Zlato i srebro dostigli su rekordne nivoe u ponedeljak, dok je na većini berzi akcija zabeležen pad nakon što je američki predsednik Donald Tramp (Trump) oživeo strahove od trgovinskog rata s EU zapretivši nekolicini evropskih zemalja carinama zbog njihovog protivljenja da SAD kupe Grenland. Tramp je ovog meseca rasplamsao geopolitičke tenzije insistirajući da će Vašington preuzeti kontrolu nad autonomnim danskim ostrvom, navodeći potrebe nacionalne bezbednosti. On je u subotu, nakon što razgovori nisu uspeli da reše "fundamentalno neslaganje" oko ostrva, najavio da će uvesti nove carine za osam zemalja zbog njihovog odbijanja njegovog plana. Predsednik SAD je rekao da će uvesti carine od 10 odsto Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Holandiji i Finskoj od 1. februara – koje će se povećati na 25 odsto od 1. juna – ako ne pristanu na preuzimanje. Najava je izazvala trenutnu reakciju i te zemlje su u zajedničkom saopštenju navele: "Carske pretnje potkopavaju transatlantske odnose i nose rizik opasne silazne spirale". Ovaj potez je takođe ugrozio trgovinski sporazum koji su SAD i EU potpisali prošle godine. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (Johann Wadephul) je za televiziju ARD rekao da ne veruje da je "taj sporazum moguć u trenutnoj situaciji". Pomoćnici francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) rekli su da će on tražiti od EU da protiv Vašingtona aktivira nikada ranije korišćeni "instrument protiv prisile" ako Tramp ostvari svoju pretnju. Ta mera omogućava ograničavanje uvoza robe i usluga u EU, tržišta od 27 zemalja sa ukupno 450 miliona stanovnika. Blumberg (Bloomberg) je izvestio da članice EU razmatraju mogućnost uzvratnih nameta za američku robu vrednu 93 milijarde evra (108 milijardi dolara). Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) odlučio je da sazove hitan samit šefova država i vlada članica EU zbog tenzija između EU i SAD po pitanju Grenlanda. Košta je izjavio da će samit biti održan "u narednim danima". Tačan datum još nije poznat, budući da će većina evropskih lidera ove nedelje učestvovati na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Prema najavama, Forumu će prisustvovati i Tramp. Pretnja trgovinskim ratom između globalnih ekonomskih sila uznemirila je tržišta. Sigurna utočišta za investicije poput srebra i zlata produžila su dobitke koji su usledili posle Trampovih pretnji Iranu prošle nedelje i svrgavanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura (Nicolas). Zlato, ključno utočište u vremenima previranja, dostiglo je rekord od 4.690,59 dolara, dok je srebro dostiglo 94,12 dolara. Na berzama akcija, u Tokiju, Hongkongu, Sidneju, Singapuru, Manili, Mumbaju i Velingtonu je zabeležen pad, mada u Šangaju, Seulu, Tajpeju i Bangkoku ostvaren rast. Fjučursi na evropskim i američkim berzama su potonuli. Dolar je takođe zabeležio pad vrednosti, dok su evro, funta i jen porasli. Izvor: AFP

Najmanje 39 ljudi poginulo je u sudaru brzog voza koji je iskliznuo iz šina i drugog voza koji je dolazio u susret na jugu Španije, dok su 152 osobe povređene, javila je u ponedeljak državna televizija RTVE, pozivajući se na policijske izvore Nesreća se dogodila u 19.45 u nedelju u blizini Adamuza u provinciji Kordoba, oko 360 kilometara od Madrida. Više od 200 vozova između Madrida i južnog regiona Andaluzije – uključujući veće gradove Kordobu, Sevilju i Granadu – otkazano je tokom ponedeljka, navela je RTVE. Premijer Pedro Sančez (Sanchez) je otkazao planirane aktivnosti za ponedeljak, saopštio je njegov kabinet. Video snimak s mesta događaja objavljen na društvenim mrežama u nedelju prikazuje spasioce kako izvlače putnike iz iskrivljenih vagona koji leže na boku pod sjajem reflektora. Neki putnici su izašli kroz razbijene prozore, dok su drugi odneseni na nosilima. Uzrok nesreće još nije poznat, rekao je španski ministar saobraćaja Oskar Puente (Oscar) na konferenciji za novinare na stanici Atoča u Madridu u nedelju. Izvor: Reuters

Predstavnici Ukrajine završili su u nedelju novu rundu razgovora s američkim zvaničnicima bez objavljivanja sporazuma, ali je Kijev saopštio da će se diskusije o planu za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine nastaviti na predstojećem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj. "Radimo s našim američkim partnerima na daljem unapređenju mirovnog procesa“, naveo je glavni pregovarač Ukrajine Rustem Umerov na društvenim mrežama u nedelju posle dvodnevnih razgovora na Floridi. "Nastavićemo da radimo na postizanju pravednog i održivog mira, kao i na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu i dogovoru o sledećim koracima", dodao je on. Umerov je ponovio jedan od ključnih zahteva Kijeva za mirovni predlog – bezbednosne garancije, posebno od SAD, ali i od Evrope. "Ukrajini je potreban mir koji garantuje bezbednost i suverenitet", naveo je on. 'Suštinski' razgovoriUmerov je rekao da su razgovori – u kojima su učestvovali specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i zet predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), Džared Kušner (Jared Kushner) – bili "suštinski", dodajući da su učesnici razgovarali i o "planu ekonomskog razvoja i prosperiteta". "Složili smo se da nastavimo rad na timskom nivou tokom sledeće faze konsultacija u Davosu", napisao je Umerov, misleći na prestižan ekonomski skup koji se održava od 19. do 23. januara u švajcarskom mestu. Tramp je pokušao da uobliči mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, koje vode najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata, pošto je Kremlj pokrenuo invaziju u februaru 2022. Američki predsednik je u novembru 2025. vršio pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da prihvati mirovni predlog od 28 tačaka za koji su mnogi smatrali da u velikoj meri favorizuje Rusiju. Ukrajina i njeni evropski saveznici – predvođeni Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom – nastojali su se da razviju kontrapredlog, na kraju iznevši plan od 20 tačaka koji je više uzeo u obzir interesa Kijeva, posebno u pogledu bezbednosnih garancija i teritorijalnog integriteta. Tramp je poslednjih dana tvrdio da Zelenski, a ne ruski predsednik Vladimir Putin, ometa potencijalni mirovni sporazum, dok Rusija nastavlja da izvodi noćne vazdušne napade na ukrajinske civilne i infrastrukturne objekte. Zelenski je brzo odbacio optužbu. "Sve u svemu, jasno je da SAD žele da okončaju rat sutra. A mi želimo da ga okončamo danas. Oboje smo zainteresovani za to. I razumemo da odlaganje potpisivanja i okončanja rata dolazi iz Rusije", rekao je on. Diplomatija a ne raketni napadiU svom noćnom video obraćanju u nedelju, Zelenski je rekao da "ako Rusi ozbiljno žele da okončaju rat, fokusirali bi se na diplomatiju – a ne na raketne napade, nestanke struje, pa čak i pokušaje oštećenja naših nuklearnih elektrana". Zelenski je rekao da su ukrajinske obaveštajne službe utvrdile da je Rusija "izviđala" takve lokacije u pripremi za nove vazdušne napade. Glavni grad, Kijev, nastavlja da se smrzava dok se Ukrajinci muče da izdrže neumoljive ruske napade i kojima su uništeni ogromni delove energetske infrastrukture zemlje. Više od nedelju dana posle posebno velikog ruskog napada 9. januara, mnogi domovi u prestonici su i dalje bez grejanja ili drugih komunalnih usluga. Uz izveštaj Reutersa

Tenzije između SAD i Irana su i dalje visoke pošto je tvrda linija na vlasti u Teheranu obnovila neprijateljsku retoriku i antivladinim demonstrantima zapretila "najstrožim kaznama", uključujući potencijalno pogubljenja. Iranski predsednik Masud Pezeškijan – koga su mnogi ranije smatrali relativno umerenim među iranskim vladarima – u nedelju upozorio je da bi napad na vrhovnog vođu zemlje, ajatolaha Alija Hamneija, doveo do "totalnog rata". "Napad na velikog vođu naše zemlje jednak je ratu punih razmera s iranskom nacijom", naveo je Pezeškijan u objavi na društvenim mrežama. Hamnei je u govoru u subotu pohvalio Pezeškijanovu ulogu u suzbijanju nedavnih demonstracija, priznajući da je "nekoliko hiljada" ljudi ubijeno tokom protesta. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) se istakao među zapadnim liderima u kritikovanju iranskog režima zbog njegovog brutalnog obračuna s antivladinim demonstrantima. 'Novo vođstvo' za IranTramp je za Politiko (Politico) u subotu rekao da je Hamnei kriv za "potpuno uništenje zemlje i upotrebu nasilja na nivoima kakve nikada ranije nisu viđene" i rekao da je vreme da se traži "novo vođstvo" u Iranu. Poslednji izazov teokratskoj vladi izbio je 28. decembra 2025. godine, kada su demonstranti izašli na ulice zbog problematične iranske ekonomije, što je preraslo u šire proteste. Tramp je prvobitno upozorio da su SAD "spremne i naoružane" da deluju ako iranske snage bezbednosti ubijaju demonstrante. Kasnije je povodom izveštaja o predstojećim pogubljenjima zapretio da će preduzeti "veoma snažnu akciju" ako demonstranti u Iranu budu obešeni. Tramp je kasnije rekao da odlaže napad pošto je Iran otkazao 800 pogubljenja, iako Teheran nije potvrdio taj broj niti je naveo da su vešanja trajno otkazana. Norveška grupa za ljudska prava u Iranu potvrdila su snage bezbednosti ubile najmanje 3. smrti demonstranata, dok je američka organizacija HRANA procenila potvrđeni broj žrtava na 3.308 uz više od 24.000 hapšenja. Dodala je da se još 4.382 slučaja ispituju. Različite aktivističke grupe su navele da je broj žrtava mnogo veći, ali je blokada interneta otežala proveru informacija. 'Najteže' kaznePortparol iranskog pravosuđa Asgar Džahangir sugerisao je da se pogubljenja i dalje mogu izvesti. "Niz radnji je identifikovan kao mohareb, što je među najtežim islamskim kaznama", rekao je u nedelju na konferenciji za novinare. Mohareb, ili vođenje rata protiv Boga, kažnjiv je smrću prema iranskom zakonu. Uz izveštaj Reutersa

Novinarska udruženja u Srbiji izrazila su sumnju da su Instagram nalozi jednog broja medija koji kritikuju vlast u Srbiji privremeno ili trajno ugašeni usled sinhronizovanog elektronskog napada. Medijske i studentske organizacije zatražile su hitnu reakciju domaćih institucija i Evropske unije. Tri naloga na društvenoj mreži Instagram, koji su u vlasništvu redakcije Nova, privremeno su suspendovana, dok je nalog portala nedeljnika Radar na istoj mreži ugašen, objavila je 18. januara Televizija N1. Instagram nalozi nova.rs_portal, nova.rs_showbiz i nova.rs_sport, kao i privatni nalog administratora stranica dobili su obaveštenje da je nalog suspendovan na 180 dana zbog kršenja pravila zajednice, kao i da je neophodno preduzeti određene akcije kako ne bi bili trajno ugašeni. Nalozi Nova već su bili na udaru početkom januara, kada su bili izloženi botovskom napadu preko lažnih profila. To se ogleda u naglom i neuobičajenom povećanju broja pratilaca u veoma kratkom vremenskom periodu. Za samo nekoliko sati, broj pratilaca na zvaničnom Instagram nalogu Nova skočio je sa 204.000 na više od 244.000, što predstavlja jasan indikator veštačkog i neprirodnog rasta, a kroz nekoliko dana pao je za skoro 30.000. Veštački i nekontrolisan rast i pad broja pratilaca predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik za naloge na društvenim mrežama. Takve aktivnosti mogu dovesti do toga da platforma označi nalog kao sumnjiv, ograniči mu vidljivost ili ga u krajnjem slučaju trajno ugasi bez obzira na to što sam nalog nije inicirao niti podsticao takav rast. Televizija N1 objavila je i da su suspendovani i nalozi posmatračke misije CRTA, grupe građana za ljudska prava Osnažene, kao i da su obrisani Instagram i Fejsbuk nalozi muzičke grupe Beogradski sindikat. Udruženje novinara Srbije (UNS) je zatražilo je od policije i Tužilaštva da hitno utvrde ko stoji iza napada na Instagram profile medija. Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) podsetilo je da su u proteklom periodu suspendovani ili ugašeni i nalozi redakcija Autonomija, VOICE i Zoomer. To udruženje ocenilo je da sistematski napadi na medijske naloge na društvenim mrežama predstavljaju novu formu pritiska i cenzure, podsećajući da se dešavaju u kontekstu sve učestalijih pritisaka na nezavisne medije, uključujući pretnje, kampanje diskreditacije i represiju. "Radi se o koordinisanim pokušajima digitalne sabotaže koji ciljaju nezavisne medije koji kritički izveštavaju o stanju u društvu i događajima od javnog interesa", saopštilo je NDNV. NDNV traži hitnu istragu relevantnih organa o okolnostima botovskih napada i suspenzija medijskih naloga, kao i efikasnu zaštitu medijskih radnika i nezavisnih medija od digitalnih sabotaža i manipulacija. "NDNV zahteva transparentno delovanje kompanije Meta i drugih digitalnih platformi, sa jasnim objašnjenjima o razlozima suspenzije i o koracima koji će biti preduzeti da se zaštite profesionalni medijski nalozi", dodaje NDNV. Studenti beogradskih fakuleta u blokadi objavili su u nedelju da je počelo gašenje profila koji su im pružali podršku u poslednjih godinu dana, ukazujući da je u akciji "Raspiši pobedu" krajem decembra studente potpisima podržalo skoro 400.000 građana Srbije. "Cenzura po političkom nalogu ima ime i miriše na najmračnije periode 20. veka", objavili su studenti u blokadi. Opoziciona demokratska stranka (DS) saopštila je da se obratila se Evropskoj komisiji, departmanu DG connect, i kompaniji Meta Platforms povodom organizovanog gašenja profila nezavisnih medija i pojedinaca u Srbiji. DS je u saopštenju navela da očekuje hitnu reakciju evropskih institucija i kompanije Meta kako bi se, kako je navela, sprečila dalja zloupotreba digitalnih platformi kao instrumenta političke represije. "Režim sistematski radi na gašenju i ovih kanala komunikacije, koristeći koordinisane masovne prijave bot-mreža i zloupotrebu mehanizama platformi", dodala je DS. Potpredsednik opozicione stranke Srbija centar Slobodan Cvejić optužio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića za napad botova koji je prouzrokovao privremeno gašenje Instagram naloga medija. "Vučić se najviše plaši istine, pa je, očigledno po njegovom nalogu, nastavljeno uklanjanje svih šumova koji će mu smetati u pripremi sledećih izbora. Pitanje je samo da li će uspeti da sprovede plan stavljanja pod kontrolu najznačajnijih nezavisnih televizija", naveo je Cvejić. Evropske institucije i globalne novinarske organizacije prethodne godine saopštile su da se povećava režimski pritisak i kontrola nezavisnih medija u Srbiji od kada su pre godinu dana počeli studentski i građanski protesti u Srbiji. Na masovnim demonstracijama traži se odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Studentske organizacije u maju su zatražile i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio je zahtev za izbore. Istovremeno su šef države i funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke odbacili odgovornost za pogibiju u Novom Sadu. Međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF) saopštila je krajem prošle godine da su od 1. novembra 2024. medijski radnici u Srbiji bili žrtve najmanje 89 fizičkih napada, što je najveći broj napada. "Sloboda medija u Srbiji je ugrožena, kao i naše pravo da budemo informisani o događajima u ovoj zemlji kandidatkinji za članstvo u Evropskoj uniji, uključujući poštovanje prava na okupljanje od strane vlasti", saopštio je RSF. Evropski parlament u oktobru je doneo rezoluciju u kojoj oštro kritikuje Vladu Srbije po pitanju medijskih sloboda. U dokumentu se navodi da je više novinara napadnuto ili im je uskraćena zaštita dok su izveštavali o protestima. Na listi Svetskog indeksa slobode medija Reportera bez granica za 2025. Srbija zauzima 96. mesto među 180 zemalja i teritorija.

Države članice NATO-a koje su se našle na meti američkih tarifa zbog podrške Danskoj u vezi sa Grenlandom upozorile su da najava uvođenja tarifa može ugroziti odnose među saveznicima i imati dalekosežne posledice. "Pretnje tarifama potkopavaju transatlantske odnose i nose rizik opasne silazne spirale. Nastavićemo da budemo ujedinjeni i koordinisani u našem odgovoru. Posvećeni smo očuvanju našeg suvereniteta", navodi se u zajedničkom saopštenju Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Švedske i Velike Britanije. Ove države su ponovile posvećenost jačanju bezbednosti na Arktiku i ocenile da vojna vežba "Arctic Endurance", sprovedena sa saveznicima, odgovara toj potrebi i, prema njihovim navodima, ne predstavlja pretnju ni za jednu zemlju. "U potpunosti smo solidarni sa Kraljevinom Danskom i narodom Grenlanda. Nadovezujući se na proces započet prošle sedmice, spremni smo da se uključimo u dijalog zasnovan na principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta, iza kojih čvrsto stojimo", navodi se u saopštenju osam država članica Alijanse. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je 17. januara da će od februara uvesti tarife od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja zbog njihovog protivljenja postupanju Vašingtona prema Grenlandu. Ova najava naišla je na oštre osude evropskih država. Za večernje sate u nedelju, 18. januara, najavljen je hitan sastanak ambasadora država članica Evropske unije (EU). Očekuje se da ambasadori tokom sastanka iznesu stavove svojih vlada, ali se ne očekuje donošenje konkretnih odluka. Iz kabineta francuskog predsednika Emanuela Makrona potvrđeno je da će Francuska zatražiti aktiviranje takozvanog evropskog "instrumenta protiv prisile" u slučaju da Sjedinjene Američke Države uvedu tarife. Šta je "EU instrument protiv prisile?"Reč je o instrumentu Evropske unije u oblasti trgovinske i spoljne politike koji omogućava EU da odvraća, reaguje i suprotstavi se ekonomskoj prisili trećih zemalja prema celoj Uniji ili njenim državama članicama. Instrument se može aktivirati ukoliko treća zemlja koristi trgovinske, investicione ili druge ekonomske mere kako bi izvršila pritisak na EU ili neku državu članicu da promeni određenu politiku ili odluku, odnosno ako takve mere neopravdano ometaju suverene izbore EU ili država članica. Instrument je stupio na snagu u decembru 2023. godine, ali do sada nijednom nije aktiviran. Zašto Tramp preti tarifama?Američki predsednik najavio je tarife za neke evropske države jer su se one javno protivile njegovom nastojanju da preuzme kontrolu nad Grenlandom i slale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i NATO prisustvu. Danska je, zajedno sa savezničkim državama, sprovela koordinisane vojne vežbe na Grenlandu s ciljem jačanja bezbednosti u Arktiku. Ove vežbe su preduzete u saradnji sa savezničkim državama. Danska je 14. januara počela da šalje pojačanja i raspoređuje vojne snage na Grenland, gde su se uključile i druge evropske zemlje, među kojima države koje su sada na meti američkih tarifa.

Skupština Republike Srpske izabrala je ponovo Savu Minića za predsjednika Vlade RS na sjednici rano ujutro, 19. januara. U novoj Vladi je pet novih ministara, u odnosu na prethodnu. Izbor Minića dogodio se nakon što je ova zakonodavna institucija usvojila njegovu ostavku ranije istog dana na posebnoj sjednici. Minić je 15. januara vratio mandat, a vršilac dužnosti predsjednika Republike Srpske Ana Trišić Babić ga je obavijestila da će ponovo biti predložen za mandatara. Minića je za premijera imenovala Narodna skupština RS 2. septembra prošle godine. Mandat za sastavljanje Vlade mu je deset dana prije toga dao Milorad Dodik. Ovakav postupak bio je sporan za grupu poslanika Parlamenta Bosne i Hercegovine koji su 9. septembra podnijeli apelaciju Ustavnom sudu BiH za ocjenu te odluke. Naime, Dodiku je početkom avgusta oduzet mandat predsjednika RS, nakon što ga je Sud BiH pravosnažno osudio na kaznu godinu dana zatvora (koju je on kasnije otkupio) i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija, te stoga nije ni mogao da predloži Minića za mandatara. Prema entitetskom Ustavu, predsjednik RS predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsjednika Vlade. Vladajuća koalicija u RS tvrdila je tada da je mandatara predložio Dodik, kao entitetski predsjednik, iako on to formalno-pravno nije bio nakon pravosnažne presude i odluke Centralne izborne komisije BiH kojom mu je oduzet mandat. Dodik je tada i dalje tvrdio da je predsjednik RS, ali se kasnije predomislio te je Narodna skupština RS kao v.d. ove funkcije imenovala Anu Trišić Babić, Dodikovu dugogodišnju savjetnicu. Ustavni sud BiH je već u novembru prošle godine raspravljao o ustavnosti nove Vlade RS, ali su naveli da će odluku donijeti na idućoj sjednici, koja bi trebalo da bude održana iduće sedmice. Šta kaže Ustav RS?Predsjednik Republike predlaže kandidata za predsjednika Vlade u roku od 10 dana od dana usvajanja ostavke, izglasavanja nepovjerenja ili prestanka mandata prethodnoj Vladi zbog raspuštanja ili skraćivanja mandata Narodne skupštine. Nova Vlada mora biti izabrana u roku od 40 dana od dana predlaganja kandidata za predsjednika nove Vlade.

Novi detalji o brutalnom obračunu iranskih vlasti s protestima nastavili su da pristižu 18. januara, nakon što je zvaničnik iranskog pravosuđa rekao novinarima da će za one koji se budu smatrali "neprijateljski nastrojenima" uslijediti "najteže islamske kazne". Asghar Jahangir, portparol iranskog pravosuđa, rekao je na konferenciji za novinare 18. januara da će sudije imati slobodne ruke pri izricanju kazni demonstrantima. Njegove izjave dolaze nakon sedmice u kojoj je Washington izgledao kao da odustaje od vojne akcije protiv Teherana, nakon uvjeravanja da demonstranti neće biti suočeni sa smrtnom kaznom. U međuvremenu, ljudi koji napuštaju Iran i dalje za Radio Farda, servis Radija Slobodna Evropa, iznose detalje o životu unutar zemlje. Rođaci 42‑godišnjeg Mohsena Rashidija, demonstranta, naveli su da je iskrvario do smrti nakon što su ga sigurnosne snage upucale u nogu. Dodali su da su bili prisiljeni platiti hiljade dolara kako bi dobili njegovo tijelo. U drugom intervjuu, penzioner koji je napustio Iran 17. januara izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je "osjećaj ratnog stanja potpun — noću… oružane snage nasumično zaustavljaju automobile. Provjeravaju cijelo vozilo, kao i mobilne telefone". Veliki broj povreda okaIranski oftalmolog koji je nedavno napustio zemlju izjavio je za Radio Farda( Iranski servis Radija Slobodna Evropa), da se bolnice teško nose s liječenjem svih povrijeđenih u protestima te da su ljekari pod ogromnim pritiskom zbog velikog broja povreda oka. "Postoje izvještaji da su sigurnosne snage iz bolnica odvodile ranjene pacijente", rekao je ljekar. Njegovo svjedočenje slijedi ranije navode o tome da su očne klinike preopterećene pacijentima usljed najvećih protesta u Iranu u posljednjih nekoliko godina. Tokom protesta pod sloganom "Žene, život, sloboda" u periodu 2022–2023, Radio Slobodna Evropa je također izvještavao o brojnim slučajevima u kojima su sigurnosne snage namjerno ciljale oči demonstranata tokom gušenja protesta. Iranski građanin koji je nedavno putovao u Tadžikistan izjavio je za dopisnika tadžikistanskog servisa Radija Slobodna Evropa da su sigurnosne snage i dalje prisutne na ulicama s "borbenim oružjem" nakon masovnih protesta. U međuvremenu, novi snimci iz Irana navodno prikazuju kako vladine i paravojne snage u civilu napadaju građane koji su se sklonili u stambene zgrade u Teheranu. Na snimcima, koje Radio Slobodna Evropa nije mogao nezavisno potvrditi, vidi se upotreba vatrenog oružja, pendreka, mačeta, palica i lasera. Najnoviji dokazi o obračunu pojavili su se nakon intervjua u kojem je predsjednik Trump izjavio da je "vrijeme da se potraži novo rukovodstvo u Iranu". Trump je za Politico, u izjavama objavljenim 17. januara, rekao da je iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Khamenei, kriv za "potpuno uništenje zemlje i upotrebu nasilja na nivoima kakvi nikada ranije nisu viđeni". Ranije ove sedmice, Trump je izgledao kao da odgađa vojni udar na Iran, rekavši novinarima da su iranske vlasti pristale da zaustave pogubljenja demonstranata. Dana 17. januara, Khamenei je ponovio tvrdnju da su Sjedinjene Američke Države potaknule proteste u Iranu i za stradanja okrivio Trumpa. "Američkog predsjednika smatramo krivim za žrtve, štetu i klevetu koju je nanio iranskom narodu", rekao je u godišnjem govoru povodom vjerske svečanosti. Protesti počeli zbog ekonomskih razlogaNajnoviji izazov teokratskoj vladi izbio je 28. decembra 2025. godine, kada su demonstranti izašli na ulice zbog oslabljene iranske ekonomije, prije nego što su protesti prerasli u antivladine demonstracije. Norveška organizacija Iran Human Rights potvrdila je najmanje 3.428 smrtnih slučajeva demonstranata od strane sigurnosnih snaga, dok je američka organizacija HRANA potvrdila broj od 3.090 poginulih, uključujući 2.885 demonstranata, uz više od 22.000 hapšenja. Sam Khamenei je priznao da su hiljade ljudi ubijene. Organizacije za ljudska prava upozoravaju da je stvarni broj vjerovatno veći zbog internetske blokade uvedene od 8. januara, koja je ozbiljno otežala napore provjere. Internetska ograničenja su nakratko ukinuta 17. januara, ali je monitoring grupa NetBlocks saopštila da se čini da je blokada ponovo uvedena kasnije tokom dana. Podrška iz inostranstvaDemonstranti su dobili široku podršku na ulicama i na događajima u brojnim američkim i evropskim gradovima i drugdje. Iranski filmski autor Jafar Panahi uputio je hitan apel na dodjeli Evropskih filmskih nagrada u Berlinu da svijet "reaguje" na obračun vlasti. "Ako svijet danas ne reaguje na ovo otvoreno nasilje, u opasnosti neće biti samo Iran, već čitav svijet", rekao je tokom ceremonije otvaranja. "Nasilje koje ostane bez odgovora postaje normalizirano. A kada se normalizira, ono se širi. Postaje zarazno." Panahi, koji se ranije suočio sa zatvorskom kaznom u Iranu, obećao je da će se vratiti u tu zemlju kako bi nastavio pozivati na slobodu. Uz izvještaje Reutersa i dpa

Lideri država pogođenih američkim tarifama poručili su da se "neće zastrašiti pretnjom" koju je najavio predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp (Trump). Tamp je izjavio da će od februara uvesti tarife od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja, zbog protivljenja postupanja Vašingtona prema Grenlandu. On je 17. januara u objavi na društvenoj mreži Truth Social saopštio da će se Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Holandija i Finska suočiti sa novim tarifama, koje će biti povećane na 25 odsto od 1. juna ako se ne postigne sporazum o kupovini Grenlanda. Premijer Velike Britanije Kir Starmer (Keir Starmer) ocenio je najavu američkog predsednika kao "potpuno pogrešnu". "Naš stav o Grenlandu je vrlo jasan – on je deo Kraljevine Danske, a njegova budućnost je stvar Grenlanđana i Danaca", naveo je šef britanske vlade u saopštenju. "Primena tarifa prema saveznicima radi ostvarivanja kolektivne bezbednosti NATO saveznika je potpuno pogrešna. Naravno, ovo ćemo direktno razmotriti sa američkom administracijom", dodao je on. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je da "zastrašivanje ili pretnje neće uticati na odlučnost Evrope da obezbedi mir, bilo u Ukrajini, na Grenlandu ili bilo gde drugde u svetu". "Pretnje carinama su neprihvatljive i nemaju mesta u ovom kontekstu. Evropljani će odgovoriti jedinstveno i koordinisano ukoliko se potvrde. Osiguraćemo očuvanje evropskog suvereniteta", napisao je francuski predsednik na društvenoj mreži X. Premijer Švedske Ulf Kristerson (Kristersson) naveo je da Evropljani "neće dozvoliti ucenjivanje". "Samo Danska i Grenland odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda", rekao je švedski premijer dodajući da će uvek zastupati interese svoje zemlje i savezničkih partnera. On je naveo da je ovo pitanje koje se tiče mnogo više zemalja od onih koje je izdvaja američki predsednik, te da Švedska trenutno vodi intenzivne razgovore sa drugim zemljama EU, Norveškom i Ujedinjenim Kraljevstvom o koordinisanom odgovoru. Ambasadori EU će 18. januara održati hitan sastanak nakon što je američki predsednik zapretio uvođenjem tarifa pojedinim evropskim državama saveznicimima, potvrđeno je iz Evropskog saveta. Koordinaciju kolektivnog odgovora na najnoviju najavu tarifa najavio je i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta (Costa). Na konferenciji za novinare u Paragvaju, neposredno nakon Trampove objave, podvukao je da će Evropska unija (EU) "uvek biti čvrsta u odbrani međunarodnog prava, počev od država članica EU". U subotu, 17. januara uveče, čelnici ključnih evropskih institucija izdali su saopštenje u kojem su istakli da prethodno koordinisana danska vežba, sprovedena sa saveznicima, odgovara na potrebu jačanja arktičke sigurnosti i ne predstavlja pretnju bilo kome. "EU je u potpunosti solidarna sa Danskom i narodom Grenlanda. Dijalog ostaje neophodan i posvećeni smo nadogradnji procesa koji je prošle nedelje započet između Kraljevine Danske i SAD-a", naveli su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta. "Tarife bi potkopale transatlantske odnose i rizikovale opasnu spiralu napetosti. Evropa će ostati ujedinjena, koordinisana i posvećena očuvanju svog suvereniteta", dodali su. Američki predsednik najavio je tarife za neke evropske države jer su se one javno protivile njegovom nastojanju da preuzme kontrolu nad Grenlandom i slale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i NATO prisustvu. Danska je, zajedno sa savezničkim državama, sprovela koordinisane vojne vežbe na Grenlandu s ciljem jačanja bezbednosti u Arktiku. Ove vežbe su preduzete u saradnji sa savezničkim državama. Danska je 14. januara počela da šalje pojačanja i raspoređuje vojne snage na Grenland, gde su se uključile i druge evropske zemlje, među kojima države koje su sada na meti američkih tarifa. Najava tarifa usledila je istog dana kada su u Danskoj i na Grenlandu održani protesti protiv Trampovog zahteva da se arktički otok preda SAD-u, poručujući da Grenland mora imati pravo da sam odlučuje o svojoj budućnosti. Tramp tvrdi da je Grenland od ključnog značaja za bezbednost SAD-a zbog strateške lokacije i bogatstva mineralnih resursa, i nije isključio mogućnost upotrebe sile da ga preuzme. Trampove ponovljene izjave o Grenlandu izazvale su diplomatsku krizu između SAD-a i Danske, obe osnivačice NATO saveza, i naišle su na široku osudu u Evropi.

Demonstranti u Danskoj i na Grenlandu protestovali su u subotu protiv zahtjeva predsjednika Donalda Trumpa da se arktički otok prepusti Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), poručivši da se Grenlandu mora ostaviti pravo da sam odlučuje o svojoj budućnosti. Trump tvrdi da je Grenland od ključnog značaja za sigurnost SAD-a zbog svoje strateške lokacije i velikih mineralnih resursa te nije isključio mogućnost upotrebe sile kako bi ga preuzeo. Evropske zemlje su ove sedmice, na zahtjev Danske, uputile vojno osoblje na otok. U Kopenhagenu su demonstranti skandirali"Grenland nije na prodaju" i nosili transparente s porukama poput "Ne znači ne" i "Ruke dalje od Grenlanda", dok su, noseći crveno-bijelu zastavu teritorije, marširali prema ambasadi SAD-a, piše Reuters. Neki od učesnika nosili su crvene kačkete nalik na Trumpove kačkete sa sloganom "Make America Great Again" (Učinimo Ameriku ponovo velikom), ali s izmijenjenim natpisom: "Make America Go Away" (Neka Amerika ode). U glavnom gradu Grenlanda, Nuuku, stotine demonstranata predvođenih premijerom Jensom‑Frederikom Nielsenom nosile su zastave i slične transparente dok su se kretali prema američkom konzulatu. Prošli su pored novoizgrađenog objekta u koji Washington planira preseliti konzulat — koji se trenutno nalazi u crvenoj drvenoj zgradi s četiri zaposlena. Organizatori procjenjuju da je protestu u Kopenhagenu prisustvovalo više od 20.000 ljudi — brojka približna ukupnom broju stanovnika Nuuka — iako policija nije objavila zvanične podatke. Protesti su održani i u drugim dijelovima Danske. "Veoma sam zahvalna na ogromnoj podršci koju mi Grenlanđani dobijamo… istovremeno šaljemo poruku svijetu da se mora probuditi", izjavila je Julie Rademacher, predsjednica organizacije Uagut, koja okuplja Grenlanđane u Danskoj. Trumpove ponovljene izjave o Grenlandu izazvale su diplomatsku krizu između SAD-a i Danske, obje osnivačice NATO saveza, i naišle su na široku osudu u Evropi. Teritorija s oko 57.000 stanovnika, kojom se vijekovima upravljalo iz Kopenhagena, od 1979. godine ima značajnu autonomiju, ali i dalje ostaje dio Danske, koja je nadležna za odbranu i vanjsku politiku te finansira veliki dio administracije. Prema podacima danskih vlasti, oko 17.000 Grenlanđana živi u Danskoj. Svih pet stranaka izabranih u parlament Grenlanda u konačnici se zalažu za nezavisnost, ali se razilaze po pitanju njenog vremena, te su nedavno poručile da bi radije ostale dio Danske nego se priključile SAD-u.

Evropska komisija ponovila je zahtev vlastima Srbije da istraže da li je tokom antivladinog protesta u Beogradu 15. marta 2025. godine korišćen zvučni top. "Kao što je već navedeno, očekujemo brzu, transparentnu i verodostojnu istragu o navodima o upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata", navela je press-služba Evropske komisije. Novi poziv institucija u Briselu povodom mogućeg korišćenja zvučnog topa, koje vlasti u Beogradu demantuju, usledio je nakon što su evropski mediji ponovo aktuelizovali ovo pitanje. Portal "Politico" objavio je 15. januara da su srpske obaveštajne službe u saradnji sa ruskom Federalnom službom bezbednosti (FSB) testirale zvučne topove na psima u okviru istrage tvrdnji demonstranata da je tokom protesta 15. marta korišćeno zvučno oružje. Zvaničnici Evropske komisije potvrdili su da su upoznati sa "zabrinjavajućim izveštajima". "Odnosi sa Rusijom ne mogu se odvijati kao i obično, posebno kada je reč o bezbednosti", poručeno je iz press-službe Evropske komisije, uz podsećanje da, prema evropskim standardima ljudskih prava, vlasti imaju obavezu da zaštite učesnike okupljanja od povreda i nasilja. Radio Slobodna Evropa (RSE) je u aprilu 2025. pisao o izveštaju FSB-a, koji je tada predstavio predsednik Srbije Aleksadar Vučić. Vučić je rekao da je istraga ruske službe, koja je za eksperiment "koristila pse", zaključila je da na protestu u Beogradu nije korišćeno nedozvoljeno oružje "zvučni top". U izveštaju, koji je tada objavljen na sajtu Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), navodi se da su zvučni uređaji koje poseduju srpski policijski organi testirani na psima na poligonu BIA-e. U izveštaju se navodi da tokom ispitivanja "biološki objekti nisu pokazali nelagodnost", kao i da tri dana posle testiranja nisu uočene promene u njihovom stanju. "Na osnovu dobijenih rezultata može se doneti kategorički zaključak da zvučni uređaji nisu primenjeni tokom protesta 15. marta", naveo je predsednik Srbije predstavljajući izveštaj o kojem se ruska služba nije oglašavala. Srpske vlasti su nakon svedočenja demonstranata i optužbi da je na protestu 15. marta u Beogradu upotrebljeno nedozvoljeno zvučno oružje, tražile da ruski istražitelji sprovedu "nezavisnu istragu". Pored ruskog FSB-a, vlasti Srbije su pozvale i američki Federalni istražni biro (FBI) da sprovede nezavisnu istragu. Nema informacija, međutim, kako je FBI odgovorio vlastima Srbije. Studenti u blokadi, koji od pogibije 16 ljudi u Novom Sadu predvode masovne proteste u Srbiji tražeći odgovornost vlasti za tragediju, su istragu incidenta na demonstracijama 15. marta uvrstili na listu zvaničnih zahteva. Do danas, međutim, nema zvaničnih informacija šta je izazvalo strah i paniku više hiljada demonstranata koji su se tokom odavanja pošte žrtvama novosadske nesreće naglo razbežali sa kolovoza - pred naletom, kako su opisali, jakih i neobičnih zvukova i vibracija. Usledila su brojna svedočenja i o zdravstvenim tegobama u danima nakon protesta – poput vrtoglavice, nesvestice, mučnine, povišenog pritiska, problema sa sluhom. Vlasti su u početku negirale da poseduju zvučni top, ali su kasnije priznale da policija ima sonične uređaje, uz tvrdnju da oni "nikada nisu upotrebljeni". Evropska unija je neposredno nakon događaja zatražila istragu povodom navoda demonstranata. Istragu o incidentu vodi i Evropski sud za ljudska prava, pravosudna institucija Saveta Evrope. "Zvučni top" spada u grupu nesmrtonosnog oružja koje se može koristiti u policijske i vojne svrhe – za kontrolu nereda, odbijanje napada ili komunikaciju na velikim udaljenostima.

Proces ponovnog brojanja jedne trećine biračkih mjesta na prijevremenim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra već u prvim danima donio je uočljive promjene u broju glasova koje su dobili kandidati za zastupnike. Prema saopštenju Centralne izborne komisije (CIK) o stanju brojanja zaključno s današnjim danom u 10 sati, proces ponovnog brojanja, koji je započeo 13. januara, do sada je završen u 19 opština, a ponovno je prebrojano 316 biračkih mjesta od ukupno 914. Iako je ponovnim brojanjem obuhvaćen tek dio biračkih mjesta, promjene u broju glasova koje su kandidati dobili unutar političkih stranaka već su vidljive. Kandidati s najvećim promjenama u broju glasova u velikim strankamaOd četiri političke stranke koje su osvojile najviše glasova na prijevremenim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra, najizraženije promjene u broju glasova kandidata nakon početka djelimičnog ponovnog brojanja zabilježene su u Demokratskoj partiji Kosova (PDK). Izvor: Centralna izborna komisija (preuzeto 17. januara 2026.)Demokratska partija Kosova (PDK) Fetah Paçarizi – −2.202 glasaNait Hasani – −1.115 glasovaArianit Çollaku – −852 glasaKujtim Gashi – −800 glasovaLuljeta Veselaj Gutaj – −679 glasovaEnver Hoxhaj – −669 glasovaXhavit Haliti – −595 glasovaFadil Demaku – −526 glasovaLinda Nebiu – −248 glasovaDitjona Statovci – −81 glas Pokret Samoopredjeljenje (LVV) Vendenis Lahu – −248 glasovaDafina Alishani – −236 glasovaEjup Maqedonci – −228 glasovaFiliz Mustafa – −221 glasValon Ramadani – −168 glasovaAdelina Stublla – −164 glasaAlbin Kurti – −142 glasaArbër Rexhaj – −125 glasovaRea Krasniqi – −121 glasDrita Pajaziti – −59 glasova Demokratski savez Kosova (LDK) Xhavit Uka – −518 glasovaDriton Selmanaj – −264 glasaAnton Quni – −215 glasovaVisar Azemi – −206 glasovaAlban Zogaj – −33 glasaLumir Abdixhiku – −28 glasovaFlorian Dushi – −28 glasovaSamidin Xheladini – −26 glasovaXhafer Gashi – −18 glasovaQëndrim Softoli – −18 glasova Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Besnik Krasniqi – −106 glasovaTringa Morina – −82 glasaEdmond Hoxha – −79 glasovaBurim Ramadani – −52 glasaPal Lekaj – −33 glasaZafir Berisha – −31 glasDiellza Fetoshi – −28 glasovaIlirjana Mehmetaj – −28 glasovaDreni Kastrati – −24 glasaPrekë Prekaj – −23 glasa Eugen Cakolli iz Kosovskog demokratskog instituta izračunao je da promjene iznose skoro 15.000 glasova, a prema objavi na njegovom Facebook profilu, najviše promjena zabilježeno je na listi Demokratske partije Kosova (PDK). Prema dosadašnjim podacima, utvrđeno je da je 7.719 glasačkih listića s glasovima za PDK imalo izmijenjene glasove za kandidate. Slijedi Pokret Samoopredjeljenje (LVV) s razlikom od 2.947 glasova, Demokratski savez Kosova (LDK) s 1.676 glasova, te Alijansa za budućnost Kosova (AAK) s 639 glasova razlike. "Ovo su značajne razlike, posebno imajući u vidu činjenicu da se ponovno brojanje trenutno provodi na samo jednoj trećini biračkih mjesta na nivou cijele zemlje. Dodatno zabrinjava to što se vidi da su glasovi ovih kandidata uglavnom izmijenjeni u opštinskim centrima iz kojih oni dolaze", napisao je Cakolli. U opštinskim centrima za brojanje, svaki glasački listić prolazi kroz nekoliko provjera: jedan brojač ga čita naglas, listić se prikazuje na ekranu putem kamere, drugi službenik ga unosi u elektronski sistem, dok treća osoba provjerava listić. Ipak, navodi se da se manipulacije vrše u fazi čitanja glasova za kandidate. Kada listić pripada određenoj stranci, on sadrži i glasove za više kandidata. Brojač može usmeno promijeniti broj kandidata za kojeg je glasano, zamjenjujući ga brojem drugog kandidata. Na taj način, sistem registruje glas za pogrešnog kandidata, iako stvarni glasački listić pokazuje nešto drugo. Broj glasova za stranku ostaje nepromijenjen, mijenja se samo broj glasova za pojedine kandidate unutar iste stranke. Cakolli je ranije tokom sedmice izjavio da proces brojanja glasova nije praćen detaljnim kontrolama glasačkih listića, što otvara prostor za manipulacije, te da je na to dodatno uticala činjenica da je brojanje obavljeno tokom prazničnog perioda. Prema navodima organizacije Çohu i Eugena Cakollija, ovakvi oblici zloupotreba primijećeni su u gotovo svakom izbornom procesu na Kosovu, a rješenje ovog problema bilo bi tehnološko skeniranje glasačkih listića, umjesto tradicionalnog ručnog brojanja koje obavljaju službenici. Koje su posljedice?Nevladina organizacija Çohu nedavno je objavila istraživanje koje pokazuje da više od 90 posto slučajeva izborne manipulacije završava uslovnim presudama ili novčanim kaznama. To znači da, čak i ako se utvrdi da je neki službenik manipulisao glasovima tokom brojanja, vrlo je mala vjerovatnoća da će zbog toga biti kažnjen zatvorskom kaznom. Međutim, posljedice po institucije mogle bi biti znatno ozbiljnije, jer bi ponovno brojanje glasova – koje bi trebalo trajati do dvije sedmice – moglo dodatno odgoditi formiranje novih institucija, u već osjetljivom političkom trenutku. Novi saziv Skupštine mora hitno usvojiti međunarodne finansijske sporazume, kao i izabrati novog predsjednika do 4. marta, prije isteka mandata Vjosi Osmani u aprilu. Ove rokove bi moglo biti još teže ispuniti ukoliko se odluči za potpuno ponovno brojanje glasova – što, prema Cakolliju, ipak ostaje najbolja opcija, sada kada je potvrđeno da je došlo do velikih promjena u broju glasova tokom brojanja u opštinskim centrima. Tokom sedmice, glasnogovornik Centralne izborne komisije (CIK) Valmir Elezi ponovio je za Radio Slobodna Evropa poruku predsjednika CIK-a Kreshnika Radoniqija, da će, ukoliko se nakon ponovnog brojanja uoče moguće manipulacije glasovima kandidata unutar političkih subjekata, komisija uputiti članove timova za brojanje nadležnim institucijama.

Bijela kuća je u petak saopštila imena nekoliko članova takozvanog "Odbora za mir", koji će nadgledati privremenu upravu u Gazi, teritoriji koja se od oktobra nalazi pod krhkim prekidom vatre. Među imenima su američki državni sekretar Marco Rubio, specijalni izaslanik predsjednika Donalda Trumpa, Steve Witkoff, bivši britanski premijer Tony Blair, kao i Trumpov zet Jared Kushner. Prema planu koji je Bijela kuća objavila u oktobru, Trump će predsjedavati odborom. Izrael i palestinska grupa Hamas – koju su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija proglasile terorističkom organizacijom – odobrili su Trumpov plan, koji predviđa da palestinsko tehnokratsko tijelo bude pod nadzorom međunarodnog odbora, zaduženog za upravljanje Gazom tokom tranzicijskog perioda. Mnogi stručnjaci i aktivisti za ljudska prava smatraju da Trumpovo nadgledanje odbora koji kontroliše upravljanje stranom teritorijom podsjeća na kolonijalnu strukturu, dok je uključenost Tonyja Blaira kritikovana još prošle godine zbog njegove uloge u ratu u Iraku i istorije britanskog imperijalizma na Bliskom istoku. Bijela kuća nije iznijela detalje o odgovornostima svakog pojedinačnog člana "izvršnog osnivačkog odbora". Među imenima nema nijednog Palestinca. Iz Bijele kuće je saopšteno da će dodatni članovi biti imenovani u narednim sedmicama. Prema navodima Bijele kuće, odbor će također uključivati direktora privatnog investicionog kapitala i milijardera Marca Rowana, predsjednika Svjetske banke Ajaya Bangu, te Roberta Gabriela, savjetnika Donalda Trumpa. Dodaje se da će Nickolay Mladenov, bivši specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Bliski istok, biti imenovan za visokog predstavnika za Gazu. Bijela kuća je također saopštila da je general-major vojske Jasper Jeffers, američki komandant specijalnih operacija, imenovan za komandanta Međunarodnih snaga za stabilizaciju. Rezolucija Vijeća sigurnosti Ujedinjenih nacija, usvojena sredinom novembra, ovlastila je odbor i zemlje koje s njim sarađuju da uspostave ovu silu u Gazi. Bijela kuća je dodatno imenovala i "Izvršni odbor za Gazu" s 11 članova, u kojem će biti ministar vanjskih poslova Turske Hakan Fidan, specijalna koordinatorica UN-a za mirovni proces na Bliskom istoku Sigrid Kaag, ministrica Ujedinjenih Arapskih Emirata za međunarodnu saradnju Reem Al-Hashimy, kao i izraelsko-kiparski milijarder Yakir Gabay, zajedno s još nekoliko članova izvršnog odbora. Ovaj dodatni odbor će podržavati ured Mladenova i palestinsko tehnokratsko tijelo, čiji su detalji objavljeni ove sedmice, saopštila je Bijela kuća. Izrael i Hamas međusobno su se optuživali za kršenje primirja u Gazi, gdje je, prema izvještajima, tokom prekida vatre ubijeno više od 450 Palestinaca, uključujući više od 100 djece, kao i tri izraelska vojnika. Izraelski napadi na Gazu od oktobra 2023. godine usmrtili su desetine hiljada ljudi, izazvali tešku prehrambenu krizu i doveli do unutrašnjeg raseljavanja cjelokupnog stanovništva Gaze. Mnogi stručnjaci za ljudska prava, akademici, kao i istraga Ujedinjenih nacija, navode da se ove okolnosti mogu smatrati genocidom. Izrael tvrdi da je djelovao u samoodbrani nakon što su militanti predvođeni Hamasom krajem 2023. godine ubili 1.200 ljudi i uzeli više od 250 talaca.