Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da rešenje postignuto u vezi sa primenom Zakona o strancima na Kosovu predstavlja olakšanje za srpski narod. "Iako tu nema lepih i lakih rešenja, postignut je jedan model sa čijim detaljima sam upoznat. Zahvalan sam na trudu Evropljana koji su hteli da izbegnu katastrofu bilo kakvog sukoba", rekao je Vučić. Vlasti Kosova od 16. marta počinju primenu Zakona o strancima i vozilima ali će tamošnjim Srbima biti dat rok od tri meseca za dobijanje lokalnih dokumenata. Onima iz Srbije koji rade i studiraju na severu Kosova biće izdavane privremene dozvole za boravak u trajanju od godinu dana, saopštili su šef kancelarije Evropske unije u Prištini Aivo Orav, izaslanik Evropske unije (EU) za dijalog Peter Sorensen i kosovski premijer Aljbin Kurti. Vučić je najavio je da uskoro razgovarati sa Srbima sa Kosova o modelu koji je postignut. Direktor kancelarije srpske Vlade za Kosovo Petar Petković saopštio je da se, kako je naveo, došlo do rešenja koje će omogućiti nesmetan i normalan rad srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija na Kosovu. "Izbegli smo najgori mogući scenario zatvaranja srpskih institucija, što je bio glavni cilj Prištine i primene Zakona o strancima", rekao je Petković 14. marta na konferenciji za štampu u Vladi Srbije. Naveo je da je na usvojenom rešenju Beograd nedeljama radio sa Evropskom unijom (EU), kao i sa predstanvicima srpske zajednice sa Kosova, sa zaposlenima u institucijama, sa rektorom, dekanima i direktorima bolnica. "Razgovarali sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, jer ovo pitanje nije niti administrativno, niti tehničko, već pre svega pitanje opstanka Srba na Kosovu", rekao je Petković. Naveo je da bi oko 20.000 ljudi direktno bilo pogođeno Zakonom o strancima, ali da će institucije u kojima rade Srbi na Kosovu i od ponedeljka, 16. marta, nastaviti sa radom kao i do sada. "U usvojenom rešenju ne radi se ni o kakvoj integraciji srpskih institucija u prištinske, i Srbi na Kosovu i dalje će moći da rade u institucijama u kojima je poslodavac Republika Srbija", dodaje. Objasnio je da će gradonačelnici iz redova srpske zajednice u 10 opština na Kosovu sastaviti listu zaposlenih u obrazovnim i zdravstvenim institucijama i da će se na osnovu davati radno i boravišno pravo. Dodao je da će lista biti obnavljana na svakih godinu dana i da će na njoj biti samo lični podaci. "Ne postoji bezbednosni rizik, jer sve te podatke kosovska policija ima već na administrativnom prelazu. Poslodavac je i dalje Republika Srbija, naši ljudi nastavljaju da rade u srpskim institucijama", izjavio je Petković. Vlada Kosova pristala je da izda privremene boravišne dozvole na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i prizna lične karte koje im izdaju srpski organi, čime će biti ublažene posledice pune primene Zakona o strancima i vozilima. Po poslednjoj najavi kosovskih vlasti puna primena Zakona o strancima i vozilima počinje od 15. marta. Na osnovu ovih zakona svi oni koji nemaju kosovska dokumenta morali bi da imaju boravišnu dozvolu, dok vozila sa stranim tablicama ne bi mogla da saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca. Olakšavajuće mere za pripadnike srpske zajednice dolaze nakon sastanka specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Petera Sorensena i premijera Kosova Aljbina Kurtija 14. marta. Zakon o strancima pogodio bi pripadnike srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta, a žive, rade ili se školuju na Kosovu. Na Kosovu je 16. januara počela prva faza primene Zakona o strancima i vozilima, sa trajanjem do 15. marta, koja predviđa period informisanja i organizovanje informativnih sesija sa građanima. Po uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova od sredine januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju imati radnu dozvolu ili licencu za rad izdate od kosovske Agencije za zapošljavanje. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije, među njima i Univerzitet u Severnoj Mitrovici čiji studenti koji dolaze iz Srbije po toim zakonu trebalo da imaju privremenu dozvolu boravka. Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović sastao se 14. marta u Beogradu sa komandantom Kfora general-majorom Ozkanom Ulutašom. "Na sastanku je bilo reči o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i aktivnostima koje Vojska Srbije i Kfor preduzimaju radi praćenja situacije na terenu i sprečavanja eskalacije krize", saopštilo je u subotu Ministarstvo odbrane Srbije. Navodi se da je na sastanku, u svetlu najavljenog početka primene zakona o strancima i vozilima, ocenjeno da je bezbednosna situacija na Kosovu "osetljiva i da je važno da Međunarodne bezbednosne snage preduzmu neophodne mere za očuvanje mira i stabilnosti i zaštitu Srba".

U Sarajevu je u podne počelo novo okupljanje građana ispred Zemaljskog muzeja povodom tramvajske nesreće koja se dogodila prije više od mjesec dana. Ovo je deseti protest od 12. februara, kada je poginuo student iz Brčkog, Erdoan Morankić, a teško povrijeđena srednjoškolka Ella. Na današnjem skupu okupilo se nekoliko desetina ljudi, uglavnom starijih, znatno manje nego prethodnih dana kada se broj demonstranata kretao od stotinjak do nekoliko hiljada. Na protest su ponovo došli roditelji koji traže pravdu za svoju djecu, kao i studenti koji kažu da se osjećaju nesigurno u gradu. Okupljeni su izrazili nezadovoljstvo slabim odzivom građana. Zbog manjeg broja prisutnih danas nije planirano blokiranje saobraćaja. Demonstranti su se kretali trotoarom od Zemaljskog muzeja prema SCC-u, ali su kod raskrsnice ipak izašli na cestu. Građani protestuju već mjesec dana tražeći od Tužilaštva Kantona Sarajevo da provede odgovornu i transparentnu istragu. Nezadovoljstvo su izazvali hapšenje vozača tramvaja i činjenica da ne postoji ključni videomaterijal iz tramvaja koji bi mogao razjasniti tok nesreće. Zbog toga se demonstranti redovno zaustavljaju i pred zgradom Tužilaštva KS. Nesreća, koja je pokrenula proteste, dogodila se 12. februara u blizini Zemaljskog muzeja u središtu Sarajeva, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. Istragu o nesreći vodi Tužiteljstvo Kantona Sarajevo. Osim na okolnosti nesreće, fokusirana je i na tehničku ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost svih u lancu – od vozača, preko uprave GRAS-a, do Ministarstva saobraćaja.

Evropska unija (EU) je pozdravila pristanak Vlade Kosova da ponudi privremene boravišne dozvole i prizna lične karte članovima srpske zajednice koji nemaju kosovske dokumente, u skladu sa Zakonom o strancima i Zakonom o vozilima, koji će se u potpunosti primenjivati od nedelje, 15. marta. Visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, ocenila je da sporazum o civilnoj registraciji i Zakon o strancima predstavlja važan korak napred u korist svih građana Kosova. Dodala je da je neophodno osigurati kontinuitet u pružanju javnih usluga. Šefica evropske diplomatije najavila je skoro održavanje runde dijaloga na nivou lidera Kosova i Srbije. "Ovaj napredak stvara novi zamah za dijalog između Beograda i Prištine, i spremna sam da uskoro budem domaćin sastanka na visokom nivou", saopštila je Kallas na mreži X. Dogovor je postignut nakon sastanka premijera Kosova, Albina Kurtija, sa evropskim izaslanikom za dijalog, Petersom Sorensenom. Iako su oba zakona počela da se primenjuju na Kosovu od 15. januara, to je bilo samo u okviru informativne kampanje o procedurama i pravilima za sprovođenje ovih zakona. Zakoni su izazvali protivljenje među članovima srpske zajednice na Kosovu, njihovim političkim predstavnicima i civilnim sektorom, koji tvrde da će primena negativno uticati na zdravstveni i obrazovni sektor koji funkcioniše u okviru srpskog sistema u područjima sa srpskom većinom. Od 15. marta zakoni stupaju na snagu u potpunosti i zahtevaće od svih koji nemaju kosovske dokumente da dobiju boravišnu dozvolu, dok vozila sa stranim registarskim tablicama neće moći da se kreću po Kosovu duže od tri meseca ili samo uz posebno odobrenje. Nakon sastanka evropskog predstavnika za dijalog i premijera Kosova, ovo pravilo se neće odnositi na kosovske Srbe bez kosovskih dokumenata, jer će oni moći da dobiju privremenu 12-mesečnu dozvolu boravka, kao i da koriste lične karte izdate od strane neformalnih struktura u zemlji kao sredstvo identifikacije.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je 13. marta da je pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte) o raketama koje je Srbija kupila od Kine. "Takvo oružje nije još viđeno na evropskoj teritoriji. Pisao sam generalnom sekretaru Marku Ruteu o tome", odgovorio je Plenković u petak na pitanje novinara u Zagrebu o novom naoružanju Vojske Srbije, odnosno o hipersoničnoj balističkoj raketi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je 12. marta da je Srbija do Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. "Mi imamo značajan broj raketa i imaćemo ih još više", rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije. On je naveo da je Vojska Srbije uspešno izvršila integraciju kineske rakete na ruske borbene avione MiG-29 koje poseduje. Vučić, međutim, nije odgovorio na pitanje novinara koliko su tačno plaćene kineske rakete. Informacija da je Srbija kupila ovo oružje prvi put se pojavila na jednom specijalizovanom vojnom forumu, gde su objavljene fotografije na kojima se vide borbeni avioni, u vlasništvu Vojske Srbije. Jedan avion je, kako se navodi, bio naoružani kineskom dalekometnom raketom vazduh-zemlja, sa oznakom CM-400. Drugi je, prema istim navodima, nosio avio bombu LS-6, takođe kineske proizvodnje. Premijer Hrvatske je 12. marta izjavio da ne očekuje da bi Srbija mogla u bilo kojoj varijanti da dođe u poziciju da koristi hipersonične rakete prema susednim zemljama, Hrvatskoj ili nekoj drugoj i najavio da će o tome razgovarati s partnerima u NATO i upozoriti ih na to novo oružje. Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je 12. marta za RTS naveo da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je on. Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je u petak da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljenje i da svojim kupovinama kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova, Peter Sorensen, u subotu stiže na Kosovo. Vest je saopštio kabinet premijera Albina Kurtija (Aljbin), koji je potvrdio da će se 14. marta šef kosovske vlade sastati sa evropskim izaslanikom za dijalog. Ovo je druga poseta Sorensena Kosovu u manje od mesec dana. On je krajem februara posetio i Beograd i Prištinu. Nezvanično se saznaje da je razlog ove posete primena Zakona o strancima. Na Kosovu je 16. januara počela prva faza pune primene tog zakona, koja će trajati do 15. marta i koja predviđa period informisanja, kao i organizovanje informativnih sesija sa građanima. Prema uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova objavljenom 16. januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije, te bi se zaposleni u njima, posebno profesori na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, mogli suočiti sa problemima nakon 15. marta, kada počne puna primena Zakona o strancima. Takođe, studenti ovog univerziteta koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi imati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove, u zavisnosti od svrhe boravka. U praksi bi dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 12. marta za Radio-televiziju Srbije da se nada da će, uz pomoć Evropljana, uspeti pokušaji rešavanja problema, te da, prema njegovim rečima, "na putu smo da pronađemo rešenja koja ne bi značila katastrofu za srpski narod".

Evropska unija je poručila da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore. "To uključuje izbegavanje strateških zavisnosti koje nisu u skladu s tim ciljem", poručio je portparol Evropske komisije povodom potvrde predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Srbija kupila razorne kineske supersonične balističke rakete CM-400. Portparol je naglasio da "kredibilna evropska putanja znači posvećenost regionalnoj stabilnosti i zajedničkom razumevanju bezbednosnih izazova s kojima se suočava naš kontinent". NATO nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE). Međutim, Andrej Plenković, premijer Hrvatske, koja je stalna članica Alijanse, najavio je da će o tome informisati ostale članice Severnoatlantskog saveza. "Razgovaraćemo s našim partnerima u Severnoatlantskom savezu i upozoriti ih na takvo naoružanje koje je novost u arsenalu Vojske Srbije", rekao je Plenković 12. marta. Reakcija je došla i sa Kosova. Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je 13. marta da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljene i da kupovinom kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Maćedonci je u izjavi za RSE rekao da Srbija već nekoliko godina nabavlja oružje iz Rusije i Kine i da "dakle, to nije povezano ni sa kakvom trenutnom pretnjom po Srbiju".

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Srbije Milan Antonijević saopštio je da prikazivanje dece romske nacionalnosti, koja se "potkupljuju" kako bi promovisala određene političke organizacije, predstavlja uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva pripadnika romske nacionalne manjine. Antonijević je tako odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o video snimcima na kojima deca romske nacionalnosti pružaju podršku vladajućoj stranci uoči lokalnih izbora 29. marta. Snimci, objavljeni na društvenoj mreži TikTok, prikazuju biznismena Branka Babića kako prilazi deci, daje im novac, kupuje mobilne telefone i garderobu, a deca izgovaraju reči podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Na jednom od snimaka deca su snimljena u blizini bilborda u Smederevskoj Palanci, u centralnoj Srbiji, na kome se reklamira lista vladajuće Srpske napredne stranke na lokalnim izborima koji će biti održani u tom mestu i još devet opština i gradova u Srbiji. "Svaka zloupotreba dece u političke svrhe je nedopustiva i ona ne smeju biti korišćena kao sredstvo za političku promociju, niti smeju biti izložena pritiscima ili podsticana da učestvuju u političkim porukama koje ne mogu u potpunosti da razumeju", naveo je Antonijević za RSE. On je dodao da je posebno zabrinjavajuće "kada su u ovakvim situacijama uključena deca iz ranjivih i marginalizovanih grupa". Povodom ovog slučaja reagovao je i predsednik Romske partije Srđan Šajn. "To je klasična zloupotreba dece. Kupovina stvari (deci) pokazuje da tu više nema morala ni pravne države. Više se ne biraju sredstva", rekao je Šajn za RSE. Biznismen Branko Babić i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nisu odgovorili na hitan upit RSE o ovom slučaju. Babić preko svojih društvenih mreža daje otvorenu podršku SNS-u. Predsednik ove stranke i bivši premijer Srbije Miloš Vučević objavio je u junu 2025. na mreži X snimak "druženja kod prijatelja Branka Babića" na imanju tog biznismena.

Nacionalna aviokompanija Er Srbija (Air Serbia) od početka marta ponovo je počela redovno da koristi vazdušni prostor Belorusije na letovima između Beograda i Moskve, pokazuju podaci sa sajta Flightradar. Od 2021. uglavnom je koristila zaobilaznu putanju preko Poljske i baltičkog regiona, da bi se sada vratila putanji preko Belorusije. Iz Er Srbije nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je razlog za zaobilaznu putanju bila preporuka Evropske unije koja 2021. pozvala aviokompanije u EU da ne koriste beloruski vazdušni prostor. Povod za takav poziv bilo je prinudno sletanje aviona kompanije Ryanair u glavni grad Belorusije zbog navodnih bezbednosnih pretnji kada je maja 2021. uhapšen beloruski opozicioni aktivista i novinar Roman Protaševič. Na pitanje zbog čega je ponovo počeo da se koristi vazdušni prostor Belorusije nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Er Srbija kao nacionalna kompanija države koja nije u Evropskoj uniji, nije bila u obavezi da prihvati preporuku Unije. Analizirajući istoriju letova Beograd – Moskva – Beograd, tokom decembra 2025. kao i u prva dva meseca ove godine, RSE je utvrdio da su letovi Air Srbije retko preletali Belorusiju. Sve do 3. marta 2026. Ruta preko Belorusije smatra se najkraćim i najpraktičnijim za letove između Srbije i Rusije. Prema avijacijskim podacima, tom putanjom let je kraći za oko 100 - 150 kilometara u odnosu na zaobilazne rute. Pored manjih troškova na kerozin i takse, smanjuje i vreme leta za oko 10 minuta. Od početka rata u Ukrajini, Er Srbija povećala je broj letova prema Rusiji budući da je jedna od retkih evropskih kompanija koja leti prema toj državi. Između Beograda i Moskve avioni Er Srbije lete između dva i tri puta dnevno, a srpska nacionalna kompanija leti i za Sankt Peterburg, Soči i Kazanj. Za razliku od Brisela koji je zbog invazije uveo sankcije Rusiji i zatvorio svoj vazdušni prostor za avione ruskih aviokompanija, Srbija je nastavila saradnju sa tom državom, odbijajući pozive EU da se priključi sankcijama. Šta je događalo na letu Ryanaira 2021. godine?Let FR4978 bio je na putu iz Atine za litvanskom glavnom gradu Viljnus, 23. maja 2023. Nakon anonimne dojave o postavljenoj bombi, avion je po nalogu beloruske kontrole leta, skrenuo sa kursa i prinudno sleteo u Minsk. Nakon provere koja je trajala pet sati, utvrđeno je da je dojava bila lažna. Romana Protaševiča i njegovu devojku policija je odvela ubrzo nakon što je avion sleteo. Ovo hapšenje osudile su Evropska unija, NATO kao i brojne međunarodne institucije i organizacije. Roman Protaševič bio je urednik opozicionog kanala "Neksta" na servisu "Telegram" do 2020. kada su u Belorusiji počeli masovni protesti protiv autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka. Protesti i njihovo gušenje od strane vlasti usledili su nakon ponovnog izbora Lukašenka na glasanju koje su međunarodni posmatrači ocenili neregularnim, a beloruska opozicija "pokradenim".

Ambasadori država članica Evropske unije potvrdili su poziciju EU za jedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa Crnom Gorom, čime je potvrđeno održavanje međuvladine konferencije na kojoj će doći do privremenog zatvaranja ovog pregovaračkog poglavlja, potvrđeno je u Savetu EU. Radi se o poglavlju 21 – Transevropske transportne mreže, koje će biti privremeno zatvoreno na konferenciji planiranoj za 17. mart u Briselu. Crna Gora će tako imati 14 privremeno zatvorenih poglavlja od ukupno 33, koliko ih obuhvataju pregovori o članstvu u Evropskoj uniji. Crna Gora se, za sada, smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Državne vlasti ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – proces koji, prema statistici, traje između jedne i tri godine. Ambicija crnogorskih vlasti je da država postane punopravna članica EU do kraja 2028. godine. Za uspešno okončanje pregovora potrebno je zatvoriti sva pregovaračka poglavlja. Da bi se ostvario cilj podgoričkih vlasti, celokupan proces treba biti završen u narednih devet meseci.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovo se našla pod optužbama da je bila saradnica jugoslovenske tajne policije, kolokvijalno poznate kao Udba. Do ovih navoda došlo je nakon što je u prostorijama Evropskog parlamenta 10. marta promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igora Omerze, u kojoj su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Slovenka Marta Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Promociju je organizovala evropska zastupnica iz Slovenije Romana Tomc, članica Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu. Odmah nakon promocije, Tomc je uputila pismo Evropskoj komisiji, pozivajući se na sadržaj promovisane knjige. "Novi dokumenti nagoveštavaju da je Marta Kos, kao kandidatkinja, lagala pred parlamentarnim odborom Evropskog parlamenta, jer je izjavila da nikada nije bila saradnica tajne jugoslovenske policije", navela je Tomc u pismu koje je objavila na društvenim mrežama. Ona je Evropsku komisiju pitala da li je upoznata sa novim navodima, da li namerava da ih proveri i koje mere planira da preduzme kako bi se sprečila mogućnost da je Marta Kos lagala tokom saslušanja pred Evropskim parlamentom, imajući u vidu da je Komisija obavezna najvišim standardima integriteta. Međutim, Gijom Mersije, portparol Evropske komisije nadležan za proširenje negirao je da je Komisija primila ovo pismo. "Komesarka Kos je prošla opsežan i temeljit proces provere da bi se pridružila Kolegijumu. Evropski parlament je odobrio njeno imenovanje u istom procesu kao i za svih 27 komesara. Odbor za pravna pitanja EP je proučio njenu izjavu o interesima i nije utvrdio sukob interesa. Evropska komisija nema daljih komentara", izjavio je Mersije. Uprava državne bezbednosti (UDB, kolokvijalno Udba) je formirana u Jugoslaviji ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata 1946. godine, ali je 1966. preimenovana u Službu državne bezbednosti Udba je ozloglašena zbog uloge u progonu političkih neistomišljenika u Jugoslaviji u godinama posle Drugog svetskog rata, dok je značajan deo njenih aktivnosti u decenijama koje su usledile bio usmeren na praćenje i eliminaciju ljudi u dijaspori koji su označeni kao delatnici protiv interesa Jugoslavije. Optužbe da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije prvi put su se pojavile 2024. tokom saslušanja za potvrdu njenog imenovanja kao slovenačke kandidatkinje za evropsku komesarku. Tada je Kos negirala bilo kakvu vezu i navode nazvala dezinformacijama. Portparol Evropske narodne partije potvrdio je za medije da je zastupnica Romana Tomc detaljno obaveštavala evropske narodnjake o najnovijim otkrićima u vezi sa komesarkom Martom Kos. "Grupa će pažljivo ispitati situaciju. Za sada primećujemo da komesarka Kos nije demantovala ova nova otkrića. Lopta je sada u njenom dvorištu", rekao je portparol Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu. Evroposlanici su najavili da će o novim navodima pitati Martu Kos tokom rasprave o proširenju u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), zakazanoj za ponedeljak 16. mart. Međutim, Kos je u petak obavestila AFET da neće biti u prilici da učestvuje na raspravi. "Kad-tad moraće da dođe u AFET i neće joj biti ugodno", rekao je jedan zvaničnik iz redova evropskih narodnjaka u Evropskom parlamentu.

Nekoliko lidera evropskih država pozvalo je Evropsku uniju (EU) da uvede strože mere na evropskom nivou kako bi se sprečio ulazak bivših i sadašnjih ruskih boraca u šengenski prostor. Potpisnici pisma upućenom predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti (Costa) i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen (von der Leyen) su šefovi vlada Nemačke, Poljske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije i Švedske. Oni upozoravaju da to pitanje predstavlja potencijalnu dugoročnu bezbednosnu pretnju za Evropsku uniju i pozivaju na preispitivanje mogućih viznih rizika i koordinisane mere za rešavanje ovog problema. Prema njima, ruska invazija na Ukrajinu nastavlja da menja evropsko bezbednosno okruženje i mogla bi da stvori nove izazove za unutrašnju bezbednost EU, posebno unutar šengenskog prostora bez pasoša. "Pojedinci koji su učestvovali u ratu kao deo oružanih snaga agresorske države predstavljaju ozbiljne rizike za unutrašnju bezbednost, uključujući nasilni kriminal, organizovane kriminalne mreže, ekstremističke pokrete ili aktivnosti neprijateljske države u širem kontekstu hibridnih akcija Rusije", navodi se u pismu osam lidera evropskih država. Oni su upozorili da među ruskim borcima ima više od 180.000 prethodno osuđenih kriminalaca koji su regrutovani iz ruskih zatvora i poslati na front. U pismu se napominje da se broj šengenskih viza izdatih ruskim građanima povećava, a imajući u vidu da putovanje unutar šengenskog prostora omogućava slobodno kretanje preko granica, viza koju izda jedna zemlja EU može imati bezbednosne implikacije za ceo blok. "Nova strategija vizne politike EU Evropske komisije eksplicitno se poziva na mogućnost novih ciljanih restriktivnih viznih mera u slučaju ozbiljnog pogoršanja odnosa sa određenom trećom zemljom, uključujući predloženu kategoriju koja obuhvata 'identifikovane bivše i sadašnje borce agresorske države'. To pruža jasnu političku i stratešku osnovu za dalji rad", smatraju lideri Nemačke, Poljske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije i Švedske. Potpisnici pisma pozivaju Evropsku komisiju, zajedno sa Evropskom službom za spoljne poslove i državama članicama EU, da istraži ciljana ograničenja viza i moguće izmene Viznog zakonika EU koje bi omogućile koordinisano delovanje protiv identifikovanih bivših ili sadašnjih boraca agresorske države. Oni takođe pozivaju zemlje EU da u potpunosti iskoriste postojeće instrumente, uključujući odbijanje izdavanja viza ili dozvola boravka i uvođenje dugoročnih zabrana ulaska u šengenski prostor tamo gde je to opravdano bezbednosnim razlozima. Lideri osam evropskih država smatraju da ovo pitanje zaslužuje političku pažnju na najvišem nivou i da bi trebalo da bude obrađeno u zaključcima predstojećeg sastanka lidera 27 država članica, koji je zakazan za 19. i 20. mart.

Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je u petak da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljenje i da svojim kupovinama kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak rekao da je Srbija kupila "razorne" kineske supersonične balističke rakete CM-400 i da je "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". Maćedonci je u izjavi za RSE rekao da Srbija već nekoliko godina nabavlja oružje iz Rusije i Kine i da "dakle, to nije povezano s bilo kakvom trenutnom pretnjom po Srbiju". "Nijedna susedna država Srbije ni u jednom slučaju nije pokazala nikakvu agresivnu ili napadačku nameru u odnosu na Srbiju", izjavio je Maćedonci, dodajući da je upravo Srbija ta koja pokazuje teritorijalne pretenzije prema Kosovu. Vučić je dan ranije uza Radio-televiziju Srbije rekao da je Vojska Srbije uspešno integrisala kineske rakete na ruske borbene avione MiG-29 koje poseduje. "Mi imamo značajan broj raketa i imaćemo ih još više", rekao je predsednik Srbije. On nije odgovorio na pitanje novinara koliko su tačno plaćene kineske rakete, navodeći da su "strašno skupe", ali da ih Srbija dobila "popust mali". Kosovski ministar odbrane ocenio je da je kupovina oružja od Kine nastavak Vučićeve politike. "Republika Srbija vojne uglavnom realizuje iz zemalja koje nisu članice NATO-a. Strateške nabavke Srbija je uglavnom obavljala od Ruske Federacije i Kine. Od Kine je Ministarstvo odbrane Srbije nabavilo protivvazdušne raketne sisteme FK3, HQ-17 i HQ-9, kao i bespilotne letelice i različite radare", rekao je on. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, u periodu 2020–2024, Srbija je najviše oružja uvezla iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). U reakciji na vest o srpskoj kupovini raketa iz Premijer Hrvatske Andrej Plenković upozorio je da da će o tom pitanju razgovarati s NATO-om. Vučić je reagujući na Plenkovićevu izjavu rekao da "Zagreb neće odlučivati šta će Srbija da ima". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je Vučić. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisale Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, koju su srpski zvaničnici okarakterisali kao pretnju bezbednosti Srbije.

Nekoliko visokih iranskih zvaničnika, uključujući predsednika Masuda Pezeškijana, izašlo je u petak na ulice Teherana na godišnji skup povodom Dana Kudsa u znak podrške palestinskom pitanju uprkos intenzivnom talasu vazdušnih napada SAD i Izraela. U prkosnom nastupu, šef iranskog pravosuđa Golam Hosein Mohseni Edžei, šef nacionalne policije Ahmad-Reza Radan i ministar spoljnih poslova Abas Aragči takođe su se pridružili hiljadama Iranaca u glavnom gradu Irana na Danu Kudsa (Kuds je arapski naziv za Jerusalim) , pokazali su snimci državne televizije, dok su se stubovi dima dizali s lokacija širom grada. Demonstracije su se dogodile na dan za koji je američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) rekao da će biti najteži dan bombardovanja u kampanji tokom koje je pogođeno više od 15.000 meta od njenog početka 28. februara. On je dodao je da je obim uzvratne vatre iz Irana naglo opao u odnosu na prethodne dane tokom sukoba pošto se, kako je rekao, iranske "rakete, njihovi lanseri raketa i dronovi uništavaju ili obaraju na nebu". "Njihov obim raketa je smanjen za 90 odsto, njihovi jednosmerni dronovi za napad juče – pao za 95 odsto", dodao je Hegset. Američka Centralna komanda saopštila je da je šest članova posade poginulo kada je avion vojske SAD za dopunu goriva pao u Iraku posle, kako izgleda, sudara u vazduhu, dok je francuski vojnik poginuo u regionu Kurdistan u takođe Iraku, kako dvonedeljni američko-izraelski rat protiv Irana nastavlja da se preliva preko granica u regionu Bliskog istoka. Centralna komanda SAD, koja je odgovorna za američke snage na Bliskom istoku, saopštila je u petak da je avion za dopunu goriva KC-135 pao na zapadu Iraka. Navela je da se identiteti članova posade neće objavljivati pre nego što prođe 24 sata od obaveštavanja njihovih porodica. "Okolnosti incidenta su pod istragom. Ipak, gubitak aviona nije bio posledica neprijateljske ili prijateljske vatre", dodala Centralna komanda. Drugi avion je bezbedno sleteo u Izraelu, rekli su zvaničnici. KC-135 se koristi u misijama dopunjavanja goriva u vazduhu američke vojske, omogućavajući drugim avionima da obavljaju misije bez sletanja. Američki vojni zvaničnici su saopštili da 2. marta tri borbena aviona F-15 pala u Kuvajtu nakon što ih je pogodila prijateljska vatra kuvajtske protivvazdušne odbrane. Svih šest članova posade iz tri F-15 katapultiralo se i padobranima se spustilo na zemlju pre nego što su ih spasioci locirali, saopštila je Centralna komanda. Prva potvrđena smrt pripadnika francuske vojskeFrancuski predsednik Emanuel Makron (Emmauel Macron) rekao je da je jedan vojnik poginuo tokom napada dronom u regionu Irbil u iračkom Kurdistanu. "Ovaj napad na naše snage koje se bore protiv DAEŠ-a (takozvana Islamska država) od 2015. je neprihvatljiv", rekao je Makron. On je dodao da su francuski vojnici prisutni u Iraku "strogo u okviru borbe protiv terorizma" i da "rat u Iranu ne može da opravda takve napade". Nije poznato odakle je došao dron niti ko ga je ispalio. Francuska vojska je ranije saopštila da je najmanje šest vojnika povređeno i jedan od njih je kasnije preminuo. To je bila prva potvrđena smrt francuskog vojnika otkako su SAD i Izrael pokrenuli vazdušnu kampanju protiv Irana. Francuska ne učestvuje direktno u američko-izraelskim ratnim naporima. Teheran je uzvratio udarima u regionu, ali nije poznato da li je Iran ili saveznička milicija u Iraku odgovorna za napad u kome je poginuo francuski vojnik. Ekstremisti Islamske države i Al Kaide takođe su aktivni u delovima Iraka. Ašab Alkahf, grupa povezana s Iranom u Iraku, kasnije je navela da se francuski interesi u regionu sada smatraju metama. Ključni moreuzS ulaskom rat u drugu nedelju, Iran je nastavio da uzvraća udarce američkim arapskim saveznicima u regionu Zaliva i napada komercijalne brodove koji prolaze kroz ključni Ormuski moreuz. Vrhovni vođa Modžtaba Hamnei, u svojoj prvoj javnoj izjavi otkako je imenovan za naslednika svog pokojnog oca, rekao je da Iran mora da nastavi da drži zatvorenom ključnu zalivsku brodsku rutu, nekoliko sati pošto je nekoliko brodova bilo meta udara dok Teheran pokušava da uguši isporuku nafte s Bliskog istoka. U saopštenju, koje je u četvrtak pročitala voditeljka na iranskoj državnoj televiziji, Hamnei je rekao da će Iran nastaviti da napada mete gde "neprijatelj ima malo iskustva ". Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da ta vojna snaga namerava da drži Ormuski moreuz zatvorenim za saobraćaj, navodeći da sledi uputstva novog vrhovnog vođe. SAD su nagovestile da su spremne da prate brodove kroz moreuz, što bi verovatno povećalo tenzije u regionu. Iran gađa IzraelIran je ponovo ispalio rakete u talasima prema Izraelu rano u petak, saopštili su zvaničnici u Tel Avivu. Hitne službe izveštavaju da su dve osobe povređene na severu zemlje. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, na svojoj prvoj konferenciji za novinare od početka rata 28. februara, ponovo je govorio o pomaganju iranskom narodu da sruši režim u Teheranu. "Neću detaljno opisivati akcije koje preduzimamo. Stvaramo optimalne uslove za rušenje režima, ali neću poreći da vam ne mogu sa sigurnošću reći da će narod Irana srušiti režim – režim se ruši iznutra", rekao je on. "Ali mi svakako možemo pomoći i pomažemo", dodao je Netanjahu. Nekoliko sati kasnije, iranski mediji su izvestili o nekoliko eksplozija u Teheranu. Izrael je takođe nastavio ofanzivu protiv snaga Hezbolaha, saveznika Irana, u Libanu, dok se vojska pomera dalje na jugu Libana. Vojska je poručila stanovnicima da se "odmah pomere severno od reke Zahrani", 40 kilometara od izraelske granice. Ona je navela da je Hezbolah ispalio oko 200 raketa prema njoj tokom noći. Saudijska Arabija je saopštila da je presrela desetine dronova koji su ulazili u njen vazdušni prostor. "Dvanaest dronova je presretnuto i uništeno nakon ulaska u saudijski vazdušni prostor", rekao je portparol ministarstva nakon što su vlasti izvestile da je oboreno najmanje još 16 dronova. Novinari su izvestili da su bili očevici eksplozija koje su potresla centralnu finansijsku zonu Dubaija rano ujutru u petak. Turski državni mediji su u petak izvestili da su se čule sirene u vazduhoplovnoj bazi Indžirlik, objektu NATO-a na jugu Turske u kojem su smeštene američke snage. Dalje informacije nisu bile zasad dostupne. Ako se potvrdi iranski raketni napad, to bi bio treći put od početka rata da je narušen turski vazdušni prostor. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Nekoliko članova američkog Kongresa pozvalo je u pismu državnog sekretara Marca Rubija da spriječi moguće smanjenje američkih trupa na Kosovo, upozoravajući da bi takvo povlačenje moglo izazvati nestabilnost ne samo u toj zemlji nego i u širem regionu Zapadnog Balkana, u vrijeme rastućih malignih uticaja. U pismu upućenom 11. marta izrazili su "duboku zabrinutost" zbog izvještaja da bi administracija predsjednika Donalda Trumpa mogla povući neke američke snage iz Misije NATO-a na Kosovu (KFOR). "U vrijeme pojačane političke krhkosti i rastućeg zlonamjernog uticaja na Zapadnom Balkanu, prerano smanjenje američkog prisustva riskira destabilizaciju ne samo Kosova već i šireg regiona, posebno Bosne i Hercegovine. Pozivamo vas da održite nivo američkih snaga kako biste zaštitili nacionalne sigurnosne interese SAD-a u regionu Zapadnog Balkana", navodi se u pismu. Pismo je uslijedilo nakon što je američki list Politico 19. februara, pozivajući se na četiri diplomate NATO-a, objavio da Sjedinjene Države traže od saveznika da razmotre smanjenje vanjskog angažmana Alijanse, uključujući misiju na Kosovu. Na pitanje o ovome, Pentagon je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa rekao da nema najava o bilo kakvoj promjeni u raspoređivanju snaga. Oko 590 američkih vojnika trenutno služi na Kosovu u okviru KFOR-a. Ta misija je treći sigurnosni odgovor u zemlji, nakon Policija Kosova i Misije EU za vladavinu prava, EULEX. KFOR je, između ostalog, odgovoran i za sigurnost na granici između Kosova i Srbije, dvije susjedne zemlje koje i dalje imaju napete odnose. Kongresmeni i senatori upozorili su da bi smanjenje američkih trupa oslabilo operativne sposobnosti Misije i ulogu KFOR-a koji doprinosi očuvanju mira i stabilnosti na Kosovu. "S obzirom na nedostatak značajnog napretka u dijalogu između Beograda i Prištine, smanjenje trupa bi uklonilo važan instrument pritiska za povratak pregovorima. Štaviše, smanjeno prisustvo SAD-a moglo bi ohrabriti aktere koji povlačenje Zapada vide kao priliku za izazivanje nemira", navodi se u pismu. Kosovo i Srbija i dalje imaju napete odnose, posebno od 2023. godine, kada su kosovske vlasti optužile Beograd za napad grupe Srba na Policiju Kosova u selu Banjska u kojem je poginuo narednik, kao i za eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac. Srbija je negirala da je umiješana u te napade, koji su se dogodili na sjeveru Kosova, gdje većinski žive Srbi. Od tada, dijalog između dva susjeda, posredstvom Evropske unije, u zastoju je i nije bilo sastanaka na visokom nivou, uprkos ranijem dogovoru o normalizaciji odnosa početkom 2023. Kongresmeni i senatori smatraju i da bi moguće povlačenje SAD-a iz KFOR-a moglo ohrabriti aktere s nacionalističkim agendama na Kosovu i u Srbiji, kao i separatističke ambicije lidera u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska, "što bi moglo potkopati državnu koheziju u Bosni i Hercegovini i povećati rizik od političke ili sigurnosne krize". Naveli su i kako Rusija dosljedno nastoji iskoristiti podjele na Zapadnom Balkanu i oslabiti podršku NATO-a i EU u regionu. "U aprilu 2024. godine, vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi Christopher Cavoli svjedočio je pred Kongresom da Rusija aktivno podstiče tenzije između etničkih grupa kako bi potkopala teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, što je uticalo na njegovu odluku da poveća i ojača KFOR brojčano i da dovede više vojne opreme", rekli su. Citirali su "nedavne obavještajne podatke" u kojima se navodi da se ruski maligni uticaj u regionu nije smanjio, zbog čega, kako navode, Sjedinjene Države "ne bi trebale smanjivati svoje trupe i ostaviti više prostora za ruske aktivnosti".