Turske vlasti saopštile su da su spriječile nekoliko planiranih napada za dane Božića i Nove godine, uhapsivši više od 100 osumnjičenih članova ekstremističke grupe Islamska država (IS). Masovne racije izvedene su na 124 adrese širom Istanbula, saopštio je glavni tužilac grada. Tokom akcije zaplijenjeno je vatreno oružje, municija i "organizacijska dokumentacija". Zvaničnici su naveli da su pristalice IS-a aktivno planirale napade širom Turske ove sedmice, posebno protiv onih koji ne pripadaju islamskoj vjeri. Policija je uhapsila 115 osumnjičenih, dok se potraga za još 22 osobe nastavlja, stoji u saopštenju. Tužilaštvo je dodalo da su osumnjičeni bili u kontaktu s operativcima IS-a izvan Turske. Ova vijest dolazi dva dana nakon što su turski obavještajci izveli racije protiv grupe na afganistansko-pakistanskoj granici. Jedan turski državljanin, za kojeg se sumnja da je imao važnu ulogu u jednom ogranku IS-a u regionu, priveden je i optužen za planiranje napada na civile. Turske sigurnosne službe redovno prate osumnjičene za veze s IS-om. Turska dijeli granicu dugu 900 kilometara sa Sirijom, gdje grupa i dalje djeluje u pojedinim oblastima. Predsjednik Sirije, Ahmed al-Sharaa, koji ima bliske veze s turskom vladom, obećao je saradnju sa Sjedinjenim Državama i Evropom na iskorjenjivanju preostalih elemenata IS-a. SAD su prije nekoliko dana pokrenule talas napada na položaje grupe u Siriji, kao odgovor na ubistvo trojice Amerikanaca. Dva američka vojnika i jedan civilni prevodilac ubijeni su ranije ovog mjeseca od strane naoružanih napadača IS-a.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 25. decembra da su u toku pregovori ruskih akcionara u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa mađarskim MOL-om o prodaji njihovog većinskog udela toj kompaniji. O tome su, kako je rekla, NIS i MOL obavestili Kancelariju za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD). "Vlada Mađarske je podržala te razgovore, a mi ćemo kao Vlada Srbije pružiti podršku, a sve kako bi se pronašlo rešenje za ukidanje sankcija i stvaranje uslova za dodelu licence NIS-u za operativni rad", izjavila je Đedović Handanović, saopštio je njen kabinet. Ruska Vlada je, kako je rekla, obavestila Vladu Srbije da podržava pregovore o izlasku ruskog kapitala iz NIS-a, a Srbija će podržati te razgovore kod OFAC-a. Prema njenim rečima, nema logističkih kapaciteta za uvoz naftnih derivata koliko je potrebno i zato će se nastaviti razgovori da NIS počne da radi, bez obzira na vreme koje je potrebno da se transakcija MOL-a i ruskih akcionara završi. Američke vlasti dan ranije su izdale licencu NIS-u, kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026. Kako je 24. decembra objavila Radio-televizija Srbije (RTS), OFAC tom odlukom nije ovlastio NIS da posluje tokom razgovora o pronalasku potencijalnog novog većinskog vlasnika. Naftna industrija Srbije (NIS) je u vlasništvu Rusije, fond iz Sankt Peterburga, državna kompanija Gasprom i njena ćerka firma Gasprom Njeft imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Sankcije Sjedinjenih Američkih Država NIS-u počele su 9. oktobra u cilju sprečavanja Rusije, kako je saopštio Vašington, da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Uslov američke administracije za skidanje NIS-a sa režima embarga je da se oslobodi ruskog vlasništva. Vašington je do oktobra više puta NIS-u odlagao primenu embarga. Predsednik Ruske Federacije (RF) Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da je Gasprom njeft (Gazprom Neft) u NIS investirao više od tri milijarde dolara i da je sa Srbijom u toku dijalog o rešavanju pitanja te kompanije.

Ikramudin Sari, bivši policijski komandant u avganistanskim provincijama Tahar i Baglan tokom perioda republike pre dolaska Talibana na vlast, ubijen je iz vatrenog oružja uveče 24. decembra ispred svoje kancelarije u Teheranu. Izvori bliski njemu i antitalibanskom Nacionalnom frontu otpora Avganistana potvrdili su ubistvo, navodeći da su Sari i jedan njegov pratilac poginuli, dok je treća osoba ranjena. Ali Majsam Nazari, portparol opozicione grupe, optužio je Talibane da stoje iza atentata. Talibani se za sada nisu oglasili. Bivši zvaničnici republike i antitalibanske grupe osudili su napad i pozvali Iran da sprovede istragu i identifikuje počinioce. Teheran se još uvek nije zvanično oglasio povodom ubistva. Sari je druga istaknuta antitalibanska figura ubijena u Iranu u poslednjih nekoliko meseci. U septembru je Maruf Golami, komandant blizak Ismailu Kanu koji je živeo u Mašhadu, ubijen iz vatrenog oružja. Kan, bivši ratni zapovednik i guverner provincije Herat, koji je nakon talibanskog preuzimanja vlasti pobegao u Iran, tada je zatražio pravdu od Teherana. Sari je obavljao funkciju načelnika policije u Baglanu od 2017. do 2019. godine, a potom i u Taharu, za vreme tadašnjeg predsednika Avganistana Ašrafa Ganija. Nakon talibanskog preuzimanja vlasti 2021. godine, pobegao je u Iran, gde se zalagao da se bivši pripadnici avganistanskih bezbednosnih snaga koji traže boravak ne deportuju. Hiljade bivših avganistanskih vojnika i policajaca potražile su utočište u Iranu od 2021. godine, iz straha od talibanske odmazde, uprkos tvrdnjama te grupe da je proglašena amnestija. Talibani negiraju bilo kakve prekogranične operacije. Iran do sada nije zvanično priznao talibansku vladu od njenog povratka na vlast, ali zvanični Teheran održava diplomatske, bezbednosne i ekonomske odnose s Kabulom.

Papa Lav XIV je u svojoj prvoj božićnoj poruci u četvrtak pozvao Rusiju i Ukrajinu da pronađu "hrabrost" za direktne razgovore i govorio o teškoj humanitarnoj situaciji u Gazi. Američki papa, koga su u maju izabrali kardinali nakon smrti njegovog prethodnika, pape Franje, takođe je osudio "besmislenost" rata i "ruševine i otvorene rane" koje on ostavlja za sobom. Obraćajući se pred oko 26.000 ljudi okupljenih na Trgu Svetog Petra papa je pozvao na "solidarnost sa onima kojima je pomoć potrebna i njihovo prihvatanje" u Evropi, što je moguća aluzija na rastuće antiimigrantsko raspoloženje na kontinentu. "Pomolimo se na poseban način za napaćeni narod Ukrajine", rekao je. "Neka uključene strane, uz podršku i angažman međunarodne zajednice, pronađu hrabrost da se upuste u iskren, direktan i uzajamno poštovan dijalog", dodao je. Ruski i ukrajinski zvaničnici su poslednjih nedelja odvojeno razgovarali sa američkim pregovaračima o predlozima za okončanje rata koji je započeo ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Desetine hiljada ljudi su ubijene, istočna Ukrajina je opustošena, a milioni su bili primorani da napuste svoje domove. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ove nedelje izneo ključne tačke plana za okončanje sukoba nakon razgovora sa Sjedinjenim Državama. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin do sada nije pokazao spremnost na kompromis, već je dodatno zaoštrio svoje tvrde zahteve. U svojoj prvoj božićnoj propovedi kao poglavar Rimokatoličke crkve, Lav se osvrnuo na sumorne uslove u Gazi, gde stotine hiljada ljudi i dalje žive u privremenim skloništima, u zimskim uslovima, nekoliko nedelja nakon što je krhki prekid vatre stupio na snagu. "Reč je među nama razapela svoj krhki šator. Kako onda da ne pomislimo na šatore u Gazi, koji su sedmicama izloženi kiši, vetru i hladnoći, te na šatore tolikih drugih izbeglica i raseljenih osoba na svakom kontinentu; ili na improvizirana skloništa hiljada beskućnika u našim vlastitim gradovima?", rekao je papa. Ujedinjene nacije su saopštile da se procenjuje da je oko 1,3 miliona ljudi u Gazi trenutno potrebna pomoć u obezbeđivanju skloništa i upozorile na sve veći rizik od hipotermije usled pada temperatura. Božić širom svetaU Vitlejemu je hrišćanska zajednica proslavila prvi svečani Božić posle više od dve godine, dok se ovaj grad na okupiranoj Zapadnoj obali izvlači iz senke rata u Gazi. Stotine vernika okupile su se u sredu uveče na misi u Crkvi Hristovog rođenja u Vitlejemu, biblijskom mestu rođenja Isusa Hrista. Stotine ljudi su takođe učestvovale u paradi niz usku Zvezdanu ulicu u Vitlejemu, dok se velika masa okupila na trgu. U Siriji su božićna svetla obasjala stari deo Damaska uprkos strahovima hrišćanske zajednice od nasilja nakon smrtonosnog napada u junu. U tom kraju, u kome se nalazi nekoliko važnih crkava, crvene kugle visile su sa drveća, trgovci su postavljali božićne ukrase. U Sjedinjenim Državama, predsednik Donald Tramp uputio je znatno drugačiju poruku od verskih lidera. Poželeo je srećan Božić "svima, uključujući i radikalni levičarski ološ", aludirajući na demokrate. Teški vremenski uslovi poremetili su prazničnu sezonu u Kaliforniji, gde su vlasti, strahujući od poplava, proglasile vanredno stanje u Los Anđelesu i naredile evakuacije. U Australiji je premijer Entoni Albaneze imao sumornu poruku nakon smrtonosnog napada tokom proslave Hanuke na plaži Bondi 14. decembra. "Nakon terora nanetog jevrejskoj zajednici u Australiji tokom proslave Hanuke na plaži Bondi, osećamo težinu tuge u svojim srcima", rekao je. U terorističkom napadu na popularnoj sidnejskoj plaži Bondi ubijeno je 15 osoba na jevrejskoj proslavi praznika Hanuke. Od dvojice napadača, 50-godišnjak je ubijen na mestu napada, dok je njegov 24-godišnji sin ranjen. Izvor: AFP

Srbija je obezbedila više nego dovoljne količine gasa do kraja grejne sezone i ulazi u proleće sa stabilnim snabdevanjem, rekao je u četvrtak direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović. "Redovno snabdevanje gasom obezbeđeno je preko Turskog, odnosno Balkanskog toka, uz zadržane uslove isporuke", kazao je Bajatović za Radio-televiziju Srbije (RTS). Prema njegovoj računici, Srbija dnevno raspolaže sa ukupno 22,6 miliona kubnih metara gasa. "To je 10 miliona metara kubnih dnevno snabdevanja za Srbiju, s nekim fleksibilnostima. Kupili smo i već platili šest miliona kubika dnevno od mađarskog MVM-a. Ima 1,1 milion kubika iz Azerbejdžana. Možemo da računamo na 2,5 miliona iz Banatskog Dvora i dodatna tri miliona iz Mađarske, iz skladišta gasa koje je 'Srbijagas' kupio i platio", rekao je Bajatović. Kada je reč o domaćinstvima, precizirao je da promene cene neće biti. Dodao je da cene na evropskim berzama padaju i da to ublažava dodatne troškove. "To će delom 'peglati' eventualne troškove za skladištenje i povišene troškove za transport", rekao je Bajatović. Govoreći o dugoročnim ugovorima o isporukama gasa i sankcijama EU prema Rusiji naveo je da Srbija do 1. januara 2028. nema pravnih prepreka za kupovinu ruskog gasa. "Do 1. januara 2028. godine nema nikakvog problema da Srbija kupuje ruski gas, da ga transportuje i da ga koristi u Srbiji. To je ubedljivo najjeftiniji gas", naglasio je Bajatović. Istovremeno, kako je potvrdio, Srbija razgovara i sa drugim potencijalnim dobavljačima, ali su alternative skuplje. Srbija je zavisna od ruskog prirodnog gasa. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 80 odsto uvoza tog energenta je iz Rusije. Dugoročni ugovor o snabdevaju Srbije ruskim gasom ističe krajem ove godine, a predsednik države Aleksandar Vučić je 23. decembra izjavio da je Srbija postigla dogovor s Rusijom o produženju snabdevanja gasom do 31. marta 2026. Nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Beograd se okrenuo energetskoj saradnji sa Azerbejdžanom. Azerbejdžanski gas se u Srbiju doprema novim gasovodom do Bugarske koji je u rad pušten u decembru 2023.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo uhapsili su 25. decembra dekana Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Sarajevu Muhameda Ajanovića i glavnu prosvjetnu inspektoricu Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Dalilu Hakalović. Uhapšeni su zbog sumnji na zloupotrebu položaja ili ovlaštenja, a po nalogu Kantonalnog tužilaštva Sarajevo, Muhamed Ajanović, kako se navodi u saopštenju Tužilaštva Kantona Sarajevo, se tereti da je počinio krivično djelo zloupotreba položaja ili ovlaštenja, primanje nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajem, dok se Dalila Hakalović tereti da je počinila krivično djelo zloupotreba položaja ili ovlaštenja koje su oboje osumnjičeni poduzimali kao saizvršioci. Također, istragom su obuhvaćene i ministrica Ministarstva za nauku, visoko obrazovanje i mlade KS Adna Mesihović i pomoćnica ministrice Dženita Viteškić koje se terete za krivično djelo zloupotreba položaja ili ovlaštenja. Tužilaštvo Mesihović i Viteškić sumnjiči za zloupotrebu položaja ili ovlaštenja, odnosno nezakonito zapošljavanje u tom ministarstvu. Nakon hapšenja u aprilu ove godine i boravka u pritvoru obje su u junu puštene da se brane sa slobode, uz mjere zabrane sastajanja sa svjedocima. Prethodno je policija pretresla njihove kancelarije i stanove, po nalogu Tužilaštva Kantona Sarajevo i naredbi Općinskog suda u Sarajevu. "Predmet istrage Kantonalnog tužilaštva Kantona Sarajevo se odnosi na više radnji koje je poduzimao Muhamed Ajanović zajedno sa Dalilom Hakalović, Adnom Mesihović i Dženitom Viteškić, kako bi sebi osigurao nezakonito produženje mandata", saopšteno je iz Tužilaštva Kantona Sarajevo. Ajanović je, kako navodi Tužilaštvo, koristio svoje prijateljske veze sa Mesihović, Viteškić i Hakalović, kako bi preko njih osigurao donošenje potrebnih mišljenja i instrukcija od Ministarstva, a koje su mu omogućavale neraspisivanje konkursa za izbor dekana i ostajanje na funkciji. Skupština Kantona Sarajevo (KS) je u oktobru razriješila Adnu Mesihović s mjesta ministrice za nauku, visoko obrazovanje i mlade.

Više dronova pogodilo je tokom noći između srede i četvrtka ruski crnomorski lučki grad Temrjuk u Krasnodarskom kraju. U napadu su zapaljeni veliki rezervoari za skladištenje goriva i oštećeni industrijski objekti, saopštile su regionalne vlasti i ruski mediji rano ujutro 25. decembra. Napad je usledio u trenutku kada su ruske snage pokrenule masovni talas noćnih napada dronovima širom Ukrajine, targetirajući energetsku infrastrukturu i stambena područja u više regiona, naveli su ukrajinski zvaničnici. Prema saopštenju operativnog štaba Krasnodarskog kraja, dva rezervoara naftnih derivata zapalila su se nakon napada na luku na Azovskom moru, na jugu Rusije. Požar se proširio na oko 2.000 kvadratnih metara, a prema preliminarnim informacijama nije bilo žrtava. Snimci koje su objavili lokalni mediji prikazuju plamen koji izbija iz, kako se čini, rafinerijskog područja u blizini obale. U razgovoru za Rojters, jedan zvaničnik ukrajinske Službe bezbednosti (SBU) pripisao je požar ukrajinskom napadu dronom dugog dometa, iako Kijev zvanično nije preuzeo odgovornost za napad. Zvaničnici su takođe prijavili oštećenja proizvodnih objekata i poljoprivredne mehanizacije u obližnjem preduzeću u selu Nikolajevka, u Ščerbinovskom okrugu. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 25. decembra da je tokom noći oborilo između 141 i 170 ukrajinskih dronova, uključujući sedam iznad Krasnodarskog kraja, kao i nekoliko iznad Moskovske i Brjanske oblasti. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin rekao je da je presretnuto osam dronova koji su se kretali ka prestonici. Međutim, ukrajinske snage su poslednjih meseci izvele više napada dronovima dugog dometa, usmerenih na rusku energetsku i transportnu infrastrukturu. Ranije ovog meseca, jedinice povezane sa Kijevom pogodile su naftni terminal Tamanneftegaz u Krasnodarskom kraju, a 9. decembra terminal za tečni gas u Temrjuku pretrpeo je oštećenja u napadu koji je pripisan SBU. U međuvremenu, na drugoj strani linije fronta, ruske snage su tokom noći pokrenule masovni talas napada dronovima na Ukrajinu. "Rusija nije zaustavila svoje brutalno bombardovanje civila u Ukrajini čak ni u svetoj božićnoj noći", napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na mreži Iks 25. decembra. "Rusija namerno uništava energetsku i civilnu infrastrukturu, ostavljajući ljude bez struje, vode i grejanja na temperaturama ispod nule", dodao je. U Černjigovu je ruski dron pogodio stambenu višespratnicu, saopštila je ukrajinska Služba za vanredne situacije. Požari su izbili i kao posledica udara na više objekata energetske infrastrukture u gradu, navela je hitna služba. U Odeskoj oblasti, ruski napad dronom usmrtio je jednu osobu i ranio dve, izazvavši požare u lučkim i industrijskim postrojenjima i oštetivši administrativne zgrade, saopštila je Služba za vanredne situacije 25. decembra. U Harkivu je u ruskom napadu poginuo 51-godišnji muškarac, dok je više osoba povređeno, saopštile su regionalne vlasti u objavi na Telegramu. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je iz Rusije lansiran 131 napadački dron — uključujući iranske "šahed" i ruske varijante "geran" iz oblasti Kursk, Orjol i Primorsko-Ahtarsk, kao i sa okupiranog Krima i delova Donjecke oblasti. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je ili onesposobila 106 dronova, navela je vojska, dok su 22 drona pogodila ciljeve na 15 lokacija u severnoj, južnoj i istočnoj Ukrajini.

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država (SAD) saopštilo je u sredu da je pronašlo više od milion dodatnih dokumenata koji su potencijalno povezani sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom (Jeffrey Epstein), što će odložiti potpuno objavljivanje na nekoliko nedelja dok zvaničnici rediguju detalje kako bi zaštitili žrtve. Administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) započela je objavljivanje fajlova povezanih sa krivičnim istragama protiv Epstina, preminulog američkog finansijera koji je bio prijatelj sa Trampom tokom 1990-ih, kako bi ispunila zahteve zakona koji je Kongres usvojio prošlog meseca. Republikanci i demokrate u Kongresu usvojili su zakon uprkos Trampovim prigovorima, kojim se zahteva da svi dokumenti budu objavljeni do 19. decembra, uz mogućnost delimičnih redakcija radi zaštite žrtava. Dosadašnja objavljivanja sadržala su opsežne redakcije, što je razljutilo neke republikance i učinilo malo da se ublaži skandal koji preti stranci uoči kongresnih izbora 2026. godine. U poruci podeljenoj na društvenim mrežama u sredu, Ministarstvo pravde navelo je da je FBI, zajedno sa Kancelarijom američkog tužioca u Menhetnu, otkrio više od milion dodatnih dokumenata koji su potencijalno povezani sa Epstinom, bez navođenja kada ili kako su dokumenti pronađeni. "Naši advokati rade danonoćno kako bi pregledali materijal i izvršili zakonom propisane redakcije radi zaštite žrtava, i dokumente ćemo objaviti što je pre moguće", navodi se u saopštenju ministarstva. Dodali su da bi "zbog ogromne količine materijala, ovaj proces može potrajati još nekoliko nedelja". Tramp je vodio predizbornu kampanju za drugi mandat 2024. obećavajući da će objaviti dosijee vezane za Epstina i optuživao demokrate da prikrivaju istinu. Međutim, Ministarstvo pravde u julu je odbilo da objavi dodatni materijal iz svoje istrage slučaja i navelo da ranije sporna lista Epstinovih klijenata ne postoji, što je razljutilo Trampove pristalice. Tramp je u julu naložio državnoj tužiteljki Pam Bondi da traži odobrenje suda za objavljivanje materijala velike porote iz Epstinovog slučaja. Velika porota koja je optužila Epstina saslušala je samo jednog svedoka, agenta Federalnog istražnog biroa (FBI), navelo je Ministarstvo pravde u sudskom podnesku u julu. Epstin je umro samoubistvom 2019. godine dok je čekao suđenje po optužbama za seks trefiking. Izjasnio se da nije kriv. Njegova smrt u zatvoru i prijateljstva s bogatim i moćnim izazvali su teorije zavere da su i druge istaknute ličnosti bile umešane u njegove navodne zločine i da je ubijen. Glavni medicinski istražitelj grada Njujorka utvrdio je da je Epstinova smrt bila samoubistvo vešanjem.

Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) izdala je licencu Naftnoj industriji Srbije (NIS) kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026. Kako je 24. decembra objavila Radio-televizija Srbije (RTS), OFAC tom odlukom nije ovlastio NIS da posluje tokom razgovora o pronalasku potencijalnog novog većinskog vlasnika. Komentarišući tu vest, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da Srbiji, kako je rekao, ništa ne znači što je ruskom vlasniku dat novi rok. "Nama su važni derivati", rekao je Vučić. Naglasio je da je Srbija zbog američkih sankcija NIS-u prinuđena da svakodnevno uvozi velike količine goriva i da problem snabdevanja energentima mora da bude brzo rešen. Zbog nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi, koja je najznačajnije postrojenje u vlasništvu Naftne industrije Srbije. Vlada Srbije, koja u NIS-u ima nešto manje od trećine akcija, nije odgovorila na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) za komentar u vezi sa dozvolom američkog OFAC-a Naftnoj industriji Srbije da u naredna tri meseca pregovara o prodaji ruskog većinskog udela. Naftna industrija Srbije (NIS) je u vlasništvu Rusije, fond iz Sankt Peterburga, državna kompanija Gasprom i njena ćerka firma Gasprom Njeft imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Sankcije Sjedinjenih Američkih Država NIS-u počele su 9. oktobra u cilju sprečavanja Rusije, kako je saopštio Vašington, da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Uslov američke administracije za skidanje NIS-a sa režima embarga je da se oslobodi ruskog vlasništva. Vašington je do oktobra više puta NIS-u odlagao primenu embarga. Predsednik Ruske Federacije (RF) Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da je Gasprom Njeft (Gazprom Neft) u NIS investirao više od tri milijarde dolara i da je sa Srbijom u toku dijalog o rešavanju pitanja te kompanije. Zvaničnici Mađarske i Srbije proteklih meseci govorili su da su mađarski MOL i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) zainteresovani za kupovinu Naftne industrije Srbije. MOL Grupa i ADNOC nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa potencijalnom akvizicijom u NIS-u. Naftna industrija Srbije prodata je Gaspromu u januaru 2008, u okviru rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, za 400 miliona evra. Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo. Srbija je energetski zavisna od Moskve jer 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Takođe 80 odsto prirodnog gasa za građane i privredu Srbija kupuje od Rusije. Beograd i Moskva imaju bliske političke, ekonomske i vojne odnose. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali se nije pridružila sankcijama Brisela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Ministarstvo zdravlja Vlade Srbije objavilo je konkurs za 300 novih radnih mesta u svojim zdravstvenim ustanovama u srpskim sredinama na Kosovu. Ovi konkursi su ponovo otvoreni u jeku predizborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu koji se održavaju 28. decembra, na kojima učestvuje i Srpska lista, vodeća partija Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda. Inače, visoki funkcioneri Srpske liste su na čelu mnogih zdravstvenih institucija. Primera radi, predsednik Srpske liste Zlatan Elek je direktor Kliničko-bolničkog centra u Severnoj Mitrovici, dok je kandidatkinja za poslanicu Mirjana Dimitrijević na čelu Doma zdravlja u Gračanici kod Prištine. Kako se može videti na sajtu Ministarstva zdravlja, novi konkursi se odnose na prijem u radni odnos u zdravstvenim ustanovama u Gračanici, Štrpcu, Severnoj Mitrovici, Gnjilanu, Obiliću, Kosovu Polju i Zubinom Potoku, na određeno vreme u trajanju od šest meseci. Iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije saopštili su da su u toku i konkursi za dodatnih 50 radnih mesta u zdravstvenim ustanovama na Kosovu, koji su raspisani 22. decembra. "Novim zapošljavanjem dodatno će se unaprediti nivo zdravstvene zaštite u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, što pokazuje jasnu brigu države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića o svom narodu na KiM", navedeno je u saopštenju. Prethodno je Ministarstvo zdravlja Srbije krajem novembra produžilo rok do 15. januara 2026. za izbor novih radnika u svojim institucijama koje funkcionišu u srpskim sredinama. Radi se o konkursu za 400 radnih mesta, koje je, pre svih, a uoči lokalnih izbora na Kosovu 12. oktobra, najavio sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da država Srbija brine o srpskoj zajednici na Kosovu. Produžetak roka za izbor novih radnika obrazložen je velikim brojem prijavljenih kandidata. Nekoliko srpskih političkih stranaka na Kosovu kritikovalo je ovu odluku Ministarstva zdravlja uoči održavanja lokalnih izbora, ocenjujući da ovo nije prvi put da su građani "izigrani kako bi podržali čelnike Srpske liste". Uoči parlamentarnih izbora u februaru ove godine Srbija je takođe imala otvoren konkurs za zdravstvene institucije na Kosovu, ali je on poništen nakon protesta zbog "netransparentnog" i "stranačkog zapošljavanja podobnih ljudi". Premijer Kosova na dužnosti Aljbin (Albin) Kurti optužio je u oktobru Srbiju da se meša u lokalne izbore na Kosovu tako što obećava radna mesta i finansijske beneficije. Na predstojećim izborima u nedelju, od srpskih političkih subjekata u izbornu trku idu Srpska lista, Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića i Kosovski savez Gorana Marinkovića. U međuvremenu je Srpska lista optužila Rašića i njegovu stranku za "zloupotrebu kosovskih institucija i kupovinu glasova", jer se uz dodelu subvencija Ministarstva za zajednice i povratak deli i izborni materijal. Za zloupotrebu kosovskih institucija i resursa tokom predizborne kampanje Rašića su ranije optuživale i druge političke stranke, poput Srpske demokratije, jer je tokom predizborne kampanje kao ministar u Vladi Kosova delio belu tehniku i poljoprivredne subvencije. Krivični zakonik Kosova predviđa kaznu od godinu do pet godina zatvora za svako lice koje traži ili primi bilo kakvu nezasluženu korist sa ciljem da glasa za određeno lice.

Vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu obustavilo je krivični postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegove bivše pomoćnice Anite Dimoski i nekadašnje direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice. Njima se stavljalo na teret teško krivično delo protiv izazivanja opšte opasnosti. "Veće je našlo da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su imenovani okrivljeni izvršili krivična dela koja su predmet optužbe", navodi se u saopštenju suda od 24. decembra. Postupak se obustavlja i protiv Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića kojima se na teret stvavljalo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. U padu betonske nadstrešnice tek renovinare stanične zgrade, 1. novembra prošle godine poginulo je 16 ljudi a teško povređena jedna osoba. Sud je ukinuo kućni pritvor za Tanasković, Spremića, Gavrilovića i Todorovića, dok Vesić i Dimoski ostaju u kućnom pritvoru po rešenju Višeg suda u Beogradu pred kojim se vodi odvojen postupak u slučaju pada nadstrešnice. Optužnica je potvrđena protiv Nebojše Šurlana, Slobodana Naumovića, Milana Jelkića, Ljiljane Milić Marković, Jasne Stojiljković Milić, Zorice Slavković Marjanović i Dušana Jankovića, naveo je sud. "Zajedničko gotovo svim odgovorima na optužnicu je konstatacija da je tužilaštvo samo tehnički sprovelo dopunu istrage, prikupljajući dokaze i ispitujući svedoke i veštake na koje im je sud u naredbi za dopunu istražnog postupka ukazao, bez da je nakon toga analiziralo rezultate dobijene u dopuni istrage i primenilo to u novoj optužnici", piše u saopštenju Višeg suda u Novom Sadu. Dodali su da je zbog toga sud doneo odluku, jer u slučaju odbacivanja optužnice protiv navedenih, tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su okrivljeni učinili krivična dela koja su predmet optužbe. Sud je naveo da je nakon iscrpne analize sadržaja optužnice došao do zaključka da je korozija kablova na nadstrešnici prvi i najvažniji faktor po intenzitetu uticaja na pad nadstrešnice, kao i da bi i bez dodatnog opterećenja nadstrešnice koje je nastalo izvođenjem radova verovatno došlo do njenog pada. Sud je utvrdio da povećanje opterećenja, samo po sebi, ne bi dovelo do pada nadstrešnice ukoliko bi nadstrešnica, odnosno konstrukcija bili u ispravnom stanju. "Da nije došlo do korozije, dodatno opterećenje ne bi dovelo do pada", naveo je sud. Kao obrazloženje za produženje kućnog pritvora za deo okrivljenih sud je naveo da je stanje konstrukcije trebalo utvrditi pre izvođenja radova što bi u potpunosti sprečilo pad nadstrešnice. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu najavilo je 24. decembra da će podneti žalbu na odluku novosadskog Višeg suda. "Više javno tužilaštvo smatra da je na osnovu svih prikupljenih dokaza u sprovedenoj, i po nalogu suda, detaljno dopunjenoj istrazi, nesumnjivo dokazano postojanje opravdane sumnje svih okrivljenih, iz kog razloga će u delu odluke Višeg suda u Novom Sadu kojom je obustavljen krivični postupak u zakonskom roku od tri dana izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu", stoji u saopštenju. Tužilaštvo je najavilo žalbu i na ukidanje mere zabrane napuštanja stana osobama protiv kojih je obustavljen krivični postupak. U 11.52 minuta 1. novembra 2024. nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu srušila se i tom prilikom poginulo je 16 ljudi. Optužnicu u tom slučaju podiglo jeViše javno tužilaštvo u Novom Sadu 30. decembra 2024. a među optuženima su, pored Vesića bili i njegova bivša pomoćnica Anita Dimoski, dotadašnja direktorka Infrastrukture železnice Srbije, Jelena Tanasković i njen prethodnik na čelu tog javnog preduzeća Nebojša Šurlan. Vesić je, uz još jednog bivšeg ministra infrastrukture, Tomislava Momirovića, obuhvaćen i istragom moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Tu istragu protiv 14 osoba od avgusta vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu. Pored sumnji da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) odbilo je zahtev RSE za slobodan pristup informacijama od javnog značaja - da li su u bilo kom svojstvu saslušani predstavnici kineskih kompanija u istrazi moguće korupcije. Tužilaštvo je u obrazloženju navelo da bi se time "ugrozile" sama istraga i eventualno vođenje postupka. Vlast u Beogradu odbacuje odgovornost za pad rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice kada je 1. novembra 2024. poginulo 16 ljudi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je iznosio kritike na rad tužilaštava, ocenjujući da je on "meta" istraga. Pogibija 16 ljudi u Novom Sadu dovela je do masovnih građanskih protesta predvođenih studentima koji traju duže od godinu dana i sa kojih se zahteva krivična odgovornosti vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS). Studentske organizacije prošlog novembra zatražile su od vlasti da objave celokupnu dokumentaciju o rekonstrukciji glavne novosadske železničke stanice, na kojoj se 1. novembra 2024. dogodila pogibija, da institucije sankcionišu napadače iz redova vlasti na učesnike protesta i obustave krivične postupke protiv uhapšenih demonstranata. U maju su saopštile da nijedan od zahteva nije ispunjen i zatražile raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Šef države Aleksandar Vučić, do maja 2023. predsednik Srpske napredne stranke (SNS), odbio je da raspiše izbore. Vučić je potom ličnom odlukom sa mesta predsednika Srbije pomilovao četvoricu aktivista SNS-a optuženih da su u januaru u Novom Sadu bejzbol palicama pretukli studentkinju i polomili joj vilicu. Sud je nakon njegovog akta obustavio postupak protiv optužene četvorice. Aleksandar Vučić je mesec dana kasnije, takođe sa mesta šefa države, pomilovao devojku optuženu da je u Novom Beogradu automobilom udarila studentkinju na protestu.

Kosovo i Srbija moraju "normalizovati" odnose, izjavio je vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin), u intervjuu za AFP, nekoliko dana pre održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, ali je ocenio da je taj proces težak. Kurti je na vlasti od 2021. godine i dve godine posle preuzimanja vlasti postigao je Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i Aneks za njegovu implementaciju, ali sporazum još nije sproveden. "Moramo normalizovati odnose sa Srbijom", rekao je Kurti. "Ali normalizacija odnosa s susedom koji ima autoritarni režim i koji vas ne priznaje, a takođe ne prihvata zločine počinjene tokom rata, veoma je teška". Tenzije između dve zemlje su stalno visoke i povratak nemirima bi Rusiji pružio sredstva za destabilizaciju Kosova. "Imamo sporazum o normalizaciji", rekao je Kurti, misleći na sporazum iz 2023, koji je postignut uz posredovanje Evropske unije. "Moramo ga sprovesti, što implicira međusobno priznanje država, makar de facto priznanje", dodao je on. Taj sporazum sa 11 članova, između ostalog, predviđa nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznanje državnih simbola, da Srbija ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, i zahteva od Prištine i Beograda da sprovedu sve prethodne sporazume postignute u dijalogu. Kurti je rekao da za nastavak dijaloga, Srbija "mora da izruči Milana Radoičića", bivšeg zamenika lidera Srpske liste, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj 2023. Kurti je rekao da se nada da će "EU, Francuska i Nemačka izvršiti pritisak" na Srbiju da izruči Radoičića, koji je među više osoba protiv kojih je Kosovo podiglo optužnicu protiv za napad u Banjskoj. Od septembra 2023. godine, nekoliko dana pre oružanog napada u Banjskoj, u Briselu nije održana nijedna runda pregovora na visokom nivou, dok su razgovori na nivou glavnih pregovarača nastavljeni, ali nisu doveli do ikakvog sporazuma. Srbija takođe nije prekinula odnose s Rusijom, uprkos ratu u Ukrajini, a Beograd zavisi od ruskih energenata. Postoji mnogo veza između te dve zemlje, rekao je Kurti i ocenio da ako Rusija odluči da destabilizuje region, "u svom maršu ka Zapadnoj Evropi, može računati na Srbiju kao saveznika". "I to je zabrinjavajuće za našu zemlju. Ali radimo s našim partnerima kako bismo sprečili da se to dogodi", rekao je vršilac dužnosti premijera Kosova. Kosovo, koje se nada da će ući u NATO, nedavno je ukinulo carine na američke proizvode i pristalo da prihvati do 50 migranata iz trećih zemalja koje će SAD deportovati. Dosad je na Kosovo stigao jedan migrant. "Ne tražimo nikakvu finansijsku pomoć zauzvrat", rekao je Kurti. "Ovo radimo da bismo pomogli SAD, koje su naš partner, saveznik i prijatelj", dodao je Kurti, koji nije isključio mogućnost postizanja sličnih sporazuma sa evropskim zemljama.

Centralna izborna komisija (CIK) Bosne i Hercegovine poništila je prijevremene izbore za predsjednika Republike Srpske u 17 izbornih jedinica na 136 biračkih mjesta. Ovo je odlučeno na sjednici 24. decembra. Najviše je poništenih rezultata u Laktašima, Doboju i Bratuncu. Izbori su poništeni i u izbornim jedinicama u Prijedoru, Banjaluci, Stanarima, Zvorniku, Vlasenici, Nevesinju, Gacku, Rudu, Bileći, Milićima. Izbori su poništeni i na jednom izbornom mjestu u Brčko Distriktu. Odluku o raspisivanju ponovnih izbora, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine će donijeti nakon pravosnažnosti Odluke o poništavanju izbora. Protiv ove Odluke, dozvoljena je žalba Apelacionom odjelu Suda Bosne i Hercegovine u roku od dva dana od dana objave Odluke na internet-stranici Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine. Na sjednici je rečeno da na 136 biračkih mjesta, na kojima su poništeni izbori, ukupna razlika između dva kandidata je 15. 822 glasa, te da ova razlika bitno utiče na izborni rezultat. CIK je odluku o poništavanju izbora na pojedinim biračkim mjestima donio desetak dana nakon što je utvrdio rezultate na prijevremenim izborima za predsjednika entiteta Republika Srpska čime je potvrđena pobjeda Siniše Karana, kandidata Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), ali i omogućeno ponovno brojanje glasova na više glasačkih mjesta. Karan je osvojio 222.182 glasa (50,39 posto), a njegov protivkandidat Branko Blanuša, iza kojeg je stala opozicijska Srpska demokratska stranka, osvojio je 212.605 glasova (48,22 posto). Siniša Karan, 63-godišnji doktor pravnih nauka i univerzitetski profesor, imenovan je nakon Općih izbora u BiH 2022. na poziciju ministra unutrašnjih poslova RS. Tokom rekonstrukcije entitetske Vlade, početkom septembra ove godine preuzeo je rukovodstvo Ministarstvom za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje. Član CIK-a BiH Željko Bakalar rekao je na sjednici 15. decembra da je izborna komisija "morala donijeti odluku o utvrđivanju rezultata bez obzira na utvrđene nepravilnosti kako bi političkim subjektima omogućila da iskoriste pravne mehanizme i podnesu žalbe", uključujući zahtjeve za ponovno brojanje. CIK BiH je istovremeno naložio ponovno brojanje glasova na više biračkih mjesta u Laktašima, Doboju, Zvorniku, Bileći, Gacku i Bratuncu. Opozicija tvrdi da je Blanuša oštećen za najmanje 15.000 glasova i traži ponavljanje izbora u više gradova navodeći nepravilnosti poput pritisaka na birače, falsifikovanja potpisa i nelogičnih razlika u rezultatima. Prema izbornim pravilima u BiH, u roku od 72 sata može se odlučivati o ponovljenom brojanju glasova, dok se prigovori na tačnost rezultata mogu podnijeti u roku od 24 sata. Na prijevremenim izborima za predsjednika Republike Srpske glasalo je nešto manje od 450.000 birača, od ukupno registrovanih 1,2 miliona glasača. Entitet RS je ostao bez predsjednika u augustu, kada je Miloradu Dodiku, predsjedniku Saveza nezavisnih socijaldemokrata, oduzet mandat nakon presude za nepoštovanje odluke visokog predstavnika.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predstavio je u sredu najnoviji nacrt mirovnog sporazuma postignutog uz posredovanje SAD, čiji je cilj okončanje rata Rusije protiv Ukrajine, koji se približava svojoj četvrtoj godišnjici. Zelenski je tokom brifinga s novinarima predstavio plan u 20 tačaka koji su poslednjih nedelja razvili pregovarači iz SAD, Ukrajine i evropskih zemalja. Nacrt opisuje potpun i bezuslovan "sporazum o nenapadanju" između Rusije i Ukrajine, iako ostaju sporne tačke poput kontrole nad teritorijom na istoku Ukrajine i sudbine nuklearne elektrane Zaporižje, najvećeg atomskog energetskog objekta u Evropi. Kremlj je saopštio da je ruski predsednik Vladimir Putin obavešten o nacrtu i da Moskva sada formuliše svoj odgovor. "Ovo je dokument koji se naziva okvirom – temeljnim dokumentom o okončanju rata, političkim dokumentom između nas, Amerike, Evrope i Rusa", rekao je Zelenski. "Spremni smo za sastanak sa Sjedinjenim Državama na nivou lidera kako bismo se pozabavili osetljivim pitanjima. Pitanja poput teritorijalnih pitanja moraju se razmatrati na nivou lidera", dodao je on. Bezbednosne garancije za UkrajinuNacrt predviđa snažne bezbednosne garancije za Ukrajinu, uključujući održavanje ukrajinskih oružanih snaga na nivou od 800.000 pripadnika u mirnodopsko vreme. Takođe se predviđa da SAD, NATO i evropske države potpisnice pružaju Ukrajini bezbednosne garancije nalik Članu 5, centralnom elementu strukture zapadne vojne alijanse koji navodi da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Sporazum bi bio dopunjen bilateralnim sporazumima o bezbednosti i obnovi između SAD i Ukrajine, a Ukrajini bi bilo dozvoljeno da se pridruži Evropskoj uniji u tačno definisanom vremenskom periodu, navodi se u planu. Putin je nedavno rekao da Ukrajina treba da se odrekne oko 5.000 kvadratnih kilometara svog istočnog regiona Donbasa, za koji Moskva insistira da će ga zauzeti silom, i da Kijev treba zvanično da se odrekne od namere da uđe u NATO. "Linija raspoređivanja trupa od datuma ovog sporazuma je de fakto priznata kao linija kontakta", rekao je Zelenski. "Radna grupa će se sastati kako bi utvrdila preraspoređivanje snaga neophodno za okončanje sukoba, kao i da bi definisala parametre potencijalnih budućih specijalnih ekonomskih zona", dodao je on. Jedan diplomata NATO-a rekao je za RSE da su bezbednosne garancije i rešavanje teritorijalnih pitanja "suština stvari". "Mislim da je za nas najvažnije da Ukrajina odobri. Kao što je ranije rečeno, Evropljani neće podržati sporazum bez odobrenja Ukrajine", dodao je diplomata, koji je želeo da ne bude imenovan. Francuski predsjednik Emmanuel Macron izjavio je 24. decembra da je razgovarao s generalnim sekretarom NATO-a Markom Rutteom o situaciji u Ukrajini i radu grupe saveznika Kijeva poznate kao "Koalicija voljnih". "Počevši od januara u Parizu, nastavićemo rad započet u okviru ovog okvira kako bismo Ukrajini pružili čvrste sigurnosne garancije, što je preduslov za snažan i trajan mir", napisao je Macron na mreži X. Ostaju sporne tačkeZelenski je rekao da će biti uspostavljen mehanizam za kontrolu linije kontakta korišćenjem bespilotnog praćenja iz svemira i za osiguranje ranog obaveštavanja o kršenjima dogovora. Ključne tačke koje ostaju, rekao je, uključuju sudbinu nuklearne elektrane Zaporižje, koja se nalazi na teritoriji pod ruskom vojnom kontrolom blizu linije fronta. Prema nacrtu mirovnog plana, elektranom bi zajednički upravljale Ukrajina, SAD i Rusija. Zelenski je takođe naznačio da bi referendum o mirovnom sporazumu i predsednički izbori mogli biti održani istovremeno i da bi sve bezbednosne garancije stupile na snagu tek kada sporazum bude u potpunosti ratifikovan ili odobren putem referenduma. "Ukrajina će podneti ovaj sporazum parlamentu na ratifikaciju i/ili održati nacionalni referendum na usvajanje u formatu 'da' ili 'ne'", rekao je Zelenski novinarima. Nacrt sporazuma takođe uključuje odredbu prema kojoj će svi pritvoreni civili i taoci, uključujući decu i političke zatvorenike, biti vraćeni. Uz korišćenja izveštaja Reutersa i AFP-a