Ispred Ustavnog suda u Skoplju 1. decembra je održan protest sa kojeg su penzioneri zatražili da se povećanje penzija nastavi obračunavati linearno, dok se u ovom sudu vodi postupak ocjene ustavnosti zakona kojim je prošle godine uveden linearni umjesto procentualnog povećanja penzija. Ukoliko se povećanje vrati na procentualno to će biti samo 600 do 700 denara (od oko 9 do 11 eura), upozoreno je sa protesta, dok su makedonski penzioneri prošle i u martu ove godine imali linearno povećanje penzija od 2.500 denara (oko 40 eura). Ove godine u septembru su dobili još 1.000 denara )oko 16 eura) na penzionersku karticu, dok bi u martu sljedeće godine trebalo biti novo linearno usklađivanje od 1.000 denara. Sa skupa je poručeno da bi se svi trebali zapitati zašto bi neki penzioneri u narednom povećanju trebali dobiti 700-800 denara (oko 11 do 13 eura), a drugi 3.000 do 4.000 denara (oko 48 do 65 eura). "Nećemo imati dovoljno za jelo ako se desi da povećanje opet bude procentualno. Razlika između najviše i najniže penzije bila je 1 prema 4, sada je 1 prema 7 i samo će se povećavati. Dosta je toga da se penzioneri dijele", rekao je na protestu ispred Ustavnog suda Zoran Trajkov, predsjednik inicijativnog odbora grupe penzionera koji se zalažu za linearno povećanje penzija. On je najavio i protest ispred Ureda Evropske unije (EU) u Skoplju 10. decembra. "Naša borba je za sve buduće penzionere, za koricu hljeba i lijekove. Ne govorimo ovo protiv Vlade. Govorimo ovo da se Makedonija jednom zauvijek ujedini. Dosta je bilo podjela. Naš glas će se i dalje čuti", rekao je na skupu Zoran Trajkov, predsjednik inicijativnog odbora grupe penzionera koji se zalažu za linearno povećanje penzija. Penzioneri koji su protestovali ispred Ustavnog suda rekli su u izjavama na skupu da su na minimalnim penzijama jer su "žrtve tranzicije, bez uplaćenih doprinosa i bore se za preživljavanje". Izmjena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju usvojena je prošle godine. Na zahtjev penzionera donesena je odluka da se procentualno usklađivanje penzija zamijeni linearnim povećanjem penzija za svih 345.000 penzionera u Sjevernoj Makedoniji. Direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Nikola Memov, rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da se ovo usklađivanje vrši kako bi se smanjili troškovi života, tj. uskladili troškovi života i životni standard s porastom cjenovnih šokova u društvu i povećale plate u opštem sektoru. Prije dva dana, penzioneri iz Štipa, Svetog Nikole, Skoplja i Kumanova takođe su protestovali u Štipu, te pored linearnog usklađivanja penzija, zatražili i povećanje isplata u slučaju smrti, kao i uvođenje penzione kartice.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski stigao je 1. decembra u Jelisejsku palatu u Parizu na razgovore sa svojim francuskim kolegom Emmanuelom Macronom, započinjući još jednu sedmicu intenzivne diplomatije s ciljem okončanja gotovo četiri godine borbi u Ukrajini od ruske invazije. Posjeta, čiji je cilj pronaći "uslove za pravedan i trajan mir", dolazi nakon razgovora američke i ukrajinske delegacije na Floridi koje su obje strane ocijenile produktivnim, bez pružanja daljnjih detalja. 'Ključna sedmica' za mirovne napore"Ideja o okončanju rata davanjem nekih ustupaka Rusiji neće uspjeti. Naprotiv, to bi samo ohrabrilo Rusiju da nastavi svoju ekspanziju u raznim smjerovima", rekao je savjetnik u uredu ukrajinskog predsjednika Mihailo Podoljak 1. decembra za Current Time program Radija Slobodna Evropa (RSE). "Mislim da će na stolu biti neka manje-više jasna kompromisna verzija mirovne inicijative (američkog predsjednika Donalda) Trumpa", dodao je, misleći na plan koji je Bijela kuća predložila sredinom novembra, a koji je doveo do trenutnog naleta diplomatije. Šefica za vanjsku politiku Evropske unije Kaja Kallas izjavila je 1. decembra da bi "ovo mogla biti ključna sedmica" za mirovne napore. Specijalni izaslanik SAD-a Steve Witkoff, član američkog tima na Floridi, razgovaraće s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom 2. decembra, prema riječima portparola Kremlja Dmitrija Peskova. To će biti Witkoffov šesti sastanak s Putinom od januara. Početni američki prijedlog od 28 tačaka uznemirio je ukrajinske zvaničnike - i navodno razljutio Zelenskog - koji je potom 23. novembra u Ženevi razgovarao s američkim državnim sekretarom Marko Rubiom i drugim američkim zvaničnicima. Razgovori su rezultirali planom od 19 tačaka koji ostavlja nekoliko važnih pitanja na stolu, uključujući sudbinu dijela ukrajinske regije Donbas, težnje Ukrajine za NATO i potencijalno ograničenje veličine kijevskih oružanih snaga. Sedmicu kasnije uslijedili su razgovori na Floridi. Rusko 'zadovoljstvo' zbog skandala u UkrajiniZa Ukrajinu, dodatnu komplikaciju predstavljala je kontroverza oko šefa kabineta ukrajinskog predsjednika Andrija Jermaka, koji je bio ključna figura u pregovorima. Jermak - kojeg istražitelji nisu optužili i koji je rekao da nije učinio ništa loše - podnio je ostavku 28. novembra usred tekuće istrage o korupciji. Predvodio je ukrajinsku delegaciju u Ženevi, ali više nije bio dio tima na Floridi. Podoljak, koji je bio Jermakov savjetnik, rekao je za Current Time da Rusija profitira od skandala o korupciji. "Oni uvijek ulažu u izazivanje unutrašnjeg sukoba u Ukrajini, naduvavajući ga koliko god je to moguće. Razumiju kako to učiniti, imaju mnogo informacionih platformi, društvenih mreža koje koriste za to. I, naravno, sada sa zadovoljstvom prate ovaj unutrašnji sukob", rekao je. Trump je 30. novembra upozorio da skandal nije bio od koristi mirovnom procesu, dodajući da "Ukrajina ima neke teške male probleme". Čak i dok se diplomatija pojačava, ubistva bjesne. Ukrajinske vlasti su 1. decembra izvijestile da su tri osobe ubijene, a osam povrijeđeno u ruskom raketnom napadu na Dnjepar. U međuvremenu, portparol Kremlja Peskov se žalio na ukrajinske napade dronovima na rusku naftnu infrastrukturu. Rekao je da je napad tokom vikenda na infrastrukturu Kaspijskog naftovodnog konzorcija (CPC) "skandalozan s obzirom na njegov međunarodni značaj i uključenost međunarodnih partnera", uključujući američkog naftnog giganta Chevron. Kazahstan, partner u projektu, uložio je službeni protest ukrajinskoj vladi zbog napada, za koji je rekao da je "treći čin agresije na isključivo civilni objekat". Kijev je u prošlosti tvrdio da je ciljao naftnu industriju kako bi uskratio prihode koji finansiraju ruske ratne napore. Sa svoje strane, Moskva je negirala ciljanje civilnih ciljeva u Ukrajini, uprkos ogromnim dokazima o napadima na škole, bolnice, stambene objekte i druge objekte od početka potpune invazije u februaru 2022. godine.

Tokom gušenja antivladinih protesta u Tbilisiju prošle godine, gruzijske vlasti su možda koristile "kamit", hemijski ratni agens iz Prvog svjetskog rata, prema istrazi BBC-a objavljenoj 1. decembra. BBC je razgovarao sa stručnjacima za hemijsko oružje, izvorima u specijalnim snagama gruzijske policije i ljekarima, prikupljajući dokaze koji ukazuju na upotrebu bromobenzil cijanida, koji je francuska vojska nazvala "kamit". Francuska ga je koristila na Zapadnom frontu tokom Prvog svjetskog rata, ali ga je napustila 1930-ih zbog zabrinutosti oko dugoročnih efekata. Kasnije je zamijenjen sigurnijim CS plinom ("suzavcem"). Jedan demonstrant je opisao mlazove vodenih topova kao "vrele", osjećaj koji je trajao čak i nakon pranja. Drugi demonstranti koji su demonstrirali protiv suspenzije evropskih integracija Gruzije do 2028. godine takođe su prijavili produženi nedostatak daha, kašalj i povraćanje. Gruzijske vlasti nazvale su nalaze istrage "apsurdnim" i tvrde da je policija djelovala zakonito kao odgovor na "nezakonite radnje divljanja kriminalaca". Radio Slobodna Evropa (RSE) nije mogao potvrditi navode iz istraživanja BBC-a, ali je Gruzijski servis RSE ranije su izvijestili da je gruzijska policija možda upotrijebila više od samog suzavca. Sredinom decembra prošle godine, RSE je razgovarao s Rusima koji su učestvovali u protestima. Novinarka Valeria Faizullina tada je rekla da su gruzijske snage sigurnosti "odlučile pretvoriti vodene topove u punopravno hemijsko oružje", čiji rafal, kada se ispali u kožu, stvara "osjećaj kao da ste živi spaljeni". "Moje kolege i ja smo zaključili da dodaju mješavinu suzavca i biber spreja. Tokom prvih nekoliko dana ta 'voda' me je pogodila u glavu. A nakon toga sam počeo osjećati kao da je u blizini granata sa suzavcem. Oslijepio sam i počeo se gušiti, te sam morao tražiti pomoć od demonstranata kako bi mi isprali oči fiziološkim rastvorom. Međutim, nije bilo granata; samo su me polili vodenim topom", rekao je tada novinar Fjodor Kudokormov. "Upotreba hemijskog oružja protiv demonstranata mora se odmah zaustaviti!" napisao je alergolog i imunolog Giorgi Kamkamidze na društvenim mrežama u decembru 2024. godine.

Oružane snage Bosne i Hercegovine obilježavaju 1. decembra 19 godina postojanja. Formirane su 2006. godine nakon reforme odbrambenog sistema i prenosa nadležnosti s dva bosanskohercegovačka entiteta (Federacija BiH i Republika Srpska) na državni nivo. To je jedinstvena vojska formirana od nekadašnjih entitetskih vojski - Vojske Republike Srpske i Vojske Federacije BiH, koja je nastala od Armije BiH i Hrvatskog vijeća obrane. Vrhovni komandant Oružanih snaga BiH je Predsjedništvo Bosne i Hercegovine. Zadaci Oružanih snaga Bosne i Hercegovine su učešće u operacijama kolektivne sigurnosti, podrške miru i samoodbrani, uključujući i borbu protiv terorizma, pružanje vojne odbrane Bosni i Hercegovini i njenim državljanima u slučaju napada. Jedan od zadataka je i pomoć civilnim organima u reagovanju na prirodne i druge katastrofe i nesreće, protivminsko djelovanje u Bosni i Hercegovini i ispunjavanje međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine. Oružane snage BiH broje 16.000 profesionalnih vojnih lica (generali, oficiri, podoficiri i vojnici), 1.000 civilnih lica na službi u Oružanim snagama BiH, te 5.000 pripadnika rezervnog sastava. U sastavu OSBiH su tri nacionalna puka koja slijede tradicije Hrvatskog vijeća obrane, Armije BiH i Vojske RS i nose pripadajuće oznake na ramenu. Odlukama Predsjedništva BiH je, pored veličine, strukture i lokacija komandi i jedinica, utvrđena i nacionalna zastupljenost u Oružanim snagama BiH. BiH i NATOUsvajanjem Zakona o odbrani Bosne i Hercegovine, BiH se formalno opredijelila za članstvo u NATO-u, a posljednjih godina put prema Alijansi bio je blokiran političkim neslaganjima, naročito predstavnika iz Republike Srpske (RS), koji zagovaraju vojnu neutralnost po uzoru na Srbiju. Usprkos protivljenju, reforme sektora odbrane se sprovode. BiH ima svog vojnog i političkog predstavnika u misiji pri NATO-u u Briselu, a NATO u BiH ima svoj štab od 2004. godine sa mandatom Ujedinjenih nacija da pomaže reformu Oružanih snaga koja se provodi prema NATO-ovim standardima. Vojne jedinice iz BiH bile su dio NATO-ovih jedinica u misijama u Afganistanu, Iraku, Maliju, Kongu i drugim zemljama. Iz NATO-a su više puta naglašavali da članstvo zavisi od unutrašnje političke volje i ispunjenja reformi. Jedna od ključnih obaveza BiH prema NATO-u kroz Akcioni plan za članstvo (MAP) je slanje godišnjih izvještaja o napretku u reformama – tzv. Program reformi. Ovaj dokument prati realizaciju reformi u oblastima kao što su vladavina prava, sigurnost, odbrana, ekonomija i upravljanje resursima. Od 2019. godine, BiH redovno šalje svoje Programe reformi u NATO-u u Briselu, kao zamjenu za ranije godišnje MAP dokumente. Program reformi za 2025. godinu je usvojen na nivou Komisije za saradnju s NATO-om i upućen na usvajanje Savjetu ministara BiH. U ovom dokumentu, BiH se obavezala na niz konkretnih mjera za jačanje Oružanih snaga, što predstavlja novi korak ka modernizaciji odbrambenog sektora i jačanju kapaciteta zemlje da ispuni standarde NATO-a. Na prvom mjestu je profesionalizacija Oružanih snaga BiH, koji uključuje obuku prema NATO-ovim standardima i unapređenje komandne strukture. Planirana je nabavka savremenih protivvazdušnih i protivoklopnih sistema, dronova i helikoptera. Ova oprema dolazi kroz međunarodne sporazume, posebno sa Turskom, te kroz NATO-ov Paket za izgradnju odbrambenih kapaciteta. Bosna i Hercegovina se obavezala da će Oružane snage učiniti potpuno interoperabilnim s NATO-ovim snagama, što uključuje zajedničke vojne vježbe i usklađivanje procedura. BiH je označena kao pretendent za članstvo, što znači da je najbliža članstvu među zemljama koje nisu još članice.

Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u nedelju u Zagrebu na antifašističkom maršu kojim se protestovalo protiv porasta revizionizma Drugog svetskog rata i desničarskih stavova u Hrvatskoj. Tokom proteklih meseci, u toj zemlji se primećuje da desničarski nacionalisti sve više pokušavaju da nametnu svoju agendu, uz učestale incidente usmerene protiv pripadnika srpske manjine i javnu upotrebu pozdrava proustaškog režima iz vremena Drugog svetskog rata. Početkom novembra, maskirani muškarci su prekinuli srpski kulturni događaj u Splitu, drugom najvećem gradu u Hrvatskoj, imitirajući ustaški pozdrav. Odnosi s etničkim Srbima ostaju krhki još od rata 1990-ih između Hrvatske i pobunjenih Srba koje je podržavalo Beograd, a koji su se protivili njenoj nezavisnosti. Stotine hiljada ljudi okupile su se u Zagrebu na koncertu ultranacionalističkog pevača Marka Perkovića Tompsona u julu. Jedna od Tompsonovih najpopularnijih pesama počinje ustaškim pozdravom, a njegovi fanovi često nose s tim povezane simbole. U danima nakon koncerta, dvojica poslanika su uputila taj pozdrav sa skupštinske govornice, dok je u oktobru u saboru održan okrugli sto na kojem se umanjivao broj žrtava hrvatskih logora smrti iz Drugog svetskog rata. "Fašisti se više ne stide, niti se kriju", saopštili su organizatori nedeljnog marša u pozivu na otpor "nasilju, istorijskom revizionizmu i zastrašivanju". "Trenutno imamo problem sa široko rasprostranjenim oživljavanjem ustaške ideologije", rekao je demonstrant Kristijan Kralj, student elektrotehnike. Ustaška organizacija je progonila i ubila stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i antifašističkih Hrvata. Iako je njihova Nezavisna Država Hrvatska (NDH) bila nacistička marionetska država, njihovi savremeni simpatizeri vide ih kao "očeve nacije". Dado Gazda došao je iz Bjelovara, oko 85 kilometara istočno od Zagreba, da "podrži sve ove ljude u njihovoj borbi protiv krajnje desnice"."Došlo je vreme da kažemo šta nas muči, zašto smo zabrinuti za našu zemlju", rekao je za AFP. Uzvikujući "Svi smo mi antifašisti", učesnici marša su prošli kroz centar Zagreba sunčanog i hladnog dana, noseći na čelu kolone veliki transparent na kojem je pisalo "Ujedinjeni protiv fašizma". Slični marševi održani su i u još tri hrvatska grada — Rijeci, Puli i Zadru — sva tri na jadranskoj obali. Izvor: AFP

Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore potvrdilo je da su 30. novembra ujutru srpske vlasti uhapsile i nakon nekoliko sati pustile na slobodu bivšeg pripadnika Kosovske policije. Prema izveštaju, Nedžat Pireva koji je služio u Kosovskoj policiji oko 14 godina, uhapšen je u 30. novembra ujutru na graničnom prelazu Bela zemlja. Putovao je u Bujanovac sa suprugom i decom, saopštilo je Ministarstvo. "Nakon što je ispitivan oko četiri sata, gospodin Pireva je pušten na slobodu i trenutno je na slobodi", navodi se u saopštenju. Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da osuđuje "kontinuirane akcije srpskih vlasti, koje predstavljaju zlostavljanje građana Republike Kosovo i suprotne su sporazumima potpisanim između dve države". Ovo ministarstvo je ponovilo poziv građanima Kosova da izbegavaju prelazak preko teritorije Srbije. Hapšenje i naknadno puštanje na slobodu Nedžata Pireve dolazi samo nekoliko dana nakon što su vlasti u Srbiji uhapsile državljanina Kosova, bivšeg vojnika Oslobodilačke vojske Kosova. Ministarstvo spoljnih poslova je zatražilo informacije od Srbije o Avniju Ćenaju iz sela Romaja u Prizrenu, koji je bio borac u 138. brigadi Agima Ramadanija na Košarama. Srbija ga optužuje za "ratne zločine" na Košarama. Poslednjih godina u Srbiji je uhapšeno nekoliko državljana Kosova, za koje Beograd tvrdi da su počinili ratne zločine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio 30. novembra da od utorka neće raditi rafinerija Naftne industrije Srbije (NIS) u Pančevu i da će Srbija morati da se "snalazi na različite načine", prenosi Beta. Vučić je poručio da građani treba da budu mirni jer će država imati "dovoljno rešenja i dovoljno novca". Najavio je da će večeras pokušati da ima dodatne razgovore sa Amerikancima, ali da ne veruje da će oni promeniti odluku. Rekao je da sada više i ne očekuje da će dobiti licencu od SAD-a i da rafinerija mora da se zatvori u utorak. Takođe, rekao je sutra ima važan sastanak na kom treba da se rešavaju ovi problemi i da Srbiji ostaje "teška borba". Vučić je kazao za TV Informer da "ne razume logiku i taktiku" SAD u vezi s NIS-om, ni zašto toj kompaniji ne produže dozvolu za rad, iako je država Srbija dala garancije da će do roka koji su dale SAD biti promenjeno vlasništvo u toj firmi koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva. Srbija je prethodno tražila da Sjedinjene Države odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS), dok traju pregovori o promeni vlasništva u ovom preduzeću pod sankcijama SAD-a. Ukazao je da su preneli SAD-u da poštuju njihove sankcije i da su razumeli da je potrebno da se promeni vlasništvo u NIS-u, kao i da će se to dogoditi za pedeset dana, i da im država Srbija daje garancije da će se to dogoditi po isteku tog roka. Rekao je da im iz SAD govore da su sankcije najavili pre osam-devet meseci. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta. Vučić je ponovio da Srbija nije većinski vlasnik te kompanije i da ona ne može da u ime Rusa odlučuje šta će raditi s njom. Podsetio je da je Srbija imala samo pravo preče kupovine kao manjinski vlasnik NIS-a i da se tog prava odrekla da bi ostavili Rusima mogućnost da to urade "kako oni žele" jer je to "fer" kada neko mora da prodaje pod prinudom, a sankcije su nametnute spolja. NIS je većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela, ostatak udela je u rukama manjinskih akcionara. Vučić je rekao da je gotovo siguran da predsednik SAD Donald Tramp nije upoznat s detaljima, ali da o ovome jesu upoznati veoma visoki funkcioneri u Stejt departmentu (State Department) i da je to očigledno politika koju oni podržavaju. Vučić je kazao da se trudio i da je bio siguran da će Amerikanci doneti pozitivnu odluku posle Dana zahvalnosti koji je bio u četvrtak, ali se to nije desilo i da sada više to ne očekuje. "Sada moramo da se pripremimo i radimo naš posao, da obezbedimo zemlju. Ovde će da nas razvlače svi i da traže da budemo u njihovom kampusu, niko nam neće dozvoliti da budemo neutralni i da se bavimo sobom", rekao je Vučić. Vučić je rekao i da kod Rusa "baš nema previše žurbe - za njih je najvažnije da njihovo vlasništvo ostane najduže moguće" i dodao da je Srbija u "veoma teškoj situaciji ali da će "rešiti problem". Spomenuo je i to da Srbija ima gasni aranžman s Rusijom do 1. januara i da će probati da o njegovom produžetku još jednom da razgovara s Rusima, "a ako to ne bude išlo, ići će sa drugima". "Mi ćemo se izboriti i truditi se da čuvamo gde možemo prijateljske odnose, a gde možemo partnerske odnose", rekao je Vučić. Srbija je decenijama zavisna od ruskog gasa odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom, a nema dugoročni ugovor sa Rusijom o isporuci gasa.

Azerbejdžanske vlasti su pritvorile vođu glavne opozicione stranke u zemlji nakon što su izvršile raciju u njegovom stanu, rekli su stranački zvaničnici. Ne zna se gdje se 30. novembra nalazi Ali Karimli, dan nakon racije u njegovom domu u Bakuu, prema podacima Azerbejdžanske stranke narodne fronte (AXCP). Drugi zvaničnici te partije takođe su prijavili pretrese njihovih domova i nestanak. Turan Ibrahim, čiji je otac Mammad član stranačkog predsjedništva, rekao je u objavi na Facebooku da je više od desetak agenata sigurnosti pretražilo kuću njegovog oca, oduzelo mu telefon i računar i odvelo ga na nepoznatu lokaciju. Nekoliko drugih članova stranke objavilo je tvrdnje o uznemiravanju i nadzoru na društvenim mrežama. Služba državne sigurnosti i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na upite Azerbejdžanskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE). Provladini mediji su takođe izvijestili o hapšenju Karimlija, tvrdeći da je pretres njegovog stana povezan s neodređenim krivičnim slučajem. Reuters, pozivajući se na neimenovanog azerbejdžanskog vladinog zvaničnika, rekao je da je pritvaranje Karimlija povezano s krivičnim postupkom koji je u toku protiv Ramiza Mehdijeva. Mehdijev je bio dugogodišnji saveznik pokojnog predsjednika Hejdara Alijeva, koji je vodio Azerbejdžan do neposredno prije svoje smrti 2003. godine. Hejdarov sin, Ilham, preuzeo je predsjedništvo neposredno prije očeve smrti. Od tada je sistematski suzbijao neslaganje pritvarajući nezavisne novinare, opozicione ličnosti i aktiviste civilnog društva. Vlasti konstantno tvrde da su temeljne slobode u zemlji zaštićene i da se ljudi ne progone zbog svojih kritičkih stavova i političkih aktivnosti. AXCP je objavio saopštenje u kojem se tvrdi da su intervjui Karimlija stranim medijima "uzbunili režim Ilhama Alijeva", navodi se. "U situaciji u kojoj je politička aktivnost gotovo potpuno zabranjena u zemlji, a građanske slobode ozbiljno ograničene, ova operacija je sljedeći korak ka daljem intenziviranju političke represije", navodi se u saopštenju. Azerbejdžanski servis Radija Slobodna Evopa, korišteni i izvještaji Reutersa

Glavni ruski lansirni centar za slanje kosmonauta u svemir oštećen je tokom posljednjeg lansiranja kapsule Sojuz, što je izazvalo hitne popravke. Nesreća na kosmodromu Bajkonur rezultiraće obustavom svih lansiranja s ljudskom posadom iz objekta do daljnjeg, rekli su zvaničnici. Ubrzo nakon što je kapsula Sojuz s tročlanom posadom - Rusima Sergejem Kud-Sverčkovom i Sergejem Mikajevom, te Amerikancem Christopherom Williamsom - lansirana 27. novembra na putu do Međunarodne svemirske stanice, zvaničnici su izvijestili o oštećenju lansirne rampe. Ruska svemirska agencija Roscosmos umanjila je ozbiljnost štete. "Tokom rutinske inspekcije lansirne rampe nakon lansiranja, utvrđeno je da je nekoliko elemenata oštećeno", izvijestila je agencija. Problem će "biti popravljen u bliskoj budućnosti". Posada Sojuza kasnije je stigla na stanicu bez incidenata. Smješten u vjetrovitim stepama zapadnog Kazahstana i iznajmljen dugoročnim ugovorom, časni kompleks Bajkonur je jedini ruski objekt za slanje ljudi u orbitu. Služio je osnovnoj svrsi kao primarni objekt za lansiranje ljudi i opreme oko deset godina nakon što su Sjedinjene Države obustavile svoj svemirski šatl. Njegov značaj je smanjen posljednjih godina jer su privatne svemirske kompanije poput SpaceX-a i Blue Origina povećale kapacitete i potpisale ugovore s američkom agencijom NASA za snabdijevanje stanice. Rusija ima nekoliko drugih lansirnih objekata koji se uglavnom koriste za slanje satelita u svemir. Prije više od deset godina, Kremlj je odobrio izgradnju alternativnog lansirnog kompleksa u dalekoistočnoj regiji Amur. Međutim, taj kompleks, nazvan Vostočni, pogođen je prekoračenjem troškova i korupcijskim skandalima, te nije jasno kada će tamo početi lansiranja s ljudskom posadom. NASA nije imala komentara na incident u Bajkonuru. Kazahstanski zvaničnici su, u međuvremenu, izvijestili da je dio rakete kojom je lansirana kapsula Sojuz pao u udaljenu regiju nedaleko od Bajkonura, što je izazvalo uzbunu kod lokalnog stanovništva. Ruski svemirski program je decenijama bio tačka trenja u Kazahstanu. Sovjetski nuklearni program - i atomsko oružje i interkontinentalne rakete - rutinski su testirani u dijelu sjevernog Kazahstana, šireći otrovna goriva i radioaktivne materijale na širokim područjima. Godine 2013, nakon što je raketa nosač Proton-M eksplodirala ubrzo nakon polijetanja iz Bajkonura, Kazahstan je od Rusije tražio skoro 90 miliona dolara odštete. Izvještava Kazahstanski servis Radija Slobodna Evropa

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) proglasila je pobedu u sve tri opštine u Srbiji, u kojima su u nedelju održani lokalni izbori. Izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju su, prema rečima nezavisnih posmatrača i predstavnika opozicije, obeležile brojne nepravilnosti, pretnje i fizički sukobi. Predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je da je SNS u Negotinu osvojio 69,3 odsto, da je drugoplasirana sa 26,7 odsto glasova osvojila opoziciona, lista "Ujedinjeni za Negotin", što bi pretočeno u mandatima bilo 33 prema 12. Na konferenciji za medije iz beogradskog sedišta naprednjaka, Vučević je rekao i da preostale dve liste nisu prošle cenzus. U Sečnju su stranke koju čine vlast izašle odvojeno, Vučević je rekao da je na osnovu podataka sa 16 od 17 biračkih mesta, SNS osvojila 60,9 odsto, Socijalistička partija Srbija (SPS) 4,7 odsto, a opoziciona lista 30,4 odsto. U Mionici je SNS osvojio 52,6 odsto glasova, a opoziciona lista 38,5 odsto glasova, rekao je Vučević. On je kazao da su izbori održani "u ne lakoj atmosferi" i optužio pristalice opozicije da su došli u ove opštine kako bi pravili haos. Šta kažu posmatrači i opozicijaSa druge strane, nezavisni posmatrači i poslanici pojedinih opozicionih stranaka saopštili su da su tokom izbornog dana u Mionici, na zapadu Srbije, bili izloženi pretnjama i fizičkim napadima od strane pristalica vlasti. U Mionici, na zapadu Srbije, dogodilo se nekoliko incidenata. U selu Rajković u ovoj opštini, došlo je do ozbiljnih incidenata u jednom ugostiteljskom objektu, javio je portal Insajder. Kako se vidi na snimcima na društvenim mrežama ljudi su se tukli stolicama i razbijali stakla na prozorima. Na lice mesta došla je i policija, a na snimcima iz unutrašnjosti objekta vide se pripadnici policije kako stoje i ljudi koji čuče ispred preokrenutih stolova. Zeleno-levi front (ZLF) saopštio je da je poslanik te opozicione stranke napadnut u nedelju popodne u Mionici. "Radovanović je udaren u glavu više puta metalnom šipkom i otet mu je mobilni telefon", soapštio je ZLF. Kako navode, događaj su prijavili policiji koja nije reagovala. Iz ove stranke kažu da su nezavisne izborne posmatračne i narodne poslanike iz redova opozicije tokom čitavog izbornog dana u Mionici pratila maskirana lica koja su im i pretila. Prethodno je posmatračka misija Crta objavila je 30. novembra da obustavlja praćenje lokalnih izbora u Mionici, jer je "ozbiljno ugrožena bezbednost" njihovih posmatrača. "Odluku smo doneli nakon što je mobilni tim Crtinih posmatračica u Mionici napala grupa nepoznatih muškaraca. Blokirali su prolaz i pokušali da polome stakla automobila u kojem su se dve devojke nalazile, i to pred očima policije koja nije reagovala", naveli su u saopštenju. Iz Crte navode i da su policijski službenici u stanici odbili "izričit zahtev našeg advokata da sačine službenu belešku o događaju". "Mionica je, inače, od ranog jutra puna muškaraca s kačketima, gotovo 'uniformisanih' u crno, koji se kreću u većim grupama i naše posmatračice nisu jedine žrtve napada i pretnji", navodi Crta. Iz Crte su takođe saopštili da "napetost i pritisci" obeležavaju današnji izborni dan u opštini Sečanj. Crta je na Fejsbuku objavila da su njihovi posmatrači "na više lokacija primetili grupe 'crnokapuljaša' sa belim bedževima s ćiriličnim slovom 'Ć'" i da neke situacije "ukazuju na kupovinu glasova". "Zabeležena su sumnjiva okupljanja i delovanje organizovanih grupa: ljudi sa spiskovima u blizini biračkih mesta, podela paketa, organizovani prevoz starijih osoba pod pratnjom aktivista", navodi Crta u objavi na Fejsbuku. Programska direktorka Crte Vukosava Crnjanski izjavila je da su posmatrači te misije, tokom izbornog dana u Negotinu zabeležili niz incidenata i nepravilnosti koji bacaju ozbiljnu senku na demokratski duh izbora. Ona je za agenciju Beta kazala da je među ozbiljnim nepravilnostima zabeleženo vođenje paralelnih evidencija birača. Prema njenim rečima, tu je i ugrožavanje tajnosti glasanja i to uz javne prozivke imena od strane članova biračkih odbora. "To je često rađeno u saradnji sa predstavnicima pojedinih posmatračkih misija", rekla je Crnjanski. Zabeležene su, kako je navela i sumnje na kupovinu glasova i to na više lokacija širom Negotina. Šta kažu predstavnici vlastiMinistar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u nedelju uveče da je tokom lokalnih izbora u Mionici, Negotinu i Sečnju zabeleženo više slučajeva narušavanja javnog reda i mira, naročito u Mionici, kao i da je tokom dana više ljudi privedeno. On je gostujući na televiziji Pink dodao da su privođeni "ljudi sa palicama, koji su dolazili iz drugih gradova". Predsednica parlamenta Ana Brnabić je, gostujući u istoj televiziji, ocenila da su incidenti pokazali da opozicija traži izbore "ne da bi učestvovala na njima, već da provociraju, napadaju i da prave haos", što ona očekuje i tokom noći. "Oni izbore traže da bi se kriza produbljivala, i da bi pozivali na ulice", navela je ona. U Sečnju, na lokalim izbrima do 18.00 je glasalo 64,4 odsto upisanih birača, u Negotinu 52,6 odsto, a u Mionici njih 74,1 odsto. U Negotinu i Mionici su 30. novembra održani redovni lokalni izbori, dok su u Sečnju održani prevremeni izbori posle ostavke predsednika opštine Nebojše Meljevca iz Srpske napredne stranke (SNS). U sve tri opštine aktuelnu vlast čini koalicija čiji stožer je SNS, koji drži vlast i na republičkom nivou. Od početka antivladinih protesta u Srbiji, u ovim opštinama se održava "drugo odmeravanje snaga" vlasti i njenih oponenata. Negotin je najveća od tri opštine u kojima su raspisani izbori. Prema popisu iz 2022. godine, u njoj živi oko 43.500 stanovnika. Lokalni parlament broji 45 odbornika, a građani će birati između četiri izborne liste. U Mionici učestvuje šest izbornih lista sa kojih će biti izabrano 39 odbornika. U Sečnju se bira 23 odbornika u lokalnom parlamentu sa pet izbornih lista. Pet meseci ranije, u jeku studentskih protesta, održani su lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću. Pobedu u oba mesta na kraju je odnela vladajuća koalicija, ali su te izbore obeležile visoke tenzije. Nezavisni posmatrači su izvestili da ti izbori nisu bili "ni slobodni ni pošteni", što je navedeno i u rezoluciji Evropskog parlamenta usvojenoj u oktobru.

Visoki američki i ukrajinski zvaničnici završili su razgovore na Floridi, a državni sekretar Marko Rubio ocenio je sesiju kao "veoma produktivnu", ali je naglasio da je potrebno još rada kako bi se izradio plan za okončanje ruskog rata protiv Ukrajine. "Imali smo još jednu veoma produktivnu sesiju, nadovezujući se na [razgovore u] Ženevi i događaje ove nedelje, ali ima još posla", rekao je Rubio novinarima 30. novembra nakon sastanka, bez ulaska u detalje. "Postoji mnogo nerešenih pitanja i, naravno, postoji još jedna strana ovde koja mora biti deo jednačine", dodao je, misleći na Rusiju. "A to će se nastaviti kasnije ove sedmice, kada [specijalni izaslanik Bele kuće Stiv] Vitkof otputuje u Moskvu… Mi smo takođe, u različitoj meri, u kontaktu sa ruskom stranom, i imamo prilično dobro razumevanje njihovih stavova", rekao je Rubio. Rustem Umerov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i šef delegacije iz Kijeva, ocenio je pregovore kao "značajne i uspešne", ali ni on nije ulazio u detalje. "Završili smo tešku, ali produktivnu rundu pregovora na Floridi. Imamo opipljiv napredak ka uspostavljanju pravednog mira", napisao je na Telegramu. Dodao je da je sastanak j bio "značajan i uspešan". "I dalje je mnogo posla pred nama — nastavljamo konsultacije i usaglašavanje daljih koraka radi mira za Ukrajinu", napisao je. AFP je citirao neimenovani izvor blizak ukrajinskom timu, koji je rekao da razgovori "nisu bili laki" i da se "potraga za formulacijama i rešenjima nastavlja". Pregovarački timovi sastali su se u Halendejlu, na Floridi, severno od Majamija, usred ubrzanih napora da se utvrde uslovi plana koji bi bio prihvatljiv i Kijevu i Moskvi. Ove nedelje Vitkof bi trebalo da otputuje u Moskvu na sastanke sa visokim ruskim zvaničnicima, uključujući predsednika Vladimira Putina. To će biti njegov šesti susret sa Putinom od januara. Rano 30. novembra ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napisao je na društvenim mrežama da "američka strana pokazuje konstruktivan pristup i da je u narednim danima moguće razraditi korake kako bi se utvrdilo kako da se rat dovede do dostojanstvenog kraja". Kasnije je Zelenski rekao da je razgovarao sa čelnicima Evropske komisije i NATO-a kako bi pomogao da se "uskorde pozicije" tokom mirovnih pregovora. "Razgovarao sam sa [šefom NATO-a] Markom Ruteom, i nastavićemo razgovor u narednim danima", rekao je Zelenski. Nakon razgovora sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, ukrajinski predsednik je dodao: "Održavamo punu koordinaciju sa Evropskom komisijom i zahvalan sam na podršci." Kijev i evropski saveznici užurbano rade na alternativnom predlogu nakon što su zvaničnici Trampove administracije objavili plan od 28 tačaka, koji je uglavnom uključio tvrde zahteve Moskve prisutne još od početka njene invazije u februaru 2022. Za neke Ukrajince, taj plan predstavljao je kapitulaciju posle gotovo četiri godine rata u kojem je na obe strane poginulo ili ranjeno više od milion ljudi. Francuske vlasti najavile su da će predsednik Emanuel Makron ugostiti Zelenskog u Parizu 1. decembra kako bi razgovarali o "uslovima za pravedan i trajan mir". Makron je jedan od najjačih saveznika zvaničnog Kijeva. Početni američki predlog od 28 tačaka, objavljen prošle nedelje, zabrinuo je ukrajinske zvaničnike — i navodno razgnevio Zelenskog — koji su zatim održali sopstvene razgovore sa Rubiom i drugim američkim zvaničnicima u Ženevi. Ti razgovori rezultirali su planom od 19 tačaka, koji ostavlja nekoliko velikih pitanja otvorenim, uključujući sudbinu dela Donbasa, sudbinu ukrajinskih težnji ka NATO i potencijalno ograničenje veličine ukrajinskih oružanih snaga. Načelnik štaba podneo ostavkuDiplomatska aktivnost dolazi nakon dramatične sedmice koja je kulminirala ostavkom Jermaka, Zelenskog veoma uticajnog šefa kabineta. Jermak je podneo ostavku 28. novembra, nekoliko sati nakon što su istražitelji za borbu protiv korupcije pretresli njegov ured. Racije su proizašle iz rastućeg skandala koji uključuje mito u vezi sa sredstvima za odbranu ranjive energetske infrastrukture Ukrajine. Dva ministra su već otpuštena. Jermak nije direktno optužen za prekršaje i rekao je da su tokom racija istražitelji dobili "pun pristup" njegovom stanu i da pruža "punu saradnju". Sam Zelenski nije direktno umešan, iako se skandal pretvorio u najgoru političku krizu u njegovom više od šest godina mandata. Nastavak ruskih napada dronomU noći između subote i nedelje ruski dron je udario u stambenu zgradu u gradu Višgorodu u Kijevskoj oblasti, ubivši najmanje jednu osobu i ranivši više od desetak drugih. Regionalni guverner Mikola Kalašnjik rekao je da spasioci evakuišu stanovnike nebodera i traže preživele. Dan ranije, Rusija je bombardovala Kijev i druge delove zemlje, ostavljajući bez struje stotine hiljada ljudi širom zemlje dok temperature počinju padati. U tim napadima ubijene su najmanje tri osobe i ranjene desetine drugih. Dok se na ratištu bori da obuzda veću i bolje opremljenu rusku vojsku, Ukrajina sve češće napada ciljeve unutar Rusije, ciljajući na naftna i energetska postrojenja. Ukrajinska vojska saopštila je da je pogodila Rafinerija nafte Afipsky u ruskom Krasnodarskom kraju rano 29. novembra, kao i postrojenje za vojnu avijaciju u Rostovskoj oblasti. Glavna ukrajinska obaveštajna agencija objavila je video koji navodno prikazuje pomorske dronove kako ciljaju dva tankera "flote senki" u Crnom moru. Rusija je koristila globalnu flotu brodova s mutnim registracijskim i vlasničkim evidencijama za izvoz nafte, izbegavajući zapadne sankcije. S druge strane, Moldavija je 29. novembra saopštila da su ruski dronovi ušli u vazdušni prostor zemlje pre nego što su uleteli na susednu ukrajinsku teritoriju. To je bio treći takav incident u devet dana. Korišteni izvještaji Ukrajinskog servisa Radija Slobodna Evropa, Reutersa i AFP-a

Predsjednik Francuske, Emanuel Makron (Emmanuel Macron) će u ponedjeljak, 1. decembra, ugostiti svog ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog na razgovorima u Parizu, saopšteno je iz kabineta francuskog lidera, dok Vašington nastoji da progura plan usmjeren na okončanje rata između Kijeva i Moskve. Dvojica lidera će razgovarati o "uslovima za pravedan i trajan mir", rekao je zvaničnik u subotu, dok se visoka ukrajinska delegacija uputila u Vašington, a Zelenski se suočava s političkim turbulencijama kod kuće nakon što je smijenio svog glavnog pomoćnika Andrija Jermaka. "Dočekaćemo predsjednika Zelenskog u Parizu u ponedjeljak kako bismo pokrenuli pregovore naprijed", rekao je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot) za novine La Tribune Dimanche koje će biti objavljene u nedjelju. "Mir je nadohvat ruke, ako (ruski predsjednik) Vladimir Putin napusti svoje zablude o rekonstrukciji Sovjetskog carstva, prvo podjarmljujući Ukrajinu", dodao je. U upozorenju Moskvi, Baro je dodao: "Vladimir Putin mora prihvatiti prekid vatre ili prihvatiti izlaganje Rusije novim sankcijama koje će iscrpiti njenu ekonomiju, kao i intenziviranu evropsku podršku Ukrajini." Makron i Zelenski su u intenzivnom kontaktu tokom ove faze rata, koji je izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Ukrajinski lider je posljednji put posjetio Jelisejsku palatu prije dvije sedmice, 17. novembra. Baro je dodao da uprkos političkim turbulencijama u Kijevu, Zelenski ima "puni legitimitet da vodi Ukrajinu ka miru". Izvor: AFP

Moldavske vlasti su u subotu, 29. novembra saopštile da su ruski dronovi ušli u vazdušni prostor zemlje, predstavljajući prijetnju avijaciji, u trećem takvom incidentu u posljednjih devet dana. Predsjednica Maja (Maia) Sandu, koja želi uvesti Moldaviju u Evropsku uniju do 2030. godine, osudila je ruski rat u Ukrajini i optužila Moskvu za pokušaj destabilizacije ove bivše sovjetske republike, koja se nalazi između Ukrajine i članice EU, Rumunije. Posljednji incident se poklopio s velikim ruskim napadom na Kijev i druge ukrajinske ciljeve, u kojem su ubijene tri osobe i ranjeno skoro 30. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da je Rusija lansirala oko 36 raketa i skoro 600 dronova. Moldavsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je identifikovalo dva drona kao ruska i da su preletjela preko moldavske teritorije, što je dovelo do zatvaranja njenog vazdušnog prostora. Kasnije su uletjeli na ukrajinsku teritoriju, dodaje se. "Tokom ovog incidenta, koji je predstavljao ozbiljnu prijetnju sigurnosti letova, moldavski zračni prostor bio je zatvoren sat i 10 minuta od 22:43 do 23:53 (po lokalnom vremenu, prim. prev) po naređenju uprave civilnog vazduhoplovstva", navodi se. Sandu je, pišući na platformi X, rekla: "Na putu da ubiju civile, ruski dronovi su ponovo narušili moldavski vazdušni prostor, prisiljavajući njegovo privremeno zatvaranje. Osuđujemo ove napade i stojimo uz Ukrajinu." Moldavija, koja se žalila na sličan upad 20. novembra i ponovo ranije ove sedmice, opisala je posljednji incident kao zastrašivanje u kontekstu sukoba u Ukrajini i osudila "nezakonite i opasne radnje koje predstavljaju prijetnju civilnim letovima i životima ljudi". Ruski ambasador u Moldaviji, Oleg Ozerov, više puta je pozvan u tamošnje ministarstvo spoljnih poslova zbog incidenata. Ozerov je sugerisao da su incidenti imali za cilj pogoršanje već loših odnosa između Moskve i Kišinjeva. Otkako je Sandu prvi put izabrana 2020. godine, Moskva optužuje Moldaviju da stoji iza neprijateljskih akcija i podsticanja antiruskog raspoloženja. Izvor: Reuters

Broj potvrđeno ubijenih u izraelskoj ofanzivi u Pojasu Gaze prešao je 70.000, saopštilo je u subotu, 29. novembra ministarstvo zdravstva te enklave. Ukupno 301 osoba je dodana na broj žrtava od četvrtka, čime je ukupan broj porastao na 70.100, dodalo je ministarstvo. Dvije osobe su poginule u nedavnim izraelskim napadima, a ostale su identificirane na osnovu posmrtnih ostataka koji su neko vrijeme bili zakopani u ruševinama, navodi se u saopštenju. Nije bilo trenutnog komentara izraelske vojske, koja negira napade na civile od početka sukoba prije više od dvije godine. Izraelski zvaničnici dovode u pitanje tačnost podataka iz Gaze, optužujući vladajući Hamas da pretjeruje s podacima, što poriče ova militantna grupa, koju Sjedinjene Države i Evropska unija smatraju za terorističku. Izraelsko bombardovanje Gaze - izazvano smrtonosnim napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. - ostavilo je veći dio Gaze u ruševinama, što otežava prikupljanje tačnih informacija o žrtvama. U prvim mjesecima rata, zvaničnici su prebrojavali tijela koja su stigla u bolnice i registrovali imena i identifikacione brojeve. U kasnijim fazama, zdravstvene vlasti Gaze su saopštile da su odložile uključivanje hiljada prijavljenih smrtnih slučajeva u zvanični broj dok se ne izvrše forenzičke, medicinske i pravne provjere. Od stupanja na snagu krhkog primirja 10. oktobra, prijavljeni broj poginulih stalno raste, jer tamošnje vlasti koriste relativni mir da traže tijela u ruševinama. Stručnjaci za javno zdravstvo rekli su za Reuters da je Gaza prije rata imala kvalitetan sistem vođenja statistike o stanovništvu, i bolje zdravstvene informacione sisteme nego većina zemalja Bliskog istoka. UN često citira podatke ministarstva zdravstva o smrtnim slučajevima i kaže da su oni vjerodostojni. Izvor: Reuters