Iran i tri članice regionalnog pakta o uzajamnoj odbrani dogovorili su se da nastave razgovore posle prvog sastanka održanog u Teheranu, izvestila je iranska državna televizija. Iranski zvaničnici sastali su se u ponedeljak s predstavnicima Saudijske Arabije, Pakistana i Turske – potpisnicama "Odbrambenog saveza iz Meke" – kako bi došlo do smanjenja tenzija u regionu. Strane su "dogovorile da nastave razgovore u cilju jačanja saradnje... uključujući pitanja regionalnog mira i bezbednosti", navela je državna televizija. Sastanak je održan pošto je sukob između SAD i Irana, uz sve učestalije napade Huta svrstanih uz Iran na Saudijsku Arabiju, izazivao ozbiljne potrese u regionu i poremetio globalne tokove nafte i druge robe. 'Pokušaj u poslednjem trenutku'Uoči sastanka, jedan visoki bezbednosni zvaničnik iz Islamabada rekao je za RSE da je jedan od glavnih ciljeva bio pokušaj da se Iran ubedi da iskoristi svoj uticaj na Hute kako bi se zaustavili napadi na Saudijsku Arabiju. Zvaničnik je rekao da su članice saveza bile spremne da, kao sredstvo pritiska, pokrenu pitanje moguće bliže bezbednosne saradnje Saudijske Arabije i Izraela. "Ključno pitanje glasi: zašto bi Iran na to pristao? Odgovor je da bi Saudijska Arabija mogla zatražiti podršku od Izraela, što bi potencijalno zahtevalo da pristupi Abrahamovim sporazumima", rekao je ovaj zvaničnik. Ti sporazumi potpisani 2020. doveli su do normalizacije odnosa između Izraela i nekoliko arapskih država, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate i Bahrein. "S obzirom na to da Turska već ima diplomatske odnose s Izraelom, ova trojka bi mogla da taj scenario stavi na sto ako Teheran odbije da obuzda Hute", rekao je zvaničnik. Iako bi Iran mogao da popusti i iskoristi svoj uticaj na Hute, zvaničnik je dodao da je malo verovatno da će režim ublažiti svoj stav kada je reč o pregovorima sa SAD o samom sukobu. Azaz Sajed, analitičar iz Islamabada, izjavio je da je sukob između SAD i Irana bio jedna od ključnih tema sastanka, posebno u svetlu strahovanja da se Vašington priprema za obnovu vojnih napada na Iran. Moćni načelnik pakistanske vojske Asim Munir boravio je prošle nedelje u Teheranu, gde je, prema izveštajima, uputio "poslednje upozorenje" iranskoj vladi. "Ovo je izgleda bio poslednji pokušaj da se Iranci ubede" da prihvate pregovaračko rešenje sa SAD, rekao je Sajed za RSE. "Tri partnera će, naravno, tražiti okončanje napada Huta, ali ključna poruka odnosi se na postizanje šireg sporazuma", dodao je on. Viši analitičar u Međunarodnoj kriznoj grupi Hamidreza Azizi iz Belgije rekao je da je sastanak u Teheranu bio pokušaj u poslednjem trenutku da se spreči nova eskalacija. "Čini se da je trenutni prioritet pronalaženje načina da se spreči ponovno izbijanje rata između Irana i Sjedinjenih Država", rekao je Azizi za RSE. Azizi je rekao da je sastanak u ponedeljak u suštini bio nastavak diplomatskih napora koji su u toku, a sam tajming ukazuje na to da su zemlje u regionu sve zabrinutije da za te napore ponestaje vremena. Huti, saveznici Teherana koji prevashodno deluju iz Jemena, intenzivirali su raketne napade na Saudijsku Arabiju, gađajući aerodrome i naftnu infrastrukturu, u vreme kada je protok energenata na Bliskom istoku već ograničen usled zatvaranja Ormuskog moreuza kroz koji inače prolazi oko petina svetskih količina nafte i gasa. Ranije ovog meseca, Huti pobunjenici napali su Međunarodni aerodrom "Kralj Kalid" u Rijadu, pri čemu je poginulo 13 ljudi, a više od 300 je ranjeno. Pobunjenici su takođe upozorili avio-kompanije da ne koriste vazdušni prostor Saudijske Arabije. Kao odgovor na to, Saudijska Arabija je izvela napade na položaje Huta u Jemenu. Ovi sukobi su bacili svetlo na složene diplomatske odnose između država na Bliskom istoku. Savezom iz Meke uspostavljen je sistem kolektivne bezbednosti, po uzoru na Član 5 NATO-a, prema kojem se "svaki oružani napad na bilo koju od tri države smatra napadom na sve njih". Tenzije između Irana i PakistanaSastanak je održan i u vreme pojačanih tenzija između Irana i Pakistana, pošto je Islamabad zatvorio dva granična prelaza između svoje pokrajine Balučistan i iranske pokrajine Sistan-Balučistan. Pakistan je takođe uveo izmene u proceduru za E-obrazac, digitalnu deklaraciju koja omogućava praćenje priliva deviznih sredstava, za iranski izvoz u tu zemlju. Prema navodima izvora, Islamabad je takođe suspendovao dozvolu za rad avio-kompaniji Mahan Air, za koju se veruje da je povezana s iranskom Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC). Iranske i pakistanske vlasti nisu ni potvrdile ni demantovale te navode. Kao odgovor na to, iranska strana je obustavila izvoz tečnog naftnog gasa u Pakistan, što je dovelo do višestrukog rasta cena gasa za domaćinstva i komercijalne potrošače. Pakistan iz Irana svakodnevno uvozi oko 7.000 tona tečnog naftnog gasa. "Poseta takođe podvlači ključnu ulogu država potpisnica pakta iz Meke u unapređenju regionalne bezbednosti i stabilnosti, kao i njihovu posvećenost saradnji sa svim državama u regionu radi ostvarivanja tog cilja", naveo je u objavi na društvenim mrežama Rajed Krimli, zamenik saudijskog ministra za javnu diplomatiju. Komentarišući zatvaranje graničnih prelaza između Irana i Pakistana, iranski ambasador u Islamabadu Reza Amiri Mogadam naveo je na društvenim mrežama da su u toku konsultacije s pakistanskom stranom kako bi se rešilo pitanje prekogranične trgovine. Mogadam je naveo da je nekoliko stotina kamiona koji prevoze tečni naftni gas prešlo granicu na prelazu Rimdan i ušlo u Gabd, na pakistanskoj strani. Međutim, iako su tamo već nekoliko nedelja, ti kamioni još nisu istovareni niti su prošli carinsku proceduru, što dodatno otežava kretanje robe i nesmetano odvijanje bilateralne trgovine. Značajan korakRabija Ahtar, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Lahoru, izjavila je da je primarna briga tri partnera bila da spreče dalju eskalaciju trenutne konfrontacije. "Niko za tim stolom nema stvarne koristi od još jednog regionalnog rata", rekla je Ahtar za RSE i dodala da bi, ako učesnici uspeju da postignu određeni stepen razumevanja o uzdržanosti – posebno kada je reč o bezbednosti Saudijske Arabije, Hutima i daljoj eskalaciji odnosa sa Iranom – to samo po sebi predstavljalo značajan ishod. "Dakle, ja bih ovo posmatrala pre kao pokušaj upravljanja regionalnom krizom, nego kao stvaranje nove bezbednosne arhitekture. A u trenutnim okolnostima, čak bi i to bilo veoma značajno", ocenila je Ahtar. Azizi, iz Međunarodne krizne grupe, naveo je da bi sastanak mogao pomoći u smanjenju tenzija, bar privremeno, održavanjem otvorenih kanala komunikacije. "Ipak, glavni problem ostaje nerešen: Iran zahteva verodostojne bezbednosne garancije protiv ponovnih napada, dok regionalni posrednici imaju ograničen uticaj na odluke Vašingtona".

Nekoliko desetina demonstranata nezadovoljnih načinom izveštavanja tabloida Informer, bliskog bivšoj vlasti Srpske napredne stranke, upalo je u redakciju tog medija u Beogradu. Prethodno se pred zgradom Informera okupio veći broj ljudi. Tokom večeri i ispred TV Pink, koja je takođe bila bliska vlasti Aleksandra Vučića, okupili su se građani, a zgradu televizije obezbeđuje policijski kordon, prenela je agencija Beta. Okupljeni su gađali zgradu televizije jajima i flašama. Došlo je do koškanja između policije i demonstranata. Studenti u blokadi saopštili su da ne podržavaju upade u medije i institucije. "Medije ćemo oslobađati u Skupštini, institucionalnom borbom za slobodu i profesionalno novinarstvo", naveli su na društvenim mrežama. Ispred zgrade Informera se velika grupa demonstranata sukobila s policijom koja je pokušala da ih potisne. Među demonstrantima koji su ušli u Informer bila je Dijana Hrka, majka Stefana Hrka koji je poginuo u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Ta tragedija je bila okidač za proteste koji su pokrenuli studenti tražeći odgovornost nadležnih, Po ulasku u redakciju, demonstranti su ušli u raspravu sa zaposlenima na Informeru, među kojima je i urednik Dragan J. Vučićević koji se raspravljao s Dijanom Hrka. Televizija Informer je tada uključila direktan prenos rasprave demonstranata sa zaposlenima. U jednom trenutku, došlo je i do guranja među prisutnima. Tokom protesta u Srbiji u prethodne dve godine Studenti u blokadi su tražili da se ukine taj privatni provladin medij zbog neprofesionalnog i huškačkog izveštavanja o studentskim protestima.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović čestitao je u ponedeljak Studentskoj listi na pobedi na parlamentarnim izborima u Srbiji i izrazio nadu da će nova vlast u Beogradu poboljšanju saradnje s BiH i drugim državama u regionu. Posle pobede Studentske liste, koja je osvojila apsolutnu većinu u Skupštini Srbiji, Bećirović je na Instagramu naveo da "BiH ostaje posvećena izgradnji međudržavnih i dobrosusjedskih odnosa, zasnovanih na međusobnom uvažavanju, ravnopravnoj saradnji i zajedničkoj evropskoj perspektivi". "Nadam se da će nova vlast u Republici Srbiji raditi na poboljšanju međudržavne saradnje s Bosnom i Hercegovinom i drugim državama u regiji, te da ćemo kroz otvoren dijalog i ravnopravnu saradnju doprinositi miru, stabilnosti i boljoj budućnosti građana obje države", rekao je Bećirović. Prethodno je i ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković uz čestitku Studentskoj listi rekao da od novih vlasti u Srbiji očekuje bolju saradnju i puno poštivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, kao i svih ljudi koji u njoj žive. Dosadašnja praksa vlasti Srbije da pod plaštom 'brige o narodu' podržavaju i pomažu korumpirane političke elite u Bosni i Hercegovini nije donijela ništa dobro ni Bosni i Hercegovini ni Srbima koji žive u našoj zemlji", naveo je Konaković na Fejsbuku (Facebook). Odnosi Srbije i BiH su se pogoršali poslednjih meseci, posebno posle sahrane optuženog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu uz državne počasti. Konaković je tada prvo povukao deo diplomatskog osoblja iz ambasade BiH u Beogradu a zatim i proterao dvojicu srpskih diplomata iz BiH, navodeći da "odmah" prekinuo diplomatske odnose sa Srbijom da to može da uradi.

Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je u ponedeljak da je podiglo optužnicu protiv S.R. zbog učešća u napadu na kosovsku policiju u Banjskoj kod Zvečana u septembru 2023. Optužnica je podneta Osnovnom sudu u Prištini. On je optužen za izvršenje terorističkog dela i teških dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Kosova. Prema navodima tužilaštva, S.R. je učestvovao u napadu "kao deo strukturirane i teško naoružane terorističke grupe", zajedno s optuženima obuhvaćenim optužnicom podignutom 11. septembra 2024. On je uhapšen 17. aprila 2026. na graničnom prelazu sa Srbijom, u Merdaru. Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjal Svečlja (Xhelal Svecla) tada je identifikovao uhapšenog kao Stefana Radulovića. U napadu u Banjskoj naoružana grupa Srba ubila je narednika kosovske policije Afrima Bunjakua, posle čega su u okršajima s policijom poginula i tri napadača. Optužnica iz septembra 2024. obuhvatala je 45 optuženih. Prema njoj, grupa je imala za cilj otcepljenje severnog dela Kosova i njegovog pripajanja Srbiji nasilnim putem i uz upotrebu teškog naoružanja. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koju podržava Beograd. Kosovo je napad okarakterisalo kao teroristički čin i optužilo Srbiju da stoji iza njega. Beograd je te optužbe odbacio.

Sjedinjene Američke Države zatražile su od Bosne i Hercegovine izručenje Mevlida Jašarevića zbog optužbi za pokušaj ubistva američkih službenika tokom napada na Ambasadu SAD-a u Sarajevu 2011. godine, saznaje Radio Slobodna Evropa iz izvora upoznatih sa slučajem. Zahtjev za izručenje upućen je dan pred istek njegove 15-godišnje zatvorske kazne na koju je osuđen zbog terorističkog napada na Ambasadu SAD-a u Sarajevu. Jašarević je 2013. pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog terorističkog napada na Ambasadu SAD-a u Sarajevu 28. oktobra 2011. Tokom napada ispalio je više od stotinu metaka na zgradu ambasade te teško ranio policajca Mirsada Velića, koji je osiguravao objekt. Prema saznanjima RSE, američke vlasti sada traže njegovo izručenje radi vođenja postupka za pokušaj ubistva američkih službenika povezanog s istim događajem iz 2011. godine. Ročište za određenje ekstradicijskog pritvora, tokom kojeg će biti odlučeno o izručenju, bit će održano u utorak ujutro, kad je Jašarević trebao izaći iz zatvora. Američko Ministarstvo pravde je još 2012. godine saopćilo da je u Washingtonu podignuta optužnicu protiv Jašarevića zbog pokušaja ubistva američkih službenika, napada smrtonosnim oružjem na američke službenike i zaposlenike, uništavanja imovine te krivičnih djela povezanih s upotrebom vatrenog oružja tokom napada na Ambasadu SAD-a u Sarajevu 2011. godine. Američka optužnica podignuta je u trenutku kad je Jašarević bio u pritvoru u BiH, i iz Ministarstva pravde SAD-a je navedeno da podržavaju odluku bh. institucija da optuže i procesuiraju osobe za koje se sumnja da su sudjelovale u napadu na Ambasadu. Vijest o američkom zahtjevu dolazi istog dana kada je Sud Bosne i Hercegovine oslobodio Jašarevića optužbi za sprječavanje djelatnika zatvora u obavljanju službenih radnji tokom izdržavanja zatvorske kazne. Jašarević je državljanin Srbije i ne posjeduje državljanstvo BiH. Njegova braniteljica Alma Tabaković je rekla da je "Jašarević žrtva beskonačnog procesuiranja. Ovo je beskonačni 'proces'."

Kina je spremna da s novim vlastima u Srbiji nastavi saradnju i da unapređuje tradicionalno prijateljstvo dve zemlje, izjavio je u ponedeljak portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đijakun. Posle ubedljive pobede "Studentske liste" nad listom "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom čije vladavine su dve zemlje ojačale odnose, Guo je na konferenciji za novinare rekao da Kina "poštuje nezavisan izbor naroda drugih država". "Spremni smo da s novom vladom Srbije nastavimo da unapređujemo tradicionalno prijateljstvo, učvršćujemo političko uzajamno poverenje i proširujemo praktičnu saradnju na osnovama uzajamnog poštovanja, ravnopravnosti i obostrane koristi, kako bi se očuvao stabilan i kontinuiran razvoj bilateralnih odnosa", rekao je Guo. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina pod vlašću Vučića i njegove Srpske napredne stranke sve više okretala Kini, dok su lideri dve države isticali da Kinu i Srbiju vezuje "čelično prijateljstvo". Zbog odnosa s Kinom, ali i Rusijom, u amerčkom Kongresu je takođe iskazana dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije. "Studentska lista" nastala iz studentskih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, tokom predizborne kampanje se uglavnom fokusirala na unutrašnja pitanja poput korupcije i vladavine prava. Tragedija u Novom Sadu se dogodila četiri meseca posle svečanog otvaranja rekonstruisane stanične zgrade. Rekonstrukcija je urađena u okviru izgradnje brze pruge Beograd – Subotica, koja treba da bude deo međunarodne pruge do Budimpešte, kao deo kineske inicijative "Jedan pojas, jedan put". Istraga je pokrenuta nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Nije poznato da li se ispituje odgovornost kineskih investitora, dok su osumnjičena dva bivša ministra Vlade Srbije.

Američki Stejt department je u izjavi za RSE pozdravio učešće građana Srbije na parlamentarnim izborima. Portparol Stejt departmenta je naveo da su upoznati sa preliminarnim rezultatima, uključujući i priznanje poraza od strane bivšeg predsednika Vučića. "Radujemo se nastavku i daljem unapređenju našeg partnerstva sa novoizabranim članovima Narodne skupštine Srbije i građanima Srbije, nadovezujući se na zamah ostvaren tokom protekle godine, između ostalog i pokretanjem Strateškog dijaloga", navedeno je. Prema preliminarnim rezultatima izbora održanim 25. oktobra Studentska lista je osvojila 52,54 odsto glasova izašlih birača, dok je "Ujedinjena Srbija" okupljena oko Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića osvojila 39,29 odsto glasova. Vučić je posle 14-godišnje vladavine priznao poraz i čestitao Studentskoj listi. Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju. Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marko Rubio.

Novosadska akademska mreža Slobodan univerzitet zatražila je danas od rektora Univerziteta u Novom Sadu Dejana Madića da, zajedno sa svojim timom, u roku od 72 sata podnese ostavku. U suprotnom će, kako su najavili, univerzitetski profesori pokrenuti postupak njihovog razrešenja. Optužuju ga za urušavanje autonomije univerziteta, između ostalog jer je nakon protesta u univerzitetskom kampusu 5. septembra 2025, koji je obeležilo policijsko nasilje i brutalnost, uveo policiju u Rektorat. Madić je na izborima koji su održani u nedelju 25. septembra podržao listu Srpske napredne stranke (SNS), koja je nakon 14 godina izgubila vlast. On se do sada se nije oglašavao povodom zahteva za ostavku. Odgovor nije stigao ni na hitan upit RSE Rektoratu. Madićevu ostavku studenti u blokadi i profesori zahtevaju od početka studentskih blokada koje su počele nakon smrti 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, a kojima se tražila politička i krivična odgovornost vlasti. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Aleksandar Sedlar, naveo da ostavke treba da podnesu i dekani svih fakulteta koji nisu stali uz svoje profesore i studente. Kao one fakultete koji su bili uz svoje zaposlene i studente naveo je pet fakulteta Univerziteta u Novom Sadu – Prirodno-matematički fakultet, Akademija umetnosti, Pedagoški fakultet, Građevinski fakultet u Subotici i Ekonomski fakultet u Subotici. "Naša borba za slobodan Univerzitet se nastavlja, od danas na novi način", naglasio je Sedlar. On je upitao i da li postoji ijedan univerzitet na kojem su otkaze dobili profesori na način na koji su otpušteni Jelena Kleut i Vladimir Mihić, doskorašnji profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Uprkos pozitivnim ocenama stručnih tela, dvoje profesora ostalo je bez posla nakon što Senat Univerziteta Jelenu Kleut nije izabrao u zvanje redovne profesorke, a Vladimira Mihića u zvanje vanrednog profesora. Deo akademske zajdenice ocenio je to kao politički pritisak vlasti zbog njihove podrške studentskim protestima. Predstavnici Slobodnog univerziteta su ispred Rektorata proslavili pobedu Studentske liste na parlamentarnim izborima. Njima se pridružio deo zaposlenih u Rektoratu. Zastavu Slobodnog univerziteta su okačili na zgradu Rektorata i uneli je u ovu instituciju. Slobodan univerzitet je mreža profesora, saradnika, istraživača i ostalih zaposlenih na Univerzitetu u Novom Sadu i drugim visokoškolskim ustanovama u Vojvodini. Nastala je kao odgovor i podrška studentskim blokadama. Između ostalog, pokrenuli su tužbe protiv Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije zbog povrede univerzitetske autonomije i policijskih intervencija u kampusu tokom studentskih blokada.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Nenad Rašić, očekuje da se nakon pobede Studentske liste u Srbiji obnovi dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, te da se obe strane okrenu evropskim integracijama. "Na evropskoj agendi je normalizacija odnosa Kosova i Srbije. Očekujem da će to biti jedna od prvih tema kada se formira nova Vlada u Srbiji. Da se obnovi dijalog koji je neko vreme u zastoju", kaže Rašić za Radio Slobodna Evropa. Kosovo i Srbija od 2011. godine vode dijalog posredstvom EU ali premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava njegov nastavak na visokom političkom nivou izručenjem Milana Radoičića iz Srbije, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj. Studentska lista se do sada nije oglašavala oko Banjske ili Radoičića. Stav ovog političkog pokreta, nastalog iz studentskih protesta širom Srbije u borbi protiv korupcije, je da je Kosovo po Ustavu sastavni deo Srbije, te da će ponašati u skladu sa njim. Uoči izbora pojedini kandidati na studentskoj listi su najavljivali da će, pored ostalog, preispitati sporazume postignute u okviru dijaloga sa Kosovom. Prema preliminarnim procenama Studentska lista je osvojila 52,65 posto glasova, dok je Ujedinjena Srbija bivšeg predsednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da prokomentariše pobedu Studentske liste u Srbiji, ali se na odgovor čeka. Rašić, s druge strane, kaže da od Studentske liste ne može da se očekuje da se u javnosti izjašnjava protiv sopstvenog Ustava kada je u pitanju Kosovo. "Koji politički predstavnik ili neko iz šireg političkog pokreta rekao neću poštovati zakon i Ustav? To se zove ‘play safe’ (igraj na sigurno), kada nemate dovoljno informacija da bi mogli dublje da se bavite nekom temom. Ali odgovor je u tome da je stav Studentske liste bio i da podržavaju evropske integracije", ukazuje Rašić. Iz ugla političkog predstavnika kosovskih Srba, Rašić očekuje i da se zaustavi "zloupotreba" novca i drugih resursa koji dolaze iz Srbije. Nada se i da nova vlast u Srbiji neće "vršiti pritisak" na pripadnike srpske zajednice sa Kosova, kao što je to, prema njegovoj oceni, radila Srpska napredna stranka preko Srpske liste – vodeće stranke Srba na Kosovu koja je formirana uz podršku Aleksandra Vučića. Srpska lista je inače na poslednjim kosovskim izborima dobila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedan mandat dobila stranka Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića. Srpska liste se inače nije oglašavala nakon pobede Studentske liste na nedeljnim izborima.

Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je u ponedeljak uveče preliminarne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih u nedelju, po kojima je Studentska lista osvojila 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Na vanrednim parlamentarnim izborima lista "Ujedinjena Srbija" okupljena oko Srpske napredne stranke osvojila 39,17 odsto glasova, pokazuju podaci Republičke izborne komisije (RIK) na osnovu prebrojanih glasova sa 8.187 obrađenih biračkih mesta od ukupno 8.392, prenosi Beta. Prema podacima RIK-a, za Studentsku listu je glasalo 2.267.615 građana, dok je za listu "Ujedinjena Srbija" glasao 1.685.022. Na trećem mestu je lista "Faktor stabilnosti" okupljena oko Socijalističke partije Srbije koja je osvojila 2,17 odsto glasova, odnosno za tu listu je glasalo 93.3140 birača. Sve ostale izborne liste osvojile su manje od jedan odsto glasova na izborima. Lista "Autentična desnica" osvojila je 0,9 odsto glasova, Savez vojvođanskih Mađara 0,8 odsto, izborna lista "Albanska koalicija" 0,64 odsto, "Rasim Ljajić - Ljudski" 0,48 odsto glasova, a "Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije" 0,46 odsto. Izborna lista SDA Sandžaka osvojila je 0,29 odsto glasova, a koalicija "Evropska Srbija" 0,28 odsto glasova, dok je lista "Usame Zukorlić - Pokret za ujedinjenje" osvojila 0,27 odsto glasova. Ruska stranka osvojila je 0,15 odsto glasova, a Stranka rusko-srpskog jedinstva 0,1 odsto, dok su manje od 0,1 odsto glasova osvojile liste Liberalno zelene stranke, Građanske stranke Grka u Srbiji, "Ćale ovo je za tebe", Narodne stranke i "Majka Srbija - Gruda". Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su posle dve godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast posle 14 godina.

Dan posle ubedljive izborne pobede "Studentske liste" nad "Ujedinjenom Srbijom" bivšeg predsednika Aleksandra Vučića, brojni zvaničnici iz regiona i sveta su čestitali pobedu liste proizašle iz studentskog protesta posle pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železnničkoj stanici u Novom Sadu. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da je razgovarala s Ilijom Srdanovićem, prvim na listi Studentske liste" kako bi čestitala "na impresivnoj pobedi na izborima". Ona je na X navela da je EU spremna da "podrži novu Vladu Srbije u napretku na njenom evropskom putu". "Građani Srbije dali su snažan mandat za promene. Njihovi zahtevi za vladavinom prava, borbom protiv korupcije i slobodnim medijima predstavljaju reforme koje Srbiju mogu približiti Evropskoj uniji", navela je Kos. Nemački kancelar Firdrih Merc (Friedrich Merz) uz čestitike Studentskoj listi na pobedi, poručio je da će Berlin aktivno podržavati evropski put Srbije. Merc je na X ocenio da je Studentska lista "svojim zalaganjem za vladavinu prava, borbu protiv korupcije i za osnovne slobode uspela da dopre do ljudi". Studentska lista je ubedljivo pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima kojima je okončano 14 godina vlasti Srpske napredne stranke bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Najviši evropski zvaničnici su posle pobede Studentske liste takođe potvrdili spremnost evropskih institucija da pomognu napredak Srbije na putu ka EU. SAD su takođe izrazile očekivanje u nastavak saradnje sa Srbijom. Slične poruke su, međutim, stigle i iz Rusije, Kine i Irana. Helsinška komisija je saopštila da "Vučićev poraz na izborima pokazuje snagu narodnih pokreta, čak i u autoritarnim državama". "Srbija ima priliku da učvrsti postignuto jačanjem vladavine prava i nezavisnih medija, koji su neophodni za demokratiju. To je put ka ekonomskom rastu i regionalnoj stabilnosti", navela je na X u objavi američke komisije koja prati ljudska prava i međunarodnu saradnju u 57 zemalja članica OSCE-a. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dve godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. Pobjedu Studentskoj listi čestitao je i premijer hrvatske Andrej Plenković u telefonskom razgovoru sa nosiocem liste Ilijom Srdanovićem. "Nadamo se da će i taj dio vanjske politike, koji se odnosi na odnose sa susjednim zemljama, biti u njihovom fokusu", rekao je Plenković, prenosi Hrvatska radio-televizija (HRT). Rekao je i da očekuje da će odnosi Hrvatske i Srbije biti bolji, ocenjujući da su "jučerašnje poruke Studentske liste bile umjerene, racionalne i razumne". Čestitike su uputili i visoki zvaničnici BiH, izražavajući nadu za bolje odnose Srbije i BiH posle pobede Studentske liste. Kandidate na "Studentskoj listi" odredili su plenumi fakulteta, koji su izrasli u vodeću političku snagu tokom dvogodišnjih protesta fokusiranih na zahtjeve protiv korupcije i za vladavinu prava.

Ambasada Islamske Republike Iran u Srbiji čestitala je "Studentskoj listi" i drugim izabranim "predstavnicima naroda nakon vanrednih parlamentarnih izbora kojima je okončana 14 godina duga vladavina Aleksandra Vučića. "Kao Ambasador Islamske Republike Iran u Republici Srbiji, čast mi je da uputim čestitke ljubaznom narodu i Vladi Srbije na uspešnom i entuzijastičnom održavanju parlamentarnih izbora," navodi se na platformi X. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. "Islamska Republika Iran je oduvek težila da razvija i jača prijateljske odnose sa Vladom i narodom Srbije i nada se da će ovaj događaj otvoriti put napretku i prosperitetu srpskog naroda i dalje ojačati dugogodišnje odnose i veze među narodima dve zemlje," stoji dalje u saopštenju iranske ambasade. Zvanični Beograd održavao je prijateljske odnose sa režimom u Iranu prethodnih godina uprkos kritika zapadnih partnera prije svega Sjedinjenih Država zbog prisustva srpskog ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine na sahrani iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija u julu ove godine. Vijeće Evropske unije usvojilo je u avgustu ove godine odluku kojom su izmijenjene postojeće restriktivne mjere prema Iranu sa kojima se nije uskladila Srbija. Također dok se u američkom Senatu raspravlja o inicijativi za uvođenje sankcija zvaničnicima Srbije zbog saradnje sa Rusijom, Kinom i Iranom, zvanični Beograd produbljuje veze sa Teheranom u oblasti veštačke inteligencije i informaciono-komunikacionih tehnologija. Beograd je sa Teheranom od februara 2025. godine potpisao memorandum o saradnji u toj oblasti, dogovoreno je formiranje zajedničkog komiteta za njegovo sprovođenje, dok su se dvojica ministara Vlade Srbije sastala sa iranskim kolegama i dogovarali produbljivanje saradnje. Sjedinjene Države su od 28. februara u ratu sa Iranom, dok je zvanični Teheran izložen i sankcijama Evropske unije, čijem članstvu teži Srbija.

Gradske službe, uz pomoć brojnih građana, počeli su 26. oktobra sa raščišćavanjem Pionirskog parka u centru Beograda, nekadašnjeg šatorskog naselja pristalica vlasti Aleksandra Vučića. Građani su prethodne noći ušli u Pionirski park i uklonili šatore i ograde oko kampa, u kojem su duže od godinu i po dana boravile pristalice vlasti. Ćacilend, ograđeni prostora kod Predsedništva Srbije, srušen je tokom slavlja pobede "Studentske liste" koja je na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji osvojila 51,47 odsto glasova, prema preliminarnim procenama nevladine organizacije CRTA. Prethodno, nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić priznao je izborni poraz. Tada su iz takozvanog Ćacilenda počeli da odlaze ljudi obučeni u crno koji su tamo došli nekoliko sati ranije, a potom su se povukle i brojne policijske snage koje su uoči zatvaranja birališta došle kod Republičke izborne komisije i Predsedništva. Ubrzo posle toga građani su ušli u Pionirski i počeli da uklanjaju šatore i ograde. Prvi šatori u Pionirskom parku postavljeni su u martu 2025. kao odgovor na antivladine proteste sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. Od tada u "Ćacilendu" je zabeležen niz incidenata. Kako je RSE ranije pisao, u šatorskom naselju, među pristalicama vlasti, bili su i članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđeni za ubistvo. Ljudi iz tog prostora bacali su pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare na građane koji su demonstrirali 2025. u blizini "Ćacilenda" i Skupštine. Mediji u Srbiji izveštavali su i o nizu napada na novinarske ekipe koje su izveštavale u blizini šatorskog naselja navodeći da pripadnici policije ne reaguju na te incidente. Čelnici policije negirali su te navode.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski čestitao je na izbornim rezultatima vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji uz komentar da su se u zemlji dogodile "velike promjene" pobjedom "Studentske liste". "Ovo je, nesumnjivo, novo poglavlje u historiji ove zemlje i njenog naroda. Želimo Srbiji uspjeh, istinski razvoj i srdačne odnose s evropskom zajednicom," rekao je Zelenski. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Iako podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, Srbija je među rijetkim evropskim zemljama koja nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu i koja održava veze sa Moskvom uprkos upozorenjima Brisela i Washingtona. Protiv uvođenja sankcija Rusiji je i "Studentska lista". Studenti u blokadi su ranije izjavili da će Srbija zadržati "principijalno stanovište o neuvođeenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji". U objavi na platformi X Zelenski, koji je u avgustu po prvi put boravio u Srbiji, napisao je da u Ukrajini zahvaljuju Srbiji na poštovanju prema našem narodu, našoj državi i našoj nezavisnosti." "Uvijek slavimo naša zajednička postignuća – sve ono što jača naša društva i pruža ljudima više prilika. Spremni smo nastaviti širiti našu saradnju, a neka se sve dobre nade naroda Srbije ostvare." Uprkos vezama Beograda sa Kremljom Srbija i Ukrajina uspostavljaju saradnju, dok su obje zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji.