Sud Bosne i Hercegovine je 8. juna izrekao prvostepenu presudu u kojoj su bivši pripadnici Vojske Republike Srpske Zdravko Panić i Trivo Vukić osuđeni na po 15 godina zatvora, a Slobodan Knežević na 10 godina zatvora, zbog ratnog zločina na području opštine Prijedor. U presudi se navodi da su Vukić i Panić osuđeni zbog učestvovanja u ubistvu 11 civila bošnjačke nacionalnosti, a Knežević zbog ubistva jednog civila bošnjačke nacionalnosti. Tijela tih civila bila pronađena su u masovnoj grobnici na lokaciji Hozića Kamen u opštini Prijedor. Ratni zločin se dogodio, kako se navodi u presudi, od 27. do 30. jula 1992. godine ili približno u tom vremenu, u okviru širokog i sistematičnog napada vojske i policije Republike Srpske, "kada je izvršen progon ubistvima civila bošnjačke nacionalnosti na području nekoliko sela u opštini Prijedor". Slobodanu Kneževiću, Zdravku Paniću i Trivi Vukiću određen je pritvor, koji po ovom rješenju može trajati najduže devet mjeseci od dana lišenja slobode, ili do nove odluke Suda. U izrečene kazne zatvora optuženima se uračunava vrijeme provedeno u pritvoru, po ranijim rješenjima Suda BiH. U istom predmetu, Milodrag Glušac, Ranko Babić, Ranko Došenović, Milorad Obradović i Milan Vukić su oslobođeni od optužbe, jer nije dokazano da su radnjama opisanim u oslobađajućem dijelu izreke presude počinili krivično djelo za koje su se teretili - zločini protiv čovječnosti. U Prijedoru i okolnim mjestima tokom rata u Bosni i Hercegovini je ubijeno 3.176 osoba. Oko 30.000 osoba nesrpske nacionalnosti prošlo je i kroz prijedorske logore Trnopolje, Omarska i Keraterm.

Evropska komisija je u ponedeljak izrazila zabrinutost da bi planirani projekat u zaštićenom području Piše Poro–Narte mogao imati uticaje na životnu sredinu koji su u suprotnosti s procesom pregovora o pristupanju između Albanije i Evropske unije. Poslednjih dana u Albaniji su održani protesti zbog izgradnje rezorta u Zvernecu, blizu Valone, usled zabrinutosti zbog uticaja na životnu sredinu i sporova oko vlasništva nad zemljištem. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) skrenuo je pažnju na to da se od Albanije u procesu pristupanja EU, u okviru metila za zatvaranje pregovora o Poglavlju 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama, očekuje da se u potpunosti uskladi sa zakonima EU u toj oblasti. To, prema njegovim rečima, uključuje primene Direktiva o pticama i staništima, ukidanje neusklađenih odredbi usvojenih izmenama Zakona o zaštićenim područjima, kao i okončanje važenja zakona o strateškim investicijama iz 2015. godine. "Pored toga, da bi zatvorila Poglavlje 27, Albanija mora da pokaže sposobnost upravljanja budućim lokacijama mreže Natura 2000 (mreža zaštićenih prirodnih područja u EU), uključujući mere očuvanja koje sprečavaju narušavanje staništa i vrsta. Albanija mora da se uzdržati od postupaka koji bi mogli da ugroze ispunjenje merila za zatvaranje (poglavlja)", rekao je Mersije u pisanom odgovoru za RSE. Poglavlje 27 pregovora o pristupanju EU obuhvata životnu sredinu i klimu. Ono promoviše održivi razvoj i zaštitu životne sredine za sadašnje i buduće generacije. To poglavlje se zasniva na preventivnom delovanju, principu "zagađivač plaća", borbi protiv ekološke štete na samom izvoru, zajedničkoj odgovornosti i integraciji zaštite životne sredine u druge politike EU. To poglavlje obuhvata više od 200 važnih pravnih akata koji pokrivaju horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vode i vazduha, upravljanje otpadom, zaštitu prirode, kontrolu industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima, hemikalije i genetski modifikovane organizme, buku, šumarstvo i klimatske promene. Albanija je otvorila sva poglavlja pregovora o pristupanju s Evropskom unijom i nalazi se na drugom mestu među zemljama kandidatima po napretku ka članstvu. Članice EU u maju su usvojile izveštaj o proceni ispunjenosti privremenih kriterijuma u oblasti vladavine prava, što je neophodan korak ka privremenom zatvaranju pregovaračkih poglavlja. Međutim, evropski zvaničnici tvrde da izražena zabrinutost nije nova. "Kao što je već istaknuto u našem poslednjem Izveštaju o proširenju, ponovljeno produženje zakona o strateškim investicijama i dalje izaziva zabrinutost u pogledu potencijalnih uticaja na životnu sredinu, posebno u zaštićenim područjima", rekao je portparol Evropske komisije. Zvaničnik je takođe potvrdio da je slična zabrinutost preneta albanskom Ministarstvu turizma i životne sredine u vezi s potencijalnim nedostacima projekta. Prema rečima Mersijea, Ministarstvo je obavestilo evropske sagovornike da su građevinski radovi obustavljeni i da će za projekat biti sprovedena potpuna procena uticaja na životnu sredinu, uz konsultaciju s civilnim društvom. Agencija za medije i informisanje pri albanskoj vladi potvrdila je da je povodom tog pitanja 26. maja tokom onlajn sastanka s predstavnicima Evropske komisije, albanski ministar životne sredine Sofjan Jaupaj obavestio da ne postoji odobren konačni projekat, niti da je bilo koji projekat u fazi izgradnje. "Ministar je istakao posvećenost Albanije da osigura da svaki potencijalni razvojni projekat prođe kroz potpunu procenu uticaja na životnu sredinu, koja će biti sprovedena u potpunoj transparentnost i uz konsultacije s javnošću. Albanija ostaje posvećena procesu pristupanja EU“, saopštila je albanska vlada. Albanski premijer Edi Rama izjavio je u nedelju uveče da su debate i brige izražene oko projekata u Zvernecu i Sazanu "lažne" i "neosnovane". On je rekao da su takve inicijative važne za ekonomski razvoj zemlje i da će se pretvoriti u "primere nacionalnog ponosa", pomažući time, prema njegovim rečima, integraciji Albanije u EU. Područje Piše Poro-Narte je zaštićena sredina i smatra se jednim od najvažnijih staništa u Albaniji za ptice močvarice i ptice selice, uključujući flamingose. Radovi su povezani s planovima koje je ranije najavio Džared Kušner (Jared Kusher), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). U martu 2024. godine, Kušner je najavio nameru da izgradi hotele i stotine vila u oblasti Zverneca.

Bosna i Hercegovina i Hrvatska potpisale su novi Ugovor o graničnim prelazima, kojim je predviđeno 58 prelaza različitih kategorija, od čega je šest određeno za promet robe pod potpunim inspekcijskim nadzorom. Njegova primjena počinje odmah po potpisivanju. Novi ugovoru su 8. juna u Sarajevu potpisali predsjedavajuća Savjeta ministara BiH Borjana Krišto i hrvatski premijer Andrej Plenković. Prethodno je iz Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH upozoreno da bi to moglo dovesti do blokade graničnog prometa u Gradišci, na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine. Stari granični prelaz u Gradišci privremeno je polovinom maja zatvoren zbog urušavanja dijela mosta preko rijeke Save, zbog čega je UIO BiH privremeno otvorila novoizgrađeni prelaz. Novi ugovor predviđa uspostavljanje stalne carinske jedinice u Gradišci, koja nije formirana, jer Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UIO), zbog blokade u radu, nije usvojio potrebne izmjene. Zbog toga postoji mogućnost da Gradiška od utorka, 9. juna, ostane bez ijednog graničnog prelaza. No, Krišto i Plenković su, u obraćanju novinarima poslije potpisivanja ugovora, istakli da će privremeni prelaz u Gradišci "nastaviti sa radom". Krišto je izjavila da će se, između institucija Bosne i Hercegovine i Hrvatske, uputiti nota kako bi se osigurao nastavak rada prelaza u privremenom režimu, naglasivši da će on funkcionisati "na privremenoj osnovi“ dok se ne ispune svi uslovi za njegovo trajno uspostavljanje. I hrvatski premijer potvrdio je da će takva nota biti razmijenjena između dvije strane, navodeći da se njome izražava "razumijevanje obje strane da će se prijelaz nastaviti u režimu privremene kakav je sada“. Istakao je da je u interesu svih da prelaz ostane u funkciji, posebno tokom ljetne turističke sezone, te da bi bilo "nesvrhovito" da se saobraćaj ponovo obustavlja. Šta predviđa potpisani UgovorNovim ugovorom Bosna i Hercegovina i Hrvatska reorganizuju mrežu graničnih prelaza između dvije zemlje, uz precizno definisanje njihovih kategorija i namjene. Krišto je istakla da novi ugovor značajno proširuje mrežu graničnih prelaza, posebno onih najviše kategorije za robu pod inspekcijskim nadzorom. "Ranije smo imali samo dva takva prelaza, Bijaču i Gradišku, a sada ih je pet, odnosno šest u prijelaznom periodu", navela je, dodajući da među njima spadaju Svilaj, Izačić, Kamensko i novi prelaz Gradiška na mostu kod Gornje Varoši. Sporazumom je predviđeno ukupno 58 graničnih prelaza- šest za međunarodni drumski promet putnika i robe pod inspekcijskim nadzorom, 17 za međunarodni promet putnika i roba, pet željezničkih prelaza, 20 prelaza za međunarodni promet putnika, te deset stalnih prelaza za pogranični promet. Ugovor je rezultat pregovora vođenih od kraja 2025. do februara 2026. godine, a predviđena je njegova privremena primjena od dana potpisivanja. To znači da novi režim stupa na snagu odmah, bez prelaznog perioda. Iz UIO BiH navode da, ukoliko primjena počne odmah, to može imati "direktne i ozbiljne posljedice po privredu, prevoznike i građane, koji ne bi mogli koristiti nijedan granični prelaz u Gradišci". Naime, Uprava za indirektno oporezivanje BiH, nije usvojila izmjene Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji, potrebne za uspostavljanje carinske ispostave na lokaciji "Gradiška – Novi most". Član Upravnog odbora UIO BiH iz entiteta Federacija Bosne i Hercegovine Zijad Krnjić odbija dati saglasnost na potrebne odluke dok se ne riješi finansijsko poravnanje između tog entiteta i entiteta Republika Srpska u vezi sa raspodjelom prihoda od indirektnih poreza. Zbog toga Upravni odbor praktično ne donosi odluke, pa nema ni pravnog osnova za formiranje nove organizacione jedinice. Istovremeno, situacija na terenu dodatno je pogoršana oštećenjem starog mosta na Savi. Nakon urušavanja dijela konstrukcije, most u Gradišci zatvoren je za međunarodni promet u maju, a trenutno je u toku njegova sanacija, koja će trajati do završetka radova, bez precizno definisanog roka ponovnog otvaranja. Kako bi ublažila posljedice zatvaranja mosta, UIO je 19. maja privremeno izmjestila carinske službenike sa starog prelaza na novu lokaciju i omogućila funkcionisanje prelaza u ograničenim uslovima. Ta mjera donesena je na period od tri mjeseca, kao privremeno rješenje, dok se ne stvore uslovi za trajno organizovanje sistema. Međutim, novi ugovor sada zahtijeva formalno uspostavljen prelaz sa jasno definisanom organizacionom strukturom, što u postojećim okolnostima nije moguće obezbijediti. Zbog toga UIO upozorava da bi moglo doći do scenarija u kojem stari prelaz ostaje zatvoren zbog oštećenog mosta, a novi ne može raditi u skladu s ugovorom zbog neispunjenih administrativnih uslova.

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek optužio je lidera stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića da je mandat u Skupštini Kosova dobio zahvaljujući više od 2.000 glasova Albanaca. On je istakao kako je popularnost Rašića porasla među albanskim glasačima od redovnih februarskih izbora prošle godine, te upitao: "Da li je moguće da Srbe treba da zastupa čovek za koga glasaju Albanci"? Srpska lista deluje uz podršku Beograda, dok je Rašić u dva mandata bio ministar u Vladi Aljbina (Albin) Kurtija. Na izborima održanim 7. juna, prema preliminarnim rezultatima, Srpska lista je osvojila 43.071 glas, dok je stranka Za slobodu, pravdu i opstanak dobila 5.285 glasa. U praksi bi to, prema ovim rezultatima, značilo da je Srpska lista od deset rezervisanih mesta za srpsku zajednicu dobila devet, a Rašićeva stranka jedno. "Katastrofalan rezultat u srpskim sredinama, on ni 3.000 glasova nije mogao da uzme u srpskim sredinama, osvojio je svega 2.795 glasova. Zato su se pobrinuli njegovi prijatelji, Kurti i njegovi saradnici, i dobio je 2.257 glasova u albanskim sredinama", rekao je Elek. S druge strane, Rašić je u izjavi za Radio Slobodna Evropa odbacio ove optužbe uz obrazloženje da je većinu osvojenih glasova dobio od srpske zajednice, ali da su mu poverenje dale i druge manjinske zajednice jer je u dva mandata bio ministar za zajednice i povratak. "Naša baza je u srpskim glasovima. Kontinuitet rasta koji imamo na izborima je evidentan bez obzira na pritiske iz Srpske liste. U Leposaviću (opštini sa srpskom većinom na severu) posebno je evidentan taj rast glasova. U decembru 2025. smo imali oko 830 glasova, a sada oko 1.200, što znači da nam je popularnost porasla za oko 40 odsto", kaže on. On tvrdi kako glasove nije dobijao od Albanaca, ali da uvek dobija glasove od drugih manjinskih zajednica kao rezultat njegove pozicije ministra za zajednice i povratak u poslednje tri i po godine. U prilog svojim tvrdnjama predsednik Srpske liste Zlatan Elek pomenuo je da je Rašić dobio glasove u Prizrenu, Glogovcu, Đakovici, Podujevu, Suvoj Reci, Mališevu, Đeneral Jankoviću i Južnoj Mitrovici – gradovima u kojima pripadnici srpske zajednice ne žive. Elek je naveo da se Srpska lista obratila međunarodnoj zajednici sa zahtevom da se uvaže glasovi srpske zajednice, te ponovo ustvrdio kako je Srpska lista "pokradena", kao i da je na delu "politički inženjering". Nakon decembarskih izbora 2025. takođe se pokrenulo pitanje da li su rezervisani mandati za manjinske zajednice u Skupštini Kosova ustavna zaštita političkog predstavljanja ili instrument političkog inženjeringa. Tada je Emilija Redžepi, predsednica Nove demokratske stranke koja predstavlja bošnjačku zajednicu, optužila Rašića za "manipulaciju glasovima", jer je dobio oko 200 glasova u selima opštine Prizren gde ne žive pripadnici srpske zajednice. Ona se tim povodom žalila i Vrhovnom sudu Kosova, koji je odbio žalbu uz obrazloženje da ne može utvrđivati ko je kako glasao i da svako ima pravo da glasa za koga želi. Od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, od kojih 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu.

Ruske vlasti su obustavile železnički saobraćaj za Krim nakon što je ukrajinski dron pogodio lokomotivu, dodatno ograničavajući trgovinu na okupiranom crnomorskom poluostrvu koje se muči s nestašicom goriva. Napad u ponedeljak usledio je nekoliko dana nakon što su ruski zvaničnici naredili nova ograničenja komercijalnog i putničkog saobraćaja duž glavnih puteva koji vode do okupiranog ukrajinskog regiona. Nedeljama je ukrajinska vojska pojačavala kampanju napada dronovima srednjeg dometa usmerenih na teretne kamione – pre svega cisterne za benzin i gorivo – koji snabdevaju Krim. To, plus šira ukrajinska kampanja napada dronovima koja je pogodila ruske rafinerije nafte, cevovode i povezanu infrastrukturu, dovelo je do nestašice benzina na poluostrvu, čija je ekonomija u velikoj meri zavisna od ruskih turista. Ukrajinski ministar odbrane rekao je da je kampanja napada srednjeg dometa "logistička blokada" ruskih snaga. Krim, koji je Rusija okupirala i anektirala pre 12 godina, direktno je povezan s kopnenim delom Rusije preko milijardu dolara vrednog drumsko-železničkog mosta preko Kerčkog moreuz, na istoku poluostrva. Trajekti takođe omogućavaju pristup poluostrvu, ali su njihovi kapaciteti ograničeni. Most, poznat i kao Kerčki most i kao Krimski most, bio je meta ukrajinskog kamiona-bombe 2022. godine, što je navelo ruske vlasti da narede ograničenja kamionskog saobraćaja koja su ostala na snazi. Ruta preko Kerčkog mosta je znatno duža za ruske turiste i mnogi se umesto toga odlučuju za vožnju putem R-280 dugim 700 kilometara, koji se proteže duž severne obale Azovskog mora – od granice s Rusijom, preko teritorija Ukrajine koje je okupirala Rusija, do Krima. Šef okupirane Luganske oblasti, kojeg je postavila Rusija, u subotu je najavio ograničenja putničkog i komercijalnog saobraćaja duž puta R-280, kao i drugog glavnog puta koji prolazi kroz gradove Lugansk i Donjeck, do primorskog grada Mariupolja. Taj dekret usledio je psole sličnog koji je 21. maja izdao drugi administrator koga je imenovala Rusija, a kojim je takođe ograničen kamionski saobraćaj duž puta R-280. Situacija na autoputu R-280 je "katastrofalna", rekao je ukrajinski vojni analitičar Vladislav Seleznjov za RSE. "Prevoznici navodno nisu voljni da pošalju cisterne s gorivom na poluostrvo, čak ni za znatno veće isplate." Ruske železničke vlasti su u ponedeljak obustavile putnički saobraćaj za Krim pošto je ukrajinski dron pogodio lokomotivu, ranio mašinovođu voza i ubio pomoćnika. Nekoliko vozova ide na poluostrvo, uključujući i one koji dolaze čak iz Moskve. Na samom poluostrvu, zvaničnici su prošle nedelje ograničili prodaju benzina, uveli sistem kupona i dali prioritet javnom prevozu i drugim osnovnim uslugama. Postoje i izveštaji o dugim redovima ispred brojnih benzinskih pumpi. Nestašice benzina su takođe prijavljene u Lugansku i Donjecku pod ruskom okupacijom. Neke prodavnice prehrambenih proizvoda i hrane na Krimu takođe su prijavile nestašicu nekih osnovnih namirnica, iako nije jasno koliko su nestašice rasprostranjene i da li su direktno povezane s problemima sa snabdevanjem ili s paničnom kupovinom ljudi. Jedan krimski aktivista, koji je govorio za RSE pod uslovom anonimnosti, rekao je da je putnički saobraćaj na putevima poluostrva znatno manji poslednjih dana. Nasuprot tome, prošlog leta vozači automobila su morali da čekaju i do 10 minuta da bi izašli na glavni autoput koji se proteže u pravcu istok-zapad, rekao je aktivista. "Obični Krimljani pate još više; mnogi od njih sada nisu u mogućnosti da vode svoje poslove, dođu na posao ili dođu u bolnice", rekao je aktivista.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos pozdravila je u ponedeljak održavanje parlamentarnih izbora na Kosovu i pozvala političke snage da pronađu rešenje za formiranje institucija. "Da bi Kosovo napredovalo na svom putu ka Evropskoj uniji, političke snage sada moraju da se ujedine i pronađu kompromise kako bi izgradile institucionalnu stabilnost", poručila je Marta Kos na mreži X. Ona je prva zvaničnica Evropske unije koja je čestitala na "urednom procesu glasanja" na Kosovu i pobedi Aljbina Kurtija (Albin), premijera Kosova u tehničkom mandatu. Kos je najavila da će ponovo posetiti Kosovo "u najkraćem mogućem roku" kako bi se ubrzao rad na evropskim integracijama Kosova i nastavila realizacija finansiranja kroz Plan rasta Evropske unije. Na Kosovu su u nedelju održani vanredni parlamentarni izbori. Prema preliminarnim rezultatima, najviše glasova ponovo je osvojio Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija, ali sa manjom podrškom nego na prethodnim izborima održanim u decembru prošle godine. Ostale političke stranke zabeležile su blagi rast podrške. Međutim, izlaznost birača bila je niža i iznosila je oko 35 odsto, u poređenju sa približno 45 odsto na decembarskim izborima prošle godine. Kosovo je u poslednjih 16 meseci tri puta izlazilo na parlamentarne izbore. Zemlja se suočavala sa institucionalnom krizom jer političke stranke prošle godine nisu uspele da postignu dogovor o formiranju vlade, a potom ni o izboru predsednika države. Prema Ustavu Kosova, predsednika ili predsednicu bira Skupština. Bivšoj predsednici Vjosi Osmani mandat je istekao u aprilu, a od tada funkciju vršioca dužnosti predsednika obavlja Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), predsednica Skupštine. Preliminarni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora održanih u nedelju ponovo su otvorili pitanje političke stabilnosti na Kosovu. Brojke ukazuju na mogućnost formiranja novih institucija, ali politička realnost nagoveštava još jednu potencijalnu blokadu. Iako na papiru postoji više kombinacija za formiranje parlamentarne većine, duboka politička polarizacija među strankama dovodi u pitanje njihovu održivost i funkcionalnost, ocenjuju poznavaoci političkih prilika.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan proglasio je u ponedeljak rano ujutro pobedu svoje partije Građanski ugovor nad nekoliko proruskih grupa, osvojivši, prema nepotpunim preliminarnim rezultatima oko 50 odsto glasova. Centralna izborna komisija (CIK) je saopštila da, posle skoro 91 odsto prebrojanih glasova, Građanski ugovor ima 50,1 odsto glasova, dok je savez Jaka Jermenija, prijateljski nastrojen prema Moskvi, na drugom mestu s 23,4 odsto. Savez Jermenije, koji predvodi bivši predsednik Robert Kočarjan i koji se takođe smatra naklonjenim Moskvi, na trećem mestu s 9,8 odsto. "Ovo je istorijska pobeda koja će definitivno osigurati trajnost i razvoj Jermenije i, naravno, imaćemo trajan i institucionalni mir", rekao je Pašinjan na konferenciji za novinare posle izbora. Ankete pre glasanja davale su Građanskom ugovoru 24-32 odsto podrške, a Jakoj Jermeniji 9-11 odsto, iako su mnogi potencijalni glasači navedeni kao "neodlučni". Prvobitne procene daju Pašinjanovoj partiji 61-63 mesta u Narodnoj skupštini sa 105 poslanika, čime ima jasnu većinu ako se potvrde ovi rezultati posle brojanja svih glasova. Međutim, i dalje nema 70 potrebnih poslanika da se glatko sprovedu ustavne promene za koje je Pašinjan rekao da su neophodne za sklapanje mira sa susednim, ogorčenim rivalom Azerbejdžanom i druge mere. Pašinjan je rekao da će Jermenija voditi uravnoteženu spoljnu politiku posle izbora, dodajući da "nema pitanja o izboru" između Rusije i Zapada. Izborni zvaničnici su saopštili da je izlaznosti bila 59 odsto, dok su Jermeni glasali u testu podrške premijeru posle kontroverznog mirovnog sporazuma s Bakuom i njegovih napora da približi malu južnokavkasku zemlju Zapadu posle decenija oslanjanja na Rusiju. Veze Jerevana s Moskvom pojavile su se kao glavno izborno pitanje, posebno posle odluke Rusije da uvede ograničenja na jermenski izvoz poslednjih nedelja kao odgovor na njeno okretanje ka Zapadu. Uoči izbora, jermenske vlasti su uhapsile šest kandidata Jake Jermenije, javili su državni mediji, bez navođenja razloga. Jaka Jermenija je saopštila da nastoji da održi ekonomske i političke veze Jerevana s Rusijom i optužila je Pašinjana za opasno neprijateljstvo prema Moskvi. Jaku Jermeniju predvodi rusko-jermenski milijarder Samvel Karapetijan, koji je u kućnom pritvoru pod optužbom da je pozivao na rušenje vlade. On je optužbe nazvao politički motivisanim. Navodi o nepravilnostimaIzborne vlasti i nezavisni posmatrači prijavili su niz navodnih nepravilnosti tokom glasanja 7. juna, pokazuju informacije koje su prikupili dopisnici RSE. Do kraja glasanja, Jermenski antikorupcijski komitet je izvestio da je pokrenuto 33 krivična postupka u vezi s navodnim izbornim krivičnim delima. Ministarstvo unutrašnjih poslova Jermenije je ranije saopštilo da je pokrenulo istrage o navodnim slučajevima dvostrukog glasanja i kršenja tajnosti glasanja. Grupa za posmatranje Nezavisni posmatrač izvestila je o poremećajima i proceduralnim problemima na nekoliko biračkih mesta. Prema navodima grupe, posmatrači su bili prisutni na 1.420 biračkih mesta širom zemlje, a navodna kršenja su zabeležena na stotinama njih. Podrška SAD i EU Pašinjanovoj stranciSAD i EU su izrazili podršku Pašinjanu, koji je preuzeo vlast 2018. godine posle uglavnom mirnog narodnog ustanka – poznatog kao Plišana revolucija – protiv prethodne vlade koja je bila prijateljska prema Moskvi. Pašinjan je započeo proces – iako se očekuje da će trajati mnogo godina – pridruživanja EU i nastavio je mirovni proces sa susednim Azerbejdžanom, kontroverznu politiku koja je ojačala opoziciju i razljutila čak i neke od njegovih bivših pristalica. Pašinjan je dobio veliku podršku SAD pošto je pristao da učestvuje u Sporazumu za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP) predsednika SAD Donalda Trampa (Trump). Američki Stejt department je za RSE naveo da inicijativu vidi kao "ključni i trajni deo donošenja mira i prosperiteta Jermeniji i Južnom Kavkazu". Premijer je takođe pokušao da normalizuje odnose s dugogodišnjim ogorčenim rivalom i susedom Turskom, bliskim saveznikom Azerbejdžana. Njegova vlada je zamrznula učešće u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju predvodi Rusija. Pašinjanov cilj ulaska u EU, njegovo izbegavanje ODKB-a i odluka da Jerevan bude domaćin samiti povezanog s EU, na kojem je učestvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, razgnevili su Moskvu i doveli su do pretnji ukidanja ekonomskih povlastica za Jermeniju. Rusija je dugo smatrala Jermeniju delom svoje sfere uticaja. Ruski predsednik Vladimir Putin je izneo jedva prikrivenu pretnju u vezi sa zapadnim težnjama Jerevana, rekavši da bi Jermenija mogla da se suoči s "ukrajinskim scenarijem" zbog želje za evropskim integracijama. Izvori BBC i Reuters

Iako je politika državljanstva u nadležnosti Srbije, povećan broj ruskih državljana koji sticanjem srpskog državljanstva dobijaju mogućnost bezviznog ulaska u Evropsku uniju predstavlja potencijalni bezbednosni izazov za Uniju, smatra Evropska komisija. U najnovijem dokumentu Evropske komisije, kojim se procenjuje napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 koji se odnosne na vladavinu prava, ova institucija navodi da je u proteklom periodu povećan broj dodeljenih državljanstava ruskim državljanima. "Uprkos suverenom pravu Srbije da odlučuje o svojim politikama državljanstva i naturalizacije, ubrzano sticanje prava putovanja bez viza u EU za državljane Rusije dodeljivanjem srpskog državljanstva, čiji se broj povećao u odnosu na prethodne godine, predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU", navodi se u non-pejperu Evropske komisije u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid. Ovaj dokument bio je krajem maja predmet rasprave na nivou diplomata država članica Evropske unije. "Srbija mora poboljšati proveru zahteva za vize koje podnose državljani zemalja za koje se smatra da predstavljaju rizik u pogledu iregularnih migracija ili bezbednosti", navodi se. Korupcija ne slabi, pritisak na medije raste, iz izveštaja EU o SrbijiU poslednje vreme nekoliko država članica Evropske unije vrši pritisak na Evropsku komisiju da predloži zakon kojim bi se olakšalo odbijanje turističkih viza ruskim državljanima zbog ruske invazije na Ukrajinu. Države EU se zalažu za strožija pravila za odbijanje turističkih viza RusimaPrema podacima EU, broj izdatih turističkih viza za šengenski prostor ruskim državljanima porastao je tokom 2025. godine na gotovo 480.000, što je najviši nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je najavio da Srbija neće uvoditi vize za ruske državljane. Prema uslovima iz Plana rasta, Srbija do kraja godine treba da uvede vize za najmanje tri zemlje. Vizna politika Srbije je sa viznom politikom Evropske unije "samo delimično usklađena" sa listom trećih zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU, navodi se u izveštaju o vladavini prava za Srbiju. Trenutno 12 takozvanih trećih zemalja uživa bezvizni režim sa Srbijom, ali ne i sa EU: Armenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Kina, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kazahstan, Rusija, Surinam i Turska. "Nije postignut dalji napredak u usklađivanju sa viznom politikom EU od decembra 2024. godine, kada je Srbija ispunila svoje obaveze iz Reformske agende o usklađivanju sa viznim režimom EU sa najmanje tri zemlje čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU", navodi se u dokumentu. Reformskom agendom Srbija se obavezala da uvede vizni režim za najmanje tri od navedenih država. Vrednost ove obaveze u okviru Plana rasta iznosi nešto više od 27,1 miliona evra. Neispunjavanje ove obaveze do kraja 2026. godine rezultiralo bi gubitkom te sume financijskih sredstava. Primenu ove obaveze Srbija je predvidela do kraja decembra 2024. godine u svojoj Reformskoj agendi za Plan rasta. Evropska komisija je, međutim, svim državama regiona odobrila takozvani grejs odnosno produženi period. Za obaveze koje je trebalo ispuniti do kraja 2024. godine taj rok je produžen za 24 meseca, odnosno do decembra 2026. godine. U međuvremenu, pre eventualnog uvođenja viza za najmanje tri države, Evropska komisija od Srbije dokumentima traži da pooštri pravila za izdavanje viza državljanima zemalja koje još imaju bezvizni režim sa Srbijom li nemaju sa EU. Komisija smatra da bi se na taj način obezbedila veća kontrola i usklađenost sa standardima EU, kao i smanjio priliv iregularnih migranata ka Evropskoj uniji među državljanima trećih zemalja koji u Srbiju ulaze sa važećim vizama.

Građani Kosova u nedjelju glasaju na novim vanrednim parlamentarnim izborima, trećim u otprilike 18 mjeseci, nakon što nijedna stranka nije uspjela osvojiti stabilnu većinu koja bi zemlju izvukla iz političke krize. Biračka mjesta su otvorena u 7:00, a očekuje se da će biti zatvorena u 19:00 sati, saopštila je Centralna izborna komisija (CIK). Prema zvaničnim podacima CIK-a, do 17 sati glasalo je 28 posto od oko dva miliona građana s pravom glasa. Predsjednik CIK-a Krešnik Radonjići (Kreshnik Radoniqi) izjavio je na pres-konferenciji da se izborni proces odvija regularno i bez ikakvih incidenata u 38 opština u zemlji. "Prema podacima koje su dostavile opštinske izborne komisije, glasanje se do ovog trenutka odvija u regularnim uslovima i bez problema koji bi ugrozili nesmetan tok izbornog procesa", rekao je. Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da je angažovalo više od 100 državnih tužilaca i pratećeg osoblja tužilačkog sistema koji dežuraju radi praćenja izbora. Više od 900 kandidata iz 17 političkih partija i tri koalicije bori se za mjesta u Skupštini Kosova, koja broji ukupno 120 poslanika. U međuvremenu, politički lideri pozvali su na što veću izlaznost na izbore i na miran i demokratski proces. Aktuelni premijer Aljbin Kurti (Albin) iz Pokreta Samoopredjeljenje, koji teži očuvanju vlasti, izjavio je nakon glasanja u Prištini kako se nada da zemlja više neće morati ići na vanredne izbore. "Želim da se ovdje na parlamentarnim izborima vidimo tek za četiri godine", rekao je Kurti. I njegovi opozicioni konkurenti, kandidat za premijera i predsjednik Demokratske partije Bedri Hamza, te lider Demokratskog saveza Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku), poručili su da u naredne četiri godine ne bi trebalo biti novih izbora. "Pozivam ih da iskoriste svoje pravo glasa u skladu sa svojim političkim uvjerenjima, da glasaju mirno, slobodno i demokratski. Mi danas odlučujemo o budućnosti za naredne četiri godine", rekao je Hamza. Abdidžiku je istakao da se danas, "u jednom danu, u roku od 12 sati od 7 ujutro do 7 navečer, odlučuje o sudbini Republike za naredne četiri godine". Šta se očekuje od ovih izbora?Analitičari političkih zbivanja predviđaju tri moguća scenarija nakon ovih izbora: koncentraciju vlasti u rukama Pokreta Samoopredjeljenje, iznuđeni politički kompromis ili nastavak krize uz rizik od novih izbora. Institucionalna nestabilnost, prema njihovim riječima, rizikuje usporavanje integracije u Evropsku uniju, ograničavanje fondova i investicija, kao i slabljenje podrške EU i Sjedinjenih Američkih Država. Agon Malići (Maliqi) je za Radio Slobodna Evropa upozorio da Kosovo rizikuje da sklizne ka modelu kakav je u Albaniji ili Srbiji, gdje se vlast koncentriše oko jednog lidera koji kontroliše sve, nasuprot alternativi sistema koji nameće saradnju i čuva demokratsku ravnotežu. "Vjerujem da bi bio potreban rezultat sličniji onom s februarskih izbora, koji nameće konsenzus ne samo za predsjednika, već i za vladu. Naš politički sistem je postavljen tako da jednoj stranci otežava ili onemogućava da kontroliše baš sve", ocijenio je. Analitičar Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) tvrdi da je situacija proizvod "neodgovorne političke klase" koja, kako kaže, djeluje u neskladu s potrebama građana. Prema njegovom mišljenju, problem nije samo u učestalosti izbora, već i u nedostatku kulture kompromisa i institucionalne funkcionalnosti. Današnji izbori su treći u manje od godinu i po dana, nakon redovnih izbora održanih 9. februara 2025. godine i još jednih vanrednih održanih 28. decembra. Prvi nisu uspjeli iznjedriti vladu, dok drugi – iako su Pokretu Samoopredjeljenje donijeli preko 51 posto glasova, što je najveća većina u historiji nezavisnog Kosova – nisu rezultirali dogovorom o predsjedniku, shodno odluci Ustavnog suda. To je automatski dovelo do raspuštanja Skupštine u ponoć 28. aprila, dva i po mjeseca nakon njenog konstituisanja, a dva dana kasnije vršiteljica dužnosti predsjednika, Albulena Haxhiu (Aljbuljena Hadžiju), raspisala je nove izbore.

Biračka mjesta otvorena su širom Armenije, gdje građani glasaju na izborima koji predstavljaju test podrške premijeru nakon kontroverznog mirovnog sporazuma sa susjednim Azerbejdžanom, ali i njegovih nastojanja da ovu malu državu na Južnom Kavkazu približi Zapadu nakon decenija oslanjanja na Rusiju. Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da će 2,49 miliona građana moći da glasa za 18 političkih stranaka na 2.005 birališta na parlamentarnim izborima 7. juna. Prema predizbornim anketama, vodeću poziciju ima stranka Građanski ugovor premijera Nikola Pašinjana, ispred nekoliko proruskih političkih opcija. Biračka mjesta otvorena su u 8 sati, a zatvaraju se u 20 sati. Oko 400 međunarodnih posmatrača prati izborni proces. Centralna izborna komisija najavila je da će preliminarni rezultati biti objavljeni u roku od 24 sata nakon zatvaranja birališta, dok se konačni rezultati očekuju 14. juna. Odnosi između Erevana i Rusije postali su jedno od ključnih izbornih pitanja, posebno nakon što je Moskva posljednjih sedmica uvela ograničenja na armenski izvoz kao odgovor na sve izraženije približavanje Armenije Zapadu. Ankete pokazuju da Građanski ugovor uživa podršku između 24 i 32 posto birača, dok proruska stranka Snažna Armenija ima podršku od oko 6 do 11 posto, što je svrstava na drugo mjesto. Uoči izbora armenske vlasti uhapsile su šest kandidata stranke Snažna Armenija, izvijestili su državni mediji, ne navodeći razloge hapšenja. Snažna Armenija poručila je da želi očuvati ekonomske i političke veze Erevana s Rusijom te je optužila Pašinjana za, kako je navela, opasnu neprijateljsku politiku prema Moskvi. Stranku predvodi rusko-armenski milijarder Samvel Karapetian, koji se nalazi u kućnom pritvoru pod optužbom za pozivanje na rušenje vlasti. On tvrdi da su optužbe politički motivisane. Navodi o nepravilnostimaIzborne vlasti i nezavisni posmatrači prijavili su niz navodnih nepravilnosti tokom glasanja 7. juna, prema informacijama koje su prikupili lokalni dopisnici Radija Slobodna Evropa. Ministarstvo unutrašnjih poslova Armenije izvijestilo je da je do 14 sati po lokalnom vremenu zaprimilo 29 prijava povezanih s izbornim procesom. Pokrenute su istrage u šest slučajeva sumnje na dvostruko glasanje i pet slučajeva kršenja tajnosti glasanja, navelo je ministarstvo. U vezi s tim slučajevima privedeno je šest osoba, dok se dodatna 121 prijava navodnih nepravilnosti još razmatra. Posmatračka grupa Nezavisni posmatrač prijavila je ometanja i proceduralne propuste na više biračkih mjesta. Prema njihovim navodima, posmatrači su bili prisutni na 1.420 biračkih mjesta širom zemlje, a navodne nepravilnosti zabilježene su na njih 387. Podrška Sjedinjenih Država i Evropske unije PašinjanuSjedinjene Američke Države i Evropska unija pružile su podršku Pašinjanu, koji je na vlast došao 2018. godine nakon uglavnom mirnog narodnog ustanka poznatog kao Baršunasta revolucija protiv prethodne vlade naklonjene Moskvi. Pašinjan je pokrenuo proces pristupanja Evropskoj uniji, iako se očekuje da će trajati godinama, te nastavio mirovne pregovore sa susjednim Azerbejdžanom. Ova politika izazvala je jačanje opozicije i nezadovoljstvo dijela njegovih nekadašnjih pristalica. Premijer je dobio snažnu podršku Washingtona nakon što je pristao učestvovati u inicijativi američkog predsjednika Donalda Trumpa - Trumpova ruta za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP). Riječ je o koridoru čiji je cilj povezivanje Azerbejdžana s njegovom eksklavom Nahčivanom, uz istovremeno smanjenje logističkog i političkog uticaja i Rusije i Irana. Bilateralni proces potpisivanja završen je nakon što je američki državni sekretar Marco Rubio potpisao dokument koji je prethodno parafiran tokom posjete Erevanu prošlog mjeseca. Američki State Department naveo je da ovu inicijativu vidi kao "ključni i trajni dio procesa donošenja mira i prosperiteta Armeniji i Južnom Kavkazu". Premijer je pokušao i normalizovati odnose s dugogodišnjim regionalnim rivalom i susjedom, Turskom, bliskim saveznikom Azerbejdžana. Njegova vlada zamrznula je učešće Armenije u Organizaciji Sporazuma o kolektivnoj sigurnosti (CSTO), vojnom savezu predvođenom Rusijom. Erevan domaćin evropskih skupova i ZelenskogPašinjanov cilj ulaska u Evropsku uniju, udaljavanje od CSTO-a i organizacija skupova povezanih s Evropskom unijom u Erevanu, uključujući i događaj kojem je prisustvovao ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, izazvali su nezadovoljstvo Moskve i doveli do prijetnji ukidanjem povlaštenih ekonomskih pogodnosti Armeniji. Rusija Armeniju već dugo smatra dijelom svoje sfere uticaja. Ruski predsjednik Vladimir Putin uputio je prikrivenu prijetnju povodom armenskih evropskih ambicija, upozorivši da bi zemlja zbog težnji ka evropskim integracijama mogla doživjeti "ukrajinski scenario". Parlamentarni izbori predstavljaju "historijski trenutak" za Armeniju, izjavio je Ulrich Schmid, profesor istočnoevropskih studija na Univerzitetu St. Gallen u Švicarskoj, za televiziju France 24. "Pašinjan je odlučno krenuo ka normalizaciji odnosa i s Turskom i s Azerbejdžanom", rekao je Schmid. "Armenska vanjska politika tradicionalno je bila zarobljena između dvije zamke – turske i azerbejdžanske." Prema njegovim riječima, premijer je spreman da zemlju usmjeri prema konceptu "realistične Armenije", zamjenjujući tradicionalne strahove i historijske zamjerke pragmatičnijim političkim pristupom.

Ukrajina je lansirala stotine dronova na ciljeve širom Rusije, uključujući desetke njih iznad regije Sankt Peterburga, i to posljednjeg dana najvažnijeg ruskog investicijskog foruma. Vlasti u Sankt Peterburgu su u subotu tokom napada nakratko naredile stanovnicima da ostanu u zatvorenom prostoru i obustavile javni prijevoz. Ministarstvo odbrane saopćilo je da je veliki broj dronova oboren ili presretnut. Jedan okrug zapadno od Sankt Peterburga blokiran je nakon što je dron pogodio neodređeni vojni objekat. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski preuzeo je odgovornost za napad, koji je bio drugi ove vrste izveden tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, događaja koji je nekada nazivan "ruskim Davosom". Izjavio je da su meta bili ruska baza i pomorski objekt na otoku Kronštatu. "Vrijeme je da se ovaj rat okonča. No ruski vođa želi nastaviti ratovati. Zato ukrajinske 'sankcije' djeluju protiv te agresije", napisao je u objavi na Telegramu. "Na svaki čin nepravde prema Ukrajini bit će odgovoreno pravednim odgovorom." Prvog dana foruma, ukrajinski dronovi pogodili su naftni kompleks i vojnu bazu u gradu, uslijed čega se iznad regije nadvio gust crni dim. Taj napad je okarakteriziran kao signal Kijeva s ciljem da se zaplaše potencijalni investitori, ali i da se demonstrira sposobnost Kijeva da zaobiđe protuzračnu odbranu. Ruski dužnosnici saopćili su da je otkriveno više od 376 ukrajinskih dronova u više od desetak regija. Dužnosnici su naveli da je jedno skladište nafte u južnoj Krasnodarskoj oblasti djelimično zapaljeno uslijed napada ukrajinskog drona. Mnogi ukrajinski napadi posljednjih mjeseci bili su usmjereni na rusku naftnu infrastrukturu, u pokušaju da se Moskva spriječi da prodaje naftu u inostranstvu, kao i da se smanji njena sposobnost prerade benzina. Sve veći broj ruskih oblasti prijavio je nestašicu benzina posljednjih sedmica, iako se dio toga pripisuje sezonskim faktorima.

Predsednik Rusije Vladimir Putin u petak je kao besmislen odbacio predlog ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog da se sastanu na direktnim razgovorima kako bi se okončao rat, pozivajući rusku vojsku da "uradi posao". "Ne vidim svrhu sastanka. To ima smisla samo za ukrajinsku stranu", rekao je Putin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, dodajući da bi potencijalni prekid vatre samo pomogao Kijevu da zaustavi ruske kopnene ofanzive. Zelenski je dan ranije objavio otvoreno pismo u kojem je pozvao ruskog predsednika da zaustavi rat, koji je sada u petoj godini, i ukazao da Kijev nema nameru da odustane od borbe. "Ukrajina je spremna za potpuni prekid vatre tokom trajanja pregovora", napisao je Zelenski u četvrtak, sugerišući da se situacija duž linije fronta neće promeniti u korist Rusije u doglednoj budućnosti. Posle Putinove izjave o odbijanju sastanka, Zelenski je rekao: "Nažalost, ruska strana ponovo bira rat – svi su čuli današnji odgovor." "Slab odgovor. On jednostavno ne želi da okonča rat", dodao je ukrajinski predsednik. Poziv Zelenskog za ponovno pokretanje mirovnog procesa usledio je posle diplomatskih napora koje je predvodio američki predsednik Donald Tramp (Trump), a koji su izgleda zastali poslednjih meseci, posebno od izbijanja rata na Bliskom istoku. Vašington je mesecima pokušavao da uravnoteži stavove Kijeva i Moskve kako bi se okončao rat, ali su dve strane ostale daleko jedna od druge – Kremlj se držao svog tvrdog stava i nije nudio nikakav kompromis oko kontrole nad ključnim istočnim regionom Ukrajine, Donjeckom. Iako je diplomatija izgleda izgubila zamah i bila ograničena na razmenu ratnih zarobljenika, borbe na frontu i međusobni vojni udari ne pokazuju znake jenjavanja. Dok su vojni analitičari i istraživačke grupe izveštavali da su nove prolećne ofanzive Rusije donele malo ili nimalo teritorijalnih dobitaka Moskvi, 2026. godina je, prema izveštajima, prva posle nekoliko godina da su ukrajinske snage povratile više teritorije nego što su izgubile. "Redovno odlažete, svakih nekoliko meseci, sopstvene rokove za osvajanje naših regiona – posebno Donjecke oblasti. I nećete je osvojiti ni ove godine", navodi se u pismu Zelenskog. Putin je, međutim, izneo drugačiji pogled na dinamiku fronta. Pre svog govora u Sankt Peterburgu, on je tvrdio da ruska vojska i dalje napreduje u Ukrajini. Na forumu je ponovio: "(Vojne akcije) će se završiti kada postignemo ciljeve koje smo sebi postavili." Zelenski je rekao da je Ukrajina preživela svoju "najtežu" zimu s ruskim napadima koji su uništili energetsku i civilnu infrastrukturu i ostavili hiljade stanovnika u hladnoći i mraku, ali je Moskva nastavila da napada ukrajinske gradove tokom proleća. Ranije ove nedelje, desetine ljudi su poginule i ranjene u ruskim napadima na ukrajinske gradove Ukrajine, uključujući Kijev i jugoistočni grad Dnjepar, koji je odavno ključno mesto za dobrovoljce koji prihvataju hiljade izbeglica iz Donjecke i Luganske oblasti. Iako je pismo Zelenskog označilo redak pokušaj direktne komunikacije s Putinom, u njemu je takođe istaknuto da je Ukrajina reagovala, posebno kroz napade dronovima velikog dometa koji su ugrozili rusku paradu na Dan pobede na Crvenom trgu u Moskvi i primorali Kremlj da smanji proslave. Napadajući teritorije i do 1.000 kilometara od svoje granice, Ukrajina je pojačala duboke udare na energetsku i vojnu infrastrukturu unutar Rusije, nastojeći da sputa profit Moskve od skoka globalnih cena nafte izazvanog ratom SAD sa Iranom i praktičnom blokadom Ormuskog moreuza koju je uveo Teheran. Upitan o tom pitanju na plenarnoj sednici u Sankt Peterburgu, Putin je priznao da su udari naneli određenu ekonomsku štetu Rusiji, ali je tvrdio da ne predstavljaju neposrednu pretnju po ekonomiju zemlje ili potencijalne investitore. Putin je rekao da pismo Zelenskog smatra "nepristojnim" i da to "nije način da se organizuje sastanak licem u lice". "Trebalo bi da se obraćamo ne autorima ovog pisma, niti ljubiteljima epistolarnog žanra, već našim borcima na prvoj liniji fronta", rekao je ruski predsednik. "Uradite svoj posao, braćo."

Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata izjavio je da "niko ne može zaustaviti saradnju Republike Srpske i Ruske Federacije", nakon što se susreo u Sankt Peterburgu sa Segejem Lavrovom, 5. juna. Dodik je rekao i kako je Lavrovu prenio stav da će politika tog bh. entiteta ostati da Bosna i Hercegovina ne treba da bude članica NATO saveza. Bosna i Hercegovina se prije 21 godinu opredijelila za članstvo i nalazi se u Akcionom planu za članstvo u NATO-u (MAP) od 2010. godine. No, taj mehanizam nikada nije u potpunosti aktiviran zbog izostanka unutrašnjeg političkog konsenzusa, prvenstveno protivljenja političkih predstavnika iz bh. entiteta Republika Srpska. "Ne želimo da podržimo ni mjere sankcije prema Rusiji, kada je riječ o ratu u Ukrajini, niti Zapad u nastojanju da taj rat proširi", rekao je Dodik. BiH je, uz Srbiju, jedina zemlja Zapadnog Balkana koja nije provela sankcije prema Rusiji zbog protivljenja političkih predstavnika iz entiteta Republika Srpska, koji zagovaraju intenzivnije veze s Moskvom. Susret sa predstavnicima GaspromaDodik je rekao i kako je u Sankt Peteburgu imao sastanak i sa generalnim direktorom Gasproma Aleksejem Millerom. Kako je kazao kako je dogovoreno da će Republika Srpska produžiti ugovor sa ovom firmom od sljedećeg mjeseca na godinu dana i dobijati gas po "povlaštenim cijenama za gas", ne navodeći detalje. "Mislim da je naša šansa ovdje u Rusiji, mi ćemo nastaviti da sarađujemo po svim potanjima", rekao je Dodik koji boravi u Sankt Peteburgu na ekonomskom forumu. BiH je trenutno potpuno ovisna o ruskom gasu koji, preko Srbije, dobavlja putem Turskog toka. Godišnja plaćanja Gazpromu procjenjuju se na oko 75 miliona eura, dok je broj potrošača u RS-u zanemariv, jer taj entitet nema izgrađenu infrastrukturu. Dodikova posjeta Rusiji dolazi u vrijeme kada vlast RS-a nastavlja pripreme za izgradnju gasovoda, poznatog kao Istočna nova interkonekcija, čiju vrijednost procjenjuje na 500 miliona eura. Gasovod bi trebao povezati taj entitet s mrežom u Srbiji, putem koje se Bosna i Hercegovina trenutno snabdijeva, isključivo, ruskim gasom. Gasovod Nova istočna interkonekcija trebao bi se na postojećem ulazu u Šepku povezati s gasovodom u Srbiji. Prolazio bi kroz nekoliko gradova u RS, preko Banje Luke do Novog Grada, na sjeverozapadu zemlje. Najava izgradnje novog gasovoda u RS dolazi u trenutku kada Evropska unija planira od 2028. obustavljanje njegovog uvoza, a Sjedinjene Američke Države insistiraju na smanjenju energetske ovisnosti o Rusiji. Istovremeno, vlast u Federaciji BiH planira gradnju gasovoda Južna interkonekcija, kojim bi gas stizao da LNG terminala na otoku Krku u Hrvatskoj.