Petnaest osoba hospitalizovano je u Beogradu, nakon što je u ponedeljak tramvaj iskočio iz šina i uleteo u lokal u širem centru glavnog grada Srbije. Prvo osnovno javno tužilaštvo saopštilo je da je naložilo hitan tehnički pregled tramvaja, te pregled nadzornih kamera. Među povređenima je, navodi tužilaštvo, i vozač tramvaja. Radio Slobodna Evropa do objavljivanja ove vesti iz Hitne pomoći nije uspeo da dobije informacije o težini povreda hospitalizovanih. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova su nezvanično rekli za RSE da se uzrok nesreće utvrđuje. Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd" saopštilo je da je jedan od mogućih uzroka nesreće "neprilagođena brzina kretanja prilikom prolaska kroz skretnicu". "Tramvaj je udario u obližnju zgradu, pri čemu je, nažalost, povređeno više putnika, kao i vozačica tramvaja. Najveći broj povreda je, prema dosadašnjim saznanjima lakše prirode, dok je kod dva putnika konstatovana teža telesna povreda u vidu preloma ekstremiteta", saopštio je GSP. Ana Stojkovski, zaposlena u lokalu u koji je uleteo tramvaj, rekla je za RSE da je u trenutku nesreće bila na prvom spratu. "Samo koleginica i ja smo bile u lokalu. Bile smo na spratu i čule smo jak udar, podsetilo me je na detonaciju. Onda je neko zakukao. Toliko smo se uplašile da nismo smele da siđemo", kaže Stojkovski. Ona dodaje da ne zna koliko je ljudi bilo u tramvaju, ali da je više od 10 vozila Hitne pomoći došlo brzo na lice mesta i odvelo ljude iz tramvaja. Službe Gradskog saobraćajnog preduzeća su nakon dva sata izvukle oštećen tramvaj iz objekta i odvezle ga u garažu.

Liderke beloruske opozicije u egzilu Svjatlana Tihanovskaja stigla je u ponedeljak u Kijev, u svoju prvu posetu Ukrajinu za više od četiri godine od početka ruske invazije. Pre sastanka s visokim ukrajinskim zvaničnicima, Tihanovskaja je u Kijevu položila cveće na grob Marije Zajcave, Beloruskinje koja je učestvovala u antivladinim protestima u Minsku i poginula boreći se za Ukrajinu 2025. Liderka beloruske opozicije stigla je u Kijev dok se pojačavaju tenzije između Kijeva i Minska. Ukrajina je nedavno naredila pojačane mere bezbednosti u severnim regionima koji se graniče s Belorusijom, dok su ukrajinski i evropski zvaničnici zabrinuti zbog velike rusko-beloruske vežbe nuklearne obuke koja je upravo završena. "Idem u Ukrajinu s pitanjem kako mi, kao Belorusi, kao društvo, možemo pomoći Ukrajini. Svi shvatamo da će rezultati rata u velikoj meri uticati na situaciju u Belorusiji", rekla je ona za RSE u intervjuu pre puta. "Ako Ukrajina pobedi, to će biti najveća prilika za Beloruse unutar zemlje da oslobode Belorusiju", rekla je tokom intervjua u Pragu. "Jer, naravno, naša sudbina u velikoj meri zavisi od sudbine Ukrajine, a svi Belorusi žele da žive dobro, žele da žive bez diktature, žele da žive slobodno." Tihanovskaja je u Kijev i dok se u ukrajinskoj prestonici radi na čišćenju posle velikog ruskog napada dronovima i raketama dan ranije. Napad je bio jedan od najgorih na ukrajinsku prestonicu u skorije vreme. Belorusija je od februara 2022. imala sporednu ulogu u ruskoj invaziji. Čvrstorukaški lider Aleksandar Lukašenko dozvolio je ruskim snagama da koriste belorusku teritoriju za napade, dok su u beloruskim bolnicama lečeni ranjeni ruski vojnici. Međutim, Lukašenko je odbio da angažuje beloruske snage u borbi, uprkos zahtevima Rusije, a takođe je pokušao da se pozicionira kao posrednik između Ukrajine i Zapada s jedne i Rusije s druge strane. Prošle nedelje, u Belorusiji su održane velike vežbe nuklearne obuke s Rusijom, u kojoj su navodno korišćene prave nuklearne bojeve glave. Kao jedan od signala porasta zabrinutosti Zapada, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je razgovarao s Lukašenkom telefonom tokom vikenda, upozoravajući ga u pogledu učešće u ratu Rusije protiv Ukrajine. Kada su ukrajinske vlasti nedavno najavile pojačane mere bezbednosti duž granice s Belorusijom, upozorile su na potencijalnu sabotažu ili druge neprijateljske akcije. Tihanovskaja je bila primorana da pobegne iz Belorusije posle predsedničkih izbora 2020. kada je Lukašenko proglasio pobedu uprkos široko rasprostranjenim tvrdnjama beloruske opozicije i Zapada o krađi izbora. Ona ima podršku mnogih beloruskih opozicionih grupa, iako je širi opozicioni pokret sam po sebi pogođen unutrašnjim sukobima i neslaganjima.

Predsednik Kine Si Đinping izrazio je uverenje tokom susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Pekingu da će sveobuhvatno strateško partnerstvo dve zemlje dovesti "do novih visina". Si je odlikovao Vučića Ordenom prijateljstva, najvišim kineskim državnim odlikovanjem za strane državljane. Prvi strani lider koji je dobio to odlikovanje bio je ruski predsednik Vladimir Putin, koga je Si odlikovao u junu 2018. godine. Vučić se nalazi u petodnevnoj poseti Kini, a najavio je da će sa Sijem razgovarati o vojno-tehničkoj i ekonomskoj saradnji. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina sve više okreće Kini. Osim političke i ekonomske sradnje, intenzivira i vojno tehničku, pa je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje. Zvaničnici dve zemlje svoje odnose nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Vučić i Si su tokom susreta zajedničku izjavu o promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri i zajedničku izjavu o zajedničkom unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative. Potpisano je više ugovora i memoranduma između Srbije i Kine o saradnji u različitim oblastima. "Potpisivanjem brojnih sporazuma dodatno smo učvrstili temelje partnerstva koje donosi konkretne rezultate za građane Srbije i menja lice naše zemlje", napisao je Vučić na Instagramu. Naveo je da je posebna pažnja posvećena novim investicijama, infrastrukturnim projektima, razvoju industrije, energetike, modernih tehnologija, veštačke inteligencije. Vučić je zahvalio Siju što je Kina, kako je rekao, pomogla Srbiji u teškim trenucima. "Hvala vam predsedniče Si na svemu što smo zajedno postigli, na tome što sa nama učestvujete u izgradnji Srbije, što zajedno gradimo Ekspo, i hvala što ste pomagali Srbiji u teškim trenucima", naveo je. Predsednik Srbije je uoči susreta sa Sijem rekao novinarima da će među temama u užem formatu sastanka sa kineskim predsednikom biti vojno-tehnička i ekonomska saradnja. ''Ne mogu da pričam o nekim škakljivim pitanjima koja nisu uvek u potpunosti za javnost, poput vojno-tehničke saradnje. Imamo i neke molbe, neke želje. To je za uži format", rekao je Vučić. Naveo je da će u širem formatu razgovora biti politika i podrška u međunarodnim organizacijama. Vučić je nakon razgovora sa kineskim premijerom Li Đijangom izjavio da su razgovarali o novim investicijama, infrastrukturnim projektima, kao i o ključnim geopolitičkim i regionalnim pitanjima. Naveo je da je zamolio kineskog premijera da pomognu da se nađe strateški partner za tekstilnu kompaniju Jumko i fabriku nameštaja Simpo u Vranju na jugu Srbije. Tema razgovora je bila i primena ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, a Vučić je rekao da je Srbija imala 20 odsto veći izvoz u Kinu u 2025. Predsednik Srbije je komentariso i odnose Zapada i Kine, rekavši da protekcionizam postaje ključna vrednost Zapada jer ne mogu da se takmiče na slobodnom tržištu sa Kinom. Vučić se sastao i sa predsedavajućim Nacionalnog komiteta Kineske narodne političke konsultativne konferencije Vang Huningom, za koga je rekao da ga nazivaju kineskim Kisindžerom. "To je čovek koji je uvek učestvovao u stvaranju kineske spoljne politike, oblikovanju kineske ideologije. Pažljivo sam zapisivao sve što mi je govorio", rekao je Vučić. Kako je rekao, sa njim je razgovarao o spoljnoj politici i ekonomiji. Najavljeno je da će tokom posete dvojica predsednika potpisati zajedničku izjavu, kao i da će biti potpisano oko 30 sporazuma. Pre odlaska u Kinu Vučić je najavio da je postignut dogovor o miljardu evra u investicijama. Odnosi Srbije sa Kinom jačaju od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast pre 14 godina.

Zamjenik ministra financija Bosne i Hercegovine Muhamed Hasanović potpisao je 25. maja nalog za isplatu 24 miliona maraka (oko 12,5 miliona eura) za financiranje održavanja Općih izbora 2026. godine, nakon što to nije učinio državni ministar financija Srđan Amidžić. Sredstva su doznačena na račun Centralne izborne komisije BiH i namijenjena su za organizaciju izbora koji su zakazani za 4. oktobra, kada bi oko 3,4 miliona birača trebalo birati tri člana Predsjedništva BiH, 518 zastupnika u državnom, dva entitetska parlamenta, te deset kantonalnih skupština. Hasanović je saopćio da je odluku donio nakon što je, kako je naveo, ministar Amidžić odugovlačio s potpisivanjem naloga za isplatu sredstava koje je zatražila izborna komisije. "Dok je ministar šutio i odbijao odobriti sredstva, preuzeo sam odgovornost kako bi građani BiH mogli izaći na izbore", naveo je Hasanović na društvenim mrežama. Vlasti u BiH još nisu usvojile državni budžet za 2026. godinu, u kojem bi trebala biti osigurana sredstva za provedbu izbora. Ovo nije prvi put da je zamjenik ministra financija Hasanović iz Socijaldemokratske partije BiH potpisao naloge umjesto ministra Amidžića iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata, vladajuće partije u entitetu Republika Srpska. U januaru 2026. je potpisao nalog za isplatu oko 600.000 maraka za ponovljene prijevremene izbore za predsjednika Republike Srpske. Hasanović je u avgustu 2025. potpisao i nalog za isplatu oko 57 miliona eura odštete slovenskoj kompaniji Viaduct po pravosnažnoj arbitražnoj presudi protiv BiH za koncesiju koju je raskinuo entitet Republika Srpska iz kojeg dolazi ministar Amidžić. Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Christian Schmidt je uoči Općih izbora 2022. godine iskoristio tzv. Bonnske ovlasti i izmijenio zakone o financiranju institucija i Izborni zakon BiH omogućivši da odluku potpiše zamjenik. Naknadno je u julu 2024. visoki predstavnik dodatno izmijenio Izborni zakon BiH, proširujući ovlasti Centralne izborne komisije (CIK) BiH. CIK-u BiH je dana mogućnost da traži sredstva za provedbu izbora u slučaju blokada u Vijeću ministara BiH, a nametnuo je i uvođenje tzv. novih tehnologija u izborni proces, među kojima su skeneri glasačkih listića i videonadzor biračkih mjesta.

Administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) navodi da su SAD i Iran bliži nuklearnom sporazumu nego u bilo kom trenutku poslednjih nekoliko godina, premda visoki zvaničnici insistiraju da do konačnog sporazuma ima još nekoliko dana i da ključni detalji nisu rešeni. Visoki zvaničnici administracije u razgovoru s novinarima, uz uslov da im se ne objavljuje ime, rekli su da su pregovori s Teheranom otprilike "90-95 odsto" završeni, uokvirujući novi sporazum kao fundamentalno drugačiji od nuklearnog sporazuma iz doba predsednika Baraka Obame (Barack) koji je Tramp napustio tokom svog prvog mandata. "Čak još nije ni skroz ispregovaran. Zato ne slušajte gubitnike, koji su kritični prema nečemu o čemu ne znaju ništa", objavio je Tramp na Truth Social. "Za razliku od onih pre mene koji je trebalo da reše ovaj problem pre mnogo godina, ja ne sklapam loše sporazume." Zvaničnici administracije su više puta isticali da sporazum neće biti odmah potpisan, uprkos značajnom pomaku u razgovorima tokom vikenda. "Još nismo stigli do cilja", rekao je jedan visoki zvaničnik u nedelju. "Nećemo potpisati sporazum danas ili sutra." Čini se da Iran popušta oko zaliha uranijumaNajveći proboj izgleda da se odnosi na iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma, za koje se dugo smatralo da su glavna prepreka u pregovorima. Prema rečima jednog visokog zvaničnika Trampove administracije, Teheran je sada "u principu" pristao da se reši svojih rezervi uranijuma koji su gotovo na nivou za oružje, iako se pregovarači još pogađaju oko mehanizama implementacije i verifikacije. "Pitanje je kako", rekao je zvaničnik, odbacujući tvrdnje da je Iran odbio da preda materijal. Iran trenutno poseduje više od 440 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto čistoće, pokazuju podaci Međunarodne agencije za atomsku energiju. Taj nivo daleko prevazilazi civilne energetske potrebe i samo je na kratki tehnički korak od obogaćivanja do nivoa potrebnog za oružje. Iranski izvori sugerišu da bi moguća rešenja mogla da uključuju razblaživanje uranijuma pod međunarodnim nadzorom nuklearnog organa UN. Drugi visoki zvaničnik administracije rekao je da pregovarači razgovaraju o okviru koji bi obezbedio 60-dnevni rok za finalizaciju sveobuhvatnog sporazuma. 'Nema prašine, nema dolara'Trampovi zvaničnici rekli su da je novi okvir osmišljen oko stroge uslovljenosti i sprovođenja – što je, kako kažu, direktno u suprotnosti sa Zajedničkim sveobuhvatnim planom akcije (JCPOA) iz 2015. godine. Zvaničnici su više puta koristili frazu "Nema prašine, nema dolara" za strukturu predloženog sporazuma. Prema tom okviru, Iranu bi postepeno bile ublažene sankcije tek pošto ispuni određene obaveze, uključujući eliminisanje zaliha obogaćenog uranijuma i zaustavljanje ometanja pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz. "Neće biti ublažavanja a da Iranci prvo ispune svoj deo dogovora", rekao je jedan zvaničnik. Zvaničnici su takođe naglasili da Iranu neće biti poslate direktne isplate novca iz SAD, što je očigledna referenca na dugotrajne kritike republikanaca upućene Obaminoj administraciji. "Ako ne ispune svoje obaveze, onda ne dobijaju ništa", dodao je zvaničnik. "Uspostavili smo mehanizme sprovođenja." Administracija navodi da je Iran takođe "u principu" pristao da osigura da Ormuski moreuz bude otvoren bez uznemiravanja ili nameta za prolaz za komercijalne brodove, dok bi Vašington zauzvrat ublažio svoju pomorsku blokadu. Ipak, zvaničnici su podvukli da vojne opcije ostaju otvorene ako diplomatija propadne. "Imamo mogućnost opcija", rekao je jedan zvaničnik. "Možemo nastaviti vojne napade ako se ne postigne dogovor." Regionalne računice, unutrašnja iranska politikaZvaničnici administracije su pregovore predstavili ne samo kao nuklearni sporazum, već kao deo šire strategije usmerene na preoblikovanje unutrašnjeg balansa moći u Iranu. "Širi sveobuhvatni cilj je osnažiti umerene elemente Irana da nadvladaju uticaj tvrde linije", rekao je jedan zvaničnik, dodajući da američke obaveštajne službe veruju da su umereni "u usponu", iako tvrda linija i dalje zadržava značajnu kontrolu. Zvaničnici su odbili da definitivno kažu da li su vojni pritisak ili ekonomske sankcije više odgovorni za promenu pregovaračke pozicije Teherana. Oni su ipak priznali da iranski pregovarači razgovaraju o ustupcima – posebno o obogaćivanju uranijuma – koje su ranije odbijali da razmatraju. Zvaničnici su takođe otkrili da je Tramp nedavno vršio pritisak na regionalne lidere, uključujući iz Saudijske Arabije, Katara i Pakistana, da podrže širi regionalni proces normalizacije koji uključuje Izrael – zahtev koji je navodno iznenadio neke učesnike. "Na liniji je vladala tišina, a Tramp se našalio i pitao da li su još uvek tu", ispričao je jedan američki zvaničnik. Bela kuća zasad pokušava da projektuje uzdržani optimizam dok upravlja očekivanja. Zvaničnici insistiraju da je preostalo mnogo posla pre nego ceremonije potpisivanja. "Nemamo dogovor dok ne bude dogovora", rekao je jedan zvaničnik.

Stabilna Bosna i Hercegovina unapređuje američke interese u regiji, objavila je Ambasada SAD u Bosni i Hercegovini (BiH) povodom susreta koje su dva američka kongresmena imali sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu. Član Predstavničkog doma Kongresa SAD iz redova republikanaca Kit Self (Keith Self) i demokrata Suhas Subramaniam (Subramanyam) razgovarali su u Sarajevu o "načinima jačanja bilateralnog partnerstva i podrške stabilnosti na Zapadnom Balkanu". Američka ambasada podvlači da su SAD posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu, te teritorijalnom integritetu BiH. U poruci koja je iz kancelarije međunarodnog Visokog predstavnika (OHR) u BiH objavljena povodom posete kongresmena, takođe se podvlači značaj američke posvećenosti Dejtonskom sporazumu. Kongresmeni su se sastali sa Luisom Krišokom (Louis Crishock) prvim zamenikom visokog predstavnika, "kako bi razgovarali o političkoj situaciji u BiH". Kristijan Šmit (Christian Schmidt) aktuelni visoki predstavnik najavio je da će se do kraja juna iz ličnih razloga povući sa tog mesta. Odluka o njegovom nasledniku se očekuje. Šmitovo povlačenje Stejt department je opisao kao "odluku u pravom trenutku", navodeći da "međunarodna zajednica zajedno radi na okretanju nove stranice i deeskalaciji tenzija u BiH". Kongresmeni su se u Sarajevu sastali i sa dvojicom poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH iz entiteta Republika Srpska (RS): Darkom Babaljem, iz opozicione Srpske demokratske stranke (SDS) i Branislavom Borenovićem iz opozicione Partije demokratskog progresa. Kako je navedeno u postu koji je tim povodom objavila Ambasada SAD u Sarajevu, susret je održan "kako bi čuli njihove stavove o demokratskom razvoju BiH". "Politički dijalog neophodan je za ekonomski razvoj i otvorit će mogućnosti bilateralne trgovine koje donose korist objema našim zemljama", dodaje se. Poseta je usledila nakon što je Stejt department u svom izveštaju Kongresu naznačio američku posvećenost Dejtonskom sporazumu, kojim je 1995. godine okončan rat u BiH, a koji je utvrdio osnove funkcionisanja države sačinjene od dva entiteta visoke autonomije. U tom dokumentu takođe se Srbija i Kosovo pozivaju da napreduju u u normalizovanju odnosa "s ciljem da postignu trajni sporazum prihvatljiv za obe strane". SAD posvećene teritorijalnom integritetu BiH, ohrabruju Srbiju i Kosovo da normalizuju odnose, navodi Stejt departmentKongresmeni Self i Subramaniam nakon BiH odlaze za Srbiju, gde je planiran susret sa predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić u Beogradu. Ardita Sinani, gradonačelnica Preševa, u svom postu na Facebook-u objavila je dobrodošlicu kongresmenima i u Preševo, grad na jugu Srbije većinski naseljenom albanskim stanovništvom. Na inicijativu kongresmena Selfa, članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa usvojili su u januaru ove godine predlog zakona kojim se od američkog državnog sekretara traži da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini.

Rusija je ispalila hipersoničnu raketu na grad u oblasti Kijeva zajedno sa stotinama dronova i drugih projektila, u jednom od najvećih napada na ukrajinsku prijestolnicu u posljednje vrijeme. Najmanje četiri osobe su poginule. Vatrogasci su se borili da ugase požare na zgradama u više dijelova Kijeva, dok su spasioci u ruševinama stambenih zgrada tražili preživjele. Najmanje dvije osobe su poginule u glavnom gradu, a više od 77 je ranjeno, uključujući dvoje djece, rekao je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko. Još dvije osobe su poginule u široj kijevskoj oblasti. U napadu, koji je uključivao više od 600 dronova, Rusija je također upotrijebila najnoviju hipersoničnu, nuklearno sposobnu raketu Orešnik kako bi pogodila Bilu Cerkvu, grad oko 80 kilometara južno od Kijeva. Ovo je treći put da je Rusija upotrijebila Orešnik protiv ukrajinskih ciljeva; jednom u gradu blizu poljske granice, a drugi put u centralnom gradu Dnjipro. Ovo je prvi put da je raketa ispaljena na Kijevsku oblast. Rusko Ministarstvo odbrane je također saopštilo da je napad Orešnikom bio i odmazda za "ukrajinske terorističke napade na civilnu infrastrukturu." Komentar se, izgleda, odnosio na napad na školski dom prošle sedmice u ruski okupiranoj ukrajinskoj regiji, u kojem je kako su rekli zvaničnici ubijeno više od deset osoba. Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da se radi o "terorizmu". Napad na Kijev je uslijedio nakon upozorenja Zelenskog i američke ambasade u Kijevu da je moguć veliki napad, uključujući moguću upotrebu Orešnika, te poziva građanima da potraže zaklon. Specifičnost upozorenja sugeriše da je zapadna obavještajna služba unaprijed otkrila pripreme za lansiranje rakete ili je bila upozorena od strane Moskve. Širom zemlje, u ruskim napadima ranjeno je 12 ljudi u Harkovskoj oblasti, 11 u Čerkaskoj oblasti i sedam u Dnjepropetrovskoj oblasti, rekli su zvaničnici.

Gradonačelnik Dervente Igor Žunić potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je uklonjeno obilježje koje podsjeća na slovo U, kao i šahovnica u selu Modran kod Dervente, na sjeveru Bosne i Hercegovine. Kako je rekao, već mjesec dana se radi na rekonstrukciji, s ciljem smirivanja tenzija. Prema njegovim riječima, u cijelom procesu učestvuju mještani sela. Spomenik u obliku slova "U" sa hrvatskom šahovnicom već decenijama izaziva podjele – jedni ga vide kao podsjetnik na stradale Hrvate u Posavini, drugi kao simbol ustaške ideologije. Spomenik u Modranu je konstruisan u obliku slova "U" i sa hrvatskim grbom, šahovnicom, koji počinje bijelim poljem, obilježjima za koja demobilisani vojnici ratne Vojske RS tvrde da nedvosmisleno asociraju na ustaški režim NDH. Osim tog spomenika, nema zvaničnih podataka o tome koliko je ukupno spornih spomen-obilježja u RS-u. RS godinama odbija da ukloni obilježja osobama osuđenim za ratne zločine nad nesrbima tokom rata u Bosni i Hercegovini, 1990-ih godina prošlog vijeka. Stručnjaci upozoravaju da ovakva pitanja ne bi trebala biti uređivana na nivou entiteta, već kroz zakonska rješenja na državnom nivou, kako bi se spriječile političke zloupotrebe i osigurala nepristrasna interpretacija historijskih činjenica.

Još jedna osoba uhapšena je u istrazi povodom teškog ubistva koje se dogodilo 12. maja u Beogradu, saopštilo je 24. maja beogradsko Višee javno tužilaštvo. Tužilaštvo je objavilo da je uhapšen konobar P. U. (20) koji je, kako je saopšteno, bio na licu mesta u restoranu "27" u vreme izvršenja krivičnog dela. "Sumnja se da je zajedno sa drugim osumnjičenim licima u ovom postupku učestvovao u radnjama koje su usmerene na prikrivanje krivičnog dela teško ubistvo i učinilaca", navodi Tužilaštvo u saopštenju. Objavljeno je da mu je određeno zadržavanje do 48 časova zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Radi se o predmetu u kom je uhapšen i načelnik Policije Beograda Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Istraga se vodi protiv deset ljudi zbog sumnje da su izvršili različita krivična dela u vezi sa ubistvom A.N. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca i da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da dođe bez svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Pre poslednjeg mandata na čelu Polucijeske uprave Beograd, bio je savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za borbu kriminala i korupcije. Šaf države ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost. Sud je Miliću u slučaju ubistva A.N. odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da bi pri boravku na slobodi mogao da uništiti, sakrije ili falsifikuje dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da bi mogao da utiče na svedoke. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 21. maja kod Inđije pronađeno telo za koje se veruje da bi moglo da bude ubijeni A.N. Tužilaštvo je izdalo nalog za obdukciju i DNK veštačenje.

Sporazum sa Iranom za okončanje rata "u velikoj mjeri je ispregovaran" saopštio je 23. maja američki predsjednik Donald Trump. On je također rekao da su u razmatranju "završni aspekti i detalji", ali je Teheran brzo uzvratio osporavajući neke od njegovih tvrdnji. "Sporazum je u velikoj mjeri ispregovaran, uz konačno usaglašavanje između Sjedinjenih Američkih Država, Islamske Republike Iran i raznih drugih zemalja", objavio je Trump na Truth Socialu. "Završni aspekti i detalji sporazuma trenutno se razmatraju i uskoro će biti objavljeni. Uz mnoge druge elemente sporazuma, Hormuški moreuz će biti otvoren", dodao je. Trump je rekao da je učestvovao u telefonskom razgovoru s liderima i drugim zvaničnicima Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Pakistana, Turske, Egipta, Jordana i Bahreina. On je u objavi također rekao da je odvojeno razgovarao s izraelskim premijerom Benjaminom Netanyahuom i da je razgovor prošao "veoma dobro". Trump je često sugerisao da je dogovor o okončanju sukoba, koji je počeo američko-izraelskim zračnim napadima 28. februara, blizu, da bi kasnije odbacio iranski prijedlog i ponovo zaprijetio pokretanjem masovnih napada. Teheran nije zvanično komentarisao Trumpove izjave, ali je Ebrahim Zolfaghari, portparol iranske vojne komande, rekao da tvrdnja američkog predsjednika da će Hormuški moreuz biti otvoren "nije tačna". "Hormuz će ostati u potpunosti pod iranskom kontrolom. Mi odlučujemo ko prolazi, kada i kako", napisao je na X-u. Iranska novinska agencija Fars, koja je bliska Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), također je rekla da će moreuz ostati pod upravom Teherana i da je najava njegovog ponovnog otvaranja kao dijela sporazuma "nepotpuna i neskladna sa stvarnošću". Pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike New York Times je naveo da je Iran pristao da se odrekne svojih zaliha obogaćenog uranija u sklopu najnovijeg prijedloga, ključnog američkog zahtjeva. Još uvijek nema komentara Teherana na ovu informaciju. S obzirom na to da su mnogi iranski lideri ubijeni tokom američko-izraelskih zračnih napada, Revolucionarna garda nastoji povećati svoj već snažan uticaj na donošenje odluka u režimu, što ukazuje na potencijalni raskol među vodećim figurama. Ranije su iranski zvaničnici nagovijestili napredak u pregovorima, koji se vode preko pakistanskih posrednika. Portparol iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmaeil Baqaei naveo je kako je rekao "trend ka približavanju". Ali je dodao da "to ne znači nužno da ćemo mi i Sjedinjene Države postići sporazum o važnim pitanjima". "Naša namjera je bila da prvo izradimo memorandum o razumijevanju, neku vrstu okvirnog sporazuma sastavljenog od 14 klauzula", rekao je Baqaei na državnoj televiziji. Formalni odgovor SAD-a na najnoviji iranski prijedlog, koji je Amerikancima dostavljen preko pakistanskih posrednika, očekuje se 24. maja, prenio je Reuters pozivajući se na dva neimenovana pakistanska izvora upoznata s pregovorima. Pakistanski zvaničnik uključen u pregovore rekao je Reutersu da je privremeni sporazum za okončanje rata u završnoj fazi i da je "prilično sveobuhvatan". "Nije gotovo dok ne bude gotovo", upozorio je zvaničnik. Jednake šanse za mir ili ratTrump je ranije 23. maja rekao da postoje jednake šanse da Washington osigura "dobar" sporazum s Iranom ili obnovi bombardovanje te zemlje. "Mislim da će se dogoditi jedna od dvije stvari: ili ću ih pogoditi jače nego što su ikada pogođeni, ili ćemo potpisati sporazum koji je dobar", rekao je Trump, prema Axiosu. Iranski predsjednik Masud Pezeshkian i predsjednik parlamenta Mohammad Bagher Qalibaf održali su 23. maja razgovore u Teheranu s načelnikom pakistanske vojske Asimom Munirom, kao dio šireg diplomatskog napora koji uključuje Pakistan, Katar, države Zaljeva i zapadne zemlje usred rastućih strahova da bi se sukob u Iranu mogao ponovo rasplamsati. Qalibaf, jedan od glavnih pregovarača Teherana otkako su počeli američko-izraelski napadi na Iran, rekao je nakon sastanka s Munirom da Iran neće praviti kompromise oko svojih "nacionalnih prava" i optužio Washington da pregovara u lošoj vjeri. Obnovljeni posrednički napori dolaze usred izvještaja da Iran i Sjedinjene Države razmjenjuju poruke i nacrte prijedloga preko posrednika u pokušaju uspostavljanja formalnog okvira za buduće pregovore. Diplomatska aktivnost se ubrzala usred rastućih tenzija oko Hormuškog moreuza, kojeg je Iran skoro zatvorio od početka sukoba. Ovaj plovni put je ključna tranzitna ruta za naftu, ukapljeni prirodni gas (LNG) i komercijalni transport, a poremećaj je uzdrmao globalna energetska tržišta i pojačao pritisak na zemlje koje zavise od trgovačkih ruta u Zaljevu. Iran je predložio stvaranje Uprave za moreuz u Perzijskom zaljevu koja bi regulisala brodski saobraćaj i nametala tranzitne takse, prema riječima regionalnih zvaničnika i diplomata uključenih u pregovore. Prijedlog je uznemirio arapske države Zaljeva i zapadne vlade, koje strahuju da Teheran pokušava uspostaviti dugoročnu kontrolu nad jednim od najvažnijih pomorskih uskih grla na svijetu. Pet država Zaljeva, Bahrein, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, navodno su pisale međunarodnim pomorskim vlastima upozoravajući da ne priznaju bilo kakav mehanizam plovidbe pod iranskom kontrolom u moreuzu. Iran je zagovarao proces u fazama fokusiran prvo na trajni prekid neprijateljstava, ublažavanje sankcija i garancije protiv budućih vojnih akcija prije nego što širi nuklearni pregovori budu nastavljeni. Sjedinjene Države su se zalagale za sveobuhvatniji sporazum koji bi se pregovarao istovremeno, uključujući ograničenja iranskog nuklearnog programa i budući status obogaćivanja uranija. Izvor: Radio Farda, Reuters, Axios

Policija je privela više od 20 učesnika nereda koji su izbili nakon studentskog protesta na Trgu Slavija u Beogradu. Na protestu u organizaciji studenata u blokadi okupilo se desetine hiljada ljudi, a po završetku se deo antivladinih demonstranata sukobio sa policijom. Sukobi su počeli u blizini Pionirskog parka, gde je kamp pristalica vlasti koje su se okupile uoči početka studentskog protesta. Park su obezbeđivale jake policijske snage, a deo demonstranata je po okončanju protesta počeo da baca flaše, baklje i topovske udare na policiju. Kordon je potisnuo demonstrante, a sukobi su izbili i kod Pravnog fakulteta i na Cvetnom trgu. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je u subotu uveče da je policija privela 23 osobe. On je na konferenciji za medije u MUP-u rekao da u neredima ima i povređenih policajaca ali nije precizirao koliko. Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da će svi, koji su nakon završetka skupa na Slaviji napali pripadnike policije, biti identifikovani i procesuirani u skladu sa zakonom. Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je da je na skupu na Slaviji prisutno oko 34.400 građana. Sa druge strane, organizacija Arhiv javnih skupova, koja beleži broj prisutnh na skupovima, saopštila je da snimci ukazuju da će skup na Slaviji biti "u rangu najvećih studentskih do sada". Šta su poruke sa protesta?Studenti u blokadi su na protestu ponovili zahtev da vlast raspiše izbore. Na protestu su govorili predstavnici akademske zajednice, medicinske struke, pravosuđa, glumci, prosvetari. Studentkinja Elena je izjavila da su okupljeni tu zbog 16 nevinih ljudi "koje je ubila korupcija u Novom Sadu." "Ovo nisu samo studentski zahtevi, ovo su zahtevi pobunjenog naroda", poručila je. Ona je rekla da zahtevi studenata u blokadi nisu ispunjeni, a da su tražili ono najosnovnije, da institucije rade svoj posao. Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti rekla je da se vlast plaši uzdignutog indeksa na kraju predstave i koncerta i da se plaše onih koji postavljaju pitanja. "Večeras sa Slavije poručujemo – kultura, umetnost, sloboda medija su polazište svega. Do pobede mora doći, jer studenti pobeđuju", poručila je. Na skupu je govorila i tužiteljka Bojana Savović, koja je ocenila da država u kojoj se zakoni ne primenjuju, ili se primenjuju selektivno, prestaje da bude država i postaje "mafijaška organizacija". Poručila je i da uloga tužilaštva nije da štiti ni vlast ni političke interese već zakon. "To što tužioci koji se nalaze na rukovodećim pozicijama štite vlast, a ne zakon, govori o dubini krize", navela je. Šta je poručila vlast?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u subotu uveče da učesnici studentskog protesta nisu pokazali svoj plan i program, nego "samo svoju nasilnu prirodu". On je u video poruci koja je objavljena na društvenoj mreži Instagram kazao da napadi na policiju šalju u svet lošu sliku o Srbiji. Nekoliko sati uoči početka skupa na Slaviji, u kampu pristalica vlasti u Pionirskom parku počeli su da pristižu simpatizeri vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Među njima je bila i predsednica Skupštine Srbije i članica SNS Ana Brnabić. Ona je izjavila da su se pristalice vlasti okupile u Pionirskom parku da proslave pobedu nad "obojenom revolucijom". Vlasti u Srbiji proteste studenata u blokadi nazivaju "obojenom revolucijom", što je naziv za demokratske promene u postsovjetskim državama. Odgovarajući na pitanje novinara zbog čega su okupljeni u Pionirskom parku, ona je rekla zato što žele da budu zajedno i što "ne žele da dozvole nasilje i smenu vlasti na ulici". Zašto se održavaju protesti?Masovni studentski i građanski protesti protiv vlasti izbili su nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 16 osoba, a jedna je teško povređena. Stradali su nakon što se obrušila betonska nadstrešnica, četiri meseca nakon svečanog otvaranja stanične zgrade posle trogodišnje rekonstrukcije. Ni godinu i po dana od nesreće nije utvrđena odgovornost, niti je počelo suđenje. Studenti zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za ovu tragediju, kao i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ove sedmice da će izbori biti raspisani u periodu između septembra i novembra.

Obnovljeni napori za postizanje mirovnog sporazuma uz učešće Pakistana i država Zaljeva su u toku kako bi se spriječilo da krhko primirje između Irana i Sjedinjenih Država propadne, dok posrednici pokušavaju premostiti velike razlike oko sankcija, obogaćivanja uranija i budućnosti Hormuškog moreuza. Najnovija runda diplomatije protezala se od Teherana do Pekinga i sastanka NATO-a u Švedskoj, odražavajući rastuću zabrinutost među regionalnim i međunarodnim silama da bi novi krug borbi mogao pokrenuti širu krizu. U središtu posredničkih napora je Pakistan, kao ključni posrednik između Teherana i Washingtona zbog veza s obje vlade. Pakistanski premijer Shehbaz Sharif stigao je u Kinu 23. maja u višednevnu posjetu za koju se očekuje da će uključivati razgovore o iranskom sukobu s kineskim liderom Xi Jinpingom, dok je načelnik pakistanske vojske Asim Munir, otputovao u Teheran 22. maja na razgovore s visokim iranskim zvaničnicima. Iranski ministar vanjskih poslova Abbas Araqchi rekao je da se sastao s Munirom i razgovarao o diplomatskim inicijativama usmjerenim na sprečavanje ponovne eskalacije i unapređenje pregovora za okončanje sukoba. Munirova posjeta, druga otkako je rat počeo krajem februara, uslijedila je nakon nekoliko dana sastanaka u Teheranu sa pakistanskim ministrom unutrašnjih poslova Mohsinom Naqvijem. Araqchi je takođe posljednjih dana razgovarao s kolegama iz Turske, Iraka, Katara i Omana, kao i s generalnim sekretarom UN-a Antoniom Guterresom. Razgovori dolaze nakon što je američki državni sekretar Marco Rubio 22. maja rekao da je postignut "blagi napredak" u indirektnim pregovorima s Iranom, uz upozorenje da se ne treba preuveličavati bilo kakav proboj. "Ne želim preuveličavati", rekao je Rubio uoči sastanka ministara vanjskih poslova NATO-a u Helsingborgu u Švedskoj. "Došlo je do malog pomaka i to je dobro." Najnoviji napori slijede nakon sedmica promjenjivih signala američkog predsjednika Donalda Trumpa, koji je više puta prijetio vojnom akcijom protiv Irana, ali se istovremeno povlačio od napada kako bi omogućio nastavak pregovora. Trump je ove sedmice rekao da je zaustavio planirane napade na zahtjev saveznika s Bliskog istoka. Pakistan se nameće kao ključni posrednikUloga Pakistana u razgovorima privlači sve veću pažnju dok Islamabad nastoji povećati svoj diplomatski profil, istovremeno održavajući veze i s Teheranom i s Washingtonom. Posjeta Munira Teheranu tumači se kao znak da su pregovori akivni uprkos kontinuiranim podjelama između dvije strane. Portparol iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmail Baghaei, koji je također imenovan za portparola pregovaračkog tima Teherana, rekao je 22. maja da je postignut određeni napredak, ali je upozorio da i dalje postoje velike razlike. Iran je zagovarao pristup u fazama koji bi prvo garantovao kraj neprijateljstava i ublažavanje sankcija prije nego što širi nuklearni pregovori budu nastavljeni. Sjedinjene Države su favorizovale sveobuhvatniji paketni sporazum koji bi se pregovarao istovremeno. Hormuški moreuz ostaje u fokusu tih razgovora.Iran je ograničio komercijalni saobraćaj kroz ovaj strateški plovni put, ključnu tranzitnu rutu za naftu, ukapljeni prirodni gas i druge robe. Ovaj poremećaj uzdrmao je energetska tržišta i pojačao pritisak zemalja koje zavise od plovidbenih ruta u Zaljevu. Američka Centralna komanda saopštila je ove sedmice da su američke snage preusmjerile desetine komercijalnih plovila i onesposobile nekoliko drugih povezanih s iranskim brodarskim operacijama od sredine aprila. Razgovori u NATO-u ističu globalni značajSukob i njegov uticaj na globalnu trgovinu također su bili u fokusu sastanka ministara vanjskih poslova NATO-a koji je završen 22. maja u Švedskoj. Dok se savez prvenstveno fokusirao na izdvajanja za odbranu i industrijske kapacitete uoči samita u Ankari u julu, zvaničnici su također razgovarali o planiranju za osiguranje plovidbenih ruta oko Hormuškog moreuza nakon završetka sukoba. Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte optužio je Iran da pokušava "držati globalnu ekonomiju kao taoca" ometanjem pomorskog saobraćaja i rekao da saveznici razgovaraju o mjerama za zaštitu regionalnih tranzitnih ruta. Kriza je također razotkrila tenzije između Washingtona i nekih evropskih saveznika. Rubio je rekao da se članice NATO-a uglavnom slažu da Iran ne bi trebao dobiti nuklearno oružje, ali je kritikovao neke saveznike zbog nedovoljne podrške američkim operacijama povezanim sa sukobom. Posebno je kritikovao Španiju zbog odbijanja da omoguće američkim snagama pristup vojnim bazama za operacije povezane s krizom u Iranu. Uprkos rastućoj diplomatskoj aktivnosti, zvaničnici i analitičari upozoravaju da pregovori ostaju izuzetno krhki.

Najmanje 90 osoba je poginulo u eksploziji gasa u rudniku na sjeveru Kine u provinciji Shanxi, prenosi Reuters. Eksplozija gasa dogodila se kasno u petak u rudniku uglja Liushenyu dok je pod zemljom na dužnosti bilo 247 radnika. Kineski predsjednik Xi Jinping pozvao je vlasti da "ne štede napore" u liječenju povrijeđenih i sprovođenju operacija potrage i spašavanja, te naložio temeljitu istragu uzroka nesreće, te je pozvao na strogu odgovornost u skladu sa zakonom. Kinesko Ministarstvo za upravljanje vanrednim situacijama poslalo je 345 ljudi iz šest spasilačkih timova kako bi pomogli u operaciji. Operacije spašavanja su u toku, a uzrok nesreće je pod istragom prema informacijama lokalne uprav za upravljanje vanrednim situacijama u Qinyuanu. Shanxi, jedna od siromašnijih kineskih provincija, poznata je kao rudarski centar za ugalj u zemlji. Kina je značajno smanjila smrtnost u rudnicima uglja, često uzrokovanu eksplozijama gasa ili poplavama, od ranih 2000-ih kroz strože propise i sigurnije prakse. Sigurnosni standardi su posljednjih godina pooštreni, ali se nesreće i dalje događaju. Urušavanje u površinskom rudniku uglja 2023. usmrtilo je 53 osobe. Eksplozija u rudniku u sjeveroistočnoj provinciji Heilongjiang 2009. usmrtila je više od 100 ljudi. Incident u Liushenyuu jedan je od najsmrtonosnijih zabilježenih u Kini u protekloj deceniji. Kina je najveći svjetski potrošač uglja i najveći emiter gasova staklene bašte, čak i dok rekordnom brzinom instalira kapacitete obnovljive energije. Kako je saopštila državna Xinhua agencija a prenosi Reuters, rukovodioci kompanije odgovorne za rudnik su privedeni. Izvor: Reuters, BBC

Sjedinjene Američke Države ostaju posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu i teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine, dok nastavljaju da ohrabruju Srbiju i Kosovo da napreduju u normalizovanju odnosa s ciljem da postignu trajni sporazum prihvatljiv za obe strane, navodi se u izveštaju američkog Stejt departmenta. U izveštaju Kongresu, Stejt department je naveo da će oružane snage SAD nastaviti da učestvuju u NATO snagama na Kosovu (KFOR), kao i da podržavaju tranziciju Bezbednosnih snaga Kosova "u profesionalne snage teritorijalne odbrane". Stejt department ocenjuje da energetska zavisnost od Rusije i dalje predstavlja stratešku ranjivost regiona, kao i da Kina i Rusija aktivno pokušavaju da iskoriste nestabilnost, korupciju i slabo upravljanje u regionu. "Moskva raspiruje etničke netrpeljivosti, finansira destabilizujuće aktere i koristi isporuke ugljovodonika (fosilnih goriva) za pritisak na političare i slabljenje poverenja javnosti u zapadne institucije", navodi se u izveštaju. Kina, s druge strane, kako ukazuje Stejt department, "širi svoju meku moć, a Peking koristi trgovinu, državne kredite, podmićivanje, propagandu i partnerstva na nivou elita kako bi povećao svoj uticaj, fokusirajući se na oblasti sa niskom transparentnošću i slabim upravljanjem. "Kineske kompanije često nude najniže cene na javnim nabavkama, da bi tek kasnije otkrile prekoračenja troškova i kašnjenja projekata koji značajno uvećavaju stvarne troškove", dodaje se u izveštaju. Za SAD gotova era izgradnje državaIzveštaj Stejt departmenta o politici SAD za unapređenje regionalne stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu povezan je sa zahtevom Kongresa iz januara 2026. godine, kojim je državni sekretar Marko Rubio (Marco) obavezan da u roku od 90 dana dostavi izveštaj o tome kako Vašington namerava da promoviše regionalnu stabilnost i prosperitet. U dokumentu se navodi da unapređenje stabilnosti i ekonomskih interesa SAD na Zapadnom Balkanu čini SAD bezbednijim, jačim i prosperitetnijim, ali da je završena era izgradnje država pod vođstvom Vašingtona, zbog čega se američka politika u regionu ne bavi spasavanjem ili rekonstrukcijom, već stabilnošću i obostrano korisnim partnerstvima. Stejt department je naveo da je administracija Donalda Trampa (Trump) fokusirana na osnaživanje lokalnih aktera da sami rešavaju svoje izazove, umesto da se produžava "prevelika zavisnost od međunarodne intervencije ili nadzora". Nerešeni sporovi i podele na Zapadnom BalkanuIpak, u izveštaju se ističe da nerešeni sporovi i dugotrajne podele podrivaju regionalnu stabilnost. "U BiH, Sjedinjene Države ostaju posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemlje. Odlučna diplomatija SAD pomogla je 2025. da se okonča najakutnija kriza u BiH od sukoba 1992–1995, uz očuvanje pravne kohezije i ustavnog poretka zemlje. Administracija nastoji da konsoliduje ovu stabilnost i nastaviće da podstiče aktere u BiH da izbegavaju destabilizujuće poteze i akcije koje unose podele, a koje bi ugrozile mogućnosti za unapređenje naše zajedničke ekonomske agende", navodi Stejt department. "SAD nastavljaju da ohrabruju Srbiju i Kosovo da ostvare napredak u normalizaciji odnosa, sa ciljem postizanja pregovornog, trajnog sporazuma prihvatljivog za obe strane", dodaje se dalje u tekstu. Stejt department navodi da je ulazak Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije u NATO učinio Alijansu jačom, dodajući da će Trampova administracija nastaviti da podstiče zemlje da modernizuju vojske i ispune NATO ciljeve sposobnosti, uključujući obavezu o izdvajanju pet odsto BDP-a za odbranu. "Oružane snage SAD nastavljaju da učestvuju u NATO snagama na Kosovu, što je ključna komponenta za osiguravanje bezbednog i sigurnog okruženja i slobode kretanja na Kosovu. Administracija nastavlja da podržava tranziciju multietničkih Bezbednosnih snaga Kosova u profesionalne snage teritorijalne odbrane i da ohrabruje BiH da poveća svoj budžet za odbranu kako bi doprinela regionalnoj i globalnoj bezbednosti", navodi se u dokumentu uz podsećanje da su Kosovo i Albanija osnivači Odbora za mir i pridružiće se BiH u Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu. Energetska zavisnost od Rusije 'Strateška ranjinovost'Visoki zvaničnici Stejt departmenta održavaju intenzivan tempo sastanaka s liderima svih šest zemalja Zapadnog Balkana – Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija – dok Administracija planira da tokom 2026. održi dijaloge sa Severnom Makedonijom i Srbijom, navodi se u dokumentu. Uz ocenu da energetska zavisnost od Rusije predstavlja stratešku ranjivost u regionu, Stejt department ističe da diversifikacija isporuka energenata, uključujući i korišćenje obilnih energetskih izvora iz SAD, jača regionalnu stabilnost i prosperitet, pri čemu tečni prirodni gas iz SAD, nuklearna tehnologija i obnovljivi izvori energije nude komercijalno atraktivne i geopolitički pouzdane alternative. Sve zemlje regiona učestvovale su u februaru na Transatlantskom samitu o gasnoj bezbednosti, dok su Srbija i BiH potpisale zajedničku izjavu o realizaciji investicija koje mogu povećati sigurne i pouzdane isporuke energije Evropi, navodi Stejt department, dodajući da će se aktivno angažovati kako bi regionalni interes pretočio u komercijalne ugovore. "Prioritetni projekti uključuju gasovod Južna interkonekcija između Hrvatske i BiH; predloženu gasnu interkonekciju Srbija–Severna Makedonija; razvoj hidroenergije u Albaniji, BiH, Severnoj Makedoniji i Srbiji; modernizaciju kosovskih termoelektrana na ugalj i projekte gasifikacije uglja; kao i dodatne prenosne kablove koji povezuju mreže Zapadnog Balkana s evropskim tržištima", navodi se u dokumentu. Trampova administracija će raditi na tome da osigura da američke firme daju značajan doprinos strateškim infrastrukturnim koridorima, uključujući Jadransko-jonski koridor i Koridor VIII od Jadranskog do Crnog mora. SAD će podržati regionalne forume kao što je Inicijativa tri mora i raditi na proširenju bilateralnih sporazuma, nadograđujući međuvladin sporazum o energetskoj infrastrukturi između SAD i Srbije iz 2024, navodi Stejt department. U izveštaju Stejt departmenta američkom Kongresu, takođe se navodi da organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana predstavljaju direktnu pretnju po nacionalnu bezbednost SAD, pošto su uspostavile veze koje jačaju i obogaćuju narko-kartele sa zapadne hemisfere koji su proglašeni za strane terorističke organizacije i koji krijumčare droge i olakšavaju ilegalnu imigraciju u SAD. "Ova administracija će razbijati i demontirati ove mreže gde god da deluju, što je i demonstrirano 2025. godine kada su pod sankcije stavljeni brojni državljani zemalja Zapadnog Balkana povezani sa kartelima na zapadnoj hemisferi koji su označeni kao strane terorističke organizacije", navodi Stejt department.