Grupe za ljudska prava tvrde da se Iran sprema da pogubi prvog antivladinog demonstranta optuženog u nedavnom talasu nemira, dok lideri širom svijeta izražavaju zabrinutost zbog nasilnog gušenja protesta. Organizacije, uključujući Iran Human Rights sa sjedištem u Norveškoj, citirale su izvore koji navode da će 26-godišnji Erfan Soltani, optužen za "vođenje rata protiv Boga" zbog svoje uloge u protestima koji potresaju zemlju od kraja prošlog mjeseca, biti pogubljen 14. januara, šest dana nakon hapšenja. Aktuelni protesti predstavljaju jedan od najvećih izazova za klerikalnu vlast od Islamske revolucije 1979. Iranski zvaničnici se nisu javno oglasili o izvještajima o Soltaniju. Međutim, novinska agencija Tasnim, bliska Islamskoj revolucionarnoj gardi (IRGC), izvijestila je 13. januara da je pravosuđe podiglo prve optužnice protiv nekoliko demonstranata. "Ubistva mirnih demonstranata moraju prestati"Ozbiljni slučajevi, uključujući one optužene za "vođenje rata protiv Boga", krivično djelo koje prema islamskom zakonu u Iranu povlači smrtnu kaznu, imaće prioritet, navela je agencija. "Ubistva mirnih demonstranata moraju prestati, a označavanje demonstranata kao 'terorista' radi opravdanja nasilja nad njima je neprihvatljivo", izjavio je visoki komesar UN-a za ljudska prava Volker Turk 13. januara, osuđujući odluku vlasti "da primijene brutalnu silu kako bi ugušile legitimne zahtjeve za promjenom". Ustanak je pokrenut zbog galopirajuće inflacije i pada vrijednosti valute, ali se od tada pretvorio u šire antivladine proteste. Grupe za ljudska prava tvrde da su zvaničnici sproveli brutalno gušenje demonstracija, pri čemu je poginulo više od 600 ljudi. Reuters, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika, izvijestio je da broj poginulih iznosi oko 2.000. Neki smatraju da bi, s obzirom na to da su vlasti isključile pristup internetu kako bi ograničile protok informacija među demonstrantima i prema međunarodnoj zajednici, stvarni broj žrtava mogao porasti na nekoliko hiljada. "Već pet dana sve veze su prekinute i nema načina da se komunicira s Iranom. Tamo mogu lako ubijati ljude, a da svijet to ne zna", rekao je jedan muškarac koji je protestovao ispred iranske ambasade u glavnom gradu Armenije, Jerevanu, za RSE, na pitanje da li je uspio komunicirati s rodbinom koja je još u Iranu. Zahtjevi veći od reformiDrugi je primijetio da se ton trenutnih demonstracija promijenio. "Prethodni protesti tražili su reforme u Iranu. Ovog puta ljudi više ne traže reforme. Oni traže promjenu sistema", rekao je. "Danas vidite da ljudi na protestima ne govore o reformama. Oni imenuju ajatolahe i mule koje žele izbaciti iz zemlje." Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje osudile su gušenje demonstracija od strane vlasti i ranije uvele sankcije Teheranu zbog onoga što nazivaju pokušajem razvoja nuklearnog oružja, što Iran negira. Američki predsjednik Donald Trump, koji je više puta upozorio iranske vlasti na "vrlo ozbiljne" posljedice ako demonstranti budu ubijeni, napisao je na društvenim mrežama kasno 12. januara da će svaka zemlja koja posluje s Iranom biti suočena s carinskom stopom od 25 posto na svu trgovinu sa Sjedinjenim Državama. Nije dao dodatne detalje. Iran Human Rights je naveo da je, prema riječima jednog doktora iz Irana, vlast koristila znatno snažnije metode represije, uključujući oružje koje nanosi teže povrede nego ono koje se ranije koristilo protiv demonstranata. "Oblik i veličina metaka ispaljenih na demonstrante promijenili su se – od sačmarica do direktne bojeve municije iz neposredne blizine, a ta promjena u vrsti oružja bila je jasno vidljiva po prirodi povreda", rekao je doktor, opisujući ono što je vidio nakon noći nasilja na ulicama 8. januara. U posljednjem velikom talasu protesta 2022. godine, kada su ljudi izašli na ulice širom zemlje pod sloganom "Žene, život, sloboda" nakon smrti Mahse Amini dok je bila u policijskom pritvoru zbog navodno nepravilnog nošenja marame, najmanje 12 osoba povezanih s nemirima je pogubljeno. Uz izvještavanje Armenskog servisa RSE-a

Transport sirove nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) od Hrvatske do Rafinerije nafte u Pančevu počeo je 13. januara, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE). JANAF je prekinuo transport nafte do pančevačke rafinerije 9. oktobra, kada je otpočela primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), u čijem je sastavu rafinerija. I NIS i JANAF su od američkih vlasti dobili licencu za nastavak rada do 23. januara. Kako je ranije navela ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović, JANAF-om bi u toku nedelje trebalo da stigne 85.000 tona nafte, dok bi naredne trebalo da bude dopremljena i dodatna količina od 35-40.000 tona. Rafinerija u Pančevu obustavila je rad 2. decembra zbog nedostatka sirove nafte. Njen dotok bio je onemogućen usled američkih sankcija NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Pregovori o prodaji većinskog ruskog udela u najvećoj naftnoj kompaniji Srbije i dalje su u toku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje da će se za dva, tri dana definitivno znati ko će biti kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije. U izjavi novinarima iz Srbije, na pitanje ko je bliži preuzimanju ruskog udela u NIS-u - da li Mađari ili razgovara u Abu Dabiju o tome i sa šeikom Muhamedom Bin Zajedom, odgovorio je: "Ili možda i jedni i drugi, videćemo." Na pitanje da precizira ko, Vučić je kratko rekao da bi to možda mogli da budu i jedni i drugi. Vučić je dodao da očekuje da će u roku od 48 sati OFAK-u biti dostavljen obavezujući term sheets (bitni elementi budućeg sporazuma), a da će do februara ili marta biti završen konačni ugovor. Mađarska kompanija MOL zainteresovana je za otkup ruskog dela u NIS-u. Delegacija te kompanije početkom januara je obišla Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. U MOL Grupi su za Radio Slobodna Evropa (RSE) 6. januara naveli da razmatraju sve opcije koje bi omogućile da "zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu". Ipak, nisu konkretno odgovorili na pitanje da li razmatraju preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u.

Pred Osnovnim sudom u Prištini u utorak je održano pripremno ročište iza zatvorenih vrata u slučaju zloupotrebe državnih rezervi, na kome je prisustvovala optužena vršiteljka dužnosti ministarke industrije, preduzetništva i trgovine, Rozeta Hajdari, dvojica službenika ovog ministarstva i jedan biznismen. Sudija u predmetu, Avni Syla (Sulja), odlučio je da ročište bude zatvoreno za javnost zbog zaštite poverljivih (klasifikovanih) informacija. Advokati odbrane su zatražili da se, pre nastavka ročišta, pokrene postupak deklasifikacije dokumenata tužilaštva. Advokati odbrane su zatražili i da se započne sa procesom skidanja oznake tajnosti sa dokumenata pre nego što se saslušanje može nastaviti. U suprotnom, kako su rekli, mogu se suočiti sa krivičnom odgovornošću jer nemaju bezbednosnu dozvolu, koja je potrebna za pristup poverljivim dokumentima. Specijalno tužilaštvo Kosova je optužnicu podiglo 11. novembra prošle godine, prema kojoj se Hajdari i dva službenika Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine terete da su naneli štetu budžetu Kosova u iznosu od oko tri miliona evra tokom februara i marta 2022. godine tako što su u inostranstvu kupovali određenu količinu ulja i pšenice, a koja nikada nije stigla na Kosovo. Pripremno ročište bilo je zakazano i za 10. decembar prošle godine, ali nije održano zbog odsustva Hajdari i advokata drugog optuženog. Predsednik sudskog veća, Avni Syla (Sulja), izjavio je da je Hajdari poziv za ročište poslat poštom, ali da sud nije dobio potvrdu da je ona poziv uredno primila. Hajdari je potom na Fejsbuku napisala da "nije primila nikakav poziv od strane suda". "U trenutku kada primim poziv od suda za naredno ročište, pojaviću se na sudskom ročištu", dodala je ona. Hajdari i dvojica službenika, Irfan Lipovica i Hafiz Gara, prema navodima tužilaštva, sumnjiče se da su u saizvršilaštvu zloupotrebili službene dužnosti s ciljem pribavljanja imovinske koristi za druga lica i da su tokom februara i marta 2022. godine naneli štetu budžetu Kosova. Optužnica navodi da je državni budžet pretrpeo štetu od oko tri miliona evra zbog delovanja optuženih. Troje optuženih se terete i za izvršenje krivičnih dela zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja, kao i odavanje službene tajne. Četvrti optuženi, Ridvan Muharemi, sumnjiči se za pomaganje u izvršenju krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja ili ovlašćenja. Hajdari, Lipovica i Gara takođe se terete da su, bez ovlašćenja, odali službenu tajnu. Vršiteljka dužnosti ministarke, Rozeta Hajdari, optužnicu je okarakterisala kao "političku tendenciju" usmerenu protiv Vlade Aljbina Kurtija. Tokom 2023. godine, tri osobe su uhapšene zbog sumnje na zloupotrebu državnih rezervi, uključujući Garu, direktora Odeljenja za državne rezerve, i Lipovicu, direktora Odeljenja za evropske integracije. Pretresi u Ministarstvu industrije, preduzetništva i trgovine počeli su 2023. godine, nakon što je portal "Nacionale" objavio audio-snimke u kojima se tvrdi da određena količina ulja kupljena u Poljskoj i određena količina pšenice kupljena u Turskoj, nikada nisu stigle na Kosovo. Tada je Hajdari izjavila da su nabavke za državne rezerve obavljene u skladu sa zakonom, ali nije iznela više detalja, navodeći da su informacije o njima državna tajna. Potom je policiju optužila da je tokom pretresa, u svojstvu dokaza, zaplenila dokumenta klasifikovana kao državna tajna. Kao svedok u ovom slučaju pozvan je i vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti, ali on do sada nije prihvatio da se odazove Specijalnom tužilaštvu, insistirajući da bude ispitan u zgradi Vlade. U slučaju državnih rezervi, Kurti je stao u odbranu Hajdari, navodeći da "nema nikakve korupcije ni zloupotrebe".

Predsjednik Donald Trump izjavio je u ponedjeljak da će svaka zemlja koja posluje s Iranom biti suočena s carinskom stopom od 25 posto na svu trgovinu sa Sjedinjenim Američkim Državama(SAD), dok Washington razmatra odgovor na situaciju u Iranu, gdje se odvijaju najveći antivladini protesti u posljednjih nekoliko godina. "S trenutnim učinkom, svaka zemlja koja posluje s Islamskom Republikom Iran plaćat će carinu od 25 posto na sav i svaki posao koji se obavlja sa Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je Trump u objavi na Truth Socialu. Carine plaćaju američki uvoznici robe iz tih zemalja. Iran, član OPEC-ove grupe proizvođača nafte, već godinama je pod teškim sankcijama Washingtona. Većinu svoje nafte izvozi u Kinu, dok su Turska, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati i Indija među njegovim drugim glavnim trgovinskim partnerima. "Ova naredba je konačna i obavezujuća", rekao je Trump, ne dajući dodatne detalje. Na web stranici Bijele kuće nije bilo službene dokumentacije o toj politici, niti informacija o pravnoj osnovi koju bi Trump koristio za nametanje carina, niti da li bi one bile usmjerene na sve trgovinske partnere Irana. Kineska ambasada u Washingtonu kritikovala je Trumpov pristup, navodeći da će Kina poduzeti "sve potrebne mjere" kako bi zaštitila svoje interese i da se protivi "bilo kakvim nezakonitim jednostranim sankcijama i dugoj ruci jurisdikcije". "Stav Kine protiv neselektivnog nametanja carina je dosljedan i jasan. Carinski ratovi i trgovinski ratovi nemaju pobjednika, a prisila i pritisak ne mogu riješiti probleme", rekao je portparol kineske ambasade u Washingtonu na platformi X. Japan i Južna Koreja, koje su prošle godine sklopile trgovinske sporazume sa SAD-om, saopštile su u utorak da pomno prate razvoj situacije. "... planiramo poduzeti sve potrebne mjere kada konkretne akcije američke vlade postanu jasne", navelo je južnokorejsko ministarstvo trgovine u saopštenju. Zamjenik glavnog sekretara kabineta Japana Masanao Ozaki rekao je novinarima da će Tokio "pažljivo ispitati konkretan sadržaj bilo kakvih mjera kada postanu jasne, kao i njihov potencijalni uticaj na Japan, te će reagovati na odgovarajući način". Iran, koji je prošle godine vodio 12-dnevni rat s američkim saveznikom Izraelom i čije je nuklearne objekte američka vojska bombardovala u junu, sada bilježi najveće antivladine demonstracije u posljednjih nekoliko godina. Trump je rekao da bi SAD mogao održati sastanke s iranskim zvaničnicima i da je u kontaktu s iranskom opozicijom, dok pojačava pritisak na njihove lidere, uključujući prijetnje vojnim akcijama. Teheran je u ponedjeljak izjavio da održava komunikacijske kanale s Washingtonom otvorenim dok Trump razmatra kako odgovoriti na situaciju u Iranu, koja predstavlja jedan od najtežih testova za klerikalnu vlast u zemlji od Islamske revolucije 1979. godine. Demonstracije su se razvile od pritužbi na teške ekonomske probleme do otvorenih poziva na rušenje duboko ukorijenjenog klerikalnog establišmenta. Američka organizacija za ljudska prava HRANA saopštila je da je potvrdila smrt 599 osoba – 510 demonstranata i 89 pripadnika sigurnosnih snaga – od početka protesta 28. decembra. Iako su zračni napadi jedna od mnogih opcija koje Trump ima, "diplomatija je uvijek prva opcija za predsjednika", rekla je sekretarka za medije Bijele kuće Karoline Leavitt u ponedjeljak.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je na sastanku s američkim admiralom NATO-a u ponedeljak u Prištini da se njena zemlja suočava s "rizicima od destabilizujućih akata" Srbije, saopštilo je Predsedništvo Kosova. Osmani je čestitala admiralu Džordžu Vikofu (George M. Witkoff) na preuzimanju dužnosti komandanta Združene savezničke komande NATO-a u Napulju, izražavajući "puno poverenje u njegovo vođstvo i u ključnu ulogu koju ta komanda ima za evroatlantsku bezbednost, regionalnu stabilnost i međunarodni mir". Vikof je na toj poziciji nasledio admirala Stjuarta Manša (Stuart B. Munsch) koji je završio svoj mandat u novembru prošle godine. "Predsednica Osmani je potvrdila svoju posvećenost nastavku saradnje s KFOR-om i naglasila da Kosovo ostaje pouzdan, sposoban i doprinoseći partner regionalnoj bezbednosti i stabilnosti, snažno posvećen vrednostima mira, demokratije i vladavine prava", navodi se u saopštenju. Predsedništvo Kosova nije iznelo detalje u vezi s tvrdnjama o destabilizujućim aktima, premda su kosovski zvaničnici više puta optuživali Beograd za takve postupke. Tenzije između Kosova i Srbije konstantno su visoke poslednjih godina, posebno posle nekoliko incidenata na severu zemlje većinom naseljenom Srbima. U napadu grupe naoružanih Srba na kosovsku policiju u Banjskoj kod Zvečana poginuli su policijski narednik i tri napadača. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, tadašnji zamenik lidera najveće srpske partije na Kosovu, Srpske liste, koju podržava Beograd. Kosovo optužuje Srbiju za napad i traži izručenje Radoičića, za koga se veruje da se nalazi u Srbiji, ali je Beograd negirao umešanost u napad. Godinu dana kasnije, eksplozija u ključnom kanalu Ibar-Lepenac izazvala je veliku štetu, poremetivši snabdevanje vodom hiljada stanovnika i sisteme hlađenja dve elektrane u zemlji. Na sastanku s američkim admiralom, Osmani je kritikovala Srbiju zbog "nedostatka odgovornosti" za napad na vojnike KFOR-a tokom protesta na severu zemlje 2023. godine – kada je povređeno više od 90 vojnika mirovne misije, kao i zbog "terorističkog napada, odnosno agresije u Banjskoj i kinetičkog napada na kanal Ibar-Lepenac". NATO je povećao svoje prisustvo na Kosovu tokom 2023. godine, posle povećanih tenzija na severu i sada ima 4.649 mirovnjaka iz 33 zemlje.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola (Metsola) u ponedeljak je donela odluku da iranskim diplomatama zabrani ulazak u prostorije EP-a u Briselu, Luksemburgu i Strazburu. Odluku je obrazložila brutalnim obračunom teheranskog režima s demonstrantima. U pismu koje je uputila poslanicima Evropskog parlamenta navodi se da je donela odluku da svim diplomatama, osoblju diplomatskih misija, vladinim zvaničnicima i predstavnicima Islamske Republike Iran zabrani ulazak u sve prostorije Evropskog parlamenta. "Oni koji se hrabro bore na ulicama, kao i politički zatvorenici koji se i dalje nalaze u pritvoru, zaslužuju više od puke solidarnosti", navela je Mecola u pismu. Na društvenim mrežama ocenila je da se "ne može nastaviti po starom". "Ovaj dom neće učestvovati u legitimizaciji režima koji se održava kroz mučenje, represiju i ubistva", poručila je predsednica Evropskog parlamenta. Od kraja decembra u Iranu se održavaju antivladini protesti, dok vlasti pojačavaju represivne mere, a broj prijavljenih smrtnih slučajeva raste. Organizacije za ljudska prava i državni mediji izveštavaju o protestima, hapšenjima i nasilju u desetinama gradova, dok demonstracije ulaze u treću nedelju uprkos pojačanom pritisku bezbednosnih snaga. Nemiri, podstaknuti rastom cena, visokom inflacijom i padom vrednosti nacionalne valute, predstavljaju najozbiljniji izazov vlastima Islamske Republike u poslednjih nekoliko godina. U video snimku objavljenom na društvenim mrežama 11. januara vide se desetine tela ispred Forenzičkog medicinskog centra Kahrizak u Teheranu, dok se smrtonosni antivladini protesti nastavljaju širom Irana. Istrage Radija Farda (Iranski servis RSE) ukazuju na to da su iranske vojne i bezbednosne snage tokom protesta pucale na civile, a zabeleženi su i izveštaji o "vansudskim ubistvima".

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je u ponedeljak da će hrvatski naftovod JANAF od ponoći pustiti dotok sirove nafte do rafinerije u Pančevu. Ona je za RTS najavila da će Rafinerija, koja posluje u sastavu Naftne industrije Srbije (NIS), početi sa radom oko 16. januara. "Posle skoro 100 dana stiže prva nafta Jadranskim naftovodom. To je nekih 85.000 tona koje će se isporučivati u toku ove nedelje. Očekujemo da prvi dizel bude na tržištu oko 26, 27. januara", rekla je. Kako je navela, očekuje se da dodatnih 35.000-45.000 tona nafte stigne u toku sledeće nedelje. Rafinerija u Pančevu obustavila je rad 2. decembra zbog nedostatka sirove nafte. Njen dotok bio je onemogućen usled američkih sankcija NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. U međuvremenu je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala posebnu licencu NIS-u za operativni rad do 23. januara. Takođe je hrvatski Jadranski naftovod (JANAF) do tada dobio licencu za nastavak transporta nafte neruskog porekla za potrebe NIS-a. NIS je saopštio i da je američko Ministarstvo izdalo licencu akcionarima i zainteresovanim stranama za pregovore o promenama u vlasničkoj strukturi sa do 24. marta. Ruska državna kompanija Gasprom, njena ćerka firma Gasprom Njeft i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga imaju 56,15 odsto akcija u NIS-u, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. NIS je od oktobra pod sankcijama SAD, dok američka administracija pokušava da onemogući Rusiju u korišćenju prihoda od energetike za rat u Ukrajini.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ocenio je u ponedeljak da je pitanje Grenlanda veoma važno za Severnoatlantski savez i potvrdio da zemlje članice rade na obezbeđivanju bezbednosti tog ostrva. "Imamo osam arktičkih zemalja, sedam je u NATO-u, jedino Rusija nije. Moramo osigurati bezbednost i o tome razgovaramo. Želimo da Arktik ostane bezbedan. Rusija je glavna pretnja NATO-u i Evropi", izjavio je Rute u Zagrebu na konferenciji za novinare. Ovo je prvo oglašavanje prvog čoveka Alijanse otkako je američki predsednik Donald Tramp (Trump) 4. januara nagovestio da želi da preuzme Grenland. Mark Rute boravio je u prvoj zvaničnoj poseti Zagrebu u svojstvu generalnog sekretara najveće vojne organizacije na svetu. Njegov sagovornik, hrvatski premijer Andrej Plenković, poručio je da se svi saveznici moraju međusobno poštovati. "Poštujemo činjenicu da je Grenland deo Danske i sigurni smo da se kroz dijalog može pronaći najbolje rešenje", naveo je predsednik Vlade Hrvatske. Generalni sekretar NATO-a negirao je da američko interesovanje za Grenland predstavlja najozbiljniju krizu za Alijansu. Dodao je da pozdravlja činjenicu da su se zemlje koje se graniče sa Arktikom ujedinile i odlučile da uključe veći angažman NATO-a u tom regionu. Rute je ocenio da je američki predsednik imao pozitivan uticaj na Alijansu, jer je podstakao članice na veća izdvajanja za odbranu, dodajući da bez tog pritiska ne bi bilo jedinstva oko povećanja odbrambenih budžeta. Takođe je naglasio da NATO sarađuje sa partnerima na Arktiku koji su zatražili veći angažman Alijanse, dok se istovremeno radi na narednim koracima saradnje. Kao primer naveo je Dansku, koja, prema njegovim rečima, ubrzava sopstvena ulaganja u odbranu, nabavlja novu vojnu opremu i bespilotne letelice, te značajno jača odbrambene kapacitete, uključujući i bezbednost Grenlanda. Nema jedinstvenog stava o članstvu Ukrajine u NATO-uRat u Ukrajini takođe je bio u fokusu razgovora generalnog sekretara Alijanse sa hrvatskim zvaničnicima. Mark Rute je priznao da među članicama ne postoji jedinstven stav o punopravnom članstvu Ukrajine u NATO-u. "Znamo da su pojedini saveznici, uključujući Mađarsku, Sjedinjene Američke Države i još neke, ili protiv ili veoma skeptični prema članstvu Ukrajine u NATO-u. To je činjenica", rekao je Rute. On je pohvalio Hrvatsku zbog podrške Ukrajini, navodeći da je ta zemlja od početka rata doprinela sa više od 300 miliona evra u vidu vojne opreme, helikoptera i zaštitne opreme. "Ukrajinska bezbednost je i naša bezbednost", poručio je Rute. Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je da Ukrajina na terenu ne brani samo svoju slobodu, već i demokratiju, vrednosti i bezbednost evropskog kontinenta. "Zato je važno da razumemo da su posledice ruske agresije bile više nego očigledne širom kontinenta – u Hrvatskoj, u našoj energetskoj situaciji, kroz energetsku krizu, ekonomske i socijalne pritiske, kao i inflaciju. Sve je to povezano sa širom destabilizacijom kroz koju smo prošli u proteklom periodu", rekao je Plenković. Tokom posete generalnog sekretara NATO-a Zagrebu potvrđeno je da će u proleće 2027. godine u Hrvatskoj prvi put biti održan neformalni sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a.

Predsjednik i potpredsjednik kompanije AAFS Infrastructure and Energy LLC- Joseph Flynn i Jesse Binnall borave u Sarajevu 12. januara gdje će, kako je najavljeno iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD), razgovarati sa domaćim liderima o ulozi američkog kapitala i resursa u razvoju i upravljanju gasovodom Južna interkonekcija. Južna interkonekcija je gasovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskim plinskim sistemom i terminalom ukapljenog plina (LNG) na otoku Krku. BiH nema vlastitu proizvodnju plina i snabdijeva se isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije jedinim plinovodom od Zvornika prema Sarajevu koji je izgrađen prije 40 godina. "Radi se o projektu koji bi trebao omogućiti isporuku pouzdanog američkog ukapljenog prirodnog gasa u BiH, čime će se ojačati energetska sigurnost svih građana", navedeno je u objavi Ambasade SAD na mreži "X", nakon što je otpravnik poslova Ambasade SAD John Ginkel, razgovarao sa predsjednikom i potpredsjednikom kompanije Josephom Flynnom i Jesseijem Binnallom. I ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković sastao se potom sa predstavnicima AAFS-a i otpravnikom poslova Ginkelom. Na sastanku je razgovarano o unapređenju projekata od strateškog značaja za energetsku sigurnost BiH, jačanju regionalne povezanosti i dugoročnom ekonomskom razvoju. Potvrđena je zajednička opredijeljenost za produbljivanje saradnje, podsticanje investicija i ubrzanje implementacije infrastrukturnih projekata. Šta je poznato o Južnoj interkonekciji?Trasa Južne interkonekcije bi počinjala u Travniku, centralnom dijelu BiH, vodila kroz Tomislavgrad i Posušje na jugoistoku zemlje, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom mrežom kod Makarske, s nastavkom prema Splitu. U planu je i krak prema Mostaru. Dionica kroz BiH bila bi duga oko 170 kilometara, a procijenjeni trošak izgradnje kreće se između 405 i 810 miliona evra. Projekat bi se realizovao po koncesijskom modelu – američki privatni investitor bi finansirao, gradio i upravljao plinovodom određeni period, nakon čega bi bio vraćen BiH. Za početak radova potrebno je da Federacija BiH dodijeli koncesiju investitoru i izmijeni lex specialis kojim je BH-Gas ranije definisan kao nosilac projekta. Također, BiH i Hrvatska moraju potpisati međunarodni sporazum o realizaciji. Prema planovima, dokumentacija bi mogla biti završena do jeseni 2026. godine, nakon čega bi gradnja mogla započeti. Kako se trenutno BiH snadbijeva gasom?Bugarska je najavila da bi mogla obustaviti transport ruskog gasa 2028. godine. U takvom scenariju, Bosna i Hercegovina bi, bez alternativnog pravca, mogla ostati bez gasa za industriju, a domaćinstva u Sarajevu bez grijanja. BiH je tokom 2024. godine uvezla oko 225 miliona kubnih metara gasa, prema podacima Agencije za statistiku BiH. Gledano po entitetima, Republika Srpska potroši oko 30 miliona kubnih metara, a ostatak Federacija BiH.

Vanredna situacija zbog snega je na snazi u 10 opština u Srbiji, a najveći problem je prekid snabdevanja strujom, saopšteno je na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije 12. januara. Vanredno je u Valjevu, Loznici, Osečini, Krupnju, Malom Zvorniku, Sjenici, Majdanpeku, delu Prijepolja, Lučana i u Ivanjici. Više od 13.500 potrošača trenutno nema uredno snabdevanje strujom, izjavila je na sednici ministarka privrede Adrijana Mesarović. Neka sela i duže od nedelju dana nemaju električnu energiju. Pored problema sa strujom, građani u delovima ugroženih opština imaju poteškoće i sa grejanjem, vodosnabdevanjem, signalom mobilne telefonije, neprohodnim putnim pravcima. Situacija na terenu se polako stabilizuje, poručio je načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić. Pripadnici Sektora su na terenu zajedno sa Žandarmerijom, kako bi se pružila pomoć građanima, napomenuo je Luka Čaušić. Od 4. do 12. januara bile su 102 intervencije, uz angažovanje 226 pripadnika Sektora sa 104 vozila, 23 pumpe i tri čamca, a evakuisano je 38 osoba, naveo je on. Svi državni putevi u nadležnosti Puteva Srbije su prohodni i bezbedni za saobraćaj, izjavila je ministarka saobraćaja Aleksandra Sofronijević. Vozače je pozvala na oprez. Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslav Nikolić izjavio je da su obilne količine padavina u prvih deset dana januara - snega, leda i ledene kiše - značajno prevazišle prosek, te da su građanima blagovremeno izdata upozorenja. Kako je rekao, u narednom periodu očekuje se postepena stabilizacija meteorološke situacije, odnosno od srede (14. januara). Vlada Srbije donela je odluku da Republička direkcija za robne rezerve bespovratno isporuči prehrambene proizvode Crvenom krstu Ivanjice i Mačvanskom upravnom okrugu, na zapadu Srbije, kao pomoć stanovništvu. Navedeno je da je reč o isporuci brašna, ulja, šećera, soli, testenine, pirinča, konzervirane hrane i drugih neophodnih životnih namirnica. Crveni krst Srbije saopštio je 12. januara da je do sada pružio pomoć za više od 400 najugroženijih domaćinstava usled obilnih snežnih padavina koje su prouzrukovale prekid struje, saobraćaja i snabdevanja vodom. Kako je navedeno, opštine Loznica, Valjevo, Osečina, Ivanjica, Vladimirci, Krupanj, Mali Zvornik, Lučani, Majdanpek bile su među najugroženijim. "Dostavljeni su paketi hrane i higijene, topla odeća, ćebad, vreće za spavanje, agregati, sveće, gasni gorionici", saopštio je Crveni krst Srbije. Ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarović izjavila je da se situacija sa snabdevanjem strujom stabilizuje, te da je više od 1.000 montera i dalje na terenu, sa više od 100 sekača. Tvrdi je da je do nestanka struje u 100 odsto slučajeva došlo zbog kvarova na dalekovodima izazvanih padom stabala. "Vremenske prilike su uslovile da stabla sklona padu padnu na distributivnu mrežu i da u tolikoj meri oštete dalekovode da su neki od njih danima sanirani u nemogućim vremenskim uslovima", rekla je Mesarović. Ministarka je rekla da se očekuje da do kraja dana (12. januara) ili sutra (13. januara) svi potrošači imaju uredno snabdevanje strujom. Mesarović je prethodno bila u Ivanjici, gde je nakon sastanka Štaba za vanredne situacije u toj opštini rekla da vitalni objekti imaju struju, da je obezbeđeno uredno snabdevanje bolnice i Doma zdravlja, kao i vodosnabdevanje. "Apel građanima - pustite državu da radi svoj posao. I u ovom okrugu zatičemo istu situaciju, da je do prekida napajanja, odnosno do kvarova na dalekovodu i velikom dalekovodu u Ivanjici došlo zbog pada stabala. Ista situacija, pad stabala sa privatnih poseda, a nas građani tuže za ta ista stabla. Ko je onda kriv za kvar na mreži i za prekid napajanja?", rekla je Mesarović za televiziju Pink. Grad Loznica, gde je više sela danima bez struje, formiraće komisiju za obilazak terena i procenu štete nastale zbog elementarne nepogode izazvane obilnim snegom, objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu. Građani su pozvani da prijave štetu, a za pružanje pomoći i podrške ugroženim građanima, Grad Loznica će otvoriti poseban račun za donacije. Hitna pomoć je 11. januara u Beogradu intervenisala više od 20 puta zbog povreda na snegu i ledu, zbog čega su apelovali na starije sugrađane da ne izlaze napolje bez preke potrebe. Oprez vozačima izdao je Auto moto savez Srbije (AMSS), jer zbog niskih temperatura tokom jutra i večeri postoji mogućnost poledice na putnim pravcima, pogotovo na deonicama koje se prostiru duž rečnih tokova. Slabe snežne padavine očekuju se u planinskim predelima, ali će zbog niskih temperatura, pojava leda otežavati vožnju.

Predsjednik SJedinjenih Američkih Država(SAD)Donald Trump je rekao da je iransko rukovodstvo tražilo razgovore s Washingtonom nakon njegovih prijetnji vojnom akcijom zbog nasilnog gušenja masovnih protesta u Iranu. "Lideri Irana su zvali", rekao je Trump novinarima u avionu Air Force One 11. januara. Dodao je da se "sastanak dogovara... Oni žele pregovarati." Međutim, "možda ćemo morati djelovati prije sastanka", dodao je, ne navodeći detalje. Nije odmah bilo jasno o čemu Iran želi pregovarati. Dvije zemlje su ranije imale indirektne razgovore o spornom iranskom nuklearnom programu. Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje osudile su gušenje protesta od strane vlade i ranije uvele sankcije Teheranu zbog, kako kažu, pokušaja razvoja nuklearnog oružja, što Iran negira. Trump je ranije 11. januara rekao da on i američka vojska razmatraju opcije u Iranu kako bi podržali demonstrante, usred nepotvrđenih izvještaja da je više od 500 ljudi ubijeno u gušenju antivladinih demonstracija tokom proteklih 15 dana. "Vojska to razmatra, a mi gledamo neke vrlo snažne opcije", rekao je Trump novinarima, dodajući da je u kontaktu s iranskim opozicionim liderima, također bez navođenja detalja. Teheran se nije odmah oglasio povodom Trumpovih izjava. Trumpovi komentari uslijedili su nakon što su američki mediji izvijestili da je predsjednik SAD-a dobio informacije o opcijama za odgovor na oštre sigurnosne mjere protiv protesta u Iranu. Njegove izjave čini se potvrđuju izvještaje medija poput Axios-a, The New York Times-a i Wall Street Journal-a, koji su naveli da razmatra nekoliko opcija za podršku protestima u Iranu. Wall Street Journal je izvijestio da će konkretne opcije biti predstavljene predsjedniku 13. januara. Mogući naredni koraci mogli bi uključivati vojne udare, korištenje tajnog sajber oružja protiv iranske vojske i uvođenje dodatnih sankcija iranskoj vladi, dodao je Wall Street Journal. Ovi događaji uslijedili su dok su grupe za ljudska prava i državni mediji izvještavali o protestima, hapšenjima i nasilju u desetinama gradova i mjesta u Iranu 11. januara, dok demonstracije ulaze u treću sedmicu uprkos sve većem pritisku sigurnosnih snaga. Rizik od nasilja porastao je nakon što je vlada pozvala svoje pristalice na masovne skupove širom zemlje 12. januara kako bi osudili ono što je nazvala "terorističkim akcijama Sjedinjenih Država i Izraela". Agencija za ljudska prava (HRANA) – organizacija iranskih aktivista sa sjedištem u Sjedinjenim Državama – saopštila je 11. januara da je u protestima tokom proteklih 15 dana ubijeno 544 ljudi. HRANA navodi da je najmanje 10.061 osoba uhapšena i da su demonstracije zabilježene na 585 lokacija u 186 gradova i mjesta u svih 31 provinciji. Brojevi se ne mogu nezavisno potvrditi jer je teško doći do informacija uslijed gotovo potpune blokade interneta u zemlji. Telefonske usluge su također ograničene. Grupe za ljudska prava kažu da je digitalni mrak u Iranu dio napora da se prikrije nasilje države tokom sigurnosnog obračuna. Trump je 11. januara rekao da planira razgovarati s milijarderom Elonom Muskom o vraćanju interneta u Iranu. Muskova kompanija SpaceX pruža Starlink satelitski internet, koji je ranije korišten u područjima sukoba, uključujući Ukrajinu. Tokom protekle sedmice, Trump je izdao niz oštrih upozorenja, rekavši da Sjedinjene Države "pažljivo prate situaciju" i insistirajući da se vlasti suzdrže od ubijanja demonstranata. "Iran je u velikim problemima. Čini mi se da ljudi preuzimaju kontrolu nad određenim gradovima za koje niko nije mislio da je to moguće prije samo nekoliko sedmica", rekao je Trump na sastanku u Bijeloj kući 9. januara. Trumpove izjave naišle su na otvorenu podršku bivšeg iranskog prijestolonasljednika i opozicionog lidera Reze Pahlavija. "Predsjednik Trump, kao lider slobodnog svijeta, pažljivo je pratio vašu neopisivu hrabrost i izjavio da je spreman da vam pomogne", rekao je Pahlavi u video obraćanju objavljenom 11. januara. "Svijet danas stoji uz vašu nacionalnu revoluciju i divi se vašoj hrabrosti", dodao je. UN i EU osudili gušenje protesta u IranuUN, Evropska unije(EU) i zapadne vlade također su izrazile podršku iranskom protestnom pokretu. Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres 11. januara rekao je da je "šokiran" izvještajima o nasilju nad demonstrantima i pozvao vladu da pokaže uzdržanost i "da se suzdrži od nepotrebne ili nesrazmjerne upotrebe sile". Šefica vanjske politike EU Kaja Kallas izjavila je da je spremna predložiti nove sankcije Teheranu kao odgovor na gušenje protesta. "EU već ima široke sankcije protiv Irana – protiv onih odgovornih za kršenje ljudskih prava, aktivnosti širenja nuklearnog oružja i podršku Teherana ruskom ratu u Ukrajini", rekla je Kallas u intervjuu za njemački list Die Welt. 'Ratne scene' u TeheranuMuškarac koji je svjedočio gušenju protesta u istočnom Teheranu rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) kasno 10. januara da je represija nad demonstracijama naglo eskalirala, opisujući situaciju u gradu kao "ratne scene". Čovjek, koji je tražio da ostane anoniman iz sigurnosnih razloga, rekao je da se posljednjih noći širom iranske prijestolnice čuje neprekidna paljba iz pušaka s gumenim mecima, dok dronovi stalno nadlijeću kvartove kako bi nadzirali ulice i prolaze. Nemiri, izazvani rastom cijena, visokom inflacijom i padom nacionalne valute, predstavljaju najozbiljniji izazov za Islamsku Republiku u posljednjih nekoliko godina. Iranski predsjednik Masud Pezeshkian okrivio je za nemire "teroriste povezane sa stranim faktorima", optužujući Sjedinjene Države i Izrael da nastoje "posijati haos i nered" u zemlji. "Ako narod ima zabrinutosti, naša je dužnost da ih riješimo, ali viša dužnost je da ne smijemo dopustiti da grupa nasilnika dođe i poremeti cijelo društvo", rekao je u televizijskom obraćanju 11. januara. Uz izvještavanje Axios, The New York Times i The Wall Street Journal

Kosovska Agencija za upravljanje vanrednim situacijama (AME) saopštila je u nedelju da su u nekim delovima zemlje zabeležene poplave, dodajući da se s početkom snežnih padavina rizik od poplava smanjuje. Izveštaj objavljen u vezi sa situacijom s poplavama na Kosovu obuhvata period od 22 časa u subotu do osam u nedelju. U pojedinim opštinama je ponovo odložen početak drugog školskog polugodišta, pošto je Ministarstvo prosvete zbog štete koju su izazvale poplave već odložilo početak nastave za 12. januar. Opština Mališevo je odložila početak drugog školskog polugodišta za dva dana, odnosno za 14. januar, dok je Direkcija za obrazovanje u Kosovo Polju odlučila da pomeri početak nastave do 19. januara. U Mitrovici je posle kiše porastao nivo reke i nadležni su utvrdili da postoji rizik da se reka Sitnica izlije iz korita. "Upućen je hitan zahtev Centru za situacije Saveta za bezbednost Kosova za angažovanje KBS (Kosovskih bezbednosnih snaga)", saopštila je AME. Prema saopštenju, operacija sprečavanja izlivanja reke iz korita uspešno je završena u 5.30 i "postavljeno je oko 200 metara zaštitnog zida od džakova peska". U Peći je pet kuća ugroženo poplavama i tamo je izvršena intervencija. U toj opštini se navodi da je situacija na putu ka Rugovi prohodna, ali uz oprez, dok samo laka vozila mogu proći prema Kuli koja vodi ka Crnoj Gori. U Đakovici se navodi da je situacija s poplavama mirna, ali je došlo do blokade puta u selu Vogova zbog odrona zemlje. AME je saopštila da je u Prištini, na putu ka Čaglavici i tamošnjem podvožnjaku, došlo do izlivanja, većina poplava u glavnom gradu nastala je zbog zapušenih kanalizacionih sistema. U Kosovu Polju poplave su zabeležene u selima Lismir, Kuzmin i Velika Slatina. U Obiliću je prijavljeno izlivanje na izlazu s autoputa u selu Mazgit i na nekoliko drugih puteva. U opštini Glogovac takođe je prijavljeno izlivanje u više područja. Poplave su prijavljene i u Gračanici, kao i u Lipljanu, Podujevu i Štimlju. U poslednjih nekoliko dana, nekoliko oblasti na Kosovu suočilo se s poplavama za koje se procenjuje da su nanele štetu na privatnoj imovini i putnoj infrastrukturi. Dan ranije, zbog obilnih padavina, vlasti su prijavile blokadu nekoliko puteva koji su bili poplavljeni.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da poslednji napadi Rusije na njegovu zemlju predstavljaju "svesni, ciničan ruski teror", dok se zemlja i dalje suočava sa smrtonosnim napadima i velikom štetom na energetskom sistemu u vreme ledenih zimskih temperatura. Zelenski je rekao da je tokom prošle nedelje Rusija upotrebila skoro 1.100 dronova, više od 890 navođenih vazdušnih bombi i više od 50 raketa različitih tipova protiv Ukrajine. "U mnogim regionima situacija je teška posle ruskih udara na našu kritičnu infrastrukturu", rekao je Zelenski i zahvalio radnicima hitnih službi na obnavljanju osnovnih usluga. On je takođe rekao da je Rusija upotrebila balističke rakete srednjeg dometa "protiv ciljeva koji nemaju nikakvu vojnu svrhu: energetskih objekata, stambenih zgrada…" "To je svesni, ciničan ruski teror protiv naroda", dodao je predsednik Ukrajine. Četiri osobe su poginule u subotu u ruskom granatiranju Donjecke oblasti, rekao je načelnik regionalne vojne uprave Vadim Filaškin. "Rusi su ubili četiri stanovnika Donjecke oblasti: dvoje u Jarovi i dvoje u Kostjantinivki", naveo je Filaškin u nedelju na društvenim mrežama. "Još 10 ljudi u regionu je povređeno tokom proteklog dana". Ukrajinski državni železnički operater Ukrzaliznica saopštio je da je železnička infrastruktura oštećena u ruskim napadima, kao i da su dva radnika povređena. On je dodao da je zbog nestanka struje tokom noći, železnički saobraćaj u Dnjeparskoj i Zaporožkoj oblasti privremeno prebačen na dizel lokomotive i generatore. Ukrajinska železnička mreža je bila ključna u evakuaciji civila iz ratom razorenih regiona otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju u februaru 2022. godine. Ruske snage su u noć između subote i nedelje pokrenule još jedan veliki napad dronovima na Ukrajinu, pokazuju podaci ukrajinskih vazdušnih snaga koje su navele da su 154 udarna drona lansirana iz više pravaca. Ratno vazduhoplovstvo je dodalo da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila ili potisnula 125 dronova u severnim, južnim i istočnim regionima. Međutim, posledice 22 drona zabeležene su na 18 lokacija, a ostaci oborenih dronova pali su na još dve lokacije. Najteže posledice nedavnih napada osetile su se u Kijevu i okolini. U noći u petak, ruske snage su izvele masovni kombinovani udar koristeći 36 raketa i 242 drona. Ukrajinska protivvazdušna odbrana neutralisala je 244 njih, ali su udari 18 raketa i 16 dronova zabeleženi na 19 lokacija. Četiri osobe su poginule u Kijevu, a 25 je povređeno, uključujući medicinske radnike i spasioce. U Kijevskoj oblasti vlasti su prijavile veliku štetu i pet povređenih. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko u nedelju je rekao da je više od 1.000 zgrada u ukrajinskoj prestonici ostalo bez grejanja. Temperature u Kijevu su poslednjih dana ispod minus 10 stepeni Celzijusa. Kličko je rekao da su "radovi na obnovi u toku, ali da situacija ostaje teška". S obzirom na to da se očekuje da će temperature ispod nule potrajati narednih dana, on je takođe pozvao stanovnike da privremeno odu iz grada ako je moguće. Prema podacima ukrajinskog Ministarstva energetike, više od 500.000 potrošača u Kijevu i Kijevskoj oblasti bilo je bez struje. Rusija negira da je namerno gađa civile u Ukrajini uprkos brojnim dokazima koji govore suprotno od pokretanja invazije 2022. godine.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) pozvao je u nedelju Kubu da postigne sporazum sa SAD, upozoravajući da ta ostrvska država više neće dobijati naftu i novac iz Venecuele. "Više neće na Kubu stizati nafta ili novac – nula", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social. "Snažno sugerišem da sklope dogovor pre nego što bude prekasno". Venecuela je najveći snabdevač Kube naftom, ali otkako su početkom godine američke specijalne snage upadom u Karakasu uhapsile autoritarnog lidera Nikolasa Madura (Nicolas), koji je u SAD optužen za narkoterorizam, Tramp je uspešno izvršio pritisak na privremenu predsednicu Delsi Rodrigez (Delcy Rodriguez) da šalje venecuelansku naftu u SAD. U američkoj operaciji su ubijene desetine pripadnika venecuelanskih i kubanskih snaga bezbednosti koje su čuvale Madura. Dok bi se posledice hapšenja svrgnutog Madura mogle osetiti među udaljenim saveznicima Venecuele, kao što su Iran, Kina i Rusija, nijedna zemlja nije toliko ranjiva na ishod američke akcije u Venecueli kao Kuba. Ta ostrvska zemlja, koja se suočava s hroničnim nedostatkom novca, u velikoj meri zavisi od Venecuele za isporuke energenata koje dobija po veoma subvencionisanim i izuzetno niskim cenama. Na isti dan ranije ove nedelje kada se Maduro na sudu u Njujorku izjasnio da nije kriv po optužbama za narkoterorizam, u Venecueli je kao privremena predsednica zakletvu položila dotadašnja potpredsednica Rodrigez. Tramp je prethodno u nedelju repostovao poruku u kojoj se sugeriše da bi američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), čiji su roditelji imigranti s Kube, mogao da postane predsednik te zemlje kojom vladaju komunisti. Tramp je podelio tu objavu uz komentar: "Zvuči mi dobro!" Ubrzo posle toga, Tramp je u objavio rekao da je "Kuba godinama živela od velikih količina nafte i novca iz Venecuele. Zauzvrat, Kuba je pružala 'bezbednosne usluge' za poslednja dva venecuelanska diktatora, ali više ne!" "Većina tih Kubanaca je mrtva usled prošlonedeljnog napada SAD i Venecueli više nije potrebna zaštita nasilnika i iznuđivača koji su je držali kao taoca toliko godina", dodao je on. Pod američkim trgovinskim embargom, Havana se od 2000. sve više oslanja na venecuelansku naftu koja je obezbeđena kao deo sporazuma postignutog s Madurovim prethodnikom Ugom Čavezom (Hugo Chavez). Za Kubu bi gubitak venecuelanske nafte mogao biti razoran. Između januara i novembra prošle godine, Venecuela je slala u proseku 27.000 barela dnevno na to ostrvo, pokrivajući otprilike 50 odsto kubanskog naftnog deficita, pokazuju podaci o transportu i dokumenti venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA. Izvori: AFP, Reuters