Nina Litvinova, istaknuta ruska aktivistkinja za ljudska prava i disidentkinja o čijem su samoubistvu nedavno izvještavali ruski mediji, ostavila je poruku u kojoj za svoju smrt krivi predsjednika Vladimira Putina, prema riječima njene rođake. Vijest o samoubistvu 80-godišnjakinje prvi put je objavljena 13. maja. Sljedećeg dana, njena rođaka, novinarka Marija Slonim, objavila je na društvenim mrežama ono što je nazvala izvodom iz poruke Litvinovljeve, prenosi Radio Svoboda. "Niko – ni RIA ni Gazeta.ru, koja je prva objavila – naravno neće objaviti poruku, jer previše jasno iznosi razloge njene smrti. Zato smo odlučili da pokažemo prave razloge: Putin ju je ubio!", napisala je Slonim. Izvod iz poruke govori o Putinovoj represiji protivnika na domaćem terenu i ratu protiv Ukrajine koji traje. "Volim vas sve i mislim na vas. Ali moram da odem; život mi je postao nepodnošljiv. Otkako je Putin napao Ukrajinu i ubija nevine ljude, dok se ovdje kod kuće hiljade ljudi bez kraja baca u zatvor, pate i umiru tamo jednostavno zato što se, kao i ja, protive ratu i protive ubijanju", navodi se u poruci. "Ne mogu ništa da učinim da im pomognem. Jevgenija Berkovič, Svetlana Petrijčuk, Karina Curkan i hiljade drugih iza rešetaka pate i umiru", nastavlja se, imenujući ljude koji se široko smatraju političkim zatvorenicima. "Pokušala sam da im pomognem, ali mi je snaga nestala, i danju i noću patim od bespomoćnosti. Sramota me je, ali sam odustala. Molim vas, oprostite mi." Ruska organizacija za ljudska prava Memorijal je ranije izvjestila o smrti aktivistkinje. Naveli su da je Litvinova pomagala političkim zatvorenicima od 1960-ih, uključujući i svog brata, Pavla Litvinova, koji je učestvovao u demonstracijama protiv invazije na Čehoslovačku na Crvenom trgu u avgustu 1968. godine. Litvinova se 2022. godine nakratko pojavila u dokumentarcu ruskog servisa Radio Svoboda, u kojem je posjećivala zatvorenu opozicionu aktivistkinju Olgu Bendas. Posljednjih godina, Litvinova je prisustvovala suđenjima poznatih ličnosti, uključujući suđenja istoričaru Juriju Dmitrijevu i suosnivaču Memorijala Olegu Orlovu. Takođe je pomagala mnogim manje poznatim političkim zatvorenicima. Kako je Memorijal istakao u svom saopštenju, to je učinila bez traženja publiciteta.

Centralna izborna komisija Kosova nije potvrdila listu građanske inicijative "Složno pobeđujemo" za učešće na vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna, uz obrazloženje da ovaj politički subjekat nije ispunio zakonski kriterijum za potreban broj potpisa. Na listi "Složno pobeđujemo" su kandidati šest srpskih opozicionih političkih subjekata - Srpski narodni pokret, Kosovski savez, Novo lice, Srpska demokratija, Sever za sve i Koreni. Iz ove inicijative su 15. maja saopštili da je podneta žalba Izbornom panelu za žalbe i predstavke, te odluku CIK-a ocenili kao "presedan" jer je razlog za odbijanje za učešće na izborima navedeno da uz pojedina imena nisu bili upisani brojevi telefona potpisnika. U saopštenju se navodi da su predali oko 1.400 potpisa, što je više od zakonskog kriterijuma. "U interesu demokratije i prava građana da biraju", lista "Složno pobeđujemo" očekuje da im se odobri učešće na izborima, dodaje se. "Ovo nije samo naša borba. Ovo je borba za pravo našeg naroda da ima autentično i slobodno predstavljanje, bez tutorstva, bez nametnutih posrednika i bez noćnih rokova koji su osmišljeni da se ne mogu ispuniti", navodi se u saopštenju. Ranije je Ivan Vučković iz građanske inicijative Koreni za RSE rekao da se deo srpske opozicije ujedinio kako bi pokazao da postoji "drugačiji politički glas", nezavistan od zvanične politike Prištine i Beograda. Naveo je i da je cilj bio da se pripadnicima srpske zajednice ponudi "drugačija percepcija političkih prilika", te da budu njihov "autentičan glas" i realna alternativa Srpskoj listi i stranci Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića. Srpska lista inače od njenog osnivanja deluje uz podršku zvaničnog Beograda, dok je Nenad Rašić viđen kao partner Vlade Aljbina (Albin) Kurtija, u kojoj je u dva mandata bio ministar za zajednice i povratak. Ovim strankama je CIK potvrdio učešće na izborima 7. juna. Zboge nevalidnih potpisa CIK nije sertifikovao ni političku partiju SDA - Stranka demokratske akcije, koja predstavlja bošnjačku zajednicu na Kosovu. Srpska lista ranije tri puta nije bila sertifikovana za učešće na izborima zbog članova Samoopredeljenja u Centralnoj izbornoj komisiji koji bi glasali protiv, što je nailazilo na oštre kritike međunarodne zajednice. Izborni panel za žalbe i predstavke bi potom u svim navratima poništio odluku CIK-a da ne sertifikuje Srpsku listu. Za učešće na predstojećim izborima 7. juna potvrđene su tri koalicije, 17 političkih partija i 1 nezavisni kandidat. Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se nakon što Skupština Kosova nije uspela da izabere novog predsednika u ustavnim rokovima. Političke stranke nisu uspele da postignu koncenzus oko izbora predsednika nakon što je Vjosi Osmani početkom aprila istekao mandat. Ovo će biti treći parlamentarni izbori u poslednjih 18 meseci na Kosovu, nakon izbora održanih u februaru i decembru 2025. godine.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine nije ovlašten i neće nuditi model rješenja državne imovine, poručio je predsjednik ove institucije Mirsad Ćeman u Sarajevu na konferenciji za novinare 15. maja. Sudije Ustavnog Suda Bosne i Hercegovine podsjetile su kako je ovo pitanje u nadležnosti Parlamenta Bosne i Hercegovine, te da se do konačnog rješenja državnom imovinom smatra imovina naslijeđena sukcesijom bivše Jugoslavije (SFRJ), kao i imovina nekadašnje Socijalističke Republike BiH, uključujući šume, rijeke i poljoprivredno zemljište. Inače, raspolaganje državnom imovinom u BiH je zabranjeno duže od 20 godina, otkad je zakon o tome nametnuo tadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun (Paddy Ashdown). Zakon ostaje na snazi, sve dok ne bude usvojen novi koji će definisati šta je državna imovina, ko i kako njome raspolaže, što politički predstavnici iz bh. entiteta Republika Srpska već godinama blokiraju. Sutkinja Larisa Velić je upozorila da neusvajanje ovog zakona i dalje predstavlja ozbiljan problem i može dovesti do novih sporova pred Ustavnim sudom, posebno u kontekstu infrastrukturnih projekata poput južne interkonekcije. Istakla je kako prema sadašnjim propisima, ukoliko i dođe do prenamjene zemljišta, to ne znači i da će se mijenjati titular. "Neki se drže starog zakona o građevinskom zemljištu i kada se promijeni namjena da se mijenja i titular, odnosno njegov vlasnik postaje lokalna zajednica, ali, od 2003. godine to nije moguće", kazala je Velić. Projekt Južne plinske interkonekcije predviđa izgradnju plinovoda od Zagvozda (Splita) u Hrvatskoj, preko Posušja u Hercegovini, do Travnika u središnjoj Bosni, s odvojkom prema Mostaru. Zakonom je projekt proglašen strateškim i od javnog interesa, čime su jedinice lokalne samouprave obvezane ustupiti svoje zemljište bez naknade. Američka ambasada u Sarajevu javno je podržala projekt i sudjelovala je u povezivanju domaćih dužnosnika s predstavnicima američke kompanije. Nepopunjenost suda utiče na rezultateUstavni sud Bosne i Hercegovine, kako je navedeno na konferenciji za novinare suočava se sa ozbiljnim posljedicama zbog nepopunjenog sudijskog sastava. "Broj neriješenih predmeta dostigao je 13.625, dok ih je ranije bilo manje od 3.000", kazao je Ćeman. Sudije iz Republike Srpske trenutno nedostaju jer ih Narodna skupština RS nije imenovala, uglavnom zbog političkih nesuglasica, zbog čega Sud radi u nepotpunom sastavu. Inače, Ustavni sud Bosne i Hercegovine treba da ima devet sudija. Četiri bira Parlament Federacije BiH, dvoje sudija bira Narodna skupština Republike Srpske, dok troje stranih sudija imenuje predsjednik Evropskog suda za ljudska prava iz Strasbourga. Na konferenciji za medije, na kojoj su predstavljeni rezultati rada Suda za 2025. godinu Ćeman je istakao da je tokom prošle godine Sud zaprimio 5.671 predmet, a riješio 2.503. Istakao je da zbog nedostatka sudija više ne funkcioniše ni Veliko vijeće, koje je ranije rješavalo gotovo sve predmete, pa se sada odlučuje uglavnom na plenarnim sjednicama, što dodatno usporava rad. Ćeman je pozvao vlasti da hitno imenuju nedostajuće sudije, ističući da Sud i dalje ostaje ustavan i legitiman. Za neprovođenje odluka nadležno Tužilaštvo BiHOcijenio je kako Tužilaštvo Bosne i Hercegovine ima nadležnost da reaguje kada je u pitanju neprovođenje odluka koje Ustavni sud donese, podsjećajući da se u tom slučaju moraju aktivirati mehanizmi krivične odgovornosti. "Tužilaštvo postupa oprezno, sporo i bez rezultata. Nema optužnica niti presuda", naveo je on. Potpredsjednica Suda Valerija Galić podsjetila je da su odluke Suda konačne i obavezujuće, ali da se u praksi često ignoriraju. Jedan od primjera presuda je i takozvana odluka Ljubić, ali da analizu njenog izvršenja sud ne može provesti jer ne radi u punom kapacitetu. "Prema posljednjem izvještaju od 26. marta presuda je također uz zaključak da se od Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine zatraži očitovanje o utjecaju amandmana visokog predstavnika na utvrđenu obvezu iz odluke. Dakle, ona se vodi kao neizvršena", kazala je Galić.

Komesarka za proširenje Evropske unije (EU) Marta Kos pozvala je političke aktere na Kosovu tokom posete Prištini da pronađu zajednički jezik kako bi okončali dugotrajni institucionalni zastoj i formirali stabilne institucije, kako bi zemlja mogla napredovati ka Evropskoj uniji. Kos - u svojoj prvoj poseti Kosovu nakon preuzimanja dužnosti 2024. godine - ujutro se najprije sastala s vršiteljkom dužnosti predsednice Albulenom Haxhiu, prije nego što je razgovarala s premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom (Albin) Kurtijem. Ona je na konferenciji za medije, zajedno sa premijerom Kurtijem, izjavila da "nema bezbednosti u Evropi bez Kosova". Kos je ipak napomenula da Kosovo, koje i dalje nema status kandidata za članstvo u EU, mora imati stabilne i funkcionalne institucije. "Moj jasan poziv tokom ove posete upućen je svim političkim akterima da pronađu način da vrate stabilnost", rekla je ona. Poseta Marte Kos dolazi u trenutku kada Kosovo ima Vladu na dužnosti jer se nalazi pred vanrednim parlamentarnim izborima zakazanim za 7. jun. Ovo su treći parlamentarni izbori u godinu i po, nakon onih iz februara i decembra 2025. godine. Kos je istakla da su mnoge reforme zastale zbog ponavljanja izbora i da Kosovo mora da nadoknadi izgubljeno vreme iz 2025. godine. "Važno je da, nakon što se formira novi parlament, politički lideri na Kosovu postignu jedinstvo i formiraju sve institucije, uključujući izbor novog predsednika kroz kompromis, i da se okonča ova dugotrajna institucionalna blokada", rekla je ona. Dodala je da Kosovo ima evropsku perspektivu, te da želi da poveća intenzitet rada nakon formiranja novih institucija. Kurti je, s druge strane, rekao da je održan "produktivan i direktan sastanak". On je naveo da je na sastanku sa Kos pokrenuo pitanje statusa kandidata za Kosovo i otvaranja pregovora sa EU. "Prošlo je više od 40 meseci otkako smo podneli zahtev i obnovljeni trenutak proširenja Evropske unije mora da se odrazi kroz zasluženi napredak Kosova. Javna podrška Evropskoj uniji i članstvu u EU u našoj zemlji konstantno iznosi oko 90 odsto i jedna je od najviših među svim zemljama kandidatima", rekao je Kurti. Kurti je naglasio da zemlja radi sa državama članicama, ali je zatražio od EU da unapredi jedinstvo unutar bloka po pitanju Kosova. "Proširenje je najuspešniji instrument spoljne politike Evropske unije. Prazninu koju ostavlja Evropska unija pokušavaju da popune drugi zlonamerni akteri, koji potkopavaju vrednosti Evropske unije i ugrožavaju našu zajedničku bezbednost, zato je odgovornost svih nas da Kosovo napreduje u procesu integracija", rekao je on. Ovo je prva poseta Marte Kos Kosovu otkako je 1. decembra 2024. godine preuzela funkciju u Evropskoj komisiji. Od početka mandata posetila je sve ostale države uključene u proces proširenja Evropske unije. Tokom 2025. godine, evropski zvaničnici su nedostatak njene posete Kosovu objašnjavali nepostojanjem funkcionalnih institucija u zemlji zbog političke krize koja je pratila Kosovo poslednjih meseci. Poseta Marte Kos Prištini bila je planirana za 12. mart, ali je otkazana nakon što je bivša predsednica Kosova Vjosa Osmani 6. marta odlučila da raspusti Skupštinu Kosova. Ipak, prošle nedelje izvori u Briselu rekli su za Radio Slobodna Evropa da se sada smatra da bi poseta trebalo da bude realizovana bez obzira na političku situaciju, jer se ne očekuje da će se ona značajnije promeniti u kratkom periodu. Krajem aprila, Kos je u Evropskom parlamentu izjavila da će uskoro posetiti Kosovo kako bi sa njegovim liderima razgovarala o reformama povezanim sa Planom rasta. "Ukinuli smo mere i očekujemo da Vlada nastavi sa neophodnim reformama kako bi imala koristi od podrške EU. Uskoro ću boraviti u Prištini kako bismo unapredili ovo pitanje", izjavila je tada. Kosovo je 16. aprila dobilo 61,8 miliona evra predfinansiranja od Evropske unije u okviru Plana rasta, nakon što je ratifikovalo odgovarajuće sporazume i dostavilo potrebnu dokumentaciju Evropskoj komisiji. Paket EU za Zapadni Balkan za period 2024–2027. iznosi šest milijardi evra. Prema budžetskoj raspodeli, Kosovu pripada oko 882 miliona evra, od čega 253 miliona evra grantova i 629 miliona evra kredita. Tokom sednice Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta u aprilu, Kos je govorila i o pet država članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Na pitanje izvestioca za Kosovo u Evropskom parlamentu, Riha Terasa (Riho Terras), o kontaktima sa državama koje ne priznaju Kosovo, rekla je da su dešavanja u tom pravcu "ohrabrujuća", ne iznoseći više detalja. Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar i dalje ne priznaju nezavisnost Kosova proglašenu 2008. godine, što se smatra preprekom za napredak Kosova na putu evropskih integracija.

Prvi čovek beogradske policije Veselin Milić saslušan je zbog sumnje da je prikrivao pokušaj ubistva, a tužilaštvo je predložilo da mu se odredi pritvor. Milić je uhapšen 15. maja pod sumnjom da je izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja ubistva u pokušaju u restoranu u beogradskom naselju Senjak 12. maja, nakon čega je, sutradan, prijavljen nestanak A.N, saopštilo je Više javno tužilaštvo. Tužilaštvo nije objavio detalje o muškarcu za kojim se i dalje traga, a mediji prenose da je reč o Aleksandru Nešoviću kojeg dovode u vezu sa jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Ministarstvo unutrašnjih poslova je nakon hapšenja Milića objavilo da on više nije načelnik Policijske uprave Beograda. Pored Milića, istragom je obuhvaćeno još osam osoba, saopštio je Tužilaštvo. Dve osobe uhapšene su zbog sumnje da su izvršili ubistvo u pokušaju. Uhapšena su i tri policajca i vlasnik i konobar restorana na Senjaku. Radio televizija Srbije prenela je da su uhapšeni policajci članovi Milićevog obezbeđenja. Pod optužbom da je u lokal donela pištolj, uhapšena je i supruga osumnjičenog koji je pucao. Bez detalja o Milićevoj uloziNije saopšteno na koji je način Veselin Milić učestvovao u prikrivanju pokušaja ubistva. Nestanak A.N. je, prema saopštenju tužilaštva, 13. maja uveče prijavila njegova nevenčana supruga. Prema njenim navodima, poslednji put su se čuli 12. maja oko 23 časa dok je bio u restoranu na Senjaku, gde se sastao sa prijateljima, saopštilo je tužilaštvo. Kako je navedeno, nakon toga je prestao da joj se javlja i mobilni telefon je ugašen. Tužilaštvo je saopštilo da je po prijavi nestanka izvršen uviđaj na navedenoj lokaciji, gde su pronađene dve čaure, kao i više tragova krvi u lokalu, za koje se sumnja da pripadaju nestalom. MUP nije odgovorio na pitanja Radio Slobodna Evropa (RSE) da li je Milić u noći pucnjave bio u restoranu na Senjaku i na koji način je umešan u ovaj događaj. Novinar lista Danas Uglješa Bokić rekao je za RSE da je Milić bio na jednom od najviših rukovodećih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, na koje se postavlja po političkoj liniji. "Njega je postavila ova vlast. Važi za čoveka od velikog poverenja (predsednika Srbije) Aleksandra Vučića", naveo je. Milića, koji je ranije bio savetnik predsednika Srbije, Vučić je u junu 2021. odlikovao Zlatnom medaljom za hrabrost. U februaru 2024. visokim priznanjem MUP-a odlikovao ga je i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić. Ko je Veselin Milić?U MUP-u je zaposlen od 1998, kada je počeo kao policajac u Užicu, na zapadu Srbije. Kasnije je radio u policijskoj stanici beogradske opštine Savski venac, gde je napredovao do komandira stanice. Od 2006. bio je načelnik Odeljenja za obezbeđenje u beogradskoj policiji. Od 2013. do 2018. bio je načelnik Policijske uprave Beograd, kada je prešao na novu dužnost i postao savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za borbu protiv korupcije i kriminala. U to vreme je bio i pomoćnik direktora policije. Krajem 2020. ponovo je, rešenjem tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, postavljen za načelnika beogradske policije. U javnosti je kritikovan nakon masovnog ubistva u školi u Beogradu 2023. kada je na konferencijama za medije iznosio detalje istrage i prikazao spisak dece koje je maloletni učenik te škole planirao da ubije.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da jubilej obnove crnogorske nezavisnosti pokušava da se predstavi kao čin usmeren protiv Srbije ili srpskog naroda. Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je 14. maja izjavio da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije, crnogorsko Ministarstvo je saopštilo da Vučić nastavlja s retorikom koja ne doprinosi dobrosusedskim odnosima. U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo je navelo da je Crna Gora 2006. godine "slobodnom voljom svojih građana, na demokratskom referendumu, obnovila svoju nezavisnost u punom skladu sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbije i Crne Gore, pravilima međunarodnog prava i standardima Evropske unije". Dodaje se i da su Crna Gora i Srbija bile ravnopravne članice državne zajednice nastale nakon raspada bivše Jugoslavije i da je obnovom svoje nezavisnosti Crna Gora omogućila i Srbiji da nastavi svoj državno-pravni kontinuitet kao samostalna država. "Crna Gora svoju nezavisnost ne slavi protiv bilo koga - već u čast slobodno izražene volje svojih građana, svoje istorijske, državne i identitetske posebnosti, kao i prava svakog naroda da demokratski odlučuje o svojoj budućnosti, navodi se u saopštenju. Na ovo saopštenje reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, navodeći da crnogorsko ministarstvo "bez ikakvog stvarnog povoda i potrebe konstruiše povod za javni napad na Predsednika Srbije, zadajući nepotreban udarac međudržavnim odnosima." U saopštenju navode da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo stav koji nije uvredljiv, a to je da ne želi da slavi razdvajanje dve bliske i bratske države, te da je Srbija nakon referenduma 2006. godine bez odlaganja priznala nezavisnost Crne Gore i uspostavila diplomatske odnose. "Predsednik Aleksandar Vučić nije osporavao crnogorsku nezavisnost – naprotiv, više puta je ponovio da Srbija Crnu Goru doživljava kao bratsku i prijateljsku državu. Ono što je istakao jeste da se nezavisnost Crne Gore ne može i ne sme koristiti kao izgovor za negiranje srpskog identiteta, kulture, jezika i vere velikog broja građana Crne Gore, niti za podsticanje podela u crnogorskom društvu", dodaje se u saopštenju. U vreme raspada Jugoslavije početkom devedesetih, Crna Gora je ostala u Saveznoj republici Jugoslaviji, dvočlanoj federaciji sa Srbijom, kasnije Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista, Milo Đukanović. S druge strane, protiv nezavisnosti su bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Za nezavisnost je na referendumu 2006. godine glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Dvadeset godina od obnove nezavisnosti obeležava se 21. maja, a država planira trodnevni program povodom jubileja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobio poziv za obeležavanje, ali da neće učestvovati u "glamuroznoj proslavi otcepljenja od Srbije". "Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice. A oni neka slave šta god hoće", rekao je Vučić novinarima u Beogradu. Nakon što je Crna Gora zvanično proglasila nezavisnost, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada vođena Milojkom Spajićem najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom 2026. godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Ruske snage su u jednom od najvećih dvodnevnih zračnih napada od početka pune invazije u februaru 2022. gađale Kijev i druge ukrajinske gradove, pri čemu su u prijestonici poginule najmanje 24 osobe, uključujući troje djece, saopštile su vlasti rano 15. maja. Spasilačke ekipe nastavile su potragu kroz ruševine djelimično uništene devetospratne stambene zgrade u kijevskom okrugu Darnicki, dok se strahuje da bi broj poginulih mogao rasti među desetinama povrijeđenih u napadima koji su počeli 13. maja. "Spasioci bez prestanka uklanjaju ruševine i tragaju za ljudima u zgradi u okrugu Darnicki", saopštila je ukrajinska državna služba za vanredne situacije na Telegramu. Vlasti su navele da je u napadu na devetospratnicu uništeno 18 stanova. Najmanje 20 ljudi vodi se kao nestalo u okrugu Darnicki. Gradonačelnik Kijeva Vitali Klitschko saopštio je da je najmanje 57 ljudi povrijeđeno širom grada, od kojih je 27 hospitalizovano. "Sve je gorjelo. Ljudi su vrištali... ljudi su vikali", rekao je za AFP Andrij, stanovnik Kijeva, u krvavoj odjeći, u blizini urušene stambene zgrade. Ukrajinski predsjednik Volodymyr Zelenskyy rekao je da je, prema prvim informacijama, ruska podzvučna krstareća raketa Kh-101 pogodila zgradu. Pozvao je na jačanje diplomatskih napora kako bi se spriječilo Rusiju da razvija takvo oružje. "Tamo je bilo ljudi, djece. Šta im se dogodilo? Morate razumjeti, cijela zgrada se srušila", citira Reuters sa mjesta događaja Allu Komisarovu (74). "Čula sam nešto kako leti, prolazi blizu... A onda se začuo strašan zvuk, i naša kuća, koja je preko puta, zatresla se i počela da bruji." Vlasti u Kijevu proglasile su 15. maj danom žalosti za žrtve posljednjih ruskih napada na grad. U svom večernjem video-obraćanju Zelenskyy je rekao da je Rusija od 13. maja lansirala 1.567 dronova na ciljeve u Ukrajini. Naveo je da je u protekla dva dana poginulo 27 ljudi, uz upozorenje da bi broj žrtava mogao porasti. Rat "pri kraju"?Nasilje dolazi nekoliko dana nakon završetka krhkog primirja povodom obilježavanja sovjetske pobjede nad nacističkom Njemačkom od 9. do 11. maja. Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je 9. maja da je rat "pri kraju", iako nije ponudio naznake mogućih kompromisa koji bi mogli dovesti do mirovnog sporazuma s Ukrajinom. Nakon najnovijih ruskih napada, Zelenskyy je ismijao tu tvrdnju, rekavši: "Ovo definitivno nisu postupci onih koji vjeruju da se rat bliži kraju." "Važno je da partneri ne ćute o ovom napadu. Jednako je važno nastaviti podržavati zaštitu našeg neba", dodao je. Regionalni guverner Oleh Synyehubov zasebno je saopštio da je u napadima na civilne ciljeve u Harkivu, drugom najvećem gradu Ukrajine, povrijeđeno 28 ljudi, uključujući troje djece. Ministar vanjskih poslova Andriy Sybiha rekao je da su napadi dokaz da Moskva želi nastaviti rat uprkos pokušajima Sjedinjenih Američkih Država da posreduju u postizanju mirovnog sporazuma. "Siguran sam da lideri Sjedinjenih Američkih Država i Kine imaju dovoljno uticaja na Moskvu da poruče Putinu da konačno okonča rat", napisao je na platformi X, referirajući se na posjetu američkog predsjednika Donalda Trumpa Kini. "Moskva testira jedinstvo i odlučnost slobodnog svijeta, vjerujući da teror može oslabiti podršku Ukrajini", dodao je Sybiha. Rusija negira da gađa civilne ciljeve, uprkos brojnim dokazima o takvim napadima. U međuvremenu, ruske vlasti saopštile su da su u napadu ukrajinskih dronova poginule tri osobe, dok je 12 povrijeđeno, uključujući djecu, u centralnom ruskom gradu Rjazanju. "Oštećene su dvije višespratne stambene zgrade", rekao je regionalni guverner Pavel Malkov rano 15. maja. Škole i vrtići u okrugu Oktjabrski u Rjazanju zatvoreni su iz sigurnosnih razloga, dodao je guverner. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 15. maja da su njihove snage tokom noći oborile 355 ukrajinskih dronova iznad ruskih oblasti. Kijev tvrdi da gađa vojne ciljeve i energetsku infrastrukturu koja služi za podršku ruskim ratnim operacijama, ponekad i duboko unutar teritorije Rusije. Uz izvještavanje Reutersa i AFP-a

Predsednici Kine i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Si Đinping (Xi Jinping) i Donald Tramp (Trump) dogovorili su se 14. maja u Pekingu o "konstruktivnim strateškim stabilnim odnosima" dve zemlje u naredne tri godine, prenela je kineska državna agencija Sinhua (Xinhua). Navodi se da su na samitu razgovarali i o Bliskom istoku, Ukrajini, kao i o pitanju Tajvana i o ekonomskim i trgovinskim odnosima. Si je u govoru na svečanom banketu nazvao američko-kineske odnose najznačajnijim na svetu, ističući da ih moraju održati funkcionalnim i da ih ne smeju pokvariti, prenela je Sinhua. "Naše dve zemlje bi trebalo da budu partneri, a ne rivali", rekao je Si. Osvrćući se na razvoj odnosa Kine i SAD, Si je rekao da je stalan napredak bilateralnih odnosa "ključ za to da li mogu imati međusobno poštovanje, mirnu koegzistenciju i obostrano korisnu saradnju”. Si je prethodno, kako je preneo CNN, upozorio Trampa da Tajvan ostaje "najznačajnije pitanje u kinesko-američkim odnosima" i da bi mogao da stvori "veoma opasnu situaciju" ako mu se pristupi pogrešno. Tramp je rekao da je Si obećao da Kina neće obezbeđivati vojnu opremu za Iran, te da je ponudio pomoć u rešavanju pitanja rata. “Rekao je da im neće dati vojnu opremu. To je velika izjava. To je rekao danas", rekao je Tramp za Foks njuz, dodajući da je Si to rekao odlučno. Tramp je rekao i da je Si ponudio pomoć u vezi sa okončanjem rata u Iranu. “Predsednik Si bi voleo da vidi (mirovni) dogovor. I napravio je ponudu. Rekao je: 'Ako bih mogao da budem od pomoći, voleo bih da pomognem'", naveo je Tramp. Američi državni sekretar Marko Rubio dodao je u odvojenom intervjuu za EnBiSi da Vašington nije tražio pomoć Pekinga u vezi sa Iranom. "Pokrenuli smo to pitanje kako bismo razjasnili naš stav i kako bismo im to jasno stavili do znanja, jer je logično da o tome razgovaramo, s obzirom na to koliko je to pitanje dominantno“, rekao je Rubio. Tramp je preneo i da je Si rekao da bi voleo da vidi Ormuski moreuz ponovo otvoren. "Našalio se, rekao je: 'Znaš, oni su ga blokirali, onda si ti blokirao njih'", naveo je Tramp. Tramp je dodao i da je kineski predsednik izrazio frustraciju povodom izveštaja da Iran naplaćuje prolazak kroz Ormuski moreuz. Tramp i Si razgovarali su i o ekonomskim vezama Kine sa Iranom, posebnu u pogledu snabdevanja naftnim energentima. "Kina kupuje dosta njihove nafte", rekao je Tramp, dodajući da mu je Si kazao da bi voleli da nastave to da rade. Tramp je rekao i da se Si složio da Kina od Amerike naruči 200 aviona "boing". "To je mnogo posla", dodao je Tramp. Samit dvojice lidera nastavlja se 15. maja dodatnim razgovorima, za koje se očekuje da će se fokusirati na veštačku inteligenciju, kontrolu izvoza i geopolitičke tenzije povezane sa Rusijom i ratom u Ukrajini. Najavljeno je da će se Si i Tramp tokom prepodneva fotografisati, potom popiti čaj i imati ručak pre nego što američki predsednik otputuje u Vašington.

Broj žrtava ruskih masovnih napada dronovima i raketama na Kijev prethodne noći porastao je na 12 mrtvih i 57 povređenih, saopštio je gradonačelnik glavnog grada Ukrajine Vitalij Kličko. On je na Telegramu objavio da je 27 povređenih hospitalizovano u kijevskikm bolnicama. Kličko je petak, 15. maj, proglasio danom žalosti u znak sećanja na žrtve. "Sutra će zastave u gradu biti spuštene na pola koplja", naveo je Kličko. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je Rusija u napadima 13. i 14. maja koristila 1.567 dronova i 56 raketa različitih tipova. Državna služba Ukrajine za vanredne situacije saopštila je da su operacije potrage i spasavanja u okrugu Darnica u Kijevu u toku i da više od 170 spasilaca radi na otkopavanju ruševina. Po podacima spasilačkih službi, u Darnickom okrugu spaseno je 27 ljudi, dok su hitne ekipe nastavile potragu za ljudima za koje se veruje da su zatrpani ispod ruševina pogođenog solitera. Otklanjanje posledica napada nastavlja se u Obolonskom, Darnickom i Goloseivskom okrugu Kijeva, dok nadležne službe i dalje utvrđuju tačan broj žrtava, preneo je Ukrinform.

Bosna i Hercegovina i Hrvatska prvi put su direktno pred UN tijelima, iznijeli stavove o gradnji skladišta radioaktivnog otpada uz granicu ove dvije države, u okviru Sekretarijata ESPOO Konvencije, međunarodne organizacije posvećene prekograničnom uticaju na životnu sredinu. Saslušanje je bilo zakazano po osnovu prijave BiH da je Hrvatska prekršila Međunarodnu konvenciju o prekograničnom zagađenju, zbog plana i aktivnosti da odlaže radioaktivni otpad, na lokaciji Trgovska gora uz granicu sa BiH. ESPOO konvencija obavezuje države da međusobno sarađuju i razmjenjuju informacije o projektima koji mogu imati prekogranični uticaj na životnu sredinu. Zaključci i preporuke tijela Espoo konvencije nemaju pravno obavezujući karakter. Koordinator Ekspertskog tima BiH za Trgovsku goru Borislav Bojić izjavio je da Hrvatska nije imala odgovore na brojna pitanja u vezi sa ESPOO konvencijom. Predsjedavajući ESPOO komiteta je zbog toga zatražio od Hrvatske da se pismeno izjasni o tim pitanjima. Bojić je naveo da će nakon toga ESPOO sekretarijat pripremiti nacrt ili prijedlog, koji će biti dostavljen i BiH i Hrvatskoj, a potom slijedi konačan zaključak komiteta. Istakao je da će cijeli proces zatim biti detaljno razmotren u institucijama BiH. Spor koji traje oko osam godinaSpor Bosne i Hercegovine i Hrvatske u vezi odlaganjem radioaktivnog otpada traje od 2018., kada je tadašnje Hrvatska Vlada usvojila nacionalni program zbrinjavanja radioaktivnog otpada, kojim je Trgovska gora označena kao lokacija skladišta. BiH se protivi izgradnji centra, tvrdeći da bi skladištenjem radioaktivnog otpada na samoj granici bilo ugroženo oko 250 hiljada stanovnika nekoliko opština koje žive uz granicu i rijeku Unu, koja dijeli dvije države. Osim vlasti u BiH, toj lokaciji protive se i ekološka nevladina udruženja sa obje strane granice, kao i gradonačelnici i načelnici nekoliko obližnjih gradova i opština. Hrvatska planira da na pomenutoj lokaciji skladišti niski i srednje radioaktivni otpad. Riječ je o otpadu iz Nuklearne elektrane Krško i onom iz bolnica, industrije i vojske. Hrvatska, koja zajedno sa Slovenijom upravlja tom nuklearnom elektranom, ima međunarodnu obavezu da dio otpada preuzme najkasnije do 2028. godine. Hrvatski sabor je 15. decembra prošle godine usvojio i poseban zakon o izgradnji tog centra. Paralelno sa postupkom pred ESPOO tijelima, Bosna i Hercegovina je krajem aprila podnijela i novu prijavu prema Aarhuškoj konvenciji, koja garantuje pravo javnosti na pristup informacijama, učešće u donošenju odluka i pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.

Povlačenje Christiana Schmidta s pozicije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH) "dolazi u pravom momentu", ocijenio je portaparol State Departmenta u komentaru za Radio Slobodna Evropa (RSE). “Visoki predstavnik Schmidt obavijestio je Vijeće za provedbu mira (PIC) o svojoj odluci da se povuče s funkcije. Priznajemo godine predanog rada i dostignuća gospodina Schmidt u BiH. Njegova odluka da napusti Sarajevo dolazi u pravom trenutku, dok međunarodna zajednica zajedno radi na okretanju nove stranice i deeskalaciji tenzija u BiH", odgovoreno je na pitanje RSE da li je State Department bio informisan o Schmidtovim planovima za povlačenje. Zaključuje se da SAD ostaju privržene Dejtonskom sporazumu, suverenitetu i nezavisnosti BiH. Scmidt je u ponedjeljak, 11. maja saopštio da se povlači iz "ličnih razloga" ali i da će na toj poziciji ostati do imenovanja nasljednika kojeg bi trebalo predložiti Vijeće za provedbu mira u BiH, koje čine SAD, Turska, Velika Britanija, Japan i više članica EU. "Proces imenovanja mog nasljednika već je počeo i očekujem da ću poziciju napustiti u junu", kazao je Schmidt. Dan kasnije se obratio na sjednici Vijeća sigurnosti UN-a u New Yorku, gdje je diskutovano i o budućnosti kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH. Sjedinjene Američke Države poručile su da Ured visokog predstavnika (OHR) "nikada nije trebao biti trajna institucija", uz stav da se ovlasti trebaju postupno prenijeti na domaće lidere. "Sljedeći visoki predstavnik treba prenijeti odgovornosti na lokalne lidere”, rekla je predstavnica SAD-a Tammy Bruce. Ona se zahvalila Schmidt-u i podvukla da bi budući visoki predstavnik trebalo da ima "znatno ograničeniji mandat". Kada je riječ o Kini i Rusiji, koje su od njegovog imenovanja 2022. godine, osporavali legitimitet Schmidtovog izbora, na sjednici u UN-u zauzele su kritičan stav prema OHR-u. Peking je pozvao na smanjenje vanjskog utjecaja, dok je Moskva pozvala na zatvaranje Ureda visokog predstavnika i odbacila legitimitet Schmidta.

Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu saopštio je 14. maja da je odbio zahtev pravnih zastupnika osuđenika za ratne zločine Ratka Mladića za privremeno puštanje na slobodu. Mehanizam je saopštio da su nezavisni medicinski eksperti zaključili da Služba za medicinsku negu Pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija i zatvorska bolnica adekvatno zdravstveno prate i leče Mladića. "Oni nisu utvrdili postojanje neadekvatne nege ili lečenja koji bi išli u prilog puštanju na slobodu", saopštio je Mehanizam. Dodaje se da je Mladić trajno smešten u novoizgrađenom objektu zatvorske bolnice koji je opremljen za pružanje multidisciplinarne nege zatvorenicima sa složenim medicinskim stanjima. "Mladić ima smeštaj u novoj, najsavremenijoj zatvorskoj bolnici uz stalni nadzor i brze transfere u civilne bolnice po potrebi", saopštio je Mehanizam. Navodi se da osuđeni ima adekvatnu palijativnu negu, pomoć u dnevnim aktivnostima, kao i prevodioce i osoblje koje govori njegov jezik. Ratko Mladić osuđen je u Hagu na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti tokom rata u Bosni i Hercegovini. Njegova odbrana zatražila je privremeno oslobađanje zbog, kako je saopštila, teško narušenog zdravstvenog stanja i potrebe za bolničkim lečenjem. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić posetio ga je 20. aprila i zatražio od Haga da se Mladić leči na slobodi. Prethodno je u junu 2025. Mladićeva odbrana tražila privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu na osnovu navodne terminalne dijagnoze i kratkog očekivanog životnog veka. Mehanizam je odbio zahtev pod obrazloženjem da Mladić prima sveobuhvatnu zdravstvenu negu. Ratko Mladić pravosnažno je u Hagu osuđen 8. juna 2021. za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. U pritvoru pod nadzorom Međunarodnog mehanizma je od hapšenja 2011. godine u selu Lazarevo u Srbiji. Presudom suda u Hagu utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni UN u leto 1995, progon i prisilno premeštanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva i držanje pripadnika mirovnih snaga UN kao talaca tokom NATO bombardovanja 1995.

Par hiljada studenata i građana okupilo se 14. maja posle podne ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Beogradu sa zahtevom da javni medijski servis u centralnoj informativnoj emisiji Dnevnik 2 emituje vest o incidentima tokom odavanja pošte žrtvama novosadske nesreće u četvrtak u podne ispred beogradskog Pravnog fakulteta. RTS je o tome izvestio u 18. minutu Dnevnika, nakon čega su studenti saopštili da nisu zadovoljni izveštajem i tajmingom, smatrajući da je trebalo da bude na početku emisije u 19.30, a ne pri njenom kraju. Nakon toga proglasili su kraj ovog protesta pred RTS-om. Prethodno se tokom skupa kod Pravnog fakulteta, na koji su pozvali studenti u blokadi, dogodio incident u kom je povređen stariji muškarac. Vozaču koji je automobilom probio komemorativnu blokadu kod Pravnog i udario penzionera određeno je zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju, saopštila je policija. Navodi se da je "vozač M.S. (1985) nakon verbalne rasprave sa učesnicima neprijavljenog okupljanja, probio blokadu vožnjom u rikverc i udario muškarca (1936) na pešačkom prelazu". Povređeni je prevezen u bolnicu. Univerzitetski klinički centar Srbije (UKC) saopštio je da je pacijent (90) koji je povređen ispred beogradskog Pravnog fakulteta u stabilnom i svesnom stanju. "Nakon urađene kompletne dijagnostike, zadržan je na daljem lečenju na ortopediji”, navedeno je u objavi KCS. Studenti u blokadi objavili su prethodno da je čovek u automobilu "nasilno pokušao da prođe preko raskrsnice na kojoj su se u tom trenutku nalazili građani i studenti". "Tom prilikom došlo je do rasprave, muškarac je izašao iz svog automobila i udario našeg kolegu, studenta Pravnog fakulteta, nakon čega se vratio u auto i njime udario čoveka od skoro 90 godina, koji je stajao s nama na raskrsnici", naveli su studenti na Instagramu. Na snimicima na društvenim mrežama vidi se momenat kada automobil obara čoveka, a potom i policajci koji stoje ispred vozila na kojem je razbijeno zadnje staklo i okupljeni koji traže da vozač bude priveden. Nakon njegovog hapšenja, drugi vozač je u novom incidentu svojim autom pokušao da prođe kroz okupljene. Kako prenosi Fonet, građani su zaustavili taj auto, a neki od prisutnih izjavili su da je vozač šipkom udario jednog studenta. Obaranje penzionera automobilom nije bio prvi slučaj naletanja vozilima na studente i učesnike antivladinih blokada i protesta koji su počeli nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Jedna studentkinja teško je povređena u januaru 2025. kada je automobil uleteo među studente koji su blokirali raskrsnicu u centru Beograda. Istog meseca na Novom Beogradu automobil je udario redare studentskog protesta. Jedna studentkinja teško je povređena nakon što je odbačena na haubu i kolovoz. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao je devojku koja je vozila automobil i koja je bila osumnjičena za ubistvo u pokušaju. Vučić je pomilovao i četvoricu aktivista vladajuće Srpske napredne stranke koji su u januaru 2025. bejzbol palicama napali studente u Novom Sadu.

Američki State Department obavijestio je Kongres o predloženoj dozvoli za izvoz odbrambene opreme, tehničkih podataka i usluga odbrane za Kosovo u vrijednosti od 14 miliona dolara ili više, reklo je za Radio Slobodna Evropa nekoliko izvora iz Kongresa. Obavještenje je dostavio Biro za zakonodavna pitanja State Departmenta, u skladu s članom 36(c) Zakona o kontroli izvoza naoružanja. Dokument je proslijeđen Odboru za vanjske poslove Senata. Član 36(c) zahtijeva od američke administracije da obavijesti Kongres o određenim planiranim prodajama ili dozvolama za izvoz odbrambene opreme i usluga za strane države. U dokumentu Kongresa nisu objavljeni detalji o vrsti opreme ili usluga obuhvaćenih ovom dozvolom. Radio Slobodna Evropa kontaktirao je Ministarstvo odbrane Kosova za više detalja, ali još nije dobio odgovor od njihovih zvaničnika. Obavještenje o mogućem snabdijevanju Kosova novom američkom vojnom opremom dolazi u trenutku kada američki kongresmeni pozivaju Washington da podrži članstvo Kosova u Organizaciji Sjevernoatlantskog ugovora (NATO). Kosovo je i ranije kupovalo vojnu opremu od Sjedinjenih Država. U februaru 2025. Kosovo je primilo dronove kupljene u SAD-u. Mjesecima kasnije, Kosovo je snabdjeveno oklopnim vozilima nabavljenim iz Sjedinjenih Država. Tokom 2024. godine Kosovo je podnijelo zahtjev za kupovinu 200 protivtenkovskih projektila "Javelin". Godine 2018. na Kosovo su iz SAD-a stigla vojna vozila tipa Humvee. Za nabavku 51 vozila tog tipa, Vlada Kosova je 2018. potpisala ugovor s američkom kompanijom AM General. Dvije godine kasnije Kosovo je kupilo dodatna vojna vozila iz SAD-a, dok je 2021. američka vlada donirala Kosovu 55 vozila tipa ASV (Armored Security Vehicle). Snage bezbjednosti Kosova (SBK) trenutno su u procesu transformacije u vojsku. Taj proces započeo je 2018. nakon usvajanja zakonskih izmjena i očekuje se da će trajati deset godina. Sjedinjene Države od početka podržavaju transformaciju SBK u vojsku, za razliku od NATO-a, koji insistira da se ove snage drže svog prvobitnog mandata, uključujući odgovor na krizne situacije i civilnu zaštitu. Trenutno se SBK pripremaju da se priključe Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu, koje su dio mirovnog plana za taj region, predloženog od strane američkog predsjednika Donalda Trumpa. Ova vijest će biti ažurirana…