Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) i izraelski premijer Benjamin Netanjahu u sredu su razgovarali skoro tri iza zatvorenih vrata u Beloj kući bez postizanja jasnog dogovora o tome kako dalje postupati s Iranom, ističući preostale razlike oko diplomatije i bezbednosne strategije. "Ništa definitivno nije postignuto osim što sam insistirao da se pregovori s Iranom nastave kako bi se videlo da li se sporazum može postići ili ne", napisao je Tramp na njegovoj mreži Truth Social ubrzo posle sastanka. "Ako može, obavestiću premijera da će to biti preferencija. Ako ne može, moraćemo samo da vidimo kakav će biti ishod." Sastanak – njihov sedmi otkako se Tramp vratio na dužnost u januaru prošle godine – održan je u potpunosti iza zatvorenih vrata, za razliku od prethodnih poseta Netanjahua koje su uključivale zajedničke nastupe i konferencije za novinare. Sada nijedan od njih nije odgovarao na pitanja novinara, niti je izdato zajedničko saopštenje. Prema kratkom saopštenju iz Netanijahuovog kabineta, dvojica lidera su "razgovarala o pregovorima s Iranom, Gazi i regionalnim dešavanjima". U saopštenju se dodaje da je Netanijahu "naglasio bezbednosne potrebe Izraela u kontekstu pregovora" i da su se dve strane saglasile da održavaju blisku koordinaciju i komunikaciju. Nije navedeno da su donete ikakve odluke. Iranski nuklearni program ostaje centralna tačka napetosti između Vašingtona i Izraela. Izrael tvrdi da Teheran radi na pravljenju nuklearnog oružja – što je Iran više puta negirao – i smatra iranski program balističkih raketa i podršku regionalnim militantnim grupama egzistencijalnom pretnjom. Netanjahu i ključni članovi njegove vladajuće koalicije dugo se zalažu za tvrđi stav prema Teheranu, a neki se zalažu za promenu režima u Islamskoj Republici. Tramp je, nasuprot tome, naznačio sklonost ka diplomatiji, čak i kada je upozorio na potencijalne posledice ako pregovori propadnu. "Prošli put kada je Iran odlučio da je bolje da ne sklopi sporazum, udareni su 'Ponoćnim čekićem' – to nije bilo dobro po njih", napisao je u sredu Tramp na Truth Social, misleći na američki napad u junu na iranska nuklearna postrojenja. "Nadam se da će ovog puta biti razumniji i odgovorniji." Sastanak u Beloj kući održan je u vreme pojačanih regionalnih tenzija i mešovitih signala iz Teherana. Iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je ranije u sredu da je njegova zemlja otvorena za prijem međunarodnih inspektora kako bi proverili da li je njen nuklearni program "miroljubiv", obeležavajući 47. godišnjicu Islamske revolucije porukom usmerenom na ublažavanje međunarodne zabrinutosti. "Ne težimo da steknemo nuklearno oružje. To smo više puta izjavili i spremni smo za svaku proveru", rekao je Pezeškijan tokom proslave godišnjice koja je usledila posle smrtonosnog gušenja masovnih antivladinih protesta prošlog meseca. Snage bezbednosti su, prema izveštajima, ubile hiljade ljudi tokom nemira što je izazvalo snažnu osudu Vašingtona i njegovih saveznika. Video snimci objavljeni tokom noći između utorka i srede prikazuju vatromet u Teheranu kojim se slavi godišnjica, čak i dok su mnogi Iranci oplakivavali poginule. U nekim snimcima mogli su se čuti glasovi koji skandiraju "smrt diktatoru" i "smrt Hamneiju", što se odnosi na vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija. Represija je izazvala oštre kritike SAD i doprinela značajnom jačanju prisustva američke mornarice u regionu. Tramp je u intervjuu za Aksios (Axios) u utorak rekao da "imamo armadu koja ide tamo i jednu koja bi mogla da krene", opisujući jedno od najvećih angažovanja američkih snaga u poslednjih nekoliko godina. Paralelno su nastavljeni diplomatski napori. Posle razgovora između američkih i iranskih timova u Omanu 6. februara, Vašington je uveo dodatne sankcije usmerene na iranski naftni sektor. Očekuju se dalji pregovori, iako datum nije objavljen. Netanjahuova poseta Vašingtonu usledila je posle tih dešavanja. Pre sastanka u Beloj kući, njegova kancelarija je saopštila da želi da se svi razgovori s Iranom odnose ne samo na njegov nuklearni program već i na aktivnosti balističkih raketa i podršku naoružanim proksi grupama u Libanu, Iraku i Jemenu. Aleksandar Grej (Alexander Gray), koji je bio član Saveta za nacionalnu bezbednost tokom Trampovog prvog mandata, rekao je za RSE da će ta pitanja – a ne napori da se direktno podrži iranska opozicija – verovatno odrediti da li će se razmatrati vojna akcija. "On ne želi da vidi tu brutalnu represiju. Ali mislim da je predsednik takođe realista", rekao je Grej. "Sa stanovišta fundamentalnih interesa SAD, koliko god da osuđujemo užasna kršenja ljudskih prava, mislim da ćemo najverovatnije biti efikasni u zalaganju za promene ponašanja njihovih proksija i njihovih raketnih i nuklearnih programa." Potpredsednik SAD Džej Di Vens (J.D. Vance) je izneo sličan stav u sredu kada je odlazio iz Azerbejdžana. "Ako iranski narod želi da sruši režim, to je na iranskom narodu. Ono na šta smo trenutno fokusirani je činjenica da Iran ne može imati nuklearno oružje. To je bio fokus predsednikove politike, čak i od prve administracije", rekao je on. Tramp zasad deluje da je odlučan da isproba diplomatski put, iako Izrael pokazuje duboke rezerve, a američke snage ostaju pozicionirane u regionu. Aleks Plicas (Alex Plitsas), bivši visoki zvaničnik Pentagona a sada u Atlantskom savetu, rekao je da Trampov pristup odražava prethodne epizode u kojima je predsednik upario vidljivo osnaživanje vojnog prisustva s prostorom za pregovore. "Izjava predsednika Trampa posle današnjeg sastanka je u skladu s njegovim nedavnim komentarima o korišćenju Venecuele kao paralele", rekao je Plicas za RSE, misleći na strategiju prema kojoj je administracija "rasporedila velike snage, ali je dala vremena za pregovore". Plicas je rekao da očekuje da će se razgovori sa Teheranom "nastaviti osim ako ili dok se ne postigne prihvatljiv napredak u vezi s nuklearnim sporazumom koji bi otvorio put dodatnim tačkama zabrinutosti – poput balističkih raketa ili ako se čini da se sporazum ne može postići". Zvaničnici administracije ostaju oprezni pošto je Iran prethodno odbio ono što su smatrali velikodušnom ponudom, primetio je Plicas, "ali predsednik ipak izgleda spreman da ponovo pokuša diplomatiju". Da li pregovori – i Pezeškijanova otvorenost za inspekcije – mogu smanjiti jaz između Vašingtona i Izraela, ostaje neizvesno.

Poslanici Skupštine Kosova su u sredu konstituisali novi saziv Skupštine i izabrali novu Vladu koju će ponovo voditi premijer Aljbin Kurti (Albin), samo dva dana pošto su potvrđeni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28 decembra. Polaganjem zakletve Kurtija za premijera Kosovo je dobilo nove institucije, nakon što je skoro celu prošlu godinu posle februarskih izbora imalo Vladu u tehničkom mandatu i Skupštinu koja je bila gotovo potpuno nefunkcionalna, što je i dovelo do decembarskih vanrednih izbora. Poslanici novog saziva Skupštine Kosova prvo su izabrali Aljbulenu Hadžiju (Albulena Haxhiu) iz Pokreta Samoopredeljenje za predsednicu Skupštine a zatim i pet potpredsednika "u paketu". Posle izbora rukovodećih funkcija u parlamentu, završena je konstitutivna sednica, i Pokret Samoopredeljenje, koji je ubedljivo pobedio na izborima osvojivši 57 od 120 mesta u Skupštini, predložio je predsednici Vjosi Osmani da imenuje Kurtija za mandatara, što je ona takođe brzo učinila. Na odmah zakazanoj "vanrednoj sednici" Kurti je izložio prioritete Vlade, da bi posle poslanici sa 66 glasova "za", izabrali novu Vladu. Protiv je bilo 49 poslanika. Energetika, obrazovanje, socijalna zaštita i milijardu evra u odbranuKurti je kao mandatar predstavio glavne prioritete budućeg kabineta, najavljući milijardu evra za odbranu. On je obećao velika ulaganja u obnovljive izvore energije i vodne resurse, kao i razvoj proizvodne industrije na Kosovu. Kurti je istakao značaj podrške zapošljavanju žena i brige o bakama i dekama koji pomažu u odgajanju dece, dok će minimalna plata rasti u skladu s ekonomskim razvojem. U oblasti obrazovanja, nova Vlada će, prema njegovim rečima, nastaviti reforme i povezaće obrazovne programe s potrebama tržišta. Više o konstituisanju kosovske Skupštine in izboru vlade u blogu uživo.Planirano je i povećanje podrške ranom obrazovanju i pokretanje sistema vaučera za roditelje koji upisuju decu u privatne vrtiće, rekao je Kurti i najavio da će širom zemlje biti otvoreno pet specijalizovanih srednjih škola. U zdravstvu će svaki građanin imati porodičnog lekara i godišnji lekarski pregled u roku od godinu dana, rekao je Kurti, navodeći da će nove bolnice biće izgrađene u Mitrovici i Uroševcu, dok će budžet za esencijalnu listu lekova biti povećan za 100 miliona evra. Kurti je takođe obećao podršku poljoprivrednicima, garantujući tržište za svaki standardizovani i sertifikovani proizvod. Takođe je obećao investicije u sportsku infrastrukturu, uključujući renoviranje fudbalskih stadiona širom zemlje. Za sektor odbrane je obećao ulaganje od milijardu evra. "U naredne četiri godine, ojačaćemo saveze, uložićemo milijardu evra u odbranu, regrutovaćemo nove vojnike, umnožićemo broj oficira, staviti u funkciju fabriku municije, razviti vojnu industriju Kosova i proizvoditi borbene dronove 'Made in Kosvo'", rekao je Kurti. Bezbednosne snage Kosova su u poslednjoj fazi transformacije u vojsku, što bi trebalo da se završi do 2028. Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova i dijaspore biće Glauk Konjufca, druga potpredsednica vlade i ministarka pravde Donika Gervala (Gervalla), a treći potpredsednik vlade za pitanja manjina i saradnju Fikrim Damka. Ministar odbrane biće Ejup Maćedonci (Maqedonci), a ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla). Kao i u prethodnoj Vladi, ministar za zajednice i povratak biće Nenad Rašić čija je partija Za slobodu, pravdu i opstanak osvojila jedno mesto. Poslanik Igor Simić iz Srpske liste – koja je osovjila devet od 10 mandata rezervisanih za srpsku zajednicu i koja ima podršku vlasti u Srbiji – u obraćanju Skupštini pre glasanja za vladu požalio se što je jedno ministarstvo dodeljeno osobi koja "ne predstavlja srpski narod", aludirajući na Rašića. Simić je rekao da srpska zajednica na Kosovu nema ništa protiv albanskog naroda, ali da će se protiviti politikama koje, prema njegovim rečima, imaju za cilj odlazak Srba sa Kosova. "Srpska lista neće podržati formiranje ove vlade", rekao je Simić. Centralne izborne komisije Kosova je u ponedeljak potvrdila rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra, čime je omogućeno da se zakaže konstitutivna sednica Skupštine. Izbor novih institucija je olakšan nakon što je Kurtijevo Samoopredeljenje osvojilo 57 mandata na izborima krajem decembra – devet više nego u februaru – čime su mu bili dovoljni glasovi stranaka koje predstavljaju manjinske zajednice. Deset mesta je zagarantovano za srpsku zajednicu i još deset za nesrpske zajednice.

Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) doneo je odluku o imenovanju Manje Grčić za generalnu direktorku te kuće, na mandat od pet godina, potvrdio je RTS 11. februara. Grčić je bila na čelu više medija u Srbiji i regionu, a trenutno je direktorka firme "Tačno doo", koja je vlasnik novinske agencije Tanjug. Njenim imenovanjem okončan je javni konkurs za direktora javnog servisa koji je raspisan 17. decembra 2025. godine. Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo je pre dva dana da dosadašnji generalni direktor Dragan Bujošević, kome je 3. februara istekao mandat i koga je Upravni odbor dan pre toga izabrao da bude šestomesečni vršilac dužnosti na istoj funkciji, još nije potpisao ugovor o radu. UNS je u januaru otvorio pitanje podobnosti Grčić za mesto direktora javnog servisa budući da, prema njihovim navodima, nema adekvatnu diplomu fakulteta. Ipak, RTS je u februaru saopštio da pet kandidata, među kojima je i Manja Grčić, ispunjava uslove za direktora. Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je nakon imenovanja da Manja Grčić ne krije veze sa predstavnicima vlasti. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izveštavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i izneo neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izveštavanja u informativnim emisijama. Blokade su osudili i predstavnici vlasti, ali su na račun RTS iznosili i kritike i optužbi. Predsenik Srbije je tokom protesta u martu 2025. izjavio da RTS ima "specijalnu ulogu u obojenoj revoluciji", kako vlasti nazivaju antivladine demonstracije.

Albanija, Kosovo i Hrvatska će ove godine održati svoju prvu zajedničku trilateralnu vežbu, koja će biti u skladu sa strateškim konceptom NATO-a "i evroatlantskim ciljevima", izjavio je u sredu albanski ministar odbrane Piro Vengu (Pirro) posle sastanka načelnika odbrane tri zemlje. Na sastanak u Albaniji su razmatrani bezbednosni izazovi, produbljivanje vojne saradnje, povećanje interoperabilnosti i unapređenje odbrambenih kapaciteta u skladu sa evroatlantskim standardima, saopštile su Bezbednosne snage Kosova. "Na sastanku je potvrđena zajednička posvećenost miru, stabilnosti i trajnoj bezbednosti u regionu. Takođe, na sastanku je naglašena spremnost za proširenje saradnje kroz zajedničke obuke i vežbe, razmenu iskustava i stratešku koordinaciju", navodi se u saopštenju. Albanski ministar odbrane Piro Vengu ocenio je da je sastanak važan korak u okviru trilateralne deklaracije o oblasti odbrane. "Više vojne saradnje, više interoperabilnosti, veća operativna spremnost", napisao je Vengu na društvenim mrežama. Bezbednosne snage Kosova su saopštile da deklaracija o odbrani predstavlja "primer snažnog partnerstva" i zajedničke vizije tri zemlje za bezbedniji i stabilniji region. Prema deklaraciji o odbrani dogovorenoj prošle godine, postoje četiri glavna područja saradnje, koja uključuju promovisanje saradnje u oblasti odbrambenih kapaciteta i odbrambene industrije, povećanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuku i zajedničke vežbe, rešavanje hibridnih pretnji i jačanje otpornosti, kao i pružanje kontinuirane i pune podrške evroatlantskim integracijama. U odbrambenom paktu se navodi da će tri zemlje sarađivati na povećanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. Ministri odbrane tri zemlje održali su sastanak ranije u februaru na kojem su razgovarali o sprovođenju deklaracije. Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane, potpisanu u martu prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao je kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije". Potpisnici deklaracije tvrde da ona nije usmerena ni protiv koga, pa ni protiv Srbije, dok je albanski ministar odbrane Piro Vengu krajem januara izjavio da je pozvao Srbiju da postane deo ovog pakta, ali da Beograd nije odgovorio na taj poziv. Hrvatska i Albanija su deo NATO-a, kojem Kosovo želi da se pridruži. Na osnovu ovog sporazuma, između ostalog, Priština, Tirana i Zagreb planiraju zajedničku kupovinu oružja od SAD.

NATO je u srijedu zvanično pokrenuo misiju "Arktički stražar" (Arctic Sentry) s ciljem jačanja vojnog prisustva i spremnosti Alijanse u arktičkoj regiji. Potez je uslijedio nakon nedavnih tenzija između saveznica NATO-a, Danske i Sjedinjenih Američkih Država, u vezi s političkom budućnošću Grenlanda. Kada je prošlog mjeseca prvi put najavljena, nekoliko diplomata reklo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi potencijalna arktička misija mogla predstavljati izlaz iz rastuće krize. Poslije sastanka američkog predsjednika Donalda Trumpa i generalnog sekretara NATO-a Marka Ruttea prošlog mjeseca u Davosu, u Švicarskoj, dogovoreno je da Alijansa treba preuzeti veću ulogu u području oko Grenlanda kako bi se suprotstavila mogućem kineskom i ruskom uticaju na ostrvu i šire u Arktiku. Rutte je, govoreći u srijedu na pres-konferenciji u Briselu, rekao da će "po prvi put sve aktivnosti koje provodimo na Arktiku biti objedinjene pod jednom komandom". "Ne samo da ćemo objediniti ono što već radimo, nego ćemo identifikovati praznine i popuniti ih", kazao je Rutte, istakavši da "ovo radimo jer imamo jasan osjećaj da Rusi i Kinezi postaju sve aktivniji tamo". U saopštenju kojim je najavljeno pokretanje misije, vrhovni saveznički komandant NATO-a za Evropu, Alexus Grynkewich, izjavio je da "Arktički stražar potvrđuje opredijeljenost Alijanse da zaštiti svoje članice i očuva stabilnost u jednom od strateški najvažnijih i ekološki najizazovnijih područja svijeta". Naglasio je da će ta misija "iskoristiti snagu NATO-a za zaštitu naše teritorije i osigurati da Arktik i Daleki sjever ostanu sigurni". Zasad nema detalja o tome koliko je država članica uključeno u Misiju niti o broju angažovanih vojnika, iako je NATO potvrdio da je riječ o "višedomenskoj" operaciji, što znači da obuhvata vazdušne, pomorske i kopnene snage. NATO je takođe naveo da će danska vježba "Arktička izdržljivost" (Arctic Endurance), koja se s još 11 evropskih članica NATO-a trenutno održava na Grenlandu i u njegovoj blizini, kao i predstojeća vježba "Hladni odgovor" (Cold Response) na sjeveru Norveške i Finske, u kojoj učestvuje 25.000 vojnika, uključujući američke trupe, biti dio misije "Arktički stražar". Sedam od osam takozvanih arktičkih država članice su NATO-a, a Rusija je jedini izuzetak. I dok u vodama oko Grenlanda trenutno nema ruskih i kineskih brodova, to bi se moglo promijeniti kako se led na Arktičkom okeanu topi i otvaraju novi pomorski putevi. Do "Arktičkog stražara" dolazi nakon što je NATO prošle godine pokrenuo slične misije, koje su još u toku, u Baltičkom moru, kao odgovor na navodnu rusku sabotažu podmorskih kablova, te na istočnom krilu Alijanse, nakon upada ruskih dronova u Poljsku u septembru.

Više od sto proizvođača mleka i poljoprivrednika iz okoline Čačka i Kraljeva blokirali su 11. februara Ibarsku magistralu u mestu Mrčajevci kod Čačka, u zapadnoj Srbiji, prenosi agencija Beta. Mediji javljaju da je tokom protesta tone mleka prosuto na ulicu. Protest se održava zbog, kako se navodi, sve težeg položaja domaćih proizvođača mesa i mleka. Više desetina traktora je blokiralo magistralu, a sa njima su i pojedini studenti iz Kraljeva i Čačka, koji su podržali njihove zahteve i protest. Protest organizuju čačansko poljoprivredno udruženje "Šajkača" i kraljevačko Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja. Od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta, uvođenje prelevmana (zaštitne carine) i kvota na uvoz mleka i mesa, kao i uspostavljanje laboratorije za kontrolu uvoza na granici zbog sprečavanja "ekonomskih prevara" u mleku i mlečnim proizvodima. Poljoprivrednici i mlekari traže i uvođenje "antidamping" (antidumping) mera za proizvode koji ugrožavaju domaću poljoprivrednu proizvodnju, vraćanje cena mleka i mesa na nivo pre smanjenja, kao i zagarantovan otkup mleka za svakog proizvođača. Predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Mikica Majstorović rekao je na protestu za Betu da poljoprivrednici neće prekinuti blokadu dok se "neko iz države ne oglasi i obeća uvođenje prelevmana na uvoz mleka i proizvoda od mleka". Ministarstvo poljoprivrede je, reagujući na zahteve protesta, navelo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvala i ojačala domaću proizvodnju mleka i obezbedila stabilne uslove za rad stočara, u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu". "Tržište mleka se trenutno nalazi u složenoj situaciji, ne samo u Srbiji, već i u svim zemljama u okruženju, kao i širom Evrope. Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su u decembru u Kraljevu gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je u januaru za RSE da razume zabrinutost proizvođača, ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.

Generalni sekretar NATO-a podsetio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Alijansa i dalje čeka utvrđivanje odgovornosti za dešavanja na Kosovu tokom 2023. godine. "Lično, ali i kao predstavnik NATO-a, u bliskom sam kontaktu sa predsednikom Srbije. Još čekamo od njega utvrđivanje odgovornosti za ono što se dogodilo 2023. godine u Banjskoj i druge događaje tokom 2023.", izjavio je Mark Rutte. Istakao je da vojni savez kroz misiju KFOR pažljivo prati sva dešavanja na Kosovu. Što se tiče situacije u Bosni i Hercegovini, ponovio je da neće dozvoliti bezbednosni vakuum u toj zemlji. Rutte je ove navode izneo uoči predviđenog sastanka ministara odbrane zemalja članica NATO-a, koji je zakazan za 12. februar. Ministri će raspravljati o vojnoj podršci Ukrajini. "Putin pokušava da slomi narod Ukrajine, nadajući se da će oslabiti njihovu odlučnost. Ali ukrajinski narod je više puta pokazao da se neće dati slomiti", naglasio je Rutte. Biće ovo drugi ministarski sastanak na kojem neće učestvovati nadležni ministar iz Sjedinjenih Američkih Država. Državni sekretar odbrane Pete Hegseth u Brisel je poslao zamenika, Elbridgeja Colbyja. U decembru prošle godine, na sastanku ministara spoljnih poslova Alijanse, bio je odsutan i državni sekretar Marco Rubio. Rutte ne vidi to kao znak da SAD više nisu posvećene saveznicima. "Uopšte ne verujem u to. Moram reći da su moji razgovori i kontakti sa višim američkim rukovodstvom, bilo da je reč o Beloj kući, Pentagonu ili State Departmentu, intenzivni - kao i uvek. Ti ljudi rade širom sveta. Naravno da je NATO važan, ali oni moraju i da deluju na zapadnoj hemisferi i u Pacifiku. Tako da potpuno prihvatam da najviši ministri ne mogu uvek biti ovde", naveo je generalni sekretar NATO-a.

Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku nakon smrti četvorogodišnje devojčice posle operacije krajnika u tom gradu u centralnoj Srbiji. Ministarstvo zdravlja saopštilo je 11. februara da je u toku spoljašnji nadzor rada bolnice kojim će biti proveren kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Četvorogodišnja E.M. preminula je na Institutu za majku i dete nakon što je iz Opšte bolnice u Čačku transportovana u Beograd usled komplikacija nakon operacije krajnika, preneli su ranije mediji. Ministarstvo zdravlja uputilo je 10. februara inspekciju u bolnicu u Čačku kako bi ispitala okolnosti koje su dovele do smrti deteta. Čačanska bolnica saopštila je da unutrašnja kontrola nije utvrdila propuste, ali da će tek nakon sprovođenja eksterne kontrole utvrditi tačan uzrok. Više javno tužilaštvo u Čačku navelo je 10. februara da je naložena obdukcija i da će nakon toga odlučiti o daljem toku postupka. Građani u Čačku su dve večeri protestovali zbog smrti devojčice, tražeći odgovornost za ishod operacije.

"Svi politički akteri, bez obzira na to da li su na funkciji ili ne, treba da se uzdrže od i odreknu provokativne retorike i postupaka koji podstiču razdor, uključujući i dovođenje u pitanje suvereniteta, jedinstva i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine." Ovako su reagovali zvaničnici Evropske komisije (EK) na antidejtonske izjave Milorada Dodika, predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata, odgovarajući na upit Radija Slobodna Evropa (RSE). Dodik je 9. februara u Banjaluci izjavio da je Bosna i Hercegovina "srušena", te da neće odustati od političkog cilja i prava na "samoopredeljenje do samostalnosti". Iz pres-službe EK naglašavaju da je Evropska unija nedvosmisleno posvećena perspektivi Bosne i Hercegovine u EU kao jedinstvene, ujedinjene i suverene zemlje. "Verujemo da bi svi politički akteri trebalo da se usredsrede na neophodne reforme kako bi se proces pristupanja EU unapredio", poručio je portparol EK. Dodikova izjava izazvala je reakcije u Sarajevu. Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković pozvao je Evropsku uniju da reaguje na antidejtonske izjave Milorada Dodika, te najavio slanje pisma sedištima NATO-a i EU povodom ovih navoda.

Iranski predsjednik Masud Pezeškijan izjavio je da je njegova zemlja spremna da primi međunarodne inspektore kako bi dokazala da je nuklearni program Teherana isključivo mirnodopski, usmjeren na proizvodnju energije i civilnu upotrebu, u obraćanju povodom 47. godišnjice Islamske revolucije, dok se američke pomorske snage raspoređuju u regionu za moguće vojne napade. "Ne težimo nabavci nuklearnog oružja. To smo više puta ponovili i spremni smo na svaku provjeru", rekao je Pezeškijan u srijedu na obilježavanju godišnjice, koja se odvijala u sjeni smrtonosnog obračuna vlasti sa demonstrantima, u kojem su bezbjednosne snage prošlog mjeseca ubile hiljade ljudi na protestima širom zemlje. Sjedinjene Države i njihovi saveznici oštro su osudili taj obračun, nakon čega je uslijedilo jačanje američkog pomorskog prisustva u regionu. Američki predsjednik Donald Trump poručio je demonstrantima da Washington dolazi da ih podrži. "Imamo armadu koja ide tamo, a moguće je da će krenuti i druga", rekao je Trump u srijedu u intervjuu za Axios. Trenutno raspoređivanje američkih snaga jedno je od najvećih u posljednjih nekoliko godina. Nakon razgovora američkih i iranskih timova u Omanu prošle sedmice, Washington je uveo dodatne sankcije iranskom naftnom sektoru. Očekuju se novi razgovori, ali datum još nije određen. SAD i Izrael o IranuIzraelski premijer Benjamin Netanyahu trebao bi se sastati s Trumpom u Washingtonu kasnije u srijedu kako bi razgovarali o situaciji. U saopštenju iz Netanyahuovog kabineta navodi se da želi da pregovori s Iranom obuhvate i njegov balistički raketni program te podršku naoružanim posredničkim grupama i militantnim organizacijama koje Teheran podržava u Libanu, Iraku i Jemenu. Alexander Gray, bivši član Savjeta za nacionalnu bezbjednost za vrijeme prvog Trumpovog predsjedničkog mandata, rekao je za RSE da su to pitanja koja će vjerovatno odlučiti hoće li doći do vojnih udara, a ne napori da se pomogne iranskoj opoziciji. "On ne želi da gleda ove brutalne obračune. Ali mislim da je predsjednik i realista", rekao je. "Sa stanovišta temeljnih američkih interesa, koliko god osuđivali strašna kršenja ljudskih prava, vjerujem da ćemo najefikasniji biti u zalaganju za promjene u njihovom ponašanju prema posredničkim grupama, kao i u njihovom raketnom i nuklearnom programu", dodao je Gray. Američki potpredsjednik J.D. Vance, koji je u srijedu završio posjetu Azerbejdžanu, to je, čini se, i potvrdio. "Ako narod Irana želi da sruši režim, to je odluka iranskog naroda. Ono na što smo mi sada fokusirani je činjenica da Iran ne smije da ima nuklearno oružje. To je fokus predsjednikove politike još od perioda njegovog prvog mandata", kazao je Vance.

Stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića pozvala je Srpsku listu da se izjasni i kaže šta je konkretno dogovoreno u vezi sa integracijom obrazovnih i zdravstvenih institucija na Kosovu koje rade u sistemu Srbije, kao i ko je i u čije ime vodio pregovore. "Ako dogovora nema, onda je krajnje neodgovorno, pa i obmanjujuće, predstavljati se kao politički zaštitnik srpskog naroda, dok se istovremeno ne nudi nijedno konkretno rešenje", navedeno je u saopštenju, uz ocenu da ćutanje Srpske liste "nije slučajno". "Takvo ponašanje produbljuje neizvesnost, strah i osećaj institucionalne napuštenosti", dodaje se. Zamenik premijera Kosova na dužnosti, Besnik Bisljimi, izjavio je 10. februara da su narednih pet do šest nedelja veoma važne za integraciju srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, te naveo da svi moraju biti konstruktivni po ovom pitanju. Bisljimi je u intervjuu za javni servis Kosova na srpskom jeziku (RTK2) rekao i da je Vlada pozvala aktuelne gradonačelnike opština sa srpskom većinom na sastanak u petak, te da je za sada svoj dolazak potvrdio samo jedan. "Bilo bi dobro da gradonačelnici u ovoj fazi pokažu što veću odgovornost, jer dobrobit njihovih građana u velikoj meri zavisi od pristupa koji će imati u narednim nedeljama", rekao je Bisljimi. Deset opština sa srpskom većinom na Kosovu – Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Gračanica, Štrpce, Klokot, Ranilug, Parteš i Novo Brdo – vode gradonačelnici Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu, koja ima podršku Beograda. Radio Slobodna Evropa obratio se ovoj stranci sa upitom da li će se gradonačelnici opština sa srpskom većinom odazvati pozivu Vlade na sastanak o integraciji zdravstva i obrazovanja. U međuvremenu je 10. februara rektor Nebojša Arsić rekao da je Univerzitetu u Severnoj Mitrovici – koji radi po sistemu Srbije – uručen dopis Univerziteta u Prištini da Fakultet tehničkih nauka nelegalno koristi objekat, te da ga u roku od 30 dana napusti ili započne regulisanje korišćenja. Arsić je za portal KoSSev naveo da Fakultet tehničkih nauka ne funkcioniše u kosovskom pravnom sistemu, te da nema mogućnost da na ovaj zahtev odgovara institucionalno, već da u vezi sa daljim koracima "čeka instrukcije". RSE se obratio rektoratima univerziteta u Severnoj Mitrovici i Prištini sa upitom da pruže više detalja o ovim navodima, ali odgovor nije stigao. Najava početka integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija poklapa se sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona mogla bi da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, jer svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. Takođe, zaposleni Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi da imaju privremenu dozvolu boravka i ispune druge zakonom propisane uslove, u zavisnosti od svrhe boravka. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Bisljimi je poručio da problem nije u sprovođenju zakona, već da srpske institucije treba "legalizovati" u okviru pravnog sistema Kosova. Reagovala je i Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije, uz ocenu da su srpske prosvetne i zdravstvene institucije "sama srž" Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je dogovorena u Briselu u okviru dijaloga Kosova i Srbije. "Beograd ostaje otvoren za razgovore i očekuje pojačan angažman Evropske unije i Brisela na iznalaženju održivih rešenja koja bi uvažila važeće sporazume i prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", navedeno je u saopštenju. Zajednica opština sa srpskom većinom dogovorena je 2013. godine, a pominje se i u Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija prihvatili 2023. godine. Prema statutu koji je izradila EU, ova Zajednica trebalo bi da reguliše i primanja, odnosno finansiranje iz budžeta Srbije. Nenad Rašić, čija stranka sada javno traži odgovore od Srpske liste, na posljednjim izborima osvojio je jedan poslanički mandat u Skupštini Kosova, dok je Srpska lista dobila devet. Rašić je ranije bio ministar za zajednice i povratak u Vladi Albina Kurtija u trenutku kada je Srpska lista napustila institucije 2022. godine, a prema očekivanjima mogao bi biti i dio nove Vlade koju će predvoditi Samoopredjeljenje.

Advokati bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaci) i Kadrija Veseljija (Veseli) u sredu su pred Specijalizovanim sudom u Hagu izneli završne reči u postupku u kojem su optuženi za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Tačijeva odbrane je tvrdila da Specijalno tužilaštvo nije dokazalo svoje tvrdnje dok je tim Veseljija naveo da nisu izneti dokazi koji bi ga povezali sa zločinima koje je navodno počinio. Tužilaštvo je tražilo kazne od po 45 godina zatvora za bivšeg predsednika Kosova Tačija, bivših predsednika Skupštine Kosova Veseljija i Jakupa Krasnićija (Krasniqi), kao i bivšeg poslanika Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi). Na početku sednice, red je bio na Tačijevu odbranu koja je tvrdila da bi on trebalo da bude proglašen nevinim i pušten na slobodu, dodajući da Specijalizovano tužilaštvo nije dokazalo optužbe protiv njega. Tačijeva odbrana je rekla da nema dokaza da je postojao "zajednički zločinački poduhvat" u kojem su, prema tvrdnjama tužilaštva, učestvovali optuženi zajedno s drugim vođama OVK. Tačijev advokat Luka Mišetić na kraju završnih reči izjavio je da zahtev tužilaštva da bivši predsednik Kosova i ostala trojica optuženih budu osuđeni na po 45 godina zatvora, praktično znači "doživotni zatvor". "Ovo je neverovatan podnesak kancelarije koja zna da Specijalizovana veća i Kancelarija specijalnog tužioca ne bi postojali da nije bilo optuženog. Ovo je neverovatan podnesak", rekao je Mišetić. On je dodao da zahtev Kancelarije specijalizovanog tužioca za kaznu koji ukupno iznosi 180 godina zatvora za četvoricu optuženih, "nije zasnovan na dosadašnjoj praksi niti na realnosti ovog slučaja". "Kancelarija specijalnog tužioca nije dokazala optužbe protiv Tačija i on treba da bude proglašen nevinim, oslobođen i vraćen svojoj porodici i svojoj zemlji", rekao je Mišetić. Tačijev advokat je rekao sudijama da bi proglašenje njegovog klijenta krivim predstavljalo "pravnu i istorijsku nepravdu". "Argumenti Kancelarija specijalnog tužioca ne predstavljaju jedino razumno tumačenje dokaza, što je standard koji mora biti dostignut da biste prepisali istoriju Kosova, u ovom slučaju da biste proglasili Hašima Tačija krivim. Postoji dovoljno osnovane sumnje da ga proglasite nevinim po svim tačkama optužnice", rekao je Mišetić. Posle Tačijeve odbrane, završnu reč je počeo da iznosi pravni tim bivšeg predsednika parlamenta Kosova Veselija. Njegov advokat Rodni Dikson (Rodney Dixon) je rekao da je slučaj protiv Veselija jedinstven, ističući da tužilaštvo "nema dokaze" protiv njegovog klijenta. On je argumentovao da su dokazi protiv Veselije sekundarni i "neprovereni" i dodao da nijedan svedok u sudnici nije povezao Veseljija ni sa jednim krivičnim delom koja se pominje u optužnici. "Predmet Tužilaštva protiv Veselija može se opisati kao pokušaj portage za jednorogom. Više od pet godina od podizanja optužnice, pa čak i ranije, još od 2015. kada su osnovana Specijalizovana veća i započete istrage, Kancelartija specijalnog tužioca je tragala za nečim što ne postoji, pokušavajući da pronađe dokaze o umešanosti Kadrija Veseljija u kriminalne radnje", rekao je Dikson. Prema njegovim rečima, slučaj protiv Veseljija je jedinstven "jer ne postoji nijedan dokaz, a kamoli da je on počinio neko krivično delo". Veseljijeva odbrana će u četvrtak nastaviti iznošenje završne reči. Prethodno su ove nedelje završne reči izneli tužioci i zastupnici žrtava. Specijalizovana veća i Kancelarija specijalizovanog tužioca – poznatiji kao Specijalizovani sud – osnovala je 2015. Skupština Kosova i deo su pravosudnog sistema Kosova, ali rade s međunarodnim osobljem sa sedištem u Holandiji. Posle iznošenja završnih reči, sudsko veće ima tri meseca da donese odluku i objavi je. Kako je ranije saopštio Sud u Hagu, sudsko veće može zatražiti produženje roka za donošenje odluke za još dva meseca, a u izuzetnim okolnostima i duže.

Kompanija "Sveti Stefan hoteli", u većinskom vlasništvu države Crne Gore, očekuje da će uspjeti da putem domaćih sudova naplati 3,1 milion eura dugovanja po osnovu zakupnine od firme "Adriatic Properties", zakupca grad hotela Sveti Stefan i Vile Miločer, pišu Vijesti. Optimistična očekivanja zasnivaju se na odluci Ustavnog suda, koji je usvojio ustavnu žalbu ove kompanije i ukinuo rješenje Vrhovnog suda kojim je bilo potvrđeno da domaći sudovi nisu nadležni u sporu sa zakupcem. Ustavni sud je zaključio da je Vrhovni sud proizvoljno ocijenio da je nadležna međunarodna arbitraža, te naveo da sudovi prethodno nisu ispitali suštinsko pitanje — da li je riječ o sporu u kojem je predviđena isključiva nadležnost crnogorskog pravosuđa, imajući u vidu da se spor odnosi na zakup nepokretnosti na teritoriji Crne Gore. Prethodno su se Privredni, Apelacioni i Vrhovni sud proglasili nenadležnim, pozivajući se na to da ugovor ima element inostranosti i da je 2007. godine definisano da se sporovi rješavaju pred Londonskim sudom za međunarodnu arbitražu. Iz kompanije "Sveti Stefan hoteli" navode da je sada na Vrhovnom sudu da odluči hoće li predmet biti vraćen Privrednom sudu, pred kojim je spor i započet. Oni su već podnijeli tužbu za naplatu jedne kvartalne zakupnine, a u slučaju pozitivnog ishoda planiraju pokrenuti postupke i za ostale neizmirene rate. "Smatramo da u slučaju isplate zakupnine nije nadležan međunarodni tribunal već domaći sudovi. To je sada potvrdio i Ustavni sud, zbog čega očekujemo da će naš zahtjev biti usvojen i da će dug na ime kirije biti naplaćen", poručili su iz kompanije. Kompanija "Sveti Stefan hoteli" više puta se obraćala Vladi Crne Gore tražeći pomoć, jer je zbog neplaćene zakupnine poslovanje paralisano. Prema posljednjim podacima, "Adriatic Properties" duguje 3,1 milion eura. Firma je u blokadi, radnici od maja ne primaju zarade, a dodatni teret predstavlja i neplaćeni porez na nepokretnost, zbog čega je Opština Budva stavila hipoteku na luksuzni hotelski kompleks "Sveti Stefan – Miločer". U Londonu je 24. jula prošle godine održano završno ročište pred međunarodnom arbitražom u postupku gdje s jedne strane stoje Vlada Crne Gore i državne hotelske kompanije, a s druge zakupac "Adriatic Properties", koji potražuje 100 miliona eura odštete. Zbog spora hotel Sveti Stefan i Vila Miločer zatvoreni su petu godinu zaredom. Iako su ranije mediji objavili da su Vlada i zakupac usaglasili skoro sve tačke dogovora — uključujući i otvaranje hotela 1. maja te odustajanje od arbitražnih tužbi — sporazum ipak nije zaključen do kraja godine, pa hotel nije otvoren ni u ovoj sezoni.

U jednom od najsmrtonosnijih masovnih napada u novijoj kanadskoj historiji, deset osoba, uključujući napadača, poginulo je nakon što je naoružana osoba otvorila vatru u srednjoj školi u Tumbler Ridgeu, u zapadnoj Kanadi. Šest osoba pronađeno je mrtvo u srednjoj školi u Tumbler Ridgeu, još dvije osobe pronađene su mrtve u kući za koju se vjeruje da je povezana s incidentom, a još jedna osoba umrla je na putu do bolnice, saopštila je policija. Osumnjičeni napadač također je pronađen mrtav od ozljede koju je, čini se, sam sebi nanio, saopštila je policija, dodajući da ne vjeruje da postoje još osumnjičenika ili daljnja prijetnja javnosti. Napadač je možda bila žena, budući da je upozorenje o napadaču izdano u Britanskoj Kolumbiji opisalo osumnjičenika kao ženu u haljini sa smeđom kosom. "Višestruke ozljede i više mrtvih bilo je unutar škole dok su policajci prolazili kroz mjesto događaja", rekao je policijski dužnosnik Ken Floyd na konferenciji za novinare. "Mjesto događaja je trenutno osigurano. Tamo su istražitelji koji će pokušati utvrditi opseg ozljeda i koje je oružje možda bilo korišteno, a koje ne", rekao je Floyd. Tumbler Ridge je udaljena opština s populacijom od oko 2.400 ljudi smještena u podnožju Stjenjaka u sjevernoj Britanskoj Kolumbiji, otprilike 1155 km sjeveroistočno od Vancouvera. Još 25 ljudi je zbog ozljeda prebačeno u lokalni medicinski centar, rekla je policija. "Sve naše misli su s ljudima u Tumbler Ridgeu. Razgovarala sam s gradonačelnikom i lokalnim zastupnikom... ponudili smo svaku dodatnu pomoć koja im je potrebna", rekla je ministrica javne sigurnosti Britanske Kolumbije Nina Krieger, piše Reuters.