Hiljade avfganistanskih porodica, plašeći se neizvjesne budućnosti, počele su da se slivaju u Afganistan. Razlog je nov pritisk Pakistana protiv onoga što zvaničnici opisuju kao "obračun" sa nedokumentovanim strancima. Islamabad je postavio rok 10. jul za, kako ih vlasti nazivaju, "nedokumentovane" Afganistance da napuste zemlju. Ovaj potez dolazi usred šireg pritiska vlasti širom svijeta koje su primoravale Afganistance koji su pobjegli iz svoje zemlje da se vrate kući. Samo u Pakistanu, više od 2,5 miliona Afganistanaca je deportovano od oktobra 2023., godine kada je Islamabad objavio politiku deportacije. "U prosjeku 400 do 600 porodica dnevno prelazi granicu Torkam", rekao je Islam Badšah, volonter iz regiona Džamrud u pakistanskom plemenskom okrugu Hajber, koji obezbjeđuje besplatnu hranu, lijekove i druge osnovne potrepštine porodicama koje odlaze. Torkam je glavni prelaz između Afganistana i Pakistana. Badšah, koji prikuplja donacije od lokalnog stanovništva kako bi nastavio svoj humanitarni rad, kaže da većina porodica posjeduje registracione kartice izdate od strane UN, ali pakistanske vlasti kažu da će samo Afganistancima sa važećim vizama za boravak, kao što su studentske, poslovne ili posjete u pasošima, biti dozvoljen boravak. Afganistanci se vraćaju kućiZija Rahman je bio među stotinama porodica koje su stigle u Tranzitni centar Hamza Baba za afganistanske izbjeglice blizu granice 13. jula. Dok njegova porodica čeka dozvolu vlasti za prelazak granice, Rahman je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da su on i njegova starija braća rođeni u Pakistanu i da su primorani da odu u zemlju koju ne poznaju. "Ni moja djeca, ni djeca moje braće nikada nisu posjetila Afganistan", rekao je. "Idemo ka neizvjesnoj budućnosti, kako da se zaposlimo i da li će naša djeca moći da pohađaju škole?", rekao je 36-godišnjak. Milioni Afganistanaca širom svijeta su ili direktno primorani da se vrate od strane država u kojima su boravili, ili su se osjećali primoranim da to učine zbog prijetnji, uznemiravanja i zastrašivanja. Ali situacija je najoštrija u Pakistanu. Decenije sukoba u Afganistanu primorale su milione Afganistanaca da potraže utočište u Pakistanu. Islamabad je procijenio da je 1,5 miliona registrovanih Afganistanaca živjelo u Pakistanu prije 2021. godine. Još pola miliona je pobjeglo iz zemlje da potraži utočište u Pakistanu nakon što su talibani preuzeli Kabul u avgustu 2021. godine. Pakistan i talibani su decenijama bili neprijavljeni saveznici, ali odnosi su počeli da se pogoršavaju 2021. godine, kada je Islamabad optužio Kabul da je domaćin pakistanskim talibanima, koji izvode napade unutar Pakistana. Afganistanski talibani poriču pakistanske optužbe rekavši da neće dozvoliti nikome da koristi afganistanskom teritoriju protiv bilo koje druge zemlje. U oktobru 2025. godine, Pakistan je izveo vazdušne napade unutar Afganistana, što je izazvalo krvave granične sukobe koji su rezultirali brojnim žrtvama i štetom na infrastrukturi na obje strane. Pakistan je zatvorio sve granice sa Afganistanom, pored toga što je intenzivirao deportaciju Afganistanaca. Nedavno je Pakistan poništio afganistanske građanske karte i karte sa dokazom o registraciji. Ranije su ova dva dokumenta bila priznata kao dozvola za legalan boravak Afganistanaca u Pakistanu. Međutim, pakistanske vlasti su nedavno poništile sva ostala dokumenta osim važeće vize za boravak u Pakistanu. Humanitarna krizaMasovne deportacije su takođe stvorile humanitarnu krizu u dijelovima Afganistana, preopteretivši lokalnu infrastrukturu i ostavivši povratnike ranjivim. Većina Afganistanaca koji odlaze kaže da su zatvorili svoje poslove i jeftino prodali imovinu kako bi izbjegli hapšenja tokom policijskih racija, koje su postale češće od 10. jula. U tržnom centru Board Bazaar u Pešavaru, jednom od najvećih centara za afganistanske izbjeglice u Pakistanu, oko 5.000 preduzeća kao što su pekare, prodavnice sušenog voća, odjeće i obuće, prepuno je kupaca. Ali ovih dana, policijske patrole se takmiče sa kupcima, primoravajući trgovce da pronađu nove načine da izbjegnu hapšenje. "Angažovali smo lokalno stanovništvo kako bismo izbjegli hapšenja tokom policijskih racija", rekao je jedan vlasnik prodavnice koji je želio da ostane anoniman iz straha od akcije vlasti. "Kad god dođe do policijske racije, mi izbjegavamo i predajemo posao lokalnom stanovništvu. Ovo nas spašava, kao i naš posao... ali ovo se možda neće nastaviti duže vrijeme". Još jedan preduzetnik, Zakir Ajaz, čija porodica vodi dobro uspostavljen posao u Pešavaru, kaže da su policijske racije postale rutinske od 10. jula. "Moja porodica je emigrirala u Pakistan na početku afganistanskog džihada prije 40 godina. Osnovali smo naš posao prije više od 25 godina", rekao je Ajaz, koji povremeno posjećuje Afganistan, ali želi da ostane u Pakistanu. "Sada moramo da završimo sa tim bez budućnosti na vidiku".

Evropska unija (EU) ukinula je finansiranje Venecijanskog bijenala zbog prisustva ruskog paviljona na ovogodišnjoj izložbi, saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. "Evropska komisija obustavlja finansiranje Venecijanskog bijenala. Kultura i javna podrška ne smeju postati sredstvo za prikrivanje i ulepšavanje agresije", izjavila je Kalas u Briselu. Reč je o bespovratnim sredstvima u iznosu od dva miliona evra za trogodišnji period od 2025. do 2028. godine. Evropska komesarka za demokratiju Hena Virkunen objavila je 12. jula na društvenoj mreži X odluku o ukidanju finansiranja namenjenog Venecijanskom bijenalu, navodeći da kultura u Evropi, koja se finansira novcem poreskih obveznika, "treba da promoviše i štiti demokratske vrednosti, a te vrednosti se danas ne poštuju u Rusiji". Venecijansko bijenale jedan je od najvećih i najstarijih kulturnih festivala na svetu i često se smatra "Olimpijskim igrama umetnosti". Održava se svake druge godine, od maja do novembra. Njegov budžet procenjuje se na oko 19 miliona evra, a finansira se delom iz sredstava Evropske unije, dok najveći deo obezbeđuju italijanska država i grad Venecija. Organizatori Venecijanskog bijenala objavili su listu učesnika na kojoj se nalazi i Rusija. Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, ruski umetnici i kustosi povukli su se sa manifestacije, a ruski paviljon je zatvoren. Organizatori Bijenala formalno ne pozivaju države, budući da nacionalni paviljoni funkcionišu autonomno. Evropska unija je u maju zatražila dodatna zvanična pojašnjenja o stvarnoj prirodi učešća Rusije na ovogodišnjem Bijenalu. Prema navodima evropskih zvaničnika, objašnjenja koja je dostavila Fondacija Venecijanskog bijenala ocenjena su kao nedovoljna, zbog čega je Evropska komisija odlučila da povuče finansijsku podršku.

Vijeće Evropske unije imenovalo je njemačkog diplomatu Dirka Schubela za novog specijalnog izaslanika EU za Kosovo. Dužnost će preuzeti 1. septembra 2026., s početnim dvogodišnjim mandatom, naslijedivši Estonca Aiva Orava. Schubel je diplomata s bogatim iskustvom u Evropskoj službi za inostrano djelovanje (EEAS), Evropskoj komisiji i njemačkom Ministarstvu inosranih poslova. Trenutno vodi Odjel za Rusiju u EEAS-u. Prije toga bio je posebni izaslanik EU za Istočno partnerstvo (2022-2024.), a bio je i šef Delegacije EU u Bjelorusiji (2019-2022.) i Moldaviji (2009-2013.). Prema odluci Vijeća EU, Schubelov mandat bit će usmjeren na proociju stabilnog, demokratskog i multietničkog Kosova, kao i na podršku evropskoj perspektivi zemlje. Pratiće napredak u političkim, ekonomskim i sigurnosnim prioritetima, doprinositi jačanju ljudskih prava, vladavine prava i zaštite zajednica te promovisati političku koordinaciju Evropske unije na Kosovu. Njegov mandat takođe uključuje pružanje političkog vodstva Misiji EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) i podršku dijalogu između Kosova i Srbije, s ciljem jačanja regionalne stabilnosti i dobrosusjedskih odnosa. U posljednje dvije godine, od 2024. do kraja marta, Aivo Orav bio je na toj poziciji. U jednoj od svojih nedavnih izjava medijima na Kosovu, Orav je rekao da pitanje uspostave Asocojacije opština sa srpskom većinom na Kosovu "neće nestati". "Dijalog takođe znači Asocijaciju", rekao je. Nakon njegovog odlaska, zadatak je preuzela zamjenica šefa EU na Kosovu, Eva Palatova. U članku objavljenom prošle sedmice, Palatova je rekla da Evropska unija ostaje najjači i najpouzdaniji partner Kosova, kao i najveći pružatelj finansijske pomoći, ali je naglasila da odgovornost za napredak evropske budućnosti Kosova leži na političkim liderima i institucijama Kosova. Tom prilikom pozvala je na formiranje novih kosovskih institucija, rekavši da pobjednička stranka, u ovom slučaju Pokret Samoopredeljenje, ima posebnu odgovornost sarađivati s drugim političkim strankama kako bi se postigao kompromis. Kosovo nema stabilne institucije već više od godinu i po, budući da su tri kruga izbora održana u tom periodu nisu uspjela da daju funkcionalnu većinu.

Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu za pad nadstrešnice u Novom Sadu i među optužene vratio bivšeg ministra građevine Gorana Vesića, njegovu pomoćnicu Anitu Dimoski i nekadašnju direktorku preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije Jelenu Tanasković. Sud je usvojio žalbu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i preinačio rešenje Višeg suda, koji je izuzeo od krivičnog gonjenja Vesića, Dimoski i Tanasković. U potvrđenoj optužnici njih troje se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Za to krivično delo tereti se i Nebojša Šurlan, takođe jedan od bivših direktora Infrastruktura železnice. Pored njih još devet osoba se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, dok je Apelacioni sud odbacio žalbe sedmoro okrivljenih kao neosnovane. U padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. stradalo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena.

Crna Gora obeležava Dan državnosti, kao znak sećanja na 13. jul 1878. godine kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država, kao i na 13. jul 1941. godine kada je počeo organizovani antifašistički ustanak nakon kojeg je usledila četvorogodišnja oslobodilačka borba tokom Drugog svetskog rata. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović položio je venac na Spomenik partizanu borcu povodom Dana državnosti. "Svaka generacija Crne Gore imala je svoj zadatak i svoju odgovornost. Ovo je zadatak naše generacije. Da slobodu koju smo naslijedili pretočimo u državu u kojoj čovjek živi dostojanstveno, u kojoj radi i u kojoj ostaje", poručio je Milatović. Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić je građankama i građanima uputio čestitku povodom Dana državnosti Crne Gore, uz poruku da nakon osam i po decenija iznova Crna Gora potvrđuje "da nacionalna snaga i kolektivni napredak dolaze iz sloge oko najvažnijih ciljeva". On je istakao da posebno raduje što je uprkos svim različitostima Crna Gora "potvrdila konsenzus oko prosperitetne budućnosti". Dan državnosti je predsedniku Crne Gore čestitato i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, kako je saopšteno iz crnogorskog predsedništva. Tramp je istakao da Dan državnosti predstavlja priliku za obeležavanje trajnog prijateljstva dve zemlje te da očekuje dalje širenje partnerstva.

Državljaninu Crne Gore Vuku Vuleviću određen je ekstradicioni pritvor nakon što je 11. jula uhapšen u Beogradu, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Višem sudu. Za Vulevićem je na zahtev Podgorice raspisana međunarodna poternica, a tereti se za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika. U Višem sudu u Beogradu je za RSE rečeno da je Crna Gora još ranije dostavila zamolnicu za njegovo izručenje. "Ekstradicioni pritvor mu je određen kako se ne bi sakrio ili pobegao u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenju izručenja", kažu u Višem sudu. Iz Ministarstva pravde Srbije, koje odlučuje o ekstradiciji, nisu odmah odgovorili na pitanje RSE da li i kada bi Vulević mogao biti izručen Crnoj Gori. Crnogorsko Ministarstvo pravde saopštilo je nakon hapšenja Vulovića da je još 2025. nadležnima u Srbiji uputilo zahtev za izručenje, a "nakon dobijanja podataka da se nalazi na teritoriji te države". "S tim u vezi, razumijevanje je da je pred nadležnim pravosudnim organima Republike Srbije u toku ekstradicioni postupak po zahtjevu Crne Gore", objavilo je Ministarstvo na Facebook-u i dodalo da je posredstvom Interpola Podgorica obavešteno o hapšenju. Za Vulevićem je crnogorska policija tragala zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera, navodnog vođe kavačkog kriminalnog klana. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe uhapšeno u julu 2024, deo njih je u bekstvu. Među njima je bio i Beranac Vuk Vulević. Srpska policija saopštila je 12. jula da je uhapšen u jednom beogradskom restoranu i da je imao falsifikovana lična dokumenta "izdata na Kosovu". Kosovska policija nije odmah odgovorila na upit RSE povodom ovih navoda. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega nije pokrenut sudski postupak.

Predstavnici mađarske kompanije Viz er (Wizz Air) predali su danas više od 21.000 zahteva građana Direktoratu civilnog vazduhoplovstva za očuvanje baze poslovanja u Beogradu. "Tražimo da se omogući neometano poslovanje Viz era u Beogradu, koje je nakon 15 godina poslovanja ugroženo", rekla je menadžerka baze kabinskog osoblja te kompanije u Beogradu Nevena Todorović za agenciju Beta. Dodala je da ta kompanija želi da nastavi poslovanje u Beogradu, ali da bi zbog promene pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevozniku za obavljanje međunarodnog avio-prevoza sa Srbijom 200 zaposlenih moglo da ostane bez posla. "Promenom pravilnika onemogućava se kompanijama koje su registrovane u Evropskoj uniji (EU) da započnu i završe svoje letenje u Beogradu, i dozvoljava se samo poletanje aviona iz zemalja EU i vraćanje u te zemlje", rekla je ona. Dodala je da je održan samo jedan sastanak sa mađarskim civilnim vazduhoplovstvom i Direktoratom za civilnim vazduhoplovstvom Srbije, te pozvala na nastavak dijaloga sa nadležnim državnim institucijama. Iz Viz era tvrde da je njhov rad u Beogradu ugrožen nakon što je u junu Srbija rešila da izmeni pravila poslovanja za strane avio kompanije i uvede stroža pravila za letove koji počinju iz Beograda. Viz er smatra da je izmenama propisa Srbija prekršila evropski Sporazum o otvorenom nebu potpisan 2006, na osnovu kog i posluje u Beogradu. Iz državnog Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koji je pravila menjao, negirali su te tvrdnje navodeći da nijednoj kompaniji nije uskraćeno obavljanje letova između Srbije i država EU. Ceo slučaj došao je do Evropske komisije kojoj se Viz Er obratio za pomoć. Iz Komisije su za Radio Slobodna Evropa potvrdili ispitiuju da li je prekršen Sporazum o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru.

Na sjednici Vijeća za inostrane poslove Evropske unije od 13. jula, između ostalog se raspravljalo o Zapadnom Balkanu, a posebno o Bosni i Hercegovini, odnosno procesu izbora novog visokog predstavnika u ovoj zemlji. Visoka predstavnica Evropske unije Kaja Kallas obavijestila je ministre inostranih poslova o svojoj posjeti Bosni i Hercegovini od 2. jula, kao i toku procesa imenovanja novog visokog predstavnika. "Odlučni smo da imamo evropskog kandidata koji može pomoći da se zemlja približi Evropskoj uniji. Na kraju, uspjeh visokog predstavnika mjeriće se danom kada ta funkcija više neće biti potrebna", rekla je Kalas po završetku sastanka ministara. Ona nije iznosila više detalja o sadržaju razgovora o Bosni i Hercegovini. Hrvatski ministar inostranih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je da novi visoki predstavnik treba da bude osoba koja dobro poznaje prilike u regionu. Ocijenio je da ta osoba mora da posjeduje znanje, stručnost i vještine dijaloga, kao i da bude svjesna svoje uloge, budući da je, kako je rekao, visoki predstavnik garant rješenja i odluka koje doprinose funkcionalnosti Bosne i Hercegovine. "Kada se njegova uloga završi i kada budu ispunjeni uslovi, Kancelarija visokog predstavnika biće zatvorena. Evropska unija želi Bosnu i Hercegovinu u kojoj će domaći politički lideri sami donositi odluke. Danas imamo sui generis situaciju u kojoj visoki predstavnik već 30 godina donosi odluke umjesto političkih lidera. To je anahronizam za zemlju kandidata za članstvo u Evropskoj uniji", ocijenio je šef hrvatske diplomatije. Visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Kaja Kallas izjavila je u Sarajevu 2. jula kako EU radi na tome da predloži kandidata za novog visokog predstavnika. Vijeće za provođenje mira (PIC) 30. juna nije postiglo dogovor o imenovanju novog visokog predstavnika u ovoj zemlji, nakon što je Christian Schmidt u maju podnio ostavku. Iz PIC-a su se obavezali da će postići dogovor o novom visokom predstavniku "što je prije moguće", te je cilj najkasnije 14. juli. Sve se dešava u trenutku otvorenog spora između SAD-a i EU oko kandidata i buduće uloge OHR-a. Umjesto toga, PIC je imenovao privremenog visokog predstavnika, američkog diplomatu Louisaa Chrishocka. Kallas je bila u posjeti Sarajevu 1. i 2. jula. "Ako želimo postepeno okončati međunarodni nadzor, najbolji način je da mandat visokog predstavnika bude vremenski ograničen i usmjeren samo na pitanja koja su zaista neophodna", kazala je Kallas na konferenciji za medije u Sarajevu, 2. jula. Kallas je podsjetila i da su stabilnost, teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine od strateškog značaja za Evropsku uniju. Upravni odbor PIC sastao se dva puta u junu u pokušaju da izabere novog visokog predstavnika, ali u tome nisu uspjeli. Na prvoj sjednici, održanoj 3. i 4. juna, države članice nisu uspjele doći do dogovora o nasljedniku visokog predstavnika Christiana Schmidta, koji je najavio svoj odlazak sa te funkcije nakon nešto manje od pet godina. Dok Sjedinjene Države podržavaju italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija – koji ima i podršku svoje zemlje – druge članice EU u PIC-u predlažu francuskog diplomatu Renea Trokaza (Trocaz). U odgovoru iz State Departmenta za RSE ranije je rečeno da oni i dalje pokušavaju "doći do konsenzusa oko zajedničke vizije i kandidata Italije sa odličnim kvalifikacijama, Antonija Zanardija Landija". Istakli su da i dalje podržavaju teritorijalni integritet BiH i Dejtonski mirovni sporazum, te su dodali da se nadaju da će "Evropljani brzo doći do konsenzusa o sljedećem visokom predstavniku".

Vuk Vulević, državljanin Crne Gore za kojim je bila raspisana crvena Interpolova poternica, uhapšen je 12. jula u jednom ugostiteljskom objektu u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP). "Prilikom hapšenja kod njega su pronađena falsifikovana lična dokumenta izdata na Kosovu, zbog čega će protiv njega, po nalogu nadležnog tužilaštva, biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave", navodi se u saoštenju. MUP navodi da je za njim raspisana međunarodna poternica Interpola Podgorica za krivična dela organizovanje kriminalne grupe i neovlašćena proizvodnja, držanje i stavlјanje u promet opojnih droga. Dodaje se da je za njim raspisana i poternica Višeg suda u Beogradu, Posebnog odelјenja za organizovani kriminal, zbog krivičnih dela za koja ga tereti crnogorsko pravosuđe. Policija je, kako je saopšteno, pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i o svemu obavestila Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a dodaje se i da će Vulević biti priveden Posebnom odelјenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Za Vulevićem crnogorska policija traga zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu kriminalnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe u julu 2024. uhapšeno, deo se nalazi u bekstvu. Crnogorskim pravosudnim organima su u ovoj akciji, nazvanoj "General", pomogli EUROPOL, američki FBI (Federalni istražni biro) i DEA (Uprava za suzbijanje narkotika) i Australijska federalna policija. Kao vođe te kriminalne grupe Specijalno tužilaštvo je označilo navodnog vođu "kavačkog" kriminalnog klana Radoja Zvicera i Vasa Ulića. Beranac Vuk Vulević bio je među beguncima za kojima je tragala policija, pored Radoja Zvicera, koji je označen kao vođa ove kriminalne grupe. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega, po tom osnovu nije pokrenut sudski postupak.

Američki senator Lindsey Graham, jedan od najuticajnijih glasova Republikanske stranke u vanjskoj politici i među najsnažnijim pristalicama Ukrajine u Washingtonu, preminuo je 11. jula nakon "kraće i iznenadne bolesti", naveo je njegov kabinet. Imao je 71 godinu. Uzrok smrti nije saopšten. U posljednjim godinama svoje karijere, Graham se istakao kao jedan od najjačih republikanskih zagovornika vojne podrške Ukrajini nakon opšte ruske invazije, dok je istovremeno ostao među najčvršćim pristalicama Izraela u Senatu i jedan od najglasnijih zagovornika strože politike prema Iranu u Washingtonu. Čvrsti saveznik KijevaTokom ruske invazije na Ukrajinu, koja je počela u februaru 2022. godine, Graham je postao jedan od najbližih saveznika Kijeva u Washingtonu, vršeći pritisak da američke administracije pruže veću vojnu pomoć, pooštre sankcije Moskvi i nastave vršiti pritisak na ruskog predsjednika Vladimira Putina. Njegova smrt uslijedila je samo nekoliko sati nakon posjete Kijevu, gdje se sastao s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim i objavio da je dvostranački zakon o uvođenju strožih sankcija Rusiji dobio podršku Bijele kuće, što bi potencijalno otvorilo put da mjera napreduje. Zakon, čiji je jedan od predlagača bio demokratski senator Richard Blumenthal, nastojao je proširiti ekonomski pritisak na Moskvu ciljanjem zemalja koje su nastavile kupovati rusku naftu i gas, ključni izvor prihoda za ratne napore Kremlja. Graham je tvrdio da bi zakon Washingtonu dao dodatnu polugu za podsticanje Rusije prema pregovorima, istovremeno povećavajući cijenu nastavka rata. "Postigli smo dogovor s Bijelom kućom o verziji zakona o sankcijama Rusiji koju će oni podržati. To znači da će postati zakon", rekao je Graham novinarima u Kijevu 10. jula. Tokom rata, Graham je često posjećivao Ukrajinu. Više puta se sastajao sa Zelenskim i visokim ukrajinskim zvaničnicima, obilazio vojne i odbrambene objekte i tvrdio da je odbrana Ukrajine od ključnog značaja ne samo za evropsku sigurnost nego i za očuvanje kredibiliteta Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika. U objavi na mreži X, predsjedavajući ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk rekao je da je "duboko ožalošćen viješću o smrti senatora Lindseyja Grahama". "Lindsey Graham bio je nepokolebljiv prijatelj Ukrajine koji je jasno razumio da je naša borba borba za slobodu, demokratiju i pravedan međunarodni poredak. Njegov glas imao je težinu u američkom Senatu, a njegova podrška našoj zemlji bila je principijelna i odlučna", rekao je Stefančuk. Bivši ukrajinski predsjednik Petro Porošenko nazvao je Grahama "velikim prijateljem Ukrajine" i rekao da je podrška Kijevu za senatora bila više od političkog stava – bila je "lična misija". "Njegova nepokolebljiva posvećenost, hrabrost i liderstvo bit će zapamćeni s dubokom zahvalnošću ukrajinskog naroda", napisao je Porošenko na Facebooku. Njegov beskompromisan stav prema Kremlju učinio ga je čestom metom ruskih zvaničnika. Moskva je više puta osudila Grahamove izjave o ratu, a ruske vlasti su pokrenule krivični postupak protiv njega nakon komentara koje je iznio tokom posjete Ukrajini 2023. godine. Ruski zvaničnici su ga redovno predstavljali kao jednog od vodećih američkih zagovornika strože politike prema Moskvi. Tvrd stav prema IranuDecenijama je Graham bio među čvršćim podržavaocima Izraela u Senatu i jedan od najglasnijih zagovornika suprotstavljanja Iranu u Kongresu. Kao glasni protivnik nuklearnog sporazuma iz 2015. godinbive između Irana i svjetskih sila, Graham je podržavao kampanju administracije predsjednika Donalda Trumpa "maksimalnog pritiska" kroz ekonomske sankcije protiv Teherana. Više puta je tvrdio da Iranu nikada ne smije biti dopušteno da posjeduje nuklearno oružje. Graham je takođe smatrao da Sjedinjene Američke Države trebaju biti spremne upotrijebiti vojnu silu, ako bude potrebno, kako bi spriječile Iran da razvije nuklearno oružje. Jastreb vanjske politikeRođen 9. jula 1955. godine u Centralu, Južna Karolina, Graham je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta Južne Karoline nakon službe u Ratnom zrakoplovstvu Sjedinjenih Američkih Država. Kasnije je nastavio svoju vojnu karijeru u Rezervnom sastavu Ratnog zrakoplovstva, odakle se na kraju penzionisao u činu pukovnika. Nakon što je bio član Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država od 1995. do 2003. godine, izabran je u Senat, gdje je služio više od dvije decenije. Kao blizak saveznik pokojnog senatora Johna McCaina, Graham je stekao reputaciju jednog od vodećih "jastrebova" vanjske politike u Republikanskoj stranci. Podržavao je ratove u Afganistanu i Iraku, snažno podržavao NATO, zalagao se za održavanje snažnog vojnog prisustva Sjedinjenih Država u inostranstvu i dosljedno tvrdio da je američko liderstvo od suštinskog značaja za globalnu sigurnost. Jedan od njegovih najbližih saradnika rekao je za NBC News da nije bilo nikakvih naznaka da se senator osjećao loše neposredno prije smrti. Bilo je planirano da gostuje na emisiji Meet the Press na NBC Newsu 12. jula.

Ruske ultrabrze balističke rakete nastavile su da prave haos u ukrajinskim gradovima u kombinaciji s dronovima i kliznim bombama, ubivši u subotu najmanje šest ljudi u novi napadima, što je navelo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da pozove zapadne saveznike da ubrzaju isporuku oružja za protivvazdušnu odbranu. "Civilna infrastruktura je pogođena čak i pre nego što je izdato upozorenje na vazdušni napad", naveo je Zelenski na Telegramu, dodajući da je Rusija lansirala više od 120 dronova i 12 raketa tokom noći. On je naveo da su ukrajinske snage uspele da obore većinu projektila, ali ne i balističke rakete. "Stambene zgrade, kancelarije i teološki seminar su oštećeni u prestonici", dodao je on. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je najmanje 12 ljudi, uključujući decu uzrasta od 10 do 11 godina, povređeno u glavnom gradu, dok su novinari AFP-a u gradu izvestile da su čule višestruke eksplozije u ranim jutarnjim satima, a sirena za uzbunu u vazduhu se oglasila nekoliko minuta posle prve eksplozije. Obećana licenca za PatriotZelenski je ponovio poziv zapadnim saveznicima da pošalju dodatnu vojnu pomoć i pozvao Vašington da ispuni svoje obećanje da će Ukrajini omogućiti licence za proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane Patriot. Zelenski je u četvrtak rekao da su Kijev i Vašington postigli sporazum o licencama za proizvodnju presretača PAK-3 Patriot, dodajući da se očekuje da delovi za rakete stignu u narednih nekoliko dana. "Daćemo im pravo da prave Patriote", rekao je američki predsednik Donald Tramp (Trump), kada se sastao sa Zelenskim na marginama samita NATO-a u Turskoj. "Daćemo vam licencu da pravite Patriote", rekao je on. "Na ovaj način, ne možete se žaliti da im ne dajemo dovoljno. Reći ću: 'Pa, napravite ih sami'". Presretač PAC-3 sistema Patriot, koji su dizajnirale SAD, jedno je od retkih zapadnih oružja sposobnih da obore balističke rakete koje Rusija ispaljuje na ukrajinske gradove. Zelenski je takođe rekao da se nastavljaju razgovori s Vašingtonom o "sporazumu o dronovima" i mogućoj zajedničkoj proizvodnji. Ukrajinski predsednik je u noćnom video obraćanju rekao da se "sporazumi koje su postigli nacionalni lideri moraju sprovesti mnogo brže i potpunije", bez ulaženja u detalje. Kijev je redovno meta napada talasa ruskih dronova i krstarećih i balističkih raketa. U napadu na ukrajinsku prestonicu 2. jula poginulo je više od 30 ljudi, što je jedan od najsmrtonosnijih udara od početka invazije u februaru 2022. godine. Stopa presretanja samo 30 odstoCentar za informacionu otpornost sa sedištem u Londonu procenio je da je presretnuto 80-90 odsto ruskih dronova dugog dometa i krstarećih raketa. Međutim, navedeno je da je od 522 ruske balističke rakete ispaljene ove godine na Ukrajinu presretnuto samo 30 odsto. Ruska balistička raketa Iskander-M, lansirana sa zemlje – dometa oko 500 kilometara – može da putuje brzinom do sedam maha, što joj omogućava da pogodi mete u roku od nekoliko minuta. Agencija Rojters je citirala stručnjake koji kažu da Rusija godišnje pravi najmanje 700-800 hipersoničnih balističkih raketa Iskander i Kinžal. Ruske snage ispaljuju rakete i dronove na Kijev skoro svakodnevno otkako su pokrenule invaziju u februaru 2022. godine. Moskva negira da gađa stambene objekte uprkos široko rasprostranjenim dokazima o takvim napadima. Gradonačelnik Sumija Artem Kobzar rekao je u subotu da je u napadu navođenom bombom ubijeno četiri osobe, uključujući devojčicu. U raketnom napadu na Odesu na jugu zemlje ubijene su dve osobe, rekao je regionalni guverner Oleg Kiper. Rusija izvodi napade na Kijev i druge gradove dok Ukrajina intenzivirala kampanju razornih udara na energetska postrojenja duboko unutar ruske teritorije, pogoršavajući sve veću nestašicu goriva u toj zemlji. Kijev je takođe nastavio da napada ruske tankere "flote u senci" u Azovskom moru. Ukrajina je saopštila da je napala 21 tanker tokom noći između petka i subote u pokušaju da poremeti snabdevanje gorivom ruskim snagama koje se bore u Ukrajini. Uz korišćenje izveštaja Reutersa i AFP-a.

Paljenjem sveća i polaganjem cveća u centru Beograda u subotu je obeležena 31. godišnjica genocida u Srebrenici u Beogradu na poziv Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR Srbija). Na taj način u Srbiji je obeležen 11. jul kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Nekoliko osoba je govorima preko megafona ometalo skup, dok je policija obezbeđivala učesnike komemoracije. Branimir Đurović iz Inicijative mladih za ljudska prava rekao je u obraćanju novinarima rekao je da je skup na Trgu republike organizovan "da se setimo žrtava genocida i da pošaljemo poruku empatije i solidarnosti i saučešća porodicama koje su izgubile članove u genocidu". On je istakao da je pisca Vladimira Arsenijevića iz organizacije Krokodil u subotu prepodne pretukla grupa huligana uoči planiranog komemorativnog skupa za žrtve genocida u Srebrenici, dodajući da je to "jedna od najozbiljnijih posledica poricanja genocida što je vrlo rasprostranjeno u Srbiji". "Taj narativ koji se plasira u javnosti na kraju dovede do toga da neko bude i pretučen zbog toga što vrlo jasno i otvoreno kaže da je u Srebrenici počinjen genocid", rekao je Đurović. Arsenijević je pretučen na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, uoči održavanja komemorativnog skupa "Ljudi pamte ljude" na tom mestu, gde su prepodne ispisani grafiti "Ratko Mladić heroj", "Slava VRS" (Vojsci Republike Srpske) i "3627 srpskih žrtava". Organizatori su iz bezbednosnih razloga otkazali taj događaj kome je trebalo da prisustvuje i ambasador Holandije. Inicijativa mladih za ljudska prava je pozvala institucije Srbije da prihvate Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici i primene njene preporuke, uključujući i proglašenje 11. jula za dan sećanja na genocid u Srebrenici. U izveštaju Inicijative mladih za ljudska prava "Stanje poricanja - Srbija 2025" genocid u Srebrenici ostaje pojedinačno najporicaniji zločin od strane predstavnika institucija tokom 2025. godine, sa najmanje 30 dokumentovanih slučajeva. Vlasti Srbije ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid već govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u subotu da je danas vreme kada treba da se pokaže pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici. "Ja to činim i ovog puta. I uvek ćemo da činimo. Mi za razliku od drugih pokazujemo poštovanje i uvek se duboko naklonimo žrtvama, to je naša obaveza, time pokazujemo da smo ljudi", rekao je Vučić. U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad više od 8.300 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. U Memorijalnom centru u Potočarima do sada su ukopane 6.772 žrtve, oko 250 ubijenih pokopano je na drugim lokacijama prema željama njihovih porodica, dok se za više od 1.000 nestalih još uvek traga. Međunarodni sud pravde je 2007. godine presudio da su zločini u Srebrenici predstavljali genocid.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je u subotu presudu u Sloveniji protiv poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirija kojom je osuđen na uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora. SPC je u petak ocenio da je odluka suda "skandalozna", bez navođenja za šta je patrijarh osuđen. Javni servis Radiotelevizija Slovenija je u martu preneo je da je Okružno tužilaštvo u Ljubljani podiglo optužnicu protiv patrijarha SPC zbog zlostavljanja na radu (mobinga) jednog sveštenika. Vučić je rekao da je patrijarh Porfirije u Sloveniji osuđen "zbog nečeg što nikad nije uradio", ali da to "pokazuje odnos prema SPC kao stubu srpskog društva", prenela je agencija Beta. "Patrijarh Porfirije, po mom sudu, čak i ovom presudom, može da se ponosi jer to pokazuje koliko je značajan srpskom narodu, šta o njemu misli svi koji srpski narod ne vole", rekao je Vučić, prilikom obilaska radova na modernizaciji opštinskog puta na deonici između Gornjih i Donjih Sinkovaca, kod Leskovca. Vučić je rekao da to "patrijarhu srpskom može da donese oreol žrtve i mučenika, još veću snagu da mu da od njegovog naroda kojem verno služi". Porfirije je bio na čelu Zagrebačko-ljubljanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve, od 2014. pa do 2021. godine kada je izabran za patrijarha.

Četvoro izabranih kandidata za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) saopštilo je da su posle usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima u Skupštini Srbije odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, čije je formiranje uslov za dalje evropske integracije Srbije. To telo u čijoj nadležnosti je da kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija ne postoji godinu i po dana nakon što je prethodnom sazivu istekao mandat. Posle usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima koje se odnosi na ostavke članova Saveta, Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić saopštili su da su odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, prenela je televizija N1. Oni su nakon izbora u novembru 2025. podneli ostavke uz obrazloženje da vlast favorizuje jednog kandidata Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Sada su naveli da je tek poslednjih nekoliko sedmica, nakon višemesečnog ignorisanja problema, očigledno pod pritiskom Evropske unije, intenzivirano rešavanje tog problema. "U skladu sa tim, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine 25. juna obustavio je postupak izbora člana Saveta REM iz kategorije nacionalnih saveta nacionalnih manjina i pozvao nas da preuzmemo svoje funkcije u REM-u", navodi se u pismu nezavisnih kandidata. Skupština je u Autentičnom tumačenju konstatovala da ostavke članova Saveta REM-a važe od trenutka preuzimanja funkcija, a da njih četovoro koji su podneli ostavke nisu pre toga stupili na dužnost. Time je otvoren put za njihovo vraćanje u Savet regulatornog tela. Od devet članova Saveta REM-a izabrano je njih osam, dok će se za predlaganje devetog člana sačakati izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, koji se očekuju uskoro. Evropska unija je upozorila da je formiranje Saveta REM-a jedan od uslova za nastavak evropskih integracija Srbije i pristup sredstvima iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Četvoro članova je pozdravilo, kako navode, "odustajanje od upornog, nezakonitog, pa i kriminalnog favorizovanja jednog kandidata koje je bilo neposredan povod za naše ostavke". Nakon što je prethodnim članovima Saveta REM-a istekao mandat u novembru 2024, izabrano je osam od devet članova tog tela, pošto je Savez vojvođanskih Mađara, koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke, bio protiv izbora tog člana tvrdeći da dva kandidata ne odražavaju volju većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina.