Sjedinjene Američke Države ostaju predane suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine (BiH), kao i miru koji je donio Dejtonski mirovni sporazum. Ovo je izjavio Ronald Johnson, kandidat za ambasadora u BiH tokom saslušanja pred Odborom za vanjske poslove Senata SAD, 17. septembra Washingtonu. Odgovarajući na pitanja koja su mu postavljali senatori naveo je da je Srebrenici 1995. godine nesumnjivo počinjen genocid, kao i da neće ostajati slep na destabilizirajuće aktivnosti koje bi mogle doći od strane nekadašnjeg predsednika bh. entiteta Republike Srpske (RS) Milorada Dodika. Na istom slušanju na pitanja je odgovarao i Michael Young kandidat za ambasador SAD u Srbiji. Kao svoje prioritete naveo je rad na smanjenju uticaja Rusije i Kine u Srbiji, te na podsticanju interesa za američke privredne investicije u toj balkanskoj državi. Takođe kazao je i da će se zalagati za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Obojica ambasadora pitana su i o poslovnim interesima za BiH i Srbiju koje su pokazali neki od članova porodice američkog predsednika Donalda Trumpa. Kako Johnson vidi BiH?U svom uvodnom govoru, ovaj penzionisani brigadni general američkih marinaca, podvukao je da SAD teže stabilnoj, sigurnoj i prosperitetnoj BiH. To je posebno važno, naglasio je, u kontekstu opštih izbora koji se održavaju kroz dve sedmice, 4. oktobra. "S obzirom na to da se izbori brzo približavaju, važno je da se politički čelnici usredotoče na odgovorno upravljanje i ostvare konkretne rezultate za građane Bosne i Hercegovine", naveo Johnson. Kazao je i kako bi 30 godina nakon Dejtona, "budućnost Bosne i Hercegovine trebala sve više ovisiti o njezinim vlastitim čelnicima i institucijama". "Sjedinjene Američke Države mogu odigrati važnu ulogu kao partner i posrednik, pomažući u stvaranju uslova za dugoročni mir i prosperitet, istovremeno osnažujući lokalne čelnike da preuzmu veću odgovornost za budućnost svoje zemlje", napomenuo je Johnson. Istakao je i da će, ukoliko bude potvrđen na dužnost, dati prioritet širenju privredne i trgovinske saradnje. "Radiću na jačanju energetske sigurnosti, povećanju američkog izvoza i promicanju poslovnog okruženja koje potiče američka ulaganja u ključne sektore", kazao je Johnson. Takođe, je naveo da mu je na listi prioriteta pitanje uticaja Rusije i Kine. "Sarađivat ću s Bosnom i Hercegovinom i našim partnerima na suzbijanju mogućnosti za štetan uticaj Rusije i Kine. Sarađivat ću s kolegama na slabljenju transnacionalnih kriminalnih organizacija i drugih aktera koji djeluju na štetan način iskorištavajući političke, privredne i sigurnosne ranjivosti", rekao je Johnson. Odgovori na pitanje o Srebrenici i DodikuOdovarajući na pitanje koje mu je postavila senatorka iz redova demokrata Jeanne Shaheen da li je u Srebrenici 1995. godine počinjen genocid, Johnson je odborio potvrdno: "Mislim da bih vam nedvosmisleno mogao reći 'da', Srebrenica je bila genocid, kao što su bile i presude koje su donesene kroz sudske sisteme. Apsolutno." Odgovarajući na pitanje o tenzijama koje podiže, kako je navela senatorka Shaheen Milorad Dodik, lider vodeće partije u Republici Srpskoj, Johnson je kazao: "Možete biti sigurni da ću, kada budem na funkciji, biti veoma odlučan u preporučivanju tih pravaca djelovanja." Johnson je ranije dobio agreman Predsjedništva Bosne i Hercegovine. Agreman predstavlja prethodnu saglasnost države prijema da određena osoba može biti imenovana za šefa diplomatske misije. Ukoliko bude potvrđen, Johnson će postati 11. američki ambasador u BiH od 1995. godine. Kandidat za ambasadora SAD u Srbiji o Kosovu i BiHProdubljivanje odbrambene i sigurnosne saradnje sa Srbijom. To je ono što je u svom govoru kandidat za ambasadora SAD-a u Srbiji Michael Young naveo kao jedan od svojih prioriteta. "Poticaću Srbiju da promiče sigurnost, stabilnost i prosperitet na cijelom području Zapadnog Balkana, uključujući i proces normalizacije odnosa s Kosovom", rekao je Young, nekadašnji službenik State departmenta u vreme administracije predsednika Georgea Busha. Nastavio je da će podsticati Srbiju da iskoristiti svoj uticaj u pravcu održavanja stabilnosti u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini. Young o odnosima Srbije sa Rusijom i Kinom"Poticaću Srbiju da prihvati političku i privrednu budućnost koja donosi korist Sjedinjenim Državama, a ne konkurentima poput Rusije i Kine", kazao Young, precizirajući da će raditi i smanjenju ruskog uticaja, uključujući i energetsku zavisnost Srbije od Rusije. SAD su uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), vodećem snabdevaču u zemlji, koji je u većinskom ruskom vlasništvu još januara 2025. godine. Primena sankcija odlagana je osam puta u iščekivanju promene vlasništva nad NIS-om. Poslednji rok za primenu sankcija ističe za nešto više od dve sedmice. Young je kazao da za američke kompanije u Srbiji postoji velik potencijal: "Osiguraću da američka industrija bude u dobrom položaju za zadovoljavanje rastućeg interesa Srbije za ispunjavanje obrambenih potreba korištenjem američke opreme i saradnjom s američkom obrambenom industrijom." SAD nemaju ambasadora u Srbiji od januara 2025. kada je tu poziciju napustio Christopher Hill. O poslovnim interesima porodice TrumpYoung i Johnson upitani i da li bi preko ambasada SAD u Srbiji i BiH bili spremni da pomognu poslove američkog predsednika Donalda Trumpa i njegove porodice. Pitanje je postavio demokrata Chris Murphy podsećajući na posete Srbiji Trumpovog sina, Donalda Trumpa Jr., kao i njegovu posetu Bnjaluci u Republici Srpskoj koju je opisao kao "vrlo bliskog saveznika Rusije". "Ne verujem, pre svega, da bi mi predsednik Trump uputio takvu molbu. I ako bi mi se obratio sa takvom molbom obratio bih se State departmantu", odgovorio je Johnson. Na izjavu Younga da je "obaveza ambasadora da podstaknu sve poslovne mogućnosti", senator Murphy ga je preknuo u pola rečenice konstatacijom da bi na pitanje o tome da li bi se založio za poslove koje bi mogla pokrenuti predsednikova porodica, trebalo dati jednostavan odgovor "Ne". Trump Jr. je posetio Beograd više puta, a marta 2025. godine sastao se i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. Na poziv sina Milorada Dodika, Igora, Banjaluku je posjetio aprila 2026. godine gostujući na jednom poslovnom forumu. Young je tokom slušanja izjavio da je o posetama Trumpa mlađeg BiH i Srbiji saznao iz medija, te da je tražio informacije od State deparmenta. "Postavio sam ta pitanja, ali nisam dobio pristup poverljivim informacija, tako da ono što o tome znam dolazi iz medija", kazao je Yung. Procedura imenovanja ambasadora SADProcedura imenovanja ambasadora SAD bazira se na ustavnom principu "savjeta i saglasnosti" Senata. Predsjednik prvo nominuje kandidata za ambasadora, koji može biti karijerni diplomata ili politički imenovana osoba. Nakon toga nominacija ide u Senatski odbor za vanjske poslove, koji razmatra kandidata. Odbor često organizuje saslušanje na kojem kandidat odgovara na pitanja senatora o politici SAD, zemlji u koju ide kao ambasador i drugim relevantnim temama. Odbor glasa o nominaciji i šalje preporuku punom sastavu Senata. Ako se nominacija odobri bude upućena na glasanje u Senatu. Tek nakon što Senat potvrdi kandidata većinom glasova, predsjednik formalno imenuje ambasadora. Novi ambasador potom odlazi u zemlju domaćina i predaje akreditive šefu države, čime službeno preuzima dužnost. Za razliku od mnogih država, ambasadori SAD ne stupaju na funkciju odmah nakon predsjedničke nominacije. Potvrda Senata predstavlja mehanizam kontrole izvršne vlasti i često može potrajati sedmicama ili mjesecima, posebno ako postoje političke kontroverze oko kandidata.

Bivši predsjednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) pozvao je građane Kosova da ostanu mirni nakon što su on i još trojica bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova osuđeni za ratne zločine. Tačijev advokat, Luka Mišetić, prenio je poruku u kojoj je Tači zahvalio građanima na podršci i ocijenio presudu od 16. septembra kao nepravednu. "Hašim Tači želi da izrazi iskrenu zahvalnost za ogromnu podršku koju su on, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići dobili od naroda Kosova i međunarodne zajednice, te poziva građane Kosova da ostanu mirni povodom jučerašnje nepravde", napisao je Mišetić na platformi X. Specijalizovana vijeća Kosova u Hagu osudila su Tačija na 25 godina zatvora. Ista kazna izrečena je bivšem predsjedniku Skupštine Jakupu Krasnićiju, dok su bivši predsjednik parlamenta Kadri Veselji i bivši zastupnik Redžep Selimi osuđeni na 18, odnosno 13 godina zatvora. Sva četvorica bivših komandanata OVK proglašena su krivim po četiri tačke optužnice za ratne zločine: nezakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo. Oslobođeni su optužbi za zločine protiv čovječnosti. Žalba na presuduTačijev glavni branilac Luka Mišetić izjavio je da će na presudu biti uložena žalba Apelacionom sudu u Hagu, uz tvrdnju da je bilo značajnih pravnih i činjeničnih grešaka koje su "ugrozile" pravičnost suđenja. Mišetić je napisao da je tokom suđenja odbrana izrazila zabrinutost u pogledu pravičnosti postupka, uključujući i "brojna pitanja koja su postavljali članovi sudskog vijeća, a koja nisu odavala utisak nepristrasnosti". "Odbrana smatra da su intervencije suda prevazišle uobičajene okvire utvrđivanja istine, čime je narušen privid nepristrasnosti koji zahtjevaju međunarodni standardi pravosuđa. Taj nedostatak nepristrasnosti sada se odražava i u presudi sudskog vijeća", napisao je Mišetić. Prema njegovim riječima, odbrana je tvrdila da se zaključci sudskog vijeća o krivici, utvrđeni van razumne sumnje, zasnivaju na nedovoljnim dokazima. Tači negira umiješanost u bilo kakva ubistvaPored toga, Mišetić je napomenuo da je u presudi izrečenoj 16. septembra sudsko vijeće javno konstatovalo da je Tači bio umešan u ubistvo Behajdina Alaćija. To se dogodilo uprkos činjenici da je, prema Mišetićevim riječima, "svim stranama bilo naloženo da ne raspravljaju o slučaju gospodina Alaćija na javnim sjednicama, a sudsko vijeće je naložilo da svi iskazi u vezi sa tim slučajem ostanu povjerljivi". "Sudsko vijeće je javno proglasilo Tačija krivim za ubistvo, a istovremeno je dokaze koji potkrepljuju taj zaključak sakrilo od javnog uvida. Tači bi pozdravio takav javni uvid u dokaze", rekao je Mišetić, dodajući da Tači "izričito negira bilo kakvu umiješanost u to ubistvo". Tokom izricanja presude, sudsko vijeće je navelo da je Tači odigrao ključnu ulogu u osmišljavanju i sprovođenju udruženog zločinačkog poduhvata, uz konstataciju da je lično učestvovao u nekim od zločina, uključujući i slučaj Behajdina Alaćija. Odbrana Tačija izjavila je da će uložiti žalbu zbog povrede osnovnog prava na pravično suđenje. Prema Zakonu o Specijalizovanim vijećima i Specijalizovanom tužilaštvu, postoje tri osnova za žalbu na prvostepene odluke: pravna greška koja čini presudu nevažećom, činjenična greška koja dovodi do pogrešne primene pravde ili greška u vezi sa izricanjem kazne. Prema navodima timova odbrane, žalbeni postupak bi mogao da potraje godinama. Lideri institucija i političkih stranaka na Kosovu ocijenili su osuđujuću presudu kao nepravednu. Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi ta odluka u žalbenom postupku trebalo da bude preinačena u korist optuženog. Četvorica bivših komandanata OVK nalaze se u pritvoru u Hagu od novembra 2020. godine, kada je optužnica protiv njih objavljena. Odluka u njihovom slučaju doneta je nakon saslušanja 273 svjedoka i razmatranja oko 5.500 dokaza. Sudsko vijeće je utvrdilo da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići, zajedno sa drugim pojedincima iz rukovodstva OVK, težili postizanju nezavisnosti Kosova i uspostavljanju političke i institucionalne kontrole nad nezavisnim Kosovom. Prema navodima suda u Hagu, radi ostvarivanja tih ciljeva, oni su dijelili stav da određene pojedince, koje su smatrali preprekama za svoje ciljeve, treba "ciljati", "eliminisati" ili "neutralisati". Među tim pojedincima su, između ostalih, bili pripadnici ili predstavnici drugih političkih i vojnih snaga – posebno onih povezanih sa Demokratskim savezom Kosova (LDK) i Oružanim snagama Republike Kosovo (FARK) – kao i osobe za koje se smatralo da su povezane sa srpskim vlastima, te pripadnici romske i srpske zajednice. Sud je utvrdio da je taj zajednički cilj sprovođen putem ubistava, hapšenja i pritvaranja bez poštovanja zakonske procedure, kao i putem fizičkog i psihičkog zlostavljanja, zastrašivanja i upotrebe onoga što je u presudi nazvano "specijalnim ratovanjem". Sudsko vijeće je konstatovalo da su sva četvorica pružila značajan doprinos ostvarivanju zajedničkog krivičnog cilja i, na osnovu toga, utvrdilo njihovu krivičnu odgovornost po četiri tačke optužnice za ratne zločine.

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch (HRW) opisala je osuđujuću presudu četvorici bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova kao "važan korak prema osiguravanju odgovornosti za žrtve" rata na Kosovu 1998. i 1999. godine. Bivši kosovski predsjednik Hashim Thaci osuđen je na 25 godina zatvora zbog ratnih zločina. Istu je kaznu dobio i bivši predsjednik Skupštine Jakup Krasniqi. Bivši zastupnik Rexhep Selimi osuđen je na 13 godina zatvora, dok je bivši predsjednik Skupštine Kadri Veseli osuđen na 18 godina. Sva četvorica proglašena su krivima po četiri tačke optužnice za ratne zločine: proizvoljno hapšenje i pritvaranje, okrutno postupanje, mučenje i ubijanje. Oslobođeni su optužbi po šest tačaka koje su se odnosile na zločine protiv čovječnosti. "Ova presuda šalje važnu poruku žrtvama i njihovim porodicama da čak ni moćne vođe ne mogu izbjeći pravdu", izjavio je Hugh Williamson, direktor HRW-a za Evropu i Centralnu Aziju. "Nalazi suda naglašavaju da se odgovornost za teške ratne zločine mora odnositi na sve, bez obzira na njihove položaje", dodao je. Organizacija Human Rights Watch dodala je da ova presuda dolazi u trenutku kada pitanje odgovornosti za zločine počinjene tokom rata na Kosovu – uključujući one koje su počinile srpske i jugoslavenske snage, još uvijek nije riješeno. "Kao što je Human Rights Watch dokumentovao, srpske i jugoslavenske snage bile su odgovorne za raširene i sistemske zločine tokom sukoba, uključujući mučenje, ubistva, silovanja i prisilna raseljavanja", navela je organizacija. HRW je istaknuo da su se bivšem predsjedniku Srbije Slobodanu Miloševiću i sedmorici drugih visokih srpskih i jugoslavenskih zvaničnika sudilo pred Međunarodnim kaznenim sudom za bivšu Jugoslaviju. "Jedna je osoba oslobođena optužbi, a šest ih je osuđeno. Milošević je preminuo tokom suđenja. Nekoliko srpskih i jugoslavenskih dužnosnika, koje je osudio UN sud, naknadno je javno odlikovano u Srbiji, što naglašava stalnu potrebu da politički lideri u Srbiji i regiji priznaju dokumentovane činjenice o ratnim zločinima i podrže pozivanje na odgovornost za njih", poručio je HRW. Organizacija za ljudska prava takođe je napomenula da je 17 osoba – uključujući 15 Srba – pravomoćno osuđeno pred srpskim sudovima za ratne zločine počinjene na Kosovu. "Kazneni progoni u Srbiji uglavnom su bili usmjereni na visoke zvaničnike, a ne na visoke vojne i policijske zvaničnike. Ipak, niko nije pozvan na odgovornost za veliku većinu ratnih zločina. Presuda od 16. septembra trebala bi potaknuti nove napore kako bi se osigurala pravda za sve žrtve rata na Kosovu", zaključio je HRW. Četiri bivša komandanta OVK nalaze se u pritvoru u Hagu od novembra 2020. godine, kada je optužnica protiv njih objavljena. Presuda je donesena nakon svjedočenja 273 svjedoka i razmatranja približno 5.500 dokaza. Sudsko vijeće utvrdilo je da su Thaci, Veseli, Selimi i Krasniqi – zajedno s drugim osobama iz vodstva OVK – težili postizanju nezavisnosti Kosova te uspostavi političke i institucionalne kontrole nad nezavisnim Kosovom. Prema navodima haškog suda, radi ostvarenja tih ciljeva dijelili su stajalište da određene pojedince, koje su smatrali preprekama svojim ciljevima, treba "ciljati", "eliminisati" ili "neutralisati". Među tim pojedincima bili su, između ostalih, pripadnici ili predstavnici drugih političkih i vojnih snaga – naročito onih povezanih s Demokratskim savezom Kosova (LDK) i Oružanim snagama Republike Kosovo (FARK) – kao i osobe za koje se smatralo da su povezane sa srpskim vlastima te pripadnici romske i srpske zajednice. Sud je utvrdio da se taj zajednički cilj nastojao postići ubistvima, hapšenjima i pritvaranjima bez odgovarajućeg pravnog postupka, kao i fizičkim i psihičkim zlostavljanjem, zastrašivanjem te primjenom onoga što se u presudi naziva "specijalnim ratovanjem". Sudsko vijeće navelo je da su sva četvorica dala značajan doprinos ostvarenju zajedničke zločinačke namjere te ih je na temelju toga proglasilo kazneno odgovornima po četiri tačke optužnice za ratne zločine. Advokatski timovi odbrane najavili su žalbu na presudu, a taj bi proces, prema njihovim procjenama, mogao potrajati godinama.

Oko 1,1 tonu droge zaplijenjeno je na području sarajevske opštine Ilijaš, saopšteno je u četvrtak iz Granične polciije Bosne i Hercegovine. U akciji Granična policija BiH i Uprava za indirektno oporezivanje uhapšena je jedna osoba. Tržišna vrijednost oduzete droge, prema Graničnoj polciji, procjenjuje se na pet miliona eura. "Riječ je o iznimno opasnom sintetičkom katinonu, koji je zamjena za kokain i ekstazi. Na uličnom tržištu BiH i regije ovakvi sintetički stimulansi prodaju se po cijeni od 20 do 30 eura po gramu. Uzevši u obzir da se radi o 1,1 tonu droge, kada se ona razbije na pojedinačne ulične doze i grame, njena ukupna vrijednost na ulici doseže između 25 miliona i 33 milona eura", navodi se. Osim droge policija je privremeno oduzela dokazne materijale - specijalne maske za lice koje se koriste prilikom hemijske sinteze i proizvodnje ilegalnih supstanci, vatreno oružje, mobilne telefone, pečate i poslovnu dokumentaciju pravnih lica. Policijska akcija je izvedena pod nadzorom Tužilaštva BIH i po naredbi Suda BiH.

Rusija je u četvrtak nastavila svoje raketne i napade dronovima na Kijev, Odesu i druge ukrajinske gradove, nekoliko sati pošto je američki Kongres usvojio paket sankcija za koji pristalice kažu da će povećati pritisak na Moskvu i zemlje koje pomažu u finansiranju njenog rata protiv Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je "simbolično" što je Predstavnički dom SAD usvojio predlog Zakon Lindsi O. Grem o sankcijama Rusiji i Iranu dok Rusija napada Ukrajinu balističkim raketama i dronovima na Ukrajinu. On je rekao je da je u ruskim napadima pogođena civilna i energetska infrastruktura u osam regiona, oštetivši kuće u Kijevu i Odesi i povredivši više od 10 ljudi, uključujući decu. "Predlog zakon Lindsi Grem, zajedno sa drugim snažnim sankcijama naših partnera protiv izvora ovog rata – protiv Rusije – izuzetno je moćno sredstvo koje može zaustaviti ovaj teroristički rat i dovesti Rusiju do tačke u kojoj mora da sklopi mir", napisao je Zelenski na X. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha pozdravio je usvajanje predloga zakona o sankcijama Rusiji, navodeći da je to snažan odgovor na kontinuirane napade Moskve na Ukrajinu. Sibiha je pozvao na dalje sankcije, uključujući potpuni embargo, ograničenja ruske takozvane flote u senci i sankcije za blokiranje njenog vojno-industrijskog kompleksa. "Možemo zaustaviti Putina tako što ćemo ga lišiti resursa za nastavak ovog rata", naveo je Sibiha na X. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je 18 ljudi, uključujući decu, povređeno u glavnom gradu, dok je novi napad dronom izazvao požar u administrativnoj zgradi. Regionalne vlasti saopštile su da je u ruskom noćnom napadu na Odesu povređeno šest ljudi, uključujući dvoje dece, kao i da su oštećene stambene zgrade, privatna kuća i infrastruktura. Zaporožje, na jugoistoku Ukrajine, bilo je meta ruskog raketnog napada u kojem su povređene tri osobe i oštećeni industrijski objekti, navode regionalne vlasti. S druge strane, ruski zvaničnici su izvestili da je ukrajinski napad dronom oštetio rafineriju nafte u ruskom gradu Jaroslavlju. Vlasti u ruskom Krasnodarskom kraju saopštile su da su ostaci drona izazvali požar u rafineriji nafte, koji je brzo ugašen. Nije bilo izveštaja o povređenima. Rafinerija, koja se nalazi oko 250 kilometara severoistočno od Moskve, ranije je bila meta ukrajinskih dronova i obustavila je preradu u dve od svoje tri jedinice za destilaciju sirove nafte posle napada u avgustu. Zelenski je potvrdio napad na rafineriju nafte u Jaroslavlju, dodajući da je ukrajinska Služba bezbednosti izvela napad na vojni aerodrom u Rostovu, na jugu Rusije blizu ukrajinske granice, oštetivši tri aviona i tri helikoptera. Napadi na energetska postrojenja u Rusiji i Ukrajini usledili su pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) ranije ove nedelje objavio energetsko primirje između dve zemlje, mada nijedna strana nije potvrdila takav sporazum. Tramp je ranije takođe pozvao Zelenskog da prestane da napada rusku dizel infrastrukturu, okrivljujući napade za nestašicu dizela koja "šteti svetu". Izvor: Reuters

Deo kompleksa Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX) u Prištini zahvatio je požar kasno u sredu pošto su ga demonstranti napali pirotehničkim sredstvima tokom protesta zbog zatvorskih kazni koje je bivšim liderima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) izrekao Specijalni sud u Hagu, saopštila je policija. Stotine ljudi okupile su se u glavnom gradu još u sredu ujutru kako bi na ekranu pratile izcricanje presuda Hašimu Tačiju (Hashim THaci), Jakupu Krasnićiju (Krasniqi), Kadriju Veseljiju (Veseli) i Redžepu Selimiju (Rexhep Selimi). Sudsko veće ih je proglasilo krivim za ratne zločine i osudilo Tačija i Krasnićija na po 25 godina zatvora, dok je Veselji dobio 18, a Seljimi 13. Građani nezadovoljni presudom dva puta su protestovali u blizini objekta EULEX-a. Policija je saopštila da su oko 22.30 pojedini demonstranti, koji su protestovali blizu zgrade Vlade Kosova, ponovo krenuli ka bazi EULEX-a na putu Priština-Kosovo Polje. Oni su blokirali put blizu ulaza u kompleks EULEX-a i počeli da bacaju razne predmete, "tvrde predmete i pirotehnička sredstva, usled čega je jedan deo objekta zahvatio manji požar", navodi se u saopštenju policije. Policija je saopštila da je požar odmah ugašen i da nije bilo povređenih. EULEX ima ulogu podrške Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu kojima pruža logističku i operativnu podršku, dok je Evropska unija njihov glavni finansijer. Protest je završen ubrzo posle ponoći i protekao je bez većih incidenata ili povređenih, saopštila je policija. "Policijski službenici su u kontinuitetu razgovarali s demonstrantima i pozivali ih da protestuju mirno, da ne bacaju predmete i opasna sredstva na državne objekte", navodi se u saopštenju. Policija je saopštila da će nastaviti svoje prisustvo i patrole na terenu kako bi garantovala ustavni red i javnu bezbednost širom zemlje. Sjedinjene Američke Države i druge zemlje pozvale su na poštovanje odluke suda. Zatvorske kazne bivšim vođama OVK, koji će se verovatno žaliti Apelacionom sudu, oštro su kritikovane na Kosovu, gde se smatraju nacionalnim herojima. Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) rekao je da je presuda neprihvatljiva nepravda. "Iako je presuda možda formalno izrečena u ime naroda Kosova, ova prazna formula ne sme da se meša s voljom naroda", naveo je Kurti u saopštenju. Specijalni sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali se sastoji od međunarodnih sudija i tužilaca. Sud je nepopularan na Kosovu i zbog njega su organizovani protesti otkako su četvorica bivših vođa OVK uhapšena 2020.

Američki Kongres je u sredu usvojio sveobuhvatni predlog zakona usmeren na Rusiju i Iran, s paketom sankcija za koji pristalice kažu da će povećati pritisak na Moskvu i zemlje koje pomažu u finansiranju rata protiv Ukrajine. Predstavnički dom je usvojio Zakon Lindsi O. Grem o sankcijama Rusiji i Iranu (Lindsey O. Graham Sanctioning Russia and Iran Act of 2026 ) sa 262 glasa za i 159 protiv. Ta zakon su bila 203 republikanca, 58 demokrata i jedan nezavisan, dok je protiv bilo sedam republikanaca i 152 demokrate. Predlog zakona je već usvojen u Senatu sa 86 glasova za i 11 protiv prošlog meseca. Ime je dobio po pokojnom republikanskom senatoru Lindziju Gremu iz Južne Karoline, koji je proveo više od godinu dana radeći na dvostranačkoj podršci za zakon pre svoje iznenadne smrti u julu. Očekuje se da će ga Tramp potpisati. Predlog zakon je usmeren na ruske zvaničnike, finansijske institucije, energetski sektor i takozvanu flotu tankera u senci te zemlje. Takođe daje Trampu ovlašćenje da uvede carine do 100 odsto glavnim kupcima ruske nafte i gasa i zemljama koje pomažu Moskvi da izbegne sankcije. Ova mera takođe proširuje američke sankcije Iranu. To je i prvi veliki zakon s podrškom obe partije koji podržava Ukrajinu od paketa hitne pomoći usvojenog u aprilu 2024. Carine dele demokratePut predloga zakona kroz Predstavnički dom bio je komplikovan usled protivljenja demokrata koji su se uglavnom fokusirali na dodatna carinska ovlašćenja data Trampu. Vođa manjine u Predstavničkom domu Hakim Džefris (Hakeem Jeffries) je rekao da podržava pritisak na Rusiju, ali da ne može da podrži, kako je rekao, nova široka predsednička ovlašćenja po pitanju carina. Vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma Gregori Miks (Gregory Meeks) takođe je rekao da je posvećen zaustavljanju rata Rusije protiv Ukrajine, ali da se protivi carinskim odredbama zakona. Miks je rekao da Tramp već ima značajna ovlašćenja da sankcioniše Moskvu i da je zakon trebalo da uključi jače zahteve za administraciju da ih koristi. Ipak, 58 demokrata je glasalo za zakon, što odražava kontinuiranu podršku mnogih poslanika nametanju dodatnih ekonomskih troškova Rusiji. Kritičari su takođe izrazili zabrinutost da bi carinska ovlašćenja mogla uticati na američke partnere i saveznike, uključujući evropske zemlje koje nastavljaju da uvoze ruske energente. Međutim, evropski zvaničnici koji su se oglasili posle glasanja nisu izneli taj argument o protivljenju Evrope zakonu. Hanes Hanso (Hannes), ambasador Estonije u Sjedinjenim Državama, rekao je za RSE u sredu da Talin podržava snažne sankcije protiv Rusije i da želi da se one brzo sprovedu. "Podržavamo što jače sankcije Rusiji", rekao je Hanso. "Ona je agresor, tako da ovo sada omogućava veoma čvrste, snažne i sveobuhvatne sankcije". Hanso je priznao da zakon nije savršen, ali je rekao da je prioritet stupanje na snagu novih sankcija. "Što pre možemo da sprovedemo te sankcije protiv Rusije, to bolje", rekao je on. EU ima opsežne sankcije protiv Rusije, dok su evropske vlade nastavile da pozivaju na pritisak na Moskvu zbog rata protiv Ukrajine. Za kopredsednicu Kongresnog ukrajinskog kokusa Marsi Kaptur (Marcy), fokus se sada pomera s kongresnih akcija na to kako Trampova administracija koristi nova ovlašćenja. "Pažljivo ćemo pratiti administraciju i videti šta će uraditi s ovim novim ovlašćenjima koja su joj data", rekla je Kaptur za RSE. 'Imamo vaš broj'Pristalice zakona kažu da su njegove odredbe o carinama namenjene zemljama čije kupovine ruskih energenata pomažu u finansiranju rata. Demokratski senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal), koautor zakona, uputio je oštru poruku Kremlju posle glasanja. "Vladimire Putinu, imamo vaš broj", rekao je Blumental. On je upozorio Kinu i Indiju da bi ih nastavak kupovine ruske nafte i gasa mogao izložiti novim merama SAD. "Kina i Indija, bolje da se sredite, kupujte naftu i gas negde drugde", rekao je on. Blumental je rekao da je zakon namenjen povećanju pritiska na Moskvu i primoravanju Putina na pregovore, naglašavajući da same sankcije neće biti dovoljne. "Popuštanje nije strategija", rekao je on, dodajući da će Kongres morati da nastavi da pruža Ukrajini vojnu, ekonomsku i političku podršku. Vodeća demokratska senatorka u Odboru za spoljne odnose Senata Senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) rekla je da mera šalje "nepogrešivu, dvostranačku poruku" Putinu. "Svaki dolar koji Rusija zaradi kroz ilegalnu prodaju energenata je još jedan dolar koji Putin može da iskoristi za kupovinu dronova, raketa i oružja za ubijanje nevinih Ukrajinaca", rekla je Šahin. Ona je pozvala Trampa da potpiše zakon i iskoristi nova ovlašćenja da izvrši pritisak na Putina da "smisleno" pregovara o okončanju rata. Republikanska senatorka Kejti Brit (Katie Britt) rekla je da će mera takođe smatrati Iran odgovornim za, kako je rekla, "47 godina terora". Predlogom zakon dr produžava Zakon o sankcijama Iranu za pet godina usmeren na iranski energetski i sektor naoružanja. Počast GremuGlasanje je takođe bila kulminacija kampanje koju je vodio Grem, koji je sarađivao s Blumentalom i drugim senatorima na sastavljanju dvostranačke podrške za zakon. Grem je postigao sporazum s Trampovom administracijom neposredno pre svoje smrti, što je pomoglo da se otvori put za glasanje u Senatu. "Ovo mnogo znači meni i mnogo je značilo Lindziju", rekla je njegova sestra, senatorka Darlin Grejam (Darline Graham) posle glasanja u Predstavničkom domu. Koautor predloga zakona u Predstavničkom domu i dugogodišnji pristalica Ukrajine Steni Hojer (Steny Hoyer) rekao je da glasanje pokazuje obnovljenu posvećenost Kongresa Kijevu. "Danas smo preduzeli korak da ispunimo naše obećanje Ukrajini da ćemo podržati njen suverenitet i njenu demokratiju", rekao je Hojer. On je povezao je sadašnji rat Rusije s međunarodnim odgovorom na aneksiju Krima 2014. "Nema više stajanja po strani i racionalizacije vašeg ponašanja, nema više dozvoljavanja da Ukrajinci budu ubijani svake noći, nema više krađe istočne Ukrajine i Krima", rekao je Hojer. Hojer je takođe rekao da Ukrajina treba da bude slobodna da sama određuje svoje bezbednosne aranžmane, uključujući i to da li će se pridružiti NATO-u. On je rekao da glasanje u Predstavničkom domu ne treba smatrati krajem podrške Kijevu u Kongresu, dodajući da on i drugi kongresmeni planiraju da traže dodatne zakone o oružju i vojnom materijalu. "Bitka za Ukrajinu nije završena i moramo biti verni akcijama koje smo preduzeli u Kongresu", rekao je on. U Kijevu je usvajanje zakona pozdravljeno kao značajan korak u jačanju pritiska na Moskvu. Otpravnik poslova Ukrajine u Vašingtonu Denis Senik zahvalio je članovima Kongresa na, kako je rekao, "snažnom koraku", rekavši da će zakon podići moral miliona Ukrajinaca koji se bore za slobodu i mir.

Nakon iznošenja presude pred Specijalizovanim vijećima u Hagu, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da presudom četvorici bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nisu obuhvaćeni svi zločini nad Srbima i da će konačnu presudu da donese Kosovo. "Čak i da bude potvrđena presuda, u šta mi je teško da poverujem, imate treći stepen Ustavni sud takozvanog Kosova, koji može da vrati na prvobitno odlučivanje ako nađe za shodno da je neko pravo Hašimu Tačiju ili bilo kojem od osuđenih u prvostepenom ili drugostepenom postupku provedeno," rekao je Vučić. Bivši predsjednik Kosova Hašim Tači osuđen je na 25 godina zatvora po četiri tačke optužnice za ratne zločine, bivši predsjednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići je također osuđen na 25 godina zatvora, dok je također bivši predsjednik Skupštine Kosova Kadri Veseli osuđen na 18, a bivši poslanik Redžep Selimi na 13 godina zatvora. Četvorica bivših komandanata OVK proglašena su krivično odgovornim za ratne zločine koji uključuju nezakonito ili proizvoljno pritvaranje, okrutno postupanje, mučenje i nezakonito ubistvo. Tokom izricanja presude u Hagu, pretresno vijeće je odbacilo optužbe Specijalizovanog tužilaštva za zločine protiv čovječnosti. Vučić je ocijenio da sud, Specijalizovana vijeća Kosova u Hagu koja čine međunarodne sudije, nije utvrdio sumnje o postojanju široko rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo, jer nije "hteo da uruši kredibilitet Oslobodilačke vojske Kosova." "Sud se nije bavio legitimitetom tzv. OVK i njenim ciljem da se izbori za nezavisno Kosovo što je samo po sebi zločin bez presedana," rekao je Vučić i dodao da nisu "obuhvaćeni zločini protiv srpskog i nealbanskog stanovništva." Rekao je i da ne treba da bude euforije zbog izricanje prvostepenih osuđujućih presuda. Timovi odbrane bivših komandanata OVK najavili su da će uložiti žalbu na osuđujuće presude koje je izreklo pretresno vijeće Specijalizovanih vijeća Kosova u Hagu. Naredni korak je Apelacioni sud, a nakon toga treća instanca je Ustavni sud. Svi sudovi se nalaze u Hagu i imaju međunarodne sudije. Prema Pravilniku o postupku i dokazima, strane koje se žale na odluku suda ili kaznu, ili na oboje, moraju podnijeti ono što se naziva podnesak o najavi žalbe, u kojem se navode razlozi za žalbu, u roku od 30 dana od izricanja presude. U obraćanju medijima Vučić je rekao i da je sa razlogom zakazao konferenciju navečer da bi sačekao izjašnjavanja "svih" i da se vidi sa koliko se "licemjerja Srbija suočava." Zatim je pročitao reakcije drugih na odluku sudskog vijeća, koja su uključivala i predsjednika vlade Albanije Edija Ramu koji je, kako Vučić rekao presudu nazvao sramnom." "Zamislite da sam to ja uradio?", rekao je Vučić i dodao "zamislite koliko bi rasprava bilo u Evropskom parlamentu ili hrvatskom ili bosanskohercegovačkom?" Čitajući komentare drugih državnika u kojima kritikuju presudu, između ostalog i premijera Kosova Albina Kurtija, Vučić je pitao da li će sada njima "zaustaviti evropske integracije pošto psuju po presudi." Njegovi komentari dolaze nekoliko dana nakon rasprave u Evropskom parlamentu u kojem je bilo govora o sahrani osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u Beogradu i pozivima da EU zauzme oštriji stav prema Srbiji i da se razmotri da treba nastaviti pristupne pregovore s tom zemljom. Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, kojeg je Haški tribunal osudio za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, preminuo u Hagu 27. avgusta, tokom izdržavanja doživotne zatvorske kazne. Sahranjen je 7. septembra u Beogradu uz vojne i državne počasti. Učešće predstavnika Vlade Srbije na sahrani osudio je najviši vrh EU, izrazivši šokiranost prizorima iz Beograda na dan sahrane.

Američki kongresmeni i vanjskopolitički analitičari izrazili su zabrinutost zbog predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji tokom briefinga održanog 16. septembra u američkom Kongresu, upozoravajući na rizike po integritet izbornog procesa i rastući utjecaj Rusije, Kine i Irana u zemlji. Skup je organizirao Kongresni kokus za borbu protiv kleptokratije, kojim predsjedava kongresmen Joe Wilson, povodom izbora raspisanih za 25. oktobar. Sudjelovali su analitičari Ivana Stradner iz Foundation for Defense of Democracies, Reuf Bajrović iz U.S.-Europe Alliance i Luke Coffey iz Hudson Institute. Otvarajući briefing, Wilson je rekao da je zabrinut da predstojeći izbori neće biti slobodni i pošteni. "Postoje snažne naznake da Rusija i sigurnosni aparat pod kontrolom Aleksandra Vučića koriste sve trikove kako bi namjestili ove izbore", rekao je Wilson, navodeći manipulacije biračkim spiskovima, propagandu i korištenje državnih resursa za političke svrhe. Govoreći o stanju demokratije u Srbiji, Ivana Stradner ocijenila je da će izbori predstavljati test sposobnosti građana da slobodno odlučuju o svojoj budućnosti. "Integritet ovih izbora bit će test da li srpski narod može slobodno odrediti svoju budućnost bez pritisaka, zastrašivanja ili stranog miješanja", rekla je Stradner. Ona je optužila vlast predsjednika Aleksandra Vučića za sistematsko slabljenje demokratskih institucija, kontrolu medija i korištenje nadzornih tehnologija protiv političkih protivnika, navodeći da Srbija istovremeno produbljuje veze s Rusijom, Kinom i Iranom. Stradner je pozvala Washington da uvede sankcije i vizna ograničenja prema osobama koje su odgovorne za korupciju, političko nasilje i podrivanje demokratskih institucija te da pojača pritisak na Srbiju zbog saradnje sa američkim geopolitičkim protivnicima. Reuf Bajrović kritizirao je dugogodišnju zapadnu politiku prema Zapadnom Balkanu, tvrdeći da je favoriziranje većih država regiona nauštrb susjeda proizvelo dodatnu nestabilnost. "Moj osnovni argument je jednostavan: popuštanje regionalnim teškašima na račun susjednih demokratija ne obuzdava nestabilnost, nego je subvencionira", rekao je Bajrović. Govoreći o BiH, kazao je da su lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik i predsjednik Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović sarađivali u pokušajima blokiranja uvođenja tehnologija za zaštitu integriteta izbora. "Vrlo su uspješni u zajedničkom djelovanju kada je riječ o blokiranju osnovnih tehnologija za integritet izbora", rekao je Bajrović. Pozvao je američke vlasti da odbace praksu donošenja odluka o BiH, Crnoj Gori, Kosovu i Sjevernoj Makedoniji bez punog uključivanja tih država. Luke Coffey iz Hudson Institute izjavio je da je stabilnost Zapadnog Balkana važna za američke interese jer je povezana sa sigurnošću i ekonomskim prosperitetom Europe, najvećeg trgovinskog i investicijskog partnera Sjedinjenih Država. On je ocijenio da Srbija ostaje "glavno rusko uporište na Balkanu" te da je Beograd i dalje čvrsto vezan za Moskvu. "Predsjednik Vučić mora se posmatrati onakav kakav jeste, a ne onakav kakvim bismo željeli da bude", rekao je Coffey, upozoravajući da Zapad mora imati realističan pristup Srbiji. U najavi događaja organizatori su naveli da će briefing razmatrati mogućnost manipulacije predstojećim izborima u Srbiji, djelovanje studentskog pokreta protiv korupcije te posljedice izbora po utjecaj Rusije, Kine i Irana u regionu. Vanredni izbori u Srbiji zakazani su za 25. oktobar. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je 9. septembra ukaze o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju vanrednih izbora. To će biti 15. po redu od uvođenja višestranačja, a 11. vanredni.

Sjedinjene Američke Države saopštile su da poštuju presudu Specijalizovanih vijeća protiv Hašima Tačija, Kadrija Veselija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Selimija i pozvale sve strane da prihvate odluku suda. "Poštujemo današnju presudu Specijalizovanih vijeća Kosova", rekao je glasnogovornik američkog State Departmenta za Radio Slobodna Evropa. State Department je naveo da SAD podržavaju pravdu za sve žrtve i njihove porodice te je ponovio podršku odgovornosti, pravičnom postupku i vladavini prava. Vašington je takođe pozvao na izbjegavanje zapaljive retorike nakon objavljivanja presude. "Pozivamo sve strane da poštuju odluku suda, izbjegavaju zapaljivu retoriku i nastave raditi na mirnoj i demokratskoj budućnosti", rekao je portparol State Departmenta. Specijalni sud u Hagu proglasio je krivim četiri bivša lidera Oslobodilačke vojske Kosova po četiri tačke optužnice za ratne zločine, dok ih je oslobodio optužbi za zločine protiv čovječnosti. Hašim Tači i Jakup Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, dok je Kadri Veseli osuđen na 18, a Redžep Selimi na 13 godina. Presuda je prvostepena, a advokati odbrane su najavili da će se žaliti. Za najnovije informacije iz Haga pratite blog uživo Radija Slobodna Evropa.

Specijalni američki izaslanik Džon Koul objavio je u sredu da je 25 ljudi pušteno iz beloruskih zatvora u zamenu za ukidanje američkih sankcija dvema beloruskim kompanijama posle razgovora s dugogodišnjim autoritarnim liderom te zemlje Aleksandrom Lukašenkom. "25 zatvorenika je danas slobodno", napisao je Koul na X. "Dogovorili smo privremeni sporazum i kao znak dobre volje Belorusija će osloboditi 25 ljudi, a zauzvrat će Sjedinjene Države ukinuti sankcije dvema kompanijama", dodao je u izjavi novinarima u beloruskoj prestonici Minsku. Američki izaslanik pregovara s Lukašenkom od prošle godine i razgovori su doveli do oslobađanja oko 500 ljudi u zamenu za ublažavanje sankcija Vašingtona Belorusiji. U poslednjem takvom naporu, SAD će ukinuti sankcije beloruskom proizvođaču boja Lakokrasku i grupi iz šumarskog sektora Belesbumprom, rekao je Koul državnoj novinskoj agenciji BelTA. SAD i Evropska unija uvele su velike sankcije Lukašenku i njegovoj vladi posle predsedničkih izbora 2020. godine, na kojima je Lukašenko, na vlasti od 1994. godine, proglasio pobedu. Dalja ograničenja su uvedena 2022. godine pošto je Minsk dozvolio Moskvi da koristi belorusku teritoriju za pokretanje invazije na Ukrajinu. "Nastavićemo da poboljšavamo odnose SAD i Belorusije i radimo na tome da obezbedimo oslobađanje još ljudi u vrlo bliskoj budućnosti", napisao je na X, nakon što je ranije rekao BelTA da će se "dodatno ublažavanje sankcija" nastaviti da se odobrava u zamenu. Posle poslednje runde diplomatije, liderka beloruske opozicije u egzilu Svjatlana Tihanovskaja napisala je na X da je "srećna zbog svake osobe koja se danas konačno našla slobodna" i "zbog njihovih porodica i voljenih koji su čekali ovaj dan". "Svaka osoba koja je oslobođena je pobeda. Dakle, današnje oslobađanje je još jedan humanitarni rezultat", navela je ona, dodajući, međutim, da je "to daleko od kraja ovog procesa", pošto su stotine i dalje iza rešetaka u Belorusiji. Prema ranijim procenama grupe za ljudska prava Vjasna, koja prati hapšenja i koja je zabranjena u Belorusiji, ta zemlja i dalje drži u zatvorima više od 900 političkih zatvorenika, iako je Vašington pregovarao o oslobađanju stotina pritvorenika počev od 2025. Dok su beloruski opozicionari uglavnom pozdravile napore SAD da obezbede oslobađanje zatvorenika, stručnjaci kažu da Lukašenko koristi to pitanje da "legitimiše" svoju vladavinu na međunarodnom nivou i hapsi više ljudi kako bi zamenio one koji su oslobođeni, što je beloruski lider negirao tokom razgovora s Koulom u Minsku. "Za Lukašenka je najvažnije... jačanje njegovog političkog delovanja", rekao je Vadim Možejko, direktor Instituta Košćuško sa sedištem u Krakovu, za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE), dodajući da je to "posebno važno s obzirom na nedostatak njegovog legitimiteta u zemlji". Možejko je istakao da je "značajan deo onih koji su pušteni na silu deportovan iz Belorusije", što je opisao kao "još jedan oblik represije". Izveštaj stručnjaka UN objavljen u utorak navodi da "beloruske vlasti koriste krivičnopravni sistem zemlje kao instrument represije, sistematski targetirajući i progoneći pojedince za koje se smatra da se protive vladi". "Policajci u civilu rutinski pritvaraju pojedince koje označavaju kao kritičare vlade bez naloga, izlažući ih batinama i stresnim položajima, uskraćuju pristup advokatima i primoravaju ih da snimaju ponižavajuće video zapise 'kajanja' pod pritiskom i pretnjama njihovim porodicama", dodaje se u izveštaju. Nakon što je Koul objavio sliku ljudi oslobođenih 16. septembra, Beloruski servis RSE identifikovao je među njima nekoliko istaknutih ličnosti koje su uhapšene tokom suzbijanja antivladinih protesta i u godinama koje su usledile. Među njima je bila Ljudmila Čekina, generalna direktorka popularnog beloruskog novinskog portala Tut.by, koji je zatvoren usled pritiska vlasti 2021. godine. Osuđena je na 12 godina zatvora po raznim optužbama, uključujući "nanošenje štete nacionalnoj bezbednosti Republike Belorusije". Pavel Belavus, poznati umetnički menadžer i osnivač popularne prodavnice koja prodaje beloruske nacionalne simbole, takođe je pušten na slobodu. On je bio osuđen na 13 godina zatvora zbog veleizdaje i drugih optužbi. Izvor: Reuters

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) izjavila je u sredu da je bila "zgrožena snimcima" sa sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu prošle nedelje Fon der Lajen je u govoru o Stanju Evropske unije u Evropskom parlamentu rekla da je bivši komandant Vojske Republike Srpske "počinio jedne od najstrašnijih zločina protiv čovečnosti". Govoreći o kandidatima za članstvo u EU – Ukrajini, Moldaviji i zemljama Zapadnog Balkana – ona je rekla da su sve te zemlje "blizu naše Unije" "I upravo zato što je njihova budućnost u našoj Uniji, uskoro ćemo predložiti mape puta za kandidate koji su najdalje odmakli u procesu", rekla je Fon der Lajen. Navodeći da će proces proširenja EU i dalje počivati na zaslugama, ona je istakla "poštovanje naših vrednosti nije predmet pregovora". "Bila sam zgrožena snimcima sa sahrane Ratka Mladića u Beogradu prošle nedelje", dodala je u tom kontekstu šefica Komisije, uz poruku "veličanju ratnih zločinaca jednostavno nema mesta u Evropskoj uniji". Mladić, osuđen na Haškom tribunalu za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, sahranjen je 7. septembra u Beogradu uz vojne i državne počasti. Sahrana Mladića bila je i u utorak predmet rasprave u Evropskom parlamentu uz pozive da EU zauzme oštriji stav prema Srbiji i da se razmotri da treba nastaviti pristupne pregovore s tom zemljom.

Državljanin Bosne i Hercegovine Miran Kostić optužen je u SAD zato što je pri pokušaju da dobije američko državljanstvo lagao o zlostavljanju koje je naredio ili u kome je učestvovao tokom ratova 90-ih, i propustio je da prijavi optužbe podignute protiv njega u Bosni i Hercegovini za ratne zločine, saopštila je u utorak Uprava za imigraciju i carinu SAD (ICE). U saopštenju se navodi da je istraga koju su sproveli Istražna služba za unutrašnju bezbednost (HSI) pri ICE-u i Federalni istražni biro (FBI) dovela do podizanja optužnice protiv 66-godišnjeg Kostića iz Bojzija u saveznoj državi Ajdaho, koji je bio visoki zvaničnik samoproglašene Autonomne pokrajine Zapadna Bosna. Kostić se tereti za pokušaj prevare pri naturalizaciji i davanje materijalno lažnih izjava agentima zaduženim za sprovođenje zakona, navodi se u saopštenju i da mu, ako bude osuđen, preti maksimalna kazna od 10 godina zatvora za svaku tačku optužnice za pokušaj prevare pri naturalizaciji, kao i pet godina zatvora po tački optužnice za davanje lažnih izjava. Kostić je u julu već optužen pred federalnom velikom porotom u Ajdahu za laganje prilikom pokušaja dobijanja američkog državljanstva tako što nije otkrio svoju ulogu u zlostavljanju zatvorenika tokom rata 90-ih u BiH. "U svojim zahtevima za sticanje američkog državljanstva i razgovorima sa FBI-jem i Službom za državljanstvo i imigraciju SAD, on je više puta lagao o zlostavljanju koje je naredio ili u kome je učestvovao, i propustio je da prijavi optužbe podignute protiv njega u Bosni i Hercegovini za ratne zločine", navodi se u saopštenju ICE-a. Prema sudskim dokumentima, Kostić je bio visoki funkcioner u takozvanoj Autonomnoj pokrajini Zapadna Bosna. "U toj ulozi on je tukao zatvorenike pištoljem, drvenim štapovima, kocima i pesnicama, i šutirao ih, usled čega su gubili svest. On je, prema dokumentima, primoravao zatvorenike da tuku jedni druge, a takođe je naređivao drugim pripadnicima Autonomne pokrajine Zapadna Bosna da tuku zatvorenike", navodi se u saopštenju.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je da su prizori sa sahrane Ratka Mladića, međunarodno osuđenog za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, bili izuzetno uznemirujući. Posebno je pomenula učešće ministara iz Vlade Srbije, kao i političara iz Republike Srpske, koji su, prema njenim rečima, "odavali počast ratnom zločincu". "Biti prijatelj Srbije znači biti iskren prema Srbiji. Možemo se ne slagati oko politike. Možemo voditi teške razgovore o reformama i evropskom putu Srbije. Ali ne možemo pregovarati o dostojanstvu žrtava genocida i ratnih zločina", poručila je Kos na vanrednoj raspravi u Evropskom parlamentu, posvećenoj sahrani Ratka Mladića i glorifikaciji ratnih zločinaca. "Evropa nikada neće tražiti od Srbije da se odrekne svog identiteta ili istorije. Ali Evropa će tražiti od Srbije da se iskreno suoči sa svojom istorijom, uključujući i njena najmračnija poglavlja", navela je evrokomesarka. Ona je, u ime Evropske komisije, pozvala vlasti Srbije, kao i sve aktere u regionu, da doprinesu pomirenju i dobrim susedskim odnosima. Kos je pozvala da se prestane sa korišćenjem prošlosti kao prepreke budućnosti. Tokom rasprave je istakla da prizori iz Beograda na dan sahrane Ratka Mladića ne predstavljaju srpsko društvo u celini. Navela je da je dobila pisma građana Srbije koji su odbacili veličanje ratnih zločinaca. "Takva Srbija zaslužuje da bude saslušana, takva Srbija zaslužuje podršku i takva Srbija ima svoje mesto u Evropi", ocenila je Kos, izrazivši spremnost Evropske komisije da pomogne Srbiji na njenom evropskom putu. Štir traži oštriji odnos EU prema vlastima u SrbijiTokom debate je Ivo Davor Štir, zastupnik Evropske narodne stranke (EPP), najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu, kojoj je Srpska napredna stranka (SNS) pridruženi član, poručio je da je na građanima Srbije da odluče kakvu zemlju žele, ali da je na evropskoj strani da odluči kako će se prema tome postaviti. "Nemamo iluzije da će proraditi svest onih koji su i devedesetih bili inertni, ali zato mi u parlamentu moramo biti još glasniji i reći da je dosadašnja politika EU bila mlaka i neučinkovita. Trebamo jasno poručiti i odlučiti da nema mesta u evropskoj porodici za one koji veličaju Ratka Mladića, a ne treba biti ni evropskog novca za one koji se ne žele distancirati od politike Slobodana Miloševića", poručio je Štir. Ocenivši da srpski građani imaju pravo na evropsku perspektivu i da niko ne želi da se ta perspektiva "pokopa zbog Mladića", zastupnik EPP-a ocenio je da je bila velika greška gledati kroz prste onima koji slave Mladića. "Njegove žrtve su zaslužile našu solidarnost, ali i to da EU povuče sve potrebne poteze", podvukao je Štir. Picula: EU da razmotri da li nastaviti pregovore sa SrbijomIzvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu, zastupnik Tonino Picula, ocenio je da ispraćaj ratnog zločinca ne govori samo o potpuno neprihvatljivom odnosu prema nedavnoj i tragičnoj prošlosti, već i o tome u kom pravcu vlast danas usmerava Srbiju. "Vučić je jednog ratnog zločinca ispratio s državnim počastima, a s drugim, Šešeljem, dogovorio predizborni savez. Mi se u Evropskoj uniji kontinuirano borimo protiv lažnih vesti i dezinformacija, ali moramo se boriti i protiv istorijskog revizionizma i relativizacije zločina", rekao je Picula. "Ako već srpska vlast programirano luta, Evropska unija treba prestati lutati u odnosu prema takvoj vlasti. Ne sme se izolovati od činjenica koje jasno govore da Vučićevoj Srbiji nije mesto u Evropskoj uniji", dodao je on. Picula je takođe postavio, kako je naveo, opravdano pitanje da li Evropska unija uopšte treba da nastavi pregovore sa Srbijom dok ima ovakvu vlast. Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, kojeg je Haški tribunal osudio za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, preminuo u Hagu 27. avgusta, tokom izdržavanja doživotne zatvorske kazne. Sahranjen je 7. septembra u Beogradu uz vojne i državne počasti. Komemoraciju, opelo i sahranu u Beogradu pratila su upozorenja iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država o neprihvatljivosti veličanja osuđenih ratnih zločinaca. Učešće predstavnika Vlade Srbije na sahrani osudio je najviši vrh EU, izrazivši šokiranost prizorima iz Beograda na dan sahrane.