Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije saopštilo je 3. marta da ispituje navode da su pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), uoči ponovljenih izbora za Visoki savet tužilaštva (VST), na kojem je navodno traženo da se glasa za određene kandidate. Iz tužilaštva su saopštili da je započelo sprovođenje dokaznih radnji ispitivanjem svedoka. Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je 27. februara da joj je potvrđeno da su pojedini tužioci imali sastanak u BIA. Dolovac je tog dana na sednici Visokog saveta tužilaštva rekla da za razgovore tužilaca u BIA nije znala u vreme kada je održan sastanak, niti neposredno posle, dodajući da je "red" da je tužioci obaveste kada idu na sastanke u BIA. "Za to sam saznala tek pre dva dana od Milijane Dončić, glavne tužiteljke Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu", rekla je Dolovac. Prethodno je na sednici Visokog saveta tužilaštva o tome govorio tužilac Miodrag Surla koji je kazao da je u BIA traženo da se glasa za određene kandidate za Visoki savet. Sastanak je navodno održan krajem januara. "Tema razgovora (je) bila upravo ta o kojoj je govorio kolega Surla, a ne neka druga koja bi se ticala operativnog rada ili uopšte uobičajene one komunikacije koju ima Bezbednosno-informativna agencija sa tužilaštvom", rekla je tada Dolovac. Iz BIA nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa povodom tih navoda. Ponovljeni izbori za Visoki savet tužilaštva održani su 25. februara na kojima su s tesnom razlikom pobedili kandidati koji su dobili podršku udruženja koja su podržala izmene pravosudnih zakona koje je predložila vladajuća Srpska napredna stranka. Te izmene je kritikovala Evropska unija ocenivši da predstavljaju korak unazad. Skupština Srbije je bez javne rasprave i bez konsultacija s tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Visoki savet tužilaštva je u januaru poslao Narodnoj skupštini mišljenje većine svojih članova i zatražio da se iz procedure povuku predlozi izmena i dopuna sistemskih zakona kojima se uređuje rad javnog tužilaštva, uz ocenu da su predložena rešenja suprotna važećim evropskim standardima.

Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u Iranu trenutno boravi manji broj državljana BiH, te da su zemlju već ranije napustili oni koji su to željeli, usred eskalacije sukoba na Bliskom Istoku. "Preostali su ostali svojom voljom i nisu razmišljali o odlasku iz zemlje", rekao je Konaković, dodajući da bi jedna osoba iz Ambasade BiH trebala napustiti Iran, dok će ambasador ostati. Najveći broj državljana BiH nalazi se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gdje je oko 1.000 osoba u svakodnevnoj komunikaciji s ambasadom u vezi s mogućim odlaskom. Oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. Iz Dubaija su, prema njegovim riječima, ponovo uspostavljeni letovi, te se očekuje da prva grupa državljana BiH tokom sutrašnjeg dana krene prema BiH. Konaković je naveo da su letovi odobreni i da je u toku organizacija odlazaka za one koji žele napustiti zemlju. Ministarstvo vanjskih poslova BiH razgovaralo je i sa vlastima Saudijske Arabije, koje su dale garancije da će omogućiti izdavanje viza na granici za državljane BiH, ako bi bilo potrebno koristiti tu rutu zbog eventualne obustave letova iz Dubaija. Konaković je potvrdio da se razmatra i mogućnost angažiranja čarter leta, o čemu se vode razgovori s Ministarstvom financija BiH radi osiguravanja sredstava, ako bude potrebno. On je naveo da ne vidi mnogo prostora za brzu deeskalaciju situacije, te da dio državljana BiH koji se javio ambasadama razmatra odlazak, dok drugi ne planiraju napustiti zemlje u kojima trenutno borave. Sjedinjene Američke Države i Izrael su u subotu pokrenuli napade na Iran. Rat se brzo proširio Teheranom koji je gađao američke baze u susjednim zaljevskim državama, a Izrael je napao ciljeve Hezbollaha u Libanonu koji podržava Iran. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman i Kuvajt do sada su uspjeli presresti većinu raketa i dronova iz Irana koji su ciljali energetska postrojenja, luke i aerodrome.

"Još uvijek nemamo rješenje, ali ćemo vas uskoro obavijestiti", rekao je premijer Kosova Albin Kurti nakon sastanka održanog s predsjednikom Demokratskog saveza Kosova (LDK), Lumirom Abdixhikuom, o izboru novog predsjednika države. Prema Kurtiju, sastanak je protekao "u konstruktivnoj atmosferi", a svaki novi razvoj događaja, kako je rekao, biće pravovremeno saopšten javnosti. Govoreći medijima ispred Skupštine Kosova, zastupnica LDK‑a Hykmete Bajrami rekla je da će se poslanička grupa LDK‑a sastati danas. Drugi zastupnici LDK‑a koji su se oglasili za medije, Kujtim Shala i Anton Quni, nagovijestili su da bi odluka o funkciji predsjednika mogla biti donesena na tom sastanku. Sastanak dolazi u trenutku kada se približava ustavni rok za okončanje procesa izbora predsjednika, te nakon prvog kruga razgovora između Kurtija i Abdixhikua, na kojem dvije strane nisu postigle konsenzus. Nakon prvog sastanka, Abdixhiku je izjavio da nije postignut dogovor. "Nije bilo imena, nije bilo prijedloga, nije bilo volje za konsenzus. Nametanja nisu prihvatljivo rješenje za LDK", rekao je nakon sastanka 2. marta, dodavši da LDK ostaje otvorena za daljnje razgovore, ali je skeptična prema ideji da svaka stranka ide u Skupštinu sa svojim kandidatom. Abdixhiku je naglasio da je, po LDK‑u, utrka s više kandidata "procedura unaprijed osuđena na neuspjeh" i da bi mogla odvesti zemlju ka novim izborima. S druge strane, Kurti je prije jučerašnjeg sastanka izjavio da za izbor predsjednika "treba neko ko može osigurati 80 glasova", ne navodeći konkretna imena. Ranije je rekao da bi Murat Jashari, sin Rifat Jasharija i član porodice Adema Jasharija, bio prikladna figura za predsjedničku funkciju, ističući da zemlji treba ličnost koja, prema njegovim riječima, "može izdržati oluje" u trenutnim geopolitičkim okolnostima. Međutim, Murat Jashari je poručio da nema ambicije za tu poziciju. Aktuelna predsjednica, Vjosa Osmani, izrazila je želju za drugim mandatom, ali Pokret Samoopredjeljenje, koji ju je predložio u prvom mandatu, nije spomenuo njeno ime kao kandidatkinju. Opozicione stranke su kritikovale Osmani zbog, kako su navele, pristrasnosti u korist Vlade. U posljednjim sedmicama spremnost za kandidaturu izrazio je i bivši ministar Arsim Bajrami, iako bez jasne podrške drugih stranaka. Prema Ustavu Kosova, za predlaganje kandidata za predsjednika potrebno je najmanje 30 potpisa poslanika. Pokret Samoopredjeljenje ima 57 poslanika, dok nijedna druga stranka sama nema 30 glasova. Za izbor predsjednika potrebno je najmanje 80 glasova u jednom od prva dva kruga glasanja, ili 61 glas u trećem krugu, od ukupno 120 poslanika koliko broji Skupština. Ako Skupština ne uspije izabrati predsjednika u ustavom predviđenim rokovima, zemlja se suočava sa raspuštanjem Skupštine i vanrednim parlamentarnim izborima.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je u ponedeljak uveče da je počeo proces evakuacije državljana Srbije iz Izraela. Evakuaciju sprovode ambasada Srbije u Izraelu i ministarstvo spoljnih poslova u saradnji sa nadležnim organima Republike Srbije, objavljeno je. Državljani Srbije biće transportovani u Egipat, odakle će avionom koji je obezbedila Vlada Srbije biti vraćeni letom iz Egipta u Beograd. Krizni štab Ministarstva spoljnih poslova razmatrao je ranije tog dana operativne planove i alternativne rute za eventualno izmeštanje državljana Srbije sa Bliskog istoka, čim se za to steknu bezbednosni uslovi. Ministarstvo je saopštilo da su analizirani bezbednosni rizici, funkcionisanje vazdušnog saobraćaja i mogućnosti evakuacije. Građani u pogođenim područjima su pozvani da se jave najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu, redovno prate zvanične kanale informisanja i postupaju u skladu sa bezbednosnim preporukama. Pratite naš blog uživo o sukobu na Bliskom istoku. Navedeno je i da je Ministarstvo u stalnoj komunikaciji sa diplomatsko-konzularnom mrežom, nadležnim organima drugih država i relevantnim međunarodnim akterima, kako bi se obezbedila blagovremena razmena informacija i koordinacija aktivnosti. Prema sajtu Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu otkazana su dolazni i odlazni letovi iz Dubaija i odlazni za Dohu za ponedeljak. Nacionalna asocijacija turističkih agencija Juta (Yuta) saopštila je da zbog situacije na Bliskom istoku letova neće biti dok avio-kompanije ne dobiju garancije da je vazdušni prostor bezbedan za letenje. U međuvremenu su u toku dana poleteli prvi putnički avioni sa aerodroma Abu Dabi (Zayed International Airport) ka Londonu, Amsterdamu, Parizu, Moskvi, Karačiju, Mumbaju, Islamabadu i Delhiju, pokazuje platforme za praćenje letova. Prethodno je Igor Vranješević iz turističke agencije "Jumbo travel" u Beogradu rekao za RSE da je jedini izlaz iz Dubaija aerodrom u Muskatu u Omanu. "Ali je veoma malo slobodnih avionskih karata raspoloživo", naveo je. On je rekao da su putnici u Dubaiju, Abu Dabiju i Dohi u hotelima gde čekaju da se pronađe rešenje za njihov povratak. U Dubaiju su i trojica košarkaša beogradskog kluba Partizan Šejk Milton, Dvejn Vašington i Dilan Osetkovski, koji su se tamo zatekli na odmoru. Evroliga je objavila da je utakmica Partizan - Dubai odložena, jer gostujuća ekipa ne može da dođe u Beograd. Takođe je odložena i utakmica između izraelskih klubova Makabi i Hapoel.

Sud u Loznici, na zapadu Srbije, saopštio je u ponedeljak da je aktivisti i poljoprivredniku Zlatku Kokanoviću odredio pritvor do 30 dana. To je prethodno objavilo i udruženje "Ne damo Jadar" čiji je Kokanović član. U saopštenju tog suda piše da je Kokanoviću pritvor određen zbog sumnje da je izvršio dva krivična dela: "Napad na službeno lice" i "Ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti". Osumnjičenom je, kako se navodi, određen pritvor jer su pri izvršenju krivičnog dela navodno lakše povređena dvojica policajaca. Sud je saopštio da je izvršenje krivičnog dela dovelo do uznemiravanja javnosti koje može ugrožiti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Kokanović je prvo priveden u nedelju tokom blokade na graničnom prelazu Trbušnica ka Bosni i Hercegovini. Policija je tada navela da je Kokanović, nakon završetka protesta i blokade, "svojim traktorom udario" policajce i oglušio se o njihovo naređenje da se zaustavi. Kokanović je medijima izjavio da navodi policijske prijave nisu tačni i da on nikoga nije napao, prenosi Beta. Iz udruženja "Ne damo Jadar" navode da je nakon privođenja pušten da se brani sa slobode, ali da je opet priveden u ponedeljak "zbog uznemiravanja javnosti". Kokanović je jedan od više osoba koje su privedene na zapadu Srbije, kada su poljoprivrednici i građani, tokom devetnaestog dana protestne blokade puteva, pokušali da blokiraju dva granična prelaza ka Bosni i Hercegovini. Poljoprivrednici blokiraju puteve širom Srbije, nezadovoljni stanjem na domaćem tržištu i zahtevaju bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda. Kada su 1. marta pokušali da traktorima blokiraju granični prelaz Trbušnica kod Loznice, dočekale su ih jake policijske snage i razbile blokadu. Više građana i poljoprivrednika privedeno je istog dana i kod Bogatića, gde su bili blokirani prilazi graničnom prelazu Badovnici, u zapadnoj Srbiji. Sastanak predstavnika poljoprivrednika i Ministarstva održan je 20. februara. Nakon toga, Ministarstvo je saopštilo da je ispunilo "dva od šest obećanja koje je po zahtevima poljoprivrednika" dao ministar. Međutim, poljoprivrednici tvrde da nijedan od zahteva nije ispunjen.

Poduzetniku Aci Đukanoviću, bratu bivšeg crnogorskog predsjednika i premijera Mila Đukanovića, određen je pritvor do 30 dana zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično djelo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. Iz Osnovnog državnog tužilaštva u Nikšiću saopšteno je da je pritvor određen zbog opasnosti od bjekstva. "Osnovano se sumnja da je A. Đ. u svojoj kući u Nikšiću neovlašćeno držao oružje i municiju", navedeno je u saopštenju tužilaštva. Iz Osnovni sud u Nikšiću pojašnjeno je da je sudija za istragu ocijenio da postoje okolnosti koje ukazuju da bi se osumnjičeni, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao dati u bjekstvo i time postati nedostupan državnim organima Crne Gore u daljem toku postupka. Đukanoviću je prethodno, u petak, bilo određeno zadržavanje do 72 sata, nakon što je policija tokom pretresa njegove kuće u Nikšiću pronašla više komada vatrenog oružja, municije i balističkih pancira. Policija je u noći između 27. i 28. februara pretresla i njegov stan u Podgorici, kada je, prema navodima policije, izuzeta određena dokumentacija. Aco Đukanović najveći je akcionar Prva banka, sa oko 41,5 odsto vlasništva. Ta banka godinama je u fokusu javnosti, prvenstveno zbog državne pomoći iz 2008. godine i sumnji u način vraćanja tog novca.

Tri borbena aviona srušila su se u Kuvajtu nakon što ih je pogodila prijateljska vatra kuvajtske protivzračne odbrane, saopštili su američki vojni zvaničnici. Ovo je prvo obaranje američkih letjelica otkako je tokom vikenda počeo američko-izraelski rat protiv Irana. Svih šest članova posade iz tri aviona F-15 spustilo se padobranima na tlo prije nego što su ih locirali spasioci, saopštila je američka Centralna komanda 2. marta. Incident se dogodio oko 8 sati po lokalnom vremenu dok su avioni bili angažovani u "aktivnim borbenim dejstvima koja su uključivala napade iranskih aviona, balističkih projektila i dronova". U ranijem saopštenju, Ministarstvo odbrane Kuvajta također je izvijestilo o padu nekoliko aviona i navelo da se članovi posade prevoze u bolnice. Snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju najmanje jedan avion kako pada s neba i osobu koja se padobranom spušta iznad kuvajtskog grada Al Jahra. Namjanje četiri pripadnika američke vojske poginula su u napadima na Iran koje su 28. februara zajedničkom akcijom pokrenuli Izrael i Sjedinjene Države. Američki medijski izvještaji navode da su trojica poginulih vojnika bili dio „jedinice za logističku podršku“ raspoređene u Kuvajtu. Najmanje još šest pripadnika američke vojske također je povrijeđeno u istom incidentu. Iran je na zračni napad odgovorio zasipanjem američkih vojnih objekata i gradova širom Perzijskog zaljeva dronovima i projektilima. Sjedište Pete flote američke mornarice u Manami, Bahrein, pogođeno je iranskim projektilima 28. februara.

U izraelskom napadu na Bejrut poginula je 31 osoba saopštili su iz libanskog ministarstva zdravstva. Više od desetine snažnih eksplozija potreslo je glavni grad Libana kada je Izrael započeo napade u znak odmazde za dronove koje je Hezbolah poslao na sjever Izraela. Izraelska vojska kaže da nije bilo povrijeđenih niti zablježene štete. Nasilje je proširilo sukob koji se dešava na Bliskim istokom otkako su Sjedinjene Države i Izrael napali Iran u subotu. Hezbolah, šijitska muslimanska skupina koju je osnovala Iranska revolucionarna garda 1982. godine, jedan je od glavnih saveznika Teherana na Bliskom istoku. BLOG UŽIVO: Najnovija dešavanja sa Bliskog istoka Sjedinjene Države su proglasile Hezbolah terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija označila njihovu oružanu komponentu, ali ne i političko krilo, kao terorističku grupu. Izrael smatra Hezbolah odgovornim za eskalaciju, nakon što je grupa izjavila da su ispalili rakete i dronove kako bi osvetili "čistu krv" Hamneija. Napad Hezbolaha na Izrael je prvi od rata 2024. godine. "Hezbolah je preko noći otvorio kampanju protiv Izraela i u potpunosti je odgovoran za svaku eskalaciju", rekao je u izjavi načelnik izraelskog Glavnog stožera Eyal Zamir. Libanski predsjednik Joseph Aoun osudio je izraelske napade, ali je također upozorio da se Liban ne koristi kao platforma za ratove "s kojima nemamo ništa", rekavši da bi to "još jednom izložilo našu naciju opasnostima". "Ovo je nešto što država neće dopustiti da se ponovi i neće prihvatiti", rekao je Aoun, čija je administracija usvojila politiku usmjerenu na razoružanje Hezbolaha otkako je preuzela dužnost uz američku podršku prije godinu dana. Oružje Hezbolaha dugo je bila tačka podjela u Libanonu, zemlji koja je razorena građanskim ratom od 1975. do 1990., a zahtjevi za razoružanjem skupine pojačali su se od rata s Izraelom 2024. godine. Hezbolah je iz tog rata izašao znatno oslabljen, a vođa Hassan Nasrallah ubijen je zajedno sa hiljadama boraca. Od primirja između Izraela i Libanona 2024. godine koje su podržale SAD, Izrael redovno izvodi napade na kako kažu ciljeve Hezbolaha u Libanu, optužujući ih da se žele ponovno naoružati. Izvor: Reuters

Više osoba privedeno je 1. marta na zapadu Srbije, kada su poljoprivrednici i građani, tokom devetnaestog dana protestne blokade puteva, pokušali da blokiraju dva granična prelaza ka Bosni i Hercegovini. Jake policijske snage su razbile dve blokade kod Bogatića i Loznice. Poljoprivrednici 19 dana blokiraju puteve širom Srbije, nezadovoljni stanjem na domaćem tržištu - zahtevajući bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda. Kada su pokušali da traktorima blokiraju granični prelaz Trbušnica kod Loznice, dočekale su ih jake policijske snage i razbile blokadu. Policija je saopštila da je 12 osoba privedeno i pušteno da se brani sa slobode. Njima se, kako je saopšteno, na teret stavlja ometanje službenog lica jer su se "oglušili o naredbu policije da odblokiraju granični prelaz". Priveden je i Zlatko Kokanović, poljoprivrednik i aktivista udruženja "Ne damo Jadar". Kako je saopštila policija, Kokanović se sumnjiči za dva krivična dela - za napad i ometanje službenog lica. Policija tvrdi da je Kokanović, nakon završetka protesta i blokade, "svojim traktorom udario" policajce i oglušio se o njihovo naređenje da se zaustavi. Dvojica policajaca su, kako je saopšteno, zadobili lake telesne povrede. Kokanović je, kako je navedeno, uhapšen na graničnom prelazu Trbušnica, do kog je stigao nakon što je "probio zaštitnu ogradu" i "kretao se suprotnim smerom". Njemu je određeno zadržavanje do 48 sati. Televizija N1 je javila da je Kokanović odveden u bolnicu jer mu je pozlilo. Šta se dešavalo kod Loznice?Policija je od 1. marta u prepodnevnim satima blokirala sve izlaze iz Loznice, kako bi sprečila blokadu graničnog prelaza Trbušnica. Traktori nisu stigli do graničnog prelaza, ali su demonstranti alternativnim putevima peške uspeli da dođu do graničnog prelaza i držali ga dva sata u blokadi. Opozicione partije optužuju policiju za prekomernu silu. Stranka slobode i pravde je saopštila da je među privedenim poljoprivrednicima i građanima bio i predsednik gradskog odbora te stranke u Loznici Božidar Dedović. "Policija je intervenisala bez prethodnog upozorenja i uz prekomernu upotrebu sile, suprotno zakonu", ocenjeno je u saopštenju. Šta se dešavalo kod Bogatića?Više građana i poljopirivrednika privedeno je i kod Bogatića, gde su bili blokirani prilazi graničnom prelazu Badovnici. Jake policijske snage razbile su i ovu blokadu. Policija je saopštila da je pet osoba uhapšeno pod sumnjom da su ometali i napadali službena lica. Određeno im je zadržavanje do 48 sati. "Sumnja se da su se oglušili na upozorenje i naređenje policije da odblokiraju prilaz graničnom prelazu, kao i da su pripadnike Žandarmerije i Interventnih jedinica policije gađali topovskim udarima i kamenicama, dok je jedan od osumnjičenih pokušao traktorom da pregazi pripadnika Žandarmerije", tvrdi policija. U policijskom saopštenju se navodi i da su dva pripadnika Žandarmerije tom prilikom zadobila lake telesne povrede od pirotehničkih sredstava. "Nikakve reakcije Vlade, ni nadležnog ministarstva nema već dvadeset dana. I prosto, drugu reakciju ljudi nisu ni mogli da očekuju. Krenuli su sa svojim traktorima da blokiraju granične prelaze", naveo je za N1 poljoprivrednik Predrag Veljković. Blokade poljoprivrednika su 1. marta nastavljene i na više puteva u Srbiji. Do incidenta je došlo na izlazu iz Mionice, na putu prema Valjevu, kada je putnički automobil hteo da prođe kroz blokadu. Incident je zabeležen i u Takovu, gde je u toku 24-časovna blokada. Više udruženja poljoprivrednika u Srbiji, koja učestvuju u blokadama, saopštila su 25. februara da prekidaju svaki dijalog sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem. Kako su naveli, razlog za to su njegove netačne i uvredljive izjave o poljoprivrednicima. Poljoprivrednici od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa, uvođenje kvota na uvoz, kontrolu kvaliteta i porekla mleka i mlečnih proizvoda na granici, vraćanje otkupnih cena na prethodni nivo, kao i garantovan otkup od svakog proizvođača. Sastanak predstavnika poljoprivrednika i Ministarstva održan je 20. februara. Nakon toga, Ministarstvo je saopštilo da je ispunilo "dva od šest obećanja koje je po zahtevima poljoprivrednika" dao ministar. Međutim, poljoprivrednici tvrde da nijedan od zahteva nije ispunjen. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji na koji se u poslednje vreme nadovezao višak na tržištu, zbog kog su pojedine mlekare prestale sa otkupom, ili ga ograničile.

Hiljade građana, na poziv studenata u blokadi, protestovale su u Nišu 1. marta i odale počast žrtvama, tačno 16 meseci od pada nadstrešnice - nesreće koji je pokrenula talas masovnih antivladinih protesta širom Srbije. Na centralnom gradskom trgu u Nišu je šesnaestominutnom tišinom odata počast poginulima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024 - po minut za svaku žrtvu. Sa govornice se čula parola studentskih protesta "pumpaj", a govornici su poručili da će "pumpati" do raspisivanja izbora - što je ključni zahtev protesta. Pre skupa u centru Niša, pod parolom "Država, to smo mi", građani su, na poziv studenata u blokadi, u dve protestne kolone prošetali centralnim ulicama najvećeg grada na jugu Srbije. Protest u Nišu održan je tačno godinu dana nakon najmasovnijeg studentskog skupa u tom gradu, pod nazivom "Studentski edikt". Tada su se u Nišu okupile desetine hiljada građana, a studentske kolone su pešice stigle iz više krajeva Srbije. Akademci su od decembra 2024. gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Sa blokiranih fakulteta izašli su na ulice, gde su im podršku pružile stotine hiljada građana. U fokusu antivladinih protesta u optužbe da je sistemska korupcija dovela do nesreće. Vlast odbacuje krivicu za nesreću i odbija da raspiše izbore. Najavljuje se mogućnost izbora u 2026, bez preciziranja datuma.

Najmanje devet osoba je poginulo, a 32 povrijeđeno u sukobima nakon što su stotine pakistanskih šiitskih muslimana, pristalica Irana, ogorčenih zbog smrti iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khameneija, upale u američki konzulat u pakistanskom gradu. Organizacija studenata Imamia (ISO), studentsko krilo šiitskih političkih i vjerskih grupa, krenula je prema konzulatu 1. marta, dan nakon što je Hamnei poginuo u američkim i izraelskim zračnim napadima. Demonstranti su razbili prozore i vrata na konzulatu u pokušaju da preuzmu zgradu. Probili su vanjski sigurnosni pojas, ali ne i samu zgradu, dok su pakistanske sigurnosne snage intervenisale, što je rezultiralo smrću devet demonstranata, rekli su spasilački zvaničnici za Pakistanski servis Radija Slobodna Evropa. Zvaničnici su naveli da situacija u Karačiju ostaje veoma napeta dok se policija bori da zadrži demonstrante, čiji se broj procjenjuje na oko 1.500, podalje od tog područja. Druga grupa, za koju se procjenjuje da je dvostruko brojnija, viđena je kako se kreće prema konzulatu drugom cestom u gradu. Tamo su također prijavljeni sukobi sa snagama sigurnosti. Izvori iz gradske administracije rekli su za RSE da bi vojska mogla biti pozvana u grad ako broj demonstranata nastavi rasti. Slična situacija bila je i u drugim gradovima širom Pakistana, uz proteste šiitskih muslimana u Peshawaru, Lahoreu i glavnom gradu Islamabadu. Šiitski muslimani koji čine oko 20 posto stanovništva. U Islamabadu su se stotine demonstranata suočile s intenzivnim ispaljivanjem suzavca policije dok su pokušavali doći do američke ambasade. Druga grupa, koja prema zvaničnicima broji oko 1.000 ljudi, započela je proteste nekoliko kilometara od ambasade. "Pratimo informacije o tekućim demonstracijama u američkim generalnim konzulatima u Karačiju i Lahoreu, kao i pozive na dodatne demonstracije ispred američke ambasade u Islamabadu i generalnog konzulata u Peshawaru", saopćila je ambasada u Islamabadu u objavi na platformi X. BLOG UŽIVO: Pratite najnovija dešavanja na Bliskom istoku U pokušaju da uguše nemire, pakistanske vlasti su primijenile Odjeljak 144, kojim se zabranjuju javna okupljanja i nošenje oružja, uz druge restrikcije. U Peshawaru su se okupile stotine šiitskih demonstranata i članova ISO-a, a njihov broj raste. Organizatori su za RSE rekli da planiraju marš prema američkom konzulatu. Oko konzulata su raspoređeni veliki policijski kontingenti, a oklopna vozila patroliraju dijelovima grada. Šiitske vjerske i političke grupe također su započele protestno sjedenje ispred američkog konzulata u Lahoreu. Oko hiljadu osoba, među kojima su žene i djeca, učestvuje u protestu. Policija je postavila barikade kako bi osigurala glavnu kapiju konzulata.

Policija Kosova je u nedelju saopštila da je pet osoba uhapšeno u Srbici (Skenderaj) pod sumnjom da su počinili ratne zločine protiv civilnog stanovništva. U međuvremenu je reagovala je Srpska lista, vodeća partija Srba na Kosovu, uz navode da je reč o lokalnim Srbima. Prema saopštenju policije, sumnja se da su osumnjičeni ubili šest albanskih civila u selu Suvo Grlo na teritoriji opštine Srbica, u periodu maj–jun 1998. godine. Njima je određena mera zadržavanja od 48 sati. Policija je takođe navela da je operaciju hapšenja započela u ranim jutarnjim satima na šest odvojenih lokacija: pet u opštini Srbica i jednu u Severnoj Mitrovici. U saopštenju se dodaje da je tokom pretresa stambenih i pratećih objekata zaplenjena jedna poluautomatska duga puška, jedan pištolj tipa Zastava M-57, dva okvira i 77 metaka, jedna lovačka puška sa 17 metaka i jedan pištolj, kao i različite vojne uniforme i neki delovi uniforme bivše jugoslovenske vojske. S druge strane, Srpska lista je saopštila da je uhapšeno „pet poštenih i uglednih domaćina“. Ova stranka, koja ima devet poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, kritikovala je akciju hapšenja uz ocenu da “režim premijera Kosova Aljbina Kurtija bez valjanih dokaza hapsi Srbe, podižući optužnice za ratne zločine sa jasnim ciljem njihovog zastrašivanja i progona”. Tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 osoba, dok je oko 6.000 nestalo. Još uvek se traga za oko 1.600 lica, uglavnom Albanaca. U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca, odakle su na Kosovo vraćeni posmrtni ostaci.

Nakon smrti iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, Izrael je nastavio bombardovati ciljeve u Iranu drugog dana zajedničkog napada Tel Aviva i Washingtona, dok je Teheran uzvratio u znak odmazde. Za sada nema zvaničnih informacija o daljnjim američkim napadima ali je predsjednik SAD Donald Trump rekao da će Washington pogoditi Iran "silom kakva nikada ranije nije viđena" ako pojača svoje vojne aktivnosti. Ranije je Trump rekao da će se "teško i precizno bombardovanje" nastaviti tokom sedmice ili duže. Američki ministar odbrane Pete Hegseth napisao je na platformi X da je "iranski režim imao svoju priliku, ali je odbio da postigne dogovor i sada snosi posljedice". Napadi su podigli napetosti u regionu dok su se oglašavale sirene za zračnu uzbunu širom Bliskog istoka usred odmazdnih napada Teherana na Izrael i na arapske zemlje koje su domaćini američkih vojnih kapaciteta. Napad na američki konzulat u KaračijuSedam osoba je poginulo kada je grupa studenata pokušala upasti u američki konzulat u Karačiju u Pakistanu. Smrtni slučajevi dogodili su se nakon izvještaja o razmjeni vatre između snaga reda i članova Organizacije studenata Imamia (ISO), povezane sa šiitskim političkim strankama. Video koji je ubrzo nakon incidenta snimio reporter Pakistanskog servisa Radija Slobodna Evropa prikazuje zgradu u plamenu, spaljeni motocikl i snažno prisustvo pakistanskih sigurnosnih snaga. Sukobi su također prijavljeni u blizini američke ambasade u Bagdadu, Iraku, dok je američka ambasada u Muskatu u Omanu naložila osoblju da „ostane na sigurnom mjestu“ zbog neodređene „aktivnosti koja je u toku“ izvan glavnog grada. Također je prijavljen napad dronom na jednu omansku luku. Izraelske odbrambene snage (IDF) objavile su na platformi X da “po dvadeseti put u posljednja 24 sata milioni Izraelaca trče u skloništa širom Izraela pod iranskom raketnom vatrom“. Glasne eksplozije čule su se u Dubaiju i katarskoj prijestonici Dohi drugi dan zaredom, nakon što su iranski državni mediji objavili da se izvode napadi u znak odmazde za Hamneijevu smrt. Najviši iranski sigurnosni zvaničnik Ali Larijani rekao je da se uspostavlja privremeno novo rukovodno vijeće nakon što su američki i izraelski zračni napadi ubili nekoliko visokih zvaničnika, kao i vrhovnog vođu. "Hamnei, jedan od najzlih ljudi u historiji, je mrtav", napisao je Trump u objavi na Truth Social 28. februara. Iranski državni mediji potvrdili su njegovu nakon što su ranije u nekoliko navrata negirali da je 86-godišnjak mrtav. U ranim satima 1. marta, iranska novinska agencija Fars, koja je bliska Islamskoj evolucionarnoj gardi (IRGC), također je izvijestila da su članovi Hamneijeve šire porodice ubijeni u izraelskim napadima. Državni mediji su također potvrdili smrt glavnog Hamneijevog savjetnika Alija Shamkhanija i Mohammada Pakpoura, komandanta IRGC-a. Slavlja su prijavljena u nekoliko gradova, uključujući Teheran, Karaj, Shahavar i Isfahan. Neprovjereni video-snimci prikazivali su slavlja u Shirazu i Abdananu, uz zvuke automobilskih sirena i ljude koji nose fotografije nekih od hiljada demonstranata ubijenih tokom januarskog gušenja antivladinih protesta. AFP je također izvijestio da su održane i akcije podrške Hamneiju, pri čemu su se hiljade osoba okupile 1. marta na jednom teheranskom trgu kako bi žalile. Veliki udarac režimuHamneijeva smrt predstavlja veliki udarac za rukovodstvo zemlje koje se suočava s brojnim izazovima. Hamnei je imao gotovo diktatorske ovlasti nad Iranom otkako je postao vrhovni vođa 1989. godine nakon smrti osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruhollaha Homeinija. Kao vrhovni vođa, tvrdolinijaš Hamnei bio je glasni protivnik poteza bilo kojih potencijalnih umjerenih lidera da poprave odnose sa Zapadom. Također je bio simbol mržnje za mnoge unutar Irana koji su bili ogorčeni represijom teokratskog režima u Teheranu.

Izrael je posle izveštaja o smrti iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija nastavio da bombarduje lokacije u Iranu drugog dana masovnog zajedničkog napada Tel Aviva i Vašingtona na Islamsku Republiku. Rano u nedelju nije bilo informacija o daljim američkim vazdušnim napadima pošto je predsednik Donald Tramp (Trump) dan ranije rekao da je Vašington pokrenuo "velike borbene operacije" protiv Irana u jednom od najvećih zapadnih napada na tu bliskoistočnu zemlju. Tramp je rekao da će se "teško i precizno bombardovanje" nastaviti tokom nedelje ili možda duže. Šef Pentagona Pit Hegset (Pete Hegseth) napisao je na X da je "iranski režim imao svoju šansu, ali je odbio da sklopi dogovor – i sada trpe posledice". Udari su gurnuli region na ivicu, dok su se sirene za vazdušnu opasnost oglasile širom Bliskog istoka usled uzvratnih udara Teherana na Izrael i na arapske zemlje u kojima se nalaze američki vojni resursi. Pošto su američke i izraelske bombe pale na iranske gradove, na ulicama Teherana i nekoliko drugih gradova, kako je izvešteno, slavilo se pošto je Tramp rekao da je Hamnei ubijen u američko-izraelskim napadima. "Hamnei, jedan od najgorih ljudi u istoriji, mrtavje", napisao je Tramp na Truth Social u subotu. On nije pružio nikakve dokaze koji bi potkrepili tu tvrdnju. "Ovo nije pravda samo za narod Irana, već i za sve velike Amerikance i ljude iz mnogih zemalja širom sveta koje su ubili ili osakatili Hamnei i njegova banda krvožednih nasilnika", dodao je Tramp. Pratite naš blog uživo.Teheran nije direktno komentarisao Trampovu izjavu, ali je prethodno u subotu izdao nekoliko demantija posle više izveštaja – uključujući i tvrdnje izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua – koji sugerišu da je 86-godišnji Hamnei mrtav. Rano u nedelju, iranska novinska agencija Fars – koja je bliska Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC) – nije odgovorila na te izveštaje, ali je navela da su članovi Hamneijeve porodice ubijeni u izraelskim napadima. Prethodno su se pojavili izveštaji da su ubijeni nevesta i zet vrhovnog vođe, ali su iranski mediji tu vest demantovali nekoliko sati kasnije. Agencija Rojters (Reuters) je citirala svedoke koji su rekli da se slavilo u nekoliko gradova – uključujući u Teheranu, Karadžu, Šahavaru i Isfahanu. Neprovereni video snimci takođe su prikazali "proslave u Širazu i Abdananu", gde su se čule sirene automobila koji su nosili fotografije nekih od hiljada demonstranata ubijenih u suzbijanju januarskih antivladinih demonstracija. Veliki udarac režimuAko se potvrdi da je Hamnei mrtav, to bi predstavljalo veliki udarac za oslabljeno liderstvo te zemlje. Hamnei je imao gotovo diktatorska ovlašćenja otkako je postao vrhovni vođa 1989. godine posle smrti osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruholaha Homeinija. Kao vrhovni vođa, Hamnei bio je glasni protivnik poteza bilo kojih potencijalnih umerenih lidera da poprave odnose sa Zapadom. On je takođe bio meta mržnje mnogih u Iranu koji su bili gnevni zbog represije teokratskog režima u Teheranu. Izraelska vojska je saopštila da je pogodila više područja u prestonici gde su se okupili visoki zvaničnici, kao i da je pogodila iranske lokacije za lansirnje raketa – ukupno 500 meta, s oko 200 vojnih aviona koji su učestvovali u prvim talasima. Tramp i Netanjahu su rekli da izveštaji ukazuju na to da je u vazdušnim napadima poginulo i nekoliko drugih lidera. Izrael je saopštio da su među poginulima visoki Hamneijev savetnik Ali Šamkan i Mohamed Papor, komandant Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC). Rano u nedelju, izraelska vojska je saopštila da je završila još jednu rundu vazdušnih udara usmerenih na balističke rakete i protivvazdušnu odbranu u centralnom i zapadnom Iranu. Detalji nisu zasad dostupni. Američka vojska – koja je kampanju nazvala "Operacija Epski bes" – saopštila je da nije bilo američkih žrtava prvog dana napada i da je bilo kakva šteta na američkim objektima u regionu koji je pogodio Iran "minimalna i da nije uticala na operacije". Iran uzvraća udarac u regionuTeheran je uzvratio napadom na Izrael i sedam drugih zemalja, uključujući države Persijskog zaliva u kojima se nalaze američki vojni objekti. Bahrein, u kojem je smeštena Peta flota američke mornarice – ogromnog centra za pomorske aktivnosti na Bliskom istoku – izvestio je da je pogođen raketnim napadom, dok je Katar saopštio da je oborio sve rakete usmerene na tu malu zemlju, koja je delovala kao posrednik u američko-iranskim pregovorima o nuklearnom programu Teherana. Tramp je pretio Iranu vojnim udarima ako ne postigne dogovor o svom nuklearnom programu. Zapad sumnja da Teheran želi da napravi nuklearno oružje, dok je Iran navodio da je program ima isključivo civilne svrhe. Pregovori nisu uspeli da dovedu do napretka. Iranska novinska agencija Mizan, koja je povezana s iranskim pravosuđem, navela je da je 108 ljudi poginulo u napadu na školu za devojčice u Minabu, okrivivši Izrael. Zapadnim novinarima nije bio dozvoljen pristup lokaciji i ta tvrdnja nije mogla biti potvrđena. Eksplozije su prijavljene na nekoliko lokacija u Izraelu pošto je Iran lansirao projektile prema svom ogorčenom neprijatelju. Izraelska služba za vanredne situacije saopštila je da je 40-godišnja žena poginula u oblasti Tel Aviva i da je najmanje 21 osoba povređena na drugim lokacijama. Nije zasad jasno da li su eksplozije izazvane direktnim pogodcima iranskih projektila ili od krhotina pošto su projektili oboreni. Savet bezbednosti UN sastao se u subotu povodom poslednjeg nasilja i generalni sekretar Antonio Gutereš (Guterres) pozvao je na hitan prekid neprijateljstava. Uz izveštaje Radija Farde, Reutersa i AFP-a