Građani i novinari okupili su se 7. aprila ispred zgrade televizije N1 u Beogradu, na poziv novinarskih udruženja, na protestu zbog razrešenja dosadašnjeg direktora te televizije Igora Božića. Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić rekao je na skupu da ostati bez medija znači "ostati bez glasa, bez prava na slobodan pristup informacijama". "Sudbina N1 nije samo sudbina jednog medija, već i sudbina cele Srbije", rekao na protestu. Okupljeni su uzvikivali "N1 ne damo". Pojedini nose transparente "N1ko nije sam" i "Ne utišava se boja istine". Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je istog dana da izražava "ozbiljnu zabrinutost" zbog odluke novog menadžmenta te televizije da dosadašnjeg direktora Igora Božića razreši sa funkcije, zabrani mu obavljanje uredničkih i direktorskih poslova i praktično ga udalji sa radnog mesta. "NUNS smatra da se ovaj potez ne može posmatrati kao izolovana kadrovska promena, već kao ozbiljan signal da se unutar Adria News Networka odvija širi proces smena, pritisaka i restrukturiranja koji može imati dalekosežne posledice po nezavisno informisanje u Srbiji", naveli su u saopštenju. Ovim povodom oglasio se i portparol Evropske komisije nadležan za pitanja proširenja Gijom Mersije (Guillaume Mercier) navodeći da institucije u Briselu prate dešavanja u N1 nakon smene programskog direktora. "Nezavisni mediji moraju biti u mogućnosti da vrše svoju ulogu nadzornika kako bi povećali transparentnost i odgovornost funkcija javnih ličnosti i institucija", podvukao je portparol Mersije. On je potvrdio da se na ovu novonastalu situaciju gleda i u kontekstu pristupnih pregovora između Srbije i Evropske unije jer je sloboda medija, prema izjavama EU zvaničnika, ključna za zemlju kandidatkinju kako bi napredovala na svom putu ka EU. "To uključuje zaštitu uredničke nezavisnosti, što je među ključnim principima Evropskog zakona o slobodi medija kao dela pravne tekovine EU, a s kojim se od zemalja kandidatkinja očekuje da usklade svoje zakonodavstvo i u potpunosti ga sprovedu u praksi", naveo je Mersije u pisanoj izjavi. Deo zaposlenih N1 televizije okupio se i prethodnog dana ispred zgrade televizije zbog zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. Božić, koga je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, informisan je u ponedeljak da je "neraspoređen", preneo je N1. "Trenutni status Božića je zaposlen, ali neraspoređen i ne rukovodi više redakcijom N1, a novi bord sagledava njegovu poziciju, koju će definisati narednih dana", navode iz te medijske kuće. Naveli su i da Adria News Network (ANN), u okviru koje posluje i N1, odluku o razrešenju Igora Božića nije javno obrazložio. Novi direktor N1 televizije je izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. On je 3. aprila kada je naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. "One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja", rekao je Sadler. Preduzeće Adria News Network osnovano je 19. februara kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group. Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Urednici i novinari N1 i tada su izrazili bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Group-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa predsednikom Srbije, godinama unazad iznose najrazličitije optužbe na račun N1. Pritisci na tu medijsku kuću privukli su i međunarodnu pažnju, poput onog iz juna 2025. kada se Evropska federacija novinara oglasila povodom pretnji smrću novinarima N1.

Policija Kosova privela je dve osobe u Severnoj Mitrovici zbog sumnje da su kao službenici Pošte Srbije "nelegalno" raznosili poštu. Zamenik direktora policije Kosova za region sever, Veton Eljšani (Elshani) rekao je za Radio Slobodna Evropa da su ove osobe privedene na osnovu dojave da su dostavljali pisma. "Dobili smo informaciju da imaju poštu sa sobom, uglavnom su to bila rešenja iz sudova (Srbije), to je za Kosovo ilegalno, treba da stigne preko Ministarstva pravde", rekao je Eljšani. Dodao je da su privedeni pušteni na slobodu nakon saslušanja, te da se ovim slučajem sada bavi Odeljenje za privredni kriminal. RSE se upitom za komentar obratio i Pošti Srbije i čeka odgovor. Kosovo institucije Srbije smatra paralelnim i ilegalnim a sa njihovim zatvaranjem se počelo početkom 2024. godine, uprkos kritikama međunarodne zajednice da je najpre trebalo pronaći alternativno rešenje za pružanje usluga korisnicima, koji uglavnom dolaze iz redova srpske zajednice. Primera radi, Srbi sa Kosova imaju razna primanja iz budžeta Srbije, od kojih su im se neka isplaćivala na šalterima Pošte Srbije, poput dečijih ili materinskih dodataka, penzije, socijalne pomoći i slično. RSE ima saznanja iz svojih izvora zaposlenih u Pošti Srbije, da su njihovi zaposleni na Kosovu nastavili delimično sa radom na terenu i nakon zatvaranja. Takođe, RSE je početkom 2025. godine preneo svedočenje zaposlenog u jednoj od institucija Srbije, koji je naveo da nekoliko dana u nedelji radi i od kuće, sa Kosova. Pored Pošte Srbije, u protekle dve godine zatvorena je i Banka Poštanska štedionica, Narodna banka Srbije, Direkcije Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Centri za socijalni rad, Javna komunalna preduzeća, Privremeni opštinski organi i brojne druge institucije. Zvanični Beograd odbija da ih ugasi, te je većinu premestio u pogranična mesta na teritoriji Srbije. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ranije je rekao da je zatvaranjem srpskih institucija na Kosovu oko 5.800 ljudi ostalo bez svojih radnih mesta, ali da će oni nastaviti da primaju plate.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu saopštila je da je u Bosnu i Hercegovinu stigao posebni izaslanik Ministarstva energetike SAD-a Joshua Volz, koji će s bh. zvaničnicima razgovarati o proširenju energetske saradnje između Sjedinjenih Država i Bosne i Hercegovine. "Otpravnik poslova John Ginkel poželio je dobrodošlicu posebnom izaslaniku Ministarstva energetike Joshuai Volzu u Bosnu i Hercegovinu, gdje će se susresti s nizom bh. zvaničnika kako bi razgovarali o proširenju energetske saradnje između SAD-a i BiH", objavila je Ambasada SAD-a u Sarajevu na društvenoj mreži X. U okviru tih aktivnosti, otpravnik poslova SAD-a John Ginkel sastao se i s predsjednikom Stranke demokratske akcije (SDA) Bakirom Izetbegovićem, s kojim je razgovarao o projektu gasovoda Južna interkonekcija, kao i o širim mogućnostima saradnje u okviru zajedničkih ekonomskih prioriteta Sjedinjenih Država i Bosne i Hercegovine. "Jačanje energetske sigurnosti BiH i proširenje ekonomskih veza između naših dviju zemalja ostaju centralni ciljevi Sjedinjenih Država", navedeno je u objavi Ambasade, uz poruku da SAD cijene kontinuirani dijalog s partnerima u BiH i očekuju daljnji napredak u ovim oblastima. Posjeta američkog energetskog izaslanika dolazi uoči odluka o projektu Južna interkonekcija u entitetu Federacija BiH. Za srijedu je zakazana vanredna sjednica Predstavničnog doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, na kojoj bi se trebala razmatrati jedna tačka dnevnog reda – Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o gasovodu Južna interkonekcija BiH i Hrvatska. Dom naroda Parlamenta Federacije BiH trebao bi 15. aprila održati sjednicu s istom tačkom dnevnog reda. Vlada Federacije BiH ranije je u parlamentarnu proceduru uputila Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Južnoj interkonekciji, uz prijedlog da se o tom pitanju odlučuje po hitnom postupku. Iz Vlade FBiH ranije su naveli da je riječ o jednom od najvažnijih infrastrukturnih i energetskih projekata za Federaciju BiH i Bosnu i Hercegovinu, koji direktno utiče na sigurnost snabdijevanja gasom, stabilnost energetskog sistema i ukupni ekonomski razvoj.

Osnovni sud u Prištini odredio je jednomesečni pritvor bivšem pripadniku Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije pod inicijalima A.D., koji je uhapšen 4. aprila zbog sumnje da je počinio ratni zločin u Kačaniku. Prema navodima Specijalnog tužilaštva Kosova, osumnjičeni je bio pripadnik srpskog MUP-a u Uroševcu i saobraćajni policajac u regionu Kačanika marta 1999. godine, te se sumnja da je u tom periodu počinio zločine u selu Ivaja i okolnim mestima u opštini Kačanik. Tužilaštvo je ranije saopštilo da je tokom hapšenja osumnjičenog pronađeno i zaplenjeno jedno vatreno oružje, dva okvira, 30 metaka, jedna vazdušna lovačka puška i uniforma Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. S druge strane, Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije je saopštila da je A.D. iz mesta Grnčar u Kosovskom Pomoravlju, policajac u penziji, te da se radi o "politički motivisanom" hapšenju. Kosovsko tužilaštvo pak navodi da je A.D. zajedno sa drugim osobama iz redova srpske policije i vojnih snaga, 9. marta 1999. godine, tokom organizovane policijsko-vojne akcije protiv albanskog civilnog stanovništva, "primoravao meštane da napuste svoje domove, koji su potom spaljeni i uništeni". Tužilaštvo takođe navodi da je osumnjičeni tokom ispitivanja u policijskoj stanici u Kačaniku tukao i zlostavljao civile "na brutalan i nehuman način, fizički i psihički", nanevši im "teške telesne povrede". Reč je o 13 civila koji su bili među 91 muškarcem koje su srpske snage izdvojile iz grupe od oko 400 muškaraca, žena, starijih osoba i dece, privedenih u policijsku stanicu u Kačaniku, navodi Specijalno tužilaštvo Kosova. Hapšenje A.D. dolazi nekoliko nedelja nakon što je sud u Prištini osudio dvojicu bivših pripadnika policijskih i vojnih snaga Srbije za ratne zločine na Kosovu tokom rata 1998–1999. Sud u Prištini je 18. marta osudio Zorana Kostića na 15 godina zatvora, dok je Dragana Milovića osudio na sedam. Tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 osoba, dok je oko 6.000 nestalo. Još uvek se traga za oko 1.600 lica. Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), dok je od 2008. godine za istrage ratnih zločina bila odgovorna Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX). Ova misija je 2018. godine dokumenta predala kosovskom tužilaštvu i lokalnim sudovima.

Radnik iz Kine poginuo je 7. aprila kada se na gradilištu novog mosta u Beogradu obrušio kran. Tri osobe su povređene, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u policiji. Navedeno je da je policija na licu mesta i da se okolnosti utvrđuju. Iz Hitne pomoći rečeno je za RSE rečeno da je prijavljena nesreća na gradilištu i da su na lice mesta upućene tri ekipe. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da je državljanin Kine izgubio život i izrazili saučešće porodici nastradalog radnika, prenela je Radio-televizija Srbije. Radovi se izvode na mestu nekadašnjeg Starog savskog mosta koji su vlasti uklonile kako bi na toj lokaciji izgradili novi jer stari, kako su tvrdile, nije bio bezbedan. Na izgradnji novog mosta angažovane su dve kineske kompanije, direktnom pogodbom bez raspisivanja tendera, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine. Kako je RSE ranije pisao, ključni podaci o ugovorima, postupku izbora izvođača i uslovima projekta nisu javno dostupni. Delovi za novi most prave se u istočnoj kineskoj provinciji Đangsu, u pogonu kineske državne kompanije "China State Construction Engineering". Izvođač radova na ovom projektu je druga državna kineska kompanija Pauerčajna (PowerChina). Ona je u Srbiji angažovana na nizu infrastrukturnih projekata, između ostalih, na izgradnji izložbenog prostora za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO. Prema poslednjim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova iz januara, koje je RSE dobio po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, u Srbiji dozvolu za privremeni boravak i rad ima 14.721 državljanin Kine.

Donald Trump Junior, najstariji sin predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, boravio je 7. aprila u Banjaluci, gdje je učestvovao na panel-diskusiji, na kojoj je govorio o globalnim političkim i ekonomskim kretanjima, utjecaju vještačke inteligencije, investicijama i savremenim izazovima demokratije. Prema ranijim najavama, cilj njegove posjete bio je razgovor s privrednicima iz Republike Srpske o mogućnostima saradnje i ulaganja, dok su ostali detalji boravka bili ograničeno dostupni javnosti. Iz Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine nisu odmah za Radio Slobodna Evropa komentarisali ovu posjetu. Iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Bosni i Hercegovini prethodno je saopšteno za RSE da Tramp Mlađi u Banjaluku dolazi u "privatnom svojstvu". Zvanično Sarajevo se nije oglasilo povodom posete. U dijelu govora, koji je prenesen na javnom servisu RTRS-u, Trump Mlađi je govorio o vještačkoj inteligenciji i kripto valutama. "To je nešto što organizacija Donalda Trumpa prihvata veoma rado. Kao što vidite i ovdje i u drugim dijelovima svijeta, demokratija nije uvijek ono što se podrazumijeva. Ona se često koristi kao oružje da bi stvorili probleme, kako nama tako i drugima", rekao je Trump Mlađi. Kazao je i da Amerikanci mogu mnogo da nauče dolaskom u Republiku Srpsku. "Ovdje ima toliko puno toga da se nauči i za mene jedna nenamjerna politička indoktrinacija se desila kada sam vidio kako propada određeni politički sistem, ali isto tako kada sam vidio vrijednosti ljudi. Ako bi došli ovdje, mislim da bi mogli da shvate kako zaista funkcioniše svijet", rekao je Trump Jr. Na upit je komentarisao i stanje u Evropskoj uniji, rekavši da se tamo situacija "može popraviti ukoliko pustimo da se stvari same riješe". "Ja sam govorio na desetak raznih konferencija u cijelom svijetu. Bio sam s najvećim igračima i imenima u finansijskom bankarstvu, tehnologiji, informatici. I jedan komentar koji sam stalno čuo, jeste da je EU katastrofa, ali katastrofa koju treba popraviti jer će situacija u EU uticati i na zapadne vrijednosti na zapadnu civilizaciju", rekao je. Povodom njegove posjete, Igor Dodik, funkcioner Saveza Nezavisnih Socijaldemokrata (SNSD) i sin lidera te stranke Milorada Dodika, izjavio je za novinsku agenciju Srna da Trump mlađi dolazi na "njegov lični poziv i na prijateljskoj osnovi". Trump Mlađi je BiH napustio u večernjim satima. Javni entitetski servis RTRS, koji je pratio posjetu, naveo je da poslovnu priliku za region i Republiku Srpsku Tramp Mlađi vidi povezivanje s američkim investititorima u IT sektoru. Kada je riječ konkretno o Republici Srpskoj i njenim šansama za razvoj, na prvom mjestu je električna energija. Druga je korišćenje resursa, a treća obrazovana radna snaga, izvijestio je RTRS. Ministarstvo unutrašnjih poslova RS je ranije saopštilo da će zbog ovog događaja mjere bezbjednosti u Banjaluci biti podignute na viši nivo, a veliki broj banjalučkih ulica biće pod strožim režimom saobraćaja. Rukovodstvo entiteta Republika Srpska, predvođeno tadašnjim entitetskim predsjednikom Miloradom Dodikom, otvoreno je podržavalo trenutnog američkog predsjednika Donalda Trampa, još u njegovoj predsjedničkoj kampanji. Tada su izražavali nadu da će im biti ukinute sankcije, nametnute zbog prijetnji Dejtonskom sporazumu. Sankcije su i ukinute za skoro cijelo rukovodstvo RS, krajem oktobra 2025. godine. Predstavnici RS-a su s istim ciljem angažirali i lobističke kuće u SAD. Početkom 2026. Dodik, koji je tad već bio bivši predsjednik RS-a zbog pravomoćne presude Suda BiH zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, i saradnici su posjetili SAD i susreli se s nekim od zvaničnika Trumpove administracije. Ko je Donald Trump Junior?Donald Trump Junior je izvršni potpredsjednik porodične kompanije Trump Organization i jedan od najistaknutijih političkih promotera politike svog oca. Iako nema formalnu funkciju u američkoj administraciji, aktivno je učestvovao u predsjedničkim kampanjama Donalda Trumpa u oba mandata, kroz javne nastupe, predizborne skupove i medijske aktivnosti. Trump mlađi nema zvaničnu ulogu u donošenju odluka administracije SAD-a, uključujući i pitanja spoljne politike i aktuelne sukobe na Bliskom istoku. Njegova uloga ograničena je na političku podršku i javno djelovanje. Osim političkog angažmana, Trump Junior, kao izvršni potpredsjednik Trump Organization, rukovodi kompanijom koja upravlja hotelima, poslovnim i stambenim kompleksima, golf terenima i brend licencama širom svijeta. U toj ulozi često učestvuje u razgovorima o investicijama i poslovnim projektima, uključujući kontakte u Evropi. U više navrata prethodno je boravio u Srbiji, najprije u septembru 2024. godine kada se sastao s biznismenima u Beogradu. Potom je u martu 2025. godine razgovarao je s predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, dok je krajem aprila iste godine ponovo boravio u Beogradu na sastancima s predstavnicima poslovne zajednice.

U napadu ruskog drona na civilni autobus u ukrajinskom gradu Nikopolju poginula su četiri putnika i povređeno je 16, saopštili su u utorak ukrajinski zvaničnici, posle talasa noćnih napada u kojima su civili, uključujući decu, poginuli ili povređeni na obe strane. Aleksandar Hanža, šef regionalne vojne administracije, izvestio je da su ruske snage dronom napale gradski autobus u centru Nikopolja, grada u Dnjepropetrovskoj oblasti na istoku Ukrajine. Prema njegovim rečima, autobus se u tom trenutku zaustavljao, a ljudi su bili unutra i u blizini. "Bio je to namerni teror protiv civila", napisao je on na Telegramu. "Veoma je strašno jer su autobusi puni ljudi koji idu na posao", rekla je žiteljka Nikopolja za Ukrajinski servis RSE ubrzo posle napada. "Zamislite samo koliko bi žrtava bilo od samo jednog udara", dodala je ona. "Ne znamo kako da živimo ovde – kako da se krećemo po gradu, pa čak ni kako da preživimo", rekla je ona, dodajući da je bila blizu mesta događaja samo deset minuta pre udara. Ukrajinska služba za vanredne situacije objavila je slike s mesta incidenta koje prikazuju obim štete. Ruske snage su napale Dnjepropetrovsku oblast više od 10 puta tokom noći, rekao je regionalni guverner. Jedanaestogodišnji dečak je poginuo, a petoro je ranjeno kada se kuća zapalila kao posledica napada dronom, dodao je on. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da je Rusija tokom noći na Ukrajinu lansirala 110 dronova. U centralnoj ruskoj Vladimirskoj oblasti, lokalni guverner je rekao da su ukrajinski dronovi pogodili civilnu infrastrukturu, ubivši tri osobe, uključujući dete rođeno 2014. Guverner Aleksandar Avdejev je rekao da je petogodišnja devojčica preživela, ali da je zadobila opekotine i da je hospitalizovana. Ruske snage su tokom noći oborile 45 ukrajinskih dronova, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko saopštio je da je protivvazdušna odbrana oborila 22 ukrajinske bespilotne letelice iznad tog regiona. Prema navodima nekoliko Telegram kanala na ruskom jeziku, meta napada bila je Ust-Luga, glavna ruska izvozna luka za sirovu naftu na Baltiku koja se nalazi u toj oblasti. Iako je luka ranije bila oštećena usled višestrukih ukrajinskih napada, Blumberg (Bloomberg) je u ponedeljak izvestio da je ponovo uspostavila isporuke nafte posle kratkotrajnih prekida. Usred eskalacije napada na energetsku infrastrukturu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predložio je prekid vatre usmeren na zaustavljanje takvih udara. "Ako je Rusija spremna da zaustavi udare na našu energetsku infrastrukturu, bićemo spremni da odgovorimo istom merom", rekao je Zelenski u obraćanju u ponedeljak, dodajući da je predlog prenet preko SAD. Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, osam godina pošto je preuzela kontrolu nad Krimskim poluostrvom i podsticala rat u Donbasu, koji obuhvata Donjecku i Lugansku oblast na istoku Ukrajine. Rusija sada okupira oko 20 odsto teritorije Ukrajine i zahteva da Kijev ustupi deo Donjecke oblasti koji njene snage nisu uspele da zauzmu u godinama teških borbi. Kontrola nad Donbasom jedna je od glavnih prepreka u naporima uz posredovanje SAD da se okonča rat. Nekoliko rundi pregovora između SAD, Ukrajine i Rusije održano je poslednjih nekoliko meseci, ali nijedan trilateralni ili bilateralni sastanak između Ukrajine i Rusije nije održan od početka rata SAD i Izraela sa Iranom 28. februara.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) upozorio je u utorak da će "čitava civilizacija večeras nestati" ako Iran ne postigne dogovor sa SAD pre isteka roka koji je odredio, dok se intenziviraju vazdušni udari na mete u Iranu a Teheran prkosno odgovara. "Čitava jedna civilizacija će večeras umreti, nikada se više neće vratiti", napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social. "Ne želim da se to dogodi, ali verovatno hoće." Trampova je izneo pretnju je posle njegovih upozorenja da će SAD gađati iranske elektrane i mostove, što su iranski zvaničnici opisali kao pretnje koje se svode na "ratne zločine", premda neki međunarodni pravni eksperti osporavaju takve tvrdnje. Ranije tokom dana u američkim i izraelskim vazdušnim napadima pogođeno je više lokacija širom Irana, uključujući infrastrukturu i strateško ostrvo Hark. Iranski mediji su izvestili o eksplozijama širom Teherana i zvucima protivvazdušne odbrane, dok su pojedini izveštaji navodi da borbeni avioni lete na malim visinama iznad prestonice. Udari su prijavljeni na iranskom ostrvu Hark, odakle se otprema oko 90 odsto iranskog izvoza nafte, kao i na glavnim mostovima na autoputu Tabriz–Zanjan i još jednom mostu blizu svetog grada Koma. Nekoliko medijskih kuća, uključujući CNN, Rojters (Reuters) i Foks njuz (Fox News), citiralo je američke zvaničnike koji su potvrdili udare na ostrvo Hark. Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) je objavio da je u napadima pogođeno "više od 50 vojnih ciljeva". Pre Trampe objave na društvenim mrežama, Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) upozorio je u saopštenju da će gađati američku i savezničku infrastrukturu širom regiona ako SAD pređu "crvene linije". IRGC je takođe upozorio američke partnere u Persijskom zalivu i šire, navodeći da je uzdržanost prema susednim državama pokazana "iz dobrosusedskih odnosa" sada okončana i da su "svi takvi obziri ukinuti", što je signal da bi zalivske arapske države u kojima se nalaze američka vojna sredstva mogle postati direktne mete. To saopštenje označava promenu u zvaničnom stavu Irana. Iako je Teheran ranije gađao ciljeve u nekoliko zemalja regiona, dosad je tvrdio da same te države nisu nameravani neprijatelj – što je distinkcija koju sada, kako se čini, preti da napusti. Među pogođenim mestima u Teheranu bila je i stara sinagoga u centru Teherana, naveli su iranski mediji. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Homajun Sameja, predstavnik jevrejske zajednice u iranskom parlamentu, rekao je državnim medijima da je zgrada "drevna" i "sveta" i da su svici Tore zatrpani ispod ruševina. S druge strane, Iran je napao Tel Aviv i izraelska televizija je izvestila o oko 10 mesta udara širom grada, što je prouzrokovalo štetu na zgradama i vozilima. Nije bilo povređenih. Izraelska vojska optužila je Iran za upotrebu kasetne municije – oružja koje se u vazduhu raspršuje u manju municiju ili bombice, i gotovo je nemoguće presresti konvencionalnom protivvazdušnom odbranom. Južni lučki grad Eilat takođe je bio napadnut kasetnom municijom, naveli su mediji. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) postavio je rok do 20 časova u utorak po istočnoameričkom vremenu (dva sata iza ponoći po srednjoevropskom vremenu), upozoravajući da bi "cela zemlja" Iran "mogla biti uništena za jednu noć – i ta noć bi mogla biti sutra uveče". Tramp je eksplicitno zapretio iranskim elektranama i mostovima ako se ne postigne dogovor. Iran odbacio predlog o prekidu vatreTrampovo upozorenje na konferenciji za novinare u Beloj kući u ponedeljak bilo je usmereno na iransku kontrolu nad strateški vitalnim Ormuskim moreuzom – uskim grlom za globalne isporuke nafte. Iran je odgovorio na predlog za dogovor, ali nije ispunio zahteve Vašingtona. Teheran je podneo mirovni predlog od 10 tačaka preko pakistanskih posrednika, ali je njegov plan odbacio privremeni prekid vatre i umesto toga pozvao na trajni prekid neprijateljstava. Takođe je uključivao uslove koji verovatno ne bi bili prihvatljivi za SAD ili Izrael. Njujork tajms (The New York Times) je objavio da je malo verovatno da će predlog rešiti ključna pitanja pre roka. Iran nastavlja da otvoreno prkosi pretnjama SAD. Mahdi Mohamadi, viši savetnik predsednika parlamenta Mohameda Bakera Kalibafa, objavio je na X da je Iran "jasno i otvoreno pobedio u ratu" i da će prihvatiti samo ishod koji uspostavlja "novi bezbednosni poredak u regionu". "Tramp je taj koji ima oko 20 sati da se preda Iranu ili će njegovi saveznici biti vraćeni u kameno doba. Nećemo odustati!", naveo je Mahdi. Za to vreme, pretnja iranskoj infrastrukturi pokrenula je upozorenja iz te zemlje. Mahdi Masaeli, sekretar iranskog sindikata elektroenergetske industrije, rekao je u utorak da bi napadi na elektrane, dalekovode ili trafostanice mogli da izazovu "široko rasprostranjene nestanke struje". Iako iranska električna mreža ima izvestan kapacitet da preusmeri struju, Masaeli je upozorio da bi ozbiljna šteta bila "prekretnica" u sukobu. "Problemi se ne bi udvostručili", rekao je on. "Oni bi eksponencijalno rasli." Prethodni udari su već poremetili ključne industrijske sektore u Iranu. Napadi na čelični kompleks Mobarakeh uticali su na proizvodnju čelika, dok su udari na petrohemijsko postrojenje Bandar Emam omeli proizvodnju PVC-a i kablovskih materijala, što je rezultiralo pojavom aktivnosti na crnom tržištu, rekao je Masaeli. Uz izveštaj dpa

Crnogorsko Specijalno državno tužilaštvo predalo je sudu u Podgorici optužnicu protiv više osoba zbog šverca 5,7 tona kokaina, navodeći da su u organizovano delovali u više država, uz podršku pojedinaca iz crnogorskih institucija. Optužnica koju je Tužilaštvo predalo sudu u ponedeljak podignuta je za više krivičnih dela protiv Radosava Radovića, Miljana Kneževića, Rosana Radovića, Jovana Babovića, Miloša Radonjića, Marka Radonjića, Krsta Vujića, Damjana Vukašinovića, Milorada Krivokapića, Borisa Drobnjaka, Ivana Krsmanovića i D.R., prenela je Radio-televizija Crne Gore. Okrivljeni Miloš Radonjić je u zatvoru u SAD gde se tereti za "koordiniranje, planiranje i transport pošiljki kokaina" iz Južne Amerike u Evropu. On je uhapšen u Italiji u oktobru 2023. godine, a u julu naredne godine izručen je SAD. Radosavu Radoviću i Damjanu Vukašinoviću se već sudi za šverc više tona kokaina. Njima se sudi za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike, a objedinjeni postupak pred Specijalnim sudom u Beogradu nastavljen je izvođenjem sadržaja poruka s Skaj aplikacije. Pripadnici crnogorskog Interpola u Bernu prošle godine su odbili da preuzmu od švajcarske policije uhapšenog Krsta Vujića, jer su utvrdili da se ne radi osobi za kojim je Crna Gora raspisala poternicu. Prethodno su švajcarske vlasti i crnogorska policija objavili da je 14. avgusta 2025. uhapšen pripadnik visokorizične organizovane kriminalne grupe Krsto Vujić. Međutim, prilikom primopredaje osumnjičenog u Bernu 29. avgusta crnogorski inspektori ustanovili su da se ne radi o Vujiću. Više od pet tona kokaina je zaplenjeno u februara 2020. na teretnjaku "Aressa" u vodama Arube, u Karipskom moru kada je uhapšeno jedanaest crnogorskih državljana koji su bili članovi posade broda. Pretpostavlja se da je to jedan od slučajeva s kojima se povezuje grupa koju je u ponedeljak optužilo Specijalno državno tužilaštvo, ali zvanično to nije potvrđeno, navodi Radio-televizija Crne Gore.

Deo zaposlenih N1 televizije okupio se u ponedeljak ispred zgrade tog medija u Beogradu kako bi ukazali na zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora Igora Božića mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. "Nama niko nije zvanično došao i objasnio zbog čega Igor Božić više nije programski direktor i šta ovo znači za dalji rad redakcije", rekao je novinar N1 Mladen Savatović. Pozivom na podršku novinarima N1 oglasila se i grupa "Studenti u blokadi", beogradskih fakulteta. "Našu stranu priče do sada ste mogli da čujete zahvaljujući novinarima kojima se sada svete svi predsednikovi ljudi. Sada je njima potreban naš glas i podrška", napisali su na društvenim mrežama. Božić, koga je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, informisan je u ponedeljak da je neraspoređen, preneo je N1. "Trenutni status Božića je zaposlen, ali neraspoređen i ne rukovodi više redakcijom N1, a novi bord sagledava njegovu poziciju, koju će definisati narednih dana", navode iz te medijske kuće. Dodaju i da Adria News Network (ANN), u okviru koje posluje i N1, odluku o razrešenju Igora Božića nije javno obrazložio. Novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs, jeste izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. Sadler se inače obratio 3. aprila kada je naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. "Uvođenje jedinstvenog upravljačkog okvira u okviru ANN-a uključuje i ovakve administrativne promene. One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja", objasnio je Sadler. Šta je prethodilo?Preduzeće Adria News Network osnovano je 19. februara kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group (UG). Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Izabran je novi odbor, s britanskim novinarem Brentom Sadlerom na čelu, kao i novi bord direktora. Urednici i novinari N1 i tada su izrazili je bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Gruop-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Izrazili su zabrinutost da bi iznenadna smena mogla značiti da je BC Partners, većinski akcionar UG, izložen "političkom pritisku i da otvara prostor za uređivački uticaj od strane vlada i interesnih grupa koje su neprijateljski nastrojene prema slobodi medija". Priča o tome otvorena je i nakon što je Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio u avgustu 2025. audio snimak telefonskog razgovora direktora United Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića. Miler i Lučić razgovarali su, prema onome što je objavljeno, o strategiji da se umanji uticaj medija koji kritički izveštavaju o vlasti Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa Vučićem, godinama bez dokaza iznose najrazličitije optužbe na račun N1. Pritisci na tu medijsku kuću privukli su i međunarodnu pažnju, poput onog iz juna 2025. kada se Evropska federacija novinara oglasila povodom pretnji smrću novinarima N1.

Nakon izjave da policija "ima pravo da bije i ubije studente", ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Boris Bratina saopštio je u ponedeljak da on "nikada" nije rekao da "studenti, treba da budu izloženi nasilju". Bratina je prethodno, gostujući na televiziji Tanjug na Dan studenata 4. aprila, izjavio da studenti nisu svesni da "policija ima pravo da ih bije i da ih ubije" u trenucima kada im neko "proda anarhističku ideologiju". Nakon zahteva više opozicionih partija i strukovnih udruženja da bude smenjen sa ministarske funkcije zbog te izjave, Bratina je na Instagramu objavio da je to što je rekao "izvučeno iz šireg konteksta". "Želim da naglasim da su moje reči izvučene iz šireg konteksta i interpretirane na način koji ne odražava suštinu onoga što sam želeo da saopštim. Nikada nisam rekao, niti bih ikada podržao, da bilo ko, a posebno studenti, treba da budu izloženi nasilju", napisao je. Dodao je i da se njegova izjava "odnosila isključivo na širi istorijski i društveni kontekst" i da nije bila usmerena protiv studenata kao društvene grupe već da je predstavljala "upozorenje na složenosti situacije". Na početku studentskih blokada i protesta krajem 2024, zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, Bratina je izjavljivao da je reč "o čistoj zloupotrebi" tragedije i da na to "treba zakonski reagovati". Aktuelni ministar u Vladi Srbije, nekadašnji je član ultradesničarskih organizacija. Osim po antievropskoj retorici i paljenju zastave Evropske unije, javnosti je poznat i po zagovaranju zabrane Parade ponosa. Bio je član ultradesničarskih organizacija, poput "Srpskog narodnog pokreta 1389", čiju je zabranu tražilo tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, verske i seksualne mržnje. I premijer Srbije tvrdi da su reči ministra 'izvučene iz konteksta'Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut takođe tvrdi da je izjava Bratine pogrešno interpretirana. "Reči su ponekad rezultat gneva čoveka koji vredno radi i ceo svoj život i zdravlje podredi boljitku svoje zemlje, a taj rad nažalost bude umanjen ili srušen zbog nedela drugih", napisao je Macut na Instagramu 6. aprila. Macut se osvrnuo i na nedavnu izjavu ministra za javna ulaganja Darka Glišića koji je gostujući na TV Pink poručio 1. aprila građanima da "ne upisuju decu na blokaderske fakultete jer će vam ih vratiti kao što su vratili ovu devojku, u kovčegu". Macut je naveo da se sa ministrima Glišićem i Bratinom čuo povodom izjava "koje su im zamerene u delu javnosti". "U ovom slučaju su izjave bile lične i izvučene iz šireg konteksta, ali ne i kao članova i mišljenja vlade", smatra Macut. Glišić je to izjavio nakon što je na platou Filozofskog fakulteta je 26. marta pronađeno telo studentkinje. Policija i tužilaštvo su do sada saopštili da su na petom spratu Filozofskog fakulteta zapaljena pirotehička sredstva, nakon čega je 25-godišnja devojka skočila kroz prozor. U okviru istrage tužilaštvo ispituje i propuste u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu. Policija je 31. marta takođe skoro 10 sati vršila pretres u Rektoratu Univeziteta u Beogradu koji se nalazi do Filozofskog fakulteta, što je za vlast bila legitimna istraga smrti studentkinje, dok su rektor i deo akademske zajednice ocenili da je reč o zastrašivanju i osveti zbog podrške studentskim protestima. Dok je policija vršila pretres u Rektoratu, ispred zgrade su se okupili studenti, profesori i građani. Došlo je i do više incidenata i fizičkih sukoba između policije i demonstranata.

Najmanje tri osobe, uključujući dvogodišnje dete, poginule su u noći između nedelje i ponedeljka tokom ruskog napada dronovima na južnu ukrajinsku luku Odesu, saopštila je Ukrajina, dok su ruske vlasti izvestile o ukrajinskom napadu na luku Novorosijsk. Najmanje 15 ljudi je povređeno u napadu u Odesi, uključujući trudnicu i dvoje dece, sedmomesečnog dečaka i dvogodišnju devojčicu, izvestili su ukrajinski zvaničnici. Vlasti u Odeskoj oblasti proglasile su 6. april danom žalosti za žrtve noćnog napada. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha osudio je incident, pozivajući na oštrije mere protiv Moskve. "Pritisak na Moskvu mora da se poveća, a ne da se smanji", napisao je na X posle napada u Odesi. "Ruski ubice dece treba da se suoče samo sa sankcijama, izolacijom i odgovornošću." Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Rusija tokom noći lansirala više od 140 dronova na Odesu i nekoliko drugih regiona, oštetivši stambene zgrade, vrtić i trafostanicu. "Šesnaest ljudi je ranjeno. Jedanaestoro njih su hospitalizovali naši lekari, uključujući trudnicu i dvoje dece. Najmlađe nema ni godinu dana", naveo je Zelenski na X. Zelenski je pozvao saveznike da ojačaju protivvazdušnu odbranu, upozoravajući da "Rusija nema nameru da stane". S druge strane, ruske regionalne vlasti su izvestile da su ukrajinski dronovi pogodili crnomorski lučki grad Novorosijsk, povredivši najmanje osam ljudi. Nekoliko Telegram kanala na ruskom jeziku, uključujući ASTRA, izvestilo je da je naftni terminal Šesharis – ključni objekat na jugu Rusije za skladištenje i utovar nafte i naftnih derivata na tankere – oštećen kao rezultat napada na Novorosijsk. Naftni terminal Šesharis, najveći na jugu Rusije, deo je Černomortransnjefta, podružnice državne kompanije za naftovode Transnjeft, koja se bavi prijemom, skladištenjem i izvozom nafte tankerima. Komandant ukrajinskih snaga za dronove Robert Brovdi potvrdio je noćne napade na rusku luku. Ukrajina je poslednjih nedelja pojačala napade dronovima na ruska naftna postrojenja, smanjujući izvoz i mogućnosti Moskve da iskoristi skok globalnih cena energenata izazvan ratom u Iranu i praktičnim iranskim zatvaranjem Ormuskog moreuza. Rusko Ministarstvo odbrane je u ponedeljak saopštilo da je od prethodne večeri oborilo 198 ukrajinskih dronova.

Smrti studentkinje posle pada s petog sprata na Filozofskom fakultetu u Beogradu nastupila je usled povreda nastalih padom s visine, dok toksikološkim analizama nije detektovano prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci, saopštilo je u ponedeljak Više javno tužilaštvo u Beogradu. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je primilo obdukcioni zapisnik s toksikološkom analizom Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u vezi sa smrću 25-godišnje studentkinje 26. marta. "U interesu javnosti saopštavamo da nalazi ukazuju da je smrt nastupila usled povreda nastalih padom sa visine, dok toksikološkim analizama nije detektovano prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci", navodi se u saopštenju. Više javno tužilaštvo u Beogradu je navelo da nastavlja predistražni postupak povodom smrti studentkinje i okolnosti pod kojima je došlo paljenja pirotehničkih sredstava na petom spratu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 26. marta oko 22.40, kao i utvrđivanja da li postoje propusti odgovornih lica u vezi s bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu. Nakon smrti 25-godišnje studentkinje čije je telo pronađeno na platou Filozofskog fakulteta, istragu je preuzelo Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva zbog, kako je navedeno, "postojanja sumnje na propuste dekana, prodekana i prodekana za nastavu u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih". Policija je 31. marta takođe skoro 10 sati vršila pretres u Rektoratu Univeziteta u Beogradu koji se nalazi do Filozofskog fakulteta, što je za vlast bila legitimna istraga smrti studentkinje, dok su rektor i deo akademske zajednice ocenili da je reč o zastrašivanju i osveti zbog podrške studentskim protestima. "Uzimali su bilo kakve rekvizite povezane sa studentskim protestima kao dokazni materijal, razvlačili transparent, slikali ga", rekao je posle toga za RSE profesor Filozofskog fakulteta Goran Vidović. Dok je policija vršila pretres u Rektoratu, ispred zgrade su se okupili studenti, profesori i građani. Došlo je i do više incidenata i fizičkih sukoba između policije i demonstranata. Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva saopštilo je 1. aprila da je pretres Rektorata jedna od brojnih preduzetih istražnih radnji. U saopštenju je navedeno da su pored servera s video-zapisima oduzeti i pirotehnika (topovski udari i petarde), sprejevi, špricevi, igle, braunile, infuzije, megafoni, radio-stanice, voki-tokiji, vojne gas maske, farbe, zavoji. Među oduzetim predmetima se navodi i više transparenata sa političkim sadržajima i zapisnici sa studentskih plenuma tokom blokada fakulteta, ali i papirni tanjiri. Tužiteljka Zorica Šćekić rekla je da će petarde i sprejevi pronađeni u Rektoratu biti upoređeni sa zapaljenim petardama i sprejevima koji su zatečeni prilikom uviđaja posle smrti studentkinje. Prethodno je dekan Filozofskog fakulteta u Danijel Sinani rekao da policija u toj ustanovi nije pronašla ništa od pirotehničkih i bilo kakvih zapaljivih materija, dok je pravni zastupnik rektora naveo da policija ni u Rektoratu nije pronašla ništa što je predmet krivičnog dela.

Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) i lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdižiku (Lumir Abdixhiku) obećali su u ponedeljak da će nastaviti razgovore po pitanju izbora predsednika zemlje, kako bi se izbegli novi parlamentarni izbori. Abdidžiku je posle sastanka s Kurtijem rekao da nije postignut dogovor o izboru šefa države u Skupštini Kosova, pošto je dosašnjoj predsednici Vjosi Osmani istekao mandat, ali je dodao da će se sastanci nastaviti u pokušaju da se pronađe rešenje. "Pokušavamo da pronađemo zajedničko rešenje kroz sastanke. To je put kojim treba ići napred. Nastavićemo tim putem kad god možemo kako bismo izbegli izbore", rekao je on. Kurti je rekao je da će neke tačke sastanka ostati poverljive, bez naznake u kom pravcu je razmatrano pitanje izbora predsednika. "Odlučni smo da izbegnemo nove izbore, jer oni ne bi bili rešenje za broj od 80 poslanika (koliko je potrebno za izbor predsednika)", rekao je Kurti nakon dvočasovnog sastanka Abdižikuom u prostorijama Skupštine. Abdžiku je na pitanje da li je DSK imao konkretna imena za poziciju predsednika, rekao da strane "još nisu stigle do te faze". "U procesu su dva imena, kandidati Pokreta Samoopredeljenje, a DSK ima jasan stav da ne mogu sve državne funkcije pripasti jednoj političkoj partiji – to je naš stav", rekao je on. Predsednici Vjosi Osmani predsednički mandat je istekao u subotu, posle čega je funkciju vršioca dužnosti predsednika preuzela predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu), kako je predviđeno Ustavom Kosova. Mesecima unazad, glavne političke partije ne uspevaju da postignu konsenzus o izboru predsednika Kosova. Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija pobedio je na decembarskim izborima i osvojio 57 poslaničkih mandata, ali to nije dovoljno za izbor predsednika. Prema Ustavu, kandidat za predsednika Kosova mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne osvoji neophodan broj glasova, u trećem krugu je dovoljna prosta većina, odnosno najmanje 61 glas uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika. Ukoliko se predsednik ne izabere u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana. Šta se do sada dešavalo?Vlada Kosova formirana je 11. februara i par dana kasnije Kurti je započeo razgovore sa liderima glavnih opozicionih partija o pitanju predsednika, međutim strane se nisu usaglasile ni oko jednog imena. Samoopredeljenje je 5. marta predložio dva imena za poziciju predsednika: ministra spoljnih poslova i dijaspore Gljauka (Glauk) Konjufcu i poslanicu Fatmire Kolčaku (Kollcaku), ali proces nije završen zbog nedostatka kvoruma. Dan kasnije bivša predsednica Osmani donela je dekret o raspuštanju Skupštine i otvaranju puta za nove izbore. Ona je bila zainteresovana za drugi mandat ali nije dobila neophodnu podršku. Samoopredeljenje je potom osporilo ovaj dekret pred Ustavnim sudom, koji je doneo odluku da dekret nema pravno dejstvo i odredio 28. april kao krajnji rok da se izabere predsednik. U suprotnom će Kosovo ići na izbore. Premijer Kurti i vladajući Pokret Samoopredeljenje su u nekoliko navrata rekli da se izbori moraju izbeći i da je neophodno postići politički dogovor.