"Stabilna Bosna i Hercegovina unapređuje američke interese u regiji", objavljeno je u postu Ambasade SAD u Bosni i Hercegovini (BiH) povodom susreta koje su dva republikanska kongresmena imali sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu. Kongresmeni Kit Self (Kith Self) i Suhas Subramaniam (Suhas Subramanyam) sastali su se sa domaćinima kako bi razgovarali o "načinima jačanja bilateralnog partnerstva i podrške stabilnosti na Zapadnom Balkanu". Podvlači se da su SAD posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu, te teritorijalnom integritetu BiH. U poruci koja je iz kancelarije međunarodnog Visokog predstavnika (OHR) u BiH objavljena povodom posete kongresmena, takođe se podvlači značaj američke posvećenosti Dejtonskom sporazumu. Kongresmeni su se sastali sa Luisom Kriškokom (Louis Crishock) prvim zamenikom visokog predstavnika, "kako bi razgovarali o političkoj situaciji u BiH". Kristijan Šmit (Christian Schmidt) aktuelni visoki predstavnik najavio je da će se do kraja juna iz ličnih razloga povući sa tog mesta. Odluka o njegovom nasledniku se očekuje. Šmitovo povlačenje State depatment je opisao kao "odluku u pravom trenutku", navodeći da "međunarodna zajednica zajedno radi na okretanju nove stranice i deeskalaciji tenzija u BiH". Kongresmeni su se u Sarajevu sastali i sa dvojicom poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH iz entiteta Republika Srpska (RS): Darkom Babaljem, iz opozicione Srpske demokratske stranke (SDS) i Branislavom Borenovićem iz opozicione Partije demokratskog progresa. Kako je navedno u postu koji je tim povodomobjavila Ambasada SAD u Sarajevu susret je održan "kako bi čuli njihove stavove o demokratskom razvoju BiH". "Politički dijalog neophodan je za ekonomski razvoj i otvorit će mogućnosti bilateralne trgovine koje donose korist objema našim zemljama", dodaje se. Poseta je usledila nakon što je Stejt depatment u svom izveštaju kongresu naznačio američku posevećenost Dejtonskom sporazumu, kojim je 1995. godine okončan rat u BiH, a koji je utvrdio osnove funkcionisanja države koju sačinjene od dva entiteta visoke autonomije. Osim toga u istom dokumentu se Srbija i Kosovo pozivaju da napreduju u u normalizovanju odnosa "s ciljem da postignu trajni sporazum prihvatljiv za obe strane". SAD posvećene teritorijalnom integritetu BiH, ohrabruju Srbiju i Kosovo da normalizuju odnose, navodi Stejt departmentKongresmeni Self i Subramaniam nakon BiH odlaze za Srbiju, gde je planiran susret sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić u Beogradu. Ardita Sinani, gradočalenica Preševa, u svom postu na Facebook-u objavila je dobrodošlicu kongresmenima i u Preševo, grad na jugu Srbije većinskim naseljen albanskim stanoviništvom. Na inicijativu kongresmena Selfa članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa usvojili su u januaru ove godine predlog zakona kojim se od američkog državnog sekretara zatražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini.

Rusija je ispalila hipersoničnu raketu na grad u oblasti Kijeva zajedno sa stotinama dronova i drugih projektila, u jednom od najvećih napada na ukrajinsku prijestolnicu u posljednje vrijeme. Najmanje četiri osobe su poginule. Vatrogasci su se borili da ugase požare na zgradama u više dijelova Kijeva, dok su spasioci u ruševinama stambenih zgrada tražili preživjele. Najmanje dvije osobe su poginule u glavnom gradu, a više od 77 je ranjeno, uključujući dvoje djece, rekao je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko. Još dvije osobe su poginule u široj kijevskoj oblasti. U napadu, koji je uključivao više od 600 dronova, Rusija je također upotrijebila najnoviju hipersoničnu, nuklearno sposobnu raketu Orešnik kako bi pogodila Bilu Cerkvu, grad oko 80 kilometara južno od Kijeva. Ovo je treći put da je Rusija upotrijebila Orešnik protiv ukrajinskih ciljeva; jednom u gradu blizu poljske granice, a drugi put u centralnom gradu Dnjipro. Ovo je prvi put da je raketa ispaljena na Kijevsku oblast. Rusko Ministarstvo odbrane je također saopštilo da je napad Orešnikom bio i odmazda za "ukrajinske terorističke napade na civilnu infrastrukturu." Komentar se, izgleda, odnosio na napad na školski dom prošle sedmice u ruski okupiranoj ukrajinskoj regiji, u kojem je kako su rekli zvaničnici ubijeno više od deset osoba. Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da se radi o "terorizmu". Napad na Kijev je uslijedio nakon upozorenja Zelenskog i američke ambasade u Kijevu da je moguć veliki napad, uključujući moguću upotrebu Orešnika, te poziva građanima da potraže zaklon. Specifičnost upozorenja sugeriše da je zapadna obavještajna služba unaprijed otkrila pripreme za lansiranje rakete ili je bila upozorena od strane Moskve. Širom zemlje, u ruskim napadima ranjeno je 12 ljudi u Harkovskoj oblasti, 11 u Čerkaskoj oblasti i sedam u Dnjepropetrovskoj oblasti, rekli su zvaničnici.

Gradonačelnik Dervente Igor Žunić potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je uklonjeno obilježje koje podsjeća na slovo U, kao i šahovnica u selu Modran kod Dervente, na sjeveru Bosne i Hercegovine. Kako je rekao, već mjesec dana se radi na rekonstrukciji, s ciljem smirivanja tenzija. Prema njegovim riječima, u cijelom procesu učestvuju mještani sela. Spomenik u obliku slova "U" sa hrvatskom šahovnicom već decenijama izaziva podjele – jedni ga vide kao podsjetnik na stradale Hrvate u Posavini, drugi kao simbol ustaške ideologije. Spomenik u Modranu je konstruisan u obliku slova "U" i sa hrvatskim grbom, šahovnicom, koji počinje bijelim poljem, obilježjima za koja demobilisani vojnici ratne Vojske RS tvrde da nedvosmisleno asociraju na ustaški režim NDH. Osim tog spomenika, nema zvaničnih podataka o tome koliko je ukupno spornih spomen-obilježja u RS-u. RS godinama odbija da ukloni obilježja osobama osuđenim za ratne zločine nad nesrbima tokom rata u Bosni i Hercegovini, 1990-ih godina prošlog vijeka. Stručnjaci upozoravaju da ovakva pitanja ne bi trebala biti uređivana na nivou entiteta, već kroz zakonska rješenja na državnom nivou, kako bi se spriječile političke zloupotrebe i osigurala nepristrasna interpretacija historijskih činjenica.

Još jedna osoba uhapšena je u istrazi povodom teškog ubistva koje se dogodilo 12. maja u Beogradu, saopštilo je 24. maja beogradsko Višee javno tužilaštvo. Tužilaštvo je objavilo da je uhapšen konobar P. U. (20) koji je, kako je saopšteno, bio na licu mesta u restoranu "27" u vreme izvršenja krivičnog dela. "Sumnja se da je zajedno sa drugim osumnjičenim licima u ovom postupku učestvovao u radnjama koje su usmerene na prikrivanje krivičnog dela teško ubistvo i učinilaca", navodi Tužilaštvo u saopštenju. Objavljeno je da mu je određeno zadržavanje do 48 časova zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Radi se o predmetu u kom je uhapšen i načelnik Policije Beograda Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Istraga se vodi protiv deset ljudi zbog sumnje da su izvršili različita krivična dela u vezi sa ubistvom A.N. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca i da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da dođe bez svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Pre poslednjeg mandata na čelu Polucijeske uprave Beograd, bio je savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za borbu kriminala i korupcije. Šaf države ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost. Sud je Miliću u slučaju ubistva A.N. odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da bi pri boravku na slobodi mogao da uništiti, sakrije ili falsifikuje dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da bi mogao da utiče na svedoke. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 21. maja kod Inđije pronađeno telo za koje se veruje da bi moglo da bude ubijeni A.N. Tužilaštvo je izdalo nalog za obdukciju i DNK veštačenje.

Sporazum sa Iranom za okončanje rata "u velikoj mjeri je ispregovaran" saopštio je 23. maja američki predsjednik Donald Trump. On je također rekao da su u razmatranju "završni aspekti i detalji", ali je Teheran brzo uzvratio osporavajući neke od njegovih tvrdnji. "Sporazum je u velikoj mjeri ispregovaran, uz konačno usaglašavanje između Sjedinjenih Američkih Država, Islamske Republike Iran i raznih drugih zemalja", objavio je Trump na Truth Socialu. "Završni aspekti i detalji sporazuma trenutno se razmatraju i uskoro će biti objavljeni. Uz mnoge druge elemente sporazuma, Hormuški moreuz će biti otvoren", dodao je. Trump je rekao da je učestvovao u telefonskom razgovoru s liderima i drugim zvaničnicima Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Pakistana, Turske, Egipta, Jordana i Bahreina. On je u objavi također rekao da je odvojeno razgovarao s izraelskim premijerom Benjaminom Netanyahuom i da je razgovor prošao "veoma dobro". Trump je često sugerisao da je dogovor o okončanju sukoba, koji je počeo američko-izraelskim zračnim napadima 28. februara, blizu, da bi kasnije odbacio iranski prijedlog i ponovo zaprijetio pokretanjem masovnih napada. Teheran nije zvanično komentarisao Trumpove izjave, ali je Ebrahim Zolfaghari, portparol iranske vojne komande, rekao da tvrdnja američkog predsjednika da će Hormuški moreuz biti otvoren "nije tačna". "Hormuz će ostati u potpunosti pod iranskom kontrolom. Mi odlučujemo ko prolazi, kada i kako", napisao je na X-u. Iranska novinska agencija Fars, koja je bliska Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), također je rekla da će moreuz ostati pod upravom Teherana i da je najava njegovog ponovnog otvaranja kao dijela sporazuma "nepotpuna i neskladna sa stvarnošću". Pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike New York Times je naveo da je Iran pristao da se odrekne svojih zaliha obogaćenog uranija u sklopu najnovijeg prijedloga, ključnog američkog zahtjeva. Još uvijek nema komentara Teherana na ovu informaciju. S obzirom na to da su mnogi iranski lideri ubijeni tokom američko-izraelskih zračnih napada, Revolucionarna garda nastoji povećati svoj već snažan uticaj na donošenje odluka u režimu, što ukazuje na potencijalni raskol među vodećim figurama. Ranije su iranski zvaničnici nagovijestili napredak u pregovorima, koji se vode preko pakistanskih posrednika. Portparol iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmaeil Baqaei naveo je kako je rekao "trend ka približavanju". Ali je dodao da "to ne znači nužno da ćemo mi i Sjedinjene Države postići sporazum o važnim pitanjima". "Naša namjera je bila da prvo izradimo memorandum o razumijevanju, neku vrstu okvirnog sporazuma sastavljenog od 14 klauzula", rekao je Baqaei na državnoj televiziji. Formalni odgovor SAD-a na najnoviji iranski prijedlog, koji je Amerikancima dostavljen preko pakistanskih posrednika, očekuje se 24. maja, prenio je Reuters pozivajući se na dva neimenovana pakistanska izvora upoznata s pregovorima. Pakistanski zvaničnik uključen u pregovore rekao je Reutersu da je privremeni sporazum za okončanje rata u završnoj fazi i da je "prilično sveobuhvatan". "Nije gotovo dok ne bude gotovo", upozorio je zvaničnik. Jednake šanse za mir ili ratTrump je ranije 23. maja rekao da postoje jednake šanse da Washington osigura "dobar" sporazum s Iranom ili obnovi bombardovanje te zemlje. "Mislim da će se dogoditi jedna od dvije stvari: ili ću ih pogoditi jače nego što su ikada pogođeni, ili ćemo potpisati sporazum koji je dobar", rekao je Trump, prema Axiosu. Iranski predsjednik Masud Pezeshkian i predsjednik parlamenta Mohammad Bagher Qalibaf održali su 23. maja razgovore u Teheranu s načelnikom pakistanske vojske Asimom Munirom, kao dio šireg diplomatskog napora koji uključuje Pakistan, Katar, države Zaljeva i zapadne zemlje usred rastućih strahova da bi se sukob u Iranu mogao ponovo rasplamsati. Qalibaf, jedan od glavnih pregovarača Teherana otkako su počeli američko-izraelski napadi na Iran, rekao je nakon sastanka s Munirom da Iran neće praviti kompromise oko svojih "nacionalnih prava" i optužio Washington da pregovara u lošoj vjeri. Obnovljeni posrednički napori dolaze usred izvještaja da Iran i Sjedinjene Države razmjenjuju poruke i nacrte prijedloga preko posrednika u pokušaju uspostavljanja formalnog okvira za buduće pregovore. Diplomatska aktivnost se ubrzala usred rastućih tenzija oko Hormuškog moreuza, kojeg je Iran skoro zatvorio od početka sukoba. Ovaj plovni put je ključna tranzitna ruta za naftu, ukapljeni prirodni gas (LNG) i komercijalni transport, a poremećaj je uzdrmao globalna energetska tržišta i pojačao pritisak na zemlje koje zavise od trgovačkih ruta u Zaljevu. Iran je predložio stvaranje Uprave za moreuz u Perzijskom zaljevu koja bi regulisala brodski saobraćaj i nametala tranzitne takse, prema riječima regionalnih zvaničnika i diplomata uključenih u pregovore. Prijedlog je uznemirio arapske države Zaljeva i zapadne vlade, koje strahuju da Teheran pokušava uspostaviti dugoročnu kontrolu nad jednim od najvažnijih pomorskih uskih grla na svijetu. Pet država Zaljeva, Bahrein, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, navodno su pisale međunarodnim pomorskim vlastima upozoravajući da ne priznaju bilo kakav mehanizam plovidbe pod iranskom kontrolom u moreuzu. Iran je zagovarao proces u fazama fokusiran prvo na trajni prekid neprijateljstava, ublažavanje sankcija i garancije protiv budućih vojnih akcija prije nego što širi nuklearni pregovori budu nastavljeni. Sjedinjene Države su se zalagale za sveobuhvatniji sporazum koji bi se pregovarao istovremeno, uključujući ograničenja iranskog nuklearnog programa i budući status obogaćivanja uranija. Izvor: Radio Farda, Reuters, Axios

Policija je privela više od 20 učesnika nereda koji su izbili nakon studentskog protesta na Trgu Slavija u Beogradu. Na protestu u organizaciji studenata u blokadi okupilo se desetine hiljada ljudi, a po završetku se deo antivladinih demonstranata sukobio sa policijom. Sukobi su počeli u blizini Pionirskog parka, gde je kamp pristalica vlasti koje su se okupile uoči početka studentskog protesta. Park su obezbeđivale jake policijske snage, a deo demonstranata je po okončanju protesta počeo da baca flaše, baklje i topovske udare na policiju. Kordon je potisnuo demonstrante, a sukobi su izbili i kod Pravnog fakulteta i na Cvetnom trgu. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je u subotu uveče da je policija privela 23 osobe. On je na konferenciji za medije u MUP-u rekao da u neredima ima i povređenih policajaca ali nije precizirao koliko. Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da će svi, koji su nakon završetka skupa na Slaviji napali pripadnike policije, biti identifikovani i procesuirani u skladu sa zakonom. Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je da je na skupu na Slaviji prisutno oko 34.400 građana. Sa druge strane, organizacija Arhiv javnih skupova, koja beleži broj prisutnh na skupovima, saopštila je da snimci ukazuju da će skup na Slaviji biti "u rangu najvećih studentskih do sada". Šta su poruke sa protesta?Studenti u blokadi su na protestu ponovili zahtev da vlast raspiše izbore. Na protestu su govorili predstavnici akademske zajednice, medicinske struke, pravosuđa, glumci, prosvetari. Studentkinja Elena je izjavila da su okupljeni tu zbog 16 nevinih ljudi "koje je ubila korupcija u Novom Sadu." "Ovo nisu samo studentski zahtevi, ovo su zahtevi pobunjenog naroda", poručila je. Ona je rekla da zahtevi studenata u blokadi nisu ispunjeni, a da su tražili ono najosnovnije, da institucije rade svoj posao. Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti rekla je da se vlast plaši uzdignutog indeksa na kraju predstave i koncerta i da se plaše onih koji postavljaju pitanja. "Večeras sa Slavije poručujemo – kultura, umetnost, sloboda medija su polazište svega. Do pobede mora doći, jer studenti pobeđuju", poručila je. Na skupu je govorila i tužiteljka Bojana Savović, koja je ocenila da država u kojoj se zakoni ne primenjuju, ili se primenjuju selektivno, prestaje da bude država i postaje "mafijaška organizacija". Poručila je i da uloga tužilaštva nije da štiti ni vlast ni političke interese već zakon. "To što tužioci koji se nalaze na rukovodećim pozicijama štite vlast, a ne zakon, govori o dubini krize", navela je. Šta je poručila vlast?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u subotu uveče da učesnici studentskog protesta nisu pokazali svoj plan i program, nego "samo svoju nasilnu prirodu". On je u video poruci koja je objavljena na društvenoj mreži Instagram kazao da napadi na policiju šalju u svet lošu sliku o Srbiji. Nekoliko sati uoči početka skupa na Slaviji, u kampu pristalica vlasti u Pionirskom parku počeli su da pristižu simpatizeri vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Među njima je bila i predsednica Skupštine Srbije i članica SNS Ana Brnabić. Ona je izjavila da su se pristalice vlasti okupile u Pionirskom parku da proslave pobedu nad "obojenom revolucijom". Vlasti u Srbiji proteste studenata u blokadi nazivaju "obojenom revolucijom", što je naziv za demokratske promene u postsovjetskim državama. Odgovarajući na pitanje novinara zbog čega su okupljeni u Pionirskom parku, ona je rekla zato što žele da budu zajedno i što "ne žele da dozvole nasilje i smenu vlasti na ulici". Zašto se održavaju protesti?Masovni studentski i građanski protesti protiv vlasti izbili su nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 16 osoba, a jedna je teško povređena. Stradali su nakon što se obrušila betonska nadstrešnica, četiri meseca nakon svečanog otvaranja stanične zgrade posle trogodišnje rekonstrukcije. Ni godinu i po dana od nesreće nije utvrđena odgovornost, niti je počelo suđenje. Studenti zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za ovu tragediju, kao i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ove sedmice da će izbori biti raspisani u periodu između septembra i novembra.

Obnovljeni napori za postizanje mirovnog sporazuma uz učešće Pakistana i država Zaljeva su u toku kako bi se spriječilo da krhko primirje između Irana i Sjedinjenih Država propadne, dok posrednici pokušavaju premostiti velike razlike oko sankcija, obogaćivanja uranija i budućnosti Hormuškog moreuza. Najnovija runda diplomatije protezala se od Teherana do Pekinga i sastanka NATO-a u Švedskoj, odražavajući rastuću zabrinutost među regionalnim i međunarodnim silama da bi novi krug borbi mogao pokrenuti širu krizu. U središtu posredničkih napora je Pakistan, kao ključni posrednik između Teherana i Washingtona zbog veza s obje vlade. Pakistanski premijer Shehbaz Sharif stigao je u Kinu 23. maja u višednevnu posjetu za koju se očekuje da će uključivati razgovore o iranskom sukobu s kineskim liderom Xi Jinpingom, dok je načelnik pakistanske vojske Asim Munir, otputovao u Teheran 22. maja na razgovore s visokim iranskim zvaničnicima. Iranski ministar vanjskih poslova Abbas Araqchi rekao je da se sastao s Munirom i razgovarao o diplomatskim inicijativama usmjerenim na sprečavanje ponovne eskalacije i unapređenje pregovora za okončanje sukoba. Munirova posjeta, druga otkako je rat počeo krajem februara, uslijedila je nakon nekoliko dana sastanaka u Teheranu sa pakistanskim ministrom unutrašnjih poslova Mohsinom Naqvijem. Araqchi je takođe posljednjih dana razgovarao s kolegama iz Turske, Iraka, Katara i Omana, kao i s generalnim sekretarom UN-a Antoniom Guterresom. Razgovori dolaze nakon što je američki državni sekretar Marco Rubio 22. maja rekao da je postignut "blagi napredak" u indirektnim pregovorima s Iranom, uz upozorenje da se ne treba preuveličavati bilo kakav proboj. "Ne želim preuveličavati", rekao je Rubio uoči sastanka ministara vanjskih poslova NATO-a u Helsingborgu u Švedskoj. "Došlo je do malog pomaka i to je dobro." Najnoviji napori slijede nakon sedmica promjenjivih signala američkog predsjednika Donalda Trumpa, koji je više puta prijetio vojnom akcijom protiv Irana, ali se istovremeno povlačio od napada kako bi omogućio nastavak pregovora. Trump je ove sedmice rekao da je zaustavio planirane napade na zahtjev saveznika s Bliskog istoka. Pakistan se nameće kao ključni posrednikUloga Pakistana u razgovorima privlači sve veću pažnju dok Islamabad nastoji povećati svoj diplomatski profil, istovremeno održavajući veze i s Teheranom i s Washingtonom. Posjeta Munira Teheranu tumači se kao znak da su pregovori akivni uprkos kontinuiranim podjelama između dvije strane. Portparol iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmail Baghaei, koji je također imenovan za portparola pregovaračkog tima Teherana, rekao je 22. maja da je postignut određeni napredak, ali je upozorio da i dalje postoje velike razlike. Iran je zagovarao pristup u fazama koji bi prvo garantovao kraj neprijateljstava i ublažavanje sankcija prije nego što širi nuklearni pregovori budu nastavljeni. Sjedinjene Države su favorizovale sveobuhvatniji paketni sporazum koji bi se pregovarao istovremeno. Hormuški moreuz ostaje u fokusu tih razgovora.Iran je ograničio komercijalni saobraćaj kroz ovaj strateški plovni put, ključnu tranzitnu rutu za naftu, ukapljeni prirodni gas i druge robe. Ovaj poremećaj uzdrmao je energetska tržišta i pojačao pritisak zemalja koje zavise od plovidbenih ruta u Zaljevu. Američka Centralna komanda saopštila je ove sedmice da su američke snage preusmjerile desetine komercijalnih plovila i onesposobile nekoliko drugih povezanih s iranskim brodarskim operacijama od sredine aprila. Razgovori u NATO-u ističu globalni značajSukob i njegov uticaj na globalnu trgovinu također su bili u fokusu sastanka ministara vanjskih poslova NATO-a koji je završen 22. maja u Švedskoj. Dok se savez prvenstveno fokusirao na izdvajanja za odbranu i industrijske kapacitete uoči samita u Ankari u julu, zvaničnici su također razgovarali o planiranju za osiguranje plovidbenih ruta oko Hormuškog moreuza nakon završetka sukoba. Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte optužio je Iran da pokušava "držati globalnu ekonomiju kao taoca" ometanjem pomorskog saobraćaja i rekao da saveznici razgovaraju o mjerama za zaštitu regionalnih tranzitnih ruta. Kriza je također razotkrila tenzije između Washingtona i nekih evropskih saveznika. Rubio je rekao da se članice NATO-a uglavnom slažu da Iran ne bi trebao dobiti nuklearno oružje, ali je kritikovao neke saveznike zbog nedovoljne podrške američkim operacijama povezanim sa sukobom. Posebno je kritikovao Španiju zbog odbijanja da omoguće američkim snagama pristup vojnim bazama za operacije povezane s krizom u Iranu. Uprkos rastućoj diplomatskoj aktivnosti, zvaničnici i analitičari upozoravaju da pregovori ostaju izuzetno krhki.

Najmanje 90 osoba je poginulo u eksploziji gasa u rudniku na sjeveru Kine u provinciji Shanxi, prenosi Reuters. Eksplozija gasa dogodila se kasno u petak u rudniku uglja Liushenyu dok je pod zemljom na dužnosti bilo 247 radnika. Kineski predsjednik Xi Jinping pozvao je vlasti da "ne štede napore" u liječenju povrijeđenih i sprovođenju operacija potrage i spašavanja, te naložio temeljitu istragu uzroka nesreće, te je pozvao na strogu odgovornost u skladu sa zakonom. Kinesko Ministarstvo za upravljanje vanrednim situacijama poslalo je 345 ljudi iz šest spasilačkih timova kako bi pomogli u operaciji. Operacije spašavanja su u toku, a uzrok nesreće je pod istragom prema informacijama lokalne uprav za upravljanje vanrednim situacijama u Qinyuanu. Shanxi, jedna od siromašnijih kineskih provincija, poznata je kao rudarski centar za ugalj u zemlji. Kina je značajno smanjila smrtnost u rudnicima uglja, često uzrokovanu eksplozijama gasa ili poplavama, od ranih 2000-ih kroz strože propise i sigurnije prakse. Sigurnosni standardi su posljednjih godina pooštreni, ali se nesreće i dalje događaju. Urušavanje u površinskom rudniku uglja 2023. usmrtilo je 53 osobe. Eksplozija u rudniku u sjeveroistočnoj provinciji Heilongjiang 2009. usmrtila je više od 100 ljudi. Incident u Liushenyuu jedan je od najsmrtonosnijih zabilježenih u Kini u protekloj deceniji. Kina je najveći svjetski potrošač uglja i najveći emiter gasova staklene bašte, čak i dok rekordnom brzinom instalira kapacitete obnovljive energije. Kako je saopštila državna Xinhua agencija a prenosi Reuters, rukovodioci kompanije odgovorne za rudnik su privedeni. Izvor: Reuters, BBC

Sjedinjene Američke Države ostaju posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu i teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine, dok nastavljaju da ohrabruju Srbiju i Kosovo da napreduju u normalizovanju odnosa s ciljem da postignu trajni sporazum prihvatljiv za obe strane, navodi se u izveštaju američkog Stejt departmenta. U izveštaju Kongresu, Stejt department je naveo da će oružane snage SAD nastaviti da učestvuju u NATO snagama na Kosovu (KFOR), kao i da podržavaju tranziciju Bezbednosnih snaga Kosova "u profesionalne snage teritorijalne odbrane". Stejt department ocenjuje da energetska zavisnost od Rusije i dalje predstavlja stratešku ranjivost regiona, kao i da Kina i Rusija aktivno pokušavaju da iskoriste nestabilnost, korupciju i slabo upravljanje u regionu. "Moskva raspiruje etničke netrpeljivosti, finansira destabilizujuće aktere i koristi isporuke ugljovodonika (fosilnih goriva) za pritisak na političare i slabljenje poverenja javnosti u zapadne institucije", navodi se u izveštaju. Kina, s druge strane, kako ukazuje Stejt department, "širi svoju meku moć, a Peking koristi trgovinu, državne kredite, podmićivanje, propagandu i partnerstva na nivou elita kako bi povećao svoj uticaj, fokusirajući se na oblasti sa niskom transparentnošću i slabim upravljanjem. "Kineske kompanije često nude najniže cene na javnim nabavkama, da bi tek kasnije otkrile prekoračenja troškova i kašnjenja projekata koji značajno uvećavaju stvarne troškove", dodaje se u izveštaju. Za SAD gotova era izgradnje državaIzveštaj Stejt departmenta o politici SAD za unapređenje regionalne stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu povezan je sa zahtevom Kongresa iz januara 2026. godine, kojim je državni sekretar Marko Rubio (Marco) obavezan da u roku od 90 dana dostavi izveštaj o tome kako Vašington namerava da promoviše regionalnu stabilnost i prosperitet. U dokumentu se navodi da unapređenje stabilnosti i ekonomskih interesa SAD na Zapadnom Balkanu čini SAD bezbednijim, jačim i prosperitetnijim, ali da je završena era izgradnje država pod vođstvom Vašingtona, zbog čega se američka politika u regionu ne bavi spasavanjem ili rekonstrukcijom, već stabilnošću i obostrano korisnim partnerstvima. Stejt department je naveo da je administracija Donalda Trampa (Trump) fokusirana na osnaživanje lokalnih aktera da sami rešavaju svoje izazove, umesto da se produžava "prevelika zavisnost od međunarodne intervencije ili nadzora". Nerešeni sporovi i podele na Zapadnom BalkanuIpak, u izveštaju se ističe da nerešeni sporovi i dugotrajne podele podrivaju regionalnu stabilnost. "U BiH, Sjedinjene Države ostaju posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemlje. Odlučna diplomatija SAD pomogla je 2025. da se okonča najakutnija kriza u BiH od sukoba 1992–1995, uz očuvanje pravne kohezije i ustavnog poretka zemlje. Administracija nastoji da konsoliduje ovu stabilnost i nastaviće da podstiče aktere u BiH da izbegavaju destabilizujuće poteze i akcije koje unose podele, a koje bi ugrozile mogućnosti za unapređenje naše zajedničke ekonomske agende", navodi Stejt department. "SAD nastavljaju da ohrabruju Srbiju i Kosovo da ostvare napredak u normalizaciji odnosa, sa ciljem postizanja pregovornog, trajnog sporazuma prihvatljivog za obe strane", dodaje se dalje u tekstu. Stejt department navodi da je ulazak Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije u NATO učinio Alijansu jačom, dodajući da će Trampova administracija nastaviti da podstiče zemlje da modernizuju vojske i ispune NATO ciljeve sposobnosti, uključujući obavezu o izdvajanju pet odsto BDP-a za odbranu. "Oružane snage SAD nastavljaju da učestvuju u NATO snagama na Kosovu, što je ključna komponenta za osiguravanje bezbednog i sigurnog okruženja i slobode kretanja na Kosovu. Administracija nastavlja da podržava tranziciju multietničkih Bezbednosnih snaga Kosova u profesionalne snage teritorijalne odbrane i da ohrabruje BiH da poveća svoj budžet za odbranu kako bi doprinela regionalnoj i globalnoj bezbednosti", navodi se u dokumentu uz podsećanje da su Kosovo i Albanija osnivači Odbora za mir i pridružiće se BiH u Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu. Energetska zavisnost od Rusije 'Strateška ranjinovost'Visoki zvaničnici Stejt departmenta održavaju intenzivan tempo sastanaka s liderima svih šest zemalja Zapadnog Balkana – Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija – dok Administracija planira da tokom 2026. održi dijaloge sa Severnom Makedonijom i Srbijom, navodi se u dokumentu. Uz ocenu da energetska zavisnost od Rusije predstavlja stratešku ranjivost u regionu, Stejt department ističe da diversifikacija isporuka energenata, uključujući i korišćenje obilnih energetskih izvora iz SAD, jača regionalnu stabilnost i prosperitet, pri čemu tečni prirodni gas iz SAD, nuklearna tehnologija i obnovljivi izvori energije nude komercijalno atraktivne i geopolitički pouzdane alternative. Sve zemlje regiona učestvovale su u februaru na Transatlantskom samitu o gasnoj bezbednosti, dok su Srbija i BiH potpisale zajedničku izjavu o realizaciji investicija koje mogu povećati sigurne i pouzdane isporuke energije Evropi, navodi Stejt department, dodajući da će se aktivno angažovati kako bi regionalni interes pretočio u komercijalne ugovore. "Prioritetni projekti uključuju gasovod Južna interkonekcija između Hrvatske i BiH; predloženu gasnu interkonekciju Srbija–Severna Makedonija; razvoj hidroenergije u Albaniji, BiH, Severnoj Makedoniji i Srbiji; modernizaciju kosovskih termoelektrana na ugalj i projekte gasifikacije uglja; kao i dodatne prenosne kablove koji povezuju mreže Zapadnog Balkana s evropskim tržištima", navodi se u dokumentu. Trampova administracija će raditi na tome da osigura da američke firme daju značajan doprinos strateškim infrastrukturnim koridorima, uključujući Jadransko-jonski koridor i Koridor VIII od Jadranskog do Crnog mora. SAD će podržati regionalne forume kao što je Inicijativa tri mora i raditi na proširenju bilateralnih sporazuma, nadograđujući međuvladin sporazum o energetskoj infrastrukturi između SAD i Srbije iz 2024, navodi Stejt department. U izveštaju Stejt departmenta američkom Kongresu, takođe se navodi da organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana predstavljaju direktnu pretnju po nacionalnu bezbednost SAD, pošto su uspostavile veze koje jačaju i obogaćuju narko-kartele sa zapadne hemisfere koji su proglašeni za strane terorističke organizacije i koji krijumčare droge i olakšavaju ilegalnu imigraciju u SAD. "Ova administracija će razbijati i demontirati ove mreže gde god da deluju, što je i demonstrirano 2025. godine kada su pod sankcije stavljeni brojni državljani zemalja Zapadnog Balkana povezani sa kartelima na zapadnoj hemisferi koji su označeni kao strane terorističke organizacije", navodi Stejt department.

Mađarska naftna kompanija MOL dobila je još dve nedelje od SAD da završi pregovore s Gaspromnjeftom o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, saoptili su u petak MOL i ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. U petak, 22. maja, kada je isticao rok koji je prethodno postavila Kancelariju za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija, Mol je izrazio optimizam da će biti postignut sporazum, dok je Đedović Handanović navela da je "situacija složena". MOL je u saopštenju naveo da je dobio zvaničnu dozvolu od OFAC za nastavak pregovora o kupovini većinskog udela u NIS-u do 6. juna 2026. Predsednik i generalni direktor MOL grupe Žolt Hernadi (Zslot) je, prema saopštenju, rekao da je u intenzivnim pregovorima poslednjih meseci postignut "značajan napredak" i da su "složeni pregovori" ušli u završnu fazu. "Optimistični smo, međutim, određeni uslovi tek treba da budu finalizovani u narednim nedeljama. I dalje verujemo da bi transakcija koristila svim uključenim stranama i doprinela dugoročnoj bezbednosti snabdevanja regiona uopšte, a posebno Srbije", rekao je Hernadi. Pregovori između MOL-a i Srbije zapeli su u vezi s radom NIS-ove Rafinerije i buduća pokrivenost tržišta Srbije naftnim derivatima. Đedović Handanović je na društvenim mrežama navela da je Srbija obaveštena o produžavanju roka koji su postavile američke vlasti. "Situacija je složena ali naš cilj i posao je da se nađe dugoročno rešenje i da zaštitimo interes države Srbije", navela je Đedović Handanović na Instagramu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ove nedelje rekao da nije optimista da će pregovori biti završeni u roku koji je isticao u petak, navodeći "nama ovo sa MOL-om ne ide dobro". MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara dogovorili okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Očekivalo se da do 22. maja strane podnesu dokumentaciju o kupoprodajnom ugovoru OFAC-u koji je krajem marta produžio licencu za pregovore o prodaji do maja. SAD su u okviru nastojanja da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini uvele sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. Potom je OFAC krajem februara 2026. izdao NIS-u licencu za rad, kojom je omogućen priliv sirove nafte u Rafineriju u Pančevu, nadomak Beograda. Zbog američkih sankcija bio je zatvoren transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja u Hrvatskoj do pančevačke rafinerije, koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. Ta licenca je produžavana i trenutno važi do 16. juna.

Američki zvaničnici su predložili da Litvanija, Poljska i Ukrajina ukinu sankcije na beloruska kalijumska đubriva kako bi omogućile tranzit preko njihovih teritorija tog poljoprivrednog proizvoda – glavnog izvora prihoda u čvrstoj valuti za Minsk, saznaje RSE. Nedatirani, nepotpisani dokument na jednoj stranici, do kojeg je došao RSE, poslat je trima zemljama koje se graniče s Belorusijom i navodi martovsku odluku administracije predsednika Donalda Trampa (Trump) da ukine finansijska ograničenja državnom gigantu za đubriva Belaruskaliju. "Sada kada su Sjedinjene Države ukinule američke sankcije Belaruskaliju, američke firme su zainteresovane za nabavku i transport beloruskog kalijumskog đubriva", navodi se u dokumentu. "To bi zahtevalo tranzit kroz zemlje EU koje se graniče s Belorusijom ili kroz Ukrajinu kako bi se izbegao transport kroz Rusiju." "Sjedinjene Države su zainteresovane za istraživanje potencijalnih ruta za tranzit beloruskog kalijumskog đubriva, kako bi se ublažile globalne nestašice, preko Poljske, Litvanije ili Ukrajine i očekuju buduće razgovore s vama na ovu temu", navodi se u dokumentu. Belaruskali je jedna od najvećih kompanija za kalijumovska đubriva na svetu i najveći je pojedinačni izvor prihoda za vladu čvrsorukaškog lidera Aleksandra Lukašenka. Visoki zvaničnik Evropske unije rekao je da je predlog – poznat kao "non-pejper" ili diskusioni dokument u diplomatskom žargonu – poslao američki Stejt department trima zemljama. Zvaničnik je govorio pod uslovom da mu se ne navodi ime kako bi mogao da govori o privatnim razgovorima. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine potvrdilo je da je primilo dokument, ali nije imalo daljih komentara. Ministarstva spoljnih poslova Poljske i Litvanije nisu odgovorila na upite RSE za komentar, ali je ministar spoljnih poslova Litvanije prošle nedelje rekao da Vašington vrši pritisak da se dozvoli tranzit beloruskog đubriva. Poljska i Litvanija – članice EU i NATO – imaju hladne odnose s Lukašenkom, delom zbog njegovih bliskih veza s Kremljem. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su uvele velike sankcije protiv Lukašenka i njegove vlade posle predsedničkih izbora 2020. godine na kojima je Lukašenko, na vlasti od 1994. godine, proglasio pobedu. Beloruska opozicija i veći deo Zapada navode da su izbori pokradeni, dok su stotine hiljada Belorusa protestovale nedeljama. Lukašenkova vlada je sprovela brutalnu represiju, zatvorivši hiljade ljudi. Od povratka u Belu kuću u januaru 2025. godine, Tramp je nastojao da obnovi veze s Lukašenkovom vladom. Njegov glavni izaslanik po tom pitanju Džon Koul (John Coale) sastao se s Lukašenkom u Minsku i pregovarao o oslobađanju brojnih političkih zatvorenika. Zauzvrat, Trampova administracija je ublažila sankcije protiv Belaruskalija, državne avio-kompanije Belavija i drugih velikih kompanija. Koul nije odgovorio na imejl s upitom za komentar. EU je dotle jednoglasno produžila sankcije protiv Belorusije ranije ove godine. Te mere uključuju zabranu uvoza beloruskih đubriva na bazi kalijuma i ciljane sankcije protiv kompanija kao što je Belaruskali. Prema pravilima EU, uvoz đubriva na bazi azota – kakve proizvodi Belaruskaliji – već je postepeno ukidan. Dokument spominje sankcije EU koje su još na snazi za beloruska kalijumska đubriva. Tranzit kroz zemlje EU zahtevao bi od Unije da ukine sankcije ili od tranzitnih zemalja da naprave izuzeća "kroz odgovarajući pravni mehanizam", navodi se u dokumentu. Dozvoljavanjem kupovine beloruskog proizvoda, navodi se, EU bi takođe ruskim proizvođačima uzela deo udela u tržištu, kao i Rusiji prihode od tranzita. Pre sankcija EU, najveći deo beloruskih kalijumskih đubriva se isporučivao preko baltičkih luka, uglavnom Klajpede u Litvaniji. Poslednjih godina, taj izvoz se usmerava ruskim železnicama, uglavnom ka Sankt Peterburgu. U pismu je takođe predložen neobičan aranžman finansiranja: usmeravanje prihoda koje zemlje EU zarađuju od dozvoljavanja tranzita beloruskog kalijuma na odbranu Ukrajine od invazije Rusije. Zahtev SAD se poklopio s upozorenjima da su rat SAD i Izraela protiv Irana – i iranska odmazda i blokada Ormuskog moreuza – doveli do skoka globalnih cena đubriva i drugih poljoprivrednih proizvoda. Kroz taj uski vodeni put obično prolazi do 30 odsto globalnog izvoza đubriva, uključujući oko 20 procenata globalnog tečnog prirodnog gasa – ključne komponente u sintetičkim đubrivima. Zvaničnici UN upozorili su da će se povećanje cena odraziti na tržišta hrane i poljoprivrede, uključujući i u SAD, gde potrošačke cene rastu usled visokih globalnih cena nafte, a Trampova administracija traži načine da ublaži inflaciju. U prošlosti je Belorusija pokrivala oko 15 odsto globalne proizvodnje đubriva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da Srbija razume viziju američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), te dodao da su prvi čovek SAD i njegovi saradnici spremi da "saslušaju stav Srbije". Vučić je u autorskom tekstu za američki Foks Njuz (Fox News) 22. maja napisao i da Srbija SAD-u nudi "stratešku dubinu, političku stabilnost i vladu usmerenu na izvršenje, a ne na ideologiju". Presednik Srbije, države koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a koja održava i bliske veze sa Rusijom i Kinom, naveo je da "jedinstveni odnos Srbije i Sjedinjenih Država može poslužiti kao ključna prednost za stabilnost i rast celog kontinenta". Vučić je dodao da se Srbija nalazi na raskrsnici "kritičnih energetskih, transportnih i digitalnih koridora koji povezuju jugoistočnu Evropu sa širim kontinentom". Vučić je ukazao i na, kako je naveo, spremnost Trampa i njegovih najbližih saradnika da "ozbiljno i bez predrasuda saslušaju stav Srbije". "Sećam se sastanaka u Beloj kući s njegovim najužem krugom koji su trajali satima nakon teških pregovora, a ipak ni u jednom trenutku nisam osetio da su moje brige odbačene ili da sam bio drugačije tretiran", istakao je. Vučić je za vreme prvog mandata Donalda Trampa u septembru 2020. u prisustvu američkog predsednika u Beloj kući sa tadašnjim premijerom Kosova Avdulahom Hotijem potpisao takozvani Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova. Vučić je naveo i da je naklonost Srbije prema SAD-u porasla, za razliku od, kako je napisao, velikog dela evropskog establišmenta "koji gleda na filozofiju Amerika na prvom mestu s mešavinom zbunjenosti i neprijateljstva". "Tokom svojih putovanja po zemlji primetio sam nešto što je na našem kontinentu gotovo retko: neiskrivljeni entuzijazam za vođstvo Donalda Trampa", napisao je Vučić. Naveo je i da je Srbija dugo gajila "duboko ukorenjene sumnje" prema SAD, a posebno zbog sećanja na NATO bombardovanje. NATO je 1999. pokrenuo bombardovanje tadašnje Jugoslavije kako bi sprečio zločine srpskih snaga nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu. Vučić je napisao i da građani Srbije u Trampu vide mirotvorca i da Srbija u Trampu vidi "lidera koji ceni nacionalni suverenitet u odnosu na bezličnu birokratiju". "Ako Donald Trump poseti Beograd, imaće doček kakav nije viđen u Evropi", napisao je. Podsetimo, Vučić je krajem decembra izjavio da je Beograd od administracije predsednika SAD očekivao velike pomake napred, ali da se zasad to nije osetilo. On je tada naveo sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) koje su SAD u januaru 2025. uvele toj kompaniji zbog većinskog ruskog udela, kao i uvođenje tarifa SAD na uvoz stranih proizvoda, a od država Zapadnog Balkana najteže je pogođena Srbija. Iako više puta najavljivan, strateški dijalog Srbije i SAD nije uspostaljen. Vučić je u januaru izjavio da su za početak dijaloga SAD postavile jedan "politički" i jedan zahtev vezan za energetiku, ne precizirajući detalje. Više informacija nije dao ni Vašington, koji kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. Sjedinjene Države nemaju ambasadora u Srbiji više od godinu dana. Iako je Tramp u martu 2025. za to mesto nominovao republikanca Marka Brnoviča, početkom oktobra je administracija povukla taj predlog, a razlozi nisu navedeni.

Evropska komisija potvrdila je da su primili pismo nemačkog kancelara Fridriha Merca u kojem predlaže dodeljivanje statusa "pridružene članice" Ukrajini, kao i statusa posmatrača državama Zapadnog Balkana. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije izjavio je da institucija koju predstavlja pozdravlja činjenicu da se ova diskusija vodi među državama članicama i ohrabruje nastavak rasprave na nivou lidera EU. "Ovo pokazuje da postoji snažna posvećenost država članica da proširenje što pre postane stvarnost. Sve je jasnije da je proširenje geostrateška investicija u naš prosperitet, mir i bezbednost. Pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji takođe je fundamentalno povezano sa bezbednošću naše Unije", izjavio je Mersije na konferenciji za novinare. On je dodao da je podjednako važno ostvarivanje cilja dovršetka Unije sa svim zemljama kandidatima koje već dugi niz godina rade na pristupanju. "Sva inovativna rešenja treba da budu vođena procesom zasnovanim na zaslugama. Gledajući unapred, moramo osigurati da je naš pristup proširenju primeren svojoj svrsi", naveo je portparol Mersije. Zato će, kako je rekao, Evropska komisija nastaviti aktivno da sarađuje sa državama članicama i zemljama kandidatima kako bi pronašla najbolja rešenja koja bi nas učinila jačima i sigurnijima kao Uniju. U pismu koje je obelodanjeno 21. maja, nemački kancelar Fridrih Merc predlaže za Zapadni Balkan i Moldaviju privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu i bliže veze sa evropskim institucijama u svakodnevnom procesu donošenja odluka. Sa druge strane, za Ukrajinu predlaže znatno približavanje Evropskoj uniji i njenim ključnim institucijama, "bez uticaja na tekuće pregovore o pristupanju, već podsticanjem i podrškom tom procesu". Bosna i Hercegovina, Srbija, Sjeverna Makedonija i Crna Gora imaju statuse kandidata, dok Kosovo ima status potencijalnog kandidata. Također Ukrajina i Moldavija imaju statuse kandidata.

U Srbiji se beleži porast nasilja nad novinarima i kritičarima vlasti, ocenio je u petak komesar Saveta Evrope Majkl O’Flerti (Michael O’Flaherty) nakon posete Srbiji. U pisanoj izjavi komesar navodi da je njegova poseta od 18. do 21. maja bila usmerena na pitanja koja se odnose na pravo na slobodu izražavanja, uključujući slobodu medija, i pravo na mirno okupljanje, kao i na zaštitu građanskog prostora. O'Flerti je dobio izveštaje i o nasilnoj reakciji vlasti na javna okupljanja i studentske proteste koji su izbili zbog smrti 16 osoba u tragediji u Novom Sadu u novembru 2024. godine. "Postoje brojni izveštaji o prekomernoj upotrebi sile od strane policije, kao i o hapšenjima mirnih demonstranata i ponižavajućem postupanju u pritvoru. Takođe postoje izveštaji o tome da policija štiti neidentifikovane, često maskirane napadače na novinare i demonstrante", navodi komesar u izjavi. O'Flerti je izrazio zabrinutost zbog toga što još uvek nije pokrenuta zvanična istraga o navodnom napadu zvučnim oružjem tokom antivladinog protesta 15. marta 2025. godine. "Komesar smatra da je aktuelna klima nekažnjivosti za neprofesionalno postupanje policije narušila društveno poverenje u organe reda i druge javne vlasti", navodi se u izjavi. On je ocenio da se "opšta situacija za građanski prostor u Srbiji naglo pogoršala od njegove poslednje posete". "Organizacije civilnog društva, posebno one koje se bave ljudskim pravima, borbom protiv korupcije i praćenjem izbora, redovno se u provladinim medijima, ali i od strane pojedinih visokih zvaničnika, predstavljaju kao 'izdajnici' ili 'strani agenti'", stoji u izjavi Majkla O'Flerija. Zvaničnik Saveta Evrope je ukazao da "sa zabrinutošću beleži izveštaje da javno odavanje pošte žrtvama tragedije u Novom Sadu može dovesti do gubitka posla u javnom sektoru, kao i do zastrašivanja i uznemiravanja". O'Flerti je izrazio zabrinutost zbog fizičkih napada i pretnji po bezbednost novinara i njihovih porodica, kao i zbog izostanka reakcije policije. On podseća da je svega pet od oko 200 evidentiranih napada na novinare tokom 2024. i 2025. godine procesuirano pravosnažnim sudskim presudama. "Medijsko okruženje dodatno je ugroženo velikim brojem SLAPP tužbi (zloupotreba sudskih postupaka) usmerenih protiv novinara, posebno onih koji izveštavaju o studentskim protestima i tekućim istragama o korupciji", naveo je komesar Saveta Evrope. Majkl O'Fleri je apelovao da se preporuke Venecijanske komisije u vezi sa izmenama pet pravosudnih zakona u potpunosti i dosledno sprovedu, naročito u pogledu očuvanja autonomije tužilaštva. Reč je o zakonskim izmenama koje je su kritikovali opozicija, stručna javnost i Evropska unija, a Venecijanska komisija je krajem aprila objavila sedam ključnih preporuka za otklanjanje nedostataka koji narušavaju mehanizme zaštite autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva. U opštim zapažanjima, komesar je izrazio zabrinutost zbog polarizacije u Srbiji i poziva vlast da stvori povoljan ambijent za slobodnu debatu i učešće javnosti. Tokom posete od 18. do 21. maja, O'Flerti se sastao sa republičkom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac, Zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem i poverenikom za zaštitu ravnopravnosti Milanom Antonijevićem. Takođe je održao sastanke sa brojnim predstavnika civilnog društva, medija i akademske zajednice. Kako se navodi u izjavi komesara Saveta Evrope, sastanak su otkazali ministar pravde i ministar za ljudska i manjinska prava, kao i predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova.