U svojevrsne zagonetke koje već odavno predstavljaju izazov za nauku spada i naše lice! Otkuda nam uopšte lice? Svako lice je kao unikatno umetničko delo. Postoji 7.000 mogućih kombinacija u radu facijalnih mišića - za izražavanje bezbroj nijansi u emocijama ...

   Pomračenja Sunca i Meseca davali su u prošlosti mogućnost snalažljivim pojedincima da dokažu svoju veliku muć. Svako od nas je barem jednom poželeo da može da zaviri u neki slavni trenutak istorije, da vidi kako se šta dešavalo, da vidi ljude toga vremena, da se vidi šta je odredilo oblik naše civilizacije ...

   Mada se nalazi svuda oko nas, plazma je otkrivena relativno kasno, pa su tek onda počela da se koriste njena čudesna svojstva. Srećeno se sa njom i proz polarnu svetlost, kada zaparaju munje, ali i čim zapalimo vatru. Plazma, koju je 1879. godine otkrio Englez Vilijem Kruks, glavni je 'sastojak' zvezda i mađuplanetarnog prostora. Može se reći da je, u svemiru koji nas okružuje 99% materije u stanju plazme. Nalazi se, naravno, i na Zemlji ...

   Od antičkih vremena razne ljudske civilizacije bavile su se poreklom univerzuma, Zemlje i čoveka. Odgovori na ta pitanja najčešće su traženi u filozofskim i religioznim objašnjenjima. Naša civilizacija pokušava da ih nađe korišćenjem moderne fizike i hemije. Pre gotovo 5.000 godina sumerski mislioci su univerzum zamišljali kao poluloptu, čiju je osnovicu predstavljala Zemlja, a svod nebo. Ali, trebalo je sačekati civilizacije ...

   Legenda o broju žita na šahovskoj tabli prvi put j zapisana u 'Šahnameu' - epskoj poemi koju je napisao persijski pesnik Abdul Kasim Ferdson, između 977-1010. godine naše ere. Legenda kaže da je kralj Širham, želeći da nagradi izumitelja šaha Seta, ovom ponudio nagradu koju bi sam izabrao. Izumitelj je 'skromno' zatržio malo žita, i to toliko koliko stane na šahovsku tablu i to, jedno zrno na prvo polje, dva na drugo, četiri na treć i tako do poslednjeg 64 polja - svako sledeće polje sadržavalo je dva puta više zrna nego prethodno ...

   Čovekove ruke prosto plamte svetlošću, a naročito nokti prstiju - i to neprestano.Ovo je otkrio japanski naučnik Micuo Hiramacu sa svojim saradnicima. Međuti, oni su takođe ustanovili da sem ruku, i čelo i tabani isijavaju svetlost, a pretpostavljaju da je slično i sa ostalim delovima čovekovog tela. Sasvim precizno govoreći, ovde je reč o izračivanju fotona - svetlosnih čestica ili kavanata, najmanjih delića svetlosti ...

   Rusi su još 80-tih godina XX veka testirali infrazvučno oružje. Pored nepodnošljivog osećaja straha i panike, pri pojačanom dejstvu ove sile počinju da se cepaju unutrašnji organi, kapilari i krvni sudovi. Svedočenje jedinog preživelog vojnika koji je, ne znajući ništa, učestvovao u tajnom eksperimentu. Po čemu je američkim specijalnim službama dobro poznat i vrlo važan pronalazač E. Noris?

   Po mišljenju nekih naučnika, vasiona je već više puta nastajala i nestajala. Ostaje pitanje - da li smo i mi, ovakvi, živeli iste ovakve živote'? Savremena nauka procenjuje starost kosmosa na 12-20 milijardi godina. Do toga časa sva kosmička masa bila je sažeta u jednu tačku. Mi ni danas ne znamo kako i zašto je takvo stanje narušeno. A, tada se desilo ono što mi danas zovemo 'Velikim praskom'.

   Venera je dugo smatrana bliznakinjom naše planete, sve dok nam svemirske sonde nisu otkrile njeno pravo lice. Čak i krajem 1960-tih godina astronomi su samouvereno tvrdili da je njena površina prekrivena vodom. Ali, kada su između 1962. i 1991. godine američke i sovjetske svemirkse sonde počele da se spuštaju na planetu, postalo je jasno da Venera nije toliko Zemljina bliznakinja, koliko u stvari njena ružna sestra.

   Teško je predvideti gde ćemo biti za nekoliko goina, a kamoli predvideti gde ćemo biti za nekoliko milijardi godina, ali astronomi znaju da će se za 5 milijardi godina Sunce i Zemlja, zajedno sa našim ostacima, nalaziti u Mlekomedi. U budućnosti će naš kutak svemira biti poprište jednog od najvećih nebeskih događaja. Predvidljivi su, barem u najgrubljim crtama i scenario i termin tih događaja.

   Astronomi odavno upozoravaju da je samo pitanje vremena kada će neki asteroid, veliki meteor ili kometa, udariti u Zemlju i izazvati strahovito razaranje. Tehnika odbrane od ovoga, zavisi od mnogo čega, ali savršen metod, jednostavno, ne postoji. Još je strašnije što ovo svemirsko kamenje može precizno da se usmeri prema našoj planeti ...

   Postojanje kuglastih munja nagoveštava da je priroda otkrila način kako da energiju sabije i zadrži unutar uredne, male kugle. Tu tajnu prirode, naučnici su veoma raspoloženi da nauče kako se radi, ne bi li došli do rešenja svetskog energetskog problema, a možda je najzainteresovanija vojna industrija koja bi takvo nešto najpre upotrebila kao oružje - nažalost ...

   Kosmogonija i svemirski ciklusi! Po mišljenju nekih naučnika, vasiona je već više puta nasstajala i nestajala. Ostaje pitanje - da li smo i mi, ovakvi, živeli iste ovakve živote'? Savremena nauka procenjuje starost kosmosa na 12-20 milijardi godina. Do toga časa sva kosmička masa bila je sažeta u jednu tačku. Mi ni danas ne znamo kako i zašto je takvo stanje narušeno. A tada se desilo ono što mi danas zovemo 'Velikim praskom' ...

   Do sada je centrifugalna sila smatrana gotovo beskorisnom. Međutim, jedan poljski naučnik je otkrio da crne rupe ne mogu da opstanu bez nje. Doduše, samo u slučaju da funkcioniše naopačke!? Zamislite da se nalazite u vozu zabavnog parka u trenutku kada šine imaju oblik pravilnog kruga. Ako ste od onih kojima je fizika dobro išla u školi, onda znate da je ono što vas drži prikovanim za sedište, uprkos tome što visite naglavačke dvadeset metara iznad zemlje - centrifugalna sila ...