Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture (CPT) pozvao je vlasti u Srbiji da prestanu sa praksom fizičkog kažnjavanja štićenika kazneno-popravnih ustanova za maloletnike, kao i da poprave uslove u psihijatrijskim ustanovama za odrasla lica. U izveštaju objavljenom 23. aprila se navodi da je tim CPT-a posetio četiri ustanove u Srbiji krajem 2024. godine, a u pojedinim su zabeleženi slučajevi fizičkog kažnjavanja maloletnika palicama i seksualnog nasilja među štićenicima, te fiksacija pacijenata za krevete. Vlasti Srbije navode da su od posete delegacije do danas nadležni preduzeli mere i sproveli odgovarajuće reforme. Palice u Vaspitno-popravnom domu u KruševcuDelegacija Komiteta Saveta Evrope je tokom posete Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, zabeležila da je upotreba palica u toj ustanovi "donekle smanjena", ali da "nikako nije ukinuta" u odnosu na prethodnu posetu iz marta 2023. "I dalje je postojalo redovno pribegavanje upotrebi palica, sa 14 incidenata (11 u 2023. i tri u 2024. godini) zvanično zabeleženih u 20 meseci od prethodne posete Komiteta, u kontekstu razdvajanja maloletnika koji su se potukli ili neposredno nakon tuča maloletnika", navodi se u izveštaju CPT-a. Kako se navodi, svi ovi slučajevi su rezultirali fizičkim povredama dece i dokumentovani su u medicinskim kartonima. U dva odvojena slučaja Disciplinski komitet ustanove u Kruševcu utvrdio je da su službenici primenili prekomernu upotrebu sile, što je rezultiralo ozbiljnim fizičkim povredama dece, navodi CPT. U jednom od dva navedena slučaja, žrtva je bila devojčica koju je osoblje dva puta tuklo palicama u roku od sedam meseci – prvi put u martu 2024. kada je pokušala da pobegne iz ustanove. Kako je devojčica ispričala timu Komiteta Saveta Evrope, osoblje ju je uhvatilo ispred kapije i pretuklo, udarajući je pesnicama u glavu i telo i palicom po telu. U drugom incidentu istu devojčicu je pretukao jedan od službenika, nakon što se potukla sa drugom štićenicom ustanove. "Prvi incident, iako je interno istražen, zaključen je kao da nije predstavljao prekomernu upotrebu sile, uprkos medicinskim beleškama koje dokumentuju višestruke fizičke povrede na telu devojčice. Štaviše, postojalo je samo površno objašnjenje potrebe za upotrebom takve sile. Interna Disciplinska komisija je utvrdila da je drugi incident uključivao prekomernu upotrebu sile", navodi se u izveštaju. Nasilje među štićenicimaKomitet Saveta Evrope ukazao je i da su u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu "česti slučajevi" nasilja među štićenicima ustanove, te da su zabeležena tri navoda o međumaloletničkom seksualnom nasilju. Navodno su se ovi slučajevi dogodili na mestima gde nije bilo video nadzora, uključujući kupatilo i dečije sobe. "U dva navoda o silovanju (u vezi sa prisilnim seksualnim odnosom), žrtve su poslate u lokalnu bolnicu na pregled. Međutim, pregled nije obavio forenzički specijalista za seksualni napad, već redovno zdravstveno osoblje, koje je izvršilo samo vizuelni pregled i, shodno tome, nije pronašlo nikakve dokaze o napadu", navodi CPT. Kako stoji u izveštaju, jedna od navodnih žrtava, koju je nakon incidenta pregledao dečji psihijatar, pokušala je da izvrši samoubistvo dve nedelje kasnije. "Osoba je prebačena u Zatvorsku bolnicu na 10 dana, da bi potom bila vraćena u Zatvoreni režim i stavljena pod pojačan nadzor, ali nije dobijala nikakvu redovnu psihološku podršku", zabeležio je tim Komiteta. Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture ponovio je preporuku iz prethodnog izveštaja da vlasti Srbije spreče prekomernu upotrebu sile nad maloletnicima i zabrane palice kao legitimno sredstvo prinude u vaspitno-popravnim ustanovama. "U slučajevima navoda o seksualnom zlostavljanju treba obezbediti hitan forenzički medicinski pregled i psihološku podršku, a navodi se moraju proslediti tužilaštvu i policiji", navodi se, između ostalog. Navodi o zlostavljanju u zatvorskoj bolnici u BeograduDelegacija Komiteta Saveta Evrope je tokom posete Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu dobila određeni broj navoda o zlostavljanju i verbalnom vređanju od strane osoblja. CPT je zabeležio i jedan disciplinski slučaj u kojem je pacijent udaren od strane člana osoblja, što je rezultiralo izricanjem sankcije. Takođe, i dalje je česta praksa fiksacija pacijenata za krevet, i tokom dužih vremenskih perioda, a pacijenti se rutinski stavljaju u pelene. "Prema oceni Komiteta, ova praksa može se smatrati ponižavajućom. Lečenje se i dalje uglavnom oslanjalo na farmakoterapiju, dok individualni planovi lečenja nisu sistematski ažurirani", navodi se u izveštaju. Komitet je zabeležio da su se pacijentkinje suočavale sa posebnim problemima, uključujući nedostatak sredstava za ličnu higijenu. U izveštaju se Komitet osvrće i na loše uslove u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. "Uprkos određenim renoviranjima, opšti uslovi u bolnici ostali su loši još od prethodne posete CPT-a 2021. godine. Teška prenatrpanost dostigla je tačku potpune popunjenosti kapaciteta", ocenio je Komitet. Savet Evrope je u preporuci vlastima u Srbiji skrenuo pažnju da je potrebno unaprediti procedure za prijavljivanje povreda i obezbediti da se nakon svakog nasilnog incidenta sprovede medicinski pregled. Komitet napominje da, "suprotno postojećoj praksi, deca nikada ne smeju biti smeštena u zatvorsku bolnicu, jer ona ne može adekvatno da odgovori na njihove specifične potrebe". "Takođe, trebalo bi uspostaviti multisektorsku strategiju forenzičkog lečenja zasnovanu na najmanje restriktivnoj nezi, ulagati u postpenalne kapacitete za pacijente koji se vraćaju u zajednicu", navodi se u izveštaju. Psihijatrijske ustanove za odrasleTokom posete Srbiji delegacija Komiteta za sprečavanje torture posetila je kliniku "Laza Lazarević" u Beogradu i Specijalna bolnica u Kovinu, pedesetak kilometara istočno od glavnog grada. U izveštaju se navodi da je većina pacijenata pozitivno govorila o osoblju, ali da je primljen je i određen broj navoda o zlostavljanju. "Prostori Specijalne bolnice Kovin bili su u velikoj meri renovirani i u dobrom stanju, ali su materijalni uslovi u Klinici 'Laza Lazarević' pokazivali znake propadanja, uprkos određenim poboljšanjima", navodi se. Tim Saveta Evrope zabeležio je i da nedostaje pristup otvorenom prostoru na beogradskoj lokaciji Klinike "Laza Lazarević", na šta se ukazuje još od 2004. godine. Lečenje je i dalje bilo gotovo isključivo farmakološko, uz površne individualne planove. Mehaničko sputavanje se često primenjivalo, uključujući i u prisustvu drugih pacijenata, a zabeleženi su i slučajevi dugotrajnog fiksiranja koji nisu bili dokumentovani", stoji u izveštaju. Komitet je preporučio vlastima Srbije da ojačaju forenzičke terapijske programe u civilnim bolnicama, povećaju broj zaposlenih i usklade praksu sputavanja sa nacionalnim smernicama koje su u skladu sa međunarodnim standardima. Dugotrajno smeštanje dece na psihijatrijiNa adolescentnoj jedinici Klinike "Laza Lazarević" i Klinika za decu i adolescente u Beogradu delegacija Saveta Evrope nije zabeležila navode o zlostavljanju. Međutim, Komitet je izrazio ozbiljne sumnje u vezi sa slučajevima dugotrajnog smeštaja dece u akutnim psihijatrijskim ustanovama u Srbiji, ponekad bez medicinskog opravdanja i bez nezavisne procene potrebe za nastavkom smeštaja. "Pojedina deca bila su izolovana od drugih pacijenata, bez direktnog kontakta sa porodicom i spoljnim svetom, bez pristupa boravku na otvorenom, uz krajnje ograničen dnevni režim. Komitet smatra da se takvo postupanje može okarakterisati kao nečovečno ili ponižavajuće", navodi se u izveštaju. Savet Evrope je pozvao vlasti Srbije da ovu decu premeste u odgovarajuće nemedicinske ustanove u kojima mogu dobiti adekvatnu podršku i brigu. CPT je izrazio zabrinutost i zbog izostanka pristupa svežem vazduhu na otvorenom, preteranog oslanjanja na farmakoterapiju i česte primene fiksacije nad decom. Šta su odgovorili nadležni u Srbiji?Vlasti Srbije su u odgovoru na izveštaj navele da će formirati radnu grupu Ministarstva pravde za izradu zakona o maloletnim prestupnicima i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika. U osvrtu na konkretne navode iz izveštaja Komiteta Saveta Evrope koji se odnose na vaspitno-popravni dom u Kruševcu, vlasti Srbije navode da "službenici ove ustanove više nisu opremljeni gumenim palicama", te da su svi zaposleni prošli obuku na temu sprečavanje mučenja i upotrebe sile. "U Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, upravnik i rukovodioci službi svakodnevno vrše nadzor nad ponašanjem zaposlenih u svim odeljenjima, sa jasnom porukom da se prekomerna upotreba sile, kao i svaki oblik nezakonitog ponašanja i zlostavljanja maloletnih prestupnika, neće tolerisati", navodi se u odgovoru. Vlasti navode i da se u kruševačkoj ustanovi "posebno prati" svaka naznaka seksualnog zlostavljanja, te da nakon takvih saznanja "lekar ustanove obavlja razgovor sa osobom lišenom slobode i upućuje je nadležnom specijalisti na forenzički pregled". Kada je reč o psihijatrijskim ustanovama za decu i odrasle, vlasti Srbije navode da resorno Ministarstvo zdravlja sprovodi mere i aktivnosti usmerene na poboljšanje rada u svim takvim ustanovama. Povodom navoda o zlostavljanju u Specijalnoj bolnici u Kovinu, u odgovoru srpskih vlasti se navodi da su svi prijavljeni incidenti " dokumentovani isključivo kao usmene tvrdnje pacijenata na odeljenju za akutne muške bolesti zbog psihotičnih poremećaja". "Svaki izveštaj pacijenta se upoređuje sa izjavama drugih pacijenata koji su bili u istoj sobi, proveravamo izveštaje prisutnog osoblja i beleške dežurnih medicinskih sestara", navodi se u odgovoru. Vlasti navode i da će Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u Kovinu i u narednom periodu pridržavati preporuka Komiteta Saveta Evrope. Klinika "Laza Lazarević" je zaposlila dodatni broj medicinskih sestara i tehničara na Odeljenju intenzivne nege za uznemirene pacijente. Kako se navodi u odgovoru, rukovodstvo te klinike "traži moguća rešenja kako bi se obezbedila privatnost pacijentima koji su mehanički vezani, u smislu da se obezbeđuju zaštitne pregrade za privatnost". U odgovoru se navodi i da je Klinika "Laza Lazarević" obezbedila novi nameštaj za Odeljenje hitne pomoći psihijatrijske službe, kao i da je završeno je preuređenje radnog prostora.

Evropska unija odobrila je zajam za podršku Ukrajini u vrednosti od 90 milijardi evra i 20. paket sankcija protiv Rusije, saopštilo je u četvrtak kiparsko predsedavanje EU. "Savet (EU) je danas odobrio poslednji element potreban za isplatu zajma Ukrajini od 90 milijardi evra. Kiparsko predsedništvo neumorno je radilo kako bi osiguralo da su svi elementi potrebni za zajam na mestu. Isplata zajma počeće što je pre moguće, pružajući vitalnu podršku najhitnijim budžetskim potrebama Ukrajine", izjavio je Makis Keravnos, ministar finansija Kipra. On je na X istakao da EU ostaje nepokolebljiva u svojoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine Reč je o zajmu Ukrajini koji je potreban kako bi zemlja nastavila odbranu od ruske agresije. Zajam su prvobitno odobrile sve države članice Evropske unije, ali ga je kasnije blokirao odlazeći premijer Mađarske Viktor Orban, iako je ranije Mađarska glasala za njegovo usvajanje. Mađarska je takođe blokirala usvajanje 20. paketa sankcija protiv Rusije koje je EU nameravala da uvede na četvrtu godišnjicu početka rata u Ukrajini. Kamen spoticanja bio je naftovod Družba, kojim se transportuje ruska nafta kroz Ukrajinu ka Mađarskoj i Slovačkoj. Naftovod nije bio u funkciji od ruskog napada dronom na zapadnu Ukrajinu krajem januara. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je u utorak da je naftovod popravljen i da može da nastavi sa radom. U svetlu političkih promena u Mađarskoj nakon izbora održanih 12. aprila, na kojima je ubedljivu pobedu odneo opozicioni lider Peter Mađar, čime je okončana šesnaestogodišnja vlast Viktora Orbana, Evropska unija smatra da postoji novi trenutak za donošenje mnogih odluka. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas navela je da EU takođe treba da razmotri i druge odluke koje su već duže vreme blokirane, poput otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Ukrajinom, kao i 20. paketa sankcija, koji je takođe blokirala Mađarska.

Evropska unija je pismeno obavestila Venecijansko bijenale o namerama da suspenduje ili prekine finansiranje zbog ruskog učešća na ovogodišnjoj izložbi. Radi se o grantu od dva miliona evra koji EU dodeljuje ovoj izložbi. "Oštro osuđujemo činjenicu da je Venecijansko bijenale dozvolilo ponovno otvaranje ruskog paviljona na umetničkoj izložbi Bijenala. Postoji jedan tekući grant. Ovo je dva miliona za naredne tri godine i to je ono što nameravamo da ukinemo ili suspendujemo", izjavio je u četvrtak portparol Evropske komisije Tomas Renije (Thomas Regnier). Venecijansko bijenale je jedan od najvećih i najstarijih kulturnih festivala na svetu, često smatran "Olimpijskim igrama sveta umetnosti". Održava se svake druge godine u periodu između maja i novembra. Finansiranje dolazi delimično od Evropske unije, a uglavnom od italijanske države i opštine Venecije, i procenjuje se na oko 19 miliona evra. Portparol Evropske komisije je potvrdio da su se evropske institucije obratile italijanskoj vladi, putem koje su obavestile zvanični Rim da će "politički definitivno osuditi odluku o ponovnom otvaranju ruskog paviljona". Drugo pismo je, prema Renijeu, pre dve nedelje upućeno direktno organizatoru, odnosno Venecijanskom bijenalu. "Ovde postoji rok od 30 dana da Bijenale dođe do nas kako bi moglo da opravda ponovno otvaranje ruskog paviljona. Ak odgovor Bijenala ne bude zadovoljavajući, onda smo, naravno, već rekli da nameravamo da suspendujemo ili raskinemo ugovor", upozorio je portparol Evropske komisije, potvrdivši da EU nije isplatila nijedan evro Bijenalu za ovogodišnju izložbu. Organizator Bijenala formalno ne poziva države, jer nacionalni paviljoni funkcionišu autonomno. Organizatori Venecijanskog bijenala objavili su listu ovogodišnjih učesnika, gde je i Rusija uključena među zemljama učesnicama. Nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, ruski umetnici i kustosi su se povukli, a ruski paviljon je zatvoren. U maju, kada se otvara izložba, ruski paviljon će ponovo biti otvoren. O ovom problemu se u ponedeljak raspravljalo i na nivou ministara inostranih poslova država članica EU. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas (Kallas) ocenila je da "dok Rusija bombarduje crkve i muzeje u Ukrajini i nastoji da izbriše ukrajinsku kulturu, ne bi joj trebalo dozvoliti da izlaže svoju kulturu". Više evropskih država se povuklo iz Bijenala u znak protesta zbog učešća Rusije.

Crnogorski pomorci koji su na brodu koji je u Ormuskom moreuzu zaplenio Iran su u dobrom stanju, rekao je ministar pomorstva Crne Gore Filip Radulović. Oni su na brodu "MSC Francesca" koji plovi pod panamskom zastavom, jednom od dva broda koja je zauzela mornarica iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) pod optužbom da su kršili propise i pokušali da "tajno isplove" iz Ormuskog moreuza. Radulović je za Radio-televiziju Crne Gore rekao da su predstavnici Ministarstva pomorstva u kontaktu s kapetanom broda "MSC Francesca", koji je crnogorski državljanin, i da je on potvrdio da su svi na brodu dobro i stabilno. "Brod je usidren devet nautičkih milja od iranske obale. Pregovori između kompanije MSC i Irana su dobro. Naši pomorci su dobri, MVP je upućen u dešavanja. Na vezi smo i sa kompanijom MSC Francesca. Imali smo jutros razgovor sa kapetanom broda koji je crnogorski državljanin", rekao je u sredu uveče Radulović. On je rekao da je porodicama pomoraca obećano da će država uraditi sve da ih vrati kući. Ministarstvo spoljnih poslova Paname je, prema izveštajima medija, saopštilo da je brod "MSC-Francesca" prebačen "nasilno" u iranske vode. Panama je optužila Iran za kršenje međunarodnog prava, navodeći da je taj potez "ozbiljan napad na pomorsku bezbednost" i "nepotrebna eskalacija" tenzija. Prema saopštenju IRGC-a, izraelski brod "MSC-Francesca" i grčki "Epaminondas" zaustavljeni su pod optužbom da su nameravali da "tajno" izađu iz Ormuskog moreuza "bez ovlašćenja" i "izvršenjem višestrukih prekršaja i manipulisanjem sistemima za pomoć u navigaciji i ugrožavanjem pomorske bezbednosti". Mornarica IRGC-a saopštila je da su ti brodovi prebačeni u iranske teritorijalne vode radi pregleda tereta i dokumenata. Ubrzo pošto su SAD i Izrael pokrenuli napad na Iran 28. februara, ta zemlja je praktično blokirala ključni Ormuski moreuz kroz koji je pre rata prolazila petina globalnih isporuka nafte i gasa. Uprkos prekidu vatre, Iran i dalje blokira prolazak kroz Ormuski moreuz, dok su SAD uvele blokadu iranskih luka.

Osumnjičeni državljanin Srbije za učešće u ratu u Ukrajini, na strani ukrajinske vojske, saslušan je i priznao krivično delo, saopštilo je 23. aprila Više javno tužilaštvo u Beogradu. Tužilaštvo je saopštilo da je saslušan Filip Đ. (20) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo "učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi". "Osumnjičeni je na saslušanju priznao izvršenje krivičnog dela i izneo je odbranu, a tužilaštvo je nakon saslušanja predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da osumnjičenom odredi meru zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor", saopšteno je. Prethodnog dana objavljeno je da je policija u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije (BIA) uhapsila muškarca zbog sumnje da je učestvovao u ratu u Ukrajini. Tada je navedeno da je kod osumnjičenog prilikom hapšenja pronađena vojna knjižica ukrajinske vojske, maskirna uniforma sa obeležjima ukrajinske vojske, šlem s ugrađenom kamerom i prateća dokumentacija o njegovom stupanju u službu u ukrajinskoj vojsci. U Srbiji je doneto do sada 34 pravosnažne presude koje se odnose na krivično delo učestvovanja ili organizovanja učestvovanja u ratu u stranoj državi, pokazuju podaci koje je Radiju Slobodna Evropa dostavio Viši sud u Beogradu. Inače, učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora. Zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini. RSE je u više navrata izveštavao o državljanima Srbije koji su u Ukrajini ratovali na ruskoj strani, a podaci ukazuju da nisu svi procesuirani. Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu, a Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji.

Poslanici Skupštine Kosovu u četvrtak su usvojili predlog zakon o ograničenju cena, uprkos protivljenju opozicije koja je optužila Vladu da preko njega želi da se meša u slobodno tržište. Zvanično nazvan Zakon o privremenim merama za osnovne proizvode u posebnim slučajevima destabilizacije tržišta usvojen je sa 63 glasa za, bez glasova protiv i bez uzdržanih, oko nedelju dana pošto je prošao prvo čitanje. Da bi postao zakon, mora da ga potpiše predsednik zemlje, u ovom slučaju vršiteljka dužnosti predsednice Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu). Vlada je odbacila kritike opozicije, tvrdeći da zakon ima za cilj da uvođenje privremenih i srazmernih mere za osnovne proizvode u vanrednim slučajevima poremećaja na tržištu, kako bi se građani zaštitili od nerazumnih i naglih povećanja cena osnovnih proizvoda. Zakon kao osnovne proizvode definiše žitarice, brašno, hleb, pirinač, testenine, jestivo ulje, mleko i mlečne proizvode, vodu, voće i povrće, kuhinjsku so, kokošja jaja, meso, kristalni šećer, osnovnu hranu za bebe, proizvode za ličnu higijenu (sapun, deterdžent, šampon za kosu, toalet papir, rolne toalet papira), peciva i pelene, kao i drva za ogrev. Zakon takođe predviđa osnivanje petočlanog odbora kao najvišeg i najodgovornijeg tela za rešavanje pitanja ograničenja cena, koje mora da podnosi izveštaj Skupštini svaka tri meseca. Protivljenje opozicijePoslanici tri opozicione stranke, Demokratske partije Kosova, Demokratskog saveza Kosova i Alijanse za budućnost Kosova, rekli su da se ne protive inicijativi za donošenje zakona o ograničenjima cena, ali su se usprotivili načinu na koji je Vlada premijera Aljbina Kurtija (Albin) sastavila ovaj zakon. Arben Mustafa iz Demokratske partije Kosova rekao je da nacrt zakona ima "mnogo nejasnoća" i da ostavlja prostor za intervenciju na slobodnom tržištu. "Nije jasno u kojim slučajevima će se intervenisati na tržištu kako bi se odredile maksimalne cene. Zakon navodi da će se na tržištu intervenisati u slučajevima kada dođe do nerazumnog i naglog povećanja cena. Međutim, metodologija za određivanje šta predstavlja nerazumno povećanje cena mora biti određena zakonom, jer u suprotnom ostavlja prostor za proizvoljnost u intervenciji na slobodnom tržištu", rekao je Mustafa poslanicima. Poslanica Demokratskog saveza Kosova Janina Imeri (Ymeri) rekla je da ta stranka ne podržava zakon, uz ocenu da taj zakon može biti pod uticajem "partijskih, privatnih, ličnih interesa i pod uticajem vladajuće stranke, bez efikasne kontrole drugih državnih institucija". Besnik Tahiri iz Alijanse za budućnost Kosova je rekao da njegova partija ne podržava zakon, uz obrazloženje da će članovi odbora "proisticati iz Vlade". Odbor će se imati pet članova, tri spoljna člana i dva člana koje delegiraju Ministarstvo industrije i Komisija za zaštitu konkurencije. Vlada vrši selekciju i šalje u Skupštinu Kosova na glasanje prostom većinom od 61 glasa. Ministarka industrije, preduzetništva, trgovine i inovacija, Mimoza Kusari-Ljilja (Kusari-Lila), odbacila je optužbe opozicije, insistirajući da je predviđen da se zakon aktivira samo u slučajevima destabilizacije tržišta. "Ovaj zakon važi samo za proizvode koji su navedeni u ovom nacrtu zakona, dakle za proizvode iz osnovne potrošačke korpe", rekla je Kusari. Ona je rekla da je cilj zaštita najranjivijih kategorija stanovništva u slučaju promene cena i da zakon nema za cilj da određuje cene za sve proizvode, već samo za cene za listu proizvoda predviđenu zakonom. Zakon o ograničenju cenama je već 2023. Ustavni sud proglasio nevažećim, navodeći da nije u skladu s Ustavom. Tokom predstavljanja nacrta zakona 3. aprila, Kusari-Ljilja je rekla da su prilikom njegove izrade uzete u obzir preporuke Ustavnog suda.

Nevladnia Inicijativa mladih za ljudska prava podnela je pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv gradonačelnika Grada Beograda Aleksandra Šapića jer je na društvenim mrežama veličao osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Šapić je na zvaničnom Facebook nalogu 18. aprila objavio Mladićevu fotografiju uz poruku "srpski heroj". "Smatramo da ovakva izjava zvaničnika grada Beograda predstavlja govor mržnje i težak oblik diskriminacije bošnjačkog i hrvatskog naroda. Pozivamo sve odborničke grupe u Skupštini Grada Beograda da osude glorifikaciju ratnih zločinaca", saopštila je Inicijativa mladih. Istakli su da je više zvaničnika Srbije na čelu sa ministrom pravde Nenadom Vujićem iskoristilo pogoršano zdravlje Ratka Mladića kao priliku da nastave sa praksom prećutkivanja ili poricanja zločina za koje je Mladić osuđen. "Ministar Vujić je posetivši Mladića u Hagu postao i njegov megafon, prenošenjem poruka 'Srbima i Srbiji', dok je gradonačelnik Beograda Šapić ono što je nekada predstavljalo mural Mladiću, sada kopirao na društvene mreže", naveli su iz Inicijative. Ministar pravde Srbije posetio je 20. aprila Mladića i zatražio od Rezidualnog mehanizma da se zbog pogoršanog zdravstvenog stanja leči na slobodi, navodeći da će država dati i dodatne garancije za njega. Inicijativa mladih podsetila je da je i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić trojicu osuđenih ratnih zločinaca - Mladića, Jovicu Stanišića i Frenka Simatovića - nazvao "svojim prijateljima i saradnicima koji su bili značajni za naš narod i državu". Pošto je početkom aprila izašao iz bolnice, Dačić je na svom Instagram profilu objavio zahvalnicu svima koji su "brinuli za njegovo zdravlje", a među njima je uz fotografije, naveo i Mladića, Stanišića i Simatovića. Ratko Mladić služi doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. Nakon skoro 16 godina skrivanja, uhapšen je u Srbiji maja 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad više od 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u leto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Bivši čelnici Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i Franko Simatović osuđeni su 2023. u Hagu na po 15 godina zatvora zbog podržavanja i pomaganja ratnih zločina u BiH 1992. godine. Osuđeni su za zločine u Bijeljini, Doboju, Zvorniku, Trnovu, Sanskom Mostu i Bosanskom Šamcu.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se s ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Matthewom Whitakerom, saopšteno je na Instagram nalogu Budućnost Srbije. Vučić je naveo da su razgovarali o najvažnijim bezbjednosnim i političkim pitanjima u regionu, položaju Srbije u složenim geopolitičkim okolnostima, kao i o potrebi očuvanja mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Posebno je istakao da je za Srbiju od presudnog značaja bezbjednost srpskog naroda na Kosovu, uz nastavak, kako je naveo, odgovorne politike koja podrazumijeva dijalog, ali i insistiranje na poštovanju međunarodnog prava i preuzetih obaveza. "Srbija će nastaviti da bude faktor stabilnosti, ali će uvek umeti da zaštiti svoje državne i nacionalne interese", poručio je Vučić. Dodao je da su razmijenjena mišljenja i o unapređenju odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i o oblicima saradnje koji mogu doprinijeti većem međusobnom razumijevanju i očuvanju mira u regionu, naglasivši važnost otvorenog dijaloga u vremenu globalnih izazova. Ranije 22. aprila, tokom obilaska Centra za razminiranje u Velikoj Moštanici kod Beograda, ambasador SAD pri NATO-u izjavio je da će saradnja Sjedinjenih Američkih Država i Srbije na uklanjanju zaostalih mina ostati "zajednički prioritet", piše Beta. Whitaker je rekao da SAD od 2008. godine blisko sarađuju sa Srbijom na uklanjanju mina i kontaminacije kasetnom municijom u civilnim područjima, navodeći da je Centar za razminiranje "odličan partner" u tim naporima. On je dodao da je u 2025. godini postignuta "značajna prekretnica" uklanjanjem zaostale kasetne municije u civilnim područjima, te da je sada fokus na čišćenju "posljednje opštine sa poznatom minskom kontaminacijom". "Ova saradnja spasava živote i ostaće zajednički prioritet naših zemalja", rekao je Whitaker. Dodao je i da su SAD u ove aktivnosti investirale više od 28 miliona dolara, kao i da se trenutno radi na obezbjeđivanju dodatnih 1,5 miliona dolara za projekte razminiranja u Srbiji. "Ovi značajni napori odražavaju snagu naših bilateralnih odnosa i otvaraju novu eru u odnosima Srbije i SAD, fokusiranu na budućnost", naveo je on. Do sastanka s Vučićem dolazi dan nakon što je ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u boravio na Kosovu, gdje je imao odvojene sastanke s kosovskim premijerom Albinom Kurtijem, vršiteljkom dužnosti predsjednice Albulenom Haxhiu i komandantom NATO misije KFOR-a, general-majorom Ozkanom Ulutašem. Američka ambasada u Prištini saopštila je da Sjedinjene Američke Države i Kosovo nastavljaju da unapređuju "zajedničke bezbjednosne interese" i jačaju regionalnu stabilnost, ističući značaj saradnje kroz KFOR i Program partnerstva Nacionalne garde Ajove s Kosovom. Prema navodima iz Prištine, u fokusu Whitakerovih sastanaka bila su pitanja bezbjednosti na Kosovu i u regionu, kao i doprinos Kosova međunarodnim bezbjednosnim inicijativama. Kosovo je nedavno najavilo učešće u Međunarodnoj stabilizacionoj snazi za Gazu i planira da pošalje trupe na palestinsku teritoriju u okviru misije nadzora primirja. Kosovo takođe nastavlja transformaciju Snaga bezbjednosti u vojsku uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, te blisku saradnju s američkom vojskom i Nacionalnom gardom Ajove, dok je domaćin i najveće američke baze na Balkanu – Bondsteel.

Ambasadori članica Evropske unije (EU) doneli su odluku o formiranju ad hoc grupe koja će započeti rad na izradi Sporazuma o pristupanju između EU i Crne Gore, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz diplomatskih izvora u Briselu. Sporazum o pristupanju između Crne Gore i Evropske unije, koji će biti potpisan po okončanju pregovaračkog procesa, biće prvi koji će obuhvatiti dodatne zaštitne mehanizme. To je u više navrata najavljivala evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Zaštitne mere trebalo bi da spreče nazadovanje u oblasti demokratije i vladavine prava. Prema njenim rečima, te mere ostaju na snazi koliko god je potrebno, ali se neće primenjivati ako nove članice poštuju pravila. "Ovo nije stvaranje dodatnih kriterijuma za zemlju. Ali ako zemlje nazaduju u pogledu naših osnovnih vrednosti, kao što su demokratija i vladavina prava, zaštitne mere moraju postojati i mi uvek moramo biti u stanju da zaštitimo našu uniju. To nam je potrebno kako bismo održali poverenje – među državama članicama, sa našim građanima i u sam proces proširenja", izjavila je Kos 20. aprila na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta. Crna Gora se zasad smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Vlasti te države ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – procesa koji, prema dosadašnjoj praksi, traje između jedne i tri godine. Od leta 2023. Crna Gora je uspešno napredovala ka privremenom zatvaranju pregovaračkih poglavlja, iako su se poslednjih meseci pojavili znaci zastoja. Od ukupno 33 poglavlja, privremeno je zatvoreno 14, dok je za završetak pregovora potrebno zatvoriti još 19.

Policija u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije (BIA) uhapsila je muškarca zbog sumnje da je učestvovao u ratu u Ukrajini, na strani ukrajinske vojske, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 22. aprila. U saopštenju se navodi da je uhapšen F. Đ. (2006) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi. "Prilikom hapšenja kod osumnjičenog je pronađena vojna knjižica ukrajinske vojske, kompletna maskirna uniforma sa obeležjima ukrajinske vojske, šlem sa ugrađenom kamerom i prateća dokumentacija o stupanju F. Đ. u službu u ukrajinskoj vojsci", navode iz policije. U saopštenju se navodi da je osumnjičenom određeno zadržavanje od 48 sati. U Srbiji je doneto do sada ukupno 34 pravosnažne presude koje se odnose na krivično delo učestvovanja ili organizovanja učestvovanja u ratu u stranoj državi, pokazuju podaci koje je Radiju Slobodna Evropa dostavio Viši sud u Beogradu. Učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora. Ipak, zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini. Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu, a Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji. Srbija sa Rusijom održava bliske odnose i nakon invazije u punom obimu na Ukrajinu. RSE je u više navrata izveštavala o državljanima Srbije koji su u Ukrajini ratovali na ruskoj strani, a pojedini eksperti u Srbiji ocenjuju da su kazne za proruske plaćenike uglavnom uslovne i veoma blage.

Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) upozorio je u sredu da će biti više uzastopnih izbora ako parlamentarne stranke ne postignu dogovor o izboru predsednika zemlje, za šta je ostalo manje od nedelju dana. Kurti, koji je i predsednik vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje, rekao je novinarima da bi novi izbori koštali zemlju desetine miliona evra gubitaka. "Ako idemo na nove izbore, nećemo imati rešenje, pošto ćemo ponovo morati da idemo na nove izbore, a posle njih opet na nove. Ne znam kako možemo imati 80 poslanika, tako da je neophodno da se dogovorimo", rekao je Kurti posle svečanosti povodom otvaranja Klinike za kardiologiju u Prištini. Predsednik Kosova se bira u Skupštini dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja, odnosno 61 glasom u trećem krugu, ali je potrebno da 80 poslanika bude u sali da bi se sednica održala. Zato je potreban dogovor parlamentarnih stranaka o tom pitanju budući da nijedna partija – pa ni Kurtijevo Samoopredeljenje sa 57 poslanika – nema toliki broj poslanika u Skupštini od 120 mesta. Ustavni rok za izbor predsednika ističe 28. aprila, a ako predsednik ne bude izabran do tada, Kosovo će održati nove izbore u roku od 45 dana. Kurti je razgovarao pre dva dana s liderima dve glavne opozicione partije Bedrijem Hamzom iz Demokratske partije Kosova (DPK), koja ima 22 poslanika, i Ljumirom Abdidžikuom (Lumir Abdixhiku) iz Demokratskog saveza Kosova (DSK), koji ima 15 poslanika, ali nije bilo dogovora o predsedniku. Tokom razgovora u Prištini u ponedeljak, Kurti je ponudio Abdidžikuovom DSK-u mesto zamenika premijera, Ministarstvo spoljnih poslova i tri druga, nespecifikovana ministarstva. Kurti je rekao da je izneo i drugu ponudu po kojoj bi DSK dobio mesto predsednika Skupštine Kosova. Abdidžiku je odbio obe ponude. Posle neuspešnog sastanka Kurtija i Abdidžikua, istog dana je lider DPK-a Hamza odbacio kao "neozbiljnu" Kurtijevu ponudu da njegova partija ima predsednika parlamenta u dogovoru sa Samoopredeljenjem. Abdidžiku je rekao da se više neće sastajati s Kurtijem, dok je Hamza rekao da je doprinos njegove partije po pitanju predsednika "završen". Nije jasno kako Kurti može da ih ubedi da se vrate za pregovarački sto pre nego što istekne ustavni rok za izbor novog predsednika Kosova. Kurti u sredu nije objasnio da li će ih ponovo kontaktirati. Pošto je mandat Vjose Osmani istekao početkom ovog meseca, a zemlja nije uspela da imenuje njenog naslednika, predsednica Skupštine Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) je 4. aprila imenovana za vršiteljku dužnosti predsednice. I Hadžiju je pozvala partije da postignu konsenzus o izboru predsednika, ističući da zemlja ne bi trebalo da ide na vanredne izbore, treći put od februara prošle godine. Prethodni pokušaji da se izabere novi predsednik nisu uspeli jer nijedna strana nije izgledala spremna na ustupke. Vladajuća partija je na sednici 5. marta predstavila dva imena za predsednika: Glauka Konjufcu, ministra spoljnih poslova i dijaspore, i poslanicu Fatmire Muladžu-Kolčaku (Mullhaxha -Kollcaku), ali sednica nije održana zbog nedostatka kvoruma, pošto je opozicija napustila salu. Sledećeg dana, bivša predsednica Osmani izdala je ukaz o raspuštanju parlamenta i otvaranju puta za nove izbore. Sama Osmani je želela drugi mandat, ali nije obezbedila potrebnu podršku. Njen ukaz je poništio Ustavni sud nakon žalbe Vlade. Sud je saopštio da ukaz nema pravno dejstvo i odredio 28. april kao krajnji rok za izbor predsednika.

Crnogorska policija uhapsila je Vehida Murića (25) iz Rožaja koji je osumnjičen za izvršenje trostrukog ubistva u Podgorici, saopšteno je u sredu iz Uprave policije. Policijski službenici su, kako je saopšteno, locirali osumnjičenog u užem gradskom jezgru Rožaja, nakon opsežne taktičke akcije. Sumnja se da je Murić u podgoričkom naselju Stari Aerodrom, lišio života tri lica - dva muškarca iz Rožaja i jednog državljanina Srbije iz Novog Pazara. Iz policije navode da će osumnjičeni uz krivičnu prijavu biti sproveden Višem državnom tužilaštvu u Podgorici. Prethodno je policija saopštila da događaj, prema dosadašnjim saznanjima, nije povezan sa delovanjem kriminalnih struktura, te da se sumnja da su krivičnom delu prethodile lične razmirice između osumnjičenog i žrtava. Takođe su naveli da je zločin najverovatnije izvršen u noći 20. aprila, te da prvi dokazi ukazuju na to da je korišćeno hladno oružje.

Kantonalni sud u Mostaru je potvrdio optužnicu protiv Anisa Kalajdžića iz Mostara, koji se tereti za krivično djelo teško ubistvo ženske osobe, kao i za neovlašteno nabavljanje i držanje oružja, saopšteno je iz Tužilaštva Hercegovačko neretvanskog kantona u srijedu, 22. aprila. Prema optužnici, Kalajdžić je 16. novembra 2025. godine na autobuskoj stanici na Trgu Ivana Krndelja u Mostaru iz vatrenog oružja usmrtio bivšu djevojku Aldinu Jahić, nakon višemjesečnih prijetnji i uznemiravanja. Tužilaštvo navodi da je oštećena pokušala pobjeći i zatražiti pomoć građana i policije, ali ju je optuženi pronašao u ugostiteljskom objektu, gdje joj je hicem u glavu nanio smrtonosne povrede. Istragom je utvrđeno da je Kalajdžić ranije u više navrata prijetio bivšim partnerkama, dolazio pred njihove stanove i slao poruke prijetećeg sadržaja, a da je kobne večeri neovlašteno posjedovao pištolj kojim je izvršio ubistvo. Optuženik se nalazi u pritvoru od novembra, koji mu je produžen odlukom suda zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog djela i težine optužbi. Iz Tužilaštva su naveli da će optužnicu dokazivati ispitivanjem većeg broja svjedoka i vještaka, te izvođenjem materijalnih dokaza, podsjećajući da se, u skladu s načelom pretpostavke nevinosti, krivnja može utvrditi isključivo pravosnažnom presudom. Ovo je prvi potvrđeni slučaj optužnice za krivično djelo "teškog ubistva ženske osobe" prema izmijenjenom Krivičnom zakonu Federacije BiH. Tužilaštvo HNK najavilo je da će navode optužnice dokazivati ispitivanjem većeg broja svjedoka i vještaka, kao i izvođenjem obimnih materijalnih dokaza. Ubistvo Aldine Jahić jedan je u nizu slučajeva femicida u Bosni i Hercegovini posljednjih godina, na koje organizacije civilnog društva upozoravaju kao na ozbiljan društveni problem. Nema jedinstvene baze o broju slučajeva femicida u zemlji. Prema podacima nevladinih organizacija u BiH godišnje prosječno bude ubijeno 11 žena. Od početka 2023. do kraja 2024. godine je ubijeno 35 žena.

Kako se bližio kraj dvonedeljnog primirja SAD i Izraela, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je objavio da jednostrano produžio primirje kako bi "podeljenom" iranskom rukovodstvu dao priliku da iznese "ujedinjeni" mirovni predlog, ali je rekao da blokada iranskih luka, koja je razgnevila Teheran, ostaje na snazi. "Na osnovu činjenice da je vlada Irana ozbiljno podeljena, ne neočekivano, i na zahtev pakistanskog feldmaršala Asima Munira i premijera Šehbaza Šarifa, zamoljeni smo da obustavimo naš napad na zemlju Iran dok njihovi lideri i predstavnici ne budu mogli da iznesu jedinstveni predlog", napisao je Tramp na Truth Social u utorak. Tramp je dodao da će "produžiti primirje dok njihov predlog ne bude podnet i diskusije završene, na ovaj ili onaj način". Nije dao konkretan vremenski okvir. Nije zasad jasno da li će i Teheran produžiti prekid vatre. Savetnik moćnog predsednika iranskog parlamenta nazvao je produženje prekida vatre "trikom da se kupi vreme za iznenadni napad" i rekao, ne ulazeći u detalje, da Teheran mora da preuzme inicijativu. Portparol je takođe rekao da se trenutna američka blokada iranskih luka "ne razlikuje od bombardovanja i da mora biti dočekana vojnim odgovorom". Tramp je ranije rekao da ne želi da produži privremeni prekid vatre s Iranom, koji je trebalo da istekne u sredu, dok je Vašington čekao da vidi da li će se razgovori s Teheranom nastaviti. Nije jasno kada tačno ističe prekida vatre. Zvaničnik Bele kuće je kasnije potvrdio da potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) u utorak neće otići u Islamabad na drugu rundu pregovora uz posredovanje Pakistana kako je planirano. Zvaničnik nije naveo da li se razmatra novi datum. Blokada ostajeTramp je u na društvenim mrežama naveo da će SAD nastaviti blokadu iranskih luka koja je do sada dovela do toga da je američka mornarica zaplenila makar dva broda. Teheran je saopštio da neće nastaviti pregovore dok je blokada na snazi, a SAD su saopštile da neće okončati akciju dok se ne potpiše mirovni sporazum. Pakistan, posrednik u mirovnom procesu, pozvao je i SAD i Iran da produže primirje, ali više izveštaja navodi da Teheran razmatra svoje opcije i čeka da vidi da li će njegovi uslovi, uključujući prekid blokade i priznavanje prava na obogaćivanje uranijuma, biti ispunjeni. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei osudio je ulazak američkih snaga na iranski tanker kasno u ponedeljak, kao i zaplenu drugog teretnog broda dan ranije, kao "pirateriju na moru i državni terorizam" i rekao da su te akcije dovele do pitanja o posvećenosti Vašingtona ozbiljnim pregovorima. Iran je blokirao pristup Ormuskom moreuzu koji kontroliše pristup Persijskom zalivu svim brodovima osim svojim ili onima kojima Teheran odobri tranzit. Iranske 'nove karte'Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf, koji je takođe glavni iranski pregovarač, napisao je kasno u ponedeljak na X da je Teheran "spreman da otkrije nove karte" u ratu sa SAD i Izraelom, optužujući Trampa za "nametanje opsade i kršenje prekida vatre" dok pokušava da pregovore pretvori u "predaju ili da opravda novo ratno huškanje". Tramp je pretio da će ponovo pokrenuti rat i napasti iransku civilnu infrastrukturu poput mostova i elektrana, ako Teheran ne prihvati njegove uslove. Prva runda pregovora u Islamabadu 11. i 12. aprila donela sporazum o potpunom okončanju rata, koji je počeo 28. februara kada su u američkim i izraelskim vazdušnim napadima gađane mete širom Irana. Tenzije u regionu ostaju visoke, dok se teretni brodovi gomilaju u Zalivu zbog blokade. Dok je brodski saobraćaj manje-više zaustavljen, neki brodovi su navodno prošli kroz Ormuski moreuz. Podaci sa platforme za praćenje brodova MarineTraffic pokazali su da je brod "Ean Spir", koji nije imao zastavu niti poznatog vlasništva, prošao kroz plovni put u utorak nakon što je prethodno pristao u iračkoj luci. Drugi brod bez zastave "Lian Star" takođe je, sudeći po podacima, prošao kroz moreuz. Obično dnevno kroz moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto globalnih isporuka nafte i gasa, prođe oko 140 brodova, navode analitičari brodskog saobraćaja.