Sud u Siriji u utorak je osudio u odsustvu bivšeg vladara Bašara el Asada na smrt, nakon što ga je proglasio krivim po optužbama za "ratne zločine" i "zločine protiv čovečnosti" tokom građanskog rata u toj zemlji. To je prva presuda protiv Asada, koji je svrgnut u pobunjeničkoj ofanzivi u decembru 2024. kojom je okončana decenijama čvrste vladavine njegove porodice nad Sirijom i brutalnog rata u kojem su ubijene stotine hiljada Sirijaca. Asad je iz glavnog grada Damaska pobegao u Rusiju s porodicom dok su se pobunjenički borci približavali i trenutno se nalazi u Moskvi. Na suđenju bivšim vladinim zvaničnicima u utorak, sudija je izrekao smrtnu kaznu Asadu zbog zločina "unapred smišljenog i namernog ubistva više od jedne osobe i dece, mučenja, proizvoljnih hapšenja i zločina protiv čovečnosti". Sirijski sud je na smrt osudio i zvaničnika iz doba Asada, Atifa Nadžiba, zbog "zločina protiv čovečnosti" počinjenih dok je bio šef političke bezbednosti u provinciji Dara, kolevci ustanka u zemlji 2011. Nadžiba, rođaka svrgnutog vladara Asada, uhapšen je u januaru prošle godine, a osuđen je za zločine koji uključuju ubistvo, "namerno ubijanje dece mlađe od 15 godina" i "mučenje koje je dovelo do smrti". Asad, rođen 1965. godine, postao je predsednik 2000. posle smrti svog oca Hafeza. On je održao vladavinu porodice i dominaciju njihove alavitske sekte u zemlji sa većinskom muslimanskom sunitskom većinom. Takođe je očuvao status Sirije kao iranskog saveznika neprijateljskog prema Izraelu i SAD. Asadova vladavina, oblikovana na početku ratom u Iraku i krizom u Libanu, definisana je građanskim ratom, koji je izbio tokom Arapskog proleća 2011. kada su Sirijci koji su tražili demokratiju izašli na ulice, gde su dočekani smrtonosnom silom. Izvori: Reuters, AFP

Mještani Podnovlja i aktivisti udruženja "ReStart Srpska" postavili su u utorak 11. avgusta nove bilborde uz magistralni put kroz ovo naselje pored Doboja na sjeveru Bosne i Hercegovine, nastavljajući kampanju protiv izgradnje kompleksa solarnih elektrana na zemljištu čije vlasništvo mjesecima osporavaju. Bilbordi su postavljeni nekoliko sedmica nakon što je tokom noći uklonjen prethodni bilbord sa porukom "Ko gazi Vrhovni sud Republike Srpske?", kojim su mještani ukazivali na nastavak radova uprkos sudskoj odluci o spornom zemljištu. Predsjednik "ReStarta Srpska" Stefan Blagić rekao je da su novi bilbordi odgovor na uklanjanje prethodnog. "Nažalost, morali smo ponovo da dođemo ovdje zato što su kriminalci iz grada Doboja uništili ovaj bilbord koji se nalazio na privatnom zemljištu. Upali su tokom noći i uništili ga. Mi smo rekli da ćemo, koliko god puta oni budu uništavali bilborde, postavljati nove", rekao je Blagić. Dodao je da građani Podnovlja ne traže ništa drugo osim provođenja presude Vrhovnog suda Republike Srpske. U centru spora nalazi se oko 28,5 hektara zemljišta koje je Grad Doboj prodao banjalučkoj kompaniji "Etmax" za izgradnju više od stotinu solarnih elektrana. Mještani tvrde da je riječ o parcelama koje su nezakonito oduzete od Zemljoradničke zadruge Podnovlje i da nikada nisu smjele biti prenesene niti prodate bez utvrđivanja stvarnih vlasničkih prava. Vrhovni sud Republike Srpske je 2. aprila ove godine uvažio tužbu Zemljoradničke zadruge "Podnovlje", poništio akt Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove kojim je zemljište bilo upisano na Grad Doboj i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Time je otvorena mogućnost da se u novom postupku ponovno razmotri upis i pravo raspolaganja spornim parcelama. Ipak, uprkos toj odluci, radovi na izgradnji solarnih elektrana nisu zaustavljeni, zbog čega mještani tvrde da je riječ o ignorisanju presude najviše sudske instance u Republici Srpskoj. Prethodno je i Pravobranilaštvo BiH formiralo predmet zbog sumnje da bi sporne parcele mogle imati status državne imovine BiH te da njima nije moglo biti raspolagano bez odluke nadležnih državnih institucija. U cijeli slučaj je uključeno i Tužilaštvo BiH koje istražuje potencijalnu uzurpaciju državnog zemljišta. Na novim bilbordima postavljena su pitanja o odgovornosti institucija koje su omogućile gradnju solarnih elektrana u neposrednoj blizini porodičnih kuća, vodovoda i osnovne škole u Podnovlju. Iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH prethodno su za RSE upozorili da slučaj u Podnovlju "izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu raspolaganja poljoprivrednim zemljištem i mogućeg uticaja na zaštitu životne sredine". Aarhus centar iz Sarajeva u međuvremenu je tužio lokalne vlasti u Doboju zbog, kako navode, netransparentnosti cijelog projekta. Njihovi predstavnici upozoravaju da se projekti obnovljivih izvora energije ne mogu graditi bez jasnog zakonskog okvira, u naseljenim mjestima i na spornom zemljištu.

Grupa rudara Rudnika mrkog uglja u Zenici, koja je nekoliko dana provela u jami "Raspotočje" tražeći isplatu zaostalih plaća, odlučila je 11. augusta prekinuti prosvjed. Rudari, koji su osam dana proveli u jami rudnika u centralnom dijelu Bosne i Hercegovine, zahtjevali su pisane garancije i termine za isplatu plaća za protekla tri mjeseca. Ministarstvo energetike, industrije i rudarstva Federacije BiH dan ranije je saopćilo da je osiguralo novac za plaće. Jedan od uvjeta za prekid prosvjeda bio je ostvarivanje prava na ovjeru zdravstvenih iskaznica, što im je privremeno omogućeno do 6. septembra. Zavod zdravstvenog osiguranja Zeničko-dobojskog kantona očekuje da će do tada biti isplaćen dio potraživanja za tri rudnika od Koncerna Elektroprivreda BiH, koja premašuju 175 miliona maraka. Rudnici u entitetu Federacija BiH godinama posluju s višemilionskim gubicima. Elektroprivreda BiH je od 2009. do 2024. godine uložila više od 383 miliona eura u sedam svojih rudnika kako bi održala njihovu likvidnost. Rudnik Zenica je zbog niske produktivnosti u fazi potpunog zatvaranja, za što je potrebno donijeti poseban zakon i osigurati potrebna sredstva. Prema ranijim najavama, nakon zatvaranja rudnika, plan za zaposlene je da dio njih bude penzionisan, dio premješten na radna mjesta u obližnje rudnike, dok dio ostaje bez posla. Zbog neiplaćivanja plaća, rudari u Zenici su prošle godine štrajkovali glađu te protestovali ispred zgrade Vlade Federacije BiH u Sarajevu. Radnicima od 2010. godine nije uplaćivano ni zdravstveno niti penziono osiguranje. Vlada Federacije BiH i Elektroprivreda iz svojih budžeta isplaćuju neuplaćene doprinose rudarima koji steknu pravo na penziju. Ugalj se u RMU Zenica vadio od 1880. godine, do 7. marta 2024., kada je obustavljena proizvodnja u posljednjoj aktivnoj jami "Raspotočje". Od tada su rudari radili samo na poslovima inspekcije jama i izvlačenju vrijedne opreme.

Albanski premijer Edi Rama uključio se u debatu između Tirane i Beograda u vezi s izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti promene toka reke Ibar. Ta reka izvire u Crnoj Gori, zatim protiče kroz Srbiju i potom prolazi kroz Kosovo, pa ponovo ulazi u Srbiju. Rama je rekao da se pitanje odnosi na prekogranične vode i principe međunarodnog prava. "Srbija je potpuno slobodna da upravlja resursima unutar svoje nadležnosti. Ono što ne može razumno da tvrdi jeste da se moguće posledice po drugu zemlju magično zaustavljaju na srpskoj granici. Na kraju krajeva, zato postoji međunarodno pravo o vodama", napisao je Rama na X, u ponedeljak uveče. Prema rečima albanskog premijera, bez obzira na političku i istorijsku raspravu oko nje, reka Ibar će nastaviti da prati geografiju. Rama je odgovorio na ranije izjave srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića upućene njegovom albanskom kolegi Feritu Hodži (Hoxha) koji je optužio Albaniju za "politički motivisano mešanje". Rama je prebacivanje debate s pitanja prekograničnih voda na "Veliku Albaniju" i status Kosova opisao kao deo "političkog folklora" u Beogradu, naglašavajući da Albanija nema teritorijalne pretenzije prema Srbiji. "Kada god Albanija govori o Kosovu, odmah se mora prizivati 'Velika Albanijua, kao da bi ponavljanje jednog dana moglo pretvoriti stari duh u značajan argument", napisao je Rama. Prema njegovim rečima, Albaniji nije potreban projekat "Velike Albanije" da bi podržala Kosovo, dodajući da "teritorija Kosova nije srpska teritorija i da prirodni resursi koji se nalaze unutar nje nisu resursi Srbije". Đurić je na to ponovo reagovao u utorak, opisujući debatu o reci Ibar kao skretanje pažnje s onoga za šta tvrdi da je glavno pitanje – rušenje srpskih kuća u blizini jezera Gazivode prema odluci kosovskih vlasti. "Vlada Aljbina Kurtija (Albina) koristi ovo leto da ruši srpske kuće, bez odgovarajućeg pravnog postupka, duž obala jezera Gazivode i Ibra, uskraćujući ljudima imovinu, pristup i sredstva za život kroz postupke koji su očigledno diskriminatorni na etničkoj osnovi", naveo je Đurić na X. Đurić se takođe osporio uključivanje Albanije u debatu, tvrdeći da je "Ibar prekogranični vodotok... ali on nikada ne ulazi u Albaniju i nije deo rečnog sistema Albanije". Kako je ponovo krenuo spor o Ibru?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju je ponovio svoj stav – od pre nekoliko godina – o mogućnosti promene toka Ibra, rekavši da su konsultacije sa stručnjacima u toj oblasti već počele. Njegovim izjavama se usprotivila vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), koja je tu ideju opisala kao "apsurdnu", "preteću" i "šovinističku". Reagovao je albanski ministar za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža navodeći da se promena toka reke koja je deo prekograničnog vodnog sistema ne može tretirati kao unutrašnje pitanje neke države niti se o njoj može jednostrano odlučivati. Na to je reagovao Đurić rekavši da Srbija kao suverena države sama odlučuje kako će upravljati svojim prirodnim resursima. Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, teče kroz Srbiju, a zatim u Kosovo, gde napaja veštačko jezero Gazivode (Ujman na albanskom). Oko dve trećine jezera nalazi se na Kosovu. Sistem Ibar-Lepenac snabdeva vodom nekoliko opština na Kosovu, koristi se za navodnjavanje i za hlađenje termoelektrana u Obiliću. Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu neplovidbene upotrebe međunarodnih vodotoka iz 1997. godine. Ideja o promeni toka Ibra nije nova. U decembru 2024. godine, posle eksplozije koja je oštetila kanal Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, Vučić je izjavio da takva ideja postoji od 1985. i da je u to vreme i sam bio protiv nje.

Spasilačke akcije širom zapada Kolumbije nastavljene su u utorak, dok spasilačke službe pretražuju srušene zgrade i sravnjene kuće, uz očekivanja da bi broj žrtava najjačeg zemljotresa u toj zemlji u poslednjih nekoliko decenija mogao porasti. Zemljotres magnitude 7,4 pogodio je rano u ponedeljak srce Kolumbije usmrtivši najmanje 164 osobe u tom regionu poznatom po uzgoju kafe. Timovi za hitne slučajeve, uz pomoć policije, vojnika i volontera, radili su tokom noći bagerima, a ponekad i golim rukama, tražeći preživele ispod ruševina. U Kaliju, gradu s oko 2,2 miliona ljudi, poginulo je najmanje 85 ljudi. Desetine zgrada su opasno nagnute ili potpuno uništene, primoravajući stanovnike na ulice. Nekoliko gornjih spratova jedne od gradskih bolnica – od kojih su neki bili namenjeni pedijatrijskoj nezi – urušili su se, zbog čega su neki pacijenti ostali zarobljeni, dok je oko 600 drugih moralo da zbrinjavanje potraži na ulici prekrivenoj ruševinama, izjavio je za televiziju Karakol direktor bolnice Irne Tores Kastro. U Pereiri, glavnom gradu teško pogođene države Risaralda, vlasti su prijavile 66 mrtvih. Taj grad je takođe pretrpeo neka od najvidljivijih uništavanja, s čitavim stambenim blokovima svedenim na gomile betona i iskrivljenog čelika. Još 13 ljudi je poginulo u Čoku, ruralnoj provinciji najbližoj epicentru zemljotresa. Predsednik Kolumbije Abelardo De La Esprielja, koji je preuzeo vlast pre samo nekoliko dana, rekao je da je samo u Kaliju poginulo 35 ljudi, dok se 188 vodi kao nestalo. De La Esprielja je rekao da će 1.000 pripadnika bezbednosnih snaga biti raspoređeno u grad do zore, pošto su se pojavili izveštaji o pljačkama. Kali, kao i Pereira, uveli su policijski čas u ponedeljak uveče. "Naša namera je da sarađujemo na bilo koji potreban način. Ovde nema razlika ili ideoloških podela kada je u pitanju odbrana našeg naroda ili iskazivanje solidarnosti", rekao je De La Esprielja novinarima u ponedeljak uveče. Katastrofa je izazvala poređenja sa smrtonosnim zemljotresom iz 1999. godine koji je opustošio isti region uzgoja kafe, usmrtivši više od 1.000 ljudi, kao i sa katastrofalnim zemljotresima u kojima je u susednoj Venecueli u junu poginulo više od 6.300 ljudi. Izvor: Reuters

Predstavnički dom američkog Kongresa u ponedeljak je pokrenuo usvajanja sveobuhvatnog paketa sankcija Rusiji i Iranu, samo nekoliko dana nakon što ga je Senat odobrio ubedljivom većinom glasova, otvarajući sledeću fazu u nastojanju Kongresa da se izvrši pritisak na ratnu ekonomije Moskve i da predsedniku Donaldu Trampu (Trump) pruži dodatno sredstvo uticaja da primora Rusiju na pregovore s Ukrajinom. Taj potez je usledio neobično brzo – dok je Predstavnički dom na letnjoj pauzi u avgustu – pošto su republikanski poslanici Majkl Mekol (Michael McCaul) i Brajan Ficpatrik (Brian Fitzpatrick) uz demokratu Stenija Hojera (Steny Hoyer) i široka dvostranačka grupa podneli Predstavničkom domu prateći predlog Zakona Lindzi Grem o sankcijama Rusiji i Iranu iz 2026. Predlog u Predstavničkom domu je identičan onome koji je Senat usvojio prošle nedelje sa 86 glasova za i 11 protiv. Predlog zakona, nazvan po pokojnom senatoru Lindziju Gremu (Lindsey Graham), usmeren je na ruske banke, prihode od energije, oligarhe, "flotu u senci" povezanu s Kremljem, mreže za izbegavanje sankcija i strane vlade i kompanije koje pomažu u vođenju rata protiv Ukrajine. Takođe bi produžio dugogodišnje sankcije protiv Irana do 2031. godine. Brzi potez Predstavničkog doma daje pristalicama priliku da iskoriste ogromnu dvostranačku većinu glasova u Senatu, ali takođe postavlja potencijalno tešku debatu o odredbama zakona o carinama i obimu predsedničkih ovlašćenja nad zemljama koje nastavljaju da kupuju rusku energiju. Kongres na pauziMekol, bivši predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, rekao je da je obećao Gremu pre smrti da će podneti predlog zakona u Predstavničkom domu. "Senator Grem je bio gigant nacionalne bezbednosti, državnik nenadmašnih uverenja i lični prijatelj i mentor", rekao je Mekol, dodajući da je Grem radio na zakonu više od godinu dana i da je obezbedio podršku Bele kuće. Mekol je rekao da mu je tokom posete Ukrajini prošlog meseca predsednik Volodimir Zelenski rekao da je spreman za prekid vatre i pregovore, dok je ruski predsednik Vladimir Putin nastavio da odbija da sedne za pregovarački sto. Republikanski poslanik je rekao da će sankcije pomoći u povećanju pritiska na Putina i unapređenju, kako je naveo, Gremove vizije trajnog mira. Hojer, jedan od najviših rangiranih demokrata u Predstavničkom domu, rekao je da je takav zakon odavno trebalo da se usvoji. On je rekao da će zakon napasti višestruke izvore ruskog finansiranja rata, uključujući naftu i gas, flotu u senci i finansijske institucije. "Moramo poslati najjaču moguću poruku američke podrške dok Ukrajina brani demokratiju od despotizma", naveo je Hojer u saopštenju. Hojer je takođe istakao značajno ograničenje: paket sankcija ne uključuje nekoliko odredbi sadržanih u Zakonu o podršci Ukrajini, uključujući osam milijardi dolara vojne i pomoći za obnavljanje i sankcije koje se odnose na otmicu ukrajinske dece u Rusiju. To izostavljanje bi moglo da postane deo šire debate u Predstavničkom domu o tome da li su same sankcije dovoljne da oblikuju ishod rata. Predlog Zakon podržavaju poslanici iz celog političkog spektra. Među prvobitnim kosponzorima predloga su republikanci Džo Vilson (Joe Willson), kopredsednik Baltičkog kokusa Predstavničkog doma Don Bejkon (Bacon), predsednik Odbora za oružane snage Majk Rodžers (Mike Rodgers), Majk Tarner (Mike Turner), En Vagner (Ann Wagner), Endi Bar (Andy Barr) i Natanijel Moran (Nathaniel), kao i kopredsednica Demokratskog kongresnog ukrajinskog kokusa Marsi Kaptur (Marcy), Džejk Očinklos (Jake Auchincloss), Džil Tokuda (Jill), Gejb Vaskez (Gabe Vasquez), Džoš Gothajmer (Josh Gottheimer), Ed Kejs (Case), Judžin Vindman (Eugene) i Krisi Hulahan (Chrissy Houlahan). Ficpatrik je rekao da zakon napada, kako je naveo, tri temelja Putinove ratne mašinerije: "naftu, novac i spremnost drugih da gledaju na drugu stranu". Prema njegovim rečima, zakon bi izolovao ruske banke, zatvorio finansijske mreže i primorao vlade i kompanije koje podržavaju Moskvu da odluče da li će nastaviti da posluju s Rusijom. "Najprikladniji znak priznanja koji Kongres može da ponudi Lindziju jeste da završi posao koji je započeo", rekao je Ficpatrik. Nove carineNajmoćnija – i potencijalno najspornija – odredba zakona dala bi Trampu značajna nova ovlašćenja da uvede carine zemljama koje nastavljaju da kupuju rusku naftu i gas ili pomažu Moskvi da izbegne sankcije. Zakon odobrava carine do 500 odsto na robu uvezenu iz Rusije i ciljane carine do 100 odsto na robu iz zemalja koje se svrstavaju među najveće kupce ruske sirove nafte ili prirodnog gasa ili vodeće posrednike u izbegavanju ruskih sankcija za naftu. Hojer je rekao da bi pregovori mogli da se nastave o preciznom obimu predsedničkih carinskih ovlašćenja. On je posebno ukazao na predlog kojim se to ovlašćenje ograničava na osam zemalja čiji uvoz pomaže u finansiranju ruskog rata. Ta odredba bi mogla biti presudna kada se zakonodavci vrate u Vašington. Viši zvaničnici Predstavničkog doma upoznati s diskusijama rekli su za RSE da je neposredni izazov očuvanje dvostranačke koalicije koja je dovela do glasanja u Senatu, bez ponovnog otvaranja celog paketa. Politička računica je jednostavna: pristalice žele da iskoriste glasanje u Senatu kao zamah za brzo delovanje Predstavničkog doma, izbegavajući promene koje bi mogle da nateraju na još jednu dugu rundu pregovora. Njihova procena je da same sankcije uživaju široku podršku. Teže pitanje je koliko daleko Kongres treba da ide u delegiranju carinskih ovlašćenja predsedniku i koliko agresivno treba primenjivati tu meru na glavne kupce ruskih energenata. Ta razlika bi mogla postati predmet rasprave u Predstavničkom domu. Pristalice tvrde da je carinska pretnja upravo ono što čini zakon potencijalno efikasnim. Zemlje koje nastave da kupuju ruske energente morale bi da odmere pristup američkom tržištu u odnosu na svoje komercijalne odnose s Moskvom. Kritičari, međutim, mogu tvrditi da široka carinska ovlašćenja rizikuju stvaranje ekonomskih posledica van Rusije i daju Beloj kući značajno diskreciono pravo u vezi s trgovinskom politikom. Za pristalice Ukrajine, kompromis se isplati. Jurij Boječko, izvršni direktor neprofitne organizacije Hope for Ukraine (Nada za Ukrajinu) sa sedištem u Nju Džerziju koja isporučuje medicinsku i humanitarnu pomoć civilima i područjima fronta, rekao je za RSE da predlog zakona Predstavničkog doma pruža ekonomski pritisak potreban za udarac u temelje ruskih ratnih napora. On je rekao da bi kombinacija brzog delovanja Predstavničkog doma i glasova Senata od 86-11 mogla dati Vašingtonu mehanizam protiv, kako je naveo, preostalih tokova prihoda iz inostranstva koji podržavaju Kremlj. "Preteći 100-procentnim carinama kupcima ruskih energenata, demontirajući ilegalnu flotu tankera u senci i izolujući ruske finansijske institucije, zakon cilja preostale strane tokove prihoda koji održavaju budžet Kremlja", rekao je Boječko. On je rekao da bi smanjenje tih prihoda na kraju moglo da primora Moskvu na pregovore. Predlog usmeren protiv ruske finansijske i energetske žile kucavice Zakon ide znatno dalje od pojedinačnih sankcija ruskim zvaničnicima. On bi bio usmeren na visoke ruske zvaničnike, oligarhe, kompanije koje podržavaju rusku odbrambeno-industrijsku bazu i strane aktere koji materijalno pomažu vojne operacije Moskve ili napore da potkopa suverenitet, teritorijalni integritet, demokratske institucije i kritičnu infrastrukturu Ukrajine. Takođe bi uveo sankcije glavnim ruskim finansijskim institucijama i određenim stranim finansijskim institucijama koje obavljaju značajne transakcije sa sankcionisanim ruskim bankama. Još jedna velika meta je ruska flota u senci – brodovi, vlasnici, operateri, osiguravači, luke i drugi posrednici uključeni u prevoz ruske nafte i sankcionisane robe, dok istovremeno pomažu Moskvi da izbegne zapadna ograničenja. Predlog zakona bi zabranio nove američke investicije u Rusiji, ograničio investicije u ruski energetski sektor, zabranio kupovinu ruskog suverenog duga i ciljao servise za finansijske poruke koji se koriste za zaobilaženje sankcija. Odredbe o energentima su ključne za ovu strategiju. Pristalice tvrde da su prihodi Rusije od nafte i gasa ključni za mogućnost Kremlja da finansira vojnu kampanju, uprkos godinama zapadnih sankcija. Mimo RusijePredlog zakona se proteže i van Rusije. Njime bi se produžio Zakon o sankcijama Iranu iz 1996. do 2031. godine, čuvajući ovlašćenja za sankcije usmerena na iranski energetski sektor i sektor naoružanja. Rodžers je rekao da su odredbe o Iranu neophodne zbog pretnji Teherana slobodnoj plovidbi u Ormuskom moreuzu i njegove uloge u podržavanju Rusije. Moran je rekao da bi zakon takođe ciljao opasne kineske entitete koji podržavaju rusku odbrambeno-industrijsku bazu. Ta odredba bi mogla dati zakonu dodatnu geopolitičku dimenziju dok se Vašington suočava i s Moskvom i s Pekingom u pogledu njihovog sve snažnijeg strateškog odnosa. Jedna od najkonsekventnijih odredbi zakona tiče se kada bi sankcije povezane s Rusijom mogle biti ukinute. Zakon bi omogućio predsedniku da ukine sankcije tek pošto potvrdi Kongresu da je Rusija potpisala mirovni sporazum koji je prihvatila slobodna i nezavisna vlada Ukrajine i da je Moskva obustavila vojna neprijateljstva i aktivnosti usmerene na svrgavanje, raspuštanje i podrivanje ukrajinske vlade. Taj uslov je osmišljen kako bi se osiguralo da sankcije zadrže ulogu poluge uticaja, umesto da budu samo privremena kazna. Ficpatrik je izjavio da je cilj mir "koji određuje Ukrajina, a ne onaj koji nameće Moskva". Hulahan je na sličan način opisala sankcije kao diplomatsko sredstvo, ali je upozorila da one ne mogu zameniti širu strategiju niti predsednikovu odgovornost da od Kongresa zatraži odobrenje za rat. Ovaj potez Predstavničkog doma nosi i ličnu dimenziju. Grem, koji je radio na ovom paketu više od godinu dana, postao je jedan od najistaknutijih zagovornika oštrijeg ekonomskog pritiska na Rusiju u Kongresu. Njegova sestra, senatorka Darlin Grem (Darline), izjavila je da je ovaj zakonski predlog za njega bio od izuzetne važnosti i izrazila je nadu da će Predstavnički dom ispratiti dvopartijsku podršku kakvu je pružio Senat. Za kongresne republikance i demokrate koji podržavaju predlog zakona, to nasleđe se sada prepliće s daleko većim strateškim pitanjem: da li ekonomski pritisak može promeniti Putinovu računicu u trenutku kada Trampova administracija navodi da želi okončanje rata. Senat je već odgovorio na jedan deo tog pitanja ubedljivim većinskim glasanjem. Sada Predstavnički dom mora da utvrdi da li može da sačuva taj dvopartijski konsenzus i pretvori Gremov paket sankcija u zakon.

Vrhovni sud Rusije zabranio je liberalnoj stranci Jabloko učešće na parlamentarnim izborima sljedećeg mjeseca, blokirajući jedinu grupa koja poziva na okončanje rata Moskve protiv Ukrajine. Odluka od 10. avgusta, na saslušanju održanom ispred suda sa stotinama uglavnom mladih Rusa, ugasila je nade protivnika rata da će imati gdje da iskažu svoje stavove na izborima 18-20. septembra. Ovakav razvoj je naglasio obim netolerancije Kremlja prema neslaganju, koja je postala još ozbiljnija otkako je predsjednik Vladimir Putin pokrenuo potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Centralna izborna komisija je neočekivano registrovala Jabloko krajem prošlog mjeseca za prve izbore za Državnu dumu, donji dom parlamenta sa 450 mjesta, od početka totalnog rata. Nacionalistička stranka Rodina podnijla je tužbu prošle nedelje tražeći poništenje registracije Jabloka, navodeći niz kršenja, uključujući nepravilno finansiranje, rukovanje autorskim pravima i ekstremizam. Na saslušanju, predsjednik Jabloka Nikolaj Ribakov odbacio je optužbe i rekao da stranka brani interese većine, "jer je očuvanje ljudskih života u interesu većine ruskih građana". Ribakov je rekao da će Jablok učiniti sve što može da Rusiju učini "prosperitetnom demokratskom državom". Stranka je najavila da će se žaliti, rekavši "ne očajavajmo". Vjeruje se da sudske presude u slučajevima visokog profila donosi Kremlj ili da su usko koordinisane sa njim, a sudija Vrhovnog suda koji je saslušao tužbu protiv Jabloka, Vjačeslav Kirilov, autor je drugih tvrdokornih presuda, poput odluke da se ugledna grupa za ljudska prava Memorijal ranije ove godine označi kao "ekstremistička". Ali analitičari sugerišu da događaji oko Jabloka, prvo registrovanog, a zatim isključenog sa glasačkog listića, mogu odražavati unutrašnje borbe između interesnih grupa u ruskoj eliti: grubo govoreći, bezbjednosnih zvaničnika i drugih jastrebova čiji je instinkt da uguše neslaganje, posebno protivljenje ratu, i onih koji se nadaju da će se on uskoro završiti. Ankete pokazuju da većina Rusa želi pregovore o okončanju rata, u kojem su ubijene stotine hiljada ruskih vojnika. Nedavni ukrajinski napadi na naftnu i gasnu infrastrukturu i druge ciljeve, ponekad daleko od granice sa Ukrajinom, izazvali su civilne žrtve i približili rat mnogim građanima. Putin je odbacio ukrajinske i američke pozive na prekid vatre koji bi zamrznuo linije fronta, umjesto toga zahtijevajući od Ukrajine da preda teritoriju koju Rusija nije uspjela da zauzme u borbi. Više puta se zavjetovao da će svoje ciljeve postići diplomatijom ili silom. Jabloko se pojavilo 1990-ih i bilo je značajna snaga u Dumi. Ali Putin je usporio demokratski napredak Rusije nakon što je prvi put postao predsjednik 2000. godine, a stranka nije osvojila nijedno mjesto na izborima održanim od 2003. godine, koji su sve više obiljeleženi dokazima o prevari u korist stranke Jedinstvena Rusija, koju kontroliše Kremlj.

Više od 100 ljudi je poginulo nakon snažnog zemljotresa koji je pogodio zapadnu Kolumbiju. Zemljotres magnitude 7,4 stepena Rihterove skale oštetio je Međunarodni aerodrom Pereira Matekana u zapadnoj Kolumbiji u ponedeljak, 10. avgusta, ostavljajući dijelove terminala teško oštećenim. Snimci sa aerodroma pokazuju urušene dijelove plafona i drugih unutrašnjih struktura, sa ostacima razbacanim po putničkim i sjedištima. Epicentar se nalazio približno pet kilometara istočno od grada San Hoze del Palmar, prema podacima Američkog geološkog zavoda. Američka agencija je izvijestila da je zemljotres nastao na dubini od 107 km. Trumpova administracija "pomno prati" situaciju nakon zemljotresa u Kolumbiji, objavio je američki državni sekretar Marco Rubio. "Sjedinjene Države spremne su pružiti podršku građanima Kolumbije", napisao je na X-u. Kolumbijski predsjednik Abelardo de la Espriela stigao je u Bogotu da predvodi reagovanje na vanredne situacije. Trenutno se nalazi u Nacionalnoj kriznoj sobi Nacionalne jedinice za upravljanje rizikom od katastrofa sa svojim potpredsednikom, ministrima i visokim zvaničnicima sektora, piše BBC. De la Espriela je ranije objavio na društvenim mrežama da će učiniti "sve što je potrebno" da zaštiti i podrži pogođene regione. "Niste sami", napisao je na mreži X. U Panami se tlo treslo u pograničnom području. Stručnjaci s Instituta za geologiju Univerziteta u Panami zabilježili su da je podrhtavanje trajalo između 40 sekundi i jedne minute. Izvor: Reuters, BBC

Čini se da je američki predsjednik Donald Trump odustao od prijetnji trenutnom vojnom akcijom protiv Irana, uprkos tekućim sporovima sa Teheranom oko Ormuskog moreuza, sugerišući da će dozvoliti da ekonomski pritisak primora Islamsku Republiku da sklopi mirovni sporazum koji je teško postići. "Mi to radimo uzdržano", rekao je Trump novinskoj kući Axios u kratkom telefonskom razgovoru 9. avgusta, koristeći termin koji se generalno odnosi na uzdržanu akciju. "Samo djelimično pregovaramo sa njima. Samo posmatramo Iran sa njegovom ogromnom inflacijom i činjenicom da nemaju novca", citiran je. Axios je dodao da Trump nije iznio nikakve dalje vojne prijetnje tokom intervjua. Trump je rekao da je Iran "u veoma lošem stanju" ekonomski, da nema novca da plati svoje trupe i da je američka pomorska blokada pojačala ekonomsku krizu koju trpi vlada zemlje. Prema Axiosu, rekao je da, sa padom cijena nafte sa nedavnih maksimuma, američki narod osjeća manje bola zbog rata, koji je, prema mnogim anketama, i dalje veoma nepopularan među američkom javnošću. "Ispuniće. Uvijek ispuni. To je kao partija šaha", rekao je Trump o povremenom procesu pregovora sa režimom u Teheranu. Od početka američko-izraelskog rata sa Iranom, Trump je prelazio između prijetnji masovnim vojnim udarima i potencijalnog dugoročnog mirovnog sporazuma. Često je insistirao da je trajni mirovni sporazum neizbježan, samo da bi Teheran poricao takav napredak, što je dovelo do napada oko za oko sa obje strane. 'Oružje na gotovs'Trump je 1. avgusta izjavio da je odlučio da "odustane" od bilo kakvih novih napada na Iran, rekavši da je dogovor sa Teheranom blizu. "SAD su naoružane i spremne da krenu protiv Islamske Republike Iran, na nivoima vojnog terora, snage i moći kakve nisu viđene od Drugog svjetskog rata. Uprkos tome, Iran i druge zemlje Bliskog istoka su nas upravo zamolile da obuzdamo bilo kakav napad, s obzirom na to da su granice dogovora dogovorene", objavio je Trump na mreži Truth Social. "Ovo bi uključivalo hitno, potpuno otvaranje Ormuskog moreuza i kraj iranske nuklearne prijetnje." "Na osnovu ovog zahtjeva, pristao sam, za buduću korist SVIJETA i, takođe, opstanak uspješnog i prosperitetnog Irana, da otkažem napad, pod uslovom da budem u mogućnosti da brzo postignem DOGOVOR", napisao je, dodajući da mu se Izrael pridružio u ovoj "obavezi". Prema iranskim medijima, vojni izvori u Iranu negirali su Trumpovu tvrdnju da je Teheran zatražio od Vašingtona da se uzdrži od pokretanja novih napada. Usred američkih izjava 9. avgusta da je dogovor blizu postizanja otvaranja Ormuskog moreuza, moćna elitna vojna grana Irana saopštila je da plovni put neće biti ponovo otvoren dok SAD ne prihvate sve zahtjeve Teherana. Iran je zatvorio ključni plovni put, ograničavajući glavni izvor saobraćaja tankera za naftu za globalna tržišta. Teheran je koristio zatvaranje kao neophodnu kartu u pregovorima sa Vašingtonom. Iako je Trump u početku rekao da je eliminacija nuklearne prijetnje Teherana glavni cilj američko-izraelskog rata sa Iranom, koji je počeo 28. februara, posljednjih nedelja se fokusirao na slobodan protok saobraćaja kroz važan Ormuski moreuz, kroz koji je prije rata tranzitiralo oko 20 procenata svejtskih zaliha nafte i prirodnog gasa.

Predsjedništvo Bosne i Hercegovine dalo je na današnjoj sjednici agreman Ronaldu Johnsonu, kojeg je američki predsjednik Donald Trump nominirao za novog ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Bosni i Hercegovini. Johnson je nominovan za ambasadora SAD u BiH, a njegova nominacija dostavljena je američkom Senatu 1. juna ove godine. Agreman predstavlja prethodnu saglasnost države prijema da određena osoba može biti imenovana za šefa diplomatske misije. Prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima, država koja namjerava akreditirati šefa diplomatske misije mora prethodno dobiti agreman države u kojoj je njena diplomatska misija. Postupak potvrđivanja njegove nominacije nastavlja se u američkom Senatu. Ronald Johnson je penzionisani brigadni general američkog Marinskog korpusa. Tokom karijere obavljao je niz komandnih i dužnosti u oblasti nacionalne sigurnosti i međunarodne saradnje. Posljednji američki ambasador Michael Murphy je završio svoj mandat prošle godine, a od tada ambasadom rukovodi otpravnik poslova. Prvo je to bio Daniel Koski, a trenutno je John Ginkel. Ukoliko bude potvrđen, Johnson će postati 11. američki ambasador u BiH od 1995. godine i prvi američki ambasador u Bosni i Hercegovini koji ne dolazi iz redova karijernih diplomata američke vanjske službe već dolazi po principu političkog imenovanja.

Misija NATO-a na Kosovu (KFOR) saopštila je u ponedeljak da je započela postepeno povlačenje stalnog prisustva sa glavnog mosta u Mitrovici. Ovaj grad je nakon sukoba 1999. godine podeljen na severni deo sa srpskom većinom i južni u kome su većina Albanci, a danas su to dve odvojene opštine. "U skladu sa poboljšanjem bezbednosne situacije na Kosovu, ovo je deo procesa optimizacije rasporeda i prisustva KFOR-a. Proces će biti postepen i zasnovan na uslovima na terenu, a odvija se u bliskoj koordinaciji sa svim relevantnim akterima, uključujući predstavnike institucija na Kosovu i međunarodnih organizacija, kao i predstavnike Kosovske policije i Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX)", navedeno je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa. Dodaje se da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović, takođe redovno informisan. "Naše osoblje je adekvatno raspoređeno i spremno da odgovori na sve relevantne događaje, u skladu sa dugogodišnjim mandatom KFOR-a koji proizlazi iz Ujedinjenih nacija. KFOR će zadržati vidljivo prisustvo u južnom i severnom delu Mitrovice, kao i na severu Kosova, nastavljajući da doprinosi održavanju bezbednog i sigurnog okruženja za sve zajednice", navodi se. Reakcija Vučića i Srpske listePredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras, nakon najave KFOR-a da će povući svoje osoblje s mosta na Ibru između Severne i Južne Mitrovice, kao i integrisati kosovsku policiju u strukturu kod manastira Visoki Dečani, da za njega to nije neočekivano, ali da je reakcija države bila da se to ne sme dozvoliti. Vučić je za Radio-Televiziju Srbije (RTS) rekao da će večeras o tome razgovarati sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije Milanom Mojsilovićem. "On (Mojsilović) je danas, pretpostavljam, razgovarao sa komandantom KFOR-a oko drugih stvari, zato što su oni hteli da puštaju most na Ibru u Mitrovici, pa je zbog toga usledila naša intervencija da se tako nešto ne sme dozvoliti", naveo je Vučić. Povodom najave KFOR-a ranije je reagovala Srpska lista, vodeća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, uz navode da svaka odluka koja može uticati na bezbednost mora biti doneta sa "najvećom mogućom pažnjom i uz puno uvažavanje zabrinutosti građana". Dodaje se da je Srpska lista zatražila hitan sastanak sa komandantom KFOR-a kako bi mu prenela "ozbiljnu zabrinutost srpskog naroda". "Posebno ističemo da pripadnici Kosovske policije svojim dosadašnjim delovanjem nisu izgradili poverenje srpskog naroda. Naprotiv, njihovo postupanje u brojnim situacijama, uključujući podršku akcijama koje smatramo nezakonitim i usmerenim protiv srpskog naroda i njegovih institucija, dodatno je produbilo nepoverenje i osećaj nesigurnosti među Srbima", navodi se u saopštenju. Reakcija na najavu KFOR-a o uključivanju kosovske policije u bezbednost Visokih DečanaKFOR je prethodno saopštio i da je započeo "postepenu integraciju kosovske policije u bezbednosnu arhitekturu KFOR-a u manastiru Visoki Dečani". Mitropolit raško-prizrenski Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, Teodosije, preneo je u ponedeljak američkoj senatorki Džoni Ernst (Joni Ernst) zabrinutost Povodom najave KFOR-a da će postepeno uključivati policiju Kosova u bezbednosni sistem oko manastira Visoki Dečani, uz napomenu da postoji "nizak nivo institucionalnog poverenja i širu bezbednosnu situaciju". Ernst je srednjevekovni manastir Gračanica, koji se nalazi na oko 10 kilometara od Prištine, posetila u pratnji otpravnice poslova Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Prištini Anu Pratapati. "Istovremeno je ukazao na značaj jasnih uveravanja KFOR-a da ovaj proces ne predstavlja prenos primarne odgovornosti za bezbednost manastira, već samo koordinisani rad u postojećem bezbednosnom sistemu zaštite KFOR-a", saopšteno je iz Eparhije raško-prizrenske. Dodaje se i da je poverenje između manjinskih zajednica i kosovskih institucija na "izuzetno niskom nivou", te da je vidljivo prisustvo KFOR-a na mostu preko Ibra u Mitrovici "nezamenljiv faktor odvraćanja od incidenata, sprečavanja eskalacije i očuvanja osećaja sigurnosti stanovništva". Od kraja rata most na Ibru bio je pod nadzorom KFOR-a jer je bio poznat po etničkim sukobima. Policija Kosova do sada nije odgovorila na upit Radija Slobodna Evropa o tome da li je raspoređena na mostu na Ibru i da li će tamo nastaviti da bude prisutna nakon odlaska trupa KFOR-a. Glavni most je otvoren samo za pešake, dok je kosovska vlada najavila njegovo otvaranje za saobraćaj jula 2024, što je izazvalo tenzije i reakcije međunarodne zajednice. Kosovo i Srbija su se složili da otvore most za saobraćaj 2014. godine, u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. Most je trebalo da bude revitalizovan, a sve barikade koje su podigli lokalni Srbi uklonjene. Novi plan implementacije kako bi se prevazišla neslaganja oko tumačenja prethodnih sporazuma dogovoren je 2016. Prema ovom planu, most je trebalo da bude otvoren za saobraćaj u januaru 2017. godine. Radovi na revitalizaciji su završeni u junu 2018. godine, dok most – u koji je uloženo 1,5 miliona evra – nikada nije otvoren za vozila, već samo za pešake. U međuvremenu je Vlada Kosova izgradila još dva mosta u blizini glavnog – jednog za pešake i jednog za vozila sa ciljem povezivanja Severne Mitrovice sa Južnom Mitrovicom, u gradu koji je etnički podeljen od rata.

Viši sud u Subotici produžio je do 9. septembra pritvor dvema osobama koje su u junu uhapšene na srpsko-mađarskoj granici a za koje su nemački mediji izvestili da su ruski agent, rečeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u ovoj instituciji. Subotičko Više javno tužilaštvo ranije je pokrenulo istragu protiv B.D. i Đ.S. za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, municije i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu, a B.D je pod istragom i za krivično delo falsifikovanje isprave. Tužilaštvo se poziva na član i stav Krivičnog zakona koji ukazuje na to da su osumnjičeni neovlašćeno nosili oružje za koje su imali dozvolu za korišćenje. O ovom slučaju najpre su izvestili nemački mediji. List Bild je objavio da su specijalne snage na mađarsko-srpskoj granici početkom juna uhapsile dvojicu osumnjičenih "jednokratnih" agenata ruske tajne službe. Navodi se da su oni bili angažovani po zadatku, bez trajnog angažmana, te da su planirali podmetanje eksploziva u Nemačkoj. U izveštaju Bilda iz jula piše i da je eksploziv pronađen u prtljagu osumnjičenih i dodaje se da nije jasno koja je bila predviđena meta napada u Nemačkoj. Istražitelji navodno veruju da je meta mogla biti povezana sa proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini. Istog meseca, savezni ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksander Dobrint (Alexander Dobrindt) rekao je da su nemačke službe sprečile napad eksplozivnom napravom čija meta je trebalo da bude Nemačka, kao i da je reč o strogo poverljivom slučaju. Iz nemačke policije odbili su da za RSE daju više detalja o ovom slučaju. Iz Višeg javnog tužilaštva nisu želeli da daju više detalja o ovom slučaju, a nije poznato ni čiji su državljani osobe protiv kojih se vodi istraga. U Srbiji je prethodnih godina bilo više slučajeva hapšenja zbog navoda o povezanosti s obaveštajnim službama Rusije. Šest meseci pre hapšenja na srpsko-mađarskoj granici pred sudom u Srbiji tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj. Oni su uhapšeni zajedno sa još osmoro osumnjičenih, protiv kojih nadležno tužilaštvo u Smederevu, u centralnoj Srbiji, i dalje vodi istragu. Takođe, u septembru 2025. su na zapadu Srbije uhapšene dve osobe za koje sumnja da su u blizini grada Loznice organizovali kamp za obuku za sukobe sa policijom tokom izbornog dana u Moldaviji. Moldavska policija je prethodno objavila video snimak za koji je navela da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". Dvojica osumnjičenih srpskih državljana, Lazar Popović i Sava Stevanović, su nakon saslušanja pušteni da se brane sa slobode, a tužilaštvo u Šapcu još uvek nije podiglo optužnicu u ovom slučaju. Inače, Lazar Popović i Sava Stevanović su povezani sa aktuelnim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem, koji ima poslovne veze u Rusiji.

Rusija je u ponedeljak saopštila da je najmanje 13 ljudi, uključujući jedno dete, ubijeno u ukrajinskim napadima na mete u centralnom regionu Tatarstana, jednom od najsmrtonosnijih napada koje je Kijev izveo otkako je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu pre više od četiri godine. Ukrajinska vojska potvrdila je napad, navodeći da je rafinerija nafte Taneko u Nižnjekamsku – gde je izvešteno da je izbio požar – jedna od pogođenih meta. "Zasad je poznato da je poginulo 13 osoba, među kojima je jedno dete", saopštile su regionalne vlasti povodom napada u gradu Nižnjekamsku. Naftom bogata ruska Republika Tatarstan nalazi se oko 1.200 kilometara od ukrajinske granice, što ponovo ističe kampanju Ukrajine da napadne mete duboko unutar ruske teritorije. Video snimci koje su deljeni na Telegram kanalima prikazuju veliki oblak crnog dima koji se kulja iz, kako je navedeno, naftnog postrojenja. Analiza podataka otvorenog koda koju je sproveo Telegram kanal ASTRA sugeriše da je kompanija Nižnjekamsknjeftehim (NJSC), jedna od najvećih evropskih petrohemijskih kompanija, verovatno bila meta napada na Nižnjekamsk. Petrohemijski kompleks je deo SIBUR-a, jedne od najvećih ruskih kompanija, i proizvodi gumu, plastiku i etilen. S druge strane, vlasti u ukrajinskoj Sumskoj oblasti saopštile su da je 14 ljudi, uključujući jedno dete, povređeno u noćnom napadu ruskih navođenih bombi na grad Sumi, blizu granice s Rusijom. Ukrajina je dronovima takođe napala Belgorodsku oblast, blizu ukrajinske granice, tokom proteklog dana, ubivši najmanje četiri osobe i ranivši nekoliko drugih, naveli su ruski zvaničnici. Guverner Rostovske oblasti Jurij Sljusar rekao je da je tokom noći više od 70 dronova oboreno iznad regiona, dok je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin izvestio da je 13 dronova presretnuto dok su se približavali ruskoj prestonici. Dronovi su takođe uništeni iznad Krimskog poluostrva koje je okupirala Rusija, uključujući i Sevastopolj, saopštile su regionalne vlasti koje je postavila Moskva. Ruske snage izvele su napad navođenom raketom H-59/69 iz vazduha, tri lutajuće municije Banderol iz vazdušnog prostora iznad Crnog mora i 126 dronova, saopštilo je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo. U susednoj Moldaviji, u nedelju se dogodila eksplozija u okrugu Štefan Voda, oko 80 kilometara jugoistočno od Kišinjeva. Policijski službenici na licu mesta pronašli su fragmente borbenog drona. Moldavska predsednica Maja Sandu oštro je osudila, kako je navela, novo rusko kršenje vazdušnog prostora Moldavije. "Ovo je direktna posledica ruskog rata i ugrožava sve nas. Rizik po ljudske živote u našem regionu je stvaran i raste. Mora da prestane", napisala je ona na X u ponedeljak. Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije kasnije je saopštilo da je pozvalo svog ambasadora u Moskvi na konsultacije posle incidenta s dronom. Poglavar Katoličke crkve Lav Četrnaesti pozvao je na okončanje rata u Ukrajini, rekavši da se ubijaju i ranjavaju nevini ljudi. "Tragični incidenti se množe, izazivajući sve veći broj civilnih žrtava, uključujući decu", rekao je papa pred vernicima okupljenim na nedeljnoj molitvi u Vatikanu. "Ponovo upućujem svoj iskren apel da se poštuje međunarodno humanitarno pravo i da se napadi na civilne ciljeve obustave s obe strane", dodao je papa.

Vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu) ocenila je u ponedeljak da je ideja o skretanju toka reke Ibar, što je ponovo pomenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, "apsurdna", "preteća" i "šovinistička". Hadžiju je na Konferenciji ambasadora Kosova tražila da se Vučićeve izjave predoče međunarodnim partnerima, upozoravajući na posledice koje bi intervencija na toku Ibra mogla imati za Kosovo. "Kao što znate, (hidrosistem) Ibar-Lepenac i jezero Gazivode deo su vitalnog sistema za vodosnabdevanje, energetiku, poljoprivredu i živote stotina hiljada građana Kosova", rekla je Hadžiju. Hadžiju je pozvala kosovske diplomate da izjave srpskog predsednika predoče vladama zemalja u kojima služe. "Moramo jasno staviti do znanja da je korišćenje vodnih resursa kao instrumenta pritiska na Kosovo neprihvatljivo i da takve ideje, koje oživljavaju šovinistički i destabilizujući pristup prema Kosovu, moraju naići na odgovarajuću međunarodnu pažnju i reakciju", rekla je ona. Prethodno je ministarka životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Kosova na dužnosti, Fitore (Pacolli) Pacoli, Vučićevu izjavu o promeni toka reke Ibar ocenila "zabrinjavajućom i neprihvatljivom". "Prema Helsinškoj konvenciji, države su obavezne da sarađuju u cilju pravičnog i razumnog korišćenja prekograničnih voda, sprečavanja prekogranične štete i zaštite vodenih ekosistema. Vodni resursi ne mogu se koristiti kao instrument pretnje, pritiska ili destabilizacije druge države", sasopštila je Pacoli. Albanski ministar Hodža napisao na Fejsbuku da se promena toka reke koja je deo prekograničnog vodnog sistema ne može tretirati kao unutrašnje pitanje države niti se o njoj jednostrano odlučuje. "Voda se ne može koristiti kao instrument političkog pritiska niti kao sredstvo za kažnjavanje druge zemlje ili stanovništva", rekao je Hodža. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju je rekao da je Srbija započela konkretan rad na realizaciji te ideje. "Već smo pozvali stručnjake koji se bave time, građevinski sektor, inženjere i ostale, kada već toliko maltretiraju naš narod, da vidimo – imamo različite razloge za promenu vodotoka Ibra, pa ćemo da vidimo šta će da rade Albanci i kako će da se ponašaju", rekao je Vučić novinarima tokom obilaska radova u Beogradu. Vučić je ovoj temi ponovo govorio u ponedeljak, rekavši da "nikome ne preti, već da se bavi vodotokovima na teritoriji Srbije", preneo je Tanjug. "Sad će, naravno, naučnici, inženjeri i svi ostali da sednu, da vide, da dođu da mi predlože kako to da izvode i to je to. Ja nikome ništa nisam pretio. Nisam ja (Kosovski premijer Albin) Kurti da pretim ljudima. Nikome ništa ne pretim. Mi ćemo samo da se pozabavimo svojim problemima. Mi imamo svoje interese i bavimo se svojim interesima", rekao je Vučić. Govoreći o reakcijama na svoju raniju najavu da će Srbija izmestiti vodotok reke Ibar, Vučić je za Radio-Televiziju Srbije (RTS) u ponedeljak uveče, kazao je da je očekivao da će se Priština obratiti Briselu, ali da ne zna zbog čega je to uradila Albanija. "Ne znam kakve veze ovo ima sa Albanijom. Kakve veze Ibar ima sa Albanijom? To je naše unutrašnje pitanje. Ja sam samo rekao da ćemo sazvati Radnu grupu da vidimo, imamo problema tamo oko Ribarića, ne znam gde već, da vidimo, da sagledamo o čemu se radi, pa ćemo da vidimo i nema tu velike filozofije", kazao je Vučić. Ideja o skretanju toka Ibra nije nova. U decembru 2024. posle eksplozije koja je oštetila kanal Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, Vučić je rekao da od 1985. postoji ideja da se tok reke promeni za potrebe stanovništva u Srbiji. On je tada izjavio da je i sam bio protiv toga. Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, prolazi kroz Srbiju, a zatim ulazi na Kosovo, gde puni veštačko Gazivode (Ujmani na albanskom). Dve trećine ovog jezera nalaze se na teritoriji Kosova. Voda iz ovog sistema snabdeva sedam opština, koristi se za navodnjavanje i za hlađenje termoelektrana u Obiliću koje proizvode većinu električne energije na Kosovu. Stručnjaci koji su ranije govorili za Radio Slobodna Evropa naveli su da je skretanje toka Ibra tehnički izvodljivo, ali da bi bilo izuzetno skupo i da bi, ako bi nanelo štetu Kosovu, bilo u suprotnosti s principima međunarodnog prava o prekograničnim vodama. Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o neplovidbenoj upotrebi međunarodnih vodnih puteva iz 1997. godine. Ta konvencija, između ostalog, utvrđuje princip pravičnog i razumnog korišćenja prekograničnih voda i obavezu da se ne nanosi značajna šteta drugim državama. Kosovo nije potpisnica ove konvencije, jer nije članica UN.