Poslanici Kosova imaju više od mesec dana da izaberu novog predsednika države, nakon što je Ustavni sud u sredu poništio dekret aktuelne predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine. Osmani je 6. marta donela dekret uz obrazloženje da ispunjava ustavnu obavezu jer predsednik nije izabran najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika. Međutim, Ustavni sud je ocenio da dekret nema pravno dejstvo. U svom obrazloženju Ustavni sud navodi da, ukoliko u roku od 34 dana – računajući od dana stupanja odluke na snagu – poslanici ne izaberu predsednika, Skupština se raspušta i raspisuju izbori. U odluci Ustavni sud navodi da se Skupština Kosova raspušta u tri slučaja: ako se Vlada ne formira u roku od 60 dana od imenovanja mandatara, ako 2/3 poslanika glasa za raspuštanje Skupštine i ako u roku od 60 dana od dana početka procedure, predsednik Kosova nije izabran. "Sud je, uzimajući u obzir specifičan kontekst okolnosti konstituisanja Skupštine 11. februara 2026. godine, procenio da Skupština nije imala na raspolaganju 60 dana, u kom roku je trebalo da se završi postupak izbora predsednika", navodi se u odluci Ustavnog suda. Ova odluka dolazi nakon što je Ustavni sud uveo privremenu meru na dekret predsednice Osmani do donošenja konačne odluke u ovom predmetu. Šefica poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje, Arberie Nagavci, ukazala je da je sud potvrdio da je dekret predsjednice Osmani o raspuštanju parlamenta bio u suprotnosti s Ustavom. Dodala je da se postupci funkcionera moraju voditi "sa visokim stepenom odgovornosti, bez ličnih animoziteta". "Ovaj trenutak treba da posluži kao vrijeme za razmišljanje i angažovanje izabranih predstavnika građana, kako zemlja ne bi ušla u novu krizu i ponovljeni ciklus izbora", napisala je Nagavci na Facebooku. Prema njenim riječima, u narednim danima Samoopredeljenje će raditi na izboru novog predsjednika kako bi se izbjegli novi izbori, ocjenjujući da su oni "nepotrebni i nepravedni". Na odluku Ustavnog suda reagovali su i stručnjaci za politička i pravna pitanja. Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu napisao je na Facebooku da je presudom naglašeno kako ne postoji ustavna norma niti sudska praksa koja obavezuje poslanike da ostanu u sali tokom izbora predsjednika. U međuvremenu, politički analitičar Iljir (Ilir) Deda ocijenio je da je Ustav "jednom zauvijek" razjasnio pitanje izbora predsjednika. "Ukratko, ako ne možete da se dogovorite – bez nametanja, ide se na izbore", rekao je on. Zahtev za ocenu ustavnosti dekreta o raspuštanju Skupštine podneo je premijer Kosova Aljbin Kurti u ime Vlade. Proces izbora predsednika Kosova propao je 5. marta zbog nedostatka kvoruma u Skupštini. Kandidati za predsednika bili su Gljauk (Glauk) Konjufca i Fatmire (Kollcaku) Kolčaku, koje je predložila vladajuća stranka Samoopredeljenje. Za opozicione stranke, dva imena koja je prethodno predložila vlast su neprihvatljiva, te insistiraju na političkom dogovoru ili kandidatu koji je prihvatljiv za sve. Sama Osmani je htela da se kandiduje za drugi mandate ali, ali nije imala podršku političkih stranaka. Prema Ustavu Kosova kandidat za predsednika Kosova mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne osvoji neophodan broj glasova u trećem krugu je dovoljna prosta većina, odnosno najmanje 61 glas uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika. Prema Ustavu, ukoliko izbor ne uspe u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana.

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine utvrdila je 25. marta i uputila Parlamentu Federacije BiH izmjene Zakona o gasovodu "Južna interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska", uz prijedlog da se razmatra i usvoji po hitnom postupku. Izmjenama se u zakon uvodi američki investitor, kompanija AAFS Infrastructure and Energy d.o.o., koja je registrovana u Sarajevu i u potpunom je vlasništvu američkog društva AAFS Infrastructure and Energy LLC, navodi se u saopštenju za javnost. Direktor ove firme je Jesse Binnall, bivši član pravnog tima predsjednika SAD-a Donalda Trumpa, a potpredsjednik Joseph Flynn, čiji brat Michael je bio Trumpov savjetnik za nacionalnu sigurnost. Oni su sredinom januara razgovarali s vlastima u BiH. Dodaje se da je ova kompanija poslala Pismo namjere i ponudu za realizaciju projekta izgradnje gasovoda "Južna interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska". "Pismo namjere i ponuda od strane AAFS potvrđuju ozbiljan interes za ulaganje u ovaj strateški projekt, koji ima za cilj dodatno unaprijediti energetsku sigurnost Federacije BiH i omogućiti privlačenje stranih investicija, uz diversifikaciju izvora snabdijevanja gasom", ističe se. Američka ambasada u Sarajevu pozdravila je odluku Vlade Federacije BiH. U objavi na platformi X poručili su da je riječ o "velikom koraku ka diverzifikaciji snabdijevanja energijom i jačanju ekonomskih veza sa Sjedinjenim Državama", te izrazili očekivanje da će Parlament FBiH uskoro usvojiti izmjene zakona i omogućiti pokretanje projekta. Južna interkonekcija je planirani plinovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskim plinskim sistemom i terminalom ukapljenog plina (LNG) na otoku Krku. Trasa bi počinjala u Travniku u srednjoj Bosni, vodila kroz Tomislavgrad i Posušje u zapadnoj Hercegovini, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom plinskom mrežom na području Makarske, s nastavkom prema Splitu. BiH nema vlastitu proizvodnju plina i snabdijeva se isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije jedinim plinovodom od Zvornika prema Sarajevu koji je izgrađen prije 40 godina. Kako se navodi u saopštenju za javnost iz Vlade Federacije BiH, Južna interkonekcija je "jedan od od najvažnijih infrastrukturnih i energetskih projekata za Federaciju BiH i Bosnu i Hercegovinu, koji direktno utiče na sigurnost snabdijevanja gasom, stabilnost energetskog sistema i ukupni ekonomski razvoj". "Projekat Južne interkonekcije dio je šire strateške inicijative energetske diverzifikacije u Bosni i Hercegovini, koja je pokrenuta uz snažnu podršku međunarodnih partnera, prije svega Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, još ranije su vođeni razgovori sa političkim liderima u Federaciji BiH o potrebi izgradnje novog gasnog pravca koji bi smanjio zavisnost od jednog izvora snabdijevanja i ojačao energetsku sigurnost zemlje", navodi se. Ističe se i kako "Južna interkonekcija nije političko pitanje, već pitanje sigurnosti građana i privrede". "Federacija BiH više ne može sebi priuštiti zavisnost od jednog pravca i jednog dobavljača. Predloženim izmjenama uklanjaju se administrativne prepreke, precizira se institucionalni okvir i ubrzavaju procedure, kako bi se omogućila brža i efikasnija realizacija projekta", dodaje se u u saopštenju za javnost. Inače, dionica na teritoriji Bosne i Hercegovine bila bi duga približno 170 kilometara. Procijenjeni trošak izgradnje iznosi između 405 miliona i 810 miliona eura, ovisno o konfiguraciji terena, materijalima i drugim troškovima. Što je potrebno da bi radovi počeli?Federacija BiH prvo mora dodijeliti koncesiju da bi radovi počeli. Mora se izmijeniti poseban zakon (lex specialis) usvojen početkom 2025. godine, koji izričito navodi BH-Gas kao investitora i oslobađa ga troškova eksproprijacije zemljišta. Bosna i Hercegovina i Hrvatska morale bi potpisati međunarodni sporazum o ovom projektu koji bi morali ratificirati Predsjedništvo BiH i oba doma državnog Parlamenta BiH, te Vlada i Sabor Republike Hrvatske. BiH je tokom 2024. godine uvezla oko 225 miliona kubnih metara plina, prema podacima Agencije za statistiku BiH. Gledano po entitetima, Republika Srpska potroši oko 30 miliona kubnih metara, a ostatak Federacija BiH.

Ukrajina je rano u sredu lansirala stotine dronova na ruske mete, pogodivši važnu luku tokom intenziviranja borbi dok su mirovni pregovori izgleda zastali uprkos pokušaju Kijeva da ih oživi na Floridi prošlog vikenda. Prema ruskom Ministarstvu odbrane, skoro 400 ukrajinskih dronova lansirano je na više od 10 ruskih regiona i anektirano Krimsko poluostrvo, za šta mnogi kažu da je najveći ukrajinski pokušaj napada od izbijanja rata pre nešto više od četiri godine. Ukrajinski plotun, koji je usledio dan pošto je više od 500 ruskih dronova i raketa bilo poslato na regione širom Ukrajine, pogodila je jedan od najvećih ruskih terminala za izvoz nafte. Prema rečima guvernera Lenjingradske oblasti, u ruskoj luci Ust-Luga na Baltičkom moru izbio je požar usled tog napada. "Vatra se trenutno gasi", napisao je Drozdenko na Telegramu, dok su video snimci koje su napravili korisnici na ruskim i ukrajinskim Telegram kanalima prikazivali stubove dima koji se dižu iz objekta, ključnog mesta za izvoz nafte i gasa na Baltičkom moru. Ukrajinska služba bezbednosti potvrdila je napad, navodeći da je to "pokl" Kijeva Rusiji na Dan Službe bezbednosti Ukrajine (SBU). Ukrajinske vojne snage saopštile su da je ruski ledolomac "Purga" pogođen u brodogradilištu u gradu Viborgu, takođe u Lenjingradskoj oblasti, više od 900 kilometara od ukrajinske granice. "Bio je pripremljen da služi Graničnoj službi Federalne službe bezbednosti (FSB) Ruske Federacije. Takvi brodovi obavljaju funkcije i ledolomca i vojnog broda", navodi se u saopštenju objavljenom u sredu. Ruske vlasti zasad odmah komentarisale napad, mada je Drozdenko rekao da je krov stambene zgrade u Viborgu oštećen, upozoravajući na više dolazećih dronova i moguće smanjenje brzine interneta u tom području. Novi napadi usledili su nakon sličnih napada u ponedeljak koji su primorali Ust-Lugu i drugu veliku luku u Finskom zalivu, Primorsk, da obustave izvoz sirove nafte i goriva na jedan dan. Kijev je pojačao napade na rusku energetsku infrastrukturu usled strahova da bi porast cene nafte i privremeno ublažavanje američkih sankcija Rusiji zbog sukoba na Bliskom istoku mogli da stimulišu ekonomiju Moskve i dodatno podstaknu njenu vojnu invaziju. S druge strane, najmanje četiri osobe su poginule, a 27 je povređeno u poslednja 24 sata u ruskim napadima u istočnom Donjeckom i Dnjepropetrovskom regionu Ukrajine i južnom Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, koje je delimično okupirala Rusija. U severnoj Černigovskoj oblasti Ukrajine, najmanje 150.000 ljudi je u sredu ostalo bez struje posle napada na lokalni energetski objekat. Skoro 150 ruskih dronova je navodno lansirano na teritoriju Ukrajine. Estonija i Letonija, koje se graniče s ruskim oblastima Lenjingrad i Pskov, prijavile su upade dronova s ruske teritorije. Estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna rekao je da je dron pogodio lokalnu elektranu, ali "nije bio usmeren" na tu zemlju. "Ovo je konkretna posledica ruskog agresorskog rata", napisao je Cahkna na X. U incidentu nije bilo žrtava niti štete na elektrani. Nekoliko dana ranije, Ukrajina je pokušala da oživi mirovne pregovore s Rusijom koje podržavaju SAD, pošto su razgovori zastali posle više rundi održanih početkom godine. Tim visokih zvaničnika iz Kijeva, uključujući Rustema Umerova, Kirila Budanova, Davida Arahamiju i Serhija Kislicu, sastao se u nedelju na Floridi s američkom delegacijom u kojoj su bili specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i zet predsednika Donalda Trampa (Trump) Džared Kušner (Jared Kushner). Obe strane su navele da su se razgovori uglavnom fokusirali na bezbednosne garancije, a jedini rezultat je izgleda "moguća" dalja razmena zatvorenika između Rusije i Ukrajine, koju je najavio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posle razgovora. Zelenski je dodao da je jasno da su SAD koncentrisane na svoj rat s Iranom. On je ranije sugerisao da je Moskva osetila "nekažnjivost", dok se globalna pažnja uglavnom prebacila na rat SAD i Izraela s Iranom. Kremlj je prošle nedelje saopštio da su trilateralni razgovori između Vašingtona, Moskve i Kijeva na "situacionoj pauzi". Dodao je da se Rusija nada da će se novi razgovori održati čim "američki partneri" budu mogli da posvete više pažnje ukrajinskom pitanju. Tramp nastoji da okonča rat u Ukrajini otkako je stupio na dužnost u januaru 2025. godine, ali su Moskva i Kijev i dalje udaljeni po ključnim pitanjima, uključujući kontrolu nad ukrajinskom teritorijom u Donbasu, dok Rusija ne pokazuje spremnost za kompromis. "Voleo bih da (ruski) predsednik (Vladimir) Putin i predsednik Zelenski sednu i postignu dogovor", rekao je Tramp u utorak. "Mislim da se približavaju, ali to govorim već neko vreme."

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos će se krajem narednog meseca suočiti sa pitanjima evropskih poslanika u vezi sa navodima o njenoj saradnji sa bezbednosnim strukturama bivše Jugoslavije. Za 20. april zakazan sastanak Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), na kojem će nastupiti Kos. Evropska narodna partija (EPP), kao najveća politička grupacija u Evropskom parlamentu, zatražila je vanredno saslušanje. Međutim, kako je rečeno Radiju Slobodna Evropa (RSE) umesto posebne sednice, biće održan redovni sastanak Odbora za spoljne poslove, koji će zameniti ranije planirani sastanak od 16. marta. Taj sastanak, iako planiran nedeljama unapred, Kos je otkazala pozivajući se na opterećen raspored. Otkazivanje je usledilo neposredno nakon što su se pojavile nove informacije o njenoj biografiji. Evropska komesarka za proširenje iz Slovenije našla se pod optužbama da je bila saradnica jugoslovenske tajne policije, kolokvijalno poznate kao UDBA nakon što je 10. marta u prostorijama Evropskog parlamenta promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igora Omerze. U ovoj knjizi su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Marta Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Evropska komisija negira da je Kos sarađivala sa bezbednosnim strukturama bivše države. Zvaničnici Komisije se pozivaju na opsežan i temeljit proces provere tokom njene nominacije od strane Slovenije za funkciju komesarke. "Evropski parlament je odobrio njeno imenovanje u istom procesu kao i za svih 27 komesara. Odbor za pravna pitanja EP-a proučio je njenu izjavu o interesima i nije utvrdio sukob interesa. Evropska komisija nema daljih komentara", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije 13. marta. Uprava državne bezbednosti (UDBA, kolokvijalno Udba) formirana je u Jugoslaviji ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata, 1946. godine, a 1966. je preimenovana u Službu državne bezbednosti. UDBA je bila ozloglašena zbog uloge u progonu političkih neistomišljenika u Jugoslaviji u godinama posle Drugog svetskog rata, dok je značajan deo njenih aktivnosti u decenijama koje su usledile bio usmeren na praćenje i delovanje protiv pripadnika dijaspore koji su označeni kao protivnici interesa Jugoslavije. Optužbe da je Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije prvi put su se pojavile 2024. tokom saslušanja za potvrdu njenog imenovanja kao slovenačke kandidatkinje za evropsku komesarku. Kos redovno negira ove optužbe, a novo zasedanje za 20. april biće prva prilika da se ona izjasni nakon novih činjenica koje su objavljene u knjizi, čime je izazvan novi talas optužbi.

Vlada Severne Makedonije navela je nije bilo zvaničnog sajber incidenta, nakon što su tragovi ruske hakerske grupe "Fancy Bear" – koju američke i britanske institucije povezuju s ruskom vojnoobaveštajnom službom GRU – pronađeni u elektronskim adresama povezanim s domenima makedonske vlade, Vojske Severne Makedonije i Ministarstva odbrane. Grupa međunarodno povezanih nezavisnih stručnjaka za sajber bezbednost Crtl Alt Intel navela je u izveštaju da je sredinom marta uspela da pristupi folderima na serveru ruske hakerske grupe i da je Fancy Bear kompromitovao vladine i vojne subjekte širom Severne Makedonije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske, Grčke i Srbije – uključujući elektronske adrese povezane s četiri članice NATO-a. U izveštaju se navodi da je imejl s domenom gov.mk takođe kompromitovala ruska hakerska grupa. Makedonska vlada je na upit RSE da li je njena elektronska pošta hakovana i da li je takav napad prijavljen Nacionalnom centru za odgovor na kompjuterske incidente MKD-CIRT, odgovorila da da nema zvaničnog sajber incidenta, već samo pominjanja adresa elektronske pošte koje se smatraju javno dostupnim podacima, a ne lozinki ili sličnih poverljivih informacija. "U vesti, odnosno izveštaju, pominju se imejl adrese, ali ne i kredencijali, koje hakeri kontinuirano prikupljaju (često iz javno dostupnih izvora) za potencijalne buduće napade. Shodno tome, kao i u okviru nadležnosti Generalnog sekretarijata Vlade, Nacionalnom CIRT-u nije prijavljen incident. Vlada preduzima kontinuirane aktivnosti na poboljšanju sajber bezbednosti i proaktivno prati sve informacije", odgovorila je Vlada za RSE. Registracija lažnog domena govmk.comDan nakon što je RSE ukazao Vladi Severne Makedonije na nalaze u izveštaju, deo koji se odnosi na kompromitovanu vladinu elektronsku poštu nestao je iz prvobitno objavljene verzije. Ben Foland, istraživač u Ctrl Alt Intelu, objasnio je za RSE da je reč o grešci objavljenoj na blogu. "Severna Makedonija je bila snažna meta Fensi Bera, oni čak su registrovali domen govmk.com da bi se predstavljali kao MK za upotrebu u fišing kampanjama. U dnevniku žrtava videli smo žrtvu s domenom mail.govmk.com. Naveli smo da je bila jedna žrtva s gorepomenutog domena, iako to nije bila stvarna žrtva iz Severne Makedonije. Videli smo žrtve iz MK preko proksija na drugim mestima u kampanji", rekao je Foland. Međutim, u izveštaju je ostalo navedeno sedam adresa, od kojih je pet povezano s Vojskom Severne Makedonije (mil.mk) i dve s Ministarstvom odbrane (mod.gov.mk). Obrazloženje je da su izvučene iz "liste kontakata" koja pripada stvarnim žrtvama tog napada. "To pokazuje da su makedonske imejl adrese izvučene s liste kontakata drugih stvarnih žrtava. One dolaze iz grčkog Ministarstva odbrane", objasnio je Foland. Makedonsko Ministarstvo odbrane navodi da stručna lica 24 sata dnevno prate bezbednosnu situaciju domena Ministarstva odbrane i Vojske. "Do ovog trenutka Ministarstvo odbrane i Vojska nemaju podatke o curenju informacija iz imejlova ministarstva i Vojske. Podatak da su identifikovani mejlovi na domenima mil.mk i mod.gov.mk ne mora da znači da su napadnuti", navelo je Ministarstvo odbrane. Ministarstvo je u izjavi za RSE dodalo da se u pomenutom tekstu ne pominje konkretna kampanja, već da su pronađeni folderi hakerske grupe. "Kao institucije odgovorne u ovom polju, posebno od početka rata u Ukrajini, one su u kontinuitetu podložne sajber napadima (neovlašćeni pristup, fišing napadi itd.) u pokušaju pristupa relevantnim podacima. Radi zaštite od te vrste napada, redovno se sprovodi obuka zaposlenih zajedno sa kolegama iz drugih državnih institucija, kao i uz pomoć savezničkih zemalja", navelo je Ministarstvo odbrane. Ministarstvo digitalne transformacije navelo je da se u imejl adresama pomenutim u izveštaju ne nalaze kompromitovani kredencijali ili dokazi o neovlašćenom pristupu vladinim sistemima. "S obzirom na to da nije potvrđen incidenta, nisu evidentirane direktne posledice po informacione sisteme, integritet podataka ili dostupnost usluga. U izveštaju se domeni mil.mk i mod.gov.mk pojavljuju u kontekstu krađe adresara, što znači da se radi o kontakt adresama izvučenim iz adresara, a ne o ugroženim korisničkim nalozima. Međutim, sve relevantne informacije iz otvorenih izvora se kontinuirano prate i analiziraju kao deo proaktivnog monitoringa", odgovorilo je ministarstvo za RSE. U izveštaju Ctrl Alt Intel navodi da je sredinom marta ta grupa uspela da pristupi folderima na serveru ruske hakerske grupe. Na serverima hakerske grupe pronađeno je više od 2.800 imejlova, izvučenih iz vladinih i vojnih baza. Ukradeno je više od 240 kompleta korisničkih kredencijala, uključujući lozinke i kodove za dvofaktorsku autentifikaciju, a 140 adresa je tiho preusmereno na imejl adresu koju kontrolišu napadači, navodi se u izveštaju. Više od 11.500 imejl adresa izvučeno je iz adresa žrtava, mapirajući čitave komunikacione mreže, dodao je Ctrl Alt Intel. Na meti hakerske grupe povezane s ruskom vojnoobaveštajnom službom našlo se i Ministarstvo odbrane Srbije. Na serverima Fancy Beara su, prema podacima Ctrl Alt Intela, pronađeni dokaze da su, između ostalog, ruski hakeri prikupljali podatke s imejl adresa iz tri srpske državne institucije.

Osnovni sud u Novom Pazaru odredio je 24. marta pritvor u trajanju do mesec dana dvojici studenata Državnog univerzitet u tom gradu na jugozapadu Srbije, potvrdila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) njihova pravna zastupnica Maida Toković. Studenti Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović uhapšeni su 22. marta pod sumnjom da su "pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije", a Osnovni sud u Novom Pazaru je u utorak zatražio od nadležnog suda da im se odredi pritvor do 30 dana. "Sud je prihvatio taj predlog", rekla je Toković. Ona je kazala da je pravni tim osumnjičenih uložio žalbu na tu odluku. Ocenila je da je obrazloženje Tužilaštva za određivanje pritvora Ziljkiću i Marjanoviću "u celosti neopravdano". Kako kaže, njima dvojici su u nedelju pretreseni stanovi i tom prilikom je policija oduzela i poslala na veštačenje laptopove, mobilne telefone i nosače digitalnih podataka. "Obrazloženje Osnovnog javnog tužilaštva, koje je sud u celini prihvatio, bilo je da bi njih dvojica trebalo da budu u pritvoru iz razloga što postoji opasnost da će da utiču na dokazni materijal koji se nalazi u MUP-u. To je nezakonito i nelogično i predstavlja potcenjivanje rada MUP-a i organa krivičnog gonjenja", kaže Maida Toković. Studenti su osumnjičeni za kršenje člana 320 Krivičnog zakonika, koji predviđa kazne od jedne do pet godina zatvora, dok je u težim slučajevima zaprećena kazna od dve do deset godina. Prema rečima Maide Toković, za krivično delo koje se dvojici studenata stavlja na teret je neophodno da je oružje za izvršenje spremno ili u izradi, a prilikom pretresa njihovih stanova policija nije pronašla "ni praćku". Ona je ocenila da postupak protiv dvojice studenata predstavlja "politički progon" zbog njihovog učešća u studentskim blokadama tokom 2024. i 2025. godine. Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović su saslušani ranije u utorak, a ispred zgrade suda i tužilaštva bilo je nekoliko desetina građana koji su došli da podrže studente, dok su objekat obezbeđivale jake policijske snage. Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru su, zajedno sa kolegama na državnim fakultetima širom Srbije, mesecima blokirali nastavu, u okviru masovnih protesta zbog smrti 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sasu novembra 2024. godine. Građani i studenti su protestima zahtevali krivičnu i političku odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS). Vlast SNS-a negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju. Studenti iz Novog Pazara postali su simbol studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz tog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Studenti u blokadi su na početku zahtevali da vlast objavi kompletnu dokumentaciju u vezi sa tragedijom u Novom Sadu, da se prekinu pravosudni procesi protiv uhapšenih na protestima, da nadležne institucije identifikuju i kazne ljude koji su fizički napadali studente, kao i da država poveća budžet za fakultete za 20 odsto. Organizacije studenata koje vode proteste su u maju 2025. saopštile da vlast nije ispunila nijedan od tih zahteva. Tada su postavile i peti zahtev – da se u Srbiji raspišu vanredni parlamentrani izbori. Šef države i član Predsedništva SNS-a Aleksandar Vučić tada je odbio da raspiše izbore. Mesec dana posle Vučić je ličnom predsedničkom odlukom pomilovao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke (SNS) koji su optuženi da su bejzbol palicama pretukli studentkinju u Novom Sadu. Istovremeno, pred sudom u Novom Sadu se vodi proces protiv šestoro studenata i političkih aktivista koji su takođe optuženi za pokušaj rušenja ustavnog poretka. Oni su uhapšeni u Novom Sadu, na severu zemlje, 14. marta 2025. godine, dan uoči velikog antivladinog protesta u Beogradu. Prethodno je na nekoliko kanala sa nacionalnom pokrivenošću emitovan tajno snimljen snimak njihovog razgovora u prostorijama opozicionog Pokret slobodnih građana u Novom Sadu. Nakon više meseci provedenih u zatvoru, šestoro aktivista prebačeno je u kućni pritvor. Tužilaštvo za ista krivična dela tereti još šestoro omladinskih aktivista koji nisu trenutno u Srbiji i za kojima je raspisana poternica.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država prihvatila je zahtev kompanije MOL i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), saopštio je MOL u utorak, 24. marta. Kako se navodi u saopštenju ove mađarske kompanije, rok za pregovore je produžen za dva meseca, do 22. maja. "Produženje licence koje je odobrio OFAC omogućava stranama da finalizuju ugovor o kupoprodaji", navodi se u saopštenju MOL-a. Za ovu transakciju potrebna su odobrenja, između ostalih, OFAC‑a i Vlade Srbije. Radio Slobodna Evropa (RSE) je ovim povodom poslao hitan upit OFAC-u. Do objavljivanja vesti odgovor nije stigao. NIS se našao pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva i u toku su pregovori mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela. Sankcije su deo širih napora da se Rusiji onemogući da finansira rat u Ukrajini. Početak primene sankcija NIS-u je više puta odlagan, da bi 9. oktobra bile u potpunosti implementirane. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u.

Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković sastao se 24. marta u Washingtonu sa Brendanom Hanrahanom, visokim zvaničnikom Biroa za evropska i evroazijska pitanja američkog State Departmenta. Konaković je zahvalio Sjedinjenim Američkim Državama na, kako je naveo, kontinuiranoj podršci Bosni i Hercegovini, posebno u jačanju institucija, sprovođenju reformi i očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Tokom susreta, ministar je naglasio da političke podjele, blokade i opstrukcije i dalje usporavaju rad institucija u BiH i predstavljaju izazov za stabilnost. Istakao je da je za napredak nužno zajedničko djelovanje domaćih institucija kako bi se očuvala funkcionalnost države i osigurao napredak prema EU i NATO‑u. Hanrahanu je prenio i, kako je rekao, zabrinutost zbog kampanja pojedinih secesionističkih aktera i njihovih lobista, koje šire lažne narative o navodnim napadima muslimana na kršćane u BiH. Konaković je izdvojio i ekonomske prioritete zemlje, posebno privlačenje investicija i jačanje poslovne klime. Kao strateški projekat naglasio je Južnu gasnu interkonekciju, navodeći da ona donosi energetsku sigurnost, ali i šire razvojne mogućnosti i saradnju s američkim partnerima. Hanrahan je ponovio dugoročnu opredijeljenost SAD‑a za očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Bosne i Hercegovine. Poručio je da su mir i stabilnost u BiH i regiji Zapadnog Balkana od strateške važnosti za Washington, te naglasio potrebu saradnje domaćih političkih aktera na reformama. Američki zvaničnik izrazio je i podršku projektima koji jačaju ekonomsku i energetsku otpornost BiH, uključujući Južnu gasnu interkonekciju, te istakao važnost diverzifikacije energetskih izvora.

Članovi američkog Kongresa izrazili su zabrinutost pošto je administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) preduzela dodatne korake kako bi omogućila da više ruskih isporuka nafte stigne do globalnih tržišta uprkos postojećim sankcijama. Demokrate i republikanci podjednako zahtevaju odgovore nakon što je Ministarstvo finansija SAD prošle nedelje proširilo privremenu meru kojom se dozvoljava prodaja i isporuka ruske sirove nafte koja je već bila utovarena na tankere, praktično oslabivši sprovođenje sankcija u osetljivom trenutku u ratu Rusije protiv Ukrajine. Taj korak – proširen naknadnom merom Ministarstva finansija nekoliko dana kasnije kojom je produženo i razjašnjeno ovlašćenje za istovar tih pošiljki do aprila – usledio je u trenutku dok su globalna tržišta nafte u previranju zbog sukoba s Iranom, što prema rečima zvaničnika administracije, zahteva kratkoročnu fleksibilnost kako bi se sprečili skokovi cena. Međutim, članovi Kongresa tvrde da te mere rizikuje da Kremlju donesu finansijsku korist baš dok se suočava s pritiskom na bojnom polju. Vodeći demokrata u Predstavničkom domu za spoljnu politiku Gregori Miks (Gregory Meeks) i republikanac Don Bejkon (Bacon) poslali su dvostranačko pismo ministru finansija Skotu Besentu (Scott Bessent) i državnom sekretaru Marku Rubiju (Marco), zahtevajući detalje, upozoravajući da bi odluka mogla da potkopa nacionalnu bezbednost SAD. Oni su naveli da je dozvoljavanje prodaje tih tereta širom sveta već omogućilo Rusiji da generiše "milijarde dodatnih prihoda od fosilnih goriva", nazivajući to loše tempiranim podsticajem za ruskog predsednika Vladimira Putina. "Ovaj rat može da se završi samo kada Putin shvati da se u ovom ratu ne može pobediti ili da je previše skup", rekao je Bejkon za RSE. "Ublažavanje sankcija čini suprotno. Administracija traži kratkoročnu dobit, ali to dolazi s dugoročno lošim posledicama", dodao je on. Republikanci podeljeni, ali sve zabrinutijiDeo republikanaca podržao je argument administracije da je potez privremen i usko definisan. Međutim, izgleda da ima sve više glasova koji se tome protive. Republikanski senator Čak Grasli (Chuck Grassley je u izjavi za RSE otvoreno rekao da je čak i kratkotrajno ublažavanje sankcija "pogrešan potez", upozoravajući da "svaki dolar" od prodaje nafte pomaže u potpirivanju rata Rusije. Republikanac Majk Rodžers (Mike Rogers), predsednik Odbora za oružane snage Predstavničkog doma, takođe je naglasio da svako olakšanje sankcija mora biti strogo ograničeno – dok je istovremeno izneo šire upozorenje o strateškim rizicima ublažavanja pritiska na Moskvu. "Privremeno ublažavanje ruskih energetskih sankcija zaista mora biti privremeno", rekao je Rodžers prošle nedelje, dodajući da ako Putin odbije da pregovara, "pritisak na ruskog diktatora mora da se poveća". Rodžers je takođe naglasio da je ulog veći od energetskih tržišta, ukazujući na ulogu Rusije na globalnom nivou. "Jasno je da Putin nije naš prijatelj. On je protivnik", rekao je Rodžers, upozoravajući da Moskva aktivno pomaže Iranu da usavrši taktiku korišćenja dronova i, prema izveštajima, pruža obaveštajne podatke o gađanju američkih snaga. On je upozorio da bi svaka percepcija slabljenja odlučnosti mogla imati posledice. "Vladimir Putin tumači nedostatak američke odlučnosti kao priliku. Ne bi trebalo da mu je pružimo", rekao je Rodžers. Demokrate su u otišle dalje, povezujući odluku o sankcijama Rusiji sa širom kritikom Trampove spoljne politike. Demokratski senator Mark Keli (Kelly) rekao je u ponedeljak da Rusija izrasta u jasnog dobitnika i porasta cena nafte i ublaženih ograničenja. "Veliki pobednik... Rusija", rekao je on. Demokratski senator Dik Darbin (Dick) u izjavi za RSE prošle nedelje rekao je da je taj potez "užasna odluka", navodeći da praktično daje Moskvi više resursa za nastavak rata. Vođa demokratske manjine u Senatu Čak Šumer (Chuck Schummer) optužio je administraciju da pomaže protivnicima. "Ukidanje sankcija Iranu i Rusiji kako bi mogli da napadnu naše trupe i naše saveznike... to je definicija iz rečnika za reč 'tupavo'", rekao je Šumer. Rat u Iranu komplikuje sliku Promena mera usledila je tokom sukoba s Iranom koji je podigao cene nafte i promenio geopolitičke odnose. Članovi Kongresa ukazuju na izveštaje da Rusija pomaže Teheranu – uključujući obaveštajne podatke i taktiku za dronove – dok su napadi koje podržava Iran usmereni na američko osoblje na Bliskom istoku. Ta dinamika je pojačala zabrinutost da bi popuštanje pritiska na Moskvu moglo imati direktne posledice po američke snage. U posebnom pismu koje je prošle nedelje predvodio demokrata iz Predstavničkog doma Bil Kiting (Bill Keating) tvrdi se da politika administracije prema Iranu "direktno koristi" Rusiji ekonomski i vojno. Negativna reakcija kongresmena počinje i da se pretvara u zakonodavne akcije. Demokratski senator Ruben Galego predstavio je mere za ukidanje privremenih dozvola za naftu, zahtevajući nedeljno javno polaganje računa o ruskim prihodima od izvoza koji su omogućeni tom politikom, kao i formalnu osudu odluke administracije. Ti napori odražavaju širi pritisak u Kongresu – koji obuhvata obe stranke – da se pooštre sankcije i zatvore rupe u zakonu koje omogućavaju da se nastavi ruski izvoz energenata. 'Uski' korakZvaničnici administracije, međutim, insistiraju da je potez ograničen po obimu i trajanju. "Ovo je svesno kratkoročan korak", rekao je jedan visoki zvaničnik za RSE, naglašavajući da se mera primenjuje samo na rusku naftu koja je već "na vodi" i praktično zaglavljena zbog ograničenja nametnutih sankcijama. Prema rečima zvaničnika, ovlašćenje omogućava da te pošiljke stignu do kupaca, ali "ne otvara vrata novoj ruskoj proizvodnji ili dugoročnoj trgovini". "Cilj je jednostavno da se spreči iznenadni šok u snabdevanju u vreme kada iranski sukob već opterećuje globalna energetska tržišta", rekao je zvaničnik. Zvaničnici su takođe odbacili tvrdnje da taj potez donosi značajne koristi Moskvi. "To nije značajan prihod za Kremlj", rekao je jedan zvaničnik, nazivajući ga "uskim i vremenski ograničenim ovlašćenjem". Ministar energetike Kris Rajt (Chris Wright) slično je branio ublažavanje sankcija, rekavši da administracija balansira pritisak na protivnike s potrebom da zaštiti američke potrošače tokom perioda povećane globalne nestabilnosti. Ipak, kongresmeni kažu da ključna pitanja ostaju nerešena – uključujući da li će mera biti produžena, koliko će se strogo sprovoditi postojeća ograničenja cena i zašto Kongres nije unapred obavešten. Miks i Bejkon su zatražili formalne odgovore u roku od nekoliko dana. S intenziviranjem dvostranačkog pritiska i dodatnim potezima Ministarstva finansija prošle nedelje koje su proširile obim mera, ono što je počelo kao tehničko prilagođavanje energetskim tržištima brzo postaje politička i strateška žarišna tačka u Vašingtonu.

Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke i predsjednik Pokreta sigurna Srpska (PSS), pušten je iz pritvora u Policijskoj stanici Stara Gradiška i na putu je za Banjaluku. Potvrdila je to Radio Slobodna Evropa portparolka PSS-a, Mirjana Radanović. Stanivuković je u noći između 23. i 24. marta priveden na Graničnom prelazu Stara Gradiška, u povratku iz Budimpešte, te je nakon višečasovnog pretresa priveden i zadržan u prostorijama policije. U Policijskoj upravi brodsko-posavskoj nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa povodom hapšenja Stanivukovića. Nije poznat zvaničan razlog njegovog zadržavanja u Hrvatskoj. Predsjednik Vlade Republike Srpske, Savo Minić, objavio je na mreži X da će od hrvatskog MUP-a tražiti konkretan razlog zadržavanja Stanivukovića. Banjalučki gradonačelnik je kasno 23. marta na Instagramu objavio da ga hrvatska policija, kako je naveo, po 14. put u posljednjih nekoliko mjeseci temeljito kontroliše na granici, te da je "gotovo izvjesno" da će ga cijelu noć zadržati na graničnom prelazu.

Ukrajina je saopštila u utorak da je Rusija lansirala 426 dronova i raketa dok su mirovni pregovori na "situacionoj pauzi" usled sukoba na Bliskom istoku. Najmanje četiri osobe su poginule, dok su desetine ranjene u noćnom ruskom napadu koji je pogodio nekoliko regiona širom zemlje, saopštile su ukrajinske vlasti. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je posle ruskog napada da su "napori za oporavak u toku", napominjući da je "šteta prijavljena u 11 regiona". "Još jedna noć ruskog terora protiv Ukrajine", napisao je na X ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha posle napada. "Kada Rusija ne uspe na bojnom polju i ne može da nametne svoju volju za pregovaračkim stolom, pribegava teroru protiv civila", naveo je Sibiha. "Tipične metode ruskih kriminalaca." Prema regionalnim vlastima, dve osobe su poginule, a 11 je povređeno u istočnoj Poltavskoj oblasti, gde su oštećene stambene zgrade i hotel. U jugoistočnoj Zaporoškoj oblasti, u kombinovanom napadu dronovima i raketom poginula je jedna osoba a povređeno pet, rekao je šef regionalne vojne administracije Ivan Fedorov. Ruski dron je takođe pogodio prigradski voz u Harkivskoj oblasti, usmrtivši 61-godišnjeg putnika, navodi regionalno tužilaštvo. U istočnom ukrajinskom gradu Dnjepar, višespratna zgrada je pogođena u jutarnjem napadu, pri čemu je povređeno najmanje osam ljudi, od kojih su dve u teškom stanju. Sibiha je rekao da se "pritisak na Rusiju mora pojačati bez odlaganja" i pozvao na pooštravanje sankcija Moskvi X. Moldavska predsednica Maja Sandu osudila je ruski napad kao "ratni zločin – i napad na sve nas". "Noćni udari prekinuli su ključnu energetsku vezu Moldavije s Evropom. Alternativne rute su uspostavljene, ali situacija ostaje krhka. Rusija jedina snosi odgovornost", napisala je Sandu na X. Prema podacima ukrajinskim vazdušnim snagama, Rusija je lansirala 34 rakete i 392 drona, uključujući sedam balističkih projektila Iskandera, 23 krstareće i četiri navođene rakete vazduh-vazduh. Ukrajinska vojska navodi da su njene vazduhoplovne snage presrele 365 dronova i 25 raketa. U noćnom obraćanju samo nekoliko sati pre ruskog napada, Zelenski je, pozivajući se na obaveštajne izveštaje, upozorio na mogući ruski napad velikih razmera i pozvao građane da budu na oprezu. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njegove snage tokom noći presrele 55 ukrajinskih dronova, dan pošto je Ukrajina pogodila rezervoar goriva u baltičkoj luci Primorsk, najvećem zapadnom čvorištu za izvoz nafte u zemlji. Poslednji napadi su usledili pošto je Rusija objavila da su trilateralni razgovori između Vašingtona, Moskve i Kijeva, usmereni na okončanje rata u Ukrajini, na "situacionoj pauzi" zbog početka rata u Iranu. "Ovo je situaciona pauza, iz očiglednih razloga", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da se Moskva nada da će se pauza završiti i da će se održati nova runda razgovora, čim "naši američki partneri" budu mogli da posvete više pažnje ukrajinskom pitanju. Uz izveštaj Reutersa

Dvadeset četvrtog marta obeležava se 27. godišnjica početka NATO bombardovanja srpskih vojnih i policijskih ciljeva u bivšoj Jugoslaviji kako bi se zaustavilo nasilje srpskih snaga nad Albancima na Kosovu. Bombardovanje je počelo 24. marta 1999. godine i trajalo je 78 dana. Pokrenuto je nakon neuspelih pokušaja međunarodne zajednice da ubedi bivšeg srpskog lidera Slobodana Miloševića na prekid vatre. "Ako predsednik [jugoslovenski Slobodan] Milošević nije spreman da napravi mir, mi smo spremni da ograničimo njegove sposobnosti da vodi rat protiv Kosovara", rekao je tadašnji američki predsednik Bil Klinton (Bill Clinton). Nakon toga, generalni sekretar NATO Havijer Solana (Javier) odobrio je vazdušne napade. Ova kampanja je predstavljala prvi put da je NATO koristio vojnu silu bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. U kampanji je učestvovalo oko hiljadu aviona koji su delovali iz vazduhoplovnih baza u Italiji i Nemačkoj, kao i nosač aviona USS Teodor Ruzvelt, stacioniran u Jadranskom moru. Avioni su izveli više od 38.000 letova, od kojih 10.484 borbena, bez ijednog poginulog među saveznicima. Tokom vazdušne kampanje, uništene ili teško oštećene bile su kasarne i vojne jedinice u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu, kao i sistemi komande i kontrole, protivvazdušne odbrane, energetska i komunikaciona infrastruktura i drugo. Na kraju kampanje, predsednik Klinton je rekao da su zahtevi međunarodne zajednice ispunjeni, uključujući: povlačenje srpskih snaga sa Kosova, uspostavljanje bezbednosnih snaga pod vođstvom NATO i povratak Kosovara svojim domovima. "Mogu da izvestim američki narod da smo ostvarili pobedu - za sigurniji svet, za naše demokratske vrednosti i za jaču Ameriku", rekao je Klinton. Bombardovanje je zaustavljeno dan nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Ovim sporazumom, pregovaranim između NATO i jugoslovenskih vojnih zvaničnika, jugoslovenske snage su se povukle sa Kosova i formirana je međunarodna mirovna misija pod vođstvom NATO. Beograd je imao 11 dana da izmesti svojih 40.000 pripadnika bezbednosnih snaga izvan Kosova. KFOR, mirovna misija pod vođstvom NATO-a, započela je raspoređivanje 12. juna 1999. godine. U početku je brojala oko 50.000 vojnika, dok danas ima 4.767 pripadnika iz 33 zemlje sveta. Rat je završen sa oko 13.000 poginulih; hiljadama nestalih - od kojih se više od 1.600 i dalje vodi kao nestalo; stotinama hiljada izbeglica - od kojih se većina vratila; i hiljadama oštećenih ili uništenih objekata.

Zvaničnici Evropske unije (EU) poručili su vlastima u Beogradu povodom posete ruskog ministra pod sankcijama da je Brisel redovno "kristalno jasan" kada su u pitanju veze sa Rusijom. Odnosi s Rusijom, kažu zvaničnici EU, ne mogu biti uobičajeni s trenutnim režimom i u kontekstu ničim izazvane i neopravdane ruske agresije protiv Ukrajine. "To uključuje uzdržavanje od sastanaka na visokom nivou sa ruskim zvaničnicima", izjavio je portparol Evropske komisije u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). Ruski ministar za ekonomski razvoj Maksim Rešetnjikov boravio je prošle nedelje u Beogradu, gde se sastao i s predsednikom države Aleksandrom Vučićem. Rešetnjikov, koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije i SAD, najavio je održavanje sednice Mešovitog komiteta za saradnju Rusije i Srbije u aprilu u Beogradu. "Srbija je podnela zahtev za članstvo u EU. EU želi da računa na Srbiju kao pouzdanog evropskog partnera koji deli zajedničke principe, vrednosti, bezbednost i prosperitet, i potrebno nam je da nas Srbija uveri u svoj strateški smer", podvukao je portparol Evropske komisije. Poslednji put Rešetnjikov je boravio u Beogradu u oktobru 2024. godine. Istovremeno je u srpskoj prestonici bila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja je zbog toga otkazala susret sa tadašnjim premijerom Milošem Vučevićem. Srbija je od 2012. godine zemlja kandidat za punopravno članstvo u EU. Pregovore o članstvu otvorila je 2014. godine. Međutim, već četiri godine Srbija nije napredovala u procesu, uglavnom zbog odnosa sa Rusijom. Srbija se nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o restriktivnim merama prema Rusiji kao odgovor na agresiju protiv Ukrajine. EU redovno poziva Srbiju da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.

Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez najavio je da će krajem maja Oružane snage BiH dobiti dvije bespilotne letjelice TB2 Bayraktar i nekoliko manjih dronova. Helez je 23. marta kazao da su letjelice trebale stići u martu, ali da je, kako je kazao, "zbog određenih okolnosti u regionu sve prolongirano za maj". "Sve je davno bilo završeno, ali imali smo problem plaćanja poreza na dodanu vrijednost (PDV). To je bilo sporno, sad smo sve riješili i krajem maja očekujemo da će dronovi biti sastavni dio Oružanih snaga", kazao je Helez na konferenciji za novinare u Sarajevu. Helez se u julu prošle godine potvrdio da će Oružanim snagama BiH biti donirane dvije bespilotne letjelice Bayraktar TB2, koje su ustupile Oružane snage Turske na osnovu bilateralne saradnje sa BiH. Modernizaciju Oružanih snaga BiH, osim starosti kadra i ograničenog budžeta, sputavaju i političke podjele, pa, osim helikoptera koje su donirale Sjedinjene Američke Države, nema drugih letjelica.