Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je da bi rat s Iranom mogao da se završi "vrlo brzo", dok je moćni komandant pakistanske vojske stigao u Teheran u pokušaju da premosti jaz između SAD i Irana i otvori put novoj rundi razgovora. "Mislim da može da se završi vrlo brzo. Ako budu pametni, uskoro će se završiti", rekao je Tramp o iranskim pregovaračima u intervjuu za Foks biznis njuz (Fox Business News) koji je snimljen u utorak a emitovan u sredu. "Mislim da je blizu kraja... Smatram da je veoma blizu kraja", rekao je Tramp. Prethodno je u utorak za Njujork post (The New York Post) rekao da bi se pregovarači, koji su razgovore tokom vikenda u Islamabadu završili bez sporazuma, mogli ponovo sastati u narednih nekoliko dana. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei rekao je na nedeljnom brifingu za novinare u Teheranu u sredu da Iran, od završetka razgovora, razmenjuje poruke sa SAD preko Pakistana. Pratite blog uživo RSE o krizi na Bliskom istoku.Vreme ističe za dvonedeljni prekid vatre koji su SAD i Iran dogovorili 7. aprila, a Tramp je rekao da nema planove da produži primirje nakon što ono istekne 22. aprila, sugerišući da to verovatno neće biti potrebno. Po dolasku u Teheran, komandanta pakistanske vojske Asima Munira dočekao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči. Visoki iranski izvor rekao je za Rojters (Reuters) da Munir, koji je posredovao u poslednjoj rundi razgovora, dolazi u Iran "kako bi smanjio jaz" između dve strane. Portparolka Bele kuće Kerolin Livit (Leavitt) izjavila da su "razgovori" o drugoj rundi pregovora "produktivni i u toku" i da "imamo dobar osećaj u vezi s izgledima za dogovor". Ona je rekla da će se novi razgovori verovatno održati u Pakistanu, koji se pojavio kao "jedini posrednik". Potpredsednik SAD Džej Di Vens (J.D. Vance), koji je predvodio američku delegaciju u prvoj rundi, nagovestio je mogućnost daljih sastanaka rekavši da je "mnogo napretka" postignuto na razgovorima tokom vikenda. "Lopta je u iranskom dvorištu", rekao je Vens u ponedeljak i naveo da su neslaganja oko iranskog nuklearnog programa na kraju dovela da pregovori završe bez sporazuma. Vens je kasnije rekao da je Tramp želeo da napravi "veliki dogovor" s Iranom, ali da ima mnogo nepoverenja između dve zemlje. Iranski predsednik Masud Pezeškijan okrivio je Vašington za neuspeh pregovora, ali je takođe rekao da je "diplomatija preferirani put za rešavanje sporova". Jedno od najspornijih pitanja bilo je to što je Iran praktično zatvorio Ormuski moreuz, kroz koji je pre početka rata prolazila oko petina svetskih isporuka nafte i gasa. Nakon što su pregovori u Islamabadu završeni bez sporazuma, Tramp je najavio blokadu SAD usmerenu na brodove koji su išli ka Iranu ili iz te zemlje. Centralna komanda SAD (CENTCOM), koja je odgovorna za operacije u tom regionu, saopštila je da tokom prvih 24 sata nijedan brod nije prošao američku blokadu i da je šest trgovačkih brodova poslušalo uputstva američkih snaga da se okrenu i ponovo uđu u iransku luku u Omanskom zalivu. "Blokada iranskih luka je u potpunosti sprovedena dok američke snage održavaju pomorsku nadmoć na Bliskom istoku", naveo je Bred Kuper (Brad Cooper), komandant CENTCOM-a na X kasno u utorak. "Za manje od 36 sati od sprovođenja blokade, američke snage su potpuno zaustavile ekonomsku trgovinu koja je ulazila i izlazila iz Irana morem.“ Podaci službi za praćenje brodskog saobraćaja dotle su ukazali na to da su najmanje četiri broda, od kojih su dva nedavno pristala u iranske luke, prošla ili su prolazila kroz Ormuski moreuz širok 30 kilometara u satima pošto je blokada stupila na snagu u 16 časova po srednjoevropskom vremenu u ponedeljak. Brod pod liberijskom zastavom koji je isporučio kukuruz iranskoj luci Bandar Imam Homeini prošao je pored iranskog ostrva Larak u moreuzu nekoliko sati posle toga, a tanker pod zastavom Komora, koji je prevozio metanol i isplovio iz iranske luke Bušer 31. marta, izašao je iz moreuza otprilike u isto vreme, javila je novinska agencija AFP, pozivajući se na podatke kompanije Kpler. Takođe pozivajući se na službe za praćenje brodova, Rojters je izvestio da tri broda povezana s Iranom koja su prošla moreuzom nisu bila na putu ka iranskim lukama i da nisu zahvaćena blokadom. Dva od tri broda su pod sankcijama SAD, a jedan od njih je u kineskom vlasništvu, izvestio je Rojters. Iran je u sredu zapretio da će nastaviti napade u regionu Persijskog zaliva ako blokada ugrozi bezbednost iranskih teretnih brodova i tankera, navodeći da bi to predstavljalo kršenje sporazuma o prekidu vatre. Rat s Iranom, koji je praktično zatvorio Ormuski moreuz, izazvao je haos u globalnim cenama energenata, dok je obustava isporuka druge robe vredne više milijardi dolara koja prolazi kroz usku pomorsku trasu ugrozila ekonomije širom sveta. Zemlja koja je imala koristi od ograničenja isporuka nafte je Rusija, kojoj su sankcije zbog potpune invazije Kremlja na Ukrajinu ublažene kako bi se poboljšalo snabdevanje. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je tokom posete Pekingu u sredu da je Rusija u stanju da nadoknadi nedostatak energenata u Kini izazvan blokadom Ormuskog moreuza. "Rusija, bez sumnje, može da nadoknadi nedostatak resursa koji je nastao" za Kinu i "druge zemlje koje su zainteresovane za saradnju s nama", rekao je šef ruske diplomatije na konferenciji za novinare. Peking dotle nastoji da igra vidljiviju ulogu u diplomatiji oko rata na Bliskom istoku kako se tenzije između Teherana i Vašingtona razvijaju. Dok neki izveštaji, uključujući komentare samog Trampa, sugerišu da je Kina imala ulogu u podsticanju nedavnih pregovora o prekidu vatre, ostaje nejasno koliko je centralnu ulogu Peking igrao u pritiskanju Teherana da sedne za pregovarački sto.

Jedan od vodećih članova takozvanog balkanskog kartela uhapšen je 15. aprila u Crnoj Gori u okviru opsežne međunarodne operacije u kojoj je, uz podršku EUROPOL-a, privedeno ukupno 12 osumnjičenih osoba. Direktor Uprave policije Crne Gore Lazar Šćepanović izjavio je da je S.F. (47) iz Podgorice koji je uhapšen u akciji EUROPOLA-a osumnjiičen da je jedan od vođa balkanskog kartela koji se bavio međunarodnom prodajom droge i oružja. Više crnogorskih medija je objavilo da je riječ o Svetislavu Filipoviću, kome prijeti kazna od 15 godina zatvora. Pored njega, uhapšeno je još sedam osoba čime je, prema navodima policije, razbijen balkanski narko-kartel. Akcija je provedena u Crnoj Gori i Njemačkoj, gdje su uhapšene četiri osobe. Kriminalna mreža se tereti za krijumčarenje višetonskih pošiljki kokaina u EU, saopštio je EUROPOL. Istraga, koju su uz crnogorsku i njemačku policiju podržale i vlasti u Austriji i Španiji, bila je usmjerena na kriminalnu ćeliju uključenu u međunarodnu trgovinu kokainom i kanabisom u velikim razmjerama. Vjeruje se da su osumnjičene osobe imale različite uloge unutar zločinačke organizacije, od finansijera do koordinatora i logističara zaduženih za transport. Šćepanović je rekao da je policija započela akciju u oktobru 2024. i naveo da je kriminalna mreža djelovala na više kontinenata i sprovodila trgovinu narkoticima, oružjem i vršila druga krivična djela. "Ova kriminalna mreža bavila se prodajom kokaina, marihuane, organizovala mrežu preprodavaca u više zemalja", rekao je Šćepanović. Uprava policije Crne Gore objavila je snimke akcije i hapšenja. Pravosudna tijela u Crnoj Gori terete osumnjičene za umiješanost u trgovinu 2,7 tona kokaina i 1,5 tona kanabisa između oktobra 2024. i aprila ove godine. Droga je zaplijenjena u 12 različitih, prethodnih operacija širom nekoliko zemalja EU i Južne Amerike. Vjeruje se da je mreža za krijumčarenje koristila pomorske i zračne rute, prevozeći drogu u brodskim kontejnerima i drugim prikrivenim metodama. Osim kokaina, sumnja se da su krijumčarili i kanabis u EU iz Albanije, Tajlanda i Sjedinjenih Država. U ovim hapšenjima i pretragama u obje zemlje sudjelovalo je oko 100 policijskih službenika. EUROPOL je tokom istrage osiguravao stalnu koordinaciju, razmjenu informacija i pružao analitičku podršku, a prikupljeni obavještajni podaci razotkrili su dobro skrivenu mrežu koja je djelovala na više kontinenata. Agencija je pružila i finansijsku podršku za nabavu posebne opreme i druge operativne potrebe. Istovremeno, Više državno tužilaštvo u Podgorici je izvijestilo da su višemjesečne aktivnosti rezultirale podnošenjem krivične prijave Uprave policije protiv 10 lica zbog krivičnih djela kriminalno udruživanje, neovlaštena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena trgovina oružjem i eksplozivnim materijama. "Krivičnom prijavom osumnjičenima se stavlja na teret da su u više navrata prodavali, prenosili i posredovali u prodaji opojnih droga kokain i konoplja, dok se grupi od četiri osumnjičena lica stavlja na teret i krivično djelo kriminalno udruživanje", navelo je Više državno tužilaštvo.

Savjet ministara Bosne i Hercegovine donio je 15. aprila odluku o privremenom ukidanju viza za državljane Saudijske Arabije, Omana i Bahreina u periodu od 1. juna do 30. septembra. Odluka je, kako je navedeno, donesena s ciljem podrške turističkom sektoru tokom ljetne sezone. Ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković rekao je novinarima nakon sjednice Savjeta ministara da je time okončana dilema oko važenja prethodne odluke, za koju je postojalo različito administrativno tumačenje. "Danas smo riješili sagu oko ukidanja viza za građane Saudijske Arabije, Omana i Bahreina. Smatrali smo da je ranija odluka trajna, ali je bilo drugačijih tumačenja. Sada je jasno da ćemo i ove godine imati bezvizni režim u ljetnom periodu, što je dobra vijest za turizam, hotelijere, ugostitelje, taksiste i sve koji žive od ove grane privrede", rekao je Konaković. Privremeno ukidanje viza odnosi se isključivo na ljetni period, kada Bosnu i Hercegovinu tradicionalno posjećuje veliki broj turista iz zemalja Zaljeva. Međutim, ova odluka dolazi u trenutku kada je vizna politika Bosne i Hercegovine pod pojačanim nadzorom Evropske unije. Prema najnovijem izvještaju Evropske komisije, BiH je tokom 2025. godine bila jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je dodatno povećala neusklađenost sa viznom politikom EU, prvenstveno kroz zadržavanje i proširenje bezviznog režima za zemlje čiji državljani moraju imati vizu za ulazak u Schengen. Umjesto uvođenja viza, BiH i dalje omogućava bezvizni ulazak državljanima Rusije, Kine, Turske, Azerbejdžana, Kuvajta, Katara. Brisel posebno problematizuje sezonska ukidanja viza, među kojima je i bezvizni režim za državljane Saudijske Arabije, upozoravajući da takva praksa može predstavljati sigurnosni i migracijski rizik. EU smatra da neuvođenje viza za pojedine zemlje predstavlja potencijalni kanal za iregularne migracije prema Uniji, posebno preko granice BiH s Hrvatskom. Bosna i Hercegovina se još od 2010. godine, kada je njenim građanima omogućen bezvizni režim s EU, obavezala na postupno usklađivanje vizne politike s Briselom. Ipak, vlasti BiH su u više navrata isticale da je uvođenje viza pojedinim zemljama otežano zbog političkih i geopolitičkih odnosa. Evropska komisija od BiH zahtijeva da do 2027. godine postepeno usklađuje vizni režim s evropskom listom zemalja, upozoravajući da bi daljnje odstupanje moglo imati posljedice po bezvizni status građana BiH prema Evropskoj uniji.

Suđenje ministru kulture Srbije Nikoli Selakoviću u slučaju "Generalštab" nastavljeno je u sredu pred Višim sudom u Beogradu, gde je državni funkcioner izneo svoju odbranu. Istog dana je zbog nedostatka kvoruma odložena sednica Skupštine Srbije na kojoj je trebalo da se raspravlja o predlogu opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi premijera Đura Macuta upravo zbog ovog slučaja. Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti Selakovića i još tri osobe za zloupotrebu položaja i falsifikovanje dokumenata kojima je ukinut status zaštićenog kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab u Beogradu. Zajedno sa njim osumnjičeni su Slavica Jelača, državna sekretarka u Ministarstvu kulture, Goran Vasić, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i Aleksandar Ivanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Naredno ročište zakazano je za 10. jun. Šta je rekao Selaković?Tokom iznošenja odbrane ministar kulture je veći deo svog izlaganja posvetio diskreditaciji ljudi za koje tvrdi da su autori krivične prijave protiv njega i ključni svedoci u postupku. Izneo je niz optužbi protiv bivše direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravke Đukanović i njene zamenice Estele Radonjić navodeći da su odgovorne za niz krivičnih dela, uključujući zloupotrebu službenog položaja. On je kazao da su Đukanović i Radonjić podnele prijavu i pristale da svedoče protiv njega zbog toga što su im ukinute privilegije koje su imale, ali i zato što je kao ministar kulture smenio supruga direktorke Zavoda koji je bio savetnik ministra. Izneo je tvrdnju i da je direktorka Zavoda vodila pregovore sa projektantima američkog investitora u vezi sa Generalštabom, ali da nije uspela da obezbedi korist za svoju firmu u tom projektu. Đukanović je polovinom 2024. godine podnela ostavku na mesto direktorke Zavoda, nakon što je odbila da sa kompleksa zgrada Generalštaba skine zaštitu kulturnog dobra. U svojoj odbrani Selaković je optužio i pojedine tužioce da su politički aktivni i da postoji neprimerena saradnja tužilaca sa opozicionim medijima i pojedinim predstavnicima opozicije. Tužioca Mladena Nenadića optužuje za ucenjivanje ljudi u policiji. U izlaganju je naveo da nije imao niti stekao nikakvu korist kada je reč o Generalštabu. Naveo je i da su od projekta mogli imati koristi samo građani Srbije, a da postoji realna opasnost od urušavanja zgrada u ovom stanju. Ponovio je da smatra da je postupak protiv njega politički motivisan i da postupak "dovodi u pitanje temelje pravne države". "Ovakav postupak ne bi trebalo da se vodi", rekao je u odbrani. Šta je rekao advokat optuženog ministra?Vladimir Đukanović, advokat Nikole Selakovića, izjavio je po okončanju ročišta da je zadovoljan kako je njegov klijent izneo odbranu. "On je jasno pokazao kako unutar sistema imate organizovanu kriminalnu grupu koja pljačka državni budžet, a kada su njihovi interesi ugroženi onda optužuju druge ljude", rekao je Đukanović. Na pitanje novinara kako je moguće da Nikola Selaković nije znao za malverzacije za koje optužuje Dubravku Đukanović i Estelu Radonjić, Đukanović je rekao da "te institucije funkcionišu po principu mi radimo šta hoćemo i ne želimo da podnosimo izveštaje". "Nažalost, tako funkcioniše sistem u ovoj zemlji", rekao je Đukanović. Na pitanje novinarke Radija Slobodna Evropa zbog čega se Selaković nije izjasnio o optužbama za skidanje zaštite kulturnog dobra, njegov advokat je rekao da je "donet poseban zakon koji poništava sve te akte o kulturnom dobru". "Ti akti više ne važe, tako da mi nije jasno zašto se sud uopšte bavi time", rekao je Đukanović. Poseban zakon (lex specialis) o Generalštabu donet je u novembru 2025, a predmet ovog postupka je skidanje zaštite kulturnog dobra godinu dana ranije. Tada je Vlada Srbije Generalštabu ukinula status kulturnog dobra na osnovu dokumentacije za koju tužilaštvo tvrdi da je falsifikovana. Odložena rasprava u SkupštiniDok je pred Specijalnim odeljenjem Višeg suda trajalo ročište u Skupštini Srbije iz dva pokušaja nije obezbeđen kvorum za početak sednice, na čijem je dnevnom redu trebalo da se nađe predlog poslanika opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi. Nakon intoniranja himne poslanici vladajuće koalicije napustili su salu parlamenta, odbijajući tako da daju kvorum za početak zasedanja. Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije podneli su poslanici opozicije jer premijer Đuro Macut nije razrešio ministra kulture Nikolu Selakovića nakon što je osumnjičen u aferi "Generalštab". U međuvremenu je predsednica parlamenta za 16. april sazvala novu sednicu na čijem je dnevnom redu više predloga zakona, između ostalog o zaštiti potrošača i o trgovini, kao i više međudržavnih sporazuma. Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane", izjavio je na konferenciji za medije da očekuje da će sednica sa tačkom o nepoverenju Vladi biti nastavljena za nekoliko nedelja, kada se završi rasprava o nizu zakona koja počinje 16. aprila. "Ova sednica nije zaustavljena trajno, već je samo prekinuta i biće nastavljena nakon što se završi rasprava koja je zakazana za 16. april", rekao je Jovanov. Sa druge strane, poslanik opozicionog Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić kaže da su poslanici vladajuće većine "uzurpirali institucije" time što su napustili salu i uskratili kvorum za sednicu na kojoj je predložena rasprava i glasanje o nepoverenju Vladi. "Obrazloženje zašto se ta tačka nije našla na dnevnom redu je da postoje veći prioriteti, a to je izglasavanje određenih zakona sa evropske agende, za koje su se obavezali da će ih usvojiti. Moj zaključak je da se oni boje da građanima Srbije podnesu račun i da premijer Đuro Macut to uradi u ovom domu", rekao je Aleksić. Kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999. godine, planirao je da kupi zet američkog predsednika Donalda Trampa Džared Kušner. Tome su se žestoko protivili predstavnici stručne javnosti, opozicije, kao i studenti u blokadi. Nakon što je u decembru 2025. Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog protiv ministra kulture, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Peter Sorensen boraviće 15. aprila u Prištini, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa iz izvora u Briselu. Kako je rečeno, on će boraviti kratko i sastaće se samo sa premijerom zemlje Aljbinom (Albin) Kurtijem. Sorensen je 9. aprila boravio u Beogradu, gde je, kako je saopštio, razgovarao o unapređenju diskusija o ključnim pitanjima dijaloga o normalizaciji odnosa. Kako se nezvanično saznaje, intenzivno se radi na organizovanju nove runde dijaloga na nivou lidera. Ovo je glavni razlog zašto je Sorensen u poslednje vreme učestao razgovore sa raznim relevantnim faktorima, uključujući i američku stranu. Kako su za RSE rekli diplomatski izvori, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazao je spremnost da dođe u Brisel kako bi se sastao u okviru dijaloga sa premijerom Kosova, ali za sada nema potvrde koliko je na to spreman Kurti. Susreti između Vučića i Kurtija uvek su bili obeleženi tenzijama. Poslednji susret lidera u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa održan je 14. septembra 2023. godine. Deset dana nakon toga, dogodio se napad u Banjskoj. Naoružana grupa Srba je 24. septembra 2023. godine u Banjskoj, opština Zvečan, ubila vodnika Kosovske policije Afrima Bunjakua. U daljim sukobima ubijena su i tri srpska napadača. Kosovo za ovaj napad smatra odgovornom državu Srbiju, dok se zvanični Beograd protivi ovakvom stavu. Odgovornost za napad kasnije je preuzeo bivši potpredsednik Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu, Milan Radoičić. Ovim događajem je dodatno zaoštrena atmosfera, a dijalog je od tog trenutka bio zamrznut. Evropska strana, kako navode diplomatski izvori RSE, bi idealno želela da organizuje rundu dijaloga u predstojećim nedeljama, svakako pre ovog leta. Ako do toga dođe, bio bi to prvi sastanak nakon tri godine, ali i prvi ove vrste za Kaju Kalas, šeficu evropske diplomatije. Ona je preuzela funkciju visoke predstavnice EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost u decembru 2024. godine. U nekoliko navrata navela je da dijaloga na najvišem političkom nivou nije bilo zbog komplikovane političke situacije kako na Kosovu, tako i u Srbiji. Nakon izbora na Kosovu, koji su održani 28. decembra, ona je saopštenjem izrazila spremnost da organizuje susret lidera "čim to okolnosti dozvole".

Specijalno tužilaštvo Kosova je tokom završnih reči pred Osnovnim sudom u Prištini 15. aprila zatražilo doživotni zatvor za trojicu optuženih u slučaju Banjska. "Jedina proporcionalna kazna je doživotni zatvor", rekao je specijalni tužilac Naim Abazi. On je ocenio da svaka druga odluka, osim doživotnog zatvora, ne bi bila u skladu sa težinom krivičnog dela. Od 45 optuženih za oružani napad u Banjskoj, sudi se samo trojici: Vladimiru Toliću, Blagoju Spasojeviću i Dušanu Maksimoviću, dok su ostali u bekstvu. Odgovornost za napad iz septembra 2023. godine, kada je ubijen jedan kosovski policajac i trojica srpskih napadača, preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste - najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Tužilaštvo je zatražilo da se Radoičiću i ostalima koji su u bekstvu sudi u odsustvu, ali je Osnovni sud taj zahtev odbacio kao "neosnovani. Inače, 42 osumnjičenih tereti se za terorizam, teška krivična dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Kosova, dok se Radoičić tereti i za omogućavanje i finansiranje izvršenja terorizma, kao i za pranje novca. Specijalni tužilac je u svom izlaganju naveo da je cilj naoružane grupe Srba, koja je prema njegovim rečima prethodno obučavana u Raški u Srbiji, bio da se sever sa većinskim srpskim stanovništvom pripoji Srbiji. Takođe, advokat porodice ubijenog narednika Bunjakua zatražio je doživotni zatvor za trojicu optuženih. Tolić, Spasojević i Maksimović negiraju optužbe koje im se stavljaju na teret i tvrde da nisu imali nameru da ubiju bilo koga, a kamoli da ujedine sever Kosova sa Srbijom. Kosovo inače optužuje i Srbiju da je stajala iza napada u Banjskoj, što zvanični Beograd negira. Specijalno tužilaštvo Kosova tvrdi da su optuženi imali različite uloge unutar kriminalne grupe, "od organizovanja i vođenja terorističkih aktivnosti do finansiranja i pranja novca". Milan Radoičić je identifikovan kao vođa ove grupe, za kojeg se kaže da je igrao važnu ulogu u koordinaciji napada i kriminalnih aktivnosti. Radoičić se inače nalazi na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva zbog veza sa međunarodnim organizovanim kriminalom i korupcijom. U optužnici Tužilaštvo navodi 34 spisa dokaza, uključujući video-snimke, analize elektronskih uređaja, različite odgovore iz Luksemburga, Bosne i Hercegovine, banaka i raznih institucija, izjave svedoka i drugo. Međunarodna zajednica je oštro osudila napad u Banjskoj i zatražila da se odgovorni privedu pravdi. U međuvremenu je februara ove godine, generalni sekretar NATO-a Mark Rute, izjavio da Alijansa i dalje čeka da Srbija utvrdi odgovornost za napad u Banjskoj.

Dom naroda Parlamenta Federacije BiH potvrdio je na vanrednoj sjednici izmjene zakona o gasovodu "Južna interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska". Južna plinska interkonekcija je planirani gasovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskom plinskom mrežom i LNG terminalom na otoku Krku, čime bi se omogućila diversifikacija izvora snabdijevanja plinom. Izmjene i dopune zakona dolaze u trenutku kada se Federacija BiH suočava s pritiskom rokova koje je postavila Evropska unija u vezi s potpunom obustavom uvoza ruskog plina od januara 2028. godine. Predloženim izmjenama zakona omogućava se uključivanje američkog investitora u realizaciju projekta Južna interkonekcija. Riječ je o kompaniji AAFS Infrastructure and Energy d.o.o., registrovanoj u Sarajevu, koja je u potpunom vlasništvu američke firme AAFS Infrastructure and Energy LLC. Prema obrazloženju Vlade Federacije BiH, osnovna trasa gasovoda ostaje nepromijenjena, ali su predviđeni dodatni odvojci, uključujući i novi krak prema Tuzli. Planirano je da trasa počinje u Travniku, prolazi kroz Tomislavgrad i Posušje, prelazi granicu s Hrvatskom kod Imotskog te se spaja s hrvatskim plinskim sistemom na području Makarske, uz nastavak prema Splitu. Izmjenama zakona izbrisana je ranija odredba prema kojoj je domaća kompanija BH Gas trebala biti nosilac projekta. Iz Vlade FBiH navode da BH Gas i dalje ostaje bitan dio sistema te da ima obavezu razvoja drugih interkonekcija, uključujući sjevernu i zapadnu. Prethodno je zakon usvojio Zastupnički dom Parlamenta Federacije BiH. Bosna i Hercegovina se trenutno snabdijeva isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije, jednim gasovodom od Zvornika do Sarajeva, izgrađenim prije oko četiri decenije. Iz Vlade FBiH ranije su poručili da je Južna interkonekcija jedan od najznačajnijih infrastrukturnih i energetskih projekata za Federaciju BiH i državu BiH, jer direktno utiče na sigurnost snabdijevanja, stabilnost energetskog sistema i ekonomski razvoj. Procijenjena vrijednost izgradnje projekta kreće se između 405 miliona i 810 miliona eura, u zavisnosti od konfiguracije terena, materijala i tehničkih rješenja.

Osnovno državno tužilaštvo u Podgorici odbacilo je krivičnu prijavu koju je Specijalno državno tužilaštvo (SDT) podnelo protiv bivšeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, zbog sumnje da je izvršio krivično delo oduzimanje i uništenje službenog pečata i službenog spisa, prenosi crnogorski medij "Pobjeda". Protiv Milivoja Katnića u toku je sudski proces zbog sumnje da je izvršio krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i zloupotreba službenog položaja.. Radio Slobodna Evropa se obratio Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici kako bi proverio ove navode, ali odgovor još nije stigao. Navodno je zbog nedostatka dokaza odbačena prijava koju je Specijalno državno tužilaštvo podnelo u junu 2025. godine. Zbog čega se sudi Milivoju Katniću?Po nalogu Specijalnog tužilaštva Crne Gore, 14. aprila 2024. godine uhapšeni su bivši glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić i nekadašnji visoki policijski funkcioner Zoran Lazović. Lišeni su slobode zbog sumnje da su učinili krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i zloupotreba službenog položaja. Do hapšenja bivšeg čelnika Specijalnog tužilaštva i bivšeg pomoćnika direktora policije, došlo je na osnovu saradnje Specijalnog državnog tužilaštva sa EUROPOL-om, Agencijom Evropske unije za saradnju organa za sprovođenje zakona. SDT tereti Zorana Lazovića da je formirao kriminalnu organizaciju, čiji su članovi, navodno, bili bivši tužilac Katnić i ranije uhapšeni i suspendovani tužilac Saša Čađenović, koji je bio Katnićev zamenik i koji je optužen da je radio za kriminalni kavački klan. U podgoričkom Višem sudu 9. maja 2025. počelo je suđenje, na kom su sva trojica negirali navode optužnice, uz tvrdnju da se protiv njih vodi “politički proces”. Ko je Milivoje Katnić?Milivoje Katnić bio je Glavni Specijalni tužilac od 2015. godine do početka 2022. godine, a na tu funkciju je došao sa mesta sudije Apelacionog suda. Razrešen je godinu i po dana nakon što je sa vlasti smenjena Demokratska partija socijalista (DPS), koja je vladala trideset godina. Nove vlasti su optuživale Katnića da je progonio opoziciju, a štitio najviše funkcionere DPS-a uključujući i dugogodišnjeg predsednika Mila Đukanovića. Katnić je bio glavni tužilac u slučaju pokušaja terorizma i "državnog udara" 2016. za šta su optužneni ruski i srpski državljani, kao i lideri proruskog Demokratskog fronta - sadašnji predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić i poslanik Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije. Prvostepenom presudom su svi bili osuđeni na višegodišnje kazne zatvora, ali je Apelacioni sud 2021. Godine oborio prvostepenu presudu. U ponovljenom procesu Viši sud ih je sve oslobodio 12. jula 2024.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novu nabavku naoružanja i vojne opreme, ne precizirajući šta će Vojska Srbije nabavljati. "U narednim danima potpisaćemo velike i važne ugovore za dalju nabavku sredstava naoružanja. Očekuju nas važne posete. Napravili smo velike narudžbine", rekao je on na prezentaciji spremnosti Vojske Srbije, kojoj su prisustvovali i politički lideri bh. entiteta Republika Srpska. Najavio je i modernizaciju Vojske - robotizaciju i digitalizaciju. Vučić je ocenio i da je "stanje bezbednosti nešto složenije nego u januaru, zbog delovanja i aktivnosti saveza Tirane, Zagreba i Prištine". "Naše opredeljenje da čuvamo mir i stabilnost nije se promenilo", dodao je on. Vučić poslednjih meseci optužuje Hrvatsku, Albaniju i Kosovo kako njihov sporazum o odbrambenoj saradnji znači vojni savez protiv Srbije, što je iz tih zemalja više puta demantovano. Optužbe na račun tog saveza izneo je i Milorad Dodik, politički lider iz Republike Srpske. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem, Dodik je ocenio da je taj sporazum usmeren "protiv srpskog naroda u celini", te da je "remetilački faktor u pogledu bezbednosti čitavog regiona". "Smatramo da je Republika Srpska ugrožena takvim savezom", dodao je on. Vlasti Hrvatske i Albanije, dve članice NATO-a, kao i Kosova, u više navrata su odbacivali takve optužbe, podsećajući da nije formiran vojni savez već potpisana deklaracija u oblasti odbrane i bezbednosti.

Pet ljudi je ubijeno u utorak u ruskim napadima u često gađanom gradu Dnjepar, kao i jedno dete u gradu Čerkasi, saopštile su ukrajinske vlasti, dok je predsednik Volodimir Zelenski od Nemačke i Norveške dobio obećanja o daljoj podršci. Oko 25 ljudi je povređeno u raketnom napadu u Dnjepru, od čega 10 teško, naveo je regionalni šef Aleksandar Hanža na Telegramu. Vazduhoplovne snage su upozorile na pretnju ruskog balističkog raketnog napada na veliki jugoistočni grad nedaleko od linije fronta. Kasnije u toku dana, u napadu ruskog drona ubijen je osmogodišnji dečak u centralnom gradu Čerkasi, saopštila je regionalna vojna uprava. Navedeno je da je još devet ljudi hospitalizovano, uključujući jedno dete. Novi napadi usledili su dva dana pošto su se Ukrajina i Rusija međusobno optuživale za hiljade napada i druga kršenja 32-časovnog prekida vatre tokom pravoslavnog Uskrsa. Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine i gađala gradove širom zemlje u napadima dronovima i raketama skoro svake noći, pored borbi na frontu na istoku i jugu. Dnjepar je bio meta više puta. Nemački kancelar Fridrih Merc je u Berlinu na konferenciji za novinare rekao da će veze s Kijevom biti podignute na nivo "strateškog partnerstva" s fokusom na odbranu. Posle smanjenja direktne podrške SAD, Nemačka je postala najveći vojni pokrovitelj Ukrajine i, kao i druge zemlje, traži od Ukrajine iskustvo i stručnost u ratovanju dronovima. "Ono što radimo u ovoj saradnji nije samo korisno za odbranu Ukrajine. Takođe je od posebne koristi za nas, za našu bezbednost", rekao je Merc. Dve zemlje su se obavezale da će "jačati saradnju u oblasti protivvazdušne odbrane" i Nemačka je saopštila da će "nastaviti da podržava ukrajinsku industriju dronova, kao i da uspostavlja zajednička preduzeća za proizvodnju dronova". Nemačko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je pristalo da finansira ugovore za nekoliko stotina raketa Patriot američke odbrambene kompanije Rejtion (Raytheon), kao i za, kako je rekao ukrajinski ministar odbrane Mihajlo Fedorov, 36 nemačkih lansera protivvazdušnih raketa IRIS-T. "Ovo je ogromno pojačanje za našu protivvazdušnu odbranu", naveo je Fedorov na X. On je dodao da su se strane dogovorile o paketu odbrambenih mera vrednom četiri milijarde evra (4,7 milijardi dolara). Zelenski je iz Berlina otputovao u Oslo na sastanak s norveškim premijerom Jonasom Gareom Sterom (Gahre Stoere), kao i drugim zvaničnicima i političarima. Norveška vlada je saopštila da će ta zemlje pojačati odbrambenu saradnju, uključujući i proizvodnju ukrajinskih dronova u Norveškoj. "Nastavljamo aktivnu diplomatiju s partnerima kako bismo zaštitili živote i doneli pravi i garantovani mir", napisao je Zelenski na društvenim mrežama. Izvori: AFP, dpa i Reuters

Građani, studenti i novinari okupili su se 14. aprila ispred zgrade televizije N1 u Beogradu u znak podrške nakon smene direktora te televizije Igora Božića. Na skup su pozvala medijska udruženja u Srbiji. Prisutni su i članovi zborova građana i predstavnici opozicije, prenosi agencija Beta. Na protestu je, između ostalih, govorila glumica Jelisaveta Seka Sablić i tužiteljka Bojana Savović. "Mi smo se danas okupili kako bismo branili nezavisne medije i slobodno novinarstvo.. Slobodni mediji su temelj svakog demokratskog društva", rekla je Savović. Sablić je rekla da smatra da joj je dužnost bila da dođe na ovaj protest uz poruku da vlast hoće da ugasi N1 "kao što rade sa kulturom i fakultetima, sa studentima i sa svim onim što je vredno". Na skupu je pročitano i otvoreno pismo zaposlenih na N1. "Zašto je smenjen direktor koji je upravljao redakcijom koja je program učinila gledanim, poverenje javnosti učvrstila, koja je radila profesionalno i vredno uprkos bezbednosnim, psihološkim pritiscima i pretnjama i pod konstatnom baražnom paljbom moćnika. Kakav tačno zaključak treba da izvedemo posle prvog poteza novog rukovodstva?", navodi se, između ostalog, u pismu. Protest ispred televizije N1 u Beogradu održan je i pre nedelju dana zbog zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je tada zabrinutost da odluka o smeni direktora N1 može imati "dalekosežne posledice po nezavisno informisanje u Srbiji". Ovim povodom se tada oglasio i portparol Evropske komisije nadležan za pitanja proširenja Gijom Mersije (Guillaume Mercier) navodeći da institucije u Briselu prate dešavanja u N1 nakon smene Božića. Božića je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, a kasnije je informisan da je "neraspoređen", preneo je N1. Prethodno je 19. februara osnovano preduzeće Adria News Network (ANN) kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group. Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Novi direktor N1 televizije je izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. On je 3. aprila naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. Urednici i novinari N1 i ranije su izrazili bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Group-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Priča o tome otvorena je i nakon što je Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio u avgustu 2025. audio snimak telefonskog razgovora direktora United Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića. Miler i Lučić razgovarali su, prema onome što je objavljeno, o strategiji da se umanji uticaj medija koji kritički izveštavaju o vlasti Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa Vučićem, godinama bez dokaza iznose najrazličitije optužbe na račun N1.

Ministar obrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez razgovarao je u Pentagonu s Danielom L. Zimmermanom, pomoćnikom američkog ministra obrane za međunarodna sigurnosna pitanja, o mogućnostima suradnje u oblasti namjenske industrije, te učešću BiH u mirovnim snagama u Gazi, saopćilo je Ministarstvo obrane BiH 14. aprila. "Sa Zimmermanom je razgovarano i o dodatnom unapređenju saradnje, jačanju partnerstva, mogućnostima suradnje u oblasti namjenske industrije, kao i drugim pitanjima od zajedničkog interesa. Ministar Helez je posebno naglasio značaj suradnje sa saveznom državom Maryland", navodi se u saopćenju. Osim Heleza, delegaciju u službenoj posjeti Sjedinjenim Američkim Državama su i zamjenik ministra obrane Aleksandar Goganović, premijer i dva ministra u Vladi entiteta Federacija BiH, nekoliko načelnika i gradonačelnika, kao i predstavnici kliničkih centara, univerziteta, Vanjskotrgovinske komore i namjenske industrije BiH. Kako je saopćeno, zamjenik ministra obrane Aleksandar Goganović istakao je punu podršku učešću BiH u međunarodnim stabilizacionim snagama u Gazi koje će djelovati pod pokroviteljstvom SAD-a. Naglasio je i važnost nastavka suradnje na nabavci novih helikoptera za Oružane snage BiH u partnerstvu sa SAD-om. Goganović je kazao da je strateško partnerstvo sa SAD-om od ključnog značaja, jer direktno doprinosi očuvanju mira, stabilnosti i sigurnosti svih naroda u BiH. Iz Ministarstva odbrane BiH navode da ove godine bilateralna suradnja između dvije zemlje obuhvata više od 80 zajedničkih aktivnosti, a dosadašnji rezultati uključuju i značajna ulaganja u Oružane snage BiH, uključujući nabavku šest novih američkih helikoptera. Sastanak u Pentagonu dio je šireg nastojanja jačanja strateškog partnerstva između BiH i SAD-a, a iz Ministarstva obrane BiH navode da je partnerstvo sa SAD-om čija kontinuirana podrška ključna za sigurnost i stabilnost BiH. Ministar obrane BiH Zukan Helez najavio je u februaru da BiH planira otvoriti ured namjenske industrije u SAD-u, poslati vojnike u buduću međunarodnu misiju u Gazi i uskoro preuzeti nove američke vojne helikoptere. BiH na američko tržište najviše izvozi oružje i druge proizvode namjenske industrije, koji čine više od 60 posto ukupnog izvoza u tu zemlju. Predsjednik SAD-a Donald Trump predstavio je svoj novi Odbor za mir na ceremoniji u Davosu krajem januara ove godine nakon potpisivanja osnivačke povelje na Svjetskom ekonomskom forumu u Švicarskoj. Za BiH bi eventualno sudjelovanje u misiji u Gazi predstavljalo nastavak politike aktivnog sudjelovanja u međunarodnim mirovnim operacijama, budući da su vojnici iz BiH ranije sudjelovali u NATO misijama u Afganistanu i Iraku. BiH je od 2018. godine u Akcijskom planu za članstvo (MAP) u NATO-u što je posljednja stepenica prije poziva u punopravno članstvo. Posljednjih desetak godina, pozicija i opozicija iz entiteta Republika Srpska protivi se članstvu u NATO-u i zastupaju stav da BiH po ovom pitanju treba slijediti Srbiju koja je proglasila vojnu neutralnost.

Portparol kosovske vlade Arlind Mandžuka (Manxhuka) i poslanik vladajuće partije Pokret Samoopredeljenje Egzon Azemi osuđeni su u utorak na sudu u Prištini na godinu dana i šest meseci zatvora, u ponovljenom postupku zbog podsticanja razdora i netolerancije. U istom predmetu, Ćerim Eljšani (Qerim Elshani) i Edi Zeneljaj takođe su osuđeni na šest meseci zatvora, pošto su proglašeni krivim za zastrašivanje. Osuđeni na Osnovnom sudu u Prištini imaju pravo žalbe u roku od 30 dana Apelacionom sudu. U reakcija posle presude, Azemi je na Fejsbuku (Facebook) napisao da su on i Mandžuka osuđeni "bez ikakvih dokaza od strane zastarelog pravosudnog sistema koji oslobađa srpske teroriste". Njima je suđenje ponovljeno nakon što je Apelacioni sud prošle godine poništio raniju presudu protiv njih, kojom je Mandžuka oslobođeni optužbi, dok su Azemi, Eljšani i Zeneljaj bili osuđeni na po šest meseci zatvora. Za šta su osuđeni Mandžuka i Azemi?U novembru 2023. godine, tužioci su podigli optužnicu protiv Mandžuke i Azemija zbog podsticanja razdora i netrpeljivosti prema sudiji i tužiocu u Prištini. U vreme podizanja optužnice, Mandžuka je bio portparol Pokreta Samoopredeljenje, dok je Azemi bio član te stranke. Prema optužnici, Mandžuka i Azemi su 28. decembra 2022. godine, zloupotrebljavajući svoj službeni položaj putem društvene mreže Fejsbuk, svesno širili i podsticali mržnju i netrpeljivost prema sudiji Mentoru Bajraktariju i specijalnom tužiocu Afrimu Šefkijuu (Shefkiu), posle njihove odluke da promene meru pritvora osumnjičenom Dejanu Pantiću. Ukupno 12 godina zatvora trojici optuženih za napad na kancelarije Izborne komisije KosovaPantić, bivši pripadnik Kosovske policije srpske nacionalnosti, uhapšen je 10. decembra 2022. pod sumnjom za organizovanje "terorističkog napada" 6. decembra na službenike Centralne izborne komisije na severu većinom naseljenom srpskim stanovništvom. Njegov slučaj je izazvao reakcije u zemlji. Prema optužnici, Mandžuka je, između ostalog, na društvenim mrežama pisao "Ova presuda je čin izdaje", "Za koga radi ovaj sud!?" i "Izdajnici zaslužuju metak". Tužioci su tvrdili da su svojim reakcijama Mandžhuka i Azemi preduzeli opasne i podsticajne radnje s tendencijom da utiču ili ometaju rad sudije i tužioca, i da su njihove radnje mogle da poremete javni red i oštete njihov ugled i lični integritet.

Američki istražni organi sprovode istragu protiv transportne kompanije u vlasništvu državljanina Srbije, zbog prevare, objavio je američki televizijski kanal CBS u svojoj emisiji "60 minuta". Kompanija "Super Ego Holdiing" – koja uključuje mrežu komercijalnih transportnih i lizing kompanija sa sedištem u Srbiji i SAD – pod istragom je Federalne administracije za bezbednost motornih prevoznika (FMCSA), zbog sumnji da je poslovala po takozvanoj "kameleon šemi". To podrazumeva da kompanija izbegava odgovornost za prekršaje u bezbednosti saobraćaja gašenjem firme da bi odmah potom registrovala novu kompaniju. Na kamione bi, navode, samo zalepili novo ime firme. "Oni su deo tekuće istrage", rekao je u emisiji "60 minuta" Derek Bars, administrator FMCSA. Prema navodima CBS-a, tokom 2025. godine regulatori su pojačali kontrolu nad stranim komercijalnim vozačima kamiona i lažnim školama za komercijalne vozače, i obećali da će se obračunati s "kameleonskim prevoznicima". Prema podacima američkog Ministarstva saobraćaja, "kameleonski prevoznici" povezani sa kompanijom "Super Ego" zabeležili su gotovo 15.000 bezbednosnih prekršaja i 500 saobraćajnih nezgoda u poslednje dve godine. Kamioni kompanije "Super Ego" počeli su da prevoze teret širom SAD 2019 godine. Tu kompaniju je osnovao srpski preduzetnik Aleksandar Mimić i od tada je izrasla u veliko preduzeće povezano sa više od dvadesetak prevoznika sa sedištem u SAD, sa čvorištima u saveznim državama Ilinois i Florida, i velikim klijentima kao što su Amazon, Walmart, Costco i Poštanska služba Sjedinjenih Država. Pored istrage koju vodi FMCSA, više stotina bivših vozača podnelo je kolektivnu tužbu protiv kompanije "Super Ego" zbog prevare i kršenja ugovora. Novinari emisije "60 minuta" razgovarali su sa sedam vozača koji su im rekli da su menadžeri iz Srbije rutinski skidali stotine do hiljade dolara sa njihove zarade kroz prekomerne naknade za lizing, osiguranje i popravke. U kolektivnoj tužbi taj postupak je okarakterisan kao "šema za prevaru vozača". Bivši vozači "Super Ega" su takođe svedočili da su bili pod pritiskom da voze više sati uz manje sna. Nakon što bi dostigli zakonski limit od 11 sati za volanom, menadžeri u Srbiji bi ilegalno resetovali tahograf (aparat koji beleži aktivnosti vozača) da bi vozačima dali novi set sati. U kompaniji negiraju bilo kakva krivična dela, a advokati "Super Ega" su za CBS rekli da je to lizing kompanija, a ne transportna firma, i da nije odgovorna za postupke povezanih prevoznika i vozača. U Agenciji za privredne registre Srbije Aleksandar Mimić vodi se kao direktor i vlasnik firme "Ego Express DOO" sa sedištem u Beogradu. Firma je osnovana u maju 2018. godine, a osim Aleksandra Mimića se kao direktor navodi i njegov brat Nikola. O Mimiću su mediji u Srbiji pisali i 2025. godine, kada su se pojavile informacije da je "Super Ego" platio pozivnicu na donatorsku večeru Republikanske stranke za delegaciju Srbije na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem. Mimić je u maju prošle godine za televiziju Insajder negirao da je njegova firma platila donaciju, kao i da je na bilo koji način bio uključen u posetu delegacije Srbije. Njegova kompanija je bila donator bivšem državnom tužiocu Arizone Marku Brnoviću za kampanju unutar Republikanske stranke za senatora iz Arizone. U 2021. i 2022. godini "Super Ego Holding" je donirao ukupno 300.000 dolara. Aleksandar Mimić je u intervjuu za Insajder rekao da je sa Brnovićem u prijateljskim odnosima, a njegovu kampanju je donirao jer je to bila šansa da neko u američkom Senatu zastupa interese Srbije.