Novinarska udruženja u Srbiji izrazila su sumnju da su Instagram nalozi jednog broja medija koji kritikuju vlast u Srbiji privremeno ili trajno ugašeni usled sinhronizovanog elektronskog napada. Medijske i studentske organizacije zatražile su hitnu reakciju domaćih institucija i Evropske unije. Tri naloga na društvenoj mreži Instagram, koji su u vlasništvu redakcije Nova, privremeno su suspendovana, dok je nalog portala nedeljnika Radar na istoj mreži ugašen, objavila je 18. januara Televizija N1. Instagram nalozi nova.rs_portal, nova.rs_showbiz i nova.rs_sport, kao i privatni nalog administratora stranica dobili su obaveštenje da je nalog suspendovan na 180 dana zbog kršenja pravila zajednice, kao i da je neophodno preduzeti određene akcije kako ne bi bili trajno ugašeni. Nalozi Nova već su bili na udaru početkom januara, kada su bili izloženi botovskom napadu preko lažnih profila. To se ogleda u naglom i neuobičajenom povećanju broja pratilaca u veoma kratkom vremenskom periodu. Za samo nekoliko sati, broj pratilaca na zvaničnom Instagram nalogu Nova skočio je sa 204.000 na više od 244.000, što predstavlja jasan indikator veštačkog i neprirodnog rasta, a kroz nekoliko dana pao je za skoro 30.000. Veštački i nekontrolisan rast i pad broja pratilaca predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik za naloge na društvenim mrežama. Takve aktivnosti mogu dovesti do toga da platforma označi nalog kao sumnjiv, ograniči mu vidljivost ili ga u krajnjem slučaju trajno ugasi bez obzira na to što sam nalog nije inicirao niti podsticao takav rast. Televizija N1 objavila je i da su suspendovani i nalozi posmatračke misije CRTA, grupe građana za ljudska prava Osnažene, kao i da su obrisani Instagram i Fejsbuk nalozi muzičke grupe Beogradski sindikat. Udruženje novinara Srbije (UNS) je zatražilo je od policije i Tužilaštva da hitno utvrde ko stoji iza napada na Instagram profile medija. Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) podsetilo je da su u proteklom periodu suspendovani ili ugašeni i nalozi redakcija Autonomija, VOICE i Zoomer. To udruženje ocenilo je da sistematski napadi na medijske naloge na društvenim mrežama predstavljaju novu formu pritiska i cenzure, podsećajući da se dešavaju u kontekstu sve učestalijih pritisaka na nezavisne medije, uključujući pretnje, kampanje diskreditacije i represiju. "Radi se o koordinisanim pokušajima digitalne sabotaže koji ciljaju nezavisne medije koji kritički izveštavaju o stanju u društvu i događajima od javnog interesa", saopštilo je NDNV. NDNV traži hitnu istragu relevantnih organa o okolnostima botovskih napada i suspenzija medijskih naloga, kao i efikasnu zaštitu medijskih radnika i nezavisnih medija od digitalnih sabotaža i manipulacija. "NDNV zahteva transparentno delovanje kompanije Meta i drugih digitalnih platformi, sa jasnim objašnjenjima o razlozima suspenzije i o koracima koji će biti preduzeti da se zaštite profesionalni medijski nalozi", dodaje NDNV. Studenti beogradskih fakuleta u blokadi objavili su u nedelju da je počelo gašenje profila koji su im pružali podršku u poslednjih godinu dana, ukazujući da je u akciji "Raspiši pobedu" krajem decembra studente potpisima podržalo skoro 400.000 građana Srbije. "Cenzura po političkom nalogu ima ime i miriše na najmračnije periode 20. veka", objavili su studenti u blokadi. Opoziciona demokratska stranka (DS) saopštila je da se obratila se Evropskoj komisiji, departmanu DG connect, i kompaniji Meta Platforms povodom organizovanog gašenja profila nezavisnih medija i pojedinaca u Srbiji. DS je u saopštenju navela da očekuje hitnu reakciju evropskih institucija i kompanije Meta kako bi se, kako je navela, sprečila dalja zloupotreba digitalnih platformi kao instrumenta političke represije. "Režim sistematski radi na gašenju i ovih kanala komunikacije, koristeći koordinisane masovne prijave bot-mreža i zloupotrebu mehanizama platformi", dodala je DS. Potpredsednik opozicione stranke Srbija centar Slobodan Cvejić optužio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića za napad botova koji je prouzrokovao privremeno gašenje Instagram naloga medija. "Vučić se najviše plaši istine, pa je, očigledno po njegovom nalogu, nastavljeno uklanjanje svih šumova koji će mu smetati u pripremi sledećih izbora. Pitanje je samo da li će uspeti da sprovede plan stavljanja pod kontrolu najznačajnijih nezavisnih televizija", naveo je Cvejić. Evropske institucije i globalne novinarske organizacije prethodne godine saopštile su da se povećava režimski pritisak i kontrola nezavisnih medija u Srbiji od kada su pre godinu dana počeli studentski i građanski protesti u Srbiji. Na masovnim demonstracijama traži se odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Studentske organizacije u maju su zatražile i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio je zahtev za izbore. Istovremeno su šef države i funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke odbacili odgovornost za pogibiju u Novom Sadu. Međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF) saopštila je krajem prošle godine da su od 1. novembra 2024. medijski radnici u Srbiji bili žrtve najmanje 89 fizičkih napada, što je najveći broj napada. "Sloboda medija u Srbiji je ugrožena, kao i naše pravo da budemo informisani o događajima u ovoj zemlji kandidatkinji za članstvo u Evropskoj uniji, uključujući poštovanje prava na okupljanje od strane vlasti", saopštio je RSF. Evropski parlament u oktobru je doneo rezoluciju u kojoj oštro kritikuje Vladu Srbije po pitanju medijskih sloboda. U dokumentu se navodi da je više novinara napadnuto ili im je uskraćena zaštita dok su izveštavali o protestima. Na listi Svetskog indeksa slobode medija Reportera bez granica za 2025. Srbija zauzima 96. mesto među 180 zemalja i teritorija.

Države članice NATO-a koje su se našle na meti američkih tarifa zbog podrške Danskoj u vezi sa Grenlandom upozorile su da najava uvođenja tarifa može ugroziti odnose među saveznicima i imati dalekosežne posledice. "Pretnje tarifama potkopavaju transatlantske odnose i nose rizik opasne silazne spirale. Nastavićemo da budemo ujedinjeni i koordinisani u našem odgovoru. Posvećeni smo očuvanju našeg suvereniteta", navodi se u zajedničkom saopštenju Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Švedske i Velike Britanije. Ove države su ponovile posvećenost jačanju bezbednosti na Arktiku i ocenile da vojna vežba "Arctic Endurance", sprovedena sa saveznicima, odgovara toj potrebi i, prema njihovim navodima, ne predstavlja pretnju ni za jednu zemlju. "U potpunosti smo solidarni sa Kraljevinom Danskom i narodom Grenlanda. Nadovezujući se na proces započet prošle sedmice, spremni smo da se uključimo u dijalog zasnovan na principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta, iza kojih čvrsto stojimo", navodi se u saopštenju osam država članica Alijanse. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je 17. januara da će od februara uvesti tarife od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja zbog njihovog protivljenja postupanju Vašingtona prema Grenlandu. Ova najava naišla je na oštre osude evropskih država. Za večernje sate u nedelju, 18. januara, najavljen je hitan sastanak ambasadora država članica Evropske unije (EU). Očekuje se da ambasadori tokom sastanka iznesu stavove svojih vlada, ali se ne očekuje donošenje konkretnih odluka. Iz kabineta francuskog predsednika Emanuela Makrona potvrđeno je da će Francuska zatražiti aktiviranje takozvanog evropskog "instrumenta protiv prisile" u slučaju da Sjedinjene Američke Države uvedu tarife. Šta je "EU instrument protiv prisile?"Reč je o instrumentu Evropske unije u oblasti trgovinske i spoljne politike koji omogućava EU da odvraća, reaguje i suprotstavi se ekonomskoj prisili trećih zemalja prema celoj Uniji ili njenim državama članicama. Instrument se može aktivirati ukoliko treća zemlja koristi trgovinske, investicione ili druge ekonomske mere kako bi izvršila pritisak na EU ili neku državu članicu da promeni određenu politiku ili odluku, odnosno ako takve mere neopravdano ometaju suverene izbore EU ili država članica. Instrument je stupio na snagu u decembru 2023. godine, ali do sada nijednom nije aktiviran. Zašto Tramp preti tarifama?Američki predsednik najavio je tarife za neke evropske države jer su se one javno protivile njegovom nastojanju da preuzme kontrolu nad Grenlandom i slale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i NATO prisustvu. Danska je, zajedno sa savezničkim državama, sprovela koordinisane vojne vežbe na Grenlandu s ciljem jačanja bezbednosti u Arktiku. Ove vežbe su preduzete u saradnji sa savezničkim državama. Danska je 14. januara počela da šalje pojačanja i raspoređuje vojne snage na Grenland, gde su se uključile i druge evropske zemlje, među kojima države koje su sada na meti američkih tarifa.

Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske usvojili su ostavku Save Minića s funkcije predsjednika Vlade Republike Srpske, čime je završena 29. posebna sjednica parlamenta, javlja RTRS. Uskoro bi trebalo da zasjeda Kolegij Narodne skupštine na kome će se utvrditi termin i dnevni red naredne posebne sjednice, o izboru nove Vlade RS. Minić je 15. januara vratio mandat, a vršilac dužnosti predsjednika Republike Srpske Ana Trišić Babić ga je obavijestila da će ponovo biti predložen za mandatara. Minića je za premijera imenovala Narodna skupština RS 2. septembra prošle godine. Mandat za sastavljanje Vlade mu je deset dana prije toga dao Milorad Dodik. Ovakav postupak bio je sporan za grupu poslanika Parlamenta Bosne i Hercegovine koji su 9. septembra podnijeli apelaciju Ustavnom sudu BiH za ocjenu te odluke. Naime, Dodiku je početkom avgusta oduzet mandat predsjednika RS, nakon što ga je Sud BiH pravosnažno osudio na kaznu godinu dana zatvora (koju je on kasnije otkupio) i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija, te stoga nije ni mogao da predloži Minića za mandatara. Prema entitetskom Ustavu, predsjednik RS predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsjednika Vlade. Vladajuća koalicija u RS tvrdila je tada da je mandatara predložio Dodik, kao entitetski predsjednik, iako on to formalno-pravno nije bio nakon pravosnažne presude i odluke Centralne izborne komisije BiH kojom mu je oduzet mandat. Dodik je tada i dalje tvrdio da je predsjednik RS, ali se kasnije predomislio te je Narodna skupština RS kao v.d. ove funkcije imenovala Anu Trišić Babić, Dodikovu dugogodišnju savjetnicu. Ustavni sud BiH je već u novembru prošle godine raspravljao o ustavnosti nove Vlade RS, ali su naveli da će odluku donijeti na idućoj sjednici, koja bi trebalo da bude održana iduće sedmice. Šta kaže Ustav RS?Predsjednik Republike predlaže kandidata za predsjednika Vlade u roku od 10 dana od dana usvajanja ostavke, izglasavanja nepovjerenja ili prestanka mandata prethodnoj Vladi zbog raspuštanja ili skraćivanja mandata Narodne skupštine. Nova Vlada mora biti izabrana u roku od 40 dana od dana predlaganja kandidata za predsjednika nove Vlade.

Novi detalji o brutalnom obračunu iranskih vlasti s protestima nastavili su da pristižu 18. januara, nakon što je zvaničnik iranskog pravosuđa rekao novinarima da će za one koji se budu smatrali "neprijateljski nastrojenima" uslijediti "najteže islamske kazne". Asghar Jahangir, portparol iranskog pravosuđa, rekao je na konferenciji za novinare 18. januara da će sudije imati slobodne ruke pri izricanju kazni demonstrantima. Njegove izjave dolaze nakon sedmice u kojoj je Washington izgledao kao da odustaje od vojne akcije protiv Teherana, nakon uvjeravanja da demonstranti neće biti suočeni sa smrtnom kaznom. U međuvremenu, ljudi koji napuštaju Iran i dalje za Radio Farda, servis Radija Slobodna Evropa, iznose detalje o životu unutar zemlje. Rođaci 42‑godišnjeg Mohsena Rashidija, demonstranta, naveli su da je iskrvario do smrti nakon što su ga sigurnosne snage upucale u nogu. Dodali su da su bili prisiljeni platiti hiljade dolara kako bi dobili njegovo tijelo. U drugom intervjuu, penzioner koji je napustio Iran 17. januara izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je "osjećaj ratnog stanja potpun — noću… oružane snage nasumično zaustavljaju automobile. Provjeravaju cijelo vozilo, kao i mobilne telefone". Veliki broj povreda okaIranski oftalmolog koji je nedavno napustio zemlju izjavio je za Radio Farda( Iranski servis Radija Slobodna Evropa), da se bolnice teško nose s liječenjem svih povrijeđenih u protestima te da su ljekari pod ogromnim pritiskom zbog velikog broja povreda oka. "Postoje izvještaji da su sigurnosne snage iz bolnica odvodile ranjene pacijente", rekao je ljekar. Njegovo svjedočenje slijedi ranije navode o tome da su očne klinike preopterećene pacijentima usljed najvećih protesta u Iranu u posljednjih nekoliko godina. Tokom protesta pod sloganom "Žene, život, sloboda" u periodu 2022–2023, Radio Slobodna Evropa je također izvještavao o brojnim slučajevima u kojima su sigurnosne snage namjerno ciljale oči demonstranata tokom gušenja protesta. Iranski građanin koji je nedavno putovao u Tadžikistan izjavio je za dopisnika tadžikistanskog servisa Radija Slobodna Evropa da su sigurnosne snage i dalje prisutne na ulicama s "borbenim oružjem" nakon masovnih protesta. U međuvremenu, novi snimci iz Irana navodno prikazuju kako vladine i paravojne snage u civilu napadaju građane koji su se sklonili u stambene zgrade u Teheranu. Na snimcima, koje Radio Slobodna Evropa nije mogao nezavisno potvrditi, vidi se upotreba vatrenog oružja, pendreka, mačeta, palica i lasera. Najnoviji dokazi o obračunu pojavili su se nakon intervjua u kojem je predsjednik Trump izjavio da je "vrijeme da se potraži novo rukovodstvo u Iranu". Trump je za Politico, u izjavama objavljenim 17. januara, rekao da je iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Khamenei, kriv za "potpuno uništenje zemlje i upotrebu nasilja na nivoima kakvi nikada ranije nisu viđeni". Ranije ove sedmice, Trump je izgledao kao da odgađa vojni udar na Iran, rekavši novinarima da su iranske vlasti pristale da zaustave pogubljenja demonstranata. Dana 17. januara, Khamenei je ponovio tvrdnju da su Sjedinjene Američke Države potaknule proteste u Iranu i za stradanja okrivio Trumpa. "Američkog predsjednika smatramo krivim za žrtve, štetu i klevetu koju je nanio iranskom narodu", rekao je u godišnjem govoru povodom vjerske svečanosti. Protesti počeli zbog ekonomskih razlogaNajnoviji izazov teokratskoj vladi izbio je 28. decembra 2025. godine, kada su demonstranti izašli na ulice zbog oslabljene iranske ekonomije, prije nego što su protesti prerasli u antivladine demonstracije. Norveška organizacija Iran Human Rights potvrdila je najmanje 3.428 smrtnih slučajeva demonstranata od strane sigurnosnih snaga, dok je američka organizacija HRANA potvrdila broj od 3.090 poginulih, uključujući 2.885 demonstranata, uz više od 22.000 hapšenja. Sam Khamenei je priznao da su hiljade ljudi ubijene. Organizacije za ljudska prava upozoravaju da je stvarni broj vjerovatno veći zbog internetske blokade uvedene od 8. januara, koja je ozbiljno otežala napore provjere. Internetska ograničenja su nakratko ukinuta 17. januara, ali je monitoring grupa NetBlocks saopštila da se čini da je blokada ponovo uvedena kasnije tokom dana. Podrška iz inostranstvaDemonstranti su dobili široku podršku na ulicama i na događajima u brojnim američkim i evropskim gradovima i drugdje. Iranski filmski autor Jafar Panahi uputio je hitan apel na dodjeli Evropskih filmskih nagrada u Berlinu da svijet "reaguje" na obračun vlasti. "Ako svijet danas ne reaguje na ovo otvoreno nasilje, u opasnosti neće biti samo Iran, već čitav svijet", rekao je tokom ceremonije otvaranja. "Nasilje koje ostane bez odgovora postaje normalizirano. A kada se normalizira, ono se širi. Postaje zarazno." Panahi, koji se ranije suočio sa zatvorskom kaznom u Iranu, obećao je da će se vratiti u tu zemlju kako bi nastavio pozivati na slobodu. Uz izvještaje Reutersa i dpa

Lideri država pogođenih američkim tarifama poručili su da se "neće zastrašiti pretnjom" koju je najavio predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp (Trump). Tamp je izjavio da će od februara uvesti tarife od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja, zbog protivljenja postupanja Vašingtona prema Grenlandu. On je 17. januara u objavi na društvenoj mreži Truth Social saopštio da će se Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Holandija i Finska suočiti sa novim tarifama, koje će biti povećane na 25 odsto od 1. juna ako se ne postigne sporazum o kupovini Grenlanda. Premijer Velike Britanije Kir Starmer (Keir Starmer) ocenio je najavu američkog predsednika kao "potpuno pogrešnu". "Naš stav o Grenlandu je vrlo jasan – on je deo Kraljevine Danske, a njegova budućnost je stvar Grenlanđana i Danaca", naveo je šef britanske vlade u saopštenju. "Primena tarifa prema saveznicima radi ostvarivanja kolektivne bezbednosti NATO saveznika je potpuno pogrešna. Naravno, ovo ćemo direktno razmotriti sa američkom administracijom", dodao je on. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je da "zastrašivanje ili pretnje neće uticati na odlučnost Evrope da obezbedi mir, bilo u Ukrajini, na Grenlandu ili bilo gde drugde u svetu". "Pretnje carinama su neprihvatljive i nemaju mesta u ovom kontekstu. Evropljani će odgovoriti jedinstveno i koordinisano ukoliko se potvrde. Osiguraćemo očuvanje evropskog suvereniteta", napisao je francuski predsednik na društvenoj mreži X. Premijer Švedske Ulf Kristerson (Kristersson) naveo je da Evropljani "neće dozvoliti ucenjivanje". "Samo Danska i Grenland odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda", rekao je švedski premijer dodajući da će uvek zastupati interese svoje zemlje i savezničkih partnera. On je naveo da je ovo pitanje koje se tiče mnogo više zemalja od onih koje je izdvaja američki predsednik, te da Švedska trenutno vodi intenzivne razgovore sa drugim zemljama EU, Norveškom i Ujedinjenim Kraljevstvom o koordinisanom odgovoru. Ambasadori EU će 18. januara održati hitan sastanak nakon što je američki predsednik zapretio uvođenjem tarifa pojedinim evropskim državama saveznicimima, potvrđeno je iz Evropskog saveta. Koordinaciju kolektivnog odgovora na najnoviju najavu tarifa najavio je i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta (Costa). Na konferenciji za novinare u Paragvaju, neposredno nakon Trampove objave, podvukao je da će Evropska unija (EU) "uvek biti čvrsta u odbrani međunarodnog prava, počev od država članica EU". U subotu, 17. januara uveče, čelnici ključnih evropskih institucija izdali su saopštenje u kojem su istakli da prethodno koordinisana danska vežba, sprovedena sa saveznicima, odgovara na potrebu jačanja arktičke sigurnosti i ne predstavlja pretnju bilo kome. "EU je u potpunosti solidarna sa Danskom i narodom Grenlanda. Dijalog ostaje neophodan i posvećeni smo nadogradnji procesa koji je prošle nedelje započet između Kraljevine Danske i SAD-a", naveli su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta. "Tarife bi potkopale transatlantske odnose i rizikovale opasnu spiralu napetosti. Evropa će ostati ujedinjena, koordinisana i posvećena očuvanju svog suvereniteta", dodali su. Američki predsednik najavio je tarife za neke evropske države jer su se one javno protivile njegovom nastojanju da preuzme kontrolu nad Grenlandom i slale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i NATO prisustvu. Danska je, zajedno sa savezničkim državama, sprovela koordinisane vojne vežbe na Grenlandu s ciljem jačanja bezbednosti u Arktiku. Ove vežbe su preduzete u saradnji sa savezničkim državama. Danska je 14. januara počela da šalje pojačanja i raspoređuje vojne snage na Grenland, gde su se uključile i druge evropske zemlje, među kojima države koje su sada na meti američkih tarifa. Najava tarifa usledila je istog dana kada su u Danskoj i na Grenlandu održani protesti protiv Trampovog zahteva da se arktički otok preda SAD-u, poručujući da Grenland mora imati pravo da sam odlučuje o svojoj budućnosti. Tramp tvrdi da je Grenland od ključnog značaja za bezbednost SAD-a zbog strateške lokacije i bogatstva mineralnih resursa, i nije isključio mogućnost upotrebe sile da ga preuzme. Trampove ponovljene izjave o Grenlandu izazvale su diplomatsku krizu između SAD-a i Danske, obe osnivačice NATO saveza, i naišle su na široku osudu u Evropi.

Demonstranti u Danskoj i na Grenlandu protestovali su u subotu protiv zahtjeva predsjednika Donalda Trumpa da se arktički otok prepusti Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), poručivši da se Grenlandu mora ostaviti pravo da sam odlučuje o svojoj budućnosti. Trump tvrdi da je Grenland od ključnog značaja za sigurnost SAD-a zbog svoje strateške lokacije i velikih mineralnih resursa te nije isključio mogućnost upotrebe sile kako bi ga preuzeo. Evropske zemlje su ove sedmice, na zahtjev Danske, uputile vojno osoblje na otok. U Kopenhagenu su demonstranti skandirali"Grenland nije na prodaju" i nosili transparente s porukama poput "Ne znači ne" i "Ruke dalje od Grenlanda", dok su, noseći crveno-bijelu zastavu teritorije, marširali prema ambasadi SAD-a, piše Reuters. Neki od učesnika nosili su crvene kačkete nalik na Trumpove kačkete sa sloganom "Make America Great Again" (Učinimo Ameriku ponovo velikom), ali s izmijenjenim natpisom: "Make America Go Away" (Neka Amerika ode). U glavnom gradu Grenlanda, Nuuku, stotine demonstranata predvođenih premijerom Jensom‑Frederikom Nielsenom nosile su zastave i slične transparente dok su se kretali prema američkom konzulatu. Prošli su pored novoizgrađenog objekta u koji Washington planira preseliti konzulat — koji se trenutno nalazi u crvenoj drvenoj zgradi s četiri zaposlena. Organizatori procjenjuju da je protestu u Kopenhagenu prisustvovalo više od 20.000 ljudi — brojka približna ukupnom broju stanovnika Nuuka — iako policija nije objavila zvanične podatke. Protesti su održani i u drugim dijelovima Danske. "Veoma sam zahvalna na ogromnoj podršci koju mi Grenlanđani dobijamo… istovremeno šaljemo poruku svijetu da se mora probuditi", izjavila je Julie Rademacher, predsjednica organizacije Uagut, koja okuplja Grenlanđane u Danskoj. Trumpove ponovljene izjave o Grenlandu izazvale su diplomatsku krizu između SAD-a i Danske, obje osnivačice NATO saveza, i naišle su na široku osudu u Evropi. Teritorija s oko 57.000 stanovnika, kojom se vijekovima upravljalo iz Kopenhagena, od 1979. godine ima značajnu autonomiju, ali i dalje ostaje dio Danske, koja je nadležna za odbranu i vanjsku politiku te finansira veliki dio administracije. Prema podacima danskih vlasti, oko 17.000 Grenlanđana živi u Danskoj. Svih pet stranaka izabranih u parlament Grenlanda u konačnici se zalažu za nezavisnost, ali se razilaze po pitanju njenog vremena, te su nedavno poručile da bi radije ostale dio Danske nego se priključile SAD-u.

Evropska komisija ponovila je zahtev vlastima Srbije da istraže da li je tokom antivladinog protesta u Beogradu 15. marta 2025. godine korišćen zvučni top. "Kao što je već navedeno, očekujemo brzu, transparentnu i verodostojnu istragu o navodima o upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata", navela je press-služba Evropske komisije. Novi poziv institucija u Briselu povodom mogućeg korišćenja zvučnog topa, koje vlasti u Beogradu demantuju, usledio je nakon što su evropski mediji ponovo aktuelizovali ovo pitanje. Portal "Politico" objavio je 15. januara da su srpske obaveštajne službe u saradnji sa ruskom Federalnom službom bezbednosti (FSB) testirale zvučne topove na psima u okviru istrage tvrdnji demonstranata da je tokom protesta 15. marta korišćeno zvučno oružje. Zvaničnici Evropske komisije potvrdili su da su upoznati sa "zabrinjavajućim izveštajima". "Odnosi sa Rusijom ne mogu se odvijati kao i obično, posebno kada je reč o bezbednosti", poručeno je iz press-službe Evropske komisije, uz podsećanje da, prema evropskim standardima ljudskih prava, vlasti imaju obavezu da zaštite učesnike okupljanja od povreda i nasilja. Radio Slobodna Evropa (RSE) je u aprilu 2025. pisao o izveštaju FSB-a, koji je tada predstavio predsednik Srbije Aleksadar Vučić. Vučić je rekao da je istraga ruske službe, koja je za eksperiment "koristila pse", zaključila je da na protestu u Beogradu nije korišćeno nedozvoljeno oružje "zvučni top". U izveštaju, koji je tada objavljen na sajtu Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), navodi se da su zvučni uređaji koje poseduju srpski policijski organi testirani na psima na poligonu BIA-e. U izveštaju se navodi da tokom ispitivanja "biološki objekti nisu pokazali nelagodnost", kao i da tri dana posle testiranja nisu uočene promene u njihovom stanju. "Na osnovu dobijenih rezultata može se doneti kategorički zaključak da zvučni uređaji nisu primenjeni tokom protesta 15. marta", naveo je predsednik Srbije predstavljajući izveštaj o kojem se ruska služba nije oglašavala. Srpske vlasti su nakon svedočenja demonstranata i optužbi da je na protestu 15. marta u Beogradu upotrebljeno nedozvoljeno zvučno oružje, tražile da ruski istražitelji sprovedu "nezavisnu istragu". Pored ruskog FSB-a, vlasti Srbije su pozvale i američki Federalni istražni biro (FBI) da sprovede nezavisnu istragu. Nema informacija, međutim, kako je FBI odgovorio vlastima Srbije. Studenti u blokadi, koji od pogibije 16 ljudi u Novom Sadu predvode masovne proteste u Srbiji tražeći odgovornost vlasti za tragediju, su istragu incidenta na demonstracijama 15. marta uvrstili na listu zvaničnih zahteva. Do danas, međutim, nema zvaničnih informacija šta je izazvalo strah i paniku više hiljada demonstranata koji su se tokom odavanja pošte žrtvama novosadske nesreće naglo razbežali sa kolovoza - pred naletom, kako su opisali, jakih i neobičnih zvukova i vibracija. Usledila su brojna svedočenja i o zdravstvenim tegobama u danima nakon protesta – poput vrtoglavice, nesvestice, mučnine, povišenog pritiska, problema sa sluhom. Vlasti su u početku negirale da poseduju zvučni top, ali su kasnije priznale da policija ima sonične uređaje, uz tvrdnju da oni "nikada nisu upotrebljeni". Evropska unija je neposredno nakon događaja zatražila istragu povodom navoda demonstranata. Istragu o incidentu vodi i Evropski sud za ljudska prava, pravosudna institucija Saveta Evrope. "Zvučni top" spada u grupu nesmrtonosnog oružja koje se može koristiti u policijske i vojne svrhe – za kontrolu nereda, odbijanje napada ili komunikaciju na velikim udaljenostima.

Proces ponovnog brojanja jedne trećine biračkih mjesta na prijevremenim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra već u prvim danima donio je uočljive promjene u broju glasova koje su dobili kandidati za zastupnike. Prema saopštenju Centralne izborne komisije (CIK) o stanju brojanja zaključno s današnjim danom u 10 sati, proces ponovnog brojanja, koji je započeo 13. januara, do sada je završen u 19 opština, a ponovno je prebrojano 316 biračkih mjesta od ukupno 914. Iako je ponovnim brojanjem obuhvaćen tek dio biračkih mjesta, promjene u broju glasova koje su kandidati dobili unutar političkih stranaka već su vidljive. Kandidati s najvećim promjenama u broju glasova u velikim strankamaOd četiri političke stranke koje su osvojile najviše glasova na prijevremenim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra, najizraženije promjene u broju glasova kandidata nakon početka djelimičnog ponovnog brojanja zabilježene su u Demokratskoj partiji Kosova (PDK). Izvor: Centralna izborna komisija (preuzeto 17. januara 2026.)Demokratska partija Kosova (PDK) Fetah Paçarizi – −2.202 glasaNait Hasani – −1.115 glasovaArianit Çollaku – −852 glasaKujtim Gashi – −800 glasovaLuljeta Veselaj Gutaj – −679 glasovaEnver Hoxhaj – −669 glasovaXhavit Haliti – −595 glasovaFadil Demaku – −526 glasovaLinda Nebiu – −248 glasovaDitjona Statovci – −81 glas Pokret Samoopredjeljenje (LVV) Vendenis Lahu – −248 glasovaDafina Alishani – −236 glasovaEjup Maqedonci – −228 glasovaFiliz Mustafa – −221 glasValon Ramadani – −168 glasovaAdelina Stublla – −164 glasaAlbin Kurti – −142 glasaArbër Rexhaj – −125 glasovaRea Krasniqi – −121 glasDrita Pajaziti – −59 glasova Demokratski savez Kosova (LDK) Xhavit Uka – −518 glasovaDriton Selmanaj – −264 glasaAnton Quni – −215 glasovaVisar Azemi – −206 glasovaAlban Zogaj – −33 glasaLumir Abdixhiku – −28 glasovaFlorian Dushi – −28 glasovaSamidin Xheladini – −26 glasovaXhafer Gashi – −18 glasovaQëndrim Softoli – −18 glasova Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Besnik Krasniqi – −106 glasovaTringa Morina – −82 glasaEdmond Hoxha – −79 glasovaBurim Ramadani – −52 glasaPal Lekaj – −33 glasaZafir Berisha – −31 glasDiellza Fetoshi – −28 glasovaIlirjana Mehmetaj – −28 glasovaDreni Kastrati – −24 glasaPrekë Prekaj – −23 glasa Eugen Cakolli iz Kosovskog demokratskog instituta izračunao je da promjene iznose skoro 15.000 glasova, a prema objavi na njegovom Facebook profilu, najviše promjena zabilježeno je na listi Demokratske partije Kosova (PDK). Prema dosadašnjim podacima, utvrđeno je da je 7.719 glasačkih listića s glasovima za PDK imalo izmijenjene glasove za kandidate. Slijedi Pokret Samoopredjeljenje (LVV) s razlikom od 2.947 glasova, Demokratski savez Kosova (LDK) s 1.676 glasova, te Alijansa za budućnost Kosova (AAK) s 639 glasova razlike. "Ovo su značajne razlike, posebno imajući u vidu činjenicu da se ponovno brojanje trenutno provodi na samo jednoj trećini biračkih mjesta na nivou cijele zemlje. Dodatno zabrinjava to što se vidi da su glasovi ovih kandidata uglavnom izmijenjeni u opštinskim centrima iz kojih oni dolaze", napisao je Cakolli. U opštinskim centrima za brojanje, svaki glasački listić prolazi kroz nekoliko provjera: jedan brojač ga čita naglas, listić se prikazuje na ekranu putem kamere, drugi službenik ga unosi u elektronski sistem, dok treća osoba provjerava listić. Ipak, navodi se da se manipulacije vrše u fazi čitanja glasova za kandidate. Kada listić pripada određenoj stranci, on sadrži i glasove za više kandidata. Brojač može usmeno promijeniti broj kandidata za kojeg je glasano, zamjenjujući ga brojem drugog kandidata. Na taj način, sistem registruje glas za pogrešnog kandidata, iako stvarni glasački listić pokazuje nešto drugo. Broj glasova za stranku ostaje nepromijenjen, mijenja se samo broj glasova za pojedine kandidate unutar iste stranke. Cakolli je ranije tokom sedmice izjavio da proces brojanja glasova nije praćen detaljnim kontrolama glasačkih listića, što otvara prostor za manipulacije, te da je na to dodatno uticala činjenica da je brojanje obavljeno tokom prazničnog perioda. Prema navodima organizacije Çohu i Eugena Cakollija, ovakvi oblici zloupotreba primijećeni su u gotovo svakom izbornom procesu na Kosovu, a rješenje ovog problema bilo bi tehnološko skeniranje glasačkih listića, umjesto tradicionalnog ručnog brojanja koje obavljaju službenici. Koje su posljedice?Nevladina organizacija Çohu nedavno je objavila istraživanje koje pokazuje da više od 90 posto slučajeva izborne manipulacije završava uslovnim presudama ili novčanim kaznama. To znači da, čak i ako se utvrdi da je neki službenik manipulisao glasovima tokom brojanja, vrlo je mala vjerovatnoća da će zbog toga biti kažnjen zatvorskom kaznom. Međutim, posljedice po institucije mogle bi biti znatno ozbiljnije, jer bi ponovno brojanje glasova – koje bi trebalo trajati do dvije sedmice – moglo dodatno odgoditi formiranje novih institucija, u već osjetljivom političkom trenutku. Novi saziv Skupštine mora hitno usvojiti međunarodne finansijske sporazume, kao i izabrati novog predsjednika do 4. marta, prije isteka mandata Vjosi Osmani u aprilu. Ove rokove bi moglo biti još teže ispuniti ukoliko se odluči za potpuno ponovno brojanje glasova – što, prema Cakolliju, ipak ostaje najbolja opcija, sada kada je potvrđeno da je došlo do velikih promjena u broju glasova tokom brojanja u opštinskim centrima. Tokom sedmice, glasnogovornik Centralne izborne komisije (CIK) Valmir Elezi ponovio je za Radio Slobodna Evropa poruku predsjednika CIK-a Kreshnika Radoniqija, da će, ukoliko se nakon ponovnog brojanja uoče moguće manipulacije glasovima kandidata unutar političkih subjekata, komisija uputiti članove timova za brojanje nadležnim institucijama.

Bijela kuća je u petak saopštila imena nekoliko članova takozvanog "Odbora za mir", koji će nadgledati privremenu upravu u Gazi, teritoriji koja se od oktobra nalazi pod krhkim prekidom vatre. Među imenima su američki državni sekretar Marco Rubio, specijalni izaslanik predsjednika Donalda Trumpa, Steve Witkoff, bivši britanski premijer Tony Blair, kao i Trumpov zet Jared Kushner. Prema planu koji je Bijela kuća objavila u oktobru, Trump će predsjedavati odborom. Izrael i palestinska grupa Hamas – koju su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija proglasile terorističkom organizacijom – odobrili su Trumpov plan, koji predviđa da palestinsko tehnokratsko tijelo bude pod nadzorom međunarodnog odbora, zaduženog za upravljanje Gazom tokom tranzicijskog perioda. Mnogi stručnjaci i aktivisti za ljudska prava smatraju da Trumpovo nadgledanje odbora koji kontroliše upravljanje stranom teritorijom podsjeća na kolonijalnu strukturu, dok je uključenost Tonyja Blaira kritikovana još prošle godine zbog njegove uloge u ratu u Iraku i istorije britanskog imperijalizma na Bliskom istoku. Bijela kuća nije iznijela detalje o odgovornostima svakog pojedinačnog člana "izvršnog osnivačkog odbora". Među imenima nema nijednog Palestinca. Iz Bijele kuće je saopšteno da će dodatni članovi biti imenovani u narednim sedmicama. Prema navodima Bijele kuće, odbor će također uključivati direktora privatnog investicionog kapitala i milijardera Marca Rowana, predsjednika Svjetske banke Ajaya Bangu, te Roberta Gabriela, savjetnika Donalda Trumpa. Dodaje se da će Nickolay Mladenov, bivši specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Bliski istok, biti imenovan za visokog predstavnika za Gazu. Bijela kuća je također saopštila da je general-major vojske Jasper Jeffers, američki komandant specijalnih operacija, imenovan za komandanta Međunarodnih snaga za stabilizaciju. Rezolucija Vijeća sigurnosti Ujedinjenih nacija, usvojena sredinom novembra, ovlastila je odbor i zemlje koje s njim sarađuju da uspostave ovu silu u Gazi. Bijela kuća je dodatno imenovala i "Izvršni odbor za Gazu" s 11 članova, u kojem će biti ministar vanjskih poslova Turske Hakan Fidan, specijalna koordinatorica UN-a za mirovni proces na Bliskom istoku Sigrid Kaag, ministrica Ujedinjenih Arapskih Emirata za međunarodnu saradnju Reem Al-Hashimy, kao i izraelsko-kiparski milijarder Yakir Gabay, zajedno s još nekoliko članova izvršnog odbora. Ovaj dodatni odbor će podržavati ured Mladenova i palestinsko tehnokratsko tijelo, čiji su detalji objavljeni ove sedmice, saopštila je Bijela kuća. Izrael i Hamas međusobno su se optuživali za kršenje primirja u Gazi, gdje je, prema izvještajima, tokom prekida vatre ubijeno više od 450 Palestinaca, uključujući više od 100 djece, kao i tri izraelska vojnika. Izraelski napadi na Gazu od oktobra 2023. godine usmrtili su desetine hiljada ljudi, izazvali tešku prehrambenu krizu i doveli do unutrašnjeg raseljavanja cjelokupnog stanovništva Gaze. Mnogi stručnjaci za ljudska prava, akademici, kao i istraga Ujedinjenih nacija, navode da se ove okolnosti mogu smatrati genocidom. Izrael tvrdi da je djelovao u samoodbrani nakon što su militanti predvođeni Hamasom krajem 2023. godine ubili 1.200 ljudi i uzeli više od 250 talaca.

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da je samostalno odlučio da ne pokrene vojne napade protiv Irana, navodeći da je navodno otkazivanje stotina planiranih pogubljenja u Iranu bio presudan faktor za tu odluku. "Niko me nije uvjerio. Ja sam uvjerio sam sebe", rekao je Trump novinarima ispred Bijele kuće 16. januara, odgovarajući na pitanje da li su ga arapski i izraelski zvaničnici ubijedili da odustane od vojne akcije. "Jučer je bilo zakazano preko 800 vješanja. Nisu objesili nijednu osobu. Otkazali su pogubljenja. To je imalo veliki uticaj." Trump je ranije upozoravao da su Sjedinjene Američke Države "spremne za akciju" ukoliko iranske sigurnosne snage ubiju demonstrante. Kasnije je zaprijetio da će poduzeti "vrlo snažne mjere" ako Iran pogubi demonstrante. Ranije 16. januara, Trump je javno zahvalio iranskom rukovodstvu putem društvene mreže Truth Social, napisavši: "Izuzetno poštujem činjenicu da su sva planirana vješanja, koja su trebala biti izvršena jučer (njih preko 800), otkazana od strane iranskog rukovodstva. Hvala vam!" Predsjednikova izjava dolazi nakon što su američki mediji, pozivajući se na zvaničnike iz regiona, izvijestili da su Katar, Saudijska Arabija, Oman i Egipat posljednjih dana pozivali administraciju Donalda Trumpa da ne napada Iran, upozoravajući da bi vojna akcija mogla izazvati širi regionalni sukob. Također, izraelski premijer Benjamin Netanyahu je 15. januara telefonski razgovarao s Trumpom te ga je, prema izvještajima, zamolio da odgodi moguće napade kako bi se Izrael mogao pripremiti za eventualnu iransku odmazdu. Diplomatska intervencija uslijedila je usred brutalne represije nad antirežimskim protestima koji su započeli 28. decembra 2025. godine zbog slabe ekonomske situacije u Iranu, a zatim se razvili u otvorene izazove teokratskom sistemu vlasti u toj zemlji. Organizacija Iran Human Rights, sa sjedištem u Norveškoj, potvrdila je najmanje 3.428 smrtnih slučajeva demonstranata koje su usmrtile sigurnosne snage, dok američka organizacija HRANA navodi potvrđeni broj od 2.885 poginulih. Organizacije za ljudska prava upozoravaju da je stvarni broj žrtava vjerovatno veći, zbog prekida interneta koji je uveden od 8. januara, što je ozbiljno otežalo napore za nezavisnu verifikaciju podataka. Iran nije javno potvrdio planove o pogubljenju 800 demonstranata, a tvrdnje Bijele kuće o otkazanim egzekucijama ostaju nepotvrđene. Bijela kuća poručuje da sve opcije i dalje ostaju "na stolu" kada je riječ o odnosu prema Iranu.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) u petak je upozorio da bi mogao da uvede carine zemljama koje ne podržavaju njegove planove da SAD preuzmu Grenland, dok su članovi Kongresa posetili Kopenhagen kako bi pružili podršku Danskoj i njenom autonomnom arktičkom ostrvu. Dvostranačka delegacija tokom dvodnevne posete danskoj prestonici rekla je da američki narod ne deli teritorijalne ambicije američkog predsednika koje je Danska snažno odbacila. Evropljani su takođe iskazali podršku Grenlandu, u vojnoj izviđačkoj misiji za koju je danski general rekao da je Vašington pozvan i koja je povezana s onim što bi Rusija mogla da uradi posle rata u Ukrajini. Tramp, ponovo insistirajući da je mineralno bogat Grenland potreban SAD zbog "nacionalne bezbednosti", upozorio je da bi "mogao da uvede carinu" zemljama koje se protive tom stavu. Jedanaest članova Kongresa SAD razgovaralo je s danskom premijerkom Mete Frederiksen (Mette) i njenim grenlandskim kolegom Jensom-Frederikom Nilsenom (Nielsen), kao i s danskim ministrima spoljnih poslova i odbrane, parlamentarcima i poslovnim liderima. Republikanska senatorka Liza Murkovski (Lisa Murkowski) rekla je da je vođen "dobar dijalog" i naglasila da je važno "negovati" odnose između SAD, Danske i Grenlanda. Ona je novinarima rekla da se "velika većina" Amerikanaca ne slaže da je dobra ideja da SAD steknu Grenland. "Grenland treba posmatrati kao našeg saveznika, a ne kao imovinu", dodala je ona. Poseta članova Kongresa Danskoj je usledila posle sastanak u Vašingtonu u sredu na kojem su danski predstavnici rekli da su Kopenhagen i Vašington u "fundamentalnom neslaganju" oko budućnosti Grenlanda. Demokratski senator Kris Kuns (Chris Coons) rekao je da je svrha posete članova Kongresa bila da "s poštovanjem saslušaju naše prijatelje, naše pouzdane saveznike i partnere ovde u Danskoj i s Grenlanda". Poslanici bi zatim trebalo da se vrate u SAD "i podele te perspektive kako bismo mogli da snizimo temperaturu i vodimo konstruktivniji dijalog o najboljem putu napred", rekao je on. Tramp je više puta kritikovao Dansku – saveznicu u NATO-a – zbog toga što, po njegovom mišljenju, ne čini dovoljno da osigura bezbednost Grenlanda. Američki predsednik iznosi taj argument, uprkos tome što je strateški lociran Grenland kao deo Danske pod okriljem NATO-ovog bezbednosnog kišobrana. Šef danske Zajedničke arktičke komande, general-major Soren Andersen, rekao je da su SAD pozvane u vojnu misiju, za koju je rekao da je "u vezi s Rusijom". "Kada se rat u Ukrajini završi, nadamo se s dobrim rezultatom za Ukrajinu, očekujemo da će Rusija prebaciti resurse koje je koristila u Ukrajini na druge oblasti ratišta... uključujući i Arktik", rekao je on za AFP. "Dakle, da bismo se pripremili za to, jednostavno moramo da pojačamo... obučavamo se, i to je ono što radimo ovde gore", dodao je danski general-major. Andersen je rekao i da nije video nijedan ruski ili kineski borbeni brod u tom području za dve i po godine koliko je komandant. Velika Britanija, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška i Švedska najavile su raspoređivanje malog broja vojnog osoblja kako bi se pripremile za buduće vežbe na Arktiku. Bela kuća je saopštila da na Trampov cilj da preuzme Grenland neće uticati evropsko vojno prisustvo. Velike demonstracije su planirane širom Danske i Grenlanda u subotu u znak protesta protiv Trampovog plana. Hiljade ljudi su na društvenim mrežama rekle da nameravaju da učestvuju u protestima koje su organizovala grenlandska udruženja u Nuku i Kopenhagenu, Orhusu, Olborgu i Odenseu. Izvor: AFP

Adam Kadirov, sin čečenskog lidera Ramzana Kadirova, koga podržava Moskva, navodno je u teškom stanju nakon saobraćajne nesreće u glavnom gradu ruske Republike Čečenije, Groznom. Dva izvora su rekla za Severnokavkaski servis RSE da je, nakon nesreće 16. januara, Adam Kadirov (18) sada "na intenzivnoj nezi" i da je prebačen u najveću medicinsku ustanovu u Čečeniji, u Groznom, a obližnji putevi su zatvoreni. "Navodno je na intenzivnoj nezi i bez svesti. Ne znamo sa sigurnošću šta se dešava sa sinom Kadirova", rekao je jedan od izvora u Groznom. "Putevi do bolnice su zatvoreni jer je Adam tamo doveden", navodi. Drugi izvor, predstavnik čečenske dijaspore, dao je za Severnokavkaski servis RSE sličnu izjavu. Lokalni opozicioni pokret NIYSO takođe je saopštio da je došlo do nesreće navodeći da se kolona automobila Adama Kadirova "kretala velikom brzinom, automobil za automobilom, kada je iznenada naišla na prepreku". "Kao rezultat toga, automobili su počeli da se sudaraju jedan u drugi, zbog čega dobijamo informacije da ima mnogo povređenih", saopštio je NIYSO u objavi na Telegramu. "Ali do komešanja je došlo upravo zbog Adama". U komentaru za Severnokavkaski servis RSE, predstavnik pokreta je rekao da su informacije došle do njih iz različitih izvora, ali je podvukao da još uvek ne mogu sa sigurnošću govoriti o stanju sina čečenskog lidera. Jedno od više dece Ramzana Kadirova, čvrstog saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, Adam Kadirov je poslednjih godina dobio značajnu pažnju. Ona je u velikoj meri rezultat izveštavanja državnih medija u Čečeniji, gde je prikazan kao hrabar mladić koji se borio u ruskom ratu protiv Ukrajine i istakao se u sportskim i vojnim takmičenjima. Tvrdnje o njegovoj ozloglašenosti izbile su nakon što je na internetu objavljen video snimak na kom se vidi kako on, tada petnaestogodišnjak, tuče Nikitu Žuravelja, ruskog političkog zatvorenika koji je uhapšen i optužen za spaljivanje Kurana. Nakon incidenta, Adam Kadirov je zasut nagradama, uključujući titulu Heroja Republike Čečenije, najvišeg priznanja u regionu, i dobio je dodatna priznanja od nekoliko ruskih regiona. Poslednjih godina, Ramzan Kadirov je unapredio nekoliko svoje dece na visoke pozicije u čečenskoj vladi. U aprilu 2025. godine, Adam je imenovan za sekretara regionalnog Saveta bezbednosti, što je podstaklo spekulacije da bi Kadirov mogao da ga priprema za potencijalnog naslednika. To je delimično podstaklo i glasine o lošem zdravstvenom stanju čečenskog lidera. Kasnije 2025. godine, sedamnaestogodišnjak je proslavio svoje venčanje na nepoznatoj lokaciji. Kadirov je kasnije objavio poruku na svom Telegram nalogu zahvaljujući Putinu na čestitkama Adamu napisavši: "Ti i dalje ostaješ njegov najodaniji prijatelj čuvajući ovu prelepu mušku tradiciju". Izvor: Severnokavkaski servis RSE

Iranske snage bezbednosti prema izveštajima održavaju snažno prisustvo na ulicama u delovima zemlje, dok su protesti posle više od dve nedelje utihnuli nakon njihovog suzbijanja u kojem su hiljade Iranaca ubijene i kontinuirane blokade interneta. Izveštaji ukazuju na to da masovni protesti, zajedno s brutalnim merama koje su vlasti pokrenule da bi ugušile nemire, jenjavaju. "Naši nezavisni izvori potvrđuju snažno vojno i bezbednosno prisustvo u gradovima i mestima gde su se ranije održavali protesti, kao i na nekoliko lokacija na kojima nije bilo većih demonstracija", saopštila je organizacija za ljudska prava Hengav sa sedištem u Norveškoj. Iranske vlasti su sprovele jednu od svojih najnasilnijih represija nakon što su ljudi širom zemlje izašli na ulice u antivladinim protestima koji se smatraju jednim od najvećih izazova klerikalnoj vlasti od Islamske revolucije 1979. godine. Sa skoro potpunim nestankom interneta u osmom danu, prema podacima organizacije NetBlocks, tenzije su i dalje visoke, a informacije oskudne. NetBlocks je ukazao da je prekid interneta sada duži nego tokom protesta 2019. "U 2019. godini, tek pošto je povezanost (na internet) obnovljena, razmere brutalnih represija postale su poznate", dodao je NetBlocks. Organizacija za ljudska prava navode da postoji sve više dokaza o masovnim ubijanjima demonstranata u reagovanju iranskih snaga bezbednosti nakon što su demonstracije širom zemlje eskalirale 8. januara. Nezavisna organizacija za praćenje ljudskih prava HRANA sa sedištem u SAD saopštila je da je, prema njenim potvrđenim i verifikovanim podacima od četvrtka, broj žrtava u protestima porastao na 2.677 demonstranata, dok je više od 19.000 pritvoreno. Organizacija Iran Human Rights sa sedištem u Norveškoj saopštila je da je njeno istraživanje pokazalo da je ubijeno najmanje 3.428 demonstranata. Organizacija Human Rights Watch je izvestio da su, počev od 8. januara, "snage bezbednosti pojačale svoju smrtonosnu represiju na koordinisan način... što je rezultiralo ubijanjima i povređivanju demonstranata i prolaznika širom zemlje u velikim razmerama". Takođe je navela da su stroga ograničenja komunikacije otežale nezavisnu verifikaciju punog obima zlostavljanja. Mnoge grupe su navele da je stvarni broj žrtava verovatno nekoliko puta veći od dosad objavljenih brojki. Širom Bliskog istoka takođe su smanjene tenzije u vezi s mogućnošću američkih udara na Iran zbog represija. Bela kuća je u četvrtak saopštila da su predsednik Donald Tramp (Trump) i drugi zvaničnici upozorili Teheran da će biti "teških posledica" ukoliko dođe do daljeg krvoprolića. Izveštaji su navodili da će pritvoreni demonstrant, 26-godišnji Erfan Soltani, biti pogubljen u sredu, šest dana posle hapšenja pod optužbom da je "vodio rat protiv Boga" zbog učešća u protestima. Grupe za ljudska prava saopštile su da posle Trampovog upozorenja pogubljenje nije izvršeno. Iranski pravosudni medijski centar kasnije je saopštio da su izveštaji da se Soltani suočava s pogubljenjem "izmišljeni" i da je optužen za "prikupljanje informacija i zaveru protiv unutrašnje bezbednosti zemlje i propagandne aktivnosti protiv režima". Tramp nije precizirao šta SAD mogu preduzeti protiv Irana i kada, ali je Vašington savetovao delu osoblja da napusti glavnu američku vazduhoplovnu bazu u regionu pošto je Teheran upozorio susedne zemlje u kojima su stacionirane američke trupe da će se osvetiti američkim bazama ako Vašington sprovede svoje pretnje. Reza Pahlavi, sin pokojnog šaha Irana koji je svrgnut s vlasti 1979, rekao je u petak da je i dalje uveren da će Islamska Republika i njen režim pasti pred masovnim protestima. "Islamska Republika će pasti – nije pitanje da li, već kada", rekao je on na konferenciji za novinare u Vašingtonu. "Vratiću se u Iran." Bivši prestolonaslednik se pojavio kao vodeća opoziciona figura tokom trenutnih nemira, dok je šira opozicija u celini fragmentirana i neorganizovana. Poslednjih nedelja, Pahlavi je više puta pozivao Trampa da interveniše. Na konferenciji za novinare, još jednom je apelovao na veći međunarodni pritisak kako bi se pomoglo demonstrantima i pojačao pritisak na Teheran. "Iranski narod preduzima odlučne akcije na terenu. Sada je vreme da im se međunarodna zajednica u potpunosti pridruži", rekao je on. Ruski predsednik Vladimir Putin se nije oglašavao o situaciji u Iranu otkako su počeli protesti. Kremlj je u petak saopštio da je Putin razgovarao o situaciji u Iranu u zasebnim telefonskim razgovorima s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom i izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i rekao da je Moskva spremna da posreduje u regionu. Rusija je dugo saveznik Teherana, koji je zauzvrat podržao Moskvu u njenoj invaziji na Ukrajinu, posebno isporukama vojne opreme kao što su dronovi.