolega advokat je pokušao da poseti Niku, ali mu je ulazak odbijen", napisala je Kuznjecova. "Primetio je glasnu buku i veliki broj službenika Istražnog komiteta u koloniji. Zatvorsko osoblje ne objašnjava šta se tačno dogodilo."
Kuznjecova je navela da je 30. novembra pozvala koloniju radi informacija o Novak, ali je odbijena i rečeno joj je da podnese zahtev, što je kasnije i učinila.
Novak je osuđena na četiri godine zatvora posle zatvorenog suđenja zbog "poverljive saradnje sa stranom državom, međunarodnom ili stranom organizacijom". Ona i i organizacije za ljudska prava smatraju da je kazna nepravedna.
Ona je 1. marta prebačena je u Kaznenu koloniju br. 11, gde se žalila da su uslovi slični mučenju pre nego što je započela štrajk glađu.
Novak je rekla da je smeštena u samicu pošto je odbila da da intervjue medijima o tome kako je "sve u redu u koloniji i da su zatvorenici srećni" i zato što je odbila da radi kao krojačica.
Predsednik RSE Stiv Kapus (Steve Cappus) pozvao je ruske vlasti da oslobode Novak, navodeći da njena osuda po "politički motivisanim optužbama ima za cilj ućutkivanje i zastrašivanje pojedinačnih novinara".
Pre hapšenja, Novak je radila za ČitaMediju i bila je glavna urednica sajta Zab.ru. Sarađivala je programima Sibirski realnosti na RSE 2022. godine.
Slučaj 33-godišnjakinje je prvi u kojem je novinar osuđen po članu 275.1, krivičnom delu koje je uvedeno tek 2022. godine, u mesecima pošto je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu.
Stručnjaci za ljudska prava kritikovali su koncepciju i formulaciju zakona, dok je organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) u svom Svetskom izveštaju za 2023. godinu navela da zakon "podseća na zabranu kontakata sa strancima iz sovjetskog doba".
Vodeća ruska grupa za ljudska prava Memorijal 22. jula 2024. prepoznala je Novak kao političku zatvorenicu.
Njen pritvor su takođe osudili Komitet za zaštitu novinara, Koalicija za žene u novinarstvu i Međunarodni institut za štampu, koji je naveo da je izricanje kazne Novak "omogućeno kontinuiranom instrumentalizacijom zakona Rusije s ciljem represije nad nezavisnim novinarima i drugim kritičkim glasovima".
Skupštinski Odbor za pravosuđe, lokalnu samoupravu i državnu upravu nije usvojio izveštaje vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac o radu tužilaštva u Srbiji, uz preporuku da i republički parlament učini isto.
Na sednici u ponedeljak 1. novembra, Odbor je razmatrao izveštaje o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti od početka 2020. do kraja aprila ove godine.
Vrhovno javno tužilaštvo (VJT) je ocenilo da su ta sednica i izjave predstavnika vlasti tokom nje "najteži oblik neprimerenog uticaja na Tužilaštvo" do sada.
Žustra rasprava tokom sedniceOdborom predsedava Uglješa Mrdić, poslanik iz redova Srpske napredne stranke (SNS) koji je početkom novembra štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije.
Jedanaestodnevni štrajk započeo je uoči pada nadstrešnice novosadske Železničke stanice, navodno nezadovoljan radom Tužilaštvu za organizovani kriminal u tom slučaju.
Mrdić je, između ostalog, rekao da se deo tužilaštva "oteo od države" i pomenuo vrhovnu tužiteljku Zagorku Dolovac i specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, prenela je Beta.
"Ne pamtimo kad smo čuli glas njih dvoje. To je netransparentan rad. Nenadić se oglasi samo kad treba da napadne predsednika države Aleksandra Vućića, ministra pravde i mene", ocenio je Mrdić.
Ocenio je i da je izveštaj Vrhovnog tužilaštva za prošlu godinu ispunio formu, ali ne i potrebne uslove da bi bio usvojen na skupštinskom Odboru, jer iz njega, ocenio je on, ne može da se proceni kvalitet rada tog tužilaštva.
Kako je javila agencija Beta, zasedanje je obeležila žučna rasprava.
Poslanica stranke Srbija centar (SRCE) Verica Milanović je rekla da vlast neće da suzbija kriminal, nego se "bori protiv javnih tužilaca i hoće da ugasi Tužilaštvo za organizovani kriminal, da ga reorganizuje".
Glasanju o izveštajima nisu prisustvovali tužioci koji su predstavili izveštaje o radu, kao ni poslanici opozicionih stranaka koji su se usprotivili stavovima predstavnika vlasti o radu tužilaštava.
VJT: Primedbe na rad tužilaštva imaju političku konotacijuVrhovno javno tužilaštvo je nakon zasedanja saopštilo da način zakazivanja sednice skupštinskog Odbora za pravosuđe, kao i ono što su pre i tokom zasedanja govorili poslanici, "predstavlja, bez presedana, najteži do sada zabeleženi oblik neprimerenog uticaja na javno tužilaštvo u Srbiji".
Ocenili su da su tokom sednice "predsednik i pojedini članovi Odbora, izneli niz primedbi na izveštaje o radu javnog tužilaštva, koje su imale naglašenu političku konotaciju, nisu bile u vezi sa podacima sadržanim u izveštajima".
Ističu da je VJT u potpunosti postupalo u skladu sa odredbama prethodnih tako i sada važećih zakona i propisa, i uredno podnosilo Godišnje izveštaje o radu javnih tužilaštava Skupštini Srbije.
Svi prethodni godišnji izveštaji, piše u saopštenju, "koji su u svojoj strukturi identični sa navedenih pet izveštaja, su bez izuzetka bili usvajani od strane Narodne skupštine jednoglasno, ili sa pojedinačnim uzdržanim ili glasovima protiv".
Ukazali su i da Skupština Srbije "u proteklih pet godina nije ni jednom tražila predstavljanje podnetih Godišnjih izveštaja, niti je u vezi sa njima zatražila bilo kakvo pojašnjenje ili dodatne podatke".
Tužilaštvo konstatuje da je ovog puta predsednik odbora zakazao predstavljanje pet godišnjih izveštaja zajedno u roku manjem od 24 časa i osuđuje takav postupak.
Smatraju da sve to "ima za cilj sprovođenje najavljenih ideja o promeni uloge, organizacije i načina rada javnog tužilaštava koje su u direktnoj suprotnosti sa važećim Ustavom i reformama iz 2022. godine".
Istakli su i da su takve ideje "u direktnoj suprotnosti sa međunarodnim obavezama Srbije u vezi vladavine prava i sprovođenja Akcionog plana za pridruživanje EU".
Vrhovno javno tužilaštvo je saopštilo i da "intenzivno pratiti razvoj događaja, pritiska, uticaja i sprovođenja plana promena javnog tužilaštva", i najavilo da će o tome redovno obaveštavati javnost.
Mrdić je sredinom novembra najavio da će predložiti usvajanje seta pravosudnih zakona, pored ostalog, i onaj koji se tiče reorganizacije tužilaštva. Ideja je, kako je naveo, da "Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) pređe pod ingerencije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu".
Njegov predlog podržao je i minisar pravde Nenad Vujić.
Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva je ocenio da bi takve izmene bile "neprihvatljive" i "suprotne do sada dostignutim međunarodnim standardima u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije".
Tada je reagovao i Kolegijum JTOK-a saopštenjem da su poslednjih meseci tužioci tog tela izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija.
Predstavnici vlasti takve optužbe odbacuju.
Ispred Ustavnog suda u Skoplju 1. decembra je održan protest sa kojeg su penzioneri zatražili da se povećanje penzija nastavi obračunavati linearno, dok se u ovom sudu vodi postupak ocjene ustavnosti zakona kojim je prošle godine uveden linearni umjesto procentualnog povećanja penzija.
Ukoliko se povećanje vrati na procentualno to će biti samo 600 do 700 denara (od oko 9 do 11 eura), upozoreno je sa protesta, dok su makedonski penzioneri prošle i u martu ove godine imali linearno povećanje penzija od 2.500 denara (oko 40 eura).
Ove godine u septembru su dobili još 1.000 denara )oko 16 eura) na penzionersku karticu, dok bi u martu sljedeće godine trebalo biti novo linearno usklađivanje od 1.000 denara.
Sa skupa je poručeno da bi se svi trebali zapitati zašto bi neki penzioneri u narednom povećanju trebali dobiti 700-800 denara (oko 11 do 13 eura), a drugi 3.000 do 4.000 denara (oko 48 do 65 eura).
"Nećemo imati dovoljno za jelo ako se desi da povećanje opet bude procentualno. Razlika između najviše i najniže penzije bila je 1 prema 4, sada je 1 prema 7 i samo će se povećavati. Dosta je toga da se penzioneri dijele", rekao je na protestu ispred Ustavnog suda Zoran Trajkov, predsjednik inicijativnog odbora grupe penzionera koji se zalažu za linearno povećanje penzija.
On je najavio i protest ispred Ureda Evropske unije (EU) u Skoplju 10. decembra.
"Naša borba je za sve buduće penzionere, za koricu hljeba i lijekove. Ne govorimo ovo protiv Vlade. Govorimo ovo da se Makedonija jednom zauvijek ujedini. Dosta je bilo podjela. Naš glas će se i dalje čuti", rekao je na skupu Zoran Trajkov, predsjednik inicijativnog odbora grupe penzionera koji se zalažu za linearno povećanje penzija.
Penzioneri koji su protestovali ispred Ustavnog suda rekli su u izjavama na skupu da su na minimalnim penzijama jer su "žrtve tranzicije, bez uplaćenih doprinosa i bore se za preživljavanje".
Izmjena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju usvojena je prošle godine. Na zahtjev penzionera donesena je odluka da se procentualno usklađivanje penzija zamijeni linearnim povećanjem penzija za svih 345.000 penzionera u Sjevernoj Makedoniji.
Direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Nikola Memov, rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da se ovo usklađivanje vrši kako bi se smanjili troškovi života, tj. uskladili troškovi života i životni standard s porastom cjenovnih šokova u društvu i povećale plate u opštem sektoru.
Prije dva dana, penzioneri iz Štipa, Svetog Nikole, Skoplja i Kumanova takođe su protestovali u Štipu, te pored linearnog usklađivanja penzija, zatražili i povećanje isplata u slučaju smrti, kao i uvođenje penzione kartice.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski posjetom 1. decembra Jelisejskoj palati u Parizu radi razgovora s francuskim kolegom Emmanuelom Macronom, započeo je još jednu sedmicu intenzivne diplomatije s ciljem okončanja gotovo četiri godine borbi u Ukrajini od početka ruske invazije.
Posjeta, čiji je cilj bio pronaći "uslove za pravedan i trajan mir", uslijedila je dan nakon razgovora na Floridi između američke i ukrajinske delegacije koje su obje strane pohvalile kao produktivne, bez navođenja detalja.
Nakon sastanka u Parizu, Zelenski je rekao da su dva lidera razgovarala i sa specijalnim američkim izaslanikom Steveom Witkoffom, koji bi trebao razgovarati u Moskvi s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom 2. decembra. To će biti Witkoffov šesti sastanak s Putinom od januara.
"Bio je to važan brifing i složili smo se da lično razgovaramo o više detalja", napisao je Zelenski na društvenim mrežama. Govoreći na konferenciji za novinare, Zelenski je rekao da očekuje da će razgovarati i o ključnim pitanjima s američkim predsjednikom Donaldom Trumpom.
Macron je rekao da je američko posredovanje "vrlo dobra stvar", ali je naznačio da vjeruje da još ima puno toga da se uradi. "To nije potpuni mirovni plan. Potpuni mirovni plan će zahtijevati Ukrajinu za stolom, Rusiju za stolom i Evropljane za stolom. To će se dogoditi", rekao je on.
'Ključna sedmica' za mirovne napore"Ideja o okončanju rata davanjem nekih ustupaka Rusiji neće uspjeti. Naprotiv, to bi samo ohrabrilo Rusiju da nastavi svoju ekspanziju u raznim smjerovima", rekao je savjetnik u uredu ukrajinskog predsjednika Mihailo Podoljak 1. decembra za Current Time program Radija Slobodna Evropa (RSE).
"Mislim da će na stolu biti neka manje-više jasna kompromisna verzija mirovne inicijative (američkog predsjednika Donalda) Trumpa", dodao je, misleći na plan koji je Bijela kuća predložila sredinom novembra, a koji je doveo do trenutnog naleta diplomatije.
Šefica za vanjsku politiku Evropske unije Kaja Kallas izjavila je 1. decembra da bi "ovo mogla biti ključna sedmica" za mirovne napore.
Specijalni izaslanik SAD-a Steve Witkoff, član američkog tima na Floridi, razgovaraće s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom 2. decembra, prema riječima portparola Kremlja Dmitrija Peskova. To će biti Witkoffov šesti sastanak s Putinom od januara.
Početni američki prijedlog od 28 tačaka uznemirio je ukrajinske zvaničnike - i navodno razljutio Zelenskog - koji je potom 23. novembra u Ženevi razgovarao s američkim državnim sekretarom Marko Rubiom i drugim američkim zvaničnicima.
Razgovori su rezultirali planom od 19 tačaka koji ostavlja nekoliko važnih pitanja na stolu, uključujući sudbinu dijela ukrajinske regije Donbas, težnje Ukrajine za NATO i potencijalno ograničenje veličine kijevskih oružanih snaga. Sedmicu kasnije uslijedili su razgovori na Floridi.
Rusko 'zadovoljstvo' zbog skandala u UkrajiniZa Ukrajinu, dodatnu komplikaciju predstavljala je kontroverza oko šefa kabineta ukrajinskog predsjednika Andrija Jermaka, koji je bio ključna figura u pregovorima.
Jermak - kojeg istražitelji nisu optužili i koji je rekao da nije učinio ništa loše - podnio je ostavku 28. novembra usred tekuće istrage o korupciji. Predvodio je ukrajinsku delegaciju u Ženevi, ali više nije bio dio tima na Floridi.
Podoljak, koji je bio Jermakov savjetnik, rekao je za Current Time da Rusija profitira od skandala o korupciji.
"Oni uvijek ulažu u izazivanje unutrašnjeg sukoba u Ukrajini, naduvavajući ga koliko god je to moguće. Razumiju kako to učiniti, imaju mnogo informacionih platformi, društvenih mreža koje koriste za to. I, naravno, sada sa zadovoljstvom prate ovaj unutrašnji sukob", rekao je.
Trump je 30. novembra upozorio da skandal nije bio od koristi mirovnom procesu, dodajući da "Ukrajina ima neke teške male probleme".
Čak i dok se diplomatija pojačava, ubistva bjesne.
Ukrajinske vlasti su 1. decembra izvijestile da su tri osobe ubijene, a osam povrijeđeno u ruskom raketnom napadu na Dnjepar.
U međuvremenu, portparol Kremlja Peskov se žalio na ukrajinske napade dronovima na rusku naftnu infrastrukturu.
Rekao je da je napad tokom vikenda na infrastrukturu Kaspijskog naftovodnog konzorcija (CPC) "skandalozan s obzirom na njegov međunarodni značaj i uključenost međunarodnih partnera", uključujući američkog naftnog giganta Chevron.
Kazahstan, partner u projektu, uložio je službeni protest ukrajinskoj vladi zbog napada, za koji je rekao da je "treći čin agresije na isključivo civilni objekat".
Kijev je u prošlosti tvrdio da je ciljao naftnu industriju kako bi uskratio prihode koji finansiraju ruske ratne napore.
Sa svoje strane, Moskva je negirala ciljanje civilnih ciljeva u Ukrajini, uprkos ogromnim dokazima o napadima na škole, bolnice, stambene objekte i druge objekte od početka potpune invazije u februaru 2022. godine.
Vladajuća gruzijska partija Gruzijski san saopštila je da je odlučila da pokrene "pravni spor pred međunarodnim sudovima" protiv BBC-ja, pošto je britanski javni servis u ponedeljak objavio novinarsku istragu prema kojoj je vlast u Gruziji tokom antivladinih demonstracija 2024. koristila hemijsku supstancu iz vremena Prvog svetskog rata kako bi rasturila proteste.
Posle istrage BBC-a, specijalna izvestiteljka UN za pitanja torture Elis Edvards (Alice Edwards) izjavila je da "stanovništvo nikada ne sme da postati predmet eksperimenata" i da slučaj treba istražiti po osnovom torture i nehumanog postupanja.
U istrazi se navodi da je Gruzijski san izjavio za BBC da su nalazi "krajnje apsurdni" i da je policija odgovarala na nezakonite radnje "brutalnih kriminalaca" u okviru "zakona i Ustava".
Gruzijski san je najavljući tužbu naveo da se BBC "nekada mediji od autoriteta, danas pretvorio u propagandno oružje neformalne vlasti".
O upotrebi hemijske supstance protiv demonstranata pisao je i Gruzijski servis RSE u decembru 2024. godine.
Istraga BBC-jaPrema istrazi BBC-ja, tokom protesta 2024. u vodenim topovima bila je pomešana hemijska supstanca iz vremena Prvog svetskog rata – bromobenzil cijanid, poznata u francuskoj vojsci pod nazivom "kamite". Radi se o snažnoj toksičnoj materiji s dugotrajnim dejstvom.
Navodi BBC-ja se zasnivaju na svedočenjima učesnika demonstracija u novembru-decembru 2024. koji opisuju posledice specijalnih sredstava koje je koristilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije.
Takođe na istraživanju lekara i učesnika protesta Konstantina Čakunašvilija koji je ispitao 350 učesnika protesta putem upitnika, od čega je njih 69 podvrgnuo i medicinskom predlogu. Skoro polovina ispitanih je izjavila da im je mesec dana posle upotrebe specijalnih sredstava ostao neki vid neželjenih efekata – glavobolja, umor, kašalj, otežano disanje ili povraćanje. Njegovo istraživanje je objavljeno u časopisu Toxicology Reports.
Nalazi istrage su zasnovani i na razgovorima s bivšim visokim zvaničnicima Odeljenja za specijalne zadatke Ministarstva unutrašnjih poslova Gruzije Lašom Šergelašvilijem (bivšim šefom Službe za naoružanje do 2022. godine) i Gorgijem Šaišmelašvilijem (bivšim šefom Odeljenja za operativno planiranje), kao i na dokumentu iz inventara tog odeljenja datiranom na 2019.
Takođe su uzete u obzir ocene međunarodnih stručnjaka za hemijsko oružje.
Šta je rekao bivši visoki zvaničnik?Bivši šef službe naoružanja u Odeljenju za specijalne zadatke MUP-a Laša Šergelašvili izjavio je za BBC da je, prema njegovoj pretpostavci, supstanca upotrebljena 2024. ista ona čije su testiranje od njega tražili rukovodioci 2009. godine.
Prema njegovim rečima, efekat tog sredstva bio je potpuno drugačiji od svega što je ranije isprobao – njemu i još 15–20 kolega koji su ga testirali bilo je teško da dišu i nisu uspeli da ga lako isperu.
"Primetili smo da efekat ne nestaje kao kod (običnog) suzavca. Čak i pošto smo lice oprali vodom, a zatim specijalnim rastvorom od sode bikarbone i vode, i dalje nismo mogli normalno da dišemo", citirao je BBC bivšeg pripadnika specijalnih jedinica.
Prema Šergelašviliju, on je izneo preporuku da se ta sredstva ne koriste, međutim, kako kaže, uprkos tome ta supstanca je ipak bila razređena u vozilima s vodenim topovima i tako je ostalo sve do makar 2022, do trenutka kada je napustio službu i otišao iz zemlje. Sada živi u emigraciji.
Šta piše u inventaru Odeljenja za specijalne zadatke?Prema novinarskoj istrazi, BBC je pribavio dokument iz 2019. godine u kojem je opisan inventar u Odeljenju za specijalne zadatke. U tom dokumentu evidentirana su dva hemijska sredstva i instrukcija kako ih treba mešati sa vodom – "hemijska tečnost UN 1710" i "hemijski prah UN 3439".
Prema navodima koje je objavio BBC, "nekoliko bivših visokih zvaničnika" potvrdilo je autentičnost dokumenta, kao i da su ta dva hemijska sredstva bila u upotrebi.
BBC je identifikovao supstance UN1710 kao triklor-etilen (TCE), "rastvarač" koji omogućava da se druga supstanca rastvori u vodi i UN3439 kao najverovatnije bromobenzil cijanid, poznat kao "kamite".
Zaključci stručnjakaBBC je potom pitao profesora Kristofera Holstedža (Christopher Holstege) – koga opisuje kao "jednog od vodećih svetskih eksperata za toksikologiju i hemijsko oružje" – da li materijali koje je pribavio ukazuju na to da je tokom protesta verovatno korišćen upravo "kamite".
Ekspert je to potvrdio i rekao da isključuje mogućnost da su simptomi opisani u istraživanju doktora Čahunashvilija izazvani tradicionalnim sredstvima za "kontrolu mase", poput CS gasa, koji je gruzijska policija koristila i prethodne godine.
Prema njegovoj oceni, simptomi žrtava, istraživanje doktora Čahunashvilija, kao i dokument iz inventara i opisi Šergelašvilija "potpuno su u saglasnosti s upotrebom kamitea".
"Nikada nisam čuo da se kamite koristi u savremenom društvu", rekao je on. Takođe je pretpostavio zašto je upotrebljen – jer predstavlja "snažno sredstvo za odvraćanje".
"To bi ljude zadržalo duže vreme. Ne bi mogli odmah da uklone efekte i morali bi da odu u bolnicu, morali bi da napuste područje. Ako je to zaista tako– da se ova hemijska supstanca ponovo koristi u praksi – to je izuzetno opasno", dodao je on.
BBC je takođe naveo da je posle Prvog svetskog rata američka policija neko vreme koristila "kamite" kao sredstvo za kontrolu nereda, ali je od toga odustala kada su izmišljene bezbednije opcije, poput CS gasa.
Prema međunarodnom pravu, policijske snage imaju pravo da koriste hemijska sredstva za kontrolu mase, ako se to smatra srazmernim odgovorom i ako efekti kratko traju.
Specijalna izvestiteljka UN za pitanja torture Elis Edvards je pošto je BBC objavio svoja otkrića, ocenila da je ta praksa "opasan eksperiment" za koji je navela da je "neprihvatljiv".
Šta kaže Gruzijski san?Prema tekstu, vlasti Gruzije su nalaze BBC-a nazvale "apsurdnim" i "potpuno besmislenim", uz tvrdnju da je policija odgovorila na nezakonite radnje "brutalnih kriminalaca" u okviru "zakona i Ustava".
Predsednik Gruzijskog sna Irakli Kobahidze koji je 2023. posle novinarske istrage o vezama bivšeg ministra odbrane Davita Kezerašvilija sa ofšor kompanijama BBC nazivao "slobodnim medijem", u ponedeljak je izdao saopštenje u kojem je podsetio na skandal oko "montiranog" videa predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), posle kojeg je generalni direktor BBC-ja podneo ostavku.
On je optužio BBC za "izvršavanje prljavih zadataka" i nazvao ga "takozvanim medijem koji se pretvorio u propagandno oružje duboke države", dok je novinrsku istragu označio kao "lavinu laži" koja "nema nikakve veze sa stvarnošću".
Takođe je najavio pokretanje pravnog postupka protiv BBC-ja pred međunarodnim sudovima.
"Odlučili smo da pokrenemo pravni spor protiv lažnih medija na međunarodnim sudovima. Iskoristićemo sva moguća pravna sredstva da takozvane medije koji šire laži pozovemo na odgovornost za širenje prljavih i lažnih optužbi", navodi se u saopštenju partije.
Pre toga se Guram Mačarašvili, član frakcije Narodna snaga koja je deo Gruzijskog sna, našalio u odgovoru na pitanje novinara: "Gde nalazite takve informacije? Ja znam da nije iz Prvog svetskog rata, nego iz vremena bitke kod Didgorija – možda čak i iz doba Gorgaslija".
Šta bi moglo da usledi?Opoziciona partija Federalisti saopštila je da će okolnosti opisane u istrazi BBC-ja "neizostavno biti istražene posle promene režima – prvo kroz parlamentarnu komisiju, a zatim kroz nezavisno pravosuđe".
Do tada, partija traži "međunarodnu istragu".
"Ako se potvrdi da je korišćeno hemijsko oružje protiv sopstvenog stanovništva, to je osnov za međunarodne sankcije, a posle promene režima svi oštećeni će dobiti nadoknadu", rekla je liderka partije Tamar Čergolašvili.
Jedan od lidera partije Lelo Tazo Datunašvili rekao je na konferenciji za novinare da se nešto slično u Gruziji "poslednji put dogodilo 9. aprila 1989, kada je ruska vojska upotrebila zabranjenu hemijsku supstancu".
S druge strane, jedan od lidera Gruzijskog sna Gia Volski rekao je u parlamentu da će se otovriti mnogo tema za koje opozicija smatra da "treba da posluže kao osnova za sankcije ili nastavak političkog napada".
"Ne isključujem da je i ovaj članak objavljen upravo u tu svrhu", dodao je on.
Portparolka Evropske komisije za spoljne poslove i bezbednost Anita Hiper rekla je da je izvršno telo EU videla medijske izveštaje o upotrebi hemijskog oružja protiv demonstranata.
"Ako se to potvrdi, biće neprihvatljivo. Zato očekujemo brzu, transparentnu i pouzdanu istragu ovih optužbi", rekla je Hiper.
Oružane snage Bosne i Hercegovine obilježavaju 1. decembra 19 godina postojanja.
Formirane su 2006. godine nakon reforme odbrambenog sistema i prenosa nadležnosti s dva bosanskohercegovačka entiteta (Federacija BiH i Republika Srpska) na državni nivo.
To je jedinstvena vojska formirana od nekadašnjih entitetskih vojski - Vojske Republike Srpske i Vojske Federacije BiH, koja je nastala od Armije BiH i Hrvatskog vijeća obrane.
Vrhovni komandant Oružanih snaga BiH je Predsjedništvo Bosne i Hercegovine.
Zadaci Oružanih snaga Bosne i Hercegovine su učešće u operacijama kolektivne sigurnosti, podrške miru i samoodbrani, uključujući i borbu protiv terorizma, pružanje vojne odbrane Bosni i Hercegovini i njenim državljanima u slučaju napada.
Jedan od zadataka je i pomoć civilnim organima u reagovanju na prirodne i druge katastrofe i nesreće, protivminsko djelovanje u Bosni i Hercegovini i ispunjavanje međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine.
Oružane snage BiH broje 16.000 profesionalnih vojnih lica (generali, oficiri, podoficiri i vojnici), 1.000 civilnih lica na službi u Oružanim snagama BiH, te 5.000 pripadnika rezervnog sastava.
U sastavu OSBiH su tri nacionalna puka koja slijede tradicije Hrvatskog vijeća obrane, Armije BiH i Vojske RS i nose pripadajuće oznake na ramenu.
Odlukama Predsjedništva BiH je, pored veličine, strukture i lokacija komandi i jedinica, utvrđena i nacionalna zastupljenost u Oružanim snagama BiH.
BiH i NATOUsvajanjem Zakona o odbrani Bosne i Hercegovine, BiH se formalno opredijelila za članstvo u NATO-u, a posljednjih godina put prema Alijansi bio je blokiran političkim neslaganjima, naročito predstavnika iz Republike Srpske (RS), koji zagovaraju vojnu neutralnost po uzoru na Srbiju.
Usprkos protivljenju, reforme sektora odbrane se sprovode.
BiH ima svog vojnog i političkog predstavnika u misiji pri NATO-u u Briselu, a NATO u BiH ima svoj štab od 2004. godine sa mandatom Ujedinjenih nacija da pomaže reformu Oružanih snaga koja se provodi prema NATO-ovim standardima.
Vojne jedinice iz BiH bile su dio NATO-ovih jedinica u misijama u Afganistanu, Iraku, Maliju, Kongu i drugim zemljama.
Iz NATO-a su više puta naglašavali da članstvo zavisi od unutrašnje političke volje i ispunjenja reformi.
Jedna od ključnih obaveza BiH prema NATO-u kroz Akcioni plan za članstvo (MAP) je slanje godišnjih izvještaja o napretku u reformama – tzv. Program reformi. Ovaj dokument prati realizaciju reformi u oblastima kao što su vladavina prava, sigurnost, odbrana, ekonomija i upravljanje resursima.
Od 2019. godine, BiH redovno šalje svoje Programe reformi u NATO-u u Briselu, kao zamjenu za ranije godišnje MAP dokumente. Program reformi za 2025. godinu je usvojen na nivou Komisije za saradnju s NATO-om i upućen na usvajanje Savjetu ministara BiH.
U ovom dokumentu, BiH se obavezala na niz konkretnih mjera za jačanje Oružanih snaga, što predstavlja novi korak ka modernizaciji odbrambenog sektora i jačanju kapaciteta zemlje da ispuni standarde NATO-a.
Na prvom mjestu je profesionalizacija Oružanih snaga BiH, koji uključuje obuku prema NATO-ovim standardima i unapređenje komandne strukture.
Planirana je nabavka savremenih protivvazdušnih i protivoklopnih sistema, dronova i helikoptera. Ova oprema dolazi kroz međunarodne sporazume, posebno sa Turskom, te kroz NATO-ov Paket za izgradnju odbrambenih kapaciteta.
Bosna i Hercegovina se obavezala da će Oružane snage učiniti potpuno interoperabilnim s NATO-ovim snagama, što uključuje zajedničke vojne vježbe i usklađivanje procedura.
BiH je označena kao pretendent za članstvo, što znači da je najbliža članstvu među zemljama koje nisu još članice.
Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u nedelju u Zagrebu na antifašističkom maršu kojim se protestovalo protiv porasta revizionizma Drugog svetskog rata i desničarskih stavova u Hrvatskoj.
Tokom proteklih meseci, u toj zemlji se primećuje da desničarski nacionalisti sve više pokušavaju da nametnu svoju agendu, uz učestale incidente usmerene protiv pripadnika srpske manjine i javnu upotrebu pozdrava proustaškog režima iz vremena Drugog svetskog rata.
Početkom novembra, maskirani muškarci su prekinuli srpski kulturni događaj u Splitu, drugom najvećem gradu u Hrvatskoj, imitirajući ustaški pozdrav.
Odnosi s etničkim Srbima ostaju krhki još od rata 1990-ih između Hrvatske i pobunjenih Srba koje je podržavalo Beograd, a koji su se protivili njenoj nezavisnosti.
Stotine hiljada ljudi okupile su se u Zagrebu na koncertu ultranacionalističkog pevača Marka Perkovića Tompsona u julu.
Jedna od Tompsonovih najpopularnijih pesama počinje ustaškim pozdravom, a njegovi fanovi često nose s tim povezane simbole.
U danima nakon koncerta, dvojica poslanika su uputila taj pozdrav sa skupštinske govornice, dok je u oktobru u saboru održan okrugli sto na kojem se umanjivao broj žrtava hrvatskih logora smrti iz Drugog svetskog rata.
"Fašisti se više ne stide, niti se kriju", saopštili su organizatori nedeljnog marša u pozivu na otpor "nasilju, istorijskom revizionizmu i zastrašivanju".
"Trenutno imamo problem sa široko rasprostranjenim oživljavanjem ustaške ideologije", rekao je demonstrant Kristijan Kralj, student elektrotehnike.
Ustaška organizacija je progonila i ubila stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i antifašističkih Hrvata.
Iako je njihova Nezavisna Država Hrvatska (NDH) bila nacistička marionetska država, njihovi savremeni simpatizeri vide ih kao "očeve nacije".
Dado Gazda došao je iz Bjelovara, oko 85 kilometara istočno od Zagreba, da "podrži sve ove ljude u njihovoj borbi protiv krajnje desnice"."Došlo je vreme da kažemo šta nas muči, zašto smo zabrinuti za našu zemlju", rekao je za AFP.
Uzvikujući "Svi smo mi antifašisti", učesnici marša su prošli kroz centar Zagreba sunčanog i hladnog dana, noseći na čelu kolone veliki transparent na kojem je pisalo "Ujedinjeni protiv fašizma".
Slični marševi održani su i u još tri hrvatska grada — Rijeci, Puli i Zadru — sva tri na jadranskoj obali.
Izvor: AFP
Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore potvrdilo je da su 30. novembra ujutru srpske vlasti uhapsile i nakon nekoliko sati pustile na slobodu bivšeg pripadnika Kosovske policije.
Prema izveštaju, Nedžat Pireva koji je služio u Kosovskoj policiji oko 14 godina, uhapšen je u 30. novembra ujutru na graničnom prelazu Bela zemlja.
Putovao je u Bujanovac sa suprugom i decom, saopštilo je Ministarstvo.
"Nakon što je ispitivan oko četiri sata, gospodin Pireva je pušten na slobodu i trenutno je na slobodi", navodi se u saopštenju.
Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da osuđuje "kontinuirane akcije srpskih vlasti, koje predstavljaju zlostavljanje građana Republike Kosovo i suprotne su sporazumima potpisanim između dve države".
Ovo ministarstvo je ponovilo poziv građanima Kosova da izbegavaju prelazak preko teritorije Srbije.
Hapšenje i naknadno puštanje na slobodu Nedžata Pireve dolazi samo nekoliko dana nakon što su vlasti u Srbiji uhapsile državljanina Kosova, bivšeg vojnika Oslobodilačke vojske Kosova.
Ministarstvo spoljnih poslova je zatražilo informacije od Srbije o Avniju Ćenaju iz sela Romaja u Prizrenu, koji je bio borac u 138. brigadi Agima Ramadanija na Košarama. Srbija ga optužuje za "ratne zločine" na Košarama.
Poslednjih godina u Srbiji je uhapšeno nekoliko državljana Kosova, za koje Beograd tvrdi da su počinili ratne zločine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio 30. novembra da od utorka neće raditi rafinerija Naftne industrije Srbije (NIS) u Pančevu i da će Srbija morati da se "snalazi na različite načine", prenosi Beta.
Vučić je poručio da građani treba da budu mirni jer će država imati "dovoljno rešenja i dovoljno novca".
Najavio je da će večeras pokušati da ima dodatne razgovore sa Amerikancima, ali da ne veruje da će oni promeniti odluku. Rekao je da sada više i ne očekuje da će dobiti licencu od SAD-a i da rafinerija mora da se zatvori u utorak.
Takođe, rekao je sutra ima važan sastanak na kom treba da se rešavaju ovi problemi i da Srbiji ostaje "teška borba".
Vučić je kazao za TV Informer da "ne razume logiku i taktiku" SAD u vezi s NIS-om, ni zašto toj kompaniji ne produže dozvolu za rad, iako je država Srbija dala garancije da će do roka koji su dale SAD biti promenjeno vlasništvo u toj firmi koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva.
Srbija je prethodno tražila da Sjedinjene Države odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS), dok traju pregovori o promeni vlasništva u ovom preduzeću pod sankcijama SAD-a.
Ukazao je da su preneli SAD-u da poštuju njihove sankcije i da su razumeli da je potrebno da se promeni vlasništvo u NIS-u, kao i da će se to dogoditi za pedeset dana, i da im država Srbija daje garancije da će se to dogoditi po isteku tog roka.
Rekao je da im iz SAD govore da su sankcije najavili pre osam-devet meseci.
Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta.
Vučić je ponovio da Srbija nije većinski vlasnik te kompanije i da ona ne može da u ime Rusa odlučuje šta će raditi s njom.
Podsetio je da je Srbija imala samo pravo preče kupovine kao manjinski vlasnik NIS-a i da se tog prava odrekla da bi ostavili Rusima mogućnost da to urade "kako oni žele" jer je to "fer" kada neko mora da prodaje pod prinudom, a sankcije su nametnute spolja.
NIS je većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela, ostatak udela je u rukama manjinskih akcionara.
Vučić je rekao da je gotovo siguran da predsednik SAD Donald Tramp nije upoznat s detaljima, ali da o ovome jesu upoznati veoma visoki funkcioneri u Stejt departmentu (State Department) i da je to očigledno politika koju oni podržavaju.
Vučić je kazao da se trudio i da je bio siguran da će Amerikanci doneti pozitivnu odluku posle Dana zahvalnosti koji je bio u četvrtak, ali se to nije desilo i da sada više to ne očekuje.
"Sada moramo da se pripremimo i radimo naš posao, da obezbedimo zemlju. Ovde će da nas razvlače svi i da traže da budemo u njihovom kampusu, niko nam neće dozvoliti da budemo neutralni i da se bavimo sobom", rekao je Vučić.
Vučić je rekao i da kod Rusa "baš nema previše žurbe - za njih je najvažnije da njihovo vlasništvo ostane najduže moguće" i dodao da je Srbija u "veoma teškoj situaciji ali da će "rešiti problem".
Spomenuo je i to da Srbija ima gasni aranžman s Rusijom do 1. januara i da će probati da o njegovom produžetku još jednom da razgovara s Rusima, "a ako to ne bude išlo, ići će sa drugima".
"Mi ćemo se izboriti i truditi se da čuvamo gde možemo prijateljske odnose, a gde možemo partnerske odnose", rekao je Vučić.
Srbija je decenijama zavisna od ruskog gasa odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom, a nema dugoročni ugovor sa Rusijom o isporuci gasa.
Azerbejdžanske vlasti su pritvorile vođu glavne opozicione stranke u zemlji nakon što su izvršile raciju u njegovom stanu, rekli su stranački zvaničnici.
Ne zna se gdje se 30. novembra nalazi Ali Karimli, dan nakon racije u njegovom domu u Bakuu, prema podacima Azerbejdžanske stranke narodne fronte (AXCP).
Drugi zvaničnici te partije takođe su prijavili pretrese njihovih domova i nestanak.
Turan Ibrahim, čiji je otac Mammad član stranačkog predsjedništva, rekao je u objavi na Facebooku da je više od desetak agenata sigurnosti pretražilo kuću njegovog oca, oduzelo mu telefon i računar i odvelo ga na nepoznatu lokaciju.
Nekoliko drugih članova stranke objavilo je tvrdnje o uznemiravanju i nadzoru na društvenim mrežama.
Služba državne sigurnosti i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na upite Azerbejdžanskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE).
Provladini mediji su takođe izvijestili o hapšenju Karimlija, tvrdeći da je pretres njegovog stana povezan s neodređenim krivičnim slučajem.
Reuters, pozivajući se na neimenovanog azerbejdžanskog vladinog zvaničnika, rekao je da je pritvaranje Karimlija povezano s krivičnim postupkom koji je u toku protiv Ramiza Mehdijeva. Mehdijev je bio dugogodišnji saveznik pokojnog predsjednika Hejdara Alijeva, koji je vodio Azerbejdžan do neposredno prije svoje smrti 2003. godine.
Hejdarov sin, Ilham, preuzeo je predsjedništvo neposredno prije očeve smrti. Od tada je sistematski suzbijao neslaganje pritvarajući nezavisne novinare, opozicione ličnosti i aktiviste civilnog društva.
Vlasti konstantno tvrde da su temeljne slobode u zemlji zaštićene i da se ljudi ne progone zbog svojih kritičkih stavova i političkih aktivnosti.
AXCP je objavio saopštenje u kojem se tvrdi da su intervjui Karimlija stranim medijima "uzbunili režim Ilhama Alijeva", navodi se.
"U situaciji u kojoj je politička aktivnost gotovo potpuno zabranjena u zemlji, a građanske slobode ozbiljno ograničene, ova operacija je sljedeći korak ka daljem intenziviranju političke represije", navodi se u saopštenju.
Azerbejdžanski servis Radija Slobodna Evopa, korišteni i izvještaji Reutersa
Glavni ruski lansirni centar za slanje kosmonauta u svemir oštećen je tokom posljednjeg lansiranja kapsule Sojuz, što je izazvalo hitne popravke.
Nesreća na kosmodromu Bajkonur rezultiraće obustavom svih lansiranja s ljudskom posadom iz objekta do daljnjeg, rekli su zvaničnici.
Ubrzo nakon što je kapsula Sojuz s tročlanom posadom - Rusima Sergejem Kud-Sverčkovom i Sergejem Mikajevom, te Amerikancem Christopherom Williamsom - lansirana 27. novembra na putu do Međunarodne svemirske stanice, zvaničnici su izvijestili o oštećenju lansirne rampe.
Ruska svemirska agencija Roscosmos umanjila je ozbiljnost štete.
"Tokom rutinske inspekcije lansirne rampe nakon lansiranja, utvrđeno je da je nekoliko elemenata oštećeno", izvijestila je agencija. Problem će "biti popravljen u bliskoj budućnosti".
Posada Sojuza kasnije je stigla na stanicu bez incidenata.
Smješten u vjetrovitim stepama zapadnog Kazahstana i iznajmljen dugoročnim ugovorom, časni kompleks Bajkonur je jedini ruski objekt za slanje ljudi u orbitu.
Služio je osnovnoj svrsi kao primarni objekt za lansiranje ljudi i opreme oko deset godina nakon što su Sjedinjene Države obustavile svoj svemirski šatl.
Njegov značaj je smanjen posljednjih godina jer su privatne svemirske kompanije poput SpaceX-a i Blue Origina povećale kapacitete i potpisale ugovore s američkom agencijom NASA za snabdijevanje stanice.
Rusija ima nekoliko drugih lansirnih objekata koji se uglavnom koriste za slanje satelita u svemir. Prije više od deset godina, Kremlj je odobrio izgradnju alternativnog lansirnog kompleksa u dalekoistočnoj regiji Amur.
Međutim, taj kompleks, nazvan Vostočni, pogođen je prekoračenjem troškova i korupcijskim skandalima, te nije jasno kada će tamo početi lansiranja s ljudskom posadom.
NASA nije imala komentara na incident u Bajkonuru.
Kazahstanski zvaničnici su, u međuvremenu, izvijestili da je dio rakete kojom je lansirana kapsula Sojuz pao u udaljenu regiju nedaleko od Bajkonura, što je izazvalo uzbunu kod lokalnog stanovništva.
Ruski svemirski program je decenijama bio tačka trenja u Kazahstanu. Sovjetski nuklearni program - i atomsko oružje i interkontinentalne rakete - rutinski su testirani u dijelu sjevernog Kazahstana, šireći otrovna goriva i radioaktivne materijale na širokim područjima.
Godine 2013, nakon što je raketa nosač Proton-M eksplodirala ubrzo nakon polijetanja iz Bajkonura, Kazahstan je od Rusije tražio skoro 90 miliona dolara odštete.
Izvještava Kazahstanski servis Radija Slobodna Evropa
Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) proglasila je pobedu u sve tri opštine u Srbiji, u kojima su u nedelju održani lokalni izbori.
Izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju su, prema rečima nezavisnih posmatrača i predstavnika opozicije, obeležile brojne nepravilnosti, pretnje i fizički sukobi.
Predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je da je SNS u Negotinu osvojio 69,3 odsto, da je drugoplasirana sa 26,7 odsto glasova osvojila opoziciona, lista "Ujedinjeni za Negotin", što bi pretočeno u mandatima bilo 33 prema 12.
Na konferenciji za medije iz beogradskog sedišta naprednjaka, Vučević je rekao i da preostale dve liste nisu prošle cenzus.
U Sečnju su stranke koju čine vlast izašle odvojeno, Vučević je rekao da je na osnovu podataka sa 16 od 17 biračkih mesta, SNS osvojila 60,9 odsto, Socijalistička partija Srbija (SPS) 4,7 odsto, a opoziciona lista 30,4 odsto.
U Mionici je SNS osvojio 52,6 odsto glasova, a opoziciona lista 38,5 odsto glasova, rekao je Vučević.
On je kazao da su izbori održani "u ne lakoj atmosferi" i optužio pristalice opozicije da su došli u ove opštine kako bi pravili haos.
Šta kažu posmatrači i opozicijaSa druge strane, nezavisni posmatrači i poslanici pojedinih opozicionih stranaka saopštili su da su tokom izbornog dana u Mionici, na zapadu Srbije, bili izloženi pretnjama i fizičkim napadima od strane pristalica vlasti.
U Mionici, na zapadu Srbije, dogodilo se nekoliko incidenata. U selu Rajković u ovoj opštini, došlo je do ozbiljnih incidenata u jednom ugostiteljskom objektu, javio je portal Insajder.
Kako se vidi na snimcima na društvenim mrežama ljudi su se tukli stolicama i razbijali stakla na prozorima. Na lice mesta došla je i policija, a na snimcima iz unutrašnjosti objekta vide se pripadnici policije kako stoje i ljudi koji čuče ispred preokrenutih stolova.
Zeleno-levi front (ZLF) saopštio je da je poslanik te opozicione stranke napadnut u nedelju popodne u Mionici.
"Radovanović je udaren u glavu više puta metalnom šipkom i otet mu je mobilni telefon", soapštio je ZLF.
Kako navode, događaj su prijavili policiji koja nije reagovala.
Iz ove stranke kažu da su nezavisne izborne posmatračne i narodne poslanike iz redova opozicije tokom čitavog izbornog dana u Mionici pratila maskirana lica koja su im i pretila.
Prethodno je posmatračka misija Crta objavila je 30. novembra da obustavlja praćenje lokalnih izbora u Mionici, jer je "ozbiljno ugrožena bezbednost" njihovih posmatrača.
"Odluku smo doneli nakon što je mobilni tim Crtinih posmatračica u Mionici napala grupa nepoznatih muškaraca. Blokirali su prolaz i pokušali da polome stakla automobila u kojem su se dve devojke nalazile, i to pred očima policije koja nije reagovala", naveli su u saopštenju.
Iz Crte navode i da su policijski službenici u stanici odbili "izričit zahtev našeg advokata da sačine službenu belešku o događaju".
"Mionica je, inače, od ranog jutra puna muškaraca s kačketima, gotovo 'uniformisanih' u crno, koji se kreću u većim grupama i naše posmatračice nisu jedine žrtve napada i pretnji", navodi Crta.
Iz Crte su takođe saopštili da "napetost i pritisci" obeležavaju današnji izborni dan u opštini Sečanj.
Crta je na Fejsbuku objavila da su njihovi posmatrači "na više lokacija primetili grupe 'crnokapuljaša' sa belim bedževima s ćiriličnim slovom 'Ć'" i da neke situacije "ukazuju na kupovinu glasova".
"Zabeležena su sumnjiva okupljanja i delovanje organizovanih grupa: ljudi sa spiskovima u blizini biračkih mesta, podela paketa, organizovani prevoz starijih osoba pod pratnjom aktivista", navodi Crta u objavi na Fejsbuku.
Programska direktorka Crte Vukosava Crnjanski izjavila je da su posmatrači te misije, tokom izbornog dana u Negotinu zabeležili niz incidenata i nepravilnosti koji bacaju ozbiljnu senku na demokratski duh izbora.
Ona je za agenciju Beta kazala da je među ozbiljnim nepravilnostima zabeleženo vođenje paralelnih evidencija birača. Prema njenim rečima, tu je i ugrožavanje tajnosti glasanja i to uz javne prozivke imena od strane članova biračkih odbora.
"To je često rađeno u saradnji sa predstavnicima pojedinih posmatračkih misija", rekla je Crnjanski.
Zabeležene su, kako je navela i sumnje na kupovinu glasova i to na više lokacija širom Negotina.
Šta kažu predstavnici vlastiMinistar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u nedelju uveče da je tokom lokalnih izbora u Mionici, Negotinu i Sečnju zabeleženo više slučajeva narušavanja javnog reda i mira, naročito u Mionici, kao i da je tokom dana više ljudi privedeno.
On je gostujući na televiziji Pink dodao da su privođeni "ljudi sa palicama, koji su dolazili iz drugih gradova".
Predsednica parlamenta Ana Brnabić je, gostujući u istoj televiziji, ocenila da su incidenti pokazali da opozicija traži izbore "ne da bi učestvovala na njima, već da provociraju, napadaju i da prave haos", što ona očekuje i tokom noći.
"Oni izbore traže da bi se kriza produbljivala, i da bi pozivali na ulice", navela je ona.
U Sečnju, na lokalim izbrima do 18.00 je glasalo 64,4 odsto upisanih birača, u Negotinu 52,6 odsto, a u Mionici njih 74,1 odsto.
U Negotinu i Mionici su 30. novembra održani redovni lokalni izbori, dok su u Sečnju održani prevremeni izbori posle ostavke predsednika opštine Nebojše Meljevca iz Srpske napredne stranke (SNS).
U sve tri opštine aktuelnu vlast čini koalicija čiji stožer je SNS, koji drži vlast i na republičkom nivou.
Od početka antivladinih protesta u Srbiji, u ovim opštinama se održava "drugo odmeravanje snaga" vlasti i njenih oponenata.
Negotin je najveća od tri opštine u kojima su raspisani izbori. Prema popisu iz 2022. godine, u njoj živi oko 43.500 stanovnika. Lokalni parlament broji 45 odbornika, a građani će birati između četiri izborne liste.
U Mionici učestvuje šest izbornih lista sa kojih će biti izabrano 39 odbornika.
U Sečnju se bira 23 odbornika u lokalnom parlamentu sa pet izbornih lista.
Pet meseci ranije, u jeku studentskih protesta, održani su lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću. Pobedu u oba mesta na kraju je odnela vladajuća koalicija, ali su te izbore obeležile visoke tenzije.
Nezavisni posmatrači su izvestili da ti izbori nisu bili "ni slobodni ni pošteni", što je navedeno i u rezoluciji Evropskog parlamenta usvojenoj u oktobru.
Visoki američki i ukrajinski zvaničnici završili su razgovore na Floridi, a državni sekretar Marko Rubio ocenio je sesiju kao "veoma produktivnu", ali je naglasio da je potrebno još rada kako bi se izradio plan za okončanje ruskog rata protiv Ukrajine.
"Imali smo još jednu veoma produktivnu sesiju, nadovezujući se na [razgovore u] Ženevi i događaje ove nedelje, ali ima još posla", rekao je Rubio novinarima 30. novembra nakon sastanka, bez ulaska u detalje.
"Postoji mnogo nerešenih pitanja i, naravno, postoji još jedna strana ovde koja mora biti deo jednačine", dodao je, misleći na Rusiju.
"A to će se nastaviti kasnije ove sedmice, kada [specijalni izaslanik Bele kuće Stiv] Vitkof otputuje u Moskvu… Mi smo takođe, u različitoj meri, u kontaktu sa ruskom stranom, i imamo prilično dobro razumevanje njihovih stavova", rekao je Rubio.
Rustem Umerov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i šef delegacije iz Kijeva, ocenio je pregovore kao "značajne i uspešne", ali ni on nije ulazio u detalje.
"Završili smo tešku, ali produktivnu rundu pregovora na Floridi. Imamo opipljiv napredak ka uspostavljanju pravednog mira", napisao je na Telegramu.
Dodao je da je sastanak j bio "značajan i uspešan".
"I dalje je mnogo posla pred nama — nastavljamo konsultacije i usaglašavanje daljih koraka radi mira za Ukrajinu", napisao je.
AFP je citirao neimenovani izvor blizak ukrajinskom timu, koji je rekao da razgovori "nisu bili laki" i da se "potraga za formulacijama i rešenjima nastavlja".
Pregovarački timovi sastali su se u Halendejlu, na Floridi, severno od Majamija, usred ubrzanih napora da se utvrde uslovi plana koji bi bio prihvatljiv i Kijevu i Moskvi.
Ove nedelje Vitkof bi trebalo da otputuje u Moskvu na sastanke sa visokim ruskim zvaničnicima, uključujući predsednika Vladimira Putina. To će biti njegov šesti susret sa Putinom od januara.
Rano 30. novembra ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napisao je na društvenim mrežama da "američka strana pokazuje konstruktivan pristup i da je u narednim danima moguće razraditi korake kako bi se utvrdilo kako da se rat dovede do dostojanstvenog kraja".
Kasnije je Zelenski rekao da je razgovarao sa čelnicima Evropske komisije i NATO-a kako bi pomogao da se "uskorde pozicije" tokom mirovnih pregovora.
"Razgovarao sam sa [šefom NATO-a] Markom Ruteom, i nastavićemo razgovor u narednim danima", rekao je Zelenski.
Nakon razgovora sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, ukrajinski predsednik je dodao: "Održavamo punu koordinaciju sa Evropskom komisijom i zahvalan sam na podršci."
Kijev i evropski saveznici užurbano rade na alternativnom predlogu nakon što su zvaničnici Trampove administracije objavili plan od 28 tačaka, koji je uglavnom uključio tvrde zahteve Moskve prisutne još od početka njene invazije u februaru 2022.
Za neke Ukrajince, taj plan predstavljao je kapitulaciju posle gotovo četiri godine rata u kojem je na obe strane poginulo ili ranjeno više od milion ljudi.
Francuske vlasti najavile su da će predsednik Emanuel Makron ugostiti Zelenskog u Parizu 1. decembra kako bi razgovarali o "uslovima za pravedan i trajan mir".
Makron je jedan od najjačih saveznika zvaničnog Kijeva.
Početni američki predlog od 28 tačaka, objavljen prošle nedelje, zabrinuo je ukrajinske zvaničnike — i navodno razgnevio Zelenskog — koji su zatim održali sopstvene razgovore sa Rubiom i drugim američkim zvaničnicima u Ženevi.
Ti razgovori rezultirali su planom od 19 tačaka, koji ostavlja nekoliko velikih pitanja otvorenim, uključujući sudbinu dela Donbasa, sudbinu ukrajinskih težnji ka NATO i potencijalno ograničenje veličine ukrajinskih oružanih snaga.
Načelnik štaba podneo ostavkuDiplomatska aktivnost dolazi nakon dramatične sedmice koja je kulminirala ostavkom Jermaka, Zelenskog veoma uticajnog šefa kabineta. Jermak je podneo ostavku 28. novembra, nekoliko sati nakon što su istražitelji za borbu protiv korupcije pretresli njegov ured.
Racije su proizašle iz rastućeg skandala koji uključuje mito u vezi sa sredstvima za odbranu ranjive energetske infrastrukture Ukrajine. Dva ministra su već otpuštena.
Jermak nije direktno optužen za prekršaje i rekao je da su tokom racija istražitelji dobili "pun pristup" njegovom stanu i da pruža "punu saradnju".
Sam Zelenski nije direktno umešan, iako se skandal pretvorio u najgoru političku krizu u njegovom više od šest godina mandata.
Nastavak ruskih napada dronomU noći između subote i nedelje ruski dron je udario u stambenu zgradu u gradu Višgorodu u Kijevskoj oblasti, ubivši najmanje jednu osobu i ranivši više od desetak drugih. Regionalni guverner Mikola Kalašnjik rekao je da spasioci evakuišu stanovnike nebodera i traže preživele.
Dan ranije, Rusija je bombardovala Kijev i druge delove zemlje, ostavljajući bez struje stotine hiljada ljudi širom zemlje dok temperature počinju padati. U tim napadima ubijene su najmanje tri osobe i ranjene desetine drugih.
Dok se na ratištu bori da obuzda veću i bolje opremljenu rusku vojsku, Ukrajina sve češće napada ciljeve unutar Rusije, ciljajući na naftna i energetska postrojenja.
Ukrajinska vojska saopštila je da je pogodila Rafinerija nafte Afipsky u ruskom Krasnodarskom kraju rano 29. novembra, kao i postrojenje za vojnu avijaciju u Rostovskoj oblasti.
Glavna ukrajinska obaveštajna agencija objavila je video koji navodno prikazuje pomorske dronove kako ciljaju dva tankera "flote senki" u Crnom moru. Rusija je koristila globalnu flotu brodova s mutnim registracijskim i vlasničkim evidencijama za izvoz nafte, izbegavajući zapadne sankcije.
S druge strane, Moldavija je 29. novembra saopštila da su ruski dronovi ušli u vazdušni prostor zemlje pre nego što su uleteli na susednu ukrajinsku teritoriju. To je bio treći takav incident u devet dana.
Korišteni izvještaji Ukrajinskog servisa Radija Slobodna Evropa, Reutersa i AFP-a