Evropska komisija (EK) potvrdila je da su ukinute sve finansijske mere koje su ranije bile na snazi prema Kosovu. Predstavnik Evropske komisije Jiri Plecity (Jirži Pleciti) izjavio je da je oslobođena sva finansijska pomoć koja je bila obuhvaćena merama, kao i da se planira potpuno ponovno angažovanje sa kosovskim institucijama. "Mogu da potvrdim da je Evropska komisija oslobodila svu finansijsku pomoć koja je ranije bila pod merama, i takođe planiramo da se u potpunosti ponovo angažujemo sa našim partnerima na Kosovu kako bismo ga vratili na pravi put u njegovoj EU agendi", rekao je Jiri Plecity, predstavnik EK, na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET) tokom rasprave o godišnjem izveštaju o Kosovu. Evropska unija uvela je restriktivne mere Kosovu 2023. godine nakon nasilja na severu. Kaznene mere odnosile su se na obustavu finansiranja, kao i na prekid svih bilateralnih susreta evropskih zvaničnika sa predstavnicima kosovske vlade. Te mere bile su odgovor na nasilne incidente na severu Kosova, kada su albanski gradonačelnici opština ušli u opštinske objekte. Tokom incidenata došlo je do sukoba srpskih demonstranata i snaga bezbednosti, uključujući i međunarodne trupe. Prema podacima Evropske komisije, oko pola milijarde evra bilo je blokirano Kosovu. Potvrda o ukidanju finansijskih mera došla je tokom debate o godišnjem izveštaju za Kosovo na AFET-u. Evropski poslanici izrazili su žaljenje zbog, kako je ocenjeno, izgubljene godine za Kosovo usled političkog zastoja koji je obeležio čitavu 2025. godinu. Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Riho Terras naglasio je da je zemlja bila u potpunoj političkoj paralizi, što je imalo posledice i na reformski proces. "Za žaljenje je što su neizvesnost i politički zastoj značajno usporili neophodne reforme koje Evropska unija očekuje od zemalja kandidata, a koje su ujedno ključne i za samu državu. Jasno je da postoje oblasti u kojima je Kosovo zabeležilo značajan nazadak tokom protekle godine", ocenio je Terras. Debati su prisustvovali i predstavnici evropskih institucija, koji su pozdravili pristanak Vlade Kosova da ponudi privremene boravišne dozvole i prizna lične karte članovima srpske zajednice koji nemaju kosovske dokumente, u skladu sa Zakonom o strancima i Zakonom o vozilima, koji će se u potpunosti primenjivati od nedelje, 15. marta. Predstavnica Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) An Kapmajnen (Anne Kempainen) izjavila je da taj dogovor predstavlja važan korak napred. "Proteklog vikenda u Prištini, zahvaljujući posredovanju EU, pronađen je put napred za sprovođenje Zakona o strancima na Kosovu. Pozdravljamo korake koje je Kosovo preduzelo u vezi sa očuvanjem vladavine prava. Ovo će omogućiti Srbima na Kosovu da nastave da žive, studiraju i rade u skladu sa zakonima Kosova", rekla je Kampajnen. Evropski predstavnici ocenili su da ovaj sporazum još jednom potvrđuje da dijalog donosi rezultate. Naglašeno je da normalizacija odnosa ostaje ključni uslov kako za Kosovo, tako i za Srbiju, na njihovom putu ka Evropskoj uniji.

Izraelski ministar odbrane Israel Katz tvrdio je da je sigurnosni šef Irana, Ali Larijani, ubijen u talasu zračnih napada na Teheran, u kojima su stradali i drugi visoki iranski zvaničnici. Nije predstavljen nikakav dokaz koji bi potvrdio ovu tvrdnju, koja bi - ako se potvrdi - predstavljala atentat najvišeg profila od ubistva iranskog vrhovnog lidera Ali Khamenei 28. februara, prvog dana kada su američke i izraelske snage počele zračne napade na Iran. Teheran je pokušao da ospori izraelsku izjavu, prikazujući ono što je nazvao rukom pisanom porukom Larijanija u znak sjećanja na iranske mornare ubijene u američkom napadu, čija se sahrana očekivala kasnije 17. marta. Fotografija poruke takođe je objavljena na Larijanijevom nalogu na X-u. Vijest o Larijaniju stigla je ubrzo nakon što su Izraelske odbrambene snage (IDF) tvrdile da su ubile Gholamreza Soleimani, komandanta iranske paravojne jedinice Basij, u istom talasu vazdušnih napada na Teheran 16. marta. "Juče je IDF ciljao i eliminisao Gholamreza Soleimani, koji je posljednjih šest godina djelovao kao komandant jedinice Basij", navedeno je u tvrdnji objavljenoj 17. marta. Iranske vlasti još nisu ni potvrdile ni demantovale taj izvještaj. Katz je rekao da su se dvojica lidera "pridružili Khameneiju, šefu programa uništenja, zajedno sa svima onima eliminisanim iz ose zla u dubinama pakla", dok je kancelarija izraelskog premijera Benjamin Netanyahu objavila fotografiju premijera kako razgovara telefonom, uz natpis: "Premijer Benjamin Netanyahu naređuje eliminaciju visokih zvaničnika iranskog režima." Američko-izraelska ofanziva na Iran, sada u trećoj sedmici, ne pokazuje znake jenjavanja, a sirene za vazdušnu opasnost čule su se na nekoliko lokacija širom Bliskog istoka 17. marta. Izraelska vojska saopštila je da je u najnovijem talasu napada gađala "infrastrukturu iranskog režima" u Teheranu, kao i lokacije za koje navodi da su povezane sa grupom Hezbollah, koju su Sjedinjene Države označile kao terorističku organizaciju. U međuvremenu, Iran je nastavio da ispaljuje rakete i dronove na mete širom Bliskog istoka, uključujući Izrael. Ključni moreuz Hormuz, kojim prolazi oko petine svjetskog transporta nafte, uglavnom je zatvoren zbog napada na brodove. Iranski napad dronovima i raketama ciljao je američku ambasadu u Bagdadu, prema navodima bezbjednosnih zvaničnika, od kojih je jedan za AFP rekao da je "najmanje jedan dron" pao unutar kompleksa ambasade. Novi iranski napad dronom pogodio je i naftni kompleks Fujairah na istočnoj obali Ujedinjenih Arapskih Emirata, izazvavši požar ali bez povrijeđenih, saopštile su lokalne vlasti 17. marta. Eksplozije su prijavljene u Dohi, dok je Katar saopštio da je presreo raketni napad. Američki predsjednik Donald Trump pozvao je zemlje širom svijeta da pomognu u ponovnom otvaranju ovog vitalnog morskog puta, ali je nekoliko država odbilo taj prijedlog. Iransko ciljanja zemalja proizvođača nafte i gasa u Zaljevu dodatno je podiglo cijene energije u mnogim državama. Cijena nekoliko vrsta nafte skočila je oko 5 posto 17. marta zbog zabrinutosti oko snabdijevanja.

Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Tonino Picula ocenio je da su reforme u zemlji "značajno usporene" u nekim segmentima, te da ima, kako je rekao, nazadovanja, posebno vidljivog u oblastima vladavine prava i standarda demokratije kao sistema. "Od usvajanja našeg prošlogodišnjeg izveštaja o Srbiji do danas, stanje u zemlji dodatno se pogoršalo. Situacija je izrazito polarizovana i puna tenzija. Ukupan tempo procesa pristupanja EU već stagnira godinama", ocenio je Picula u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), gde se raspravljalo o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji. On stagnaciju pripisuje ograničenom napretku u dijalogu sa Kosovom, kontinuiranom nedostatku usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, opštem nedostatku istinske političke volje za napredovanje, čestoj retorici protiv evrozvaničnika, pogoršanju uslova za slobodan rad medija i civilnog društva, kao i ignorisanju preporuka za reformu izbornog procesa. Prema rečima Picule, Srbija kao zemlja kandidat mora se sistematski i odlučno strateški opredeliti prema deklarisanom članstvu u Evropskoj uniji. "Deklarativna opredeljenja u ovim okolnostima više se ne mogu uzimati kao ozbiljna politika gledanja kroz prste i forsiranja stabilnosti kao alibija od strane nekih evropskih aktera. Nisu donela rezultate u transformaciji zemlje, već su je, nažalost, samo udaljila od članstva", rekao je. "Iako je Srbija istakla da članstvo u Evropskoj uniji predstavlja njen strateški cilj, vidimo da preuzete obaveze često nemaju potvrdu u praksi, kao u slučaju neodlaska na samit Evropske unije i Zapadnog Balkana u decembru prošle godine, ali i učešća na vojnoj paradi u Moskvi prošlog maja", dodao je Picula. Osvrćući se na slobodu medija, izvestilac za Srbiju ocenio je da je slika stanja u ovom polju "zastrašujuća na više nivoa". Osudio je eskalaciju napada i zastrašivanja novinara, koji, kako ocenjuje, "zemlju vraćaju u neka turobna vremena". Tokom rasprave, neki poslanici koji su bili deo misije koja je zemlju posetila u januaru kritikovali su nedostatak spremnosti beogradskih vlasti da se sastanu sa članovima delegacije Evropskog parlamenta. Većina članova delegacije napomenula je da su predsednik države, Aleksandar Vučić, i predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, imali negativne komentare uoči posete, koji su propraćeni negativnim tonom u izveštajima provladinih medija. Evroposlanica Marta Temido (Timido), koja je predvodila delegaciju koja je Srbiju posetila u januaru, primetila je da je postojala "otvoreno neprijateljska retorika" prema poseti delegacije Evropskog parlamenta i ograničen interes predstavnika vladajuće stranke za raspravu o pristupanju EU. Rekla je da vlasti u Srbiji nedostatak napretka u usvajanju i sprovođenju reformi opravdavaju frustracijom i nejasnim vremenskim rokovima. "Poseta je bila demonstracija da je Srbija prioritet Evropskog parlamenta, da želimo demokratsku Srbiju u EU i da trenutno postoji pravi zamah u proširenju EU. Međutim, to očigledno zahteva puno poštovanje Kopenhaških kriterijuma i posvećenost vlasti", rekla je Temido. Predstavnici evropskih institucija, Evropske komisije i Službe za spoljne poslove (EEAS), koji su učestvovali u raspravi, upozorili su da će ukupni tempo pregovora o pristupanju Srbije i dalje biti određen napretkom u vladavini prava i odnosima sa Kosovom. Predstavnica EEAS-a Anne Kemppainen (An Kempajnen) izrazila je zabrinutost zbog nedavnih izmena u pravosudnim zakonima. Istakla je da je EU dosledno pozivala srpske vlasti da odmah zaustave njihovu primenu i sprovedu revizije u skladu sa predstojećim preporukama Venecijanske komisije. Kemppainen je poručila da Srbija mora nastaviti napore kako bi uverila EU u svoju stratešku orijentaciju. "Od danas, stopa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU iznosi 65 odsto. To očigledno nije dovoljno i jasno smo stavili do znanja Srbiji da očekujemo doslednije i održivije usklađivanje, posebno u vezi sa restriktivnim merama EU preduzetim u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu", upozorila je Kemppainen, naglašavajući da se odnosi sa Rusijom ne mogu odvijati kao i obično. "EU želi da računa na Srbiju kao pouzdanog evropskog partnera i dobrog suseda u regionu Zapadnog Balkana, koji doprinosi stabilnosti i pomirenju. To znači uzdržavanje od postupaka ili izjava koje su u suprotnosti sa spoljnom politikom EU i strateškim pitanjima", dodala je predstavnica EEAS-a. U nacrtu izveštaja o Srbiji se ocenjuje da je zemlja ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u Evropskoj uniji. U dokumentu se podseća na proklamovanu obavezu Srbije da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali se napominje da se izrečene obaveze često ne odražavaju u praksi, što je, kako se navodi, bilo vidljivo i kada najviši predstavnici Srbije nisu prisustvovali samitu EU–Zapadni Balkan u decembru 2025. godine. Upućuje se poziv Srbiji da ostvari kredibilan napredak i poveća napore u suzbijanju manipulacija i stranog informativnog uplitanja, uključujući dezinformacije i retoriku protiv EU. U dokumentu se odbacuju navodi srpskih zvaničnika da su EU i neke njene države članice bile uključene u organizovanje studentskih protesta od novembra 2024. godine, s ciljem izazivanja "obojene revolucije". Evropski parlament ponavlja svoju oštru osudu nezakonitog hapšenja i proterivanja građana EU koji su davali izjave u znak podrške studentima koji su protestovali. "Evropski parlament osuđuje neprihvatljivo ponašanje, uvrede i negativnu retoriku upućenu članovima Evropskog parlamenta i drugim političkim akterima, uključujući članove misije Odbora za spoljne poslove u Srbiji u januaru 2026. godine", navodi se u nacrtu izveštaja. Izražava se i zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u zemlji u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine i koji "odražavaju reakciju građana na sistemsku korupciju i uočeni nedostatak odgovornosti i transparentnosti". U dokumentu se izražava podrška pravu svih građana Srbije, uključujući studente, da mirno protestuju kako bi pozvali na odgovornost i demokratske reforme direktno povezane sa vladavinom prava. Osuđuje se činjenica da su tokom protekle godine mirni demonstranti, studenti, aktivisti i novinari bili izloženi "širokom spektru represivnih mera, uključujući prekomernu upotrebu sile i policijsko nasilje, proizvoljna pritvaranja i hapšenja, politički progon i druge oblike zastrašivanja". Takođe, poziva se na uvođenje ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji. Evropski parlament u dokumentu izražava zabrinutost i zbog intenziviranja verbalnih napada, kampanja blaćenja i pritisaka na organizacije civilnog društva koje se zalažu za vladavinu prava, kao i zbog pogoršanja uslova rada za novinare i medije, te poziva Srbiju da preokrene nazadovanje u oblasti slobode izražavanja. Nakon rasprave u Odboru za spoljne poslove, uz dopune amandmanima, ovaj dokument bi u junu trebao da bude usvojen u tom telu Evropskog parlamenta. Kasnije tokom godine, glasanjem na jednoj od plenarnih sednica, dokument dobija formu rezolucije Evropskog parlamenta.

Kabinet predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića poručio je da Podgorica ostaje posvećena "dobrosusjedskim odnosima" i saradnji u regionu, nakon što je Srbija potvrdila kupovinu kineskih raketa "CM‑400AKG" ofanzivnih sposobnosti. U odgovoru za Vijesti, iz Milatovićevog kabineta naveli su da Crna Gora "njeguje povjerenje i saradnju sa svim državama u okruženju", naglašavajući da su to ključni preduslovi "trajnog mira i razvoja". Dodaju i da je članstvo u NATO‑u 2017. godine "učvrstilo bezbjednost zemlje" i ostaje temelj njenog odbrambenog sistema. Na nabavku je reagovala i Evropska komisija, poručivši da "evropski put Srbije zahtijeva jasne strateške izbore", uključujući izbjegavanje zavisnosti koje nisu u skladu s evropskim integracijama. U Hrvatskoj su se oglasili i premijer Andrej Plenković i predsjednik Zoran Milanović. Plenković je saopštio da je o kupovini raketa obavijestio generalnog sekretara NATO‑a, dok je Milanović izjavio da ne razumije "zašto se Srbija snabdijeva ofanzivnim oružjem", navodeći zabrinutost zbog mogućeg narušavanja regionalne bezbjednosti. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je prošle sedmice kupovinu raketa, navodeći da se Srbija "ne priprema za napad", uz tvrdnju da susjedne zemlje rade na stvaranju vojnog saveza koji Beograd vidi kao prijetnju - tvrdnju koju Hrvatska, Albanija i Kosovo odbacuju.

Talibani su saopštili da je najmanje 400 ljudi ubijeno, a 250 ranjeno u pakistanskom zračnom napadu na bolnicu u Kabulu, dok je Pakistan odbacio te tvrdnje. Bolnica Omid sa 2.000 kreveta, centar za rehabilitaciju osoba koje se bore s ovisnošću, navodno je pogođena u pakistanskom zračnom napadu kasno 16. marta. Prema riječima Hamdullaha Fitrata, zamjenika portparola talibanske vlade u Afganistanu, u toku su napori da se spasu ranjeni i izvade tijela stradalih. "Režim pakistanske vojske izveo je oko 21 sat večeras zračni napad na bolnicu Omid za liječenje ovisnosti, ustanovu sa 2.000 kreveta posvećenu borbi protiv narkomanije", napisao je u objavi na platformi X. Dodajo je da su "veliki dijelovi bolnice uništeni". Pakistansko Ministarstvo informisanja tvrdi da su ciljali vojne objekte i infrastrukturu povezanu s teroristima u Kabulu i Nangarharu, te da namjerno nisu gađali civile. Tvrdnje obje strane nije bilo moguće nezavisno potvrditi. Napad je naglo povećao napetosti između Afganistana i Pakistana, koji se već godinama suočavaju s povremenim prekograničnim sukobima. Uz izvještavanje Radija Azadi (RFE/RL) i Reutersa

Široko rasprostranjeni prekidi mobilnog interneta pogađaju Moskvu već više od sedmicu dana, izazivajući ozbiljne poremećaje u svakodnevnom životu i podstičući strahove o tome koliko daleko će vlada predsjednika Vladimira Putina ići u pooštravanju kontrole nad online aktivnostima. Stanovnici i kompanije u gradu s više od 12 miliona ljudi suočavaju se s problemima u nizu usluga, uključujući online plaćanja, aplikacije za taksi i navigacijske alate. Prodaja "offline" uređaja kao što su pejdžeri i papirne mape porasla je u prijestonici, tehnološki naprednom gradu u kojem je koncentrisan veliki dio ruskog bogatstva. Od početka mnogih prekida 7. marta, situacija se pogoršala, a čak su i web-stranice koje se nalaze na vladinoj "bijeloj listi" - državnim vlastima naklonjeni resursi koji bi trebali biti izuzeti od ograničenja - postale nedostupne. Kremlj je zvanično pripisao ove poremećaje pojačanim sigurnosnim mjerama, ali je dao malo detalja. "Kijev koristi sve sofisticiranije metode za napade, pa Rusija treba sve tehnološki naprednije mjere zaštite", rekao je 12. marta Putinov portparol Dmitrij Peskov, aludirajući na ukrajinske odmazde zbog ruske invazije na susjednu zemlju, koja sada ulazi u petu godinu. Kritičari vlasti kažu da državni organi često koriste bezbjednosne razloge kada žele pojačati ograničenja u životima i slobodama građana. "Rusko rukovodstvo je jednostavno u potpunosti pokazuje potpuni nedostatak hrabrosti. Toliko da ih nije briga za građanske slobode, ekonomiju ili udobnost ljudi. Apsolutno ih ništa od toga ne zanima", rekao je Mihail Klimarev, aktivista i direktor Društva za zaštitu interneta. Prekidi interneta pogađaju i druge dijelove Rusije već mjesecima, ali su blokade u prijestonici privukle znatno više pažnje. "Mobilni internet je u Rusiji isključen od juna 2025. I tek sada je sve to stiglo do Moskve", rekao je Klimarev za Current Time. Prema riječima stanovnika, mobilni internet gotovo nigdje u Moskvi nije dostupan - ni u centralnim ni u okolnim okruzima. "Freelancer sam i treba mi dobar internet. Morala sam da dam klijentu popust jer nisam uspjela da ispoštujem rok", rekla je Alina, stanovnica Moskve, za Sibir.Realii (RSE). Vlada Vladimira Putina godinama se bori da upravlja i ograniči način na koji Rusi koriste internet. Vlasti ciljaju zapadne gigante poput Facebooka, Googlea, Applea i Amazona, dok istovremeno podstiču domaće alternative koje mogu lakše kontrolisati. Aktivisti i drugi sumnjaju da se gašenje mobilnog interneta u Moskvi koristi za testiranje sistema "bijele liste" odobrenih web-stranica. "Bijela lista" resursa dostupnih za vrijeme prekida interneta počela se testirati prošlog ljeta. Lista uključuje web-stranice mobilnih operatera, provladinih medija, državnih agencija, internet prodavnica i društvenih mreža poput Odnoklasnika i VK-a, ranije poznatog kao Vkontakte. Telegram, najkorištenija aplikacija za razmjenu poruka u Rusiji, takođe ima probleme s pristupom - kao i WhatsApp. "Dostupnost Telegrama pala je za 80 posto" u odnosu na prethodni dan, napisao je Klimarev 16. marta. Rusija je prošle godine pokrenula vlastitu državnu aplikaciju za dopisivanje, Max, koja se suočava s kritikama onih koji je smatraju alatom za državni nadzor. Državni mediji odbacuju te navode, tvrdeći da je aplikacija sigurna i nezavisna. Putin je 20. februara potpisao zakon kojim se od telekom operatera zahtijeva da obustave usluge na zahtjev Federalne službe bezbjednosti (FSB). Istovremeno, vlasti su operatere oslobodile odgovornosti prema korisnicima ako je prekid usluge uzrokovan poštovanjem zahtjeva obavještajne službe. Ruska vlada već dugo cenzuriše online sadržaj kako bi ograničila opoziciju, nadzire internet saobraćaj pod izgovorom bezbjednosti i pooštrava kontrolu nad medijima. Vladino suzbijanje slobode govora, okupljanja i drugih prava jača još od 2012. godine, kada se Putin vratio na mjesto predsjednika, a dodatno se zaoštrilo nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava saopštila je da su u noći između 15. i 16. marta vandalizovane prostorije te organizacije u Beogradu plakatima mržnje koje potpisuje ekstremno desničarska neregistrovana grupa Narodna patrola. Na plakatima je ispisana poruka na engleskom jeziku "Jedini genocid na Balkanu bio je protiv Srba". U potpisu stoji skraćenica "NP", grupe Narodna patrola. Isti grafiti osvanuli su i na prostorijama opozicione stranke Pokret slobodnih građana (PSG). I Inicijativa mladih za ljudska prava i Pokret slobodnih građana su u saopštenjima osudila Ovo je treći napad Narodne patrole na Inicijativu mladih za tri godine, ukazao je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Milosavljević iz te organizacije. "Praktično identičan incident se desio 11. jula (2025), povodom obeležavanja genocida u Srebrenici i komemoracije koju smo organizovali na Trgu Republike u Beogradu, a 2024. je na adresu Inicijative poslata svinjska glava", rekao je Milosavljević. Inicijativa mladih za ljudska prava u saopštenju je navela da napadi na tu organizaciju u prethodnom periodu "predstavljaju nastavak pritisaka na branitelje ljudskih prava kojima se nastavlja urušavanje demokratije u Srbiji". Upozorili su na sve češće kampanje širenja mržnje putem dezinformacija, a koje direktno vode ugrožavanju bezbednosti zaposlenih i aktivista za ljudska prava i demokratiju. Pokret slobodnih građana najoštrije je osudio vandalizam i ispisivanje grafita na ulazu u prostorije njihovog sedišta u Beogradu. Naveli su i da je uništena tabla sa nazivom Pokreta. U saopštenju su naveli da nije reč samo o činu vandalizma, već "o pokušaju političkog zastrašivanja i opasan primer manipulacije istorijom zarad raspirivanja mržnje u društvu". Dodali su da očekuju od nadležnih organa "da hitno pronađu i procesuiraju počinioce i time pokažu da nasilje i političko zastrašivanje nemaju mesto u Srbiji". U Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nisu odmah odgovorili na upit RSE ovim povodom. Ekstremno desničarska, neregistrovana grupa "Narodna patrola" dospela je u žižu javnosti nakon antimigrantskih akcija 2020. Njihov vođa Damnjan Knežević više puta je hapšen, pored ostalog, pod optužbama za diskriminaciju. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, ta organizacija je organizovala više skupova u znak podrške ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovoj agresiji prema Ukrajini. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 23. maja 2025. usvojila Rezoluciju o proglašenju 11. jula Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. U genocidu, koji je potvrđen presudama Haškog suda, ubijeno je više od 8.300 muškaraca i dečaka iz Srebrenice i okoline. Do danas je pred različitim sudovima za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora. Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je jula 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske počinila genocid. Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida, kao i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida. Vlasti u Beogradu negiraju da je u Srebrenici počinjen genocid.

Ustavni sud Crne Gore nije donio odluku o ustavnosti Sporazuma između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina, jer predlog sudije izvjestioca nije dobio potrebnu većinu. Sporazum ostaje na snazi, prenosi RTCG. Prethodno je 12. marta odgođena sjednica zbog obaveza jednog od sudija, a takođe, nije prihvaćen prijedlog predsjednika države Jakova Milatovića da sjednica bude javna. Zakon kojim je potvrđen sporazum između Crne Gore i UAE ponovo je izglasan u Skupštini Crne Gore 3. juna 2025. godine. Taj zakon je prvi put usvojen 23. aprila iste godine, ali je crnogorski predsjednik Jakov Milatović odbio da ga potpiše i vratio ga skupštini na ponovno izjašnjavanje, uz ocenu da taj sporazum nije u skladu sa zakonima i Ustavom. ​Na sjednici Ustavnog suda Crne Gore održanoj 16. marta nije bilo većine za prijedlog sudije izvjestioca da se pokrene postupak za ocjenu ustavnosti Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Vlade Crne Gore i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Za predlog sudije izvjestioca glasale su dvije sutkinje i jedan sudija, dok je protiv pokretanja postupka glasalo dvoje sudija i jedna sutkinja. "Sudije koje su glasale za pokretanje postupka smatrale su da je Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa Emiratima trebao biti donijet dvotrećinskom većinom jer reguliše imovinska prava stranaca, te da bi u suprotnom Skupština mogla da donosi i druge međunarodne ugovore prostom većinom iako se njima regulišu pitanja koja zahtijevaju kvalifikovanu većinu, poput izbornih prava, koja mogu uključivati regulisanje pitanja dvojnog državljanstva", navodi se u saopštenju Ustavnog suda. Iz Ustavnog suda su također rekli da su sudije naglasile da "međunarodni ugovor ima primat nad domaćim zakonima, pa se samim tim mora cijeniti sa aspekta ustavnih načela vladavine prava, jedinstva pravnog poretka i pravne sigurnosti, a posebno imajući u obzir da Sporazum još uvijek nije stupio na pravnu snagu i da ne može proizvesti posljedice po Crnu Goru po međunarodnom pravu." Iz Vlade Crne Gore saopšeno je da današnjim stavom Ustavnog suda"pravni poredak ostaje neizmijenjen, odnosno da je međudržavni sporazum u skladu sa Ustavom." "Osim jasnog političkog stava i ideje o održivim investicijama koje bi dodatno pozicionirale Crnu Goru na svjetskoj turističkoj mapi, danas je stigla i institucionalna potvrda da je crnogorska Vlada ovim dokumentom zaštitila svoje interese i da nije garantovala povlašćenu poziciju bilo kojoj zemlji ili pojedincu, kao što se to moglo čuti u brojnim javnim istupima određenih političkih grupacija", saopštili su iz Vlade, prenosi RTCG. Dodaju da ovakav ishod sjednice Ustavnog suda potvrđuje načelo pravne sigurnosti, prema kome se postojeći pravni akti, uključujući sporazum o kome se odlučivalo, smatraju ustavnim sve dok nadležni organ ne utvrdi suprotno. Sporazum je prethodno izazvao burne reakcije crnogorske stručne javnosti i lokalnih političara, koji su organizovali i proteste protiv usvajanja Zakona kojim se potvrđuje Sporazum između dve zemlje. I iz Evropske unije je poručeno da svi sporazumi moraju biti u skladu sa domaćim zakonodavstvom i pravnom tekovinom EU koji se tiču jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti. Šta piše u Sporazumu?Sporazumom se omogućava megaprojekat arapskom biznismenu Mohamedu Alabaru koji je u startu bio zainteresovan za zakup Velike plaže u Ulcinju, gradu na jugu Crne Gore, na 99 godina i gradnju turističko stambenih kompleksa u njenom zaleđu. Tome su se oštro usprotivile lokalne vlasti Ulcinja i civilni sektor, koji smatraju da Sporazum nije u skladu sa Ustavom, zakonima i tenderskim procedurama. Alabar koji je vlasnik kompanije Eagle Hills, rekao je da ne želi da ulaže tamo gdje nije dobrodošao i da razmatra još dve opcije za ulaganje u Crnoj Gori. Kompanija Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je partner u projektu Beograd na vodi, koji su takođe pratile kritike zbog netransparentnosti i zaobilaženja domaćih propisa. Iz Vlade Crne Gore smatraju da su Sporazumi koje je Crna Gora potpisala sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima 28. marta prošle godine, među kojima i Sporazum o saradnji u oblastima turizma i razvoja nekretnina, u potpunosti usklađeni sa Ustavom i obavezama koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. "Svaki konkretan projekat koji bi proizašao iz ovih sporazuma proći će redovnu proceduru, bez mogućnosti izuzimanja od pravnih pravila i obaveza koje Crna Gora ima kao kandidat za članstvo u EU", navode iz Ministarstva za evropske poslove. Osim predsednika Jakova Milatovića koji je prethodno odbio da potpiše Zakon koji potvrđuje Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata, mnogi drugi su se bunili protiv usvajanja takvog akta. Protiv sporazuma su se izjasnili poslanici Skupštine Ulcinja, dok je predsednik te opštine Genci Nimanbegu izjavio da će svi oni koji podrže ovaj Sporazum postati "neprijatelji Ulcinja". Ukupno 86 nevladinih organizacija u maju prošle godine pozvalo je poslanike crnogorske Skupštine da ne glasaju za potvrđivanje Sporazuma sa Emiratima, jer će, kako su naveli, on dovesti do stvaranja zatvorenih enklava za bogate, dok će ostatak stanovništva biti ekonomski i socijalno marginalizovan. Oglasile su se i ekološke organizacije sa upozorenjima da bi planovi izgradnje na ulcinjskoj Velikoj plaži degradirali životnu sredinu Solane koja je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi. Iz Delegacije Evropske Unije u Podgorici saopštili su da prirodno da Crna Gora razvija odnose sa zemljama izvan EU, ali da treba da se pridržava domaćih i evropskih propisa, odnosno principe jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti.

Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske na posebnoj sjednici održanoj u ponedjeljak, 16. marta su prihvatili ostavku Save Minića na funkciju predsjednika Vlade tog bh. entiteta. Ostavku Minića podržalo je svih 49 prisutnih poslanika bez rasprave. Poslanici opozicije nisu prisustvovali posebnoj sjednici. Minić je istakao da će on biti mandatar za sastav nove Vlade, nakon što je obavio konsultacije sa predsjednikom RS Sinišom Karanom, i dodao je da će ona uskoro biti izabrana. Ranije danas, Minić je na konferenciji za medije u Banjaluci objavio da je podnio ostavku. Minić, kadar Saveza nezavisnih socijaldemokrata, stranke Milorada Dodika, dodao je da ima podršku većine u Narodnoj skupštini RS. Rekao je da se na ovaj potez odlučio kako bi se obezbijedio legalitet i legitimitet Vlade, te je naveo da postoje osporavanja i od strane međunarodne zajednice, ne objašnjavajući na šta konkretno misli. Ovo je drugi put u posljednjih nekoliko mjeseci da Minić podnosi ostavku i najavljuje da će ponovo biti mandatar. Dotadašnji ministar poljoprivrede RS, Savo Minić je imenovan za entitetskog premijera 2. septembra prošle godine. Ustavni sud Bosne i Hercegovine je 23. januara odlučio da ta Vlada nije ustavna, jer ga je za mandatara prošlog avgusta predložio Milorad Dodik, koji se tada predstavljao kao predsjednik RS. Prema Ustavu RS, mandatara može samo da predloži predsjednik entiteta, a ta funkcija je Dodiku oduzeta nakon što je postala pravosnažna presuda za nepoštovanje odluka visokog predstavnika, kojom mu se zabranjuje obavljanje političkih funkcija na period od šest godina. Nekoliko dana uoči odluke Ustavnog suda BiH, Minić je podnio ostavku, za mandatara ga je predložila tadašnja v.d. predsjednice RS, Ana Trišić Babić, te je on ubrzo ponovo postavljen na istu funkciju. Poslanici Stranke demokratske akcije i Demokratske fronte u Predstavničkom domu Parlamenta BiH su se i nakon tog imenovanja obratili Ustavnom sudu BiH, tražeći da bude poništeno. U svojoj apelaciji, između ostalog, oni tvrde da je imenovanje premijera na osnovu prijedloga v.d. predsjedničke funkcije, "direktno i svjesno kršenje načela vladavine prava" iz bh. Ustava. Ustavni sud BiH se o tome još nije izjašnjavao. Ćamil Duraković, potpredsjednik RS, tražio je od Ustavnog suda RS ocjenu ustavnosti izbora Trišić Babić na tu funkciju, obzirom da entitetski Ustav ne poznaje funkciju vršioca dužnosti predsjednika. Ustavni sud RS je 25. februara obustavio postupak ocjene ustavnosti njenog imenovanja.

Film"Gospodin Niko protiv Putina" - o mladom ruskom učitelju koji pruža tihi otpor kremaljskom ratu protiv Ukrajine - osvojio je 15. marta Oskara za najbolji dugometražni dokumentarni film. Film, koji su režirali David Borenstein i učitelj Pavel Talankin, prati Talankina u njegovom radu u školi u siromašnom rudarskom gradu Karabaš na Uralu. U filmu se koriste snimci koje je Talankin pravio tokom dvogodišnjeg perioda kako bi pokazao kako ruska vlada predsjednika Vladimira Putina indoktrinira učenike porukama koje podržavaju rat. Na zahtjev ruskog Ministarstva obrazovanja, Talankin, koji ima 35 godina, pomogao je da se snime napori za proratnu propagandu u osnovnoj školi u Karabašu. Ali zvaničnici ministarstva nisu sumnjali da će on svoje snimke pretvoriti u dokumentarac o ruskoj kampanji "patriotskog obrazovanja" za školarce. Talankin u filmu dokumentuje vlastiti progon i konačno izgnanstvo, a The Hollywood Reporter ga je nazvao "dirljivom, intimnom hronikom". "'Gospodin Niko protiv Putina' govori o tome kako izgubite svoju zemlju, a ono što smo vidjeli dok smo radili s ovim snimcima jeste da je izgubite kroz bezbroj malih, sitnih činova saučesništva", rekao je reditelj Borenstein na sceni, stojeći pored Talankina. "Kada smo saučesnici, kada vlada ubija ljude na ulicama naših velikih gradova, kada ništa ne kažemo, kada oligarsi preuzmu medije i kontrolišu način na koji ih stvaramo", dodao je Borenstein. "Nestvarno je"Prije ceremonije u Los Anđelesu, Talankin je rekao: "Da ste mi prije dvije godine rekli da će stvari biti ovakve, nasmijao bih vam se u lice." "To je nestvarno - stvari poput ove jednostavno se ne dešavaju." Talankin, poznat i kao Paša, pobjegao je iz Rusije u ljeto 2024. s hard diskovima koji će postati osnova dokumentarnog filma. Talankin je upoznao Borensteina putem interneta, rekao je za CBS, a snimao je dvije godine dok je Borenstein režirao na daljinu iz Evrope. Film je u februaru osvojio i nagradu BAFTA u Londonu za najbolji dokumentarni film. Uz izvještavanje Current Timea, Reutersa i AFP-a.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da ne razume zašto se Srbija snabdeva ofanzivnim oružjem. "Do određene mere razumem da žele da imaju jaku defanzivu, ali oni se snabdevaju i napadnim oružjem. I to me brine, ali opet Hrvatska je u NATO-u i Evropskoj uniji", rekao je Milanović, preneli su hrvatski mediji. Beograd je potvrdio 12. marta da je Srbija od Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400, velike razorne moći. Posle Pakistana Srbija je prva država kojoj je Kina isporučila takve rakete. Zbog toga je hrvatski premijer Andrej Plenković pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte). Reagujući na kupovinu kineskih raketa, Evropska unija je poručila da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore i da to uključuje "izbegavanje strateških zavisnosti koje nisu u skladu s tim ciljem." Milanović je upozorio i da Izrael snabdeva Srbiju oružjem, rekavši da nije video da se Plenković u pismu sekretaru NATO-a požalio i na Izrael. "Izrael 'valja' Beogradu, na čijoj su meti Hrvatska, Albanija, dijelovi BiH", rekao je Milanović. Izraelski raketni sistemi PULS i besposadna letelica Hermes 900 prvi put su prikazani javnosti na vojnoj paradi "Snaga jedinstva" u Beogradu 20. septembra 2025. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije. Zvaničnici tih zemalja su te navode Beograda odbacili u više navrata. U međuvremenu Srbija nastavlja da jača svoje naoružanje, istovremeno produbljući vojnu saradnju sa Pekingom.

Ukrajina želi novac i tehnologiju u zamjenu za pružanje pomoći zemljama Bliskog istoka koje traže načine da se zaštite od iranskih kamikaza-dronova, izjavio je predsjednik Volodimir Zelenski. Zelenski je u nedjelju rekao novinarima da su tri tima stručnjaka poslana na Bliski istok kako bi obavila stručne procjene i pokazala kako bi protivdronska odbrana trebala djelovati. On je ranije ove sedmice rekao da su timovi poslani u Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju, kao i u američku vojnu bazu u Jordanu. "Ovo nema nikakve veze s našim uključivanjem u operacije. Mi nismo u ratu s Iranom", rekao je Zelenski. Dodao je da bi se sa zemljama Perzijskog zaliva moglo pregovarati o fundamentalnijim i dugoročnijim sporazumima o dronovima i da još uvijek treba razgovarati o tome šta će Ukrajina dobiti zauzvrat za ovu pomoć. "Za nas su danas i tehnologija i finansiranje važne", rekao je Zelenski. Zemlje Zaljeva potrošile su velike količine protivvazdušnih raketa u borbi protiv iranskih dronova tipa Shahed. Kijev svake noći koristi niz različitih sistema za obaranje ruskih dronova, uključujući manje i jeftinije dronove, kao i opremu za ometanje signala. Zelenski je rekao da su Sjedinjene Države, kao i zemlje iz Evrope, Bliskog istoka i Afrike, zatražile pomoć Ukrajine u borbi protiv takvih napada. Međutim, američki predsjednik Donald Trump izjavio je da SAD‑u nije potrebna pomoć Ukrajine za obaranje dronova. Zelenski je rekao da ne zna zašto Washington još nije potpisao veliki sporazum o dronovima, na kojem je Kijev insistirao mjesecima, te da nije siguran da bi takav sporazum bio prihvaćen. "Želio sam potpisati sporazum vrijedan oko 35–50 milijardi dolara", rekao je. Zelenski je izrazio zabrinutost zbog uticaja produženog sukoba na Bliskom istoku na ukrajinske zalihe protivvazdušnih raketa. "Ni u kojem slučaju ne bismo željeli da Sjedinjene Države skrenu fokus s Ukrajine zbog situacije na Bliskom istoku", rekao je novinarima. Runda posljednjih mirovnih pregovora između Moskve, Kijeva i Washingtona, koja je trebala biti održana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, odgođena je nakon što su američki i izraelski zračni napadi na Iran prije dvije sedmice izazvali regionalni sukob. Zelenski je rekao da je Washington predložio da se pregovori održe u Sjedinjenim Državama sljedeće sedmice, ali da se ruska strana nije željela sastati tamo. "Ili će oni promijeniti mjesto sastanka, ili Rusi moraju potvrditi (sastanak u) SAD-u", rekao je. Govoreći o situaciji na frontu, Zelenski je izjavio da ukrajinska vojska vjeruje kako je ruska proljetna ofanziva "već propala".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da rešenje postignuto u vezi sa primenom Zakona o strancima na Kosovu predstavlja olakšanje za srpski narod. "Iako tu nema lepih i lakih rešenja, postignut je jedan model sa čijim detaljima sam upoznat. Zahvalan sam na trudu Evropljana koji su hteli da izbegnu katastrofu bilo kakvog sukoba", rekao je Vučić. Vlasti Kosova od 16. marta počinju primenu Zakona o strancima i vozilima ali će tamošnjim Srbima biti dat rok od tri meseca za dobijanje lokalnih dokumenata. Onima iz Srbije koji rade i studiraju na severu Kosova biće izdavane privremene dozvole za boravak u trajanju od godinu dana, saopštili su šef kancelarije Evropske unije u Prištini Aivo Orav, izaslanik Evropske unije (EU) za dijalog Peter Sorensen i kosovski premijer Aljbin Kurti. Vučić je najavio je da uskoro razgovarati sa Srbima sa Kosova o modelu koji je postignut. Direktor kancelarije srpske Vlade za Kosovo Petar Petković saopštio je da se, kako je naveo, došlo do rešenja koje će omogućiti nesmetan i normalan rad srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija na Kosovu. "Izbegli smo najgori mogući scenario zatvaranja srpskih institucija, što je bio glavni cilj Prištine i primene Zakona o strancima", rekao je Petković 14. marta na konferenciji za štampu u Vladi Srbije. Naveo je da je na usvojenom rešenju Beograd nedeljama radio sa Evropskom unijom (EU), kao i sa predstanvicima srpske zajednice sa Kosova, sa zaposlenima u institucijama, sa rektorom, dekanima i direktorima bolnica. "Razgovarali sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, jer ovo pitanje nije niti administrativno, niti tehničko, već pre svega pitanje opstanka Srba na Kosovu", rekao je Petković. Naveo je da bi oko 20.000 ljudi direktno bilo pogođeno Zakonom o strancima, ali da će institucije u kojima rade Srbi na Kosovu i od ponedeljka, 16. marta, nastaviti sa radom kao i do sada. "U usvojenom rešenju ne radi se ni o kakvoj integraciji srpskih institucija u prištinske, i Srbi na Kosovu i dalje će moći da rade u institucijama u kojima je poslodavac Republika Srbija", dodaje. Objasnio je da će gradonačelnici iz redova srpske zajednice u 10 opština na Kosovu sastaviti listu zaposlenih u obrazovnim i zdravstvenim institucijama i da će se na osnovu davati radno i boravišno pravo. Dodao je da će lista biti obnavljana na svakih godinu dana i da će na njoj biti samo lični podaci. "Ne postoji bezbednosni rizik, jer sve te podatke kosovska policija ima već na administrativnom prelazu. Poslodavac je i dalje Republika Srbija, naši ljudi nastavljaju da rade u srpskim institucijama", izjavio je Petković. Vlada Kosova pristala je da izda privremene boravišne dozvole na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i prizna lične karte koje im izdaju srpski organi, čime će biti ublažene posledice pune primene Zakona o strancima i vozilima. Po poslednjoj najavi kosovskih vlasti puna primena Zakona o strancima i vozilima počinje od 15. marta. Na osnovu ovih zakona svi oni koji nemaju kosovska dokumenta morali bi da imaju boravišnu dozvolu, dok vozila sa stranim tablicama ne bi mogla da saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca. Olakšavajuće mere za pripadnike srpske zajednice dolaze nakon sastanka specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Petera Sorensena i premijera Kosova Aljbina Kurtija 14. marta. Zakon o strancima pogodio bi pripadnike srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta, a žive, rade ili se školuju na Kosovu. Na Kosovu je 16. januara počela prva faza primene Zakona o strancima i vozilima, sa trajanjem do 15. marta, koja predviđa period informisanja i organizovanje informativnih sesija sa građanima. Po uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova od sredine januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju imati radnu dozvolu ili licencu za rad izdate od kosovske Agencije za zapošljavanje. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije, među njima i Univerzitet u Severnoj Mitrovici čiji studenti koji dolaze iz Srbije po toim zakonu trebalo da imaju privremenu dozvolu boravka. Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović sastao se 14. marta u Beogradu sa komandantom Kfora general-majorom Ozkanom Ulutašom. "Na sastanku je bilo reči o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i aktivnostima koje Vojska Srbije i Kfor preduzimaju radi praćenja situacije na terenu i sprečavanja eskalacije krize", saopštilo je u subotu Ministarstvo odbrane Srbije. Navodi se da je na sastanku, u svetlu najavljenog početka primene zakona o strancima i vozilima, ocenjeno da je bezbednosna situacija na Kosovu "osetljiva i da je važno da Međunarodne bezbednosne snage preduzmu neophodne mere za očuvanje mira i stabilnosti i zaštitu Srba".

U Sarajevu je u podne počelo novo okupljanje građana ispred Zemaljskog muzeja povodom tramvajske nesreće koja se dogodila prije više od mjesec dana. Ovo je deseti protest od 12. februara, kada je poginuo student iz Brčkog, Erdoan Morankić, a teško povrijeđena srednjoškolka Ella. Na današnjem skupu okupilo se nekoliko desetina ljudi, uglavnom starijih, znatno manje nego prethodnih dana kada se broj demonstranata kretao od stotinjak do nekoliko hiljada. Na protest su ponovo došli roditelji koji traže pravdu za svoju djecu, kao i studenti koji kažu da se osjećaju nesigurno u gradu. Okupljeni su izrazili nezadovoljstvo slabim odzivom građana. Zbog manjeg broja prisutnih danas nije planirano blokiranje saobraćaja. Demonstranti su se kretali trotoarom od Zemaljskog muzeja prema SCC-u, ali su kod raskrsnice ipak izašli na cestu. Građani protestuju već mjesec dana tražeći od Tužilaštva Kantona Sarajevo da provede odgovornu i transparentnu istragu. Nezadovoljstvo su izazvali hapšenje vozača tramvaja i činjenica da ne postoji ključni videomaterijal iz tramvaja koji bi mogao razjasniti tok nesreće. Zbog toga se demonstranti redovno zaustavljaju i pred zgradom Tužilaštva KS. Nesreća, koja je pokrenula proteste, dogodila se 12. februara u blizini Zemaljskog muzeja u središtu Sarajeva, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. Istragu o nesreći vodi Tužiteljstvo Kantona Sarajevo. Osim na okolnosti nesreće, fokusirana je i na tehničku ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost svih u lancu – od vozača, preko uprave GRAS-a, do Ministarstva saobraćaja.