Najmanje devet osoba je poginulo, a 32 povrijeđeno u sukobima nakon što su stotine pakistanskih šiitskih muslimana, pristalica Irana, ogorčenih zbog smrti iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khameneija, upale u američki konzulat u pakistanskom gradu. Organizacija studenata Imamia (ISO), studentsko krilo šiitskih političkih i vjerskih grupa, krenula je prema konzulatu 1. marta, dan nakon što je Hamnei poginuo u američkim i izraelskim zračnim napadima. Demonstranti su razbili prozore i vrata na konzulatu u pokušaju da preuzmu zgradu. Probili su vanjski sigurnosni pojas, ali ne i samu zgradu, dok su pakistanske sigurnosne snage intervenisale, što je rezultiralo smrću devet demonstranata, rekli su spasilački zvaničnici za Pakistanski servis Radija Slobodna Evropa. Zvaničnici su naveli da situacija u Karačiju ostaje veoma napeta dok se policija bori da zadrži demonstrante, čiji se broj procjenjuje na oko 1.500, podalje od tog područja. Druga grupa, za koju se procjenjuje da je dvostruko brojnija, viđena je kako se kreće prema konzulatu drugom cestom u gradu. Tamo su također prijavljeni sukobi sa snagama sigurnosti. Izvori iz gradske administracije rekli su za RSE da bi vojska mogla biti pozvana u grad ako broj demonstranata nastavi rasti. Slična situacija bila je i u drugim gradovima širom Pakistana, uz proteste šiitskih muslimana u Peshawaru, Lahoreu i glavnom gradu Islamabadu. Šiitski muslimani koji čine oko 20 posto stanovništva. U Islamabadu su se stotine demonstranata suočile s intenzivnim ispaljivanjem suzavca policije dok su pokušavali doći do američke ambasade. Druga grupa, koja prema zvaničnicima broji oko 1.000 ljudi, započela je proteste nekoliko kilometara od ambasade. "Pratimo informacije o tekućim demonstracijama u američkim generalnim konzulatima u Karačiju i Lahoreu, kao i pozive na dodatne demonstracije ispred američke ambasade u Islamabadu i generalnog konzulata u Peshawaru", saopćila je ambasada u Islamabadu u objavi na platformi X. BLOG UŽIVO: Pratite najnovija dešavanja na Bliskom istoku U pokušaju da uguše nemire, pakistanske vlasti su primijenile Odjeljak 144, kojim se zabranjuju javna okupljanja i nošenje oružja, uz druge restrikcije. U Peshawaru su se okupile stotine šiitskih demonstranata i članova ISO-a, a njihov broj raste. Organizatori su za RSE rekli da planiraju marš prema američkom konzulatu. Oko konzulata su raspoređeni veliki policijski kontingenti, a oklopna vozila patroliraju dijelovima grada. Šiitske vjerske i političke grupe također su započele protestno sjedenje ispred američkog konzulata u Lahoreu. Oko hiljadu osoba, među kojima su žene i djeca, učestvuje u protestu. Policija je postavila barikade kako bi osigurala glavnu kapiju konzulata.

Policija Kosova je u nedelju saopštila da je pet osoba uhapšeno u Srbici (Skenderaj) pod sumnjom da su počinili ratne zločine protiv civilnog stanovništva. U međuvremenu je reagovala je Srpska lista, vodeća partija Srba na Kosovu, uz navode da je reč o lokalnim Srbima. Prema saopštenju policije, sumnja se da su osumnjičeni ubili šest albanskih civila u selu Suvo Grlo na teritoriji opštine Srbica, u periodu maj–jun 1998. godine. Njima je određena mera zadržavanja od 48 sati. Policija je takođe navela da je operaciju hapšenja započela u ranim jutarnjim satima na šest odvojenih lokacija: pet u opštini Srbica i jednu u Severnoj Mitrovici. U saopštenju se dodaje da je tokom pretresa stambenih i pratećih objekata zaplenjena jedna poluautomatska duga puška, jedan pištolj tipa Zastava M-57, dva okvira i 77 metaka, jedna lovačka puška sa 17 metaka i jedan pištolj, kao i različite vojne uniforme i neki delovi uniforme bivše jugoslovenske vojske. S druge strane, Srpska lista je saopštila da je uhapšeno „pet poštenih i uglednih domaćina“. Ova stranka, koja ima devet poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, kritikovala je akciju hapšenja uz ocenu da “režim premijera Kosova Aljbina Kurtija bez valjanih dokaza hapsi Srbe, podižući optužnice za ratne zločine sa jasnim ciljem njihovog zastrašivanja i progona”. Tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 osoba, dok je oko 6.000 nestalo. Još uvek se traga za oko 1.600 lica, uglavnom Albanaca. U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca, odakle su na Kosovo vraćeni posmrtni ostaci.

Nakon smrti iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, Izrael je nastavio bombardovati ciljeve u Iranu drugog dana zajedničkog napada Tel Aviva i Washingtona, dok je Teheran uzvratio u znak odmazde. Za sada nema zvaničnih informacija o daljnjim američkim napadima ali je predsjednik SAD Donald Trump rekao da će Washington pogoditi Iran "silom kakva nikada ranije nije viđena" ako pojača svoje vojne aktivnosti. Ranije je Trump rekao da će se "teško i precizno bombardovanje" nastaviti tokom sedmice ili duže. Američki ministar odbrane Pete Hegseth napisao je na platformi X da je "iranski režim imao svoju priliku, ali je odbio da postigne dogovor i sada snosi posljedice". Napadi su podigli napetosti u regionu dok su se oglašavale sirene za zračnu uzbunu širom Bliskog istoka usred odmazdnih napada Teherana na Izrael i na arapske zemlje koje su domaćini američkih vojnih kapaciteta. Napad na američki konzulat u KaračijuSedam osoba je poginulo kada je grupa studenata pokušala upasti u američki konzulat u Karačiju u Pakistanu. Smrtni slučajevi dogodili su se nakon izvještaja o razmjeni vatre između snaga reda i članova Organizacije studenata Imamia (ISO), povezane sa šiitskim političkim strankama. Video koji je ubrzo nakon incidenta snimio reporter Pakistanskog servisa Radija Slobodna Evropa prikazuje zgradu u plamenu, spaljeni motocikl i snažno prisustvo pakistanskih sigurnosnih snaga. Sukobi su također prijavljeni u blizini američke ambasade u Bagdadu, Iraku, dok je američka ambasada u Muskatu u Omanu naložila osoblju da „ostane na sigurnom mjestu“ zbog neodređene „aktivnosti koja je u toku“ izvan glavnog grada. Također je prijavljen napad dronom na jednu omansku luku. Izraelske odbrambene snage (IDF) objavile su na platformi X da “po dvadeseti put u posljednja 24 sata milioni Izraelaca trče u skloništa širom Izraela pod iranskom raketnom vatrom“. Glasne eksplozije čule su se u Dubaiju i katarskoj prijestonici Dohi drugi dan zaredom, nakon što su iranski državni mediji objavili da se izvode napadi u znak odmazde za Hamneijevu smrt. Najviši iranski sigurnosni zvaničnik Ali Larijani rekao je da se uspostavlja privremeno novo rukovodno vijeće nakon što su američki i izraelski zračni napadi ubili nekoliko visokih zvaničnika, kao i vrhovnog vođu. "Hamnei, jedan od najzlih ljudi u historiji, je mrtav", napisao je Trump u objavi na Truth Social 28. februara. Iranski državni mediji potvrdili su njegovu nakon što su ranije u nekoliko navrata negirali da je 86-godišnjak mrtav. U ranim satima 1. marta, iranska novinska agencija Fars, koja je bliska Islamskoj evolucionarnoj gardi (IRGC), također je izvijestila da su članovi Hamneijeve šire porodice ubijeni u izraelskim napadima. Državni mediji su također potvrdili smrt glavnog Hamneijevog savjetnika Alija Shamkhanija i Mohammada Pakpoura, komandanta IRGC-a. Slavlja su prijavljena u nekoliko gradova, uključujući Teheran, Karaj, Shahavar i Isfahan. Neprovjereni video-snimci prikazivali su slavlja u Shirazu i Abdananu, uz zvuke automobilskih sirena i ljude koji nose fotografije nekih od hiljada demonstranata ubijenih tokom januarskog gušenja antivladinih protesta. AFP je također izvijestio da su održane i akcije podrške Hamneiju, pri čemu su se hiljade osoba okupile 1. marta na jednom teheranskom trgu kako bi žalile. Veliki udarac režimuHamneijeva smrt predstavlja veliki udarac za rukovodstvo zemlje koje se suočava s brojnim izazovima. Hamnei je imao gotovo diktatorske ovlasti nad Iranom otkako je postao vrhovni vođa 1989. godine nakon smrti osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruhollaha Homeinija. Kao vrhovni vođa, tvrdolinijaš Hamnei bio je glasni protivnik poteza bilo kojih potencijalnih umjerenih lidera da poprave odnose sa Zapadom. Također je bio simbol mržnje za mnoge unutar Irana koji su bili ogorčeni represijom teokratskog režima u Teheranu.

Izrael je posle izveštaja o smrti iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija nastavio da bombarduje lokacije u Iranu drugog dana masovnog zajedničkog napada Tel Aviva i Vašingtona na Islamsku Republiku. Rano u nedelju nije bilo informacija o daljim američkim vazdušnim napadima pošto je predsednik Donald Tramp (Trump) dan ranije rekao da je Vašington pokrenuo "velike borbene operacije" protiv Irana u jednom od najvećih zapadnih napada na tu bliskoistočnu zemlju. Tramp je rekao da će se "teško i precizno bombardovanje" nastaviti tokom nedelje ili možda duže. Šef Pentagona Pit Hegset (Pete Hegseth) napisao je na X da je "iranski režim imao svoju šansu, ali je odbio da sklopi dogovor – i sada trpe posledice". Udari su gurnuli region na ivicu, dok su se sirene za vazdušnu opasnost oglasile širom Bliskog istoka usled uzvratnih udara Teherana na Izrael i na arapske zemlje u kojima se nalaze američki vojni resursi. Pošto su američke i izraelske bombe pale na iranske gradove, na ulicama Teherana i nekoliko drugih gradova, kako je izvešteno, slavilo se pošto je Tramp rekao da je Hamnei ubijen u američko-izraelskim napadima. "Hamnei, jedan od najgorih ljudi u istoriji, mrtavje", napisao je Tramp na Truth Social u subotu. On nije pružio nikakve dokaze koji bi potkrepili tu tvrdnju. "Ovo nije pravda samo za narod Irana, već i za sve velike Amerikance i ljude iz mnogih zemalja širom sveta koje su ubili ili osakatili Hamnei i njegova banda krvožednih nasilnika", dodao je Tramp. Pratite naš blog uživo.Teheran nije direktno komentarisao Trampovu izjavu, ali je prethodno u subotu izdao nekoliko demantija posle više izveštaja – uključujući i tvrdnje izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua – koji sugerišu da je 86-godišnji Hamnei mrtav. Rano u nedelju, iranska novinska agencija Fars – koja je bliska Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC) – nije odgovorila na te izveštaje, ali je navela da su članovi Hamneijeve porodice ubijeni u izraelskim napadima. Prethodno su se pojavili izveštaji da su ubijeni nevesta i zet vrhovnog vođe, ali su iranski mediji tu vest demantovali nekoliko sati kasnije. Agencija Rojters (Reuters) je citirala svedoke koji su rekli da se slavilo u nekoliko gradova – uključujući u Teheranu, Karadžu, Šahavaru i Isfahanu. Neprovereni video snimci takođe su prikazali "proslave u Širazu i Abdananu", gde su se čule sirene automobila koji su nosili fotografije nekih od hiljada demonstranata ubijenih u suzbijanju januarskih antivladinih demonstracija. Veliki udarac režimuAko se potvrdi da je Hamnei mrtav, to bi predstavljalo veliki udarac za oslabljeno liderstvo te zemlje. Hamnei je imao gotovo diktatorska ovlašćenja otkako je postao vrhovni vođa 1989. godine posle smrti osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruholaha Homeinija. Kao vrhovni vođa, Hamnei bio je glasni protivnik poteza bilo kojih potencijalnih umerenih lidera da poprave odnose sa Zapadom. On je takođe bio meta mržnje mnogih u Iranu koji su bili gnevni zbog represije teokratskog režima u Teheranu. Izraelska vojska je saopštila da je pogodila više područja u prestonici gde su se okupili visoki zvaničnici, kao i da je pogodila iranske lokacije za lansirnje raketa – ukupno 500 meta, s oko 200 vojnih aviona koji su učestvovali u prvim talasima. Tramp i Netanjahu su rekli da izveštaji ukazuju na to da je u vazdušnim napadima poginulo i nekoliko drugih lidera. Izrael je saopštio da su među poginulima visoki Hamneijev savetnik Ali Šamkan i Mohamed Papor, komandant Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC). Rano u nedelju, izraelska vojska je saopštila da je završila još jednu rundu vazdušnih udara usmerenih na balističke rakete i protivvazdušnu odbranu u centralnom i zapadnom Iranu. Detalji nisu zasad dostupni. Američka vojska – koja je kampanju nazvala "Operacija Epski bes" – saopštila je da nije bilo američkih žrtava prvog dana napada i da je bilo kakva šteta na američkim objektima u regionu koji je pogodio Iran "minimalna i da nije uticala na operacije". Iran uzvraća udarac u regionuTeheran je uzvratio napadom na Izrael i sedam drugih zemalja, uključujući države Persijskog zaliva u kojima se nalaze američki vojni objekti. Bahrein, u kojem je smeštena Peta flota američke mornarice – ogromnog centra za pomorske aktivnosti na Bliskom istoku – izvestio je da je pogođen raketnim napadom, dok je Katar saopštio da je oborio sve rakete usmerene na tu malu zemlju, koja je delovala kao posrednik u američko-iranskim pregovorima o nuklearnom programu Teherana. Tramp je pretio Iranu vojnim udarima ako ne postigne dogovor o svom nuklearnom programu. Zapad sumnja da Teheran želi da napravi nuklearno oružje, dok je Iran navodio da je program ima isključivo civilne svrhe. Pregovori nisu uspeli da dovedu do napretka. Iranska novinska agencija Mizan, koja je povezana s iranskim pravosuđem, navela je da je 108 ljudi poginulo u napadu na školu za devojčice u Minabu, okrivivši Izrael. Zapadnim novinarima nije bio dozvoljen pristup lokaciji i ta tvrdnja nije mogla biti potvrđena. Eksplozije su prijavljene na nekoliko lokacija u Izraelu pošto je Iran lansirao projektile prema svom ogorčenom neprijatelju. Izraelska služba za vanredne situacije saopštila je da je 40-godišnja žena poginula u oblasti Tel Aviva i da je najmanje 21 osoba povređena na drugim lokacijama. Nije zasad jasno da li su eksplozije izazvane direktnim pogodcima iranskih projektila ili od krhotina pošto su projektili oboreni. Savet bezbednosti UN sastao se u subotu povodom poslednjeg nasilja i generalni sekretar Antonio Gutereš (Guterres) pozvao je na hitan prekid neprijateljstava. Uz izveštaje Radija Farde, Reutersa i AFP-a

Sjedinjene Američke Države navele su u subotu da su pokrenule preventivne vojne udare na Irana pošto su zaključile da se Teheran sprema da upotrebi svoj raketni arsenal protiv američkih snaga i saveznika i da nema nameru da pristane na značajna ograničenja svog nuklearnog programa. U nezvaničnom razgovoru s novinarima, visoki zvaničnici administracije rekli su da obaveštajni podaci koji su ukazivali na potencijalni preventivni iranski napad, u kombinaciji s, kako su naveli, neuspešnim nuklearnim pregovorima, nisu ostavili američkom predsedniku Donaldu Trampu (Trump) "drugi izbor" osim da deluje. Zvaničnici su rekli da je odluka navođena, kako su to okarakterisali, dvostrukom pretnjom: dugoročnom ambicijom Irana da stekne nuklearno oružje i njegovim trenutnim konvencionalnim raketnim kapacitetima. Jedan zvaničnik je rekao da administracija veruje da iranski balistički raketni arsenal, posebno u južnom pojasu zemlje, predstavlja "nepodnošljiv rizik" za američke snage u regionu. Delovanje pre nego što te rakete budu lansirane, rekao je zvaničnik, značajno bi smanjilo potencijalne žrtve u poređenju s čekanjem da Iran prvi udari. Zvaničnik je dodao da američki obaveštajni podaci sugerišu da bi Iran mogao da koristi svoje rakete preventivno ili kao odgovor na akciju protiv njega. Od napada u subotu, rekli su zvaničnici, iranske snage su gađale civilne lokacije, uključujući hotele i aerodrome u Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i američke baze u regionu. Prema rečima zvaničnika, Iran je dosledno odbijao da razgovara o ograničenjima svog programa balističkih raketa, za šta su rekli da je bilo neprihvatljivo. Diplomatija smatrana 'uzaludnom'Zvaničnici su takođe govorili o mesecima pregovora usmerenih na obezbeđivanje, kako su rekli, "pravog dogovora", koji se ne bi ticao samo obogaćivanja uranijuma, već i regionalnim aktivnostima i proksi mrežama Irana. Oni su rekli da je Tramp naložio pregovaračima da traže sporazum koji bi trajno sprečio Iran da dobije nuklearno oružje i koji bi se bavio pitanjem regionalne nestabilnosti. U okviru tog napora, Vašington je ponudio podršku civilnom nuklearnom za Irana, uključujući predlog za besplatnu isporuku nuklearnog goriva na dugoročnoj osnovi. Iran je odbio tu ponudu i insistirao na zadržavanju kapaciteta za obogaćivanje uranijuma, rekli su zvaničnici, što su smatrali ključnim znakom da Teheran želi da zadrži mogućnost prelaska na materijal za proizvodnju oružja u budućnosti. Pratite blog uživo RSE o napadima na IranZvaničnici su rekli da su iranski pregovarači predstavili predlog na sedam stranica u kojem su navedeni njihovi interni nuklearni zahtevi, ali nisu ostavili kopiju. Prema navodima administracije, plan je predviđao kapacitet obogaćivanja koji bi premašio ograničenja postavljena nuklearnim sporazumom iz 2015, formalno poznatim kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije. Oni su rekli da su američki obaveštajni podaci ukazali da je Iran razvio kapacitet za proizvodnju naprednih centrifuga IR-6 i da je skladištio uranijum obogaćen do 20 i 60 odsto čistoće – nivoa koji bi se mogli dalje obogatiti do nivoa za proizvodnju oružja u kratkom vremenskom periodu. Zvaničnici su takođe naveli nalaze koji se pripisuju Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) koji ukazuju da materijal navodno namenjen za istraživanje nije korišćen kako se tvrdilo. Oni su rekli da su svoje zaključke predstavili Trampu, koji je na kraju odobrio napade. Mada su priznali da je kratkoročni sporazum možda bio moguć, oni tvrdili da on ne bi razrešio, kako navode, dugoročnu pretnju koju predstavljaju iranske raketni i nuklearni kapaciteti. Zvaničnici tokom razgovora nisu odgovarali na pitanja. Bela kuća je saopštila da će dodatne izjave uslediti u narednim danima.

Iranski državni mediji su rano u nedelju potvrdili da je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ubijen u američkim i izraelskim vazdušnim napadima dan ranije, nekoliko sati pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) na svojoj društvenoj mreži objavio da je Hamnei mrtav. Posle objave o smrti 86-godišnjeg lidera, državni mediji su saopštili da će u zemlji početi 40 dana žalosti i da će kancelarije i preduzeća biti zatvoreni sedam dana. Medijski izveštaji su insistirali da je Hamnei – koji je veći deo svojih poslednjih dana proveo van javnosti, a retko je viđen u javnosti i tokom prethodnih decenija na vlasti – ubijen u svojoj kancelariji, a ne dok se skrivao u bunkeru, kako su neki izveštaji navodili. Državna televizija nije pomenula američke i izraelske vazdušne udare kada je objavila vest u pet sati ujutru po lokalnom vremenu. Iranski mediji prethodno nisu potvrdili smrt vrhovnog vođe, ali su izvestili da su Hamneijeva ćerka, unuče, zet i snaha poginuli u napadima. Trampova objava"Hamnei, jedan od najgorih ljudi u istoriji, mrtav je", napisao je Tramp na svojoj drušvenoj mreži Truth Social. "Ovo nije pravda samo za narod Irana, već i za sve velike Amerikance i ljude iz mnogih zemalja širom sveta koje su ubili ili osakatili Hamnei i njegova banda krvožednih nasilnika", dodao je Tramp. Pratite naš blog uživo."Nije mogao da izbegne našu obaveštajnu službu i visoko sofisticirane sisteme praćenja i, u bliskoj saradnji s Izraelom, nije postojalo ništa što bi on, ili drugi lideri koji su ubijeni zajedno sa njim, mogli da urade", rekao je Tramp Do uveče u subotu nije bilo potvrde iz Teherana o smrti 86-godišnjeg vrhovnog vođe Irana – što bi, ako bi bilo tačno, bio veliki udarac za lidere te zemlje. Diktatorska ovlašćenjaHamnei je imao skoro diktatorska ovlašćenja u Iranom otkako je postao vrhovni vođa 1989. godine posle smrti osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruholaha Homeinija. Agencija Rojters (Reuters) je prethodno citirala izraelskog premijera Benjamina Netanjahua koji je rekao da "znaci" ukazuju na to da je vrhovni vođa ubijen u napadima. "Jutros smo uništili kompleks tiranina Hamneija", rekao je Netanjahu u video izjavi. "Postoji mnogo znakova da ovog tiranina više nema. Jutros smo eliminisali visoke zvaničnike u režimu ajatolaha, komandante Revolucionarne garde, visoke ličnosti u nuklearnom programu – i nastavićemo. U narednih nekoliko dana, pogodićemo još hiljade meta terorističkog režima", dodao je Netanjahu. Vreme provedeno u skrivanjuHamnei se uglavnom krije od 12-dnevnog rata s Izraelom u junu, iako je veći deo svoje vladavine proveo pod jakim obezbeđenjem, retko se pojavljivajući u javnosti. On je preživeo nekoliko kriza tokom svoje vladavine, uključujući studentske proteste 1999. godine, masovne demonstracije zbog spornih izbora 2009. godine i masovne proteste 2019. godine, posle kojih je usledilo brutalno suzbijanje demonstracija. Iran je 2022-23. godine bio zahvaćen protestom "Žena, život, sloboda" koji su izazvani smrću u pritvoru 22-godišnje Mahse amini koja je uhapšena zbog navodnog kršenja strogog kodeksa oblačenja za žene. Sledeći iranski lideri?Tramp je prethodno upitan da li SAD veruju da su drugi članovi iranskog rukovodstva mrtvi. "Mnogo jeste", odgovorio je. "Ljudi koji donose sve odluke, većina njih je otišla", dodao je Tramp, prema televiziji NBC. Tramp je rekao da američki zvaničnici "imaju veoma dobru ideju" o tome ko će popuniti pozicije vlasti u Teheranu, ali nije izneo detalje. Uz izveštaje Radija Farda, Reutersa i AFP-a

Pripadnici crnogorske policije uhapsili su bivšu predsednicu Vrhovnog suda Crne Gore Vesnu Medenicu kojoj je do pravosnažnosti presude kojom je osuđena na 10 godina zatvora naloženo oduzimanje pasoša i zabrana napuštanja grada Kolašina gde je i privedena. Medenica je uhapšena posle rešenja Apelacionog suda koji je odlučivao po žalbi Specijalnog državnog tužilaštva, javili su u subotu crnogorski mediji. Specijalno državno tužilaštvo zatražilo je ranije određivanje pritvora Medenici, nakon što je prethodno presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivpravnog uticaja na druge sudije. Medenica je presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivpravnog uticaja. Do pravosnažnosti presude naloženo je oduzimanje pasoša i zabrana napuštanja Kolašina, a tužilaštvo je uložilo žalbu na tu odluku. Sin bivše predsednice Vrhovnog suda, Miloš Medenica, prvostepeno je osuđen na deset godina zatvora i novčanu kaznu od 50.000 evra, ali je on posle presude pobegao i nije dostupan nadležnim organima. Za njim je raspisana međunarodna poternica. Prema saznanjima Vijesti, Vesni Medenici je krivično vanraspravno veće Višeg suda odredilo pritvor zbog opasnosti od bekstva. Viši sud u Podgorici u januaru je prvostepeno osudio Miloša Medenicu zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja. Njegova majka Vesna Medenica oslobođena je optužbi za stvaranje kriminalne organizacije, a osuđena za protivzakoniti uticaj, primanje mita i uticanje na sudske odluke.

"Zajedništvo, a ne podele" – moto je pod kojim je u Bujanovcu u subotu održan protest studenata i građana, kojim su obeležili godišnjicu 150 km dugog marša akademaca u blokadi od te opštine na jugu Srbije do Niša. U Nišu je 1. marta 2025. održan jedan od nekoliko velikih antivladinih protesta studenata u blokadi, koji su organizovani zbog pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu početkom novembra 2024. godine. Bujanovac je jedna od tri opštine u kojoj je najzastupljenije albansko stanovništvo u Srbiji, a organizatori skupa su rekli da je cilj "promovisanje ljubavi i zajedništva". Poruke sa skupaOkupljeni na Trgu Karađorđa Petrovića u Bujanovcu su 28. februara dočekali studente i građane koji su na skup pešačili iz Vranja, grada udaljenog oko 20 km. Učesnicima marša organizatori skupa su uručili zahvalnice. Među učesnicima marša do Bujanovca bio je i glumac Dragan Jovanović koji je u govoru okupljenima poručio da svi prisutni dele "jednu istu misao i ideju, a to je da svi živimo slobodno". "Mislim da uvek kada se okupimo ovako, treba da nam bude drago što je prošlo toliko vremena, i što smo mi još uvek tu, gde smo i bili na početku. I bićemo tu dok se sve ovo ne završi i dok ne osvojimo slobodu", rekao je Jovanović. Student Lazar, predstavnik neformalne grupe "Bujanovac uz studente" rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su zahtevi na ovom skupu identični onima koje su izneli studenti u blokadi. Prvi zahtev akademaca koji su blokirali fakultete je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je vlast do sada odbijala da učini. Studenti takođe zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za smrt 16 osoba u obrušavanju nadstrešnice. "Ideja je da obeležimo godišnjicu od kada su se gradovi sa juga Srbije, sa početnom tačkom u Bujanovcu, ujedinili i krenuli svoj marš na protest u Nišu koji je održan pod sloganom 'Studentski edikt'", kaže Lazar. Masovni protesti i blokade fakulteta i škola izbili su nakon tragedije koja se dogodila na tek rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu. Vlast predvođena Srpskom naprednom strankom negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju. 'Zajedništvo svih vera i nacija'Opština Bujanovac uz Preševo opština na jugu Srbije ima najveći broj pripadnika albanske nacionalne manjine. Student Lazar kaže da je upravo multikulturalnost Bujanovca jedna od poruka skupa. "To je, između ostalog, jedan od motiva skupa: zajedništvo, jednakost, ljubav među svim verama i nacijama", kaže. On, međutim, napominje da albanski studenti nisu uvek u Bujanovcu, pošto značajan deo njih studira u van zemlje. Studenti albanske nacionalnosti uglavnom odlaze na studije u Prištinu i Tiranu zbog jezika. Problemi albanske zajednicePrema popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 61.000 Albanaca, najviše u tri opštine na krajnjem jugu Srbije Od toga, ubedljivo najviše Albanaca živi u opštinama Preševo i Bujanovac, više od 56.000. Sledi opština Medveđa u kojoj živi oko 1.000 Albanaca. Politički predstavnici albanske zajednice iz ove tri opštine, poznate pod kolokvijalnim nazivom Preševska dolina, često su ukazivali na administrativnu diskriminaciju od strane vlasti u Srbiji. Među tim problemima je nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, zbog čega im Vlada Kosova često dodeljuje finansijsku pomoć. Još jedan od gorućih problema je, kažu, pasivizacija adresa pripadnika albanske zajednice. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni. Ova mera dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava, uključujući pravo glasa, pravo na imovinu, zdravstveno osiguranje, penziju i zaposlenje. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Ipak, smatra se da su nedostatak investicija i stalne prepreke doprinele odlasku oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom u Kosovo.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u subotu da je Vašington pokrenuo "velike borbene operacije" protiv Irana, dovodeći Bliski istok na ivicu dok su se sirene za vazdušnu opasnost oglasile širom regiona posle uzvratnih napada Teherana. U video izjavi objavljenoj na društvenim mrežama, Tramp je rekao da je njegov cilj prilikom naređivanja bombardovanja Irana – koje je izvedeno u saradnji s izraelskim snagama – bio da "odbrani američki narod eliminisanjem neposrednih pretnji od iranskog režima". "Ne dajem ovu izjavu olako. Iranski režim želi da ubija", rekao je Tramp u videu u kojem je najavio operaciju, koju je Pentagon nazvao "Epski bes" (Epic Fury). "Životi hrabrih američkih heroja mogu biti izgubljeni i možda ćemo imati žrtve koje se često dešavaju u ratu, ali mi ovo radimo, ne za sada. Mi ovo radimo za budućnost i to je plemenita misija", dodao je Tramp. Pratite naš blog uživo Izrael i SAD izveli napade na Iran, Teheran uzvratioIranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) odgovorio je na američke i izraelske napade lansiranjem nekoliko talasa dronova i balističkih raketa na Izrael. Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su operacije presretanja projektila u toku i kasnije su izvestile da su dalji talasi raketa krenuli ka Izraelu. Iran je takođe ispalio rakete na mete u Abu Dabiju, Dubaiju i Bahreinu. Državni mediji u Ujedinjenim Arapskim Emiratima su naveli da je jedna osoba poginula u Abu Dabiju, ali nisu naveli detalje. Iranski mediji su izvestili o eksplozijama u nekoliko gradova, uključujući Teheran, Tabriz, Isfahan, Kom, Lorestan i Čabahar. Video i fotografije prikazuju najmanje jedan veliki oblak dima koji se nadvija nad iranskom prestonicom. Tramp je optužio Teheran da pokušava da obnovi svoj nuklearni program nakon što su SAD bombardovale ključne objekte tokom 12-dnevnog rata između Irana i Izraela prošlog juna. On je rekao da SAD takođe imaju za cilj da unište iranske raketne kapacitete i njegovu mornaricu. "Čas vaše slobode je blizu", dodao je Tramp u, kako izgleda, poruci upućenoj iranskoj javnosti. Tramp je prethodno, tokom januarskih protesta protiv iranskog klerikalnog establišmenta, u kojima su hiljade ljudi poginule, obećao da je "pomoć na putu". Teheran je suzbio nemire i optužio SAD i Izrael da su ih organizovali. Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit (Karoline Leavitt) je na X navela da Tramp nastavlja da "pažljivo prati" situaciju zajedno sa svojim timom za nacionalnu bezbednost i da je tokom dana razgovarao telefonom s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. Napadi predstavljaju dramatičnu eskalaciju tenzija na Bliskom istoku i gotovo uništavaju nade za diplomatsko rešenje između Teherana i Vašingtona oko iranskog nuklearnog programa. Zvaničnici SAD i Irana održali su u Ženevi 26. februara poslednju rundu nuklearnih pregovora uz posredovanje Omana, što je smatrano poslednjim pokušajem da se izbegne veliki vojni sukob. Omanski ministar spoljnih poslova Badr al-Busaidi posle tih razgovora je rekao da je video "značajan napredak" i najavio da će se razgovori na tehničkom nivou održati sledeće nedelje u Beču. On je u subotu rekao je da je "zgrožen" napadima na Iran i da su oni "potkopali" mirovni proces. Očekuje se da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održati hitan sastanak posle napada. UN su saopštile da će se sednica, koja bi trebalo da počne u 16 časova po njujorškom vremenu (22 časa po srednjoevropskom), baviti "situacijom na Bliskom istoku". "Ako uzmemo u obzir iskustvo višegodišnjih pregovora, uključujući i poslednju rundu, pokazalo se da Islamska Republika neće odustati od svojih stavova. Takav stav je, u praksi, uzrok da se druge zemlje osećaju ugroženo. Konkretno, raketni program Islamske Republike može predstavljati značajne rizike", rekla je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Lejla Morovati, politička analitičarka s ekspertizom stručnjakom za iranske unutrašnje i spoljne poslove. "Na kraju krajeva, neke od ovih zemalja mogu se osećati primoranim da se pridruže ovim napadima – čak i ako ne direktno – kako bi videle da je Islamska Republika ozbiljno oslabljena, a njen raketni program demontiran ili ograničen. Drugim rečima, radiće u skladu s interesima SAD i Izraela", dodala je ona. Eksplozije su prvo prijavljene u centru Teherana, a društvenim mrežama kruže slike i video snimci koji prikazuju guste stubove dima kako se uzdižu iznad prestonice. Novinska agencija Fars, povezana sa IRGC-om, navela je da je "nekoliko projektila" pogodilo ulice Danešgah (Univerzitet) i Džomhuri (Republika). Iranska državna televizija, IRINN, izveštavala je, kako je navela, o "američko-izraelskoj agresiji u Teheranu", emitujući snimke s društvenih mreža na kojima se vidi kako dim kulja iz centra grada. Veruje se da su iranski ministar odbrane Amir Nasirzadeh i komandant IRGC-a Mohamed Pakpur poginuli u izraelskim napadima, rekla su dva izvora upoznata s izraelskim vojnim operacijama i jedan regionalni izvor, javio je Rojters. Sirene su se oglasile širom Izraela posle napada i IDF je naložio stanovnicima da budu blizu zaštićenih područja, opisujući uzbunu kao meru predostrožnosti zbog moguće uzvratne raketne vatre. Tramp je upozorio da bi neki Amerikanci "mogli biti izgubljeni" kao rezultat operacije, iako su visoki američki zvaničnici rekli novinarima da dosad nisu prijavljene žrtve među Amerikancima od iranskih uzvratnih udara na američke vojne objekte u Bahreinu, Kuvajtu, Jordanu, UAE i Kataru. Takođe je pozvao Irance da ustanu protiv liderstva Islamske Republike kada se vojna akcija završi. "Kada završimo, preuzmite svoju vladu. Biće vaša. Ovo će verovatno biti vaša jedina šansa u generacijama", rekao je Tramp. Dženifer Gavito (Jeniffer), bivša zamenica pomoćnika državnog sekretara za Iran, Irak i javnu diplomatiju, rekla je za RSE da početni odgovor Irana na, kako izgleda, eksplicitni poziv SAD i Izraela za promenu režima "pokazuje da režim veruje da je ovo egzistencijalna kriza i da nema šta da izgubi". "S obzirom na to, njegove reakcije koje već vidimo biće manje predvidljive, eskalatornije i verovatnije će izazvati nestabilnost u celom regionu", rekla je ona.

U Iranu je na snazi "gotovo potpuni" prekid interneta dok Sjedinjene Države i Izrael provode koordiniranu kampanju zračnih napada širom zemlje. Prema podacima organizacije za nadzor interneta NetBlocks, povezanost interneta pala je na samo četiri posto što je ozbiljno ograničilo protok informacija dok se vojne operacije pojačavaju. Digitalno gašenje započelo je ubrzo nakon što je nekoliko iranskih novinskih web stranica, uključujući službenu novinsku agenciju IRNA, izvijestilo da su bile meta cyber napada. NetBlocks navodi da trenutni poremećaj interneta “odgovara mjerama" koje je poduzela iranska vlada tokom 12-dnevnog sukoba s Izraelom prošlog juna, što sugerira da je prekid interneta državni napor. Vojna operacija, koju je američki predsjednik Donald Trump opisao kao "velike borbene operacije", pokrenuta je zajedno s Izraelom kako bi se demontirala iranska raketna i nuklearna infrastruktura. U video obraćanju, Trump je izjavio da je cilj eliminirati "neposredne prijetnje" američkom narodu i saveznicima. Obraćajući se iranskoj javnosti, izjavio je da je "čas vaše slobode blizu", pozivajući građane da "preuzmu svoju vladu" nakon završetka vojne faze, što je potez koji signalizira da je krajnji cilj operacije slom Islamske republike. Napadi u Teheranu su bili usmjereni na najviše razine vodstva Islamske republike. Projektili su navodno pogodili stambene komplekse vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i predsjednika Masuda Pezeshkiana u centru grada. Novinske agencije koje se pozivaju na informirane izvore kažu da su oba čelnika premještena na sigurne lokacije i da ostaju na sigurnom.

Pod sloganom "Srcem uz Sarajevo" u Beogradu je 28. februara održana šetnja solidarnosti posvećena stradalima i povređenima u nedavnoj saobraćajnoj nesreći u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, kao i svim žrtvama infrastrukturnog nemara na prostoru Zapadnog Balkana. U saobraćajnoj nesreći u Sarajevu 12. februara, kada je tramvaj iskočio iz šina, poginuo je jedan student a više osoba je povređeno. Više desetina građana okupilo se na platou kod Filozofskog fakulteta u Beogradu, na poziv nevladine Inicijative mladih za ljudska prava. Aktivista Aleksandar Milanović rekao je u govoru da nesreća u Sarajevu podseća na tragediju koja se u novembru 2024. godine dogodila u Novom Sadu, gde je 16 ljudi poginulo u padu nadstrešnice sa tek rekonstruisane Železničke stanice. "Opet jedan isti obrazac, gde su sistemski nemar i korupcija oduzeli jedan mladi život, i to na delu pruge koji nije imao upotrebnu dozvolu, od tramvaja koji je nebrojeno puta bio u kvaru. Ovo nije nesreća, ovo je ubistvo od strane jednog nemarnog, koruptivnog sistema u kojem se javni prevoz namerno uništava u korist privatnika", rekao je Milanović. Nakon okupljanja na Studentskom trgu, građani i aktivisti su prošetali do Sebilj česme, replike istoimene česme koju je Sarajevo poklonilo Beogradu 1989. godine. Kod tog simbola prijateljstva dva grada položili su bele ruže. Šta kažu građani?Među onima koji su učestvovali u šetnji bila je i Desanka Damnjanović iz Beograda. "Kada sam čula šta se desilo u Sarajevu, osećala sam se jezivo, kao da je neko moj stradao", rekla je Damnjanović za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Meni lično je važno da budem ovde, jer sam se rodila u zemlji u kojoj je jedan od gradova bilo i Sarajevo. To je moj grad koliko i Novi Sad u kojem sam se rodila ili Beograd u kojem sada živim i radim", dodaje. Na skup solidarnosti došla je i Beograđanka Nađa. "Imala sam intimnu potrebu da iskažem solidarnost sa građanima Sarajeva. Jako me boli ranjavanje svakog grada, a posebno sam osetljiva na Sarajevo", rekla je za RSE. Solidarnost kao čin otporaAktivisti Inicijative mladih ističu da je solidarnost među gradovima i društvima u regionu ne samo čin saosećanja, već i izraz zajedničke borbe za bezbednost, odgovornost i dostojanstvo svakog ljudskog života. Aktivistkinja Dalija Kolar poručila je u obraćanju okupljenima da iza tragedija, poput one u Sarajevu, stoje decenije nemara i prebacivanja odgovornosti. Ona je podsetila da se skup u Beogradu održava tačno na 30. godišnjicu završetka opsade Sarajeva, koje je četiri godine bilo pod vatrom Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. Kako je dodala, civilne veze između dva grada su istanjene "ne zato što ne postoji bliskost, nego zato što se ona sistemski potiskivala decenijama". "Solidarnost preko granica danas je čin otpora ideji da treba da brinemo samo o našima i logici da tragedija postaje važna tek kada se dogodi unutar iste administrativne linije. Granice su administrativne, odgovornost je ljudska. Ovde smo da jasno kažemo da nas se tiče i da nam je stalo", rekla je Dalija Kolar. Šta se zna o tragediji?Tragedija se dogodila u centru glavnog grada Bosne i Hercegovine, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. U nesreći poginuo 23-godišnji Erdoan Morankić, dve su teško povređene, a dve lakše. Vozač tramvaja A.K. lišen je slobode nakon nesreće i ispitan u svojstvu osumnjičenog, te kasnije pušten na slobodu. On se sumnjiči da je počinio "kazneno delo protiv bezbednosti javnog prometa iz nehaja", za koje je zaprećena kazna zatvora do osam godina. Prema rečima nadležnih, kod vozača nije utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu. Glavna tužiteljka izjavila je da istraga nije usmjerena samo na postupanje vozača, već da se ispituje i tehnička ispravnost tramvaja, način i dinamiku održavanja, starost voznog parka, kao i eventualni propusti u sistemu nadzora i upravljanja. Dodala je da se proveravaju i postupci javnih nabavki za delove sistema kočenja i videonadzora, jer je utvrđeno da videonadzor nije radio mesecima u tramvaju koji je izazvao nesreću, kao ni u još četiri druga tramvaja. Istražuje se i odgovornost odgovornih osoba u Javnom komunalnom preduzeću – Gradski saobraćaj Sarajevo (GRAS), te nadležnom Ministarstvu saobraćaja Kantona Sarajevo. Prema dostupnim informacijama, tramvaj broj 516 deo je starijeg voznog parka nabavljenog iz nekadašnje Čehoslovačke, a pitanje njegove tehničke ispravnosti i opšteg stanja tramvajskog sistema u Sarajevu već je duže vreme predmet javnih rasprava. U međuvremenu, javnost i porodice stradalih očekuju jasne odgovore o tome je li tragedija mogla biti sprečena i ko snosi odgovornost za sigurnost javnog prijevoza u Sarajevu, pa je nakon nesreće organizirano više masovnih protesta u glavnom gradu BiH. Nakon tragedije ostavke su podneli premijer Kantona Sarajevo Nihad Uko i direktor GRAS-a Senad Mujagić.

Nakon izraelsko - američkog napada na Iran rano ujutro 28. februara koji je podstakao Teheran na odmazdu i bombardovanje širom zemalja Bliskog istoka, iz vlada zemalja Zapadnog Balkana savjetuju oprez svojim državljanima. Crna GoraTako je iz Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore saopšteno da svojim državljanima koji se nalaze u zemljama Bliskog istoka savjetuju da ostanu u svojim domovima i izbjegavaju nepotrebna kretanja dok se bezbjednosna situacija ne stabilizuje. "Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore preporučuje državljanima Crne Gore, koji se nalaze u pogođenim zemljama, da postupaju sa maksimalnim oprezom, izbjegavaju potencijalno ugrožene lokacije i redovno prate uputstva i preporuke lokalnih vlasti i službi civilne zaštite", navodi se u saopštenju. Također se preporučuje da obezbijede dovoljne zalihe vode, hrane i osnovnih životnih potrepština za naredni period, kako bi bili spremni u slučaju eventualnih ograničenja kretanja ili drugih vanrednih mjera". Ovdje (Za eventualnu konzularnu pomoć, državljani Crne Gore mogu kontaktirati: • Ambasadu Crne Gore u Abu Dabiju, broj telefona: 00971562770174 • Ambasadu Crne Gore u Ankari, broj telefona: 0038269117117 • Generalni konzulat Crne Gore u Istanbulu, broj telefona: 00905526452439 • Počasni konzul Crne Gore u Izraelu, broj telefona: 00972544209707 • kao i počasne konzule Crne Gore u državama regiona: počasni konzul Crne Gore u Azerbejdžanu 0038268101016 i počasni konzul Crne Gore u Libanu 009613245553 Dežurni broj u Ministarstvu vanjskih poslova je: 0038267159000 i 0038267171777.) možete pronaći konzularne brojeve za pomoć državljanima Crne Gore. Bosna i HercegovinaŠef bosanskohercegovačke diplomatije Elmedin Konaković potvrdio je za Fenu da je dio osoblja ambasada već evakuiran, zajedno sa porodicama i nekoliko državljana koji su izrazili želju da napuste region. "Jutros smo uspjeli iz Ministarstva vanjskih poslova uspostaviti kontakt i sa Ambasadom u Teheranu. Ranije smo već evekuirali dio osoblja, ustvari porodice članova našeg osoblja i nekoliko građana BiH koji su izrazili želju da budu evakuisani. Neki su na lični zahtjev ostali. U Ambasadi imamo dvije osobe koje su još uvijek tamo i sa njima smo jutros razgovarali. Sa drugim ambasadama smo u kontaktu i javlja nam se veliki broj naših građana zabrinutih za dešavanja," izjavio je Konaković. Naglasio je da su danas razgovarali sa osobljem u bh. ambasadama u Dohi, Abu Dabiju i Kuvajtu koje su u stalnoj komunikaciji s građanima, te da se preporučuje svima koji to još nisu učinili da uspostave kontakt s diplomatsko-konzularnim predstavništvima. "Imali smo iz Bahreina nekoliko slučajeva, nekoliko javljanja. Ministarstvo će, ukoliko bude potrebe, poduzeti sve potrebne mjere za evakuaciju," istakao je bosanskohercegovački ministar vanjskih poslova. Broj za hitne slučajeve za državljane Bosne i Hercegovine koji se nalaze u Iranu i Izraelu potražite ovdje. (Državljani Bosne i Hercegovine koji se nalaze na teritoriji Irana ili Izraela, da se u slučaju potrebe za evakuacijom obrate na broj telefona +387 61 168 100. Broj je dostupan 24/7, uključujući i putem aplikacija WhatsApp i Viber.) SrbijaMinistar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić pozvao je državljane Srbije u Iranu da prate instrukcije javnih organa lokalnih vlasti, kao i da prate preporuku Ambasade Srbije kako bi osigurali svoju sigurnost. Đurić je za Radio televiziju Srbije (RTS) rekao i da je ministarstvo spoljnih poslova prije tri mjeseca preporučilo srpskim državljanima da ne putuju na teritoriju Irana. "Naša ambasada u Teheranu pruža konzularnu i drugu pomoć našim državljanima kojih ima veoma malo na području Irana. Ono što mogu da kažem je takođe da savetujemo naše građane koji se zateknu u zoni borbenih dejstava da prate instrukcije javnih organa vlasti, idu u skloništa i preduzimaju sve što je drugo potrebno u skladu sa preporukama ambasada da bi zaštitili sopstvenu bezbednost," rekao je Đurić. Dodao je i da će u skladu sa potrebama i mogućnostima Ambasada Srbije da organizuje evakuacije kao što su radili i tokom prethodnog konflikta. Ovdje (Dežurni telefon Ambasade Srbije u Iranu: +98 935 220 6109)potražite broj za pomoć. Na X nalogu Ambasade Srbije u Iranu saopštili su da se u ovom trenutku u zemlji nalazi 14 državljana Srbije i da su svi dobro i u kontaktu sa Ambasadom. U međuvremenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će napad SAD i Izraela na Iran imati, kako je rekao, "dalekosežne posljedice na svjetsku političku scenu" i da u skladu sa tim Srbija mora da čuva svoju slobodu i nezavisnost, ali da istovremeno jača odbrambene kapacitete. Cijelu izjavu pročitajte u našem blogu. KosovoPredsjednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da podržava napade Sjedinjenih Država na Iran, napisavši na platformi X da je "došao čas slobode za narod Irana", zahvaljujući vodstvu Sjedinjenih Država i američkog predsjednika Donalda Trumpa. Osmani je rekla da Kosovo, kao i uvijek, čvrsto stoji uz Sjedinjene Države i njihove saveznike u odbrani slobode, mira, sigurnosti i stabilnosti. Kosovska predsjednica je osudila napade iranskog režima na saveznike na Bliskom istoku, dodajući da će Kosovo nastaviti podržavati akcije koje poduzimaju Sjedinjene Države i drugi saveznici kako bi okončali iranski režim i dali slobodi i miru posljednju priliku. Ministarstvo vanjskih poslova Kosova također je u subotu izjavilo da podržava napade SAD-a na Iran, opisujući iranski režim kao opresivni i destabilizirajući za regiju. Pozvali su sve građane Kosova koji žive i rade u zemljama Bliskog istoka da obrate povećanu pozornost i slijede upute lokalnih vlasti.Ovdje (Ministarstvo vanjskih poslova Kosova stavilo je na raspolaganje sljedeće kontaktne brojeve: +972 586 340450 za Izrael +971 547092109 za Emirate +966 53 750 88 35 za Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Bahrein i Oman +974 5055 9453 za Katar)potražite brojeve za hitne slučajeve državljana Kosova. Kosovo ima diplomatske odnose s Izraelom i značajnim dijelom bliskoistočnih država, ali ne i s Iranom, koji ne priznaje državnost Kosova. Američki predsjednik Donald Trump saopštio je da su američke snage započele vojne operacije u Iranu, dok je iz Izraela potvrđeno da su pokrenuli "preventivni napad". U međuvremenu Iran je lansirao rakete na Izrael, a eksplozije su zabilježene u zemljama širom Bliskog istoka. Napadi dolaze nekoliko dana nakon američko-iranskih nuklearnih pregovora, što baca sumnju na planirane pregovore u Beču naredne sedmice.

Aco Đukanović, poduzetnik i brat bivšeg predsednika i premijera Crne Gore Mila Đukanovića, uhapšen je u noći između 27. i 28. februara, saopštila je Uprava policije Crne Gore. Službenici Sektora za borbu protiv kriminala, uz podršku Posebne jedinice policije i inspektora regionalnih centara bezbednosti "Centar" i "Zapad", izvršili su ranije pretres objekata u njegovom vlasništvu u Podgorici i Nikšiću. Prilikom pretresa pronađena je količina vatrenog oružja, municije i balističkih pancira. Pretresi su, prema saopštenju Uprave policije, obavljeni na osnovu naredbi nadležnih tužilaštava i sudova u Podgorici i Nikšiću, a prisustvovalo im je i više advokata. Policijska uprava je saopštenjem potvrdila da je tokom pretresa u Podgorici zaplenjena određena dokumentacija, o čemu je, kako se navodi, obavešteno nadležno tužilaštvo, te će tim povodom biti formiran predmet radi daljeg postupanja. U Nikšiću je, navodi se u istom saopštenju, policija pronašla veću količinu vatrenog oružja i municije. Sa događajem je upoznat državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću, po čijem je nalogu šezdesetogodišnji Aco Đukanović lišen slobode zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. On će u zakonskom roku biti sproveden nadležnom tužiocu radi daljeg postupanja.

Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je u petak da joj je potvrđeno da su pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), uoči ponovljenih izbora za Visoki savet tužilaštva (VST), na kojem je navodno traženo da se glasa za određene kandidate. Ove nedelje (25. februara) održani su ponovljeni izbori za VST na kojima su s tesnom razlikom pobedili kandidati koji su dobili podršku udruženja koje je otvoreno podržalo izmene pravosudnih zakona koje je predložila vladajuća Srpska napredna stranka, a za koje je Evropska unija ocenila da predstavljaju korak unazad. Dolovac je na sednici Visokog saveta tužilaštva rekla da za razgovore tužilaca u BIA nije znala u vreme kada je održan sastanak, niti neposredno posle, dodajući da je "red" da je tužioci obaveste kada idu na sastanke u BIA. "Za to sam saznala tek pre dva dana od Milijane Dončić, glavne tužiteljke Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu", rekla je Dolovac Vrhovna javna tužiteljka je dodala da je Dončić potvrdila navode koje je prethodno na sednici VST-a izneo tužilac Miodrag Surla koji je kazao da je u BIA traženo da se glasa za određene kandidate za VST. "Tema razgovora (je) bila upravo ta o kojoj je govorio kolega Surla a ne neka druga koja bi se ticala operativnog rada ili uopšte uobičajene one komunikacije koju ima Bezbednosno-informativna agencija sa tužilaštvom", rekla je Dolovac. Iz BIA nisu odmah odgovorili na hitan upit Radija Slobodna Evropa povodom tih navoda. Zašto su važni izbori za VST?Pravnica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), rekla je za RSE da ta organizacija nije zabeležila nepravilnosti tokom izbora za VST, ali da navodi koje je iznela Dolovac moraju da se ispitaju. Ona je rekla da su izbori za VST "bili veoma bitni jer oni odlučuju kakav će biti sastav VST-a". "Nakon ponovljenih izbora novi rezultati upućuju na promenu odnosa moći s obzirom na to da je određene kandidate koji su pobedili podržalo udruženje koje je otvoreno podržalo izmene pravosudnih zakona koje je kritikovala čitava stručna javnost", rekla je Vasić. Ona je rekla da ni na izborima u decembru YUCOM nije uočio nepravilnosti ali da su ponovljeni posle prigovora birača, po odluci Ustavnog suda. VST je u januaru poslao Narodnoj skupštini mišljenje većine svojih članova i zatražio da se iz procedure povuku predlozi izmena i dopuna sistemskih zakona kojima se uređuje rad javnog tužilaštva, uz ocenu da su predložena rešenja suprotna važećim evropskim standardima. Skupština Srbije je bez javne rasprave i bez konsultacija s tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Usvojene su izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama. Ove izmene su kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, kao i niz strukovnih organizacija, uz upozorenja da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Prema dosadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer će odluku o njihovom upućivanju ubuduće donositi Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac. Takođe se predviđa formiranje novog suda. Treći osnovni sud u Beogradu bi trebalo da se podeli na treći i četvrti - jedan nadležan za opštinu Zemun, a drugi za Novi Beograd i Surčin.