Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je u utorak da postoje informacije da predstavnici Gasproma pregovaraju o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) mađarskoj kompaniji MOL. "Mi nemamo ništa protiv toga, Mađari su naši prijatelji. Samo da završimo sa tim što pre", rekao je Vučić novinarima u Palati Srbija. NIS, najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod američkim sankcijama od početka oktobra nakon više odlaganja. SAD insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Zbog sankcija je ugašena NIS-ova Rafinerija za preradu sirove nafte u Pančevu, nadomak Beograda. Vučić je rekao da su američke sankcije NIS-u na snazi 75 dana i da dosad nije bilo nikakvih nestašica, prenela je agencija Beta. On je, međutim, rekao da nema načina da se na dnevnom nivou uveze dovoljno dizela i da je potrebno da se što pre reši taj problem. "Približava se i taj datum i nadam se da će se pre toga pronaći rešenje. Ako ne, šta da radim", rekao je on. Predsednik Srbije je izjavio 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da prihode od energetike koristi za finansiranje invaziju na Ukrajinu. Dogovor o gasu iz Rusije do 31. martaVučić je rekao i da Srbija ima dogovor s Rusijom o produženju snabdevanja gasom još tri meseca, do 31. marta. "Ljudi mogu da budu sigurni i mirno spavaju, Srbija će imati i električnu energije i dovoljno gasa za predstojeću zimsku sezonu", kazao je Vučić novinarima posle dodele ugovora najboljim diplomcima medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola. Dugoročni ugovor o snabdevaju Srbije ruskim gasom ističe krajem ove godine.

Dužnosnici Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i čelnici vladajuće koalicije u Federaciji BiH (FBiH) održali su 22. decembra novi sastanak o izgradnji plinovoda Južna interkonekcija koji bi trebala razviti i njime upravljati američka kompanija. Ovim plinovodom bi se Bosna i Hercegovina povezala na jugu s hrvatskim plinovodima i smanjila trenutno potpunu ovisnost o plinu iz Rusije. "Administracija predsjednika [Donalda] Trumpa snažno podržava projekt Južna interkonekcija i raduje se daljnjem, brzom napretku s partnerima u BiH na realizaciji ovog projekta", saopćeno je na X-u iz Ambasade SAD-a nakon sastanka. U saopćenju se dodaje da su "lideri koalicije u FBiH usuglasili naredne korake u vezi s nacrtom međunarodnog sporazuma između BiH i Hrvatske, koji će omogućiti isporuku američkog ukapljenog prirodnog gasa u BiH preko Hrvatske". Projekat Južne plinske interkonekcije star je više od 20 godina, a ovim plinovodom bi se BiH povezala s hrvatskom mrežom i terminalom ukapljenog plina (LNG) na otoku Krku, gdje otprilike 60 posto plina stiže iz SAD-a, a ostatak s Bliskog istoka. Time bi BiH diversificirala izvore energije i smanjila trenutno potpunu ovisnost o plinu iz Rusije. U budućnosti bi bio povezan i s plinovodom od Hrvatske prema Albaniji i dalje prema Azerbajdžanu i Kaspijskoj regiji. Ranije planirani kapacitet Južne interkonekcije je šest puta veći od trenutnih potreba BiH, a u budućnosti bi se taj plinovod mogao produžiti u sjevernoj Bosni, gdje je ranije planirano plinsko skladište, te dalje prema Srbiji. Diversifikacija od ruskog plina u skladu je sa širim ciljevima energetske sigurnosti Europske unije, a Bugarska je najavila da će stopirati prolaz ruskog gasa preko njene teritorije do 2028. godine.

Rusija je tokom noći izvela niz vazdušnih napada na Kijev i ključne energetske infrastrukturne ciljeve, dok je predsednik Volodimir Zelenski upozorio Ukrajince da se pripreme za mogućnost napada tokom Božića. Zvaničnici ukrajinske protivvazdušne odbrane rekli su u utorak da ruske trupe izvode kombinovani napad krstarećim raketama i dronovima, kao i da je širom zemlje proglašena uzbuna za vazdušni napad. Zelenski je upozorio da će Rusija verovatno intenzivirati napade tokom prazničnog perioda. Ukrajina sada zvanično obeležava Božić 25. decembra, u skladu sa zapadnim tradicijama, iako mnogi pravoslavni hrišćani nastavljaju da ga obeležavaju 7. januara, kao i u Rusiji. "Razumemo da upravo na te dane mogu – to je u njihovoj prirodi – izvesti masovne napade na Božić", napisao je Zelenski na X. Kao rezultat napada na Kijev, oštećena je petospratna zgrada, a četiri osobe su povređene, uključujući tinejdžerku koja je hospitalizovana, rekao je gradonačelnika Kijeva Vitalij Kličko. Jedna osoba je poginula, dok su tri, uključujući dete, povređene usled ruskih napada na Kijevsku oblast, izvestila je Ukrajinska služba za vanredne situacije. Prema lokalnim vlastima, jedna osoba je poginula u zapadnoj ukrajinskoj oblasti Hmelnicki, dok je jedno dete poginulo, a pet drugih je povređeno u severozapadnoj Žitomirskoj oblasti kao rezultat ruskih napada. "Jedinice protivvazdušne odbrane suprotstavljaju se vazdušnoj pretnji iznad prestonice", saopštila je vojna administracija Kijeva i pozvala stanovnike da ostanu u skloništima dok se ne izda obaveštenje na prestanak opasnosti. Rusko Ministarstvo odbrane u saopštenju je potvrdilo pokretanje "masovnog udara" na Ukrajinu koristeći hipersonične rakete Kinžal i dronove dugog dometa "protiv preduzeća ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa i energetskih objekata koji podržavaju njihove operacije". Tokom noći, ruske snage su izvele još jedan napad dronovima na severnu Sumsku oblast Ukrajine, pogodivši civilnu infrastrukturu i izazvavši nestanak struje, navele su regionalne vlasti. Vlasti u crnomorskoj luci Odesa prijavile su drugi napad dronom za manje od 24 sata kasno u ponedeljak u kojem je oštećena lučka infrastrukturua i civilni brod. "Rusija ponovo napada našu energetsku infrastrukturu", saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo energetike. "Kao rezultat toga, uvedena su vanredna isključenja struje u nekoliko regiona Ukrajine", dodao je Ministarstvo. Rumunsko Ministarstvo odbrane izvestilo je da su ruski dronovi napali ukrajinske luke blizu rumunske granice tokom noći, što je izazvalo uzbune u opštinama Tulča i Galac. Međutim, Ministarstvo je navelo da rumunski vazdušni prostor nije narušen nije. Rusija navodi da nema proboja u pregovorimaZelenski je u večernjem obraćanju rekao da se očekuje da će se njegov pregovarački tim vratiti u Ukrajinu u utorak posle razgovora u Majamiju sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom (Steve Witkoff), dodajući da želi potpuni brifing o razgovorima. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da razgovori Rusije i SAD u Majamiju nisu bili proboj, već deo radnog procesa. On je naveo da je cilj bio da se čuje američki stav posle razgovora s Evropljanima i Ukrajincima i da se vidi kako se on poklapa s duhom sastanka u Ankoridžu, misleći na avgustovski samit lidera SAD i Rusije na Aljasci. Zelenski o bezbednosnim garancijama UkrajineU objavi na X, Zelenski je rekao da bezbednosne garancije Ukrajine treba da uključuju nekoliko stubova: "Oružane snage Ukrajine – vojsku od 800.000 ljudi – kojoj je potrebno finansiranje", "članstvo u Evropskoj uniji" za ekonomsku i vojnu bezbednost i Koaliciju voljnih od 30 zemalja da osigura bezbednost "u vazduhu, na kopnu i na moru". Pored toga, pravno obavezujuće garancije SAD koje bi odobrio Kongres i koje bi uključivale dugoročne obaveze i paket za odvraćanje koji definiše kako je ukrajinska vojska opremljena i podržana. U međuvremenu, Evropska komisija je objavila da je isplatila dodatnih 2,3 milijarde evra finansijske pomoći Ukrajini "kako bi podržala finansije i javnu upravu zemlje". Komisija je saopštila da je to šesta redovna isplata u okviru Instrumenta za Ukrajinu, ključnog instrumenta EU za podršku oporavku, reformama i putu Ukrajine ka članstvu. "Ukrajina sprovodi stvarne reforme izuzetnom brzinom uprkos agresiji Rusije. Kroz Instrument za Ukrajinu, EU pokreće reforme koje približavaju Ukrajinu EU, a istovremeno podržava kritične potrebe, uključujući zimsku energetsku bezbednost", rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos, navodi se u saopštenju koje je objavila komisija. S druge strane, u Rusiji je noćni napad ukrajinskog drona izazvao požar u industrijskom objektu u južnom Stavropoljskom kraju, saopštile su lokalne vlasti u utorak. U ruskom Krasnodarskom kraju, požar koji je nastao usled napada drona na naftovod u crnomorskoj luci Taman su potpuno ugašeni, saopštile su regionalne vlasti. Ukrajina redovno napada Krasnodarski kraj, ciljajući energetska sredstva za koja Kijev tvrdi da finansiraju i podstiču ratne napore Kremlja. Izvori: Reuters, dpa

Američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) saopštila je u ponedeljak da dodaje kineski DJI, Autel i sve dronove i komponente strane proizvodnje na listu kompanija za koje je utvrđeno da predstavljaju neprihvatljiv rizik po nacionalnu bezbednost SAD i da će zabraniti odobrenja za nove tipove dronova za uvoz ili prodaju u SAD. Dodavanje na listu FCC-a znači da DJI, Autel i druge strane kompanije za dronove neće moći da dobiju odobrenje FCC-a za prodaju novih modela dronova ili kritičnih komponenti u SAD. Ovaj potez predstavlja značajnu eskalaciju u nastojanju Vašingtona da suzbije kineske dronove poslednjih godina. U septembru je Ministarstvo trgovine saopštilo da planira da izda pravila za ograničavanje uvoza kineskih dronova. Nova mera FCC-a ne zabranjuje uvoz, prodaju ili upotrebu postojećih modela koje je taj regulator telekomunikacija prethodno odobrio i ne utiče prethodno kupljene dronove, saopštila je FCC. Dodala je da potrošači mogu da nastave da koriste dronove koje su prethodno legalno kupili. DJI, najveći svetski proizvođač dronova, saopštio je da je razočaran odlukom FCC-a da doda dronove strane proizvodnje na listu. "Iako DJI nije izdvojen, nisu objavljene informacije o tome koje informacije je izvršna vlast koristila prilikom donošenja svoje odluke", saopštila je kompanija. Kompanija DJI je ranije navela da bi dodavanje na listu List praktično zabranilo prodaju njenih novih modela dronova u SAD. Kompanija prodaje više od polovine komercijalnih dronova u SAD. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đian rekao je u utorak da se Kina protivi tome da SAD postavljaju "diskriminatorne" liste i pozvao Vašington da "ispravi svoje pogrešne prakse" i obezbedi fer okruženje za kineske kompanije. FCC je navela da je u nedelju primio rezultate međuresorne analize rizika stranih dronova, koju je tražila Bela kuća i koja je utvrdila da uvezeni dronovi i njihove komponente predstavljaju bezbednosni rizik "s obzirom na pretnje od neovlašćenog nadzora, izvlačenja osetljivih podataka, ranjivosti u lancu snabdevanja i drugih potencijalnih pretnji po nacionalnu bezbednost". U analizi se navodi da bi Pentagon mogao u budućnosti da donese odluke da određeni dronovi ili klase dronova ne predstavljaju rizike i da ih ukloni iz ograničenja. U junu je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) potpisao izvršnu naredbu koja ima za cilj smanjenje zavisnosti SAD od kineskih proizvođača dronova. Sebastijan Gorka, viši direktor za borbu protiv terorizma u Savetu za nacionalnu bezbednost, rekao je da je ova mera deo nastojanja da se dronovi proizvode u SAD. "Dronovi su veliki deo buduće bezbednosti Amerike. Moraju biti napravljeni u SAD", napisao je u ponedeljak u ponedeljak na X. Republikanski kongresmen Rik Kroford (Rick Crawford) pohvalio je odluku FCC-a, navodeći da je "upotreba dronova kineske proizvodnje, sa široko rasprostranjenim pristupom iznad američkog vazdušnog prostora, godinama bila noćna mora kontraobaveštajne službe... ne možemo ugroziti našu nacionalnu bezbednost u zamenu za jeftinu robu namenjenu preplavljivanju američkog tržišta". Američki sudija u septembru je odbio zahtev kompanije DJI da bude uklonjena s liste Ministarstva odbrane SAD kompanija koje navodno sarađuju s kineskom vojskom. Izvor: Reuters

Predsjednica Kosova, Vjosa Osmani, razgovarala je u ponedjeljak u Vašingtonu sa zamjenikom američkog državnog sekretara Christopherom Landauom o nizu tema, uključujući zakon koji je nedavno potpisao američki predsjednik Donald Trump, stanje sigurnosti u regionu i nastavak obustavljenog strateškog dijaloga između dvije zemlje, saopštila je kosovska predsjednica. U Zakonu o odobrenju nacionalne odbrane, koji je prošle sedmice usvojen i potpisan od strane Trumpa, od Kosova i Srbije se također traži da sprovedu sporazum o normalizaciji odnosa iz 2023. godine. Osmani je Landauu izrazila "zahvalnost naroda Kosova" za američku podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova, za viziju predsjednika Donalda Trumpa da dijalog bude zasnovan na međusobnom priznanju Kosova i Srbije, za podršku članstvu Kosova u NATO-u, kao i za povećanje strateških ekonomskih investicija. "Što se tiče odnosa između Kosova i Srbije, predsjednica je izrazila zahvalnost jasnoj politici Trumpove administracije da dijalog treba da se zasniva na međusobnom priznanju i zbog toga što su isključene opasne ideje o promjeni granica ili podjeli. Taj pristup, dodala je, neophodan je kako bi se očuvali mir i stabilnost u našem regionu", navodi se u saopštenju. Osmani i Landau razgovarali su i o strateškom dijalogu, koji su SAD ranije ove godine suspendovale na neodređeno vrijeme. Do suspenzije je došlo nakon što je Vašington izrazio zabrinutost zbog poteza Vlade Kosova, prvenstveno zbog pokušaja da proširi suverenitet na sjeveru naseljenom većinski Srbima bez koordinacije s međunarodnom zajednicom. Premijer u tehničkom mandatu Albin Kurti opravdao je te poteze kao korake ka uspostavljanju vladavine prava na sjeveru i naglasio da su u skladu s Ustavom i zakonima Kosova. Osmani je strateški dijalog između dvije zemlje nazvala "ključnom platformom" za jačanje bilateralnog partnerstva i unapređenje saradnje u oblastima od zajedničkog interesa. Ovo je bio drugi susret predsjednice Kosova s Landauom ove godine, nakon što su se ljetos sastali kako bi razgovarali o potencijalnim oblastima buduće ekonomske saradnje između dvije zemlje. Tom prilikom Osmani je istakla da obje zemlje mogu imati koristi od saradnje u sektorima energetike, informacione tehnologije i odbrane. Tokom godine Osmani se sastala i s visokim američkim zvaničnicima na marginama različitih samita, uključujući američkog predsjednika Donalda Trumpa i američkog državnog sekretara Marca Rubija. Sjedinjene Američke Države su od 1998. godine Kosovu dodijelile više od 2 milijarde dolara pomoći. Kosovski državni lideri godinama ponavljaju da je Amerika najvažniji partner Kosova i da je njena podrška od ključnog značaja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se nada da će se u narednim nedeljama rešiti problem u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. "Nadamo se da ćemo u nedeljama koje su pred nama to moći da završimo", rekao je Vučić u Putincima, kod Rume, u Vojvodini. On je naveo da postoje problemi sa uvozom pojedinih derivata, ali da "imamo ogromne rezerve i to je ono što nas u ovom trenutku spasava". Predsednik Srbije je 20. decembra objavio na Instagramu da su vođeni važni razgovori sa strancima i da se ove nedelje očekuju različite inicijative, molbe i zahtevi upućeni američkom OFAK-u, u nadi da će se dobiti operativna licenca za NIS. NIS, najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod američkim sankcijama od početka oktobra nakon više odlaganja. Sjedinjene Države insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Zbog sankcija je ugašena NIS-ova Rafinerija za preradu sirove nafte u Pančevu, nadomak Beograda. Predsednik Srbije je izjavio 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da prihode od energetike koristi za finansiranje invaziju na Ukrajinu.

Krivični postupci u Rusiji zbog donacija Fondaciji za borbu protiv korupcije (FBK), koji je osnovao pokojni opozicioni lider Aleksej Navaljni, porasli su otprilike 60 puta od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Samo ove godine sudovi su razmatrali najmanje 90 takvih slučajeva, prema analizi servisa North Realities Radija Slobodna Evropa(RSE). Ruske vlasti su 2021. godine proglasile Fondaciju za borbu protiv korupcije "ekstremističkom organizacijom", čime je svaka finansijska podrška toj grupi postala krivično djelo. Fondacija je istraživao korupciju među visokim ruskim zvaničnicima i poslovnim elitama bliskim predsjedniku Vladimiru Putinu, a nastavlja da djeluje iz inostranstva uprkos Navaljnijevoj smrti u pritvoru prošle godine. Prema istraživačkom portalu Mediazona, ruski sudovi su 2022. godine razmatrali dva slučaja povezana s donacijama, četiri u 2023. i 27 u 2024. Podaci koje je prikupio RSE pokazuju da je broj naglo porastao u 2025, čime je ukupan broj slučajeva od početka rata dostigao najmanje 123. Sudovi su najčešće izricali novčane kazne u rasponu od 120.000 do 500.000 rubalja (1.522–6.340 dolara) ili uslovne zatvorske kazne od tri do četiri godine. Donacije koje se navode u slučajevima obično su bile skromne – između 100 i 14.000 rubalja (1,20–178 dolara). U jednom slučaju, tužioci su tražili kaznu od 12 miliona rubalja (152.000 dolara) za 69-godišnjeg penzionera Andreja Kuzheleva, koji je donirao 13.000 rubalja (164 dolara) fondu. Sud je odbio taj zahtjev, ali je ipak izrekao kaznu od 500.000 rubalja (6.340 dolara). Jedna od najstrožih kazni izrečena je poštaru Vladimiru Skvorcovu, koji je osuđen na 12 godina zatvora zbog doniranja FBK-u i navodne saradnje s Legijom slobode Rusije, grupom ruskih dobrovoljaca koji se bore na strani Ukrajine. Novinar Karen Šainian i civilni aktivista Konstantin Kotov osuđeni su u odsustvu zbog optužbi povezanih s donacijama FBK-u. Navaljni – najistaknutiji ruski opozicionar – preminuo je u februaru 2024. u arktičkom zatvoru pod misterioznim okolnostima. Zvanični izvještaj obdukcije navodi da su hipertenzija i druge bolesti izazvale poremećaj srčanog ritma koji je doveo do Navaljnijeve smrti. Međutim, njegova supruga Julija Navaljnaja odbacila je te nalaze, tvrdeći da laboratorijski testovi obavljeni izvan Rusije na biološkim uzorcima koji su prokrijumčareni iz zemlje pokazuju da je njen muž otrovan dok je bio u pritvoru. Ranije ove godine, Fondacija za borbu protiv korupcije izdao je saopštenje u kojem osuđuje krivične postupke, naglašavajući da FBK "ne učestvuje ni u kakvoj ekstremističkoj aktivnosti" i nazivajući osobe koje su meta ruskih vlasti "žrtvama otvorene samovolje i političke represije".

Tužilački savet Kosova razrešio je u ponedeljak Besima Keljmendija (Kelmendi) dužnosti vršioca dužnosti glavnog državnog tužioca posle njegovog pisanog zahteva, nedelju dana pošto je Viši sud poništio njegovo razrešenje koje je izazvalo kontroverze i kritike. Na vanrednoj sednici Tužilačkog saveta, Keljmendijev zahtev za razrešenje dužnosti odobren je sa šest glasova za, bez glasova protiv i bez uzdržanih. Na toj funkciji ga je nasledio Agron Ćalaj (Qalaj), koji je ponovo imenovan za vršioca dužnosti glavnog tužioca na istoj sednici u ponedeljak. S pet glasova za i jednim protiv, Ćalaj je ponovo imenovan do naredne odluke Tužilačkog saveta. U pismu dostavljenom Tužilačkom savetu, Keljmendi je naglasio da je zahtev za razrešenje dužnosti "odraz moje volje da podržim reformu u tužilačkom sistemu i da doprinesem poboljšanju situacije nastale u Savetu", preneo je u ponedeljak portal Zakletva za pravdu u ponedeljak. Keljmendi je naveo da želi da se povuče s funkciju koju je obavljao od aprila 2022. godine, posle sudskih odluka o njegovom slučaju i situacije koja je nastala u Tužilačkom savetu. Njegov zahtev usledio je pet dana pošto je Vrhovni sud poništio odluku Tužilačkog saveta o njegovom razrešenju, uz ocenu da je nezakonita. Keljmendi je prvo smenjen prošlog meseca posle izveštaja da je navodno 1999. sarađivao sa srpskom sutkinjom u slučaju masakra u Račku, za koji je ona smatrala da je izmišljen događaj. On je negirao te navode. Njegovo razrešenje izazvalo je reakcije međunarodne zajednice i pokrenulo polemike oko zakonitosti odluke, pošto je za nju glasalo samo pet članova Tužilačkog saveta. Ostali članovi su smatrali da nije bilo kvoruma i nazvali su odluku "institucionalnim pučem". Keljmendi se žalio Vrhovnom sudu pošto Osnovni sud nije prihvatio njegovu žalbu na razrešenje. Vrhovni sud je utvrdio da je odluka Tužilačkog saveta "nezakonita, proizvoljna i neosnovana". U dopisu, Keljmendi je naveo da želi da nastavi karijeru kao tužilac i obavezao se da će raditi "posvećeno za dobrobit tužilačkog sistema". "I na samom kraju, ja, kao tužilac u Kancelariji glavnog državnog tužioca, radiću s najvećom posvećenošću za dobrobit tužilačkog sistema, nezavisno, nepristrasno i profesionalno, kako me je i ocenio Tužilački savet", zaključio je on.

Sadržaj emaila kojim su lažno dojavljene bombe u više škola u Tuzli istraživat će Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine, jer sadrži moguće terorističke prijetnje, saznaje Radio Slobodna Evropa. U email poruci koja je poslana više škola, koja izgleda kao prijevod sa stranog jezika, s adrese registrirane na ruskom email servisu Yandex napisano je: "Eksploziv je postavljen na školskom terenu. Prenesite 10 BTC na ovu adresu ako želite izbjeći eksploziju. Mi smo pravi muslimani, ratnici Islamske države. I ne odobravamo utjecaj i pritisak evropskih država na Muslimane u Bosni. Želimo da svi europski lideri imaju grkljane i njihove porodice spaljene. Nas cilj je uspostaviti kalifat u Evropi. Naši zahtjevi su iseljenje kršćana sa teritorija Bosne i prenos navedenog iznosa na naš račun. Borite se protiv nevjernika gdje god ih sretnete, istjerajte ih iz mjesta odakle su vas protjerali." Poruka je došla s adrese: kunkunteynir@yandex.com (Vlad Tsamulen), a email adresa na koju pošiljatelj traži uplatu u iznosu od 10 bitcoina je tsamulen@gmail.com. Jedan bitcoin vrijedi oko 76.000 eura, odnosno 152.000 konvertibilnih maraka. Informaciju o emailu s ovakvim sadržajem uputilo je Kantonalno tužiteljstvo iz Tuzle državnom tužiteljstvu, koje je nadležno za krivična djela u vezi s terorizmom na teritoriji cijele BiH. Sve dojave koje su primile škole u petak, 19. decembra, bile su lažne, utvrđeno je nakon evakuacije i pregleda objekata. Iste poruke istog dana primile su pojedine škole u entitetu Republika Srpska, najviše u Banjoj Luci. Pregledano je više od 340 objekata, a Republičko javno tužiteljstvo je ovaj događaj kvalificiralo kao terorizam. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS-a za RSE su rekli da će dalji koraci u istrazi uključivati i međunarodnu pravnu pomoć u otkrivanju počinitelja. Slične lažne prijetnje u istom periodu primile su škole u Indiji, u gradu Ahmedabad, kao i SAD-u, u Kansasu i Michiganu. Prema dostupnim informacijama s medija, sve su bile lažne. Česte lažne dojave o bombama zabilježene su i tokom 2024. godine u Sarajevu, kada je u dužem periodu bilo onemogućeno održavanje nastave u kontinuitetu zbog pregleda i evakuacije, koje su zakonska obaveza u slučaju dojave o bombi. Ove lažne prijetnje nisu sadržavale poruke poput posljednjih u Tuzli i RS-u. Osumnjičeni su, uglavnom, bili maloljetnici.

Visoki ruski general ubijen je u ponedeljak u eksploziji automobila bombe u Moskvi, u poslednjem u nizu napada na vojne zvaničnike i zagovornike rata od početka opšte invazije Rusije na Ukrajinu pre skoro četiri godine. Ruski Istražni komitet je u saopštenju naveo da je eksplozivna naprava postavljena ispod automobila detonirala na ulici na obodu ruske prestonice. General-potpukovnik Fanil Sarvarov, načelnik Uprave za operativnu obuku ruskog Generalštaba, preminuo je usled povreda zadobijenih u eksploziji, dodaje se u saopštenju. Ukrajinska vojna obaveštajna služba, koja je preuzela odgovornost za niz sličnih napada u kojima su ubijene istaknute ličnosti na ruskom tlu, nije zasad odgovorila na pitanja RSE o incidentu. Telegram kanal na ruskom jeziku Baza je izvestio da je automobil koji je prevozio Savarova prešao kratku razdaljinu pre eksplozije. Video snimak s mesta događaja koji je objavio Istražni komitet prikazuje teško oštećeni beli automobil okružen drugim vozilima na parkingu. Komitet je saopštio da je jedan od potencijalnih scenarija koji se razmatraju da su ukrajinske specijalne službe postavile bombu. Pedesetšestogodišnji Sarvarov se borio protiv pobunjenika u Čečeniji i u ruskim vojnim operacijama u Siriji 2015-16. godine. Ruski predsednik Vladimir Putin ga je 2024. unapredio u čin general-potpukovnika. Prema istraživačkoj grupi Projekt, Sarvarov je takođe učestvovao u ratu protiv Ukrajine. Smrt Sarvarova predstavlja još jedno ubistvo visokog ruskog vojnog oficira u poslednjih nekoliko meseci. U aprilu, general-potpukovnik Jaroslav Moskalik je poginuo kada je automobil eksplodirao na ulici u moskovskom predgrađu dok je hodao u blizini. Ruski tužioci su podigli optužnicu protiv čoveka u vezi s eksplozijom u kojoj je poginuo Moskalik, tvrdeći da su ga platile ukrajinske obaveštajne službe. U decembru 2024. godine, general-potpukovnik Igor Kirilov je poginuo kada je bomba postavljena u električni trotinet na trotoaru detonirala dok je izlazio iz njegove zgrade u Moskvi. Kirilov je predvodio rusku vojnu jedinicu koja je nadgledala odbranu od nuklearnih, hemijskih i bioloških napada. Ruski zvaničnici su takođe tvrdili da je Ukrajina stajala iza tog napada.

Udruženje žrtava i svjedoka genocida podnijelo je krivičnu prijavu Tužilaštvu Bosne i Hercegovine protiv nepoznatih lica – autora, urednika i odgovornih osoba Radio-televizije Republike Srpske (RTRS), zbog emitovanja priloga koji, kako navode, "etnički targetira grupu Bošnjaka i stvara narativ koji može proizvesti nacionalnu netrpeljivost i razdor", potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa. Radi se o prilogu u emisiji "Pečat" javnog emitera bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska koji je emitovan 18. decembra ove godine. U prilogu se etnički "problematizira kupovina oko 800 nekretnina u Istočnom Sarajevu, u kojem većinski žive Srbi", te navodi kako to predstavlja "dobro osmišljen plan da se kupovinom nekretnina ovlada ovim dijelom RS-a". U izjavi, gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić, naveo je da je trend kupovine stanova "opasan i da će dovesti do situacije da opet možemo potencijalno imati problem", te i kako bi trebalo da se poštuje "prefiks srpski". Ustavni sud Bosne i Hercegovine proglasio je u februaru 2004. godine neustavnim nazive 13 gradova i opština u Republici Srpskoj koji su nosili prefiks srpski u nazivu. Nakon toga Ustavni Sud BiH stavio je van snage nazive 12 općina i Grada Srpsko Sarajevo, jer Narodna skupština Republike Srpske nije u roku od tri mjeseca promijenila nazive. Udruženje žrtava i svjedoka genocida u prijavi navodi kako tema o Srbima spornoj kupovini stanova i njen plasman, "imaju obilježja krivičnog djela izazivanja nacionalne, rasne ili vjerske mržnje, razdora ili netrpeljivosti". Navode i kako se zakonito i ustavno zagarantovano pravo etnički problematizira, "pri čemu se Bošnjaci ne prikazuju kao pojedinci – građani sa jednakim pravima, već kao homogena grupa sa navodnim zajedničkim, prikrivenim ili neprijateljskim namjerama". Etničko targetiranje i kolektivna krivica ne uživaju zaštitu slobode izražavanja, smatraju u Udruženju, te traže sankcionisanje. I Regulatorna agencija za komunikacije, nadležno regulatorno državno tijelo, nakon objave priloga najavila je da će postupiti po službenoj dužnosti i ispitati navode u vezi s emitovanim prilogom. "Emitovanjem predmetnog priloga, medijski prostor je iskorišten za etničko targetiranje jedne grupe Bošnjaka i za stvaranje narativa koji može proizvesti nacionalnu netrpeljivost i razdor, što predstavlja ozbiljno zadiranje u temeljne vrijednosti ustavnog poretka Bosne i Hercegovine. Etničko targetiranje i kolektivna krivica ne uživajuzaštitu slobode izražavanja", navode u Udruženju. U prijavi su naveli i presude i praksu Evropskog suda za ljudska prava, te traže i reakciju države. "U skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, država ima pozitivnu obavezu da reaguje kada javni diskurs prelazi u sferu etničke netrpeljivosti, naročito kada dolazi iz medija sa širokim društvenim uticajem. Nečinjenje u takvim slučajevima može predstavljati propust u zaštiti prava na jednakost i dostojanstvo pripadnika ciljanih grupa", stoji u saopštenju. RTRS je, podsjećaju u Udruženju, javni emiter sa značajnim društvenim uticajem, te da prilog ne sadrži balansirane stavove niti jasno razgraničenje između činjenica i insinuacija. Također smatraju da se time normalizira ideja da pripadnost određenoj naciji sama po sebi predstavlja problem ili prijetnju. RTRS se nije oglašavao u vezi sa reakcijama o navedenom prilogu.

Kina će uvesti provizorne carine do 42,7 odsto na određene mlečne proizvode uvezene iz Evropske unije, pošto je završena prve faze istrage o subvencijama koja se naširoko smatra odgovorom na carine EU na električna vozila. Carine će se kretati od 21,9 odsto do 42,7 odsto, mada će većina kompanija plaćati oko 30 odsto. Usmerene su na proizvode poput mleka i sira, uključujući i kultni francuski plavi sir Rokfor. Carine će početi da se naplaćuju u utorak. Odluka od ponedeljka je provizorna i mogla bi biti revidirana kada se donese konačna presuda. Kina je značajno smanjila provizorne carine na svinjetinu u svojoj konačnoj odluci prošle nedelje. EU je za carinske mere Kine u ponedeljak navela da su "neopravdane". "Naša procena je da je istraga zasnovana na sumnjivim tvrdnjama i nedovoljnim dokazima i da su mere stoga neopravdane i nepotrebne", rekao je portparol Evropske komisije za trgovinu, dodajući da Komisija ispituje preliminarnu odluku i da će kineskim vlastima dati komentare. Trgovinske tenzije sa EU izbile su 2023. godine kada je Evropska komisija pokrenula istragu o subvencijama za električna vozila proizvedena u Kini. Peking je pokrenuo istrage i uveo carine na uvoz žestokih alkoholnih pića, svinjetine, a sada i mlečnih proizvoda iz EU, što se smatra odmazdom na potez EU. Ipak, kao i u slučaju sa svinjetinom, Peking je nekoliko puta smanjio ili ograničio uticaj svojih carina, uključujući delimičnu poštedu velikih proizvođača konjaka Perno Rikar (Pernod Ricard), LVMH i Remi Kontro (Remy Cointreau) posle istrage o alkoholnim pićima. Kinesko ministarstvo trgovine saopštilo je da su pregovori o carinama EU na električna vozila nastavljeni ovog meseca. Međutim, trebalo je da razgovori budu završeni prošle nedelje a od tada nije bilo nikakvih objava. Visoki evropski diplomata u Pekingu rekao je prošle nedelje da između dve strane ostaju velika pitanja. Kina je 2024. godine uvezla mlečne proizvode obuhvaćene trenutnom istragom u vrednosti od 589 miliona dolara, slično vrednostima iz 2023. godine. Ministarstvo trgovine je u saopštenju navelo da preliminarni nalazi pokazuju vezu između subvencija EU i "značajne štete" po domaću kinesku mlečnu industriju. Oko 60 firmi, uključujući Arla fuds (⁠Arla Foods), vlasnika brendova poput Lurpak i Kostelo (Castello), platiće carine između 28,6 odsto i 29,7 odsto. Italijanska Sterilgarda Alimenti SpA plaćaće najnižu stopu od 21,9 odsto, dok će Frislandkampuna (FrieslandCampina) Belgija N.V. i Frieslandkampina Holandija B.V. plaćati najvišu stopu od 42,7 odsto. Ovu odluku će verovatno pozdraviti kineski proizvođači koji se muče s viškom mleka i padom cena, pošto pad stope rađanja i potrošači koji vode računa o troškovima opterećuju potražnju. Kina, treći najveći proizvođač mleka na svetu, pozvala je proizvođače prošle godine da obuzdaju proizvodnju i ukinu starije i manje produktivne krave. Izvori: Reuters, AFP

Kremlj je zadržao čvrst stav po pitanju sporazuma o miru u Ukrajini, odbacujući izmene koje su predložili Kijev i njegovi evropski saveznici, pošto su u nedelju na Floridi završeni zasebni razgovori koje su SAD vodile s Rusijom i Ukrajinom. Ukrajina je u nedelju takođe optužila Rusiju da je otela civile iz sela u Sumskoj oblasti u Ukrajini i odvela oko 50 njih preko granice u Rusiju. Situacija u Sumskoj oblasti ostala je nejasna i detalji nisu mogli biti odmah potvrđeni. Na Floridi su sve strane okarakterisale različite pregovaračke sesije kao "konstruktivne", ali nije bilo očiglednih znakova napretka ni u razgovorima SAD-Rusija ni SAD-Ukrajina. Nije bilo saopštenja o mogućim budućim sastancima. Raport PutinuDok je glavni ruski pregovarač Kiril Dmitrijev završavao drugi dan razgovora s američkim kolegama, Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina za spoljnu politiku, rekao je novinarima u Moskvi da ne očekuju nikakav proboj. Dmitrijev će se, rekao je, jednostavno vratiti u Moskvu i podneti izveštaj Putinu u ponedeljak. "Amerikanci ovih dana slave Božić. Neće mnogo ljudi raditi", rekao je Ušakov. "On (Dmitrijev) će doneti neke signale koje su Amerikanci dobili od Evropljana i Ukrajinaca", rekao je Ušakov, prema navodima ruskih medija. Nakon što Dmitrijev izvesti rusko rukovodstvo, "formulisaćemo stav s kojim ćemo nastaviti, uključujući i naše kontakte s Amerikancima", rekao je Ušakov. Ušakov je rekao da promene koje predlažu Kijev i njegovi evropski saveznici neće poboljšati šanse za mir, iako je naveo da još nije video tačne predloge. "Siguran sam da predlozi koje su Evropljani i Ukrajinci izneli ili pokušavaju da iznesu definitivno ne poboljšavaju dokument i ne poboljšavaju mogućnost postizanja dugoročnog mira", rekao je on. Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof (Steve Witkoff) kasno u nedelju je objavio na X da su razgovori s Rusijom bili "produktivni i konstruktivni". "Rusija ostaje potpuno posvećena postizanju mira u Ukrajini. Rusija visoko ceni napore i podršku SAD u rešavanju ukrajinskog sukoba i ponovnom uspostavljanju globalne bezbednosti", naveo je on. 'Produktivno i konstruktivno'Rustem Umerov, koji je predvodio ukrajinske diplomate na Floridi, sastao se s američkim timom – koji su takođe predvodili Vitkof i zet predsednika Donalda Trampa (Trump), Džared Kušner (JAred Kushner). Umerov je takođe razgovarao s ključnim evropskim saveznicima tokom svoje posete SAD. "Tokom protekla tri dana na Floridi, ukrajinska delegacija je održala niz produktivnih i konstruktivnih sastanaka s američkim i evropskim partnerima", napisao je Umerov na društvenim mrežama. On je dodao da su se ključni savetnici za nacionalnu bezbednost iz evropskih zemalja se pridružili razgovorima kako bi se dogovorio zajednički strateški pristup Ukrajine, SAD i Evrope. "Odvojeno, održan je konstruktivan sastanak u formatu SAD-Ukrajina", rekao je on, navodeći razgovore o mirovnom planu od 20 tačaka, bezbednosnim garancijama, uključujući i garancije SAD i pitanjima ekonomskog razvoja. "Mir ne bi trebalo da bude samo prekid neprijateljstava, već i dostojna osnova za stabilnu budućnost", dodao je Umerov. Tramp je u novembru počeo da vrši pritisak na Kijev da prihvati predlog od 28 tačaka za koji su kritičari rekli da je u velikoj meri naklonjen Rusiji. Ukrajina i njeni evropski pristalice su nastojali da unesu amandmane kako bi zaštitili interese Kijeva po pitanju teritorija, bezbednosnih garancija i drugih pitanja, a izveštaji sugerišu da plan sada sadrži 20 tačaka i da više uzima u obzir zabrinutosti Kijeva. Američki republikanski senator Lindzi Grem (Lindsey Graham), bliski Trampov saveznik koji je zauzeo oštriji stav prema Rusiji, rekao je za televiziju NBC u nedelju da je i dalje nejasno da li će Putin prihvatiti trenutni sporazum. On je do dodao da bi, ako Putin to ne učini, američka administracija trebalo da zauzme pristup sličan nedavnim akcijama s naftnim tankerima u blizini Venecuele i "zapleni brodove koji prevoze sankcionisanu rusku naftu". Navodi o otmici ukrajinskih civilaNa terenu u Ukrajini, ruski vojni napadi na civilna područja i infrastrukturu nisu pokazali znake popuštanja. Vlasti su evakuisale ljude iz dela Sumske oblasti Ukrajine koja se graniči s Rusijom, u jeku izveštaja da su ruske snage otele civile i odvele ih u Rusiju. "Nije jasno šta se tamo dešava. Stalno napadaju", rekla je za Ukrajinski servis RSE u nedelju evakuisana osoba, koja se predstavila kao Tetjana. Ukrajinski ombudsman Dmitro Lubinec rekao je da je pisao ruskoj koleginic, Tatjani Moskaljkovoj, tražeći informacije o tome gde se nalaze kidnapovani ukrajinski državljani. Takođe je apelovao na Međunarodni crveni krst za pomoć. "Pozivam međunarodnu zajednicu... da zaustavi ilegalne deportacije civilnog stanovništva Ukrajine", rekao je on. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da su većinom odvedene "starije žene". "Ruski okupatori su ukrali pedesetak civila, uglavnom starijih žena, iz malog ukrajinskog sela, Hrabovske, odmah preko državne granice u Sumskoj oblasti", napisao je na društvenim mrežama. "Taj konkretan ratni zločin se već procesuira u Ukrajini i trebalo bi da dobije odgovarajući odgovor i na međunarodnom nivou", dodao je on. "To takođe naglašava stalnu pretnju života pored Rusije. Zato je Ukrajini potreban pravi, trajni mir. Život pored terorista zahteva snagu i čvrste bezbednosne garancije", dodao je on. Rusija i Ukrajina razmenile udare na energetske objekteRuske trupe su tokom noći napale energetske objekte u Odeskoj, Zaporiškoj, Donjeckoj, Dnjepropetrovskoj i Žitomirskoj oblasti, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo energetike. "Od jutros, potrošači su delimično ponovo povezani. Hitni radovi na popravci su u toku", saopštilo je Ministarstvo energetike. Prema rečima zamenika ministra energetike Romana Andaraka, situacija je i dalje posebno teška u regionima na frontu, gde se svakodnevno granatiranje nastavlja, a energetika je i dalje "jedan od glavnih ciljeva neprijatelja". "Energetski sistem je jedan od temelja normalnog života. Svetlost i toplota su stvari bez kojih je nemoguće živeti. I već skoro četiri godine Rusija namerno pokušava da uništi ovaj temelj za milione Ukrajinaca", napisao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u objavi u ponedeljak. Vlasti u ruskom Krasnodarskom kraju saopštile su rano u ponedeljak da je ukrajinski napad dronom oštetio najmanje dva plovila i pristaništa u selu na obali Crnog mora. Nije bilo povređenih, ali je požar izbio na terminalu Volna rano ujutru, rekli su zvaničnici. Ukrajina redovno napada Krasnodarski kraj, ciljajući energetska sredstva za koja Kijev tvrdi da finansiraju i podstiču ratne napore Kremlja. Uz izveštaje Reutersa i dpa

Kabinet sigurnosti Izraela odobrio je izgradnju 19 novih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, potez koji, prema riječima izraelskog ministra finansija, ima za cilj spriječiti formiranje palestinske države. Odlukom se ukupan broj naselja odobrenih u posljednje tri godine povećava na 69, prema riječima krajnje desnog ministra koji vodi Ministarstvo finansija Izraela, Bezalela Smotricha. Ova odluka dolazi nekoliko dana nakon što su Ujedinjene nacije saopštile da je širenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali – koja se smatraju nezakonitim prema međunarodnom pravu – dostiglo rekordni nivo od 2017. godine. "Prijedlog ministra finansija Bezalela Smotricha i ministra odbrane Israela Katza da se proglasi i formalizuje 19 novih naselja u Judeji i Samariji odobren je od strane kabineta", navodi se u saopštenju, bez preciziranja kada je odluka donesena. Smotrich je glasni zagovornik širenja naselja i sam je doseljenik. "Na terenu sprječavamo stvaranje palestinske terorističke države", rekao je u izjavi. "Nastavit ćemo razvijati, graditi i naseljavati se na zemlji naših predaka, s vjerom u pravednost našeg puta", dodao je. Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres nedavno je osudio ono što je opisao kao "neprekidno" širenje izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali. Prema njegovim riječima, to "nastavlja poticati tenzije, onemogućava pristup Palestincima njihovoj zemlji i ugrožava održivost potpuno nezavisne, demokratske, nedjeljive i suverene palestinske države", rekao je ranije ovog mjeseca. Od početka rata u Gazi 2023. godine, pozivi za formiranje palestinske države su se pojačali, a nekoliko evropskih zemalja, Kanada i Australija nedavno su krenule ka formalnom priznanju takve države, što je izazvalo reakcije i osude Izraela. Prema izvještaju UN-a o širenju naselja, rečeno je da je njihovo širenje dostiglo najviši nivo od 2017. godine, kada je UN počeo prikupljati podatke o ovom pitanju. "Ovi razvojni događaji dodatno učvršćuju nezakonitu izraelsku okupaciju, krše međunarodno pravo i potkopavaju pravo palestinskog naroda na samoopredjeljenje." Isključujući Istočni Jerusalem, koji je Izrael okupirao i anektirao 1967. godine, više od 500.000 Izraelaca živi na Zapadnoj obali, zajedno s oko 3 miliona palestinskih stanovnika. Smotrichov ured je naveo da se 19 novoodobrenih naselja nalazi u područjima koja je opisao kao "izuzetno strateška", dodajući da će dva od njih – Ganim i Kadim na sjeveru Zapadne obale – biti ponovo uspostavljena nakon što su ukinuta prije dvije decenije. Pet od 19 naselja već postoji, ali do sada nisu imala pravni status prema izraelskom zakonu, navodi se u saopštenju. Dok se sva izraelska naselja na palestinskoj teritoriji smatraju nezakonitim prema međunarodnom pravu, neka ilegalno podignuta mjesta su nezakonita i prema izraelskom zakonu. Međutim, mnoga od njih kasnije budu legalizirana od strane izraelskih vlasti, što izaziva strah od mogućeg aneksiranja teritorije. Američki predsjednik Donald Trump upozorio je Izrael protiv aneksije Zapadne obale. "Izrael bi izgubio svu podršku SAD-a ako se to dogodi", rekao je Trump u nedavnom intervjuu za časopis Time. Izrael je okupirao Zapadnu obalu 1967. godine, a nasilje tamo se značajno povećalo od izbijanja rata u Gazi u oktobru 2023. godine, nakon napada Hamasa – palestinske grupe koju su SAD i EU proglasile terorističkom organizacijom – na Izrael.