Studenti u blokadi objavili su u ponedeljak da je gotovo 400.000 građana podržalo njihov zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. "Ova akcija nam je dokazala da i nakon više od godinu dana neprestane borbe, volja i snaga ne jenjavaju", napisali su na Instagramu. Studenti su 28. decembra ogranizovali akciju prikupljanja potpisa u više od 100 opština i gradova, na više od 500 štandova, širom Srbije. Potpisi koje su prikupili neće biti poslati nijednoj instituciji kao formalan zhatev za raspisivanje izbora. To takođe nisu, kako su objasnili studenti, potpisi podrške za studentsku listu. Kako su naveli, osim umrežavanja sa građanima, daće im mogućnost da vide kolika je podrška za vanrednim izborima. Istog dana kada su studenti organizovali akciju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će prihvati "glavni zahtev" akademaca i da će izbora biti "uskoro, sledeće godine". Vlast predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS) odbijala je da na zahtev akademaca raspšiše vandredne izbore. Studenti predvode proteste koji se duže od godinu dana organizuju širom Srbije. Ključni zahtev tih protesta jeste utvrđivanje odgovornosti za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Početkom maja, svojim zahtevima dodali su i raspisivanje vanrednih izbora. Tada su poručili da ulaze u "novu fazu borbe" jer vlast nije ispunila njihove zahteve. Zvaničnici tvrde da su zahtevi ispunjeni, navodeći da je objavljena dokumantacija o padu nadstrešnice, te da su pokrenuti pravni procesi protiv osumnjičenih. Godinu dana od nesreće u Novom Sadu niko nije osuđen. Viši sud u Novom Sadu obustavio je 24. decembra krivični postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegove bivše pomoćnice Anite Dimoski i nekadašnje direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice. Njima se stavljalo na teret teško krivično delo protiv izazivanja opšte opasnosti. Tužilaštvo je uložilo žalbu na takvu odluku suda. Odvojenu istragu vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu. Ispituju moguću korupciju tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Tom istragom obuhvaćena su i dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, kao i odgovorna lica privatnih firmi koje su bile podizvođači.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdio je u ponedeljak da je Ukrajina napala jednu od rezidencija predsednika Vladimira Putina i rekao da će Moskva uzvratiti i preispitati svoj stav u pregovorima koji se bode za okončanje ruske invazije na Ukrajinu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski za tvrdnju da je Kijev gađao rezidenciju u Novgorodskoj oblasti severozapadno od Moskve rekao je da je "laž". On je izjavio da Rusija pokušava da potkopa razgovore SAD i Ukrajine o ratu i "priprema teren za izvođenje udara – najverovatnije na (ukrajinsku) prestonicu i vladine zgrade". Upitan o optužbama Moskve, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je rekao da je za to saznao od samog Putina i da ga je to "veoma razljutilo". "Ovo je veoma delikatno vreme", rekao je Tramp novinarima govoreći o mirovnim pregovorima o Ukrajini kada je dočekao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u svojoj rezidenciji u Mar-a-Lagu na Floridi. Tramp je istakao da je odbio da Ukrajini obezbedi rakete Tomahavk koje je Kijev tražio kako bi gađao ruske vojne mete i onesposobio kapacitet ruskih oružanih snaga za kopnene i vazdušne napade. "Jedno je biti ofanzivan, jer su ofanzivni. Drugo je napasti njegovu kuću. Nije pravo vreme za bilo šta od toga", dodao je američki predsednik. Ruska optužba usledila je dan pošto su Zelenski i Tramp na sastanku na Floridi predstavili, kako su naveli, napredak. Američki predsednik – koji je razgovarao telefonom s Putinom pre sastanka – rekao je da bi mirovni sporazum o okončanju skoro četvorogodišnje invazije mogao biti "bliži nego ikad". Moskva je naznačila da nije spremna da napravi značajne ustupke. Rusija tvrdi da je Ukrajina izvela 'teroristički napad'U saopštenju objavljenom na Telegramu 29. decembra, Lavrov je tvrdio da je Ukrajina koristila 91 dron u, kako je naveo, "terorističkom napadu", ali da su svi oboreni i da dosad nema izveštaja o šteti. Lavrov je rekao da Rusija neće ostati bez odgovora i da je odabrala "mete i vreme" za odmazdu. On je rekao da će, pošto je ukrajinska vlada, koju je nazvao "kriminalnim kijevskim režimom", pribegla "politici državnog terorizma", ruska "pregovaračka pozicija biti preispitana". Nije dao detaljnije informacije. Ruski zvaničnici su u prošlosti koristili slične reči da bi opisali ukrajinsku vladu, a Putin je više puta tvrdio da Zelenski nije legitimni lider pošto izbori nisu održani 2024. godine. Izbori u Ukrajini su zabranjeni vanrednim stanjem, koje je na snazi otkako je Rusija pokrenula invaziju u februaru 2022. godine. Lavrov nije imenovao rezidenciju, ali lokacija u Novgorodskoj oblasti sugeriše da je u pitanju dobro zaštićeni kompleks u Valdaju, gradu na obali jezera čiju šumovitu lokaciju Putin favorizuje u odnosu na druge državne rezidencije otkako je pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022. godine, otkrila je istraga Sistema, ruske istraživačke jedinice RSE. Zelenski je u saopštenju Lavrovljevu tvrdnju nazvao "još jednom laži Ruske Federacije", dodajući da je "jasno da je za (Rusiju), ako nema skandala između nas i SAD, već umesto toga postoji napredak, to za njih neuspeh. Zato što oni ne žele da se ovaj rat završi. Mogu biti primorani da ga okončaju samo pritiskom." 'Snažne' bezbednosne garancijeNekoliko sati pre Lavrovljeve objave, Zelenski je rekao da su SAD ponudile Ukrajini "snažne" bezbednosne garancije na 15 godina u okviru sporazuma o okončanju rata s Rusijom, ali da Kijev traži duže obećanje od Vašingtona da će držati Moskvu pod kontrolom. "Rekao sam mu (Trampu) da već imamo rat i da traje skoro 15 godina. I zato sam zaista želeo da garancije budu duže", rekao je Zelenski novinarima u WhatsApp razgovoru dan posle sastanka s Trampom na Floridi. On je govorio o ruskoj aneksiji Krima 2014. godine, koja je prethodila opštoj invaziji Moskve u februaru 2022. godine. "Rekao sam mu da zaista želimo da razmotrimo mogućnost od 30, 40, 50 godina. Predsednik je rekao da će razmisliti o tome", dodao je Zelenski. „"Bez bezbednosnih garancija, ovaj rat nije zaista završen. Ne možemo priznati da je završen. Jer može postojati rizik od obnove agresije od takvog suseda", rekao je on. Dva lidera sastala su se u nedelju u Trampovom odmaralištu Mar-a-Lago u Palm Biču na Floridi radi razgovora o sporazumu za okončanje najdužeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. Obojica su sastanak nazvali "produktivnim", iako nije postignut napredak. Zelenski je u razgovoru s novinarima rekao da neka pitanja mirovnog plana od 20 tačaka ostaju nerešena i pozvao je na sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost iz dve zemlje, kao i iz Evrope, u "narednim danima". Trampov sastanak sa Zelenskim bio je kulminacija nedelja telefonske i šatl diplomatije u naporima da se okonča rat Rusije protiv Ukrajine u kojem je ubijeno ili ranjeno više od 1,5 miliona vojnika s obe strane za skoro četiri godine. Sastanak je takođe obeležio poslednji slučaj u kojem su učesnici hvalili "napredak" i "rezultate", ali nisu pružili detalje i obećali su dodatne razgovore. Posle dva sata razgovora, Tramp je rekao da se mirovni razgovori "kreću u pravom smeru". Nije pomenuo mogućnost da bude domaćin liderima u Vašingtonu u januaru. Tramp i Zelenski su takođe obavili telefonski razgovor s evropskim liderima, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), britanskog premijera Kira Starmera (Keir) i nemačkog kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) i generalnog sekretara NATO-a Marka Rute (Rutte). Zelenski je novinarima rekao da svaki mirovni plan moraju potpisati Ukrajina, Evropa, SAD i Rusija, dodajući da se Kijev nada "brzom napretku" i da je "otvoren" za svaki format sastanaka. Kijev je nepokolebljiv u dobijanju bezbednosnih garancija – posebno od SAD, ali i od Evrope – i odupirao se tvrdim zahtevima Kremlja koji uključuju ustupanje ukrajinske teritorije Rusiji. Jedno od kritičnih pitanja u srži trenutnih pregovora je sudbina istočnog regiona Donbasa. Veći deo te teritorije je pod ruskom kontrolom i Moskva zahteva da Kijev preda delove koje Rusija ne drži. To uključuje dva velika grada – Kramatorsk i Slavjansk – koji su ključni za ukrajinsku odbranu u tom području. Tramp novinarima na Floridi tokom zajedničke konferencije za novinare rekao da teritorijalna pitanja – uključujući budućnost regiona Donbas – nisu rešena i da su se ispostavila kao "veoma teško pitanje". Dok traju diplomatske aktivnosti i pregovori, Rusija je pokazala malo sklonosti ka kompromisu, čak odbijajući da razmotri božićno primirje koje je predložio Zelenski. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u Moskvi u ponedeljak da se slaže s procenom da su razgovori u završnoj fazi, ali je takođe ponovio Putinov stav da Ukrajina treba da povuče svoje trupe iz Donbasa kako bi proces napredovao. Neposredno pre početka razgovora na Floridi, Tramp i Putin su nenajavljeno razgovarali telefonom, za šta je Kremlj saopštio da je trajalo više od sat vremena i da je urađeno na Trampov zahtev. U objavi na društvenim mrežama, Tramp ga je opisao kao "dobar i veoma produktivan". Peskov je rekao da će dvojica lidera održati još jedan razgovor "vrlo brzo". Putinov glavni pomoćnik za spoljnu politiku, Jurij Ušakov, rekao je da su se Putin i Tramp složili da ne podrže inicijativu za privremeni prekid vatre pre postizanja rešenja, na šta se Zelenski ponovo založio u razgovoru s novinarima u ponedeljak. Zelenski je rekao da je prekid vatre od 60 dana potreban kako bi se omogućilo održavanje referenduma u Ukrajini o mirovnom planu. Rusija nije zainteresovana ni za kakvu vrstu prekida vatre, "za sada", dodao je Zelenski. Prošlog meseca, Bela kuća je predložila plan od 28 tačaka koji je smatran veoma povoljnim za Rusiju. Zelenski i njegovi pregovarači – zajedno sa evropskim saveznicima Kijeva – pokušali su da sastave kontrapredloge. Plan Zelenskog u 20 tačaka, objavljen prošle nedelje, otvorio je put ukrajinskom lideru da ode u SAD i sastane se s Trampom.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je saopštilo 29. decembra da je uložilo žalbu Apelacionom sudu u tom gradu protiv rešenja Višeg suda kojim je 24. decembra obustavljen postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića i još petoro okrivljenih. Reč je o postupku u kojem treba da se utvrdi krivična odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi, dok je jedna osoba teško povređena. Više javno tužilaštvo je u saopštenju navelo da je veće Višeg suda u Novom Sadu rešenjem o obustavljanju postupka "povredilo krivični zakon, kao i da je pogrešno i nepotpuno utvrdilo činjenično stanje". "Tužilaštvo je našlo da je veće Višeg suda u Novom Sadu u konkretnom slučaju izvelo pogrešan zaključak da nema mesta optužbi u odnosu na navedene okrivljene, a sledstveno tome i pogrešan zaključak u pogledu ukidanja mere zabrane napuštanja stana istim okrivljenima", navelo je tužilaštvo. Viši sud u Novom Sadu je 24. decembra doneo rešenje kojim se obustavlja krivični postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegove bivše pomoćnice Anite Dimoski i nekadašnje direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice. Njima se stavljalo na teret teško krivično delo protiv izazivanja opšte opasnosti. Sud je doneo rešenje da se postupak obustavi i protiv Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića kojima se na teret stvavljalo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Sud je ukinuo kućni pritvor za Tanasković, Spremića, Gavrilovića i Todorovića, dok Vesić i Dimoski ostaju u kućnom pritvoru po rešenju Višeg suda u Beogradu pred kojim se vodi odvojen postupak u slučaju pada nadstrešnice. Optužnica je potvrđena protiv Nebojše Šurlana, Slobodana Naumovića, Milana Jelkića, Ljiljane Milić Marković, Jasne Stojiljković Milić, Zorice Slavković Marjanović i Dušana Jankovića.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH) podiglo je optužnicu protiv Radislava Krstića, osuđenika za genocid i nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS), za zločine počinjene na području istočnobosanske opštine Sokoloac 1992. godine. Krstić, koji je prvi osuđenik za delo genocida u Srebrenici, tereti se za zločine počinjene nad bošnjačkim stanovništvom u napadu na selo Novoseoci, kod Sokolca. Tada je bio komandant Druge romanijske motorizirane brigade VRS, dok se napad dogodio 21/22. septembra 1992. godine. Nakon napada, žene i djeca odvojeni su od muškaraca, a zarobljeni muškarci vojnim kamionima transportovani na smetljište na lokaciji Ivan Polje, gdje su strijeljani i ubijeni pucanjem iz vatrenog oružja. Na navedenoj lokaciji ubijene su 44 žrtve, od kojih je najmlađi ubijeni imao 14 a najstariji 77 godina. Tijela 43 žrtve ekshumirana su i pronađena, dok se za posmrtnim ostacima jedne žrtve još uvijek traga. Tužilaštvo takođe navodi da je tokom počinjenog zločina izvršeno pljačkanje i uništavanje imovine, a mjesna džamija je porušena, a tijela žrtava zakopana na deponiji Ivan Polje. Krstić se tereti da je "planirao, naredio, počinio, podstrekavao i pomagao u planiranju, pripremanju, činjenju i prikrivanju ratnog zločina" počinjenog nad stanovništvom Novoseoca. Podsjetimo, Krstić je uhapšen 2. decembra 1998. godine i prebačen u pritvor u Hagu, a pravosnažno je pred Međunarodnih sudom za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije u Hagu, osuđen u aprilu 2004. godine. Priznao je odgovornost za zločin i izjavio da se kaje. Osuđen je na 35 godina zatvora, a kaznu trenutno služi u zatvoru u Estoniji. Novembra 2024. godine obratio se sudu sa poslednjim zahtjevom za prevremeno puštanje na slobodu. ""Ako jednog dana budem pušten, i ako se sa tim saglasi predsjednica Mehanizma i ako to dopuste porodice žrtava, želio bih da se još jednom u životu nađem u Potočarima, da se poklonim sjenima žrtvama i zamolim za oproštaj", naveo je Krstić u pismu predsednici suda. Februara 2025. godine Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu, naslednik Haškog suda, odbio je njegov zahtjev.

Skupštinski odbor za kulturu i informisanje odlučio je da pokrene postupak za predlaganje kandidata za izbor novih četvoro članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nakon što su 19. decembra četiri člana podnela ostavke, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Skupštine Srbije. Postupak se pokreće za izbor članova Saveta REM-a koje treba da predlože ovlašćeni predlagači, a to su udruženja novinara u Republici Srbiji, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i udruženja čiji su ciljevi zaštita dece. Četiri člana Saveta REM-a – Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković podneli su 19. decembra ostavke, navodeći da je vladajuća većina obesmislila izbor članova tog regulatornog tela za medije sa širokim ovlašćenjima. Oni su tražili da se ponovo glasa o kandidatima nacionalnih manjina koji 12. novembra nisu dobili potreban broj glasova. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je, nakon što je četvoro članova podnelo ostavke da institucije Srbije neće biti blokirane i da će se nastaviti sa procesom izbora preostalih članova Saveta REM-a. Četvoro članova Saveta REM-a podnelo ostavke, tvrde da je proces izbora obesmišljen'Udarac ispod pojasa' ili zakonski potez: Izbor krnjeg Saveta REM-a u SrbijiSkupština je 12. novembra izabrala osam od devet članova Saveta REM-a, a Odbor za kulturu i informisanje je 23. decembra utvrdio novu listu kandidata koje su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina, a to su Ištvan Bodžoni i Sreten Jovanović. Izbor članova Saveta REM-a jedna je od stavki u okviru neophodnih reformi koje Srbija treba da sprovede u okviru pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. U nadležnosti REM-a je da reguliše, kontroliše i sankcioniše elektronske medije – televizijske i radijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, i njihova onlajn izdanja. Srbija od 4. novembra 2024. godine nema Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Tada je, po novousvojenom Zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova. Zbog širokih nadležnosti tog regulatora Evropska komisija je u više prethodnih izveštaja tražila od Srbije, koja ima status kandidata za članstvo u EU, da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom.

Tokom noći između 28. i 29. decembra uklonjeni su svi šatori pristalica vlasti na platou ispred Skupštine Srbije, koji su tu stajali od marta. Na tom mestu, prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, trebalo bi da bude postavljeno Božićno selo, dok se normalizacija saobraćaja očekuje od "2. ili 3. januara". Vučić je 28. decembra posetio kamp, poznat kao "Ćacilend" i zahvalio se prisutnima što su, kako je naveo, "čuvali Srbiju i odbranili državu". Prema njegovim rečima, jedan broj onih koji su boravili u kampu ostaće još neko vreme ispred zgrade Predsedništva u Pionirskom parku. "Ćacilend" se prvo pojavio u martu kao šatorsko naselje u Pionirskom parku između Predsedništva i Skupštine. Bio je to odgovor vlasti na masovne proteste s kojih se traži odgovornost za novosadsku tragediju u kojoj je poginulo 16 ljudi i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kasnije je proširen na široku ulicu ispred parlamenta čime je onemogućen prolazak vozila, uključujući i gradski prevoz, koji zbog toga mesecima ima izmenjene linije. Mesecima građani nisu mogli da koriste ni podzemnu garažu, koja se nalazi na tom mestu. Građani iz "Ćacilenda" u novembru su bacali pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare, na građane koji su demonstrirali u blizini šatorskog naselja i državnog parlamenta. U tom naselju pristalica vladajuće Srpske napredne stranke u novembru se dogodila i pucnjava u kojoj je sedamdesetogodišnji muškarac iz pištolja ranio pedesetsedmogodišnjaka. Tokom godine kamp je proširivan i utvrđivan, okruživale su ga betonske barijere, prijavnice i ograde u više nivoa, mobilni toaleti, a sve vreme ga je obezbeđivala policija i maskirani civili.

Stranka Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića saopštila je da je sa 4.600 osvojenih glasova na nedeljnim izborima ušla u Skupštinu Kosova. "Ovo poverenje doživljavamo kao veliku čast, ali i kao obavezu da budemo još snažniji, još prisutniji i još posvećeniji interesima građana", navodi se u saopštenju. Prethodno je u nedelju uveče Srpska lista, vodeća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, navela da je sa osvojenih 90 odsto glasova srpske zajednice dobila deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu u Skupštini. Ipak, predsednik ove stranke, Zlatan Elek, napomenuo je da stranka Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića dobila glasove u sredinama gde Srbi na žive, te da su dužni da sačekaju i ocenu Centralne izborne komisije Kosova. Funkcioner Srpske liste Igor Simić je napomenuo i da se čeka i prebrojavanje uslovnih glasova, te da je u obradi preko 1.000 glasova raseljenih lica sa Kosova, koji su takođe glasali na nedeljnim izborima. Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije Kosova, Srpska lista je dobila oko 41.800 glasova. Od srpskih subjekata na izborima je učestvovao i Kosovski savez Gorana Marinkovića, koji je dobio oko 550 glasova. I na parlamentarnim izborima februara ove godine Srpska lista je ustvrdila da je dobila svih deset mandata ali je jedno poslaničko ipak otišlo u ruke Nenada Rašića, lidera stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. Rašić je inače bio ministar za zajednice i povratak u Vladi premijera Aljbina (Albin) Kurtija, koji ga je na tu funkciju imenovao nakon što je Srpska lista napustila kosovske institucije novembra 2022. Srpska liste međutim insistira na stavu da Rašić nema dovoljan broj glasova da bi mogao da predstavlja srpsku zajednicu. Srpska lista je takođe pred Ustavnim sudom osporila izbor Rašića za potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice tvrdeći da je prekršen Ustav i pravilnik. Još uvek se čeka na odluku suda oko ovog pitanja. Prema Ustavu Kosova, jedan potpredsednika mora biti iz "redova poslanika Skupštine koji drže rezervisana ili garantovana mesta predstavnika srpske zajednice". S druge strane, prema Poslovniku, kandidata za potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice predlaže većina poslanika iz te zajednice.

Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv Zorana Simanića, zvanog "Zajdo" (1972, Loznica), i Dragana Jovića, zvanog "Mujo" (1959, Zvornik), zbog svjesnog pomaganja u počinjenju krivičnog djela genocid nad žrtvama bošnjačke nacionalnosti nakon pada zaštićene zone UN-a Srebrenica u julu 1995. godine. Prema optužnici, optuženi su u julu 1995. godine, kao pripadnici Zvorničke brigade VRS-a, učestvovali u zarobljavanju i zatvaranju više od 829 bošnjačkih muškaraca i dječaka u fiskulturnoj sali škole u naselju Roćević u opštini Zvornik, njihovom transportu na mjesto egzekucije, te strijeljanju na lokalitetu šljunkare na obali Drine u naselju Kozluk, nakon čega su njihovi posmrtni ostaci premješteni u više sekundarnih masovnih grobnica. Optuženi se terete da su počinili krivično djelo genocid iz člana 171. KZ-a BiH, u vezi s članom 180. stav 1. i članom 31. istog zakona. Kako je navelo Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, Simanić i Jović posjeduju državljanstvo Bosne i Hercegovine i Srbije. Jedinice Vojske RS su u napadu na Srebrenicu, koja je bila zaštićena zona Ujedinjenih nacija, u julu 1995. godine počinile genocid ubivši više od 8.000 Bošnjaka. Haški tribunal osudio je za zločine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija 16 osoba, od kojih sedam za zločin genocida. Posmrtni ostaci žrtava genocida pronađeni su proteklih godina u više od 80 masovnih grobnica na području opština Srebrenica, Bratunac i Zvornik. Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora. Među njima su i bivši predsjednik RS-a Radovan Karadžić i Mladić koji su u Hagu pravosnažno osuđeni na kaznu doživotnog zatvora.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski završio je razgovore s američkim predsjednikom Donaldom Trumpom bez postizanja mirovnog sporazuma, ali je rekao da će se američki i ukrajinski timovi uskoro ponovo sastati te da će se sljedećeg mjeseca u Vašingtonu održati okupljanje lidera – uključujući i one iz Evrope. Zelenski je 28. decembra objavio na društvenim mrežama da su "imali sadržajan razgovor o svim pitanjima", uključujući i ona koja se tiču ključnih sigurnosnih garancija, u Trumpovom odmaralištu Mar-a-Lago u Palm Beachu na Floridi. "Razgovarali smo o svim aspektima mirovnog okvira i postigli značajne rezultate", napisao je Zelenski. "Razgovarali smo i o redoslijedu daljih koraka. Složili smo se da su sigurnosne garancije ključne na putu ka postizanju trajnog mira." "Dogovorili smo se da će se naši timovi sastati već sljedeće sedmice kako bi finalizirali sve razmatrane teme. Također smo se složili s predsjednikom Trumpom da će on u januaru ugostiti ukrajinske i evropske lidere u Vašingtonu", dodao je Zelenski. Sastanak Trumpa i Zelenskog bio je kulminacija sedmica telefonske i tzv. "shuttle" diplomatije u nastojanju da se okonča ruski punom razmjerom vođeni rat protiv Ukrajine – rat koji je za skoro četiri godine usmrtio ili ranio više od 1,5 miliona vojnika na obje strane. Sastanak je također označio najnoviji primjer u kojem učesnici ističu "napredak" i "rezultate", ali ne daju detalje i obećavaju dodatne razgovore. "Pravi smjer"Nakon dvosatnih razgovora, Trump je izjavio da mirovni pregovori "idu u pravom smjeru". Nije spomenuo mogućnost okupljanja lidera u Vašingtonu u januaru. "Sve smo bliže, možda vrlo blizu... [pregovori] idu u pravom smjeru." "Rusija želi da se [rat] okonča. Svi žele da se okonča", rekao je novinarima bez davanja detalja. Trump i Zelenski su također održali zajednički poziv s evropskim liderima, uključujući francuskog predsjednika Emmanuela Macrona, britanskog premijera Keira Starmera, njemačkog kancelara Friedricha Merza i generalnog sekretara NATO-a Marka Ruttea. "Zajedno s nekoliko drugih evropskih lidera, večeras sam učestvovao u razmjeni mišljenja s predsjednicima Zelenskim i Trumpom", napisao je Macron na društvenim mrežama. "Zatim sam [posebno] razgovarao s predsjednikom Zelenskim." "Napredujemo u vezi sa sigurnosnim garancijama koje će biti ključne za izgradnju pravednog i trajnog mira." "Okupićemo zemlje Koalicije voljnih u Parizu početkom januara kako bismo finalizirali konkretne doprinose svake zemlje", dodao je, misleći na grupu ukrajinskih saveznika koji su naznačili da bi mogli učestvovati u mirovnoj misiji u slučaju prekida vatre. Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen napisala je na društvenim mrežama da je "Evropa spremna nastaviti rad s Ukrajinom i našim američkim partnerima... Ključno u ovom naporu je da Ukrajina od prvog dana ima čvrste sigurnosne garancije". Kijev je uporno tražio sigurnosne garancije – posebno od Sjedinjenih Država, ali i od Evrope – i odbijao oštre zahtjeve Kremlja koji uključuju ustupanje ukrajinske teritorije Rusiji. Tokom zajedničke konferencije za novinare, Trump je rekao da teritorijalna pitanja – uključujući budućnost Donbasa – nisu riješena. "Neriješeno je, ali smo mnogo bliže. To je vrlo težak problem", rekao je Trump. Trumpova frustracijaTrump, koji je tokom izborne kampanje tvrdio da može okončati rat za jedan dan, frustriran je što ne može iskoristiti ono što smatra svojim poslovnim umijećem da završi najkrvaviji evropski sukob od Drugog svjetskog rata. Poslao je svog glavnog izaslanika, Stevea Witkoffa, šest puta u Moskvu na sastanke s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. Trump se lično susreo s ruskim liderom na Aljasci u augustu. Witkoff, državni sekretar Marco Rubio, Trumpov zet Jared Kushner i ministar odbrane Pete Hegseth pridružili su se Trumpovom sastanku sa Zelenskim, trećem od januara. "Cijeli svijet"Rusija nije odmah dala komentar nakon sastanka i konferencije za novinare Trumpa i Zelenskog. Putinov specijalni izaslanik Kirill Dmitriev napisao je na društvenim mrežama da "cijeli svijet cijeni mirovne napore predsjednika Trumpa i njegovog tima". Neposredno prije početka razgovora, Trump i Putin su razgovarali telefonom, u iznenadnom pozivu za koji je Kremlj naveo da je trajao više od sat vremena i da je obavljen na Trumpov zahtjev. U objavi na društvenim mrežama, Trump ga je opisao kao "dobar i vrlo produktivan". Glavni Putinov savjetnik za vanjsku politiku, Jurij Ušakov, rekao je da su se Putin i Trump složili da neće podržati prijedlog za privremeni prekid vatre prije postizanja konačnog dogovora – što je Zelenski tražio. Prošlog mjeseca Bijela kuća je predložila plan od 28 tačaka koji se smatrao izrazito povoljnim za Rusiju. Zelenski i njegovi pregovarači – zajedno s evropskim saveznicima Kijeva – nastojali su izraditi kontraprijedloge. Plan Zelenskog od 20 tačaka, objavljen prošle sedmice, otvorio je put ukrajinskom lideru da otputuje u Sjedinjene Države i sastane se s Trumpom. Malo znakova kompromisaUsred diplomatije i pregovora, Rusija je pokazala malo spremnosti na kompromis, čak je odbila razmotriti božićno primirje koje je predložio Zelenski. Dan prije razgovora, Rusija je bombardovala ukrajinsku prijestolnicu i okolne oblasti, ostavivši gotovo milion domaćinstava bez struje dok su temperature bile oko nule. U još jednom jasnom signalu, Putin se sastao s najvišim vojnim komandantima, hvaleći uspjehe na bojištu, tvrdeći da je Ukrajina kriva za rat i ne pokazujući nikakvu namjeru za kompromis. Ako Kijev ne želi "riješiti stvar mirnim putem", Rusija će ostvariti svoje ciljeve silom, rekao je Putin, ponovivši izjave koje je više puta davao posljednjih sedmica.

Francuska filmska legenda Brižit Bardo (Brigitte Bardot), filmska ikona pedesetih i šezdesetih godina, koja postala zaštitnica prava životinja, preminula je u 91. godini, saopštila je njena fondacija u nedelju. Bardo je retko viđana u javnosti poslednjih meseci, ali je hospitalizovana u oktobru, a u novembru je objavila saopštenje u kojem je demantovala glasine da je umrla. Fondacija nije navela kada ili gde je umrla. "Fondacija Brižit Bardo sa ogromnom tugom objavljuje smrt svoje osnivačice i predsednice, gospođe Brižit Bardo, svetski poznate glumice i pevačice, koja je odlučila da napusti svoju prestižnu karijeru da bi posvetila svoj život i energiju dobrobiti životinja i svojoj fondaciji", navodi se u saopštenju poslatom AFP-u. Bardo je postala globalna zvezda pošto se glumila u filmu "I Bog stvori ženu" 1956. godine, a kasnije se pojavila u još oko 50 filmova pre nego što je odustala od glume. Povukla se iz sveta filma da bi se trajno nastanila u blizini mesta Sen Trope na francuskoj rivijeri, gde se posvetila borbi za životinje. Pored kampanje za prava životinja kasnije godine Brižit Bardo, koju u Francuskoj često nazivaju jednostavno "B.B.", obeležile su i simpatije za krajnju desnicu. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) odao je počast Bardo, nazvavši je legendom 20. veka. "Svojim filmovima, svojim glasom, svojom blistavom slavom, svojim inicijalima (BB), svojim tugama, svojom velikodušnom strašću prema životinjama i svojim licem koje je postalo Marijana, Brižit Bardo je utelovila život slobode", napisao je na X, misleći na ženski simbol Francuske Republike u umetnosti. "Opraštamo se od legende veka". Većina od njenih 50-ak filmova bila su zabavna ostvarenja, ali i filmovi koji se lako zaboravljaju – uz nekoliko izuzetaka. Bardo je stekla međunarodnu slavu plešući bosa mambo u filmu "I Bog stvori ženu". Scena neobuzdane seksualne energije, u kojoj Bardo bosa pleše mambo u lepršavoj suknji s prorezom do struka, zapečatila je njen status boginje, dok je istovremeno na sebe navukla gnev filmskih cenzora – njena raščupana kosa i žestoka energija zračile seksualnim magnetizmom koji se retko viđao u mejnstrim kinematografiji. Sedam godina kasnije, njena uloga namrgođene, frustrirane supruge scenariste u filmu "Prezir" Žan-Lika Godara (Jean-Luc Godard) takođe je rezultirala scenama koje su postale deo filmskog folklora. Igrajući se s očekivanjima producenata i gledalaca da u filmu imaju kadrove golog tela Bardo, Godar je napravio montažu njenih udova dok leži u krevetu sa svojim mužem, pitajući ga koji deo njenog tela mu se najviše sviđa. Sa samo 21 godinom, skandalizovala je cenzore i očarala publiku. Njena gluma iz 1956. u "I Bog stvori ženu", koji je snimio njen suprug Rože Vadim (Roger), označila je odlučan raskid sa skromnim heroinama prethodne ere. Rođena u Parizu 28. septembra 1934. godine, Bardo je odrasla u porodici više srednje klase. Opisivala je sebe kao stidljivo, samosvesno dete koje je "nosilo naočare i imalo dugu kosu". Međutim, sa 15 godina došla je na naslovnu stranu časopisa El (Elle), započevši manekensku karijeru koja je ubrzo dovela do filma. Lik Bardo u filmu "I Bog stvori ženu" bio je oličenje oslobođene ženstvenosti. Kontroverza je samo podstakla njenu privlačnost. Bardo je postala simbol Francuske 1950-ih i 60-ih. Njena privlačnost protezala se daleko izvan francuske kinematografije. Navodno je Bob Dilan (Dylan) sa 15 godina napisao svoju prvu pesmu o njoj, nikada objavljenu "Song for Brigitte", dok je Endi Vorhol (Andy Warhol) naslikao njen portret. Sposobnost Bardo da podriva tradicionalne rodne uloge učinila je ne samo seks simbolom, već i ikonom pop kulture i tačkom oslonca za promenu društvenih stavova. Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) je 1959. napisala članak za časopis Eskvajer (Esquire) u kojem je veličala njen upadljiv osećaj slobode. "B.B. ne pokušava da skandalizuje", napisala je feministička filozofkinja. "Ona sledi svoje sklonosti. Jede kada je gladna i vodi ljubav s istom beskrupuloznom jednostavnošću". Uprkos svom uticaju, Bardo je život slavnih smatrala izolovanim. Često je govorila da je zarobljenica sopstvene slave, u nemogućnosti da uživa u jednostavnim životnim zadovoljstvima. "Niko ne može da zamisli koliko je to bilo užasno, takva muka", prisetila se decenijama kasnije. "Nisam mogla da nastavim tako da živim." Njen lični život oblikovala su četiri braka, afere i borba s depresijom. Na svoj 26. rođendan pronađena je bez svesti u kući na Francuskoj rivijeri nakon što je pokušala da sebi oduzme život. Glasine o još jednom pokušaju samoubistva pojavile su se godinama kasnije kada je misteriozno otkazala zabavu za 49. rođendan, a zatim se pojavila u bolnici. Uz glumu, Bardo je uživala u uspešnoj muzičkoj karijeri. Njene saradnje sa kantautorom Seržom Gensburom (Serge Gainsbour), uključujući erotsku "Je t’aime... moi non plus", podstakla je i priznanja i kontroverze. Krajem 1960-ih pozirala je za bistu Marijane, personifikacije Francuske Republike. Ali nije pronašla mnogo zadovoljstva u hvalama koje je dobila. "Bila sam veoma srećna, veoma bogata, veoma lepa, mnogo obožavana, veoma poznata i veoma nesrećna", rekla je za časopisu Pariz mač (Paris Match) oko svog 50. rođendana. "Prečesto sam bila razočarana. Imala sam zaista strašna razočaranja u životu. Zato sam odlučila da se povučem, da živim sama." Bardo je snimila poslednji od svojih 42 filma 1973. godine. Razočarana filmskom industrijom, proglasila je svet filma "trulim" i napustila javni život. "Dala sam filmu 20 godina svog života, to je dovoljno", rekla je tada u jednom TV intervjuu. Nastanila se u modernom francuskom letovalištu Sen Trope, gde je pronašla utehu među životinjama i mediteranskim pejzažom. Tamo je počela strastvenu odbranu dobrobiti životinja. "Ovo je moja jedina bitka, jedini pravac u kom želim da usmerim svoj život", rekla je Bardo 2013. godine. Njena posvećenost životinjama postala je legendarna. Fondaciju Brižit Bardo za dobrobit i zaštitu životinja osnovala je 1986, a sledeće godine je prodavala lične suvenire na aukciji kako bi prikupila sredstva za svoju borbu. Bardo je podržavala poznate aktiviste i energično se borila protiv okrutnosti prema životinjama, ponekad preteći da će napustiti Francusku zbog sporova oko dobrobiti životinja. Kada je glumac Žerar Depardje (⁠Gérard Depardieu) prihvatio rusko državljanstvo posle javne svađe s francuskim vlastima 2013, Bardo je zapretila da će slediti njegov primer ako Francuska eutanazira dva bolesna cirkuska slona. Tokom većeg dela svog života, Bardo je živela sama iza visokih zidina u Sen Tropeu, okružena mačkama, psima i konjima. Često je sugerisala da je ta strast bila protivotrov njenim razočaravajućim vezama. "Dala sam svoju lepotu i mladost muškarcima", jednom je rekla. "Daću svoju mudrost i iskustvo životinjama." Kako se njen aktivizam intenzivirao, tako se pojačavala i reakcija na njene političke izjave. Njene izjave o imigraciji, islamu i homoseksualnosti dovele su do niza osuđujućih presuda za podsticanje rasne mržnje. Između 1997. i 2008. godine, francuski sudovi su je šest puta kaznili zbog njenih komentara, posebno onih usmerenih na francusku muslimansku zajednicu. U jednom slučaju, pariski sud ju je kaznio sa 15.000 evra zbog toga što je opisala muslimane kao "ovo stanovništvo koje nas uništava, uništava našu zemlju nametanjem svojih dela". Bardo se 1992. udala za Bernara d'Ormala (Bernard d’Ormale), bivšeg savetnika krajnje desničarskog Nacionalnog fronta, a kasnije je javno podržala lidere te stranke Žan-Marija Le Pena (Jean-Marie Le Pen) i njegovu ćerku Marin (Marine). Bardo je tu liderku nazvala "Jovankom Orleankom 21. veka". Njen angažman za krajnju desnicu, kao i govor mržnje usmeren ka muslimanima, ispisali su najkontroverznije stranice biografije Brižit Bardo. Politički angažman u poslednjim decenijama života Brižit Bardo bio je često praćena tema, koja je u drugi plan bacila njene filmske uspehe. U tekstu objavljenom povodom njene smrti, britanski Gardijan (The Guardian) će to sažete naslovom "Imidž Brižit Bardo komplikovan njenom kontroverznom politikom". Ipak, uprkos svim njenim polarizujućim stavovima, uticaj Bardo je opstao, bilo u modi – mediji su primetili redovne povratke njene prepoznatljive frizure – ili kroz redovne dokumentarce i književne emisije koje slave njen uticaj na francusku kinematografiju. Na pitanje francuskog kanala BFM TV u maju 2025. da li sebe smatra simbolom seksualne revolucije, rekla je: "Ne, jer se pre mene već dogodilo mnogo divljih stvari - nisu me čekale. Feminizam nije moja stvar; volim muškarce." U istom intervjuu, na pitanje koliko često razmišlja o svojoj filmskoj karijeri. "Ne razmišljam o tome", rekla je, "ali to ne odbacujem, jer sam zahvaljujući tome svuda u svetu poznata kao neko ko brani životinje". Izvori: AFP, Reuters

Razgovori o okončanju rata Rusije protiv Ukrajine "idu u pravom smeru", izjavio je u nedelju američki predsednik Donald Tramp (Trump) posle dvosatnog ključnog sastanka s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i telefonskog razgovora s evropskim liderima. Sastanak na Floridi sa Zelenskim bio je kulminacija nedelja telefonske i šatl diplomatije – i najopipljiviji znak napretka u pregovorima o okončanju borbi, u kojima je, posle skoro četiri godine, ubijeno ili ranjeno više od 1,5 miliona ljudi na obe strane. Američki predsednik je u obraćanju novinarima posle sastanka sa Zelenskim u svojoj rezidenciji na Floridi i video razgovora s evropskim liderima, naznačio da je bilo napretka u pregovorima, ali da nema proboja. "Približavamo se mnogo, možda veoma blizu", rekao je Tramp i dodao da razgovori "idu u pravom smeru". "Rusija želi da se (rat) završi. Svi žele da se završi", rekao je on bez navođenja detalja. Tramp, koji je tokom predizborne kampanje rekao da može da reši rat za jedan dan, bio je frustriran nemogućnošću da iskoristi, kako smatra, svoje poslovno umeće da bi okončao borbe. Šest puta je poslao svog izaslanika Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) u Moskvu da se sastane s Putinom. Sam Tramp se sastao sa ruskim liderom na Aljasci u avgustu. "Moramo da postignemo dogovor. Moramo da završimo. Previše ljudi umire", rekao je Tramp novinarima kada je dočekao Zelenskog na Floridi. "Mislim da oba predsednika žele da postignu dogovor", dodao je on, misleći na ruskog lidera Vladimira Putina. Neposredno pre početka razgovora, Tramp i Putin su nenajavljeno razgovarali telefonom, kako je saopštio Kremlj, više od sat vremena i na Trampov zahtev. U objavi na društvenim mrežama, Tramp je rekao da je bio "dobar i veoma produktivan". Prošlog meseca, Bela kuća je objavila plan od 28 tačaka koji je smatran veoma povoljnim po Rusiju. Zelenski i njegovi pregovarači – zajedno s evropskim saveznicima Kijeva – pokušali su da sastave kontrapredloge. Plan Zelenskog objavljen prošle nedelje, otvorio je put ukrajinskom lideru da ode u SAD i sastane se s Trampom. U jeku diplomatije i pregovora, Rusija je pokazala malo sklonosti ka kompromisu, čak odbijajući da razmotri božićno primirje koje je predložio Zelenski. Dan pre razgovora na Floridi, Rusija je bombardovala ukrajinsku prestonicu i okolne okruge, ostavljajući skoro milion domova bez struje usred temperatura koje su se kretale oko nule. Jasno poslavši poruku, ruski predsednik Vladimir Putin sastao se s najvišim vojnim komandantima, hvaleći uspehe na bojnom polju, tvrdeći da je Ukrajina kriva za rat i ne pokazujući nameru za kompromis. Ako Kijev ne želi da "mirno reši stvar", Rusija će postići svoje ciljeve silom, rekao je Putin, ponavljajući izjave koje je izneo nekoliko puta poslednjih nedelja. Pre dolaska u SAD, Zelenski je bio u Kanadi gde se sastao s premijerom Markom Karnijem (Carney), koji je ponudio podršku Ukrajini uoči ključnih razgovora sa SAD, navodeći da rusko "varvarstvo... pokazuje koliko je važno da stojimo uz Ukrajinu". Zelenski je takođe održao konferencijski razgovor s evropskim liderima. Posle razgovora, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) pozvala je na "pravedan i trajan mir koji čuva suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine". Ukrajinski mirovni plan od 20 tačakaJedno od kritičnih pitanja u srži trenutnih pregovora je sudbina istočnog regiona Donbasa. Veći deo te teritorije je pod ruskom kontrolom i Moskva zahteva da Kijev preda delove koje Rusija ne drži. To uključuje dva velika grada – Kramatorsk i Slavjansk – koji su ključni za ukrajinsku odbranu u tom području. "To je nije rešeno, ali je sve bliže. To je veoma teško pitanje, ali mislim da će biti rešeno", rekao je Tramp novinarima na Floridi. Drugo kritično pitanje je sudbina najveće ukrajinske nuklearne elektrane. Postrojenje u Zaporiškoj oblasti, koje je bilo najveći izvor električne energije u Ukrajini, nalazi se pod ruskom kontrolom od početka invazije u februaru 2022. godine. Zelenski je predložio da se elektrana stavi pod zajedničku kontrolu Ukrajine i SAD, pri čemu bi Vašington ostvarivao profit od prodaje električne energije iz elektrane – uključujući i potencijalno Moskvi. Kremlj, koji veruje da ima prednost i na bojnom polju i u mirovnim pregovorima, pokazuje malo spremnosti za kompromis u pogledu svojih tvrdih zahteva, od kojih većina prethodi invaziji. Rusija tvrdi da je zauzela dva mestaPutin je na sastanku s najvišim ruskim generalima – video o tome je objavio Kremlj kasno u subotu – pohvalio ruske snage i tvrdio da su zauzele još dva ukrajinska grada – Mirnohrad i Huljajpole. Mirnohrad, u ukrajinskom Donjecku, nalazi se blizu Pokrovska, važnog logističkog centra kojem Moskva daje prioritet skoro godinu dana i koji je, kako tvrdi, zauzela ranije ovog meseca. Huljajpole je mesto na prvoj liniji fronta u jugoistočnoj Zaporiškoj oblasti. Ruske tvrdnje nisu mogle biti odmah potvrđene. Ukrajinska vojska je saopštila da je odbila ruske napade na Mirnohrad i Huljajpole. Ukrajina je s druge strane u nedelju saopštila da je pogodila rusku rafineriju nafte Sirzan, zajedno s "brojnim drugim objektima2. Još jedna ključna prepreka miru su bezbednosne garancije za Ukrajinu pošto se rat završi. Bez njih, Kijev strahuje da će je Rusija ponovo napasti. Zelenski je naznačio da bezbednosne garancije uključuju nekoliko dokumenata o kojima treba razgovarati, dok su ekonomski sporazumi još u fazi "osnovnih priprema". Američki izaslanici koji su prisustvovali razgovorima u Berlinu početkom ovog meseca navodno su ponudili bezbednosne garancije u stilu NATO-a za Kijev, za koje se smatra da su u skladu s Članom 5 alijanse, koji navodi da se napad na jednu članicu alijanse smatra napadom na sve. Blokiranje Ukrajine da se pridruži vojnom savezu bio je centralni stav Moskve još od pre početka rata. Nije jasno da li bi se Kremlj protivio bezbednosnim garancijama sličnim NATO-u.

Dekanu Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Sarajevu Muhamedu Ajanoviću, koji je uhapšen zbog sumnji za zloupotrebu položaja ili ovlašćenja, određen je jednomesečni pritvor, saopštio je Opštinski sud u Sarajevu. Sud je u nedelju naveo da su mere izrečene i za glavnu prosvetnu inspektorku Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Dalilu Hakalović, koja je uhapšena 25. decembra kad i Ajanović, u istom slučaju, takođe zbog sumnji na zloupotrebu položaja ili ovlašćenja. Ajanović je, kako navodi Tužilaštvo Kantona Sarajevo (KS), koristio prijateljske veze s Hakalović, ministarkom za nauku, visoko obrazovanje i mlade KS Adnom Mesihović i pomoćnicom ministarke Dženitom Viteškić, kako bi preko njih osigurao potrebna mišljenja i instrukcije od Ministarstva, što mu je omogućavalo da ne raspisuje konkurs za izbor dekana i ostajanje na funkciji. Tužilaštvo takođe sumnjiči Mesihović i Viteškić za zloupotrebu položaja ili ovlašćenja, odnosno nezakonito zapošljavanje u tom ministarstvu. Nakon hapšenja u aprilu i boravka u pritvoru obe su u junu puštene da se brane sa slobode, uz mere zabrane sastajanja sa svedocima. Opštinski sud u Sarajevu je za Haliković u nedelju odredio mera zabrane sastajanja i kontaktiranja ili ikakvog povezivanje sa svedocima i zaposlenima Kantonalne uprave za inspekcijske poslove, kao i kontaktiranje s drugim osumnjičenima u slučaju. Takođe joj je izrečena mera zabrane preduzimanja službenih dužnosti i posećivanje službenih prostorija Kantonalne uprave za inspekcijske poslove, Stomatološkog fakulteta i Stomatološkog kliničkog centra.

Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin) proglasio je pobedu na vanrednim izborima u nedelju, navodeći da je to "najveća pobeda u istoriji zemlje", pošto je Centralna izborna komisija (CIK) saopštila da je ta stranka osvojila skoro 50 odsto glasova. Prema podacima CIK-a, na osnovu 99,26 odsto obrađenih biračkih mesta, Samoopredeljenje je dobilo 49,3 odsto glasova. Na drugom mestu je Demokratska partija Kosova (PDK) sa 21,01 odsto, a slede Demokratski savez Kosova (DSK) sa 13,59 odsto i Alijansa za budućnost Kosova sa 5,68 odsto. Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, osvojila je oko 4,7 odsto glasova. Kurti je u obraćanju posle izbora rekao da je na izborima 9. februara "Pokret Samoopredeljenje pobedio s partnerima, a 28. decembra pobedio je narod Kosova i Republika". Prema njegovim rečima, rezultat nedeljnih izbora zahteva da se krene napred bez odlaganja. "Što pre (rezultati) budu potvrđeni, pre ćemo morati da uspostavimo institucije i nastavimo sa dobrim radom", rekao je Kurti. Kurti je rekao da novi saziv parlamenta čeka Plan rasta EU vredan 880 miliona evra i tri sporazuma sa Svetskom bankom, koji ukupno, kako je rekao, iznose preko milijardu evra. "Pozivam opozicione stranke da sarađuju u Skupštini na međunarodnim sporazumima i drugim nacrtima zakona", rekao je on. Srpska lista tvrdi da je osvojila svih 10 mandata iz srpske zajednice Srpska lista saopštila je da je, prema preliminarnim rezultatima, osvojila preko 90 odsto glasova srpske zajednice i svih deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu. Lider Srpske liste Zlatan Elek rekao je na konferenciji za novinare da je ta partija ubedljivo osvojila najveći broj glasova u opštinama sa srpskom većinom, a da je stranka Nenada Rašića Za slobodu, pravdu i opstanak dobila glasove u sredinama gde ne žive Srbi. Funkcioner Srpske liste Igor Simić dodao je da se čeka i prebrojavanje uslovnih glasova, kao i da se obrađuje više od 1.000 glasova raseljenih osoba s Kosova koja su takođe glasala na izborima. Vanredni izbori su održani pošto posle redovnih izbora u februaru, na kojima je Samoopredeljenje takođe osvojilo najviše glasova, partije nisu uspele da se dogovore oko formiranja vlade. Na izborima u februaru, Samoopredeljenje je osvojilo 42,3 odsto, DPK 20,95 odsto, DSK 18,27 odsto, Alijansa za budućnost Kosova 7,06 odsto, a Srpska lista 4,26 odsto. Skupština Kosova ima 120 mesta, dok je za obezbeđivanje parlamentarne većine i formiranje Vlade potrebno 61 mandat. Predsednica Kosova Osmani pošto je glasala u Prištini rekla je da očekuje da će rezultati omogućiti brzo formiranje Skupštine i izbor nove Vlade Kosova. Formiranje ovih institucija, prema njenim rečima, neophodno je za važne unutrašnje i međunarodne procese za Kosovo.

Vodeće ukrajinske agencije za borbu protiv korupcije saopštile su da istražuju navodnu kupovinu glasova poslanika i da bezbednosne službe ometaju napore za sprovođenje pretresa. Istraga, objavljena u subotu, poslednja je u nizu istraga dve agencije – Specijalizovanog tužilaštva za borbu protiv korupcije i Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije Ukrajine – koje su uzdrmala politiku u Ukrajini. Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAPO) saopštilo je da su njegovi istražitelji identifikovali "organizovanu kriminalnu grupu" koja uključuje poslanike u ukrajinskom parlamentu Vrhovnoj radi. Članovi grupe, saopštilo je SAPO, dobijali su nezakonite koristi u zamenu za glasanje u parlamentu. Nisu objavljeni dodatni detalji. Nacionalni biro za borbu protiv korupcije (NABU) saopštio je da je njegovim istražiteljima onemogućen pristup administrativnim zgradama koje koriste poslanici. Agencija zadužena za obezbeđivanje poslanika, Agencija za državnu zaštitu, negirala je optužbe, navodeći za RSE da su stražari samo proveravali identitet istražitelja. "Stvar je u tome da zaposleni u NABU-u pokušavaju da dovedu nepoznate ili nejasne ljude na teritoriju režima, odnosno na teritoriju vladinog kompleksa", rekao je portparol službe Oleksij Morozov. Istražiteljima je kasnije dozvoljen ulazak u dobro čuvani kompleks, saopštila je bezbednosna agencija na Fejsbuku (Facebook). Dve agencije osnovane 2015. u okviru sveobuhvatnih reformi usmerenih na iskorenjivanje duboko ukorenjene korupcije, izgradile su reputaciju za sprovođenje politički obojenih istraga – kao i za borbu za očuvanje svoje nezavisnosti od drugih organa za sprovođenje zakona. Istraga o mitu u energetskom sektoru – uključujući finansiranje sistema protivvazdušne odbrane za infrastrukturu elektroenergetske mreže – izbila je u javnost prošlog meseca kada su službenici za borbu protiv korupcije izvršili pretrese u kancelarijama u Kijevu. Ta istraga, koja je još uvek u toku, na kraju je dovela do toga da predsednik Volodimir Zelenski otpusti Andrija Jermaka, svog dugogodišnjeg šefa kabineta i ključnog posrednika u mirovnim pregovorima sa SAD. Smena Jermaka usledila je u teškom trenutku za Zelenskog. Optužbe su narušile njegov ugled kod kuće i dodatno pojačale pritisak da se održe novi izbori, čemu se ukrajinski predsednik opirao zbog vanrednog stanja i rata Rusije protiv Ukrajine.