U Beogradu je u crkvi Svetog Marka održan parastos povodom 31 godine od vojno-policijske akcije hrvatskih snaga "Bljesak". Parastos su organizovali Udruženje porodica stradalih i nestalih "Suza" i Udruženje izbeglih, raseljenih i doseljenih lica "Zavičaj" iz Beograda, uz prisustvo članova porodica žrtava i predstavnika institucija. Nakon parastosa vence na Spomenik žrtvama rata 1990-1999 u Tašmajdanskom parku položili su ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Milica Đurđević Stamenkovski i komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević. Dan sećanja na stradale Srbe u operaciji "Bljesak" uvršten je sredinom 2025. u kalendar državnih obeležavanja. Akcijom "Bljesak" su hrvatske vojne i policijske snage 1. i 2. maja 1995. vratile u hrvatski ustavnopravni poredak Zapadnu Slavoniju, koju su do tada pod kontrolom držale snage samoproglašene Republike Srpske Krajine. Prema podacima iz Srbije, u akciji je ubijeno 283 Srba, od kojih 55 žena i 11 dece, te proterano oko 15.000. Sa druge strane, prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, u akciji "Bljesak" ubijena su 83 srpska civila. Prema tom izvoru njih 30 ubijeno je u napadima na izbegličke kolone, a 53 osobe su ubijene u svojim kućama. U akciji su poginula 42 pripadnika hrvatske vojske i policije, a 162 su ranjena. Hrvatske nevladine organizacije koje se bave ratnim zločinima upozorile su u više navrata da još nisu rasvetljeni i procesuirani svi zločini tokom "Bljeska", te ukazale na važnost pronalaska nestalih.

Komemorativnom šetnjom i okupljanjem kod Železničke stanice u Novom Sadu obeleženo je godinu i po dana od stradanja 16 ljudi. Postavljena su nova crvena srca sa imenima stradalih u padu betonske nadstrešnice, umesto prethodnih koja su bila oštećena protokom vremena. Crvena srca od stiropora, sa imenima i godinama rođenja poginulih, izradili su studenti novosadske Akademije umetnosti. U 11.52 u vreme kada je pala nadstrešnica, održana je šesnaestominutna tišina u počast nastradalima. Betonska nadsrešnica rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu obrušila se 1. novembra 2024. Poginulo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena. Novosadska tragedija je pokrenula talas masovnih protesta i blokada širom zemlje za zahtevima za krivičnu i političku odgovornost. Godinu i po dana od tragedije, još nije počelo nijedno suđenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se Srbija boriti protiv pokušaja integracije Kosova u NATO. ''Imaćemo uskoro važne vežbe sa NATO-om. Razgovaramo sa njima, nadamo se da se to neće dogoditi", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara o inicijativi trojice američkih kongresmena. Trojica američkih kongresmena, Kit (Keith) Self, Riči Tores (Ritchie Torres) i Majk Loler (Mike Lawler) podneli su rezoluciju Predstavničkom domu kojom se podržava članstvo Kosova u NATO-u. U toj rezoluciji tvrde da je prisustvo Kosova u alijansi neophodno za zaštitu nacionalnih bezbednosnih interesa SAD u jugoistočnoj Evropi. Odgovarajući na tu inicijativu predsednik Srbije kaže da ne veruje da će se to dogoditi, navodeći da četiri članice NATO-a, nisu priznale Kosovo. "Ne vidim kako bi to moglo lako da prođe, ali da sačekamo da vidimo'', rekao je Vučić novinarima u Pančevu, nadomak Beograda. Rezolucija, predstavljena 30. aprila uz dvostranačku podršku, podvlači da demokratska uprava Kosova, civilna kontrola nad bezbednosnim snagama i multietnički suživot čine ubedljiv argument za njegovo članstvo u NATO-u. "Štaviše, kako suprotstavljene snage nastavljaju da destabilizuju region, uključivanje Kosova u NATO poslužilo bi kao neophodna protivteža za obuzdavanje ovih neprijateljskih napora i sprečavanje još jedne globalne katastrofe na Balkanu", navodi se u rezoluciji. Članstvo u NATO-u je jedan od dugogodišnjih ciljeva Kosova od proglašenja nezavisnosti 2008. godine. Međutim, članstvo zahteva jednoglasnost svih država članica, a četiri od njih ne priznaju Kosovo. Stoga je Self, kao inicijator rezolucije, pozvao Sjedinjene Države da pozovu Grčku, Rumuniju, Slovačku i Španiju da priznaju nezavisnost Kosova. Ovu rezoluciju su pozdravili zvaničnici na Kosovu. Vršilac dužnosti predsednika Albulena Hadžiju (Haxhiu) izrazila je "zahvalnost Selfu, Toresu i Loleru za njihovu kontinuiranu podršku Kosovu da zauzme svoje pravo mesto u evroatlantskoj porodici". Ambasador Kosova u Vašingtonu, Ilir Dugoli, napisao je na mreži X da je zahvalan kongresmenima za njihovu "nepokolebljivu podršku Kosovu i njegovom članstvu u NATO-u". NATO je na Kosovu prisutan preko misije KFOR, koja je zadužena za bezbednost na terenu. Kosovo sada transformiše Bezbednosne snage u punopravnu vojsku, što se očekuje da će biti završeno 2028. godine.

Odbrana Ratka Mladića podnijela je 30. aprila hitan zahtjev Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove (MICT), tražeći njegovo privremeno ili uslovno prijevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga, zbog, kako se navodi, teškog i nepovratnog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Ovo nije prvi put da odbrana traži takvu mjeru, ali se u najnovijem zahtjevu poziva na, kako navodi, dalje pogoršanje Mladićevog zdravstvenog stanja nakon nedavnog medicinskog incidenta, tvrdeći da mu u pritvorskim uslovima ne može biti obezbijeđena adekvatna medicinska njega. Ratko Mladić izdržava doživotnu kaznu zatvora po pravosnažnoj presudi iz 2021. godine za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja rata počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Mladić se od pravde skrivao skoro 16 godina. Uhapšen je u Srbiji u maju 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, tada zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u ljeto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te uzimanje pripadnika mirovnih snaga UN za taoce tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti.

Sindikati, udruženja i zborovi obeležavaju u Beogradu 1. maj – Praznik rada. Položeni su venci pred spomenik Dimitriju Tucoviću, borcu za radnička i ljudska prava, na beogradskom trgu Slavija. Predstavnici Kvir zbora u saradnji sa drugim zborovima i udruženjima postavili su tkaninu preko postamenta, navodeći da na taj način simbolički vraćaju natpis spomeniku. "Ovim podsećamo da su nadležne institucije dužne da spomenik obnove", navela je Sanja iz Kvir zbora. Mermerna ploča na kojoj je bilo uklesano ime Dimitrija Tucovića i godina njegovog rođenja i smrti (1881-1914) obrušila se pre dve godine. Venac pred spomenik Dimitriju Tucoviću položila je i delegacija Udruženih sindikata Srbije "Sloga" i novoosnovane Radničke partije, poručivši da borba za radnička prava mora ponovo da postane zajednički društveni cilj. Predsednik USS "Sloga" i narodni poslanik Željko Veselinović rekao je da će prioriteti budućeg delovanja biti uvođenje neradne nedelje, skraćenje radne nedelje na 35 sati, novi Zakon o radu, veće zarade i dostojanstveniji uslovi rada. Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) poručio je da socijalni dijalog u Srbiji ne živi. Predsednik tog sindikata Zoran Mihajlović rekao je, sa skupa na Trgu Nikole Pašića, "oni nam kažu da svake godine sve više zarađujemo - zarađujemo sve više, a sve manje sa tim parama možemo da kupimo". SSSS je pozvao Vladu i Uniju poslodavaca na dijalog o poboljšanju materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih, spašavanju radnih mesta i očuvanju privredne aktivnosti u zemlji. Okupljeni su uz transparent "Za dostojanstven život i sigurnu budućnost" na trgu Slavija položili cveće na bistu Dimitriju Tucoviću. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) navela je u prvomajskom proglasu da se ovogodišnji praznik dočekuje u uslovima ekonomske neizvesnosti, rasta troškova života i produbljivanja socijalnih razlika, uz ocenu da je veliki deo građana na ivici siromaštva. Zatražili su povećanje zaštite radnika, poštovanje minimalne cene rada, uvođenje neradne nedelje, izmene zakona o radu i štrajku. Predstavnici ASNS-a obeležili su Međunarodni praznik rada okupljanjem u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. U Prvomajskom proglasu UGS Nezavisnost poručeno je da društvo u Srbiji mora da se izbori sa široko rasprostranjenom i pogubnom korupcijom. "Hoćemo da zarada garantuje da radnik ne živi u siromaštvu. Hoćemo pravedniji sistem oporezivanja i raspodele prihoda", rekla je predsednica tog sindikata Čedanka Andrić. Okupljeni su minutom ćutanja odali poštu radnicima koji su izgubili život na radnim mestima. I delegacija UGS Nezavsnost je na kraju prvomajskog skupa položila cveće na spomen bistu Dimitrija Tucovića. Venac položio lider socijalista i ministar policijeVenac na grob Dimitrija Tucovića položio je potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić. Dačić, koji je lider Socijalističke partije Srbijem napisao je na Instagramu da je radnički praznik rezultat višedecenijske borbe radnika za svoja prava. "Borba za prava onih koji žive od svog rada, za pravedne uslove rada, veće plate i bolju budućnost radničke klase je večni zadatak nas koji baštinimo tradiciju radničkog i socijalističkog pokreta", naveo je Dačić. Demokratska unija Roma: Obezbediti jednake šanse za pripadnike romske zajednicePredsednik Demokratske unije Roma Salih Saitović poručio je institucijama da je neophodno obezbediti jednake šanse za zapošljavanje, obrazovanje i dostojanstven rad za pripadnike romske zajednice. "Prestanite sa praksom sistemskog zanemarivanja i pokažite stvarnu političku volju kroz konkretne mere koje daju merljive rezultate", naveo je Saitović u saopštenju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti: Oblast rada i zapošljavanja u vrhu po broju podnetih pritužbiPoverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević ukazao je da je "i pored svih napora i dostignutih standarda, oblast rada i zapošljavanja već godinama u samom vrhu po broju podnetih pritužbi" toj instituciji. "Praksa institucije Poverenika pokazuje da je diskriminacija prisutna po osnovu svih ličnih svojstava, a u poslednje vreme je sve više pritužbi po osnovu političkog opredeljenja i članstva u sindikalnim organizacijama", naveo je Antonijević u pisanoj izjavi. Ukazujući na starosnu diskriminaciju kada su mladi u pitanju, Antonijević je naveo da je to "najčešće u kontekstu ugovora na određeno vreme ili ugovorima o radu van radnog odnosa". "S druge strane, praksa pokazuje da se 'stariji' radnici zbog godina starosti suočavaju sa problemima zapošljavanja, stručnog usavršavanja ili otpuštanja", naveo je Antonijević. On je dodao da se mora voditi mnogo više računa o potrebama svih generacija i pripadnika grupa u većem riziku od diskriminacije, poput osoba sa invaliditetom, trudnica i porodilja, Roma i Romkinja, starijih od 55 godina i mladih koji traže prvo zaposlenje.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su na snazi sporni pravosudni zakoni. "Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa, i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU", poručila je komesarka Kos u petak, 30. aprila, govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni", usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u integracionom procesu Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa. Radio Slobodna Evropa (RSE) je i ranije izvestio da, sve dok su ovi zakoni na snazi, Srbija neće primati sredstva iz Plana rasta, čak i u slučaju da preduzme reforme koje su predviđene za dobijanje sredstava iz ovog finansijskog paketa. Radio Slobodna Evropa se obratio za komentar nadležnim ministarstvima, premijeru i predsedniku Srbije. Venecijanska komisija je 24. aprila ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. Ovo ekspertsko telo Saveta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra. Plan rasta za Zapadni Balkan inicijativa je EU usvojena krajem 2023. godine s ciljem ubrzavanja ekonomskog približavanja regiona Uniji i omogućavanja postepenog pristupa dijelovima jedinstvenog tržišta prije punopravnog članstva. Evropske institucije su za ovaj program izdvojile ukupno šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Za Srbiju je u okviru Plana rasta predviđeno oko 1,5 milijardi evra, što je gotovo četvrtina ukupnih sredstava. Novac se sastoji od grantova i povoljnih kredita namijenjenih sprovođenju reformi i isplaćuje se u polugodišnjim tranšama, na osnovu procjene napretka u ispunjavanju preuzetih obaveza iz Reformske agende. Od predviđenog iznosa, gotovo 400 miliona evra odnosi se na direktnu budžetsku podršku, dok ostatak predstavljaju zajmovi za projekte u oblastima infrastrukture i javnih usluga. Evropska komisija je ranije naglasila da iznosi koji će biti isplaćeni nisu fiksni, već zavise od rezultata reformi, te da postoji mogućnost smanjenja ili obustave sredstava za države koje ne ispunjavaju uslove.

Uz zvuke pištaljki i sirena za uzbunu, u Zenici je održan protest podrške radnicima Nove Željezare Zenica, organizovan povodom 1. maja – Međunarodnog praznika rada, pod motom "140 godina borbe za radnička prava – spasimo Željezaru Zenica". U organizaciji Sindikata metalaca Federacije Bosne i Hercegovine, protest je okupio radnike i sindikalne predstavnike iz gradova širom Bosne i Hercegovine, kao i njihove porodice. Prema navodima sindikata, na protestima je bilo na hiljade ljudi, koji su izrazili zabrinutost i razočaranje zbog gašenja proizvodnje u Novoj Željezari Zenica. Na skupu, koji je održan ispred sjedišta kompanije, okupljeni su poslali poruke nadležnim institucijama, poručujući da njihova borba ne prestaje, već da tek počinje, te su iznijeli i jasne zahtjeve za očuvanje radnih mjesta i nastavak proizvodnje. Iz Sindikata metalaca FBiH ranije je saopšteno da se protesti održavaju bez političkih poruka i bez incidenata, s ciljem iskazivanja jedinstva i solidarnosti s radnicima i sindikatom Nove Željezare Zenica. Skup su podržale sve podružnice Sindikata metalaca Federacije BiH, kao i sindikati drugih grana. Predsjednik Sindikata Nove Željezare Zenica Rašid Fetić izjavio je za Radio Slobodna Evropa da radnici ne prihvataju gašenje proizvodnje i stečaj. "Posljednji sastanak s Upravom imali smo 21. aprila, kada su nam rekli da je gašenje integralne proizvodnje jedina opcija. Za nas to nije opcija – ni gašenje, ni stečaj", dodao je Fetić. Integralna proizvodnja u Novoj Željezari Zenica ugašena je prošle sedmice, ali sindikati se nadaju da je riječ o privremenoj mjeri. Kao mogući izlaz iz krize istaknuta je namjera Vlade FBiH da, preko Energoinvesta Sarajevo, preuzme kompaniju. Vlada Federacije BiH trenutno ima nešto manje od osam posto vlasničkog udjela u Novoj Željezari. Federalni ministar energije, industrije i rudarstva Vedran Lakić, koji je prethodnih dana boravio u Zenici i razgovarao s menadžmentom kompanije, jasno je poručio da Vlada ima namjeru obeštetiti vlasnike iz grupacije Pavgord te preuzeti vlasništvo i odgovornost za firmu koju sindikati nazivaju kičmom industrije u Bosni i Hercegovini. Povodom Međunarodnog praznika rada oglasila se i Uprava Nove Željezare Zenica, navodeći da kompanija prolazi kroz izazovan period i fazu donošenja ključnih odluka za budućnost fabrike. Iz Uprave su poručili da razumiju zabrinutost i nepovjerenje među radnicima, naglašavajući da neće biti reorganizacije niti proglašenja tehnološkog viška dok se ne definiše jasan i održiv pravac razvoja kompanije, te da se sve zakonske obaveze prema zaposlenima uredno izvršavaju.

Vrhovni sud Republike Srpske donio je 30. aprila presudu da se postupak upisa zemljišta koje se nalazi u mjestu Podnovlje kod Doboja ponovi. Grad Doboj je ranije parcelu upisao na svoje ime i prodao privatnom investitoru koji na njoj gradi solarne elektrane. Riječ je o 180 hektara plodnog poljoprivrednog zemljišta na kojem banjalučka firma "Etmax" gradi kompleks sa više od 100 solarnih elektrana, čemu se mjesecima protive mještani Podnovlja, koji su tu zemlju obrađivali u okviru zadruge. Ovo je prva presuda u korist mještana i zadrugara, oko kojeg se angažovalo i Pravobranilaštvo Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da se poljoprivredno zemljište smatra državnom imovinom i ne može biti predmet prodaje. Šta je prethodilo presudi Vrhovnog suda RS?Grad Doboj upisao je na sebe zemljište koje je pripadalo Poljoprivrednoj zadruzi Podnovlje. Nakon toga Zadruga je tražila od Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove Republike Srpske (RUGIPP) da postupak ponovi, jer nisu bili uključeni u proces. RUGIPP-a je dva puta odbio da ponovi postupak, zbog čega se Zadruga obratila Okružnom sudu u Doboju, koji je odbacio njihov tužbeni zahtjev. Vrhovni sud Republike Srpske odlukom od 30. aprila je ukinuo presudu Okružnog suda u Doboju i predmet vratio na početak. Advokat Zadruge Nebojša Milanović kaže za Radio Slobodna Evropa da je ova presuda prvi korak u dokazivanju da zemljište pripada Zadruzi i da je nezakonito oduzeto. "Suština cijele priče – čije je zemljište – još je daleko od završetka. Ovom presudom smo se, žargonski rečeno, vratili u igru i dobili priliku da zaštitimo svoja prava. Imamo dokumenta iz katastra u Doboju u kojima se Zadruga vodi kao posjednik tog zemljišta, a taj posjednik uopšte nije bio pozvan u postupak", rekao je Milanović za RSE 30. aprila. Šta su do sada uradile državne institucije u ovom slučaju?Iz Pravobranilaštva BiH su za Radio Slobodna Evropa 27. aprila saopštili da su formirali predmet radi zaštite državne imovine u Podnovlju kod Doboja. Istovremeno su naveli da iz entiteta Republika Srpska i dalje nije dostavljena "većina traženih podataka", iako je predmet formiran nakon prijave koju je 5. marta podnijela Mreža Aarhus centara za zelenu agendu i zaštitu životne sredine. Ranije je i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine za RSE potvrdilo da je formiralo predmet povodom navoda o uzurpaciji državnog zemljišta, te da se on "nalazi u fazi analize". Grad Doboj nije odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa o tome na koji način je zemljište prešlo u vlasništvo grada, a potom prodato privatnom investitoru. Odgovor nije stigao ni iz kompanije "Etmax" o uslovima pod kojima su stekli pravo korištenja zemljišta. Prema važećem zakonodavstvu i odlukama Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, poljoprivredno zemljište smatra se državnom imovinom, kojom gradovi i entiteti ne mogu raspolagati bez odluke države. Iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH ranije su za RSE upozorili da slučaj u Podnovlju "izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu raspolaganja poljoprivrednim zemljištem i mogućeg uticaja na zaštitu životne sredine". Aarhus centar iz Sarajeva u međuvremenu je podnio tužbu protiv lokalnih vlasti u Doboju zbog, kako navode, netransparentnosti čitavog projekta. Njihovi predstavnici upozoravaju da se projekti obnovljivih izvora energije ne mogu realizovati bez jasnog zakonskog okvira, posebno u naseljenim mjestima i na spornom zemljištu.

Netransparentan rad tužilaštva, ograničena ili nepostojeća regionalna saradnja, blage kazne zatvora za ratne zločine, neke su od ocena izveštaja Fonda za humanitarno pravo (FHP) o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji u 2025. godini. U izveštaju, koji je predstavljen 30. aprila, navodi se da se suđenja za ratne zločine i dalje odvijaju u atmosferi poricanja i relativizacije zločina počinjenih tokom ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. "Državni funkcioneri, političari i režimu bliski novinari aktivno učestvuju u oblikovanju narativa koji podriva sudski utvrđene činjenice i marginalizuje žrtve", navodi se u izveštaju. Potez gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapić, koji je na društvenim mrežama 18. aprila objavio sliku Ratka Mladića uz poruku "srpski heroj", poslednji je u nizu primera veličanja osuđenih ratnih zločinaca. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić prethodno je u objavi na Instagramu trojicu osuđenih ratnih zločinaca - Mladića, Jovicu Stanišića i Frenka Simatovića - nazvao "svojim prijateljima i saradnicima koji su bili značajni za naš narod i državu". Advokat Sead Spahović ocenio je na predstavljanju izveštaja da zvaničnici Srbije godinama unazad "stoje iza ratnih zločina". "Zato Tužilaštvo za ratne zločine ne može da funkcioniše i nije nikad funkcionisalo", rekao je on. Bez glavnog tužioca za ratne zločineFHP u izveštaju navodi da postupak za izbor glavnog tužioca za ratne zločine nije okončan, iako je konkurs otvoren pre dve godine. "Proteklu godinu obeležili su sve izraženiji politički pritisak na pravosuđe, kao i sužavanje prostora za javne rasprave i stručne debate o izmenama i dopunama zakonskih rešenja", saopštio je Fond u izveštaju. Sredinom maja 2025. godine vršiocu funkcije glavnog tužioca istekao je jednogodišnji mandat, nakon čega je postoji samo rukovodilac odeljenja. "Izbor glavnog javnog tužioca za ratne zločine ostao je u senci političke borbe za prevlast u Visokom savetu tužilaštva i nije okončan ni u 2025. Odsustvo nosioca rukovodeće funkcije u Javnom tužilaštvu za ratne zločine dodatno je umanjilo efikasnost i transparentnost njegovog rada", ocenio je Fond. Saradnja sa tužilaštvima iz regionaMarijana Čestić Jelovac, pravna analitičarka Fonda za humanitarno pravo, navodi da je regionalna saradnja stagnirala, a da je sa Hrvatskom i Kosovom saradnja tužilaštava "nepostojeća". "Sa tužilaštvom BiH se saradnja svodi na ustupanje optužnica", navodi ona. U izveštaju se navodi da tužilaštva dve zemlje nisu sprovodila zajedničke istrage u prethodnoj godini. U izveštaju se navodi i da zahtevi koji dolaze iz Hrvatske često ostaju u fazi obrade ili se na njih odgovara u ograničenom obimu. Kada je reč o saradnji sa Kosovom, koja se odvija posredstvom misije EULEX, u prvih devet meseci 2025. godine Tužilaštvo u Beogradu je uputilo devet zahteva za pravnu pomoć. Prema dostupnim podacima, ni na jedan zahtev nije dostavljen odgovor. Istovremeno, srpskom pravosuđu nije upućen nijedan zahtev za pravnu pomoć putem EULEX-a. "Navedeni podaci ukazuju na veoma ograničen nivo praktične saradnje u procesuiranju ratnih zločina, što kao posledicu ima sve veći broj suđenja u odsustvu", navodi se u izveštaju. Fond ukazuje i na to da se prioritizuju predmeti koji se odnose na ratne zločine protiv srpskog stanovništva. 'Blage kazne zatvora'Marijana Čestić Jelovac ukazala je i na to da su sudovi dosuđivali niske kazne zatvora i da je dat "preveliki značaj olakšavajućim okolnostima". Prema njenim rečima, naročito su problematične kazne zatvora za seksualno nasilje u oružanom sukobu. "U 2025. su donete tri presude, dve su se odnosile na silovanje i sudovi su dosudili kaznu zatvora od sedam godina u oba predmeta, što je bliže zakonskom minimumu (od pet godina zatvora)", istakla je. Saradnja sa Mehanizmom u HaguFond za humanitarno pravo ukazao je da Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu nije pokazalo efikasnost u predmetu protiv haškog osuđenika Vojislava Šešelja i četvoro njegovih saradnika. Ovaj predmet je Mehanizam u Hagu ustupio Srbiji početkom 2024. godine i odnosi se na optužnicu koja Šešelja tereti za nepoštovanje suda, odnosno kršenje pravilnika Tribunala o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije. "Optužnica nije podignuta ni dve godine kasnije i predmet se i dalje nalazi u ranoj fazi postupka", navodi Fond. U izveštaju se navodi da se Tužilaštvo u Beogradu nikada nije javno oglasilo o ustupljenom predmetu, te da posmatrači haškog Mehanizma ukazuju da su tokom 2025. godine imali "ograničenu komunikaciju " sa Tužilaštvom.

Vršiteljka dužnosti predsednice Kosova, Aljbulena Hažiju (Haxhiu), proglasila je 7. jun kao datum održavanja novih vanrednih parlamentarnih izbora. Odluka, koju je Hažiju saopštila u četvrtak, usledila je ubrzo nakon održavanja sastanka sa liderima i predstavnicima političkih partija u zemlji, na kojem se razgovaralo o određivanju datuma izbora. Predstavnici pojedinih najvećih partija izjavili su nakon sastanka da su se "većinom složili" da se novi izbori održe 7. juna. Novi izbori dolaze nakon što Skupština nije uspela da izabere novog predsednika u predviđenom roku, čime je zemlja zapala u novu političku krizu. Skupština je imala rok do ponoći u utorak, 28. aprila, da izabere šefa države, pošto je mandat predsednice Vjose Osmani istekao početkom aprila. Raspuštanje Skupštine u utorak znači da novi izbori moraju biti održani u roku od 45 dana. Shodno tome, prema zakonskim procedurama, postojala su samo dva moguća datuma za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora: 31. maj i 7. jun. Ovo će biti treći parlamentarni izbore na Kosovu u roku od oko godinu i po dana. Bedri Hamza, lider najveće opozicione stranke, Demokratske partije Kosova (PDK), rekao je posle sastanka da je "većina političkih partija koje su ovde zastupljene i prisutne bila za datum 7. jun". "Da, u svakom slučaju uzeće se u obzir i radna dinamika i razlozi da izbori budu što bolje pripremljeni, a naravno i Centralna izborna komisija (CIK) ima svoj posao, svoju procenu rada i sve neophodne pripreme", rekao je on. Dan ranije, Hažiju se sastala sa predsednikom Centralne izborne komisije Krešnikom Radonićijem (Kreshnik Radoniqi), koji je izjavio da to telo – zaduženo za sprovođenje i organizaciju izbora – preferira 7. jun kao datum izbora. Jehona Lušaku (Lushaku) iz opozicionog Demokratskog saveza Kosova (LDK) istakla je da je njena partija "saglasna da 7. jun bude datum izbora". "Kao LDK, dali smo svoje mišljenje da se, u okviru zakonskih okvira, 7. jun proglasi za datum izbora, s obzirom na to da je i CIK to prethodno zatražila, jer joj je potrebno više vremena za što profesionalniju organizaciju izbora", rekla je Lušaku nakon sastanka. Takođe, član Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Ardijan Đini (Gjini) potvrdio je da postoji "gotovo potpuna saglasnost" da se izbori održe 7. juna. "I mi smo se složili, iako, iskreno, nismo imali neku posebnu preferencu kada su datumi u pitanju, ali izgleda da je postojao gotovo potpuni konsenzus da to bude 7. jun", rekao je on. Nakon sastanka u četvrtak, očekuje se da Hažiju zvanično proglasi datum prevremenih izbora, a rok za to joj ističe krajem naredne sedmice. Treći uzastopni izboriOvo će biti treći parlamentarni izbori u roku od 18 meseci, nakon onih u februaru i decembru 2025. godine, koji su, prema oceni stručnjaka, doveli zemlju u sistemsku institucionalnu krizu. Naim Rašiti, direktor Balkanske grupe za politiku iz Prištine, rekao je za Radio Slobodna Evropa da Kosovo prolazi kroz političku i institucionalnu krizu i da ni vanredni parlamentarni izbori "ne garantuju stabilnost" ni sada. On je naglasio da Kosovu, u očima međunarodnog faktora, prolazi kroz "sistemsku političku i institucionalnu krizu". Ranije u četvrtak, Evropska unija izrazila je žaljenje zbog toga što političke stranke nisu pronašle nijednu ličnost za kandidata za predsednika zemlje koja bi ujedinila društvo, kako bi se izbegli treći uzastopni izbori. Portparol EU rekao je za Radio Slobodna Evropa da evropski blok poziva političke stranke da pronađu zajednički jezik kako bi se izbegle institucionalne krize u zemlji.

Ukrajinski dronovi pogodili su rusko naftno postrojenje oko 1.500 kilometara od ukrajinske granice, saopštili su zvaničnici, u najnovijem nizu dalekometnih napada usmjerenih na rusku energetsku infrastrukturu. Napad je uslijedio svega nekoliko sati nakon što su američki predsjednik Donald Tramp (Trump) i njegov ruski kolega Vladimir Putin telefonom razgovarali o mogućem prekidu vatre, kojim bi se privremeno zaustavio četverogodišnji, sveobuhvatni rat Rusije protiv Ukrajine. Regionalni guverner Dmitrij Mahonin (Dmitry Makhonin) saopštio je 30. aprila da je ukrajinski borbeni dron pogodio naftno postrojenje i industrijski kompleks u ruskoj Permskoj oblasti, dodajući da nije bilo poginulih niti značajne materijalne štete. Ukrajinska Služba bezbjednosti (SBU) potvrdila je da je dan ranije izveden sličan napad dronom na rusku naftnu pumpnu stanicu u blizini grada Perma. Ukrajinska Služba bezbjednosti (SBU) saopštila je 29. aprila na Telegramu da je na tom postrojenju izbio veliki požar, dodavši da su, prema preliminarnim izvještajima, gotovo svi rezervoari za skladištenje nafte bili zahvaćeni vatrom. Nakon napada dronom u Permu, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) rekao je da će snage Kijeva nastaviti da proširuju domet svojih udara unutar Rusije. "Nastavićemo da širimo domet tih udara, a to su u potpunosti opravdani ukrajinski odgovori na ruski teror", napisao je Zelenski u objavi na mreži X. Dana 28. aprila, ukrajinski napad dronom izazvao je veliki požar u ruskoj rafineriji nafte u crnomorskoj luci Tuapse, što je bio treći napad na naftna postrojenja u manje od dvije sedmice. Požar je ponovo zahvatio objekat velikim plamenovima i doveo do evakuacija. Ruski predsjednik Vladimir Putin opisao je taj napad kao dokaz pojačanih ukrajinskih napada na civilne ciljeve. Ukrajina je posljednjih mjeseci pojačala napade dronovima na ruska naftna postrojenja, čime je ograničila izvoz i umanjila sposobnost Moskve da iskoristi skok globalnih cijena energenata, izazvan ratom s Iranom i efektivnim zatvaranjem Hormuškog moreuza od strane Teherana. U međuvremenu, ukrajinski zvaničnici saopštili su da je u ruskom napadu dronom na ukrajinski veliki lučki grad Odesu, tokom noći 30. aprila, povrijeđeno najmanje 20 ljudi. Kako je saopštio Serhij Lisak (Serhiy Lysak), šef vojne administracije Odese, troje povrijeđenih nalazi se u kritičnom stanju. Dodao je da je napad prouzrokovao veliku štetu širom Odese, uključujući stambene zgrade, jedan vrtić, hotel, tržni centar i objekte infrastrukturnog značaja. Prema podacima ukrajinske vojske, ruske snage su tokom noći 30. aprila ispalile jednu balističku raketu Iskander‑M i 206 dronova. Tramp i Putin razgovarali o privremenom prekidu vatreTramp i Putin održali su telefonski razgovor tokom kojeg su razmatrali mogućnost privremenog prekida vatre s ciljem zaustavljanja borbi u ratu u Ukrajini. Tramp je 29. aprila rekao novinarima u Bijeloj kući da je tokom 90‑minutnog razgovora s Putinom otvorena tema prekida vatre narednog mjeseca, povodom godišnjice završetka Drugog svjetskog rata u Evropi. Tramp je naveo da je predložio "malo" primirja i da misli da bi Putin "mogao pristati na to". Putinov savjetnik za spoljnu politiku Juri Ušakov (Yury Ushakov) rekao je ruskim medijima da je Putin poručio kako je spreman na prekid vatre tokom ili oko 9. maja, kada Rusija obilježava poraz nacističke Njemačke. Ušakov je dodao da je telefonski razgovor inicirala ruska strana. Ove izjave uslijedile su nakon što je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da će ovogodišnja parada povodom Dana pobjede na Crvenom trgu – centralni kremaljski događaj kojim se obilježava sovjetska uloga u Drugom svjetskom ratu i današnja vojna moć Rusije – biti znatno smanjena. Po prvi put u gotovo dvije decenije, na paradi neće biti prikazana vojna vozila ni teško naoružanje. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je, reagujući na telefonski razgovor između Donalda Trampa i Vladimira Putina, da je naložio svom timu da stupi u kontakt s američkom administracijom kako bi razjasnio ruski prijedlog o privremenom prekidu vatre. "Razjasnićemo o čemu se tačno radi – da li je to nekoliko sati bezbjednosti za paradu u Moskvi ili nešto više", napisao je Zelenski u objavi na mreži X. On je naglasio da je cilj Ukrajine dugoročni prekid vatre, kao i pouzdane i garantovane bezbjednosne garancije za građane.

Evropska unija (EU) izrazila je žaljenje zbog nastale političke situacije na Kosovu, nakon neuspeha u izboru predsednika države, čime je izazvana još jedna runda vanrednih izbora u zemlji. "EU je više puta pozivala sve političke aktere da obezbede institucionalnu stabilnost. Žalimo što političke stranke nisu identifikovale ujedinjujuću figuru kao kandidata za predsednika, što znači da se Kosovo sada kreće ka svojim trećim opštim izborima za manje od 18 meseci", navodi se u pisanoj izjavi iz pres službe EU. Kosovo se poziva da "hitno ojača međustranački dijalog" kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje institucija kako bi mogle da iskoriste prilike koje donose korist građanima, uključujući i one u okviru Plana rasta. Građani Kosova će ponovo izaći na parlamentarne izbore, najkasnije 7. juna ove godine. Ovaj proces postao je neizbežan 28. aprila, samo četiri meseca nakon izbora održanih 28. decembra, kada poslanici nisu uspeli da izaberu predsednika, čime je automatski aktiviran ustavni rok koji zemlju vodi na izbore u roku od 45 dana. Kosovo ulazi u ciklus ponovljenih izbora, što otvara paralele sa bugarskim iskustvom političkih blokada. Analitičari upozoravaju da kriza usporava ključne reforme i stvara trajni finansijski trošak za državni budžet, bez jasne garancije da će novi izbori doneti političku stabilnost. Tokom 2025. godine izbori su održani u februaru i decembru. Nakon izbora održanih 9. februara 2025, Skupština Kosova je mesecima ostala nekonstituisana, a na kraju je propalo i formiranje Vlade. Vlada je izabrana nakon decembarskih izbora, međutim, neizbor predsednika doveo je do raspuštanja Skupštine.

Iranska valuta pala je na rekordno nizak nivo u odnosu na američki dolar, dok dvomjesečni sukob potresa ekonomiju zemlje već pogođenu sankcijama. Zračni udari Sjedinjenih Država i Izraela, pokrenuti protiv Irana 28. februara, zajedno s američkom pomorskom blokadom iranskih luka i brodova, poremetili su ključni izvoz nafte Teherana, usporili domaću proizvodnju i dodatno podstakli inflaciju. Iranska nacionalna valuta, rijal, pala je 29. aprila na novi minimum od 1,81 milion za jedan američki dolar, prije nego što se narednog dana djelimično oporavila. Prema navodima iranskih medija, vrijednost rijala u posljednjih nekoliko dana pala je za gotovo 15 posto. Iran i Sjedinjene Države postigli su dogovor o prekidu vatre 8. aprila, iako je Washington potom dodatno pojačao ekonomski pritisak uvođenjem blokade 13. aprila, potezom koji je Iranu dodatno otežao pristup devizama kroz izvoz. Prema podacima Centralne banke Irana, godišnja inflacija, koja je prije početka rata iznosila više od 40 posto, porasla je na 50 posto zaključno s 4. aprilom. Građani Irana navode da su cijene osnovnih namirnica poput riže, jaja i piletine značajno porasle od početka sukoba. Rastuća inflacija bila je okidač za proteste širom zemlje koji su izbili u januaru i predstavljali jednu od najvećih prijetnji vjerskim vlastima u Iranu od Islamske revolucije 1979. godine. Vlasti su na demonstracije odgovorile neviđenom silom, pri čemu su, prema navodima organizacija za ljudska prava, hiljade ljudi poginule. Iran je, s druge strane, nastojao da nanese ozbiljnu ekonomsku štetu Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima. Kao odgovor na američko-izraelske zračne udare, Teheran je praktično zatvorio Hormuški moreuz, ključnu saobraćajnicu za globalne isporuke nafte i gasa, za međunarodni pomorski saobraćaj. Taj potez uzdrmao je međunarodna energetska tržišta i poremetio globalnu ekonomiju. Dana 29. aprila, cijena nafte Brent porasla je za skoro sedam posto, na više od 126 dolara po barelu, što je najviši nivo od početka potpune ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Komandant misije NATO na Kosovu (KFOR), turski general-major Ozkan (Ulutash)Ulutaš, izjavio je da je od oktobra 2025. godine bezbednosna situacija na Kosovu generalno mirna, ali da postoji mogućnost za nove tenzije. "Nismo videli ponavljanje nasilja kakvo smo imali 2023. godine. Međutim, situacija ostaje krhka, sa potencijalom za nove tenzije, posebno na severu Kosova", rekao je Ulutaš na sastanku sa ambasadorima zemalja članica NATO-a i partnerskih država koje učestvuju u misiji, održanog 29. aprila u Briselu. Tenzije na severu Kosova porasle su maja 2023. godine, kada su u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na vlast došli albanski gradonačelnici nakon što je Srpska lista pozvala na bojkot izbora. Situacija je kulminirala septembra iste godine, kada je naoružana grupa Srba napala policiju Kosova u Banjskoj kod Zvečana. Tada je ubijen jedan kosovski policajac, dok su u razmeni vatre potom stradala i trojica srpskih napadača. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste – vodeće srpske stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Kosovo za napad optužuje Srbiju, dok Beograd to odlučno negira. Ranije ove godine, generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da se od Srbije očekuje da utvrdi odgovornost za događaje u Banjskoj. Dvojica od 45 optuženih na Kosovu - Blagoje Spasojević i Vladimir Tolić - osuđeni su na doživotni zatvor, dok je Dušan Maksimović osuđen na 30 godina zatvora zbog događaja u Banjskoj. Ostali optuženi se nalaze u bekstvu. Tokom sastanka u Briselu, Ulutaš je takođe naglasio da postoji "hitna potreba za dugoročnim političkim rešenjem". "NATO i dalje u potpunosti podržava dijalog o normalizaciji odnosa koji vodi posredstvom Evropske unije. Na kraju, stabilnost zavisi od toga da sve strane izaberu diplomatiju umesto nasilja. Put ka trajnom miru je politički, a ne vojni. KFOR će nastaviti da podržava ovaj proces", rekao je Ulutaš. Kosovo i Srbija vode dijalog uz posredovanje EU od 2011. godine u okviru kog je postignuto niz sporazuma, ali se mnogi ne sprovode na terenu. Dijalog na visokom političkom nivou je u blokadi od septembra 2023. jer njegov nastavak premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava izručenjem Milana Radoičića, što Srbija odbija da uradi.