Peter Sorensen, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog između Kosova i Srbije, sastao se 16. januara sa direktorom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petrom Petkovićem sa kojim je razgovarao o mogućnostima za unapređenje dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Kako je saopštila Kancelarija Vlade za Kosovo, Petković je Sorensenu "preneo jasnu poruku" da je za svaki opipljiv napredak u dijalogu "neophodno da se krene sa konkretnim koracima za formiranje" Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i razgovorima o nacrtu statuta Zajednice. Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom jedna je od tačaka Ohridskog sporazuma, sa kojim su se 2023. u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije saglasili i Srbija i Kosovo. Nijedna ni druga strana ga ne sprovode. Sporazum od 11 članova, između ostalog, predviđa određeni nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznanje državnih simbola, kao i da Srbija ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Takođe se zahteva od Prištine i Beograda da provedu sve ranije dogovore postignute tokom 15 godina dijaloga. Sorensen je prethodno boravio u Prištini, gde se sastao sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i premijerom u ostavci Aljbinom (Albin) Kurtijem. Uoči sastanka sa Osmani 14. januara, Sorensen je izjavio "da ima veliku nadu da će 2026. doneti ono što nije donela 2025". On je rekao da će se sastanak na najvišem nivou između Kosova i Srbije "održati u odgovarajuće vreme" i da očekuje da će se, kada bude sazvan, obe strane odazvati. Ovo je Sorensenova prva poseta Beogradu i Prištini otkako mu je mandat produžen za još dve godine kao izaslaniku Evropske unije za dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Tokom prvog mandata održao je dva sastanka na nivou glavnih pregovarača, koji nisu dali rezultate. Nedostatak napretka u dijalogu tada se uglavnom pripisivao unutrašnjim političkim dešavanjima u Kosovu i Srbiji, a ne nedostatku angažmana evropskog posrednika. Srbija i Kosovo dijalog o normalizaciji odnosa u kojem posreduje Evropska unija vode od 2011. godine. Normalizacija odnosa jedan je od ključnih uslova za obe zemlje kako bi postale punopravne članice evropskog bloka.

Zamjenik ministra financija Bosne i Hercegovine Muhamed Hasanović potpisao je odluku kojom se omogućava isplata 600.000 maraka (približno 300.000 eura) za provođenje ponovljenih prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske, nakon što to u zakonskom roku nije učinio ministar Srđan Amidžić. Ponovljeni prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske zakazani su za 8. februara 2026. godine, a bit će održani na 136 biračkih mjesta u 17 gradova i općina tog entiteta. Centralna izborna komisija (CIK) BiH je odluku o ponavljanju izbora donijela 31. decembra 2025. godine, nakon što je utvrdila niz nepravilnosti i zloupotreba tokom glasanja na prijevremenim izborima održanim 23. novembra. Prema preliminarnim rezultatima, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Siniša Karan pobijedio je s oko 9.500 glasova razlike kandidata oporbene Srpske demokratske stranke (SDS) Branka Blanušu. Ministru financija i trezora BiH Srđanu Amidžiću, kadru SNSD-a, CIK BiH je ostavio rok od 15 dana za potpisivanje instrukcije o osiguranju i isplati sredstava potrebnih za njihovu provedbu. Kako odluka nije potpisana u tom roku, Hasanović je, pozivajući se na zakonske ovlasti, potpisao dokument kojim se omogućava financiranje izbornog procesa. "Izbori ne smiju zavisiti od političke volje pojedinaca niti biti predmet političkih kalkulacija. Zakoni u Bosni i Hercegovini važe za sve, institucije moraju funkcionirati i demokratski proces mora biti zaštićen bez izuzetka. Tako ću postupiti svaki put kada to zakon zahtijeva", naveo je Hasanović u objavi na svojoj službenoj Facebook stranici. Prijevremeni izbori u Republici Srpskoj raspisani su nakon što je predsjedniku SNSD-a Miloradu Dodiku oduzet mandat predsjednika tog entiteta. Mandat mu je prestao nakon što je presuda državnog Suda BiH protiv njega postala pravomoćna, donesena zbog nepoštivanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Christiana Schmidta.

Venecuelanska opoziciona liderka Marija Korina Mačado predala je svoju medalju za Nobelovu nagradu za mir američkom predsedniku Donaldu Trampu tokom sastanka u Beloj kući, u pokušaju da utiče na njegove napore da oblikuje političku budućnost njene zemlje. Zvaničnik Bele kuće potvrdio je da Tramp namerava da zadrži medalju. U objavi na društvenim mrežama u četvrtak uveče, Tramp je napisao: "Marija mi je uručila svoju Nobelovu nagradu za mir za posao koji sam obavio. Sjajan gest uzajamnog poštovanja. Hvala ti, Marija!" Mačado, koja je sastanak opisala kao "izvanredan", rekla je da je poklon priznavanje onoga što je nazvala njegovom posvećenošću slobodi venecuelanskog naroda. Bela kuća je potom objavila fotografiju Trampa i Mačado sa predsednikom koji drži veliki, zlatni ram u kome je prikazana medalja. Prateći tekst je glasio: "Predsedniku Donaldu J. Trampu, u znak zahvalnosti za vaše izvanredno liderstvo u promovisanju mira kroz snagu", a čin je opisan kao "lični simbol zahvalnosti u ime venecuelanskog naroda". Pokušaj Mačado da utiče na Trampa došao je nakon što je on odbacio ideju da je postavi za liderku Venecuele umesto svrgnutog Nikolasa Madura. Tramp je otvoreno lobirao za nagradu pre nego što je Mačado prošlog meseca dobila priznanje i oštro se žalio kada je bio zaobiđen. Iako je Mačado Trampu dala zlatnu medalju koju dobitnici primaju uz nagradu, priznanje ostaje njeno. Norveški Nobelov institut saopštio je da se nagrada ne može preneti, deliti ili opozvati. Na pitanje u sredu da li želi da mu Mačado da nagradu, Tramp je za Rojters rekao: "Ne, nisam to rekao. Ona je osvojila Nobelovu nagradu za mir." Republikanski predsednik dugo je iskazivao interesovanje za osvajanje nagrade i povremeno ju je povezivao sa diplomatskim postignućima. Ručak-sastanak, koji je trajao nešto duže od sat vremena, bio je prvi susret Trampa i Mačado uživo. Mačado se zatim sastala sa više od deset senatora, i republikanskih i demokratskih, na Kapitol Hilu. Tokom posete, portparolka Bele kuće Karolin Levit rekla je da se Tramp radovao susretu sa Mačado, ali je ostao pri svojoj "realističnoj" proceni da ona trenutno nema potrebnu podršku da vodi zemlju u kratkom roku. Mačado, koja je pobegla iz južnoameričke države u smelom bekstvu morem u decembru, nadmeće se za Trampovu naklonost sa članovima venecuelanske vlade i pokušava da obezbedi da ima ulogu u budućem upravljanju zemljom. Nakon što su Sjedinjene Države ovog meseca upale u Venecuelu i uhapsile svrgnutog predsednika Nikolada Madura, opozicione ličnosti, članovi venecuelanske dijaspore i političari širom SAD i Latinske Amerike izrazili su nadu da Venecuela može započeti proces demokratizacije. Nada u pomak ka demokratijiDemokratski senator Kris Marfi, jedan od senatora koji su se sastali sa Mačado, rekao je da je opoziciona liderka prenela senatorima da represija u Venecueli sada nije ništa drugačija nego pod Madurom. Privremena predsednica Venecuele Delci Rodrigez je "vešta političarka" koja je svakim danom sve učvršćenija zahvaljujući Trampovoj podršci, rekao je on. "Nadam se izborima, ali sam skeptičan", rekao je Marfi iz Konektikata. Tramp je rekao da je fokusiran na obezbeđivanje američkog pristupa venecuelanskoj nafti i ekonomskoj obnovi Venecuele. Tramp je u nekoliko navrata hvalio Rodrigez, koja je preuzela vođstvo Venecuele nakon njegovog hapšenja. U intervjuu za Rojters u sredu, Tramp je rekao: "Bilo je vrlo dobro sarađivati sa njom." Mačado je bila diskvalifikovana iz učešća na venecuelanskim predsedničkim izborima 2024. godine od strane vrhovnog suda ispunjenog Madurovim saveznicima. Spoljni posmatrači naširoko veruju da je Edmundo Gonzales, opozicioni kandidat koga podržava Mačado, pobedio ubedljivom razlikom, ali je Maduro proglasio pobedu i zadržao vlast. Dok je trenutna vlada proteklih dana oslobodila desetine političkih zatvorenika, spoljne organizacije i aktivisti tvrde da je obim oslobađanja preuveličan od strane Karakasa. Izvor: Rojters

Vrhovi sud Federacije Bosne i Hercegovine potvrdio je optužnicu protiv četiri osobe i jedne privatne ustanove, uključujući i bivšeg vršioca dužnosti Univerzitetskog kliničkog centra u Tuzli, Denijala Tulumovića, zbog zloupotrebe položaja povezanog sa nabavkom linearnih akceleratora, uređaja koji se koriste za liječenje raka. Kako je saopšteno iz Federalnog tužilaštva Federacije BiH u petak, 16. januara, potvrđena je optužnica protiv Tulumovića, zatim Marka Tadića, osnivača i vlasnika INEL-MED Mostar, Šefika Husića, pomoćnika direktora UKC Tuzla za sestrinstvo, Senade Hujdurović, direktorice privatne bolnice "Plava Medical Group" u Tuzli, kao i same bolnice "Plava Medical Group", kao pravnog lica. Tulumović, Tadić i Husić se terete da su od 2022. do 2025. zloupotrebom službenih ovlaštenja i međusobnim dogovorom, nezakonito uticali na postupke javnih nabavki skupe medicinske opreme. Radi se o nabavci linearnog akceleratora i prateće opreme, procijenjene vrijednosti oko 8,5 miliona maraka (nešto manje od 4,4 miliona evra), s ciljem favorizovanja ponuđača INEL-MED d.o.o. Mostar i ograničavanja konkurencije. Navodi se da su se zbog toga drugi ponuđači žalili, te se nabavka neophodne medicinske opreme odugovlačila više godine. Zato su onkološki pacijenti bili upućivani iz Tuzle na liječenje u druge zdravstvene u stanove u BiH i inostranstvu, te su bile duže liste čekanja na radioterapiju. Takođe, optužnicom se Tulumović i Hujdurović terete da su u januaru 2023. zaključili ugovor o saradnji između UKC Tuzla i "Plava Medical Group" suprotno propisima, čime je nanesena šteta UKC-u, dok je privatna bolnica stekla korist od 128 hiljada maraka (oko 65 hiljada evra). Predloženo je oduzimanje imovinske koristi, oduzimanje predmeta, izricanje sigurnosnih mjera prema optuženima kao i zabrana obavljanja poslova u javnim institucijama i pravnim licima, zaključuje se u saopštenju. Novi linearni akcelerator, odnosno aparat za zračenje isporučen je UKC-u Tuzla u januaru 2025. godine, nakon četvrtog tendera. U bolnici u Tuzli od raka se godišnje liječi oko 1.600 oboljelih, a 60 posto njih treba radioterapiju, objavljeno je u martu 2023. iz te medicinske ustanove.

Kanada i Kina uspostavljaju novo strateško partnerstvo koje obećava "istorijske" dobitke koristeći komparativne prednosti jedne i druge strane, izjavio je kanadski premijer Mark Karni u razgovoru sa kineskim liderom Sijem Đinpingom u petak u Pekingu. Prvi kanadski premijer koji je posetio Kinu od 2017. godine, Karni je došao sa misijom da obnovi odnose sa drugim najvećim trgovinskim partnerom Kanade, posle Sjedinjenih Država, nakon višemesečnih diplomatskih napora da se reše ranije tenzije. "Važno je da započnemo ovo novo strateško partnerstvo u vreme podela", rekao je Karni Siju, pozivajući da se fokusira na oblasti koje mogu doneti "istorijske dobitke" za obe strane, kao što su poljoprivreda, prehrambena industrija, energetika i finansije. "Verujem da upravo tu možemo postići brz i održiv napredak", dodao je. Napori za izgradnju odnosa nakon američkih carinaKanada nastoji da ojača veze sa drugom najvećom ekonomijom sveta nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo carine na deo kanadske robe i sugerisao da bi dugogodišnji američki saveznik mogao postati 51. američka savezna država. Kina, takođe pogođena Trampovim carinama otkako se prošle godine vratio u Belu kuću, želi da sarađuje sa državom iz Grupe sedam u tradicionalnoj sferi američkog uticaja. "Radujem se nastavku rada sa vama, sa osećajem odgovornosti prema istoriji, našim narodima i svetu, kako bismo dodatno unapredili odnose Kine i Kanade", rekao je Si Karniju. Pozdravljajući Karnija, Si je rekao da su odnosi Kine i Kanade doživeli prekretnicu tokom njihovog poslednjeg susreta na marginama samita APEC-a u oktobru. "Može se reći da je naš sastanak prošle godine otvorio novo poglavlje u poboljšanju odnosa između Kine i Kanade", rekao je Si kanadskom lideru. "Zdravi i stabilni odnosi Kine i Kanade u interesu su obe zemlje", dodao je, ističući da mu je "drago" što su tokom proteklih meseci vođeni razgovori o obnovi saradnje. Carine i optužbe za špijunažuOdnosi dve zemlje urušili su se 2018. nakon što je Kanada uhapsila ćerku osnivača Huaveja po američkoj poternici, a Kina uzvratila pritvaranjem dvojice Kanađana pod optužbama za špijunažu, podseća AFP. Obe zemlje su potom uvele carine na izvoz one druge, dok je Kina bila optuživana i za mešanje u kanadske izbore. Karni, međutim, pokušava da napravi zaokret, a Peking je takođe poručio da je spreman da odnose vrati na "pravu putanju". Kanadski lider, koji se u četvrtak sastao sa premijerom Li Ćjangom, planira i razgovore sa privrednicima o trgovinskoj saradnji. Kanada, tradicionalno čvrst američki saveznik, posebno je pogođena Trampovim visokim carinama na čelik, aluminijum, vozila i građevinsku građu. Potez Vašingtona naveo je Kanadu da potraži partnere i tržišta drugde. U oktobru Karni je rekao da bi Kanada trebalo da udvostruči izvoz van SAD-a do 2035. kako bi smanjila zavisnost od američkog tržišta. Ipak, Sjedinjene Države ostaju ubedljivo najveći kupac kanadskih proizvoda — oko 75 odsto u 2024. godini, prema statistici kanadske vlade. Dok je Otava naglašavala da je Kina drugo najveće kanadsko izvozno tržište, ono značajno zaostaje, kupujući manje od četiri odsto kanadskog izvoza u 2024. Zvaničnici obe zemlje vode razgovore o smanjenju carina i jačanju bilateralne trgovine, ali dogovor još nije postignut. Izvor: AFP, Reuters

Ukoliko Bosna i Hercegovina do decembra 2026. godine ne raskine jedan od sporazuma o bezviznom režimu sa trećim zemljama, država rizikuje gubitak sredstava iz Plana rasta predviđenih za ovaj korak u Reformskoj agendi, upozorili su zvaničnici Evropske komisije (EK). "U skladu sa njenom Reformskom agendom, Bosna i Hercegovina se obavezala da će u periodu 2025–2027. godine raskinuti po jedan sporazum o bezviznom režimu godišnje sa zemljama čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u Evropsku uniju (EU). Primenjuje se jednogodišnji ‘grejs period’“, naveo je portparol EK u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). Takozvani "grejs period" podrazumeva fleksibilnost u primeni pojedine obaveze. U kontekstu Plana rasta za Zapadni Balkan, "grejs period" za obaveze preuzete za 2024. godinu iznosi dve godine, odnosno traje do decembra 2026, dok za obaveze preuzete za 2025. godinu važi godinu dana, takođe do decembra ove godine. Iz Evropske komisije podsećaju da Bosna i Hercegovina održava stalni bezvizni režim sa sedam zemalja čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU (Azerbejdžan, Kina, Katar, Rusija, Turska, Kuvajt i Vanuatu), kao i da odobrava sezonsko ukidanje viza — koje nije u skladu sa pravnom tekovinom EU — Bahreinu, Omanu i Saudijskoj Arabiji. Međutim, prema izveštaju o mehanizmu suspenzije viza, koji je EK objavila u decembru prošle godine, Bosna i Hercegovina tokom 2025. nije raskinula nijedan sporazum o bezviznom režimu. "Komisija stoga očekuje značajan napredak Bosne i Hercegovine po ovom pitanju, uz potpunu usklađenost vizne politike kao krajnji cilj", navodi se u odgovoru pres-službe EK. U izveštaju o vizama Evropske komisije ukazuje se i na činjenicu da je Bosna i Hercegovina u 2025. godini jedina zemlja u regionu koja je zabeležila negativan trend, dok su susedne zemlje pooštrile svoje vizne režime. Ipak, ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković početkom januara, gostujući na televiziji N1, nije se obavezao da će ispuniti zahteve Evropske komisije. Potvrdio je da su pritisci iz Brisela veliki i zatražio od evropskih zvaničnika „ozbiljnost“, aludirajući na unutrašnje političke blokade u zemlji. Evropska komisija svake godine objavljuje izveštaj o mehanizmu suspenzije viza za države koje nisu članice Evropske unije, ali uživaju bezvizni režim sa zemljama šengenskog prostora. Od tih zemalja se kontinuirano zahteva usklađivanje sa viznom politikom EU. Iako je dozvoljeno postepeno usklađivanje, ono mora biti potpuno neposredno pre pristupanja Uniji. Bosna i Hercegovina je od 2023. godine kandidat za punopravno članstvo u EU. "Potpuno usklađivanje zemalja Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva sa viznom politikom EU i dalje je ključno, s obzirom na njihovu blizinu šengenskom prostoru i rizike koje predstavljaju različite vizne liste i procedure", navodi se u odgovoru EK. Usklađenost sa viznim režimom EU sada je direktno povezana i sa finansijskim sredstvima koja će svaka zemlja regiona dobiti iz evropskog Plana rasta. Bosna i Hercegovina je već izgubila više od 100 miliona evra, odnosno oko deset odsto od ukupno namenjenih sredstava, jer nije na vreme usvojila Reformsku agendu. Isplate iz Plana rasta vrše se na osnovu učinka svake zemlje. Srbija je, na primer, dobila samo delimičnu isplatu jer nije ispunila sve reforme. Među reformama koje su dobile "zeleno svetlo" iz Brisela nalazi se i usklađivanje sa viznom politikom EU.

Rastuća kriza neuhranjenosti ima teške posledice po žene i devojčice u Avganistanu, koje je međunarodna zajednica izneverila, izjavio je za AFP najviši zvaničnik Svetskog programa za hranu (WFP) u toj zemlji. Agencija Ujedinjenih nacija (UN) obezbeđuje većinu prehrambene pomoći Avganistanu, kojim od 2021. upravljaju talibanske vlasti. Iako su donacije pomoći znatno smanjene tokom proteklih nekoliko godina, avganistanska vlada suočava se sa oštrim kritikama iz inostranstva zbog zabrane ženama da rade u većini profesija i uskraćivanja školovanja devojčicama starijim od 12 godina. Džon Ajlijef, direktor za Avganistan u Svetskom programu za hranu (WFP), je u intervjuu za AFP izneo projekcije da će u narednih godinu dana pet miliona žena i dece u toj zemlji iskusiti akutnu neuhranjenost, koja se smatra opasnom po život. "Gotovo četiri miliona dece u ovoj zemlji biće u potrebi za lečenjem neuhranjenosti. Ovi brojevi su zapanjujući", rekao je Ajlijef. Avganistan je zemlja sa više od 40 miliona stanovnika. Centar za terapijsku ishranu u okviru bolnice u Heratu, na zapadu Avganistana, mesečno u proseku primi između 315 i 320 neuhranjene dece, a centar podržava humanitarna medicinska organizacija Lekari bez granica (MSF). Broj slučajeva je konstantno rastao tokom proteklih pet godina, prema rečima Hamajuna Hemata, zamenika koordinatora MSF‑a u Heratu. 'Niko ne zna kako se osećam'Među korisnicama Centra bila je i 24-godišnja Najiba, sa svojom bebom Artijom. Nakon što je sa tri meseca preležala upalu pluća, Artiino stanje se pogoršalo, pa su njegovi roditelji išli iz bolnice u bolnicu pokušavajući da pronađu pomoć. Kako kaže, nije imala dovoljno odmora niti dobre hrane, što je uticalo na njenu sposobnost da proizvodi majčino mleko. "Ovih dana nemam dovoljno mleka za svoju bebu", kaže. Uznemirena majka, koja nije želela da otkrije prezime iz razloga privatnosti, rekla je da porodica živi od prodavnice električne opreme koju vodi njen suprug. Najiba i njen suprug potrošili su svoju skromnu ušteđevinu pokušavajući da dobiju pomoć za Artiju, pre nego što su saznali da ima urođenu srčanu manu. "Niko ne zna kako se osećam svakog dana, ovde sa svojim detetom u ovom stanju", kaže Najiba. Neke porodice putuju stotinama kilometara do bolnice u Heratu jer u svojim provincijama nemaju zdravstvene ustanove. Vranga Nijamati, nadzornica tima medicinskih sestara, kaže da često primaju pacijente u "poslednjoj fazi" kada "nema nade" za njihov opstanak. Ipak, kaže da se oseća "ponosno" zbog onih koje uspeju da spasu od gladi. Pored lečenja dece, medicinske sestre savetuju žene o dojenju, što je ključni faktor u borbi protiv neuhranjenosti. 'Kriza će se samo pogoršati'Otkako su talibani ponovo preuzeli vlast 2021. godine, siromašne porodice teško su pogođene smanjenjem međunarodne pomoći, kao i sušom i ekonomskim posledicama povratka pet miliona Avganistanaca deportovanih iz Irana i Pakistana. "U 2025. godini već smo videli najveći porast dečje neuhranjenosti zabeležen u Avganistanu od početka 21. veka", rekao je Džon Ajlijef, zvaničnik Svetskog programa za hranu (WFP) u Kabulu. Kriza će se ove godine samo pogoršati, dodao je. "Ta deca će umreti ako ne budu lečena", upozorava Ajlijef. WFP traži 390 miliona dolara kako bi nahranio šest miliona Avganistanaca tokom narednih šest meseci, ali Ajlijef kaže da su šanse da se obezbedi taj novac "veoma male". Obećanja solidarnosti iz celog sveta, data nakon što je talibanska vlada uvela svoje strogo tumačenje islamskog prava, malo su pomogla avganistanskim ženama, kaže direktor WFP‑a. One sada "gledaju kako im deca umiru od gladi na rukama", rekao je. Izvor: AFP

Osnovni sud u Prištini odredio je jednomesečni pritvor za S.R., koji je uhapšen zbog sumnje da je napao pripadnike mirovne misije NATO-a na (KFOR) i kosovske policije 2023. godine u Zvečanu na severu Kosova. Sud je u četvrtak saopštio da je odluka o pritvoru odgovarajuća mera zbog rizika da bi okrivljeni, ako bi bio pušten na slobodu, mogao da pobegne, pošto takođe ima srpsko državljanstvo. Takođe, opravdavajući meru pritvora, sud je naveo da bi, ako bi S.R. bio pušten na slobodu, mogao da uništi ili izmeni dokaze i ometa istragu. Prema saopštenju, S.R. se sumnjiči da je 29. maja 2023. godine, od šest ujutro do večernjih sati, na obodu opštine Zvečan, u koordinaciji s drugim osumnjičenim Srbima s Kosova i iz Srbije, nasiljem pokušao da "spreči uspostavljanje ustavnog poretka Republike Kosovo u opštinama na severu zemlje" i da su on i drugi uprkos naređenjima KFOR-a za mirno razilaženje, upotrebili nasilje. Prema navodima Osnovnog suda, okrivljeni i drugi Srbi upotrebili su silu, improvizovane eksplozivne naprave i vatreno oružje, "od čega je povređeno najmanje 30 pripadnika mirovnih snaga KFOR-a, troje od njih iz vatrenog oružja, kao i pričinjena značajna materijalna šteta na vozilima KFOR-a, Policije Kosova, kao i na automobilima novinara koji su izveštavali o događajima tog dana, što je uključivalo potpuno spaljivenje nekoliko vozila ili ozbiljnu fizičku štetu". S.R. ima pravo da se žali na odluku Apelacionom sudu. On je uhapšen u sredu tokom akcije tužilaca i policijskih istražitelja iz Direkcije za teška krivična dela i organizovani kriminal. "Izvršen je pretres u stanu osumnjičenog, gde su pronađeni materijalni dokazi koji će poslužiti tokom krivičnog postupka", saopštilo je Specijalno tužilaštvo Kosova u sredu. On je osumnjičen za više krivičnih dela, poput udruživanja radi protivustavnih aktivnosti, ugrožavanje osoba pod međunarodnom zaštitom, učešće u gomili koja čini krivično delo i huliganizma, kao i napada na službeno lice. Više od 90 pripadnika KFOR-a je povređeno – neki od njih teško – tokom sukoba sa srpskim demonstrantima u maju 2023. u Zvečanu. Povređenih je bilo i na strani demonstranata. Nasilje u Zvečanu je izbilo pošto su se lokalni Srbi usprotivili ulasku novih albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku – opštinama na severu Kosova sa srpskom većinom – posle lokalnih izbora održanih ranije te godine, koje su lokalni Srbi bojkotovali. Zbog događaja u Zvečanu desetine ljudi su uhapšene i optužene, a neki su osuđeni na zatvorske kazne posle sporazuma o priznanju krivice sa tužilaštvom. Kosovo je okrivilo Srbiju za nasilje u Zvečanu, navodeći da iza nereda stoje "kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću". Beograd je odbacio optužbu, navodeći da je kosovska Vlada imala za cilj da gurne Srbe "u novi sukob s NATO-om". NATO je više puta zahtevao da počinioci nasilja budu pozvani na odgovornost.

Završne reči u postupku protiv bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) biće održane od 9. do 18. februara, saopštila su u četvrtak Specijalizovana veća Kosova sa sedištem u Hagu. Bivši vođe OVK Hašim Tači (Hashim Thaci), Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi) optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Sva četvorica su se izjasnila da nisu krivi po optužbama protiv njih. Prema saopštenju, predviđeno je da Specijalizovano tužilaštvo iznese svoju završnu reč 9. februara. Sledećeg dana biće na redu zastupnik žrtava. Odbrana bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija trebalo bi da iznese svoju završnu reč 11. februara. Dan kasnije na redu je odbrana bivšeg predsednika parlamenta Kosova Kadrija Veseljija, dok će odbrana bivšeg poslanika Redžepa Seljimija i bivšeg predsednika parlamenta Jakupa Krasnićija biti 13. februara. Za 16. februar predviđen je nastavak završne reči Krasnićijevog odbrambenog tima, posle čega je planirano vreme za eventualna pitanja sudskog veća. Dva dana kasnije, 18. februara, prema dnevnom redu za koji su Specijalizovana veća rekla da se može promeniti, biće odgovori strana i izjave optuženih. Pre završnih reči, strane će podneti svoje završne podneske do 30. januara. Posle toga, sudsko veće ima tri meseca da donese odluku i objavi je. Kako je ranije saopštio Sud u Hagu, sudsko veće može zatražiti produženje roka za donošenje odluke za još dva meseca, a u izuzetnim okolnostima i duže. Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi su u pritvoru od novembra 2020. Njihovo suđenje je počelo u aprilu 2023. U početku je Specijalizovano tužilaštvo pozvalo 125 svedoka da svedoče u sudnici, dok je 117 drugih podnelo svoje iskaze u pisanoj formi. U septembru prošle godine, odbrana Tačija i Krasnićija izvela je svoje svedoke, dok Veselji i Seljimi nisu predstavili dokaze odbrane. Među svedocima Tačijeve odbrane koji su se pojavili u Hagu bili su uglavnom visoki zapadni zvaničnici s neposrednim znanjem o događajima. Među njima su bili bivši pomoćnik državnog sekretara SAD Džejms Rubin (James) i penzionisani američki general Vesli Klark (Wesley Clark), koji je 1999. predvodio vazdušnu kampanju NATO-a protiv srpskih vojnih ciljeva. Tači se suočava s još jednim slučajem za ometanja pravde, a suđenje u tom slučaju trebalo bi da počne 24. februara. Za šta su optuženi bivši komandanti OVK?Optužnica četvoricu bivših vođa OVK tereti za "ličnu" odgovornost, ali i za "zločine koje su počinili njihovi podređeni". Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su optuženi za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući ubistvo više od 100 žrtava i nezakonito pritvaranje i mučenje stotina ljudi. U optužnici se navodi da su četvorica optuženih i drugi pripadnici OVK bili deo "zajedničkog zločinačkog poduhvata" i da su "imali zajednički cilj preuzimanja i vršenja kontrole širom Kosova svim sredstvima, uključujući zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koje su smatrali protivnicima". Specijalizovana veća i Kancelarija specijalizovanog tužioca – poznatiji kao Specijalizovani sud – osnovala je 2015. Skupština Kosova i deo su pravosudnog sistema Kosova, ali rade s međunarodnim osobljem sa sedištem u Holandiji. Specijalizovani sud istražuje navodne zločine koje su počinili pripadnici OVK nad etničkim manjinama i političkim rivalima od januara 1998. do decembra 2000. godine.

Zvaničnici Evropske unije pozvali su na sankcionisanje nekih od najistaknutijih ruskih televizijskih ličnosti, uključujući Pavla Zarubina, novinara državne televizije poznatog po servilnom izveštavanju o predsedniku Vladimiru Putinu i gotovo neograničenom pristupu njemu. Predložene mere, u koje je uvid imao RSE, uključuju još pet istaknutih Rusa, uključujući Jekaterinu Andrejevu, još jednu istaknutu televizijsku voditeljku, kao i Sergeja Polunjina, poznatog baletana koji je ranije bio prvak Kraljevskog baleta u Londonu. Očekuje se da će mere usvojiti Evropski savet 29. januara kada se sastanu ministri spoljnih poslova 27 članica EU. Usvajanje nije sigurno, pošto se nekoliko članica EU, uključujući Mađarsku i Slovačku, ranije protivilo takvim merama. Od početka invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, EU je stalno proširivala listu meta za koje je uvela zamrzavanje imovine ili zabranu izdavanja viza. Lista sada obuhvata više od 2.500 pojedinaca, kompanija i drugih entiteta, sa oko 28 milijardi evra (33 milijarde dolara) zamrznute imovine. Nove predložene mere spadaju pod drugu rubriku koja nije posebno povezana s ratom u Ukrajini, već šire s "destabilizjuće aktivnosti Rusije". Do sada je u ovoj kategoriji zahvaćeno oko 60 ljudi i entiteta. Zarubin, koji nije bio dostupan za komentar, dugogodišnji je novinar Prvog kanala, najveće ruske državne televizijske mreže. U meri EU nazvan je "istaknutim ruskim propagandistom". On vodi redovnu televizijsku emisiju "Moskva. Kremlj. Putin", u kojoj o ruskom lideru govori zadivljeno i servilno. On je prvi imao televizijski intervju s Putinom posle početka rata, a prošlog meseca je bio voditelj godišnje emisije poznate kao "Direktna linija s Vladimirom Putinom", u kojoj ruski lider satima odgovara na prethodno odobrena pitanja – i uživa u pohvalama – navodno od prosečnih Rusa. Divljenje PutinuPolunjin, rođen u Ukrajini, bio je najmlađi prvak londonskog Kraljevskog baleta, s talentom koji su neki kritičari hvalili kao da je ravan Rudolfu Nurejevu ili Mihailu Barišnjikovu. Naglo je otišao 2012. godine. Kasnije je nastupao u manje poznatim pozorištima u Moskvi, pojavio se u ruskom TV rijaliti programu, a zatim je 2019. godine snimio viralni Jutjub (YouTube) video plešući uz pesmu pod nazivom "Take Me To Church" irskog muzičara Hozijera (Hozier). Izazvao je kontroverzu 2019. zbog objava na društvenim mrežama u kojima je govorio kako ne voli gejeve i lezbejke, dok je istovremeno izražavao divljenju Putinu, čije lice ima tetovirano na grudima. Od 2024. godine živi u Izraelu. EU je saopštila da će mere uvesti Polunjinu zbog njegove podrške ruskoj vojsci i prikupljanja sredstava za nju tokom rata u Ukrajini, "učešća u propagandnim TV emisijama Kremlja" i kritikovanja ruskih umetnika koji su otišli iz zemlje posle početka invazije. Andrejeva je decenijama bila stalni deo ruskog državnog televizijskog programa, vodeći večernje vesti kanala Vremja i dva puta vodeći kontakt emisiju "Direktna linija". Prošle godine, istražitelji Fondacije za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog izvestili su da ima pasoše Crne Gore i Hondurasa, što joj je omogućavalo da slobodno putuje u EU i drugde. Među ostalim ličnostima na koje se odnosi predlog EU su Roman Čumakov, reper poznat kao Žigan, koji piše i izvodi pohvalne pesme o Putinu; Marija Sitel, još jedna voditeljka na Prvom kanalu; i Dmitrij Gubernjev, popularni televizijski sportski komentator. Ni Sitel ni Gubernjev, koji su organizovali patriotske skupove podrške Putinu i ratu u Ukrajini, nisu bili dostupni za komentar. Andrejeva i Čumakov takođe nisu bili dostupni za komentar. Sankcije EU protiv Rusije su često, mada ne uvek, donošene u koordinaciji sa zapadnim saveznicima, uključujući SAD i Kanadu. U Vašingtonu, predlog Zakon o sankcijama Rusiji iz 2025. godine dobio je zeleno svetlo od američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za usvajanje, rekao je jedan od njegovih predlagača u Senatu, republikanac Lindzi Grem (Lindsay Graham). Međutim, pregovarači u zakonodavnom postupku su pravili izmene u tekstu u poslednjem trenutku i nije jasno kada će doći do glasanja.

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Andreas fon Bekerat saopštio je da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o "više važnih pitanja", među kojima su sprovođenje reformske agende. Fon Bekerat i Vučić sastali su se 15. januara u Beogradu, a kako je ambasador EU naglasio, reči je bilo i o podršci EU energetskoj diversifikaciji, te setu pravosudnih zakona o kojima se trenutno raspravlja u Skupštini Srbije. "Proširenje ostaje strateški i ključni prioritet Evropske unije. Srbija može da računa na podršku EU reformama koje su u interesu građana Srbije i njenog puta ka članstvu u EU", naveo je na Instagramu. Evropska komisija odlučila je da delimično oslobodi finansijska sredstva za Srbiju u okviru prve isplate iz Plana rasta - reč je o 61,1 milion evra, umesto 112 miliona predviđenih za prvu isplatu. Kako je 15. januara, za Radio Slobodna Evropa, kazao portparol Komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier), ova odluka usledila je nakon procene ispunjenosti preduslova i sprovedenih reformskih koraka, nakon čega je Komisija zaključila da je Srbija ispunila tri od sedam predviđenih reformskih koraka. Preostali deo sredstava biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni sve predviđene reformske obaveze. O sastanku u Beogradu, na Instagramu se oglasio i predsednik Srbije. Naveo je da je sa ambasadorom EU razgovarao o pristupnom procesu, bilateralnoj saradnji i investicijama. "Prioritet Srbije ostaje rad na vladavini prava, ekonomskim reformama i jačanju institucija, što donosi konkretne rezultate u korist naših građana", napisao je Vučić. Ovaj sastanak usledio je nakon što su zvaničnici u Beogradu saopštili da se neće sastati sa delegacijom Evropskog parlamenta (EP), koja je najavila posetu Srbiji za period između 22. i 24. januara. Dok zvanični Beograd tvrdi da o predstojećoj poseti nisu bili obavešteni, EP ističe da je dolazak delegacije blagovremeno planiran i da su o tome na vreme obaveštene sve relevantne institucije Srbije. Kako su objasnili zvaničnici EP‑a, mandat misije zasniva se na nedavnoj rezoluciji Evropskog parlamenta koja poziva misiju da "na terenu proceni stanje demokratije, tekuće proteste, napade na demonstrante i represiju usmerenu protiv studenata, akademika, prosvetnih radnika i zaposlenih u javnom sektoru". Rezolucija je usvojena u oktobru prošle godine, uoči godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu. U delegaciji će učestvovati predstavnici ključnih političkih grupacija EP‑a.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pozvalo je sve srpske državljane da napuste Iran, zbog pogoršane bezbednosne situacije i povećanog rizika po ličnu bezbednost. U saopštenju od 15. januara ministarstvo je pozvalo i sve one koji planiraju da putuju u Iran – da odustanu od putovanja. Protesti u Iranu traju od 28. decembra. Prvobitno su izbili zbog pada vrednosti lokalne valute da bi prerasli prerasli su u šire antivladine demonstracije usled teške ekonomske situacije u zemlji. Organizacije za ljudska prava navode da iranski zvaničnici sproveli brutalne mere protiv demonstranata uz mnogobrojne žrtve. Iran tvrdi da je u protestima u toj zemlji poginulo "samo par stotina ljudi", dok organizacije za ljudska prava navode višestruko veće brojke i upozoravaju da zbog prekida interneta i komunikacija nije moguće nezavisno potvrditi razmere stradanja. Srbija je od 2021. počela da jača saradnju sa Iranom uprkos tome što je reč o državi pod sankcijama Evropske unije (EU), sa čijom spoljnom i bezbednosnom politikom je obavezna da se uskladi kao država kandidat za članstvo u evropskom bloku. Zvanični Beograd računa na podršku Teherana po pitanju Kosova, čiju nezavisnost Iran ne priznaje.

Evropska komisija saopštila je u četvrtak da očekuje potpuno ukidanje mera prema Kosovu u narednih nekoliko nedelja. Jan Gert Kopman, direktor Direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji, naglasio je da je reč o oslobađanju više od 400 miliona evra, uključujući i mere koje je Komisija prvobitno ukinula u decembru prošle godine. On je objasnio da institucije paralelno rade na programiranju sredstava i ugovaranju projekata koji će se finansirati. "Između programiranja i ugovaranja, efektivno bismo u narednim sedmicama ukinuli sve finansijske mere i to je upravo ono što je naša predsednica izjavila i što sada zapravo radimo", izjavio je Kopman pred Spoljnopolitičkim komitetom Evropskog parlamenta. Kaznene mere prema Kosovu Evropska unija uvela je 2023. godine, bez primene relevantnih procedura koje su neophodne za ovakvu odluku. Mere su se odnosile na obustavu finansiranja, kao i na obustavu svih bilateralnih susreta evropskih zvaničnika sa predstavnicima kosovske vlade. Te mere su bile odgovor na nasilne incidente na severu Kosova, kada su albanski gradonačelnici opština na severu Kosova ušli u opštinske objekte. Tokom incidenata došlo je do sukoba srpskih demonstranata i snaga bezbednosti, uključujući i međunarodne trupe. U svetlu odluke o ukidanju svih finansijskih mera i dalje nema zvaničnog objašnjenja kako će se postupiti po pitanju političkih mera, odnosno susreta sa predstavnicima kosovske vlade. Evropski zvaničnici ističu da i oko ovog pitanja postoji saglasnost o ukidanju i da će se to primeniti "spontano", neposredno nakon konstituisanja novog saziva Skupštine Kosova i formiranja nove vlade.

Predsjednik Vlade Republike Srpske Savo Minić vratio je mandat na raspolaganje v. d. predsjednici ovog bh. entiteta Ani Trišić Babić. Ovo je Minić potvrdio na konferenciji za medije u Banjaluci, u četvrtak 15. januara, najavljujući da će ponovo biti predložen za mandatara. Rekao je da ne postoji mogućnost da odluke i zaključci Vlade doneseni od kada je on na toj poziciji, budu poništeni, te da njihova legalnost nije upitna. Takođe, iako je najavio i djelimičnu rekonstrukciju Vlade, nije naveo koji ministri više neće biti u njenom sastavu, kao ni koja su nova imena. Prethodno je v.d. predsjednice RS Ana Trišić Babić za novinsku agenciju Srna izjavila kako je vlast u tom bh. entitetu "dogovorila da premijer Savo Minić vrati, a potom odmah preuzme mandat predsjednika Vlade Srpske". Ona je pojasnila da ova odluka ima za cilj "da o procesima u Republici Srpskoj odlučuje Republika Srpska i njene institucije, a ne niko izvan nje". Minića je za premijera imenovala Narodna skupština RS 2. septembra prošle godine. Mandat za sastavljanje Vlade mu je deset dana prije toga dao Milorad Dodik. Ovo je bilo sporno za grupu članova Parlamenta Bosne i Hercegovine koji su 9. septembra podnijeli apelaciju Ustavnom sudu BiH za ocjenu te odluke. Naime, Dodiku je početkom avgusta oduzet mandat predsjednika RS, nakon što ga je Sud BiH pravosnažno osudio na kaznu godinu dana zatvora (koju je on kasnije otkupio) i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija, te stoga nije ni mogao da predloži Minića za mandatara. Prema entitetskom Ustavu, predsjednik RS predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsjednika Vlade. Vladajuća koalicija u RS tvrdila je tada da je mandatara predložio Dodik, kao entitetski predsjednik, iako on to formalno-pravno nije bio nakon pravosnažne presude i odluke Centralne izborne komisije BiH kojom mu je oduzet mandat. Dodik je tada i dalje tvrdio da je predsjednik RS, ali se kasnije predomislio te je na Narodna skupština RS kao v.d. ove funkcije imenovala Anu Trišić Babić, Dodikovu dugogodišnju savjetnicu. Ustavni sud BiH je već u novembru prošle godine raspravljao o ustavnosti nove Vlade RS, ali su naveli da će odluku donijeti na idućoj sjednici, koja bi trebalo da bude održana iduće sedmice. Šta kaže Ustav RS?Predsjednik Republike predlaže kandidata za predsjednika Vlade u roku od 10 dana od dana usvajanja ostavke, izglasavanja nepovjerenja ili prestanka mandata prethodnoj Vladi zbog raspuštanja ili skraćivanja mandata Narodne skupštine. Nnova Vlada mora biti izabrana u roku od 40 dana od dana predlaganja kandidata za predsјednika nove Vlade.