Antonio Zanardi Landi je i dalje kandidat Italije na mjesto visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Ovo se navodi u odgovoru Ambasade Italije u BiH, na upit Radija Slobodna Evropa da li ta zemlja ostaje pri svom prijedlogu. "Kandidatura ambasadora Zanardija Landija odražava snažnu posvećenost Italije Zapadnom Balkanu, kao i euroatlantskim integracijama Bosne i Hercegovine i šire regije Zapadnog Balkana", navodi se u odgovoru, te dodaje kako je Zanardi Landi "pravi kandidat oko kojeg članice Vijeća za provedbu mira mogu postići konsenzus". "On posjeduje iskustvo i sposobnosti potrebne za održavanje konstruktivnog dijaloga sa svim političkim akterima u zemlji, s ciljem očuvanja integriteta i stabilnosti Bosne i Hercegovine te pune provedbe agende 5+2. Ambasador Zanardi Landi je diplomata najvišeg ranga, koji je obavljao visoke dužnosti u Italiji i inostranstvu, uključujući funkciju diplomatskog savjetnika dvojici predsjednika Italije – Giorgio Napolitano i Sergio Mattarella", dodaje se u odgovoru za RSE. Vijeće za provedbu mira (PIC) 4. juna nije postiglo saglasnost oko izbora novog visokog predstavnika u BiH zbog razlika u stavovima koje su imali Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. Američka ambasada u BiH saopštila je nakon sjednice da je delegacija SAD-a "nastojala postići konsenzus oko visoko kvalifikovanog talijanskog kandidata". Ukazala je na "neuspjeh EU da se postigne konsenzus oko evropskog kandidata", ističući razočarenja, jer su "podjele spriječile PIC da ispuni svoj zadatak i izabere novog visokog predstavnika". Istovremeno, iz Delegacije EU u BiH, te zemalja EU koje su članice Upravnog odbora PIC-a, u zajedničkom saopštenju su poručili da su posvećeni nastavku konsultacija i približavanje stavova s partnerima. Navode i da cijene saradnju sa SAD-om i drugim međunarodnim partnerima, te da su za daljnje razgovore o kandidatu koji bi bio integrativni faktor u provedbi mandata visokog predstavnika. O detaljima nesuglasica oko kandidata nisu govorili, nego su naveli da bi novi visoki predstavnik trebao dolaziti iz države članice EU, imajući u vidu da je BiH zemlja kandidatkinja za članstvo. Inače, sadašnji visoki predstavnik u BiH, njemački diplomata Christian Schmidt, najavio je u maju da odlazi s dužnosti visokog predstavnika u BiH, nakon što je proveo pet godina na toj poziciji. Podnoseći ostavku, koju je obrazložio ličnim razlozima, najavio je da u BiH ostaje do izbora njegovog nasljednika, s ciljem očuvanja institucionalnog kontinuiteta uoči oktobarskih opštih izbora u BiH. Uslijedile su međunarodne konsultacije o njegovom nasljedniku, a 76-godišnji Antonio Zanardi Landi, čije imenovanje podržavaju SAD, bio je među najčešće spominjanim kandidatima. Među kandidatima se nalazi i René Troccaz, aktuelni specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan, koji uživa podršku Francuske i još nekoliko država. Naredno zasijedanje PIC-a se očekuje krajem juna.

Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je da se bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću produži pritvor do mesec dana. Milić je uhapšen 15. maja, a sumnjiči se za neprijavljivanje ubistva u restoranu na Senjaku. Tužilaštvo je prethodno 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. Produženje pritvora Miliću sudiji je predloženo da "ne bi uništio, sakrio, izmenio ili falsifikovao dokaze ili tragove krivičnog dela", saopštilo je Tužilaštvo 11. juna. Produženje pritvora za još do 30 dana predloženo je i za ostalih šestoro osumnjičenih u slučaju ubistva u restoranu na Senjaku. Među njima su i dvojica osumnjičenih da su počinili ubistvo kojima se produženje pritvora traži zbog opasnosti od bekstva, kao i da ne bi ponovili krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od preko 10 godina. U noći 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Bivšem načelniku beogradske policije je nakon hapšenja 15. maja određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića. Doskorašnji šef beogradske policije je pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom.

Osnovni sud u Prištini ukinuo je jednomesečni pritvor direktorima obrazovnih i zdravstvenih institucija koje rade u sistemu Srbije, a koje tužilaštvo tereti za uticaj na slobodnu volju birača. Iz suda su za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da im je mera pritvora zamenjena merom javljanja u policijsku stanicu na zahtev tužilaštva. "Ukoliko osumnjičeni ne budu poštovali izrečenu meru, sud će, u skladu sa članom 182 stav 5 Zakonika o krivičnom postupku Republike Kosovo, naložiti ponovo određivanje mere pritvora", naveli su. Vest o ukidanju pritvora, za RSE je potvrdila i advokatica jednog od osumnjičenih, Jovana Filipović. "Oni će se braniti sa slobode", kazala je. Inače, sud im je prvobitno odredio pritvor 21. maja uz obrazloženje da postoji realna opasnost da bi okrivljeni, ukoliko budu pušteni na slobodu, mogli da izbegnu krivičnu odgovornost ili ponove krivično delo. Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu održani su 7. juna. Privođenje direktora srpskih institucija na Kosovu došlo je nakon što je lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenad Rašić optužio Srpsku listu da vrši pritisak i ucenjuje njegove pristalice. On je tvrdio da je oko 20 ljudi koji ga podržavaju dobilo otkaz u ovim srpskim institucijama, te da se u narednom periodu očekuje da još oko 40 osoba dobije rešenje o otkazu samo na teritoriji opštine Gračanica. Pritvor je inače bio određen Ljubiši Karadžiću, direktoru osnovne škole "Miladin Mitić"; Bobanu Petroviću, direktoru Srednje elektrotehničke škole; Milici Dimić, direktorki OŠ "Braća Aksić"; Nebojši Rašiću, direktoru Srednje mašinske škole; Bratislavu Laziću, direktoru Kliničko bolničkog centra u Gračanici; Mirjani Dimitrijević, direktorki Doma zdravlja Gračanica; Saši Mladenoviću, direktoru Doma zdravlja. Radio Slobodna Evropa je takođe preneo svedočenja nekoliko osoba koje su rekle da su dobile otkaz jer ne podržavaju Srpsku listu već stranku Nenada Rašića. Oni su po nekoliko decenija bili zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama Srbije na Kosovu, koje uglavnom poslednjih godina kontroliše Srpska lista. S druge strane, Srpska lista je demantovala ove optužbe i navela da se radi o "progonu i zastrašivanju". U međuvremenu je Evropska unija u odgovoru za RSE navela da njena misija za vladavinu prava (EULEX) prati ovaj slučaj na terenu, te da očekuje "pravičan postupak tokom čitavog procesa, u skladu sa kosovskim zakonima i međunarodnim standardima". Kosovske vlasti pozdravile su reakciju kosovskog tužilaštva, dok je zvanični Beograd ocenio da su privođenja bila politički motivisana.

Mađarska kompanija MOL saopštila je 11. juna da je uspešno okončala pregovore sa Vladom Srbije u vezi sa zaključivanjem akcionarskog sporazuma u procesu sticanja većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Pregovori sa prodavcem, ruskim Gaspromnjeftom koji ima većinsko vlasništvo u NIS-u, i dalje su u toku kako bi se finalizovala transakcija, navedeno je u saopštenju MOL-a. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je 10. juna saopštila da je Srbija sa MOL-om zatvorila sva otvorena pitanja i postigla kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara u vezi sa mađarskim otkupom većinskog udela u NIS-u, koji se nalazi pod američkim sankcijama. Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) je, u okviru nastojanja SAD da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini, uvela sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. Đedović Handanović je navela da će Srbija, ukoliko Gaspromnjeft napravi dogovor sa MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u, a američki OFAC odobri transakciju, kupiti dodatnih pet odsto akcija u NIS-u. Ministarka je saopštila i da se mađarska strana obavezala da će Rafinerija u Pančevu nastaviti da radi kao i do sada, sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao i pre uvođenja američkih sankcija. Ona kazala i da će članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a imati "generalno veća ovlašćenja nego do sada" u donošenju ili blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Srbiju. Naftna industrija Srbije objavila je ranije da je podnela zahtev za dobijanje nove posebne licence OFAC-a kako bi se kompaniji omogućilo obavljanje aktivnosti i posle 16. juna, kada ističe važenje prethodne licence izdate u aprilu.

Predstavnički dom SAD usvojio je predlog zakona kojim se sprečava da tehnologija iz SAD i drugih Zapadnih zemalja završi u dronovima iranske proizvodnje koji se koriste u sukobima od Ukrajine do Bliskog istoka. Mera "Zakon o blokiranju upotrebe transatlantske tehnologije u dronovima iranske proizvodnje" usvojena je u Predstavničkom domu u utorak kasno uveče uz suspenziju pravila, što je postupak koji je obično rezervisan za predloge zakona koji imaju široku podršku. Zakon bi zahtevao od Ministarstava trgovine, Ministarstva odbrane i Stejt departmenta da razviju nove strategije za identifikaciju i prekid lanaca snabdevanja koji omogućavaju Iranu da dođe do kritične tehnologije koje se koriste u njegovom programu dronova. Pristalice zakona su rekle za RSE da mera rešava stalni problem: elektronske komponente zapadne proizvodnje i dalje se nalaze u iranskim dronovima uprkos postojećim sankcijama i kontroli izvoza. "Iranski dronovi se koriste za terorisanje civila i napade na Amerikance i američke saveznike širom sveta", rekao je predstavnik Brajan Mast (Brian), predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma. On je upozorio tokom rasprave u Predstavničkom domu da se takvi sistemi često oslanjaju na tehnologiju američkog i evropskog porekla. Predlog zakon ističe komercijalno dostupne komponente koje se često koriste u sistemima dronova, uključujući mikroprocesore, mikrokontrolere, regulatore napona, kontrolere digitalnih signala i GPS module. Američki zvaničnici su više puta identifikovali elektroniku zapadne proizvodnje u iranskim dronovima, uključujući seriju Šahed koju je Rusija koristila protiv ukrajinskih gradova i infrastrukture. Zakon bi nalagao Ministarstvu trgovine da mapira tehnologije koje Iran koristi ili bi mogao da koristi u razvoju dronova, prati proizvođače i dobavljače i identifikuje distributere trećih strana koji pomažu Teheranu da izbegne kontrolu izvoza. Stejt department bi koordinirao sa saveznicima kako bi uskladio režime kontrole izvoza i sprečio da osetljive tehnologije dospeju do Irana kroz globalne lance snabdevanja. Ministarstvo odbrane bi razvilo opcije za uskraćivanje pristupa Iranu ključnim tehnologijama vezanim za dronove, uključujući softver za dizajn i naprednu proizvodnu opremu. Ukrajina navedena kao velika brigaKongresmeni iz obe partije više puta su povezivali zakon s ratom Rusije protiv Ukrajine. Član Predstavničkog doma iz redova demokrata Ami Bera, koji je vodio debatu o predlogu zakona, rekao je da su iranski dronovi postali ključna komponenta ruskih operacija na bojnom polju. "Od opšte invazije Rusije na Ukrajinu, Iran je isporučio hiljade dronova tipa Šahed Rusiji, omogućavajući napade na ukrajinsku infrastrukturu i civile", rekao je Bera. U odeljku sa nalazima predloga zakona navodi se da su dronovi iranske proizvodnje igrali značajnu ulogu u ruskim ratnim naporima i da su korišćeni protiv civilnih naselja i kritične infrastrukture. Ukrajinski zvaničnici i stručnjaci za sankcije dugo tvrde da kontinuirano otkrivanje komponenti zapadne proizvodnje u iranskim dronovima ističe pukotine u sprovođenju globalne kontrole izvoza. Ukrajinske istrage o oborenim dronovima Šahed više puta su identifikovale komercijalno dostupnu elektroniku poreklom iz SAD, Evrope i Azije, što naglašava zabrinutost da tehnologije dvostruke namene nastavljaju da dospevaju do sankcionisanih vojnih programa putem složenih posredničkih mreža. Kijev je takođe zatražio strožiji nadzor kanala nabavke iz trećih zemalja, tvrdeći da se Iran i Rusija u velikoj meri oslanjaju na posrednike, distributere i fiktivne kompanije kako bi nabavili komercijalno dostupne komponente koje se mogu prenameniti za sisteme naoružanja. U predlogu zakonu se takođe navodi podrška Irana oružanim grupama, uključujući Hamas, Hezbolah, Hute i Palestinski islamski džihad, uz argument da je proliferacija dronova ključna za regionalnu strategiju Teherana. Zatvaranje pukotina u sprovođenju meraPristalice zakona su priznale da kontrola krajnje upotrebe široko dostupnih komercijalnih tehnologija ostaje značajan izazov. Mnoge komponente koje se koriste u dronovima imaju legitimne civilne primene i prodaju se globalno, što komplikuje sprovođenje restriktivnih mera čak i pod opsežnim režimima sankcija. Stručnjaci kažu da izazov leži u strukturi globalnih lanaca snabdevanja, gde poluprovodnici, navigacioni sistemi i komponente za upravljanje napajanjem mogu proći kroz više posrednika pre nego što stignu do krajnjih korisnika. Ova složenost otežava regulatorima da u potpunosti spreče preusmeravanje u vojne programe, čak i kada postoje ograničenja izvoza. To pitanje je privuklo veću pažnju zapadnih vlada i ukrajinskih zvaničnika, koji upozoravaju da su i Iran i Rusija prilagodili metode nabavke kako bi iskoristili pukotine u sprovođenju kontrole izvoza putem reeksportnih ruta i posrednika iz trećih zemalja. Neki analitičari upozoravaju da, iako sankcije mogu povećati troškove i usporiti nabavku, one ne mogu u potpunosti eliminisati pristup široko dostupnim komercijalnim tehnologijama s dvostrukom namenom. Mast je rekao da postojeće mere nisu u potpunosti sprečili Iran da dobije kritične delove. "Ako američka i saveznička tehnologija i dalje završava u iranskim dronovima, onda moramo da zatvorimo pukotine, pooštrimo sprovođenje mera i tešnje sarađujemo s partnerima kako bismo to zaustavili", rekao je on. Den Rajs (Dan Rice), predsednik Američkog univerziteta u Kijevu i bivši specijalni savetnik vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine, rekao je za RSE da predlog zakon odražava široku podršku SAD Ukrajini i naporima da se poveća pritisak na Rusiju. "Ovo je veoma potreban i veoma, veoma važan zakon", rekao je Rajs. "Prvo, on pokazuje univerzalnu podršku američkog naroda Ukrajini preko izabranih članova Predstavničkog doma iz svakog od 435 okruga širom SAD. Drugo, Predstavnički dom ne bi trošio vreme i trud da usvoji ovaj predlog zakona, da nema ozbiljno značenje. Svaka slobodna zemlja, svaka demokratija, mora da uloži sve napore da izvrši pritisak na Rusiju", rekao je Rajs. On je takođe pozvao na strogo sprovođenje sankcija za tehnologiju dvostruke namene. "Svaki izvršni direktor američke kompanije koji svesno krši sankcije protiv Rusije za tehnologiju dvostruke namene trebalo bi da bude krivično gonjen i da mu se izrekne maksimalna kazna, uključujući izdaju i podstrekavanje na pobunu", rekao je Rajs. Predlog zakon mora da prođe Senat i da ga potpiše predsednik pre nego što može da postane zakon. Predlog zahteva od Ministarstva trgovine da podnese svoju strategiju u roku od 60 dana od donošenja, od Stejt departmenta u roku od 90 dana, a od Ministarstva odbrane u roku od 30 dana da razvije vojne opcije i obavesti Kongres u roku od 45 dana.

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su u sredu uspešno rešena "sva otvorena pitanja" s mađarskom kompanijom MOL u vezi s mogućom kupovinom Naftne industrije Srbije (NIS) od ruskog Gaspromnjefta. Đedović Handanović je navela da će u slučaju da Gaspromnjeft postigne dogovor s MOL-om i da američke vlasti odobre kupovinu, država Srbija kupiti dodatnih pet odsto akcija NIS-a i imati veća ovlašćenja, kao i da se mađarska kompanija obavezala da će Rafinerija NIS-a u Pančevu nastaviti da radi kao dosad. Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) je, u okviru nastojanja SAD da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini, uvela sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. "Danas smo uspešno zatvorili sva otvorena pitanja sa mađarskim MOL-om i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara između Republike Srbije i MOL-a", navela je Đedović Handanović na Instagramu. Ona je dodala će ako Gaspromnjeft napravi dogovor s MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u i OFAC odobri transakciju, država Srbija kupiti dodatnih pet odsto akcija u NIS-u, čime će državi imati dodatna prava kada je u pitanju donošenje ili blokiranje važnih odluka za našu Srbiju. Povodom NIS-ove Rafinerije u Pančevu Đedović Handanović je navela da se mađarska kompanija obavezala da će to postrojenje nastaviti da radi kao dosad, s najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija. "Upravo ovakav rad Rafinerije, neophodan da zadovolji srpsko tržište naftnih derivata, bio je jedno od ključnih pitanja za srpsku stranu i ponosna sam što smo uspeli da napravimo veoma važan i koristan dogovor za građane Srbije", navela je ministarka. Ona je dodala da će članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a imati "generalno veća ovlašćenja" nego dosad u donošenju, ali i blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Srbiju. MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara dogovorili okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u.

Američke oružane snage pokrenule su kasno u sredu vazdušne udare na Iran drugu noć zaredom, nekoliko sati nakon što je predsednik Donald Tramp (Trump) upozorio Teheran da će biti "veoma teško" napadnut ako se ne finalizuje sporazum za okončanje rata koji traje više od tri meseca. Centralna komanda SAD navela je u saopštenju da su njene snage počele da dodatne "samoodbrambene napade na više meta u Iranu po nalogu vrhovnog komandanta". Udari su odgovor na neopravdanu i kontinuiranu agresiju Irana", dodaje se u saopštenju. Nekoliko iranskih medija, uključujući državnu televiziju IRIB, izvestilo je o glasnim eksplozijama u gradovima širom zemlje. Dan ranije, američki vazdušni udari potresli su nekoliko lokacija u Iranu kao odgovor na obaranje američkog helikoptera Apač u Ormuskom moreuzu. Iran je potom pokrenuo udare na američke baze u regionu u uzvratnom napadu. Tramp je novinarima u sredu rekao da "smo ih snažno udarili juče i ponovo ćemo ih snažno udariti danas". Pre novih napada, iranski predsednik Masud Pezeškijan na X je naveo da će se njegova zemlja čvrsto odupreti pritiscima i rekao da su pretnje Trampa znak očajanja Vašingtona. Pratite naš blog o krizi na Bliskom istoku.Tramp je, obraćajući se novinarima, takođe rekao da SAD izvlače naftu iz Irana. "Tek danas to prvi put objavljujem, ali izvlačimo milione barela nafte, milione barela svake noći", rekao je Tramp, dodajući da je Iran "to tek sada shvatio". Povodom pregovora s Iranom, Tramp je dodao da SAD žele sporazum koji je smislen i koji funkcioniše. "Bili smo veoma blizu sporazuma, ali nas oni stalno zavlače, stalno od nas prave naivčine", dodao je on. Tramp je rekao da je Iran već pristao da ne razvija nuklearno oružje – jedan od osnovnih zahteva Vašingtona – ali da sporazum tek treba da bude potpisan. Prethodno je odbor guvernera 35-članog odbora UN za nuklearnu energiju odobrio rezoluciju koju su podržale SAD, sa zahtevom da Irana prijavi svoje preostale zalihe obogaćenog uranijuma i dozvoli inspektorima ulazak u zemlju. Iranski ambasador u Austriji Reza Nadžafi rekao je za AFP da je rezolucija "kontraproduktivna" i prepreka u razgovorima s Vašingtonom. Na sastanku Saveta bezbednosti UN o Bliskom istoku, generalni sekretar svetske organizacije Antonio Gutereš (Guterres) je naznačio da je nesavršen prekid vatre bolji od povratka u rat punih razmera. "Ne bi trebalo da minimiziramo rizike da manja vatra postane prava vatra, ili drugim rečima: puni rat", rekao je on. Tramp je ranije rekao da je iranska vojska "potpuno poražena", upozoravajući da će Teheran "platiti cenu" zbog "predugog pregovaranja o sporazumu" s Vašingtonom. Teheran i Vašington su u pregovorima od 8. aprila, kada je prekid vatre zaustavio američko-izraelsku kampanju bombardovanja Irana. Međutim, nekoliko trnovitih pitanja stoji na putu sporazuma, uključujući sudbinu obogaćenog uranijuma u Iranu, rat Izraela protiv Hezbolaha u Libanu i zahtev Teherana da Vašington oslobodi njegova zamrznuta sredstva u inostranstvu.

Policija duže od dve godine ne postupa po nalogu tužilaštva u istrazi o tome kako je u policijskom pritvoru u Boru preminuo brat jednog od osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić. To je 10. juna za Radio Slobodna Evropa saopštilo Više javno tužilaštvo u Nišu koje je vodi ovaj slučaj. Istuču da su ih iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije krajem aprila ove godine obavestili da im je potrebno "dodatno vreme". "Date naloge (tužilaštva) u konkretnom slučaju mogu da izvrše isključivo pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, od čijeg postupanja će zavisiti i dalje postupanje u predmetu", naveli su u saopštenju. MUP do objavljivanja vesti nije odgovorio na pitanja RSE zbog čega im je potrebno "dodatno vreme" za istragu, te šta je ono što su do sada utvrdili u vezi sa tim slučajem. Brat jednog od osumnjičenih za smrt devojčice preminuo je 7. aprila 2024. u policijskoj stanici u Boru, na istoku Srbije. Njemu je određeno zadržavanje zbog sumnje da je pomogao svom bratu nakon ubistva. Policija je saopštila da je, iste noći kada je priveden, umro "prirodnom smrću". Međutim, nakon što je nedeljnik "Radar" objavio da je obdukcija pokazala da je preminuo od posledica prebijanja, MUP je saopštio da je, po nalogu tužilaštva, Sektor unutrašnja kontrole započeo istragu. "Ukoliko bude ustanovljeno da je bilo zloupotreba i prekoračenja ovlašćenja biće pokrenute mere protiv onih koji su prekršili zakon i policijsku etiku", naveli su tada. Šta je ustanovljeno, do danas nije poznato.

Albanska Vlada saopštila je u sredu da je neophodna međufaza koja ne menja i ne odlaže beskonačno perspektivu punopravnog članstva, povodom predloga da buduće članice Unije, tokom prelaznog perioda posle prijema, imaju ograničena prava. Kancelarija za medije Vlade Albanije, na upit RSE za komentar o predlogu da nove članice po prijemau u EU imaju ograničena prava, navela je da Tirana podržava proces pristupanja zasnovan na zaslugama i dosledno se zalaže za postepeno integrisanje zemalja kandidata u strukture i politike Evropske unije "Već dugo zastupamo stav da zemlje Zapadnog Balkana treba što ranije i što šire uključiti u procese donošenja odluka i u mehanizme jedinstvenog evropskog tržišta, postepeno uživajući prednosti članstva i pre punopravnog pristupanja", navela je albanska Vlada. Nemačka, Francuska i države Beneluksa – Holandija, Belgija i Luksemburg – predložile su da buduće članice EU, tokom prelaznog perioda nakon prijema u članstvo, imaju ograničena prava. Ključno među tim ograničenjima jeste predlog o limitiranom pravu glasa novih članica EU. Albanska Vlada je za RSE navela da konačan cilj Tirane "ostaje punopravno članstvo u Evropskoj uniji, sa punim pravima i obavezama". "Međutim, jedna međufaza koja ne zamenjuje i ne odlaže beskonačno perspektivu punopravnog članstva je neophodna", navela je Kancelarija za medije Vlade Albanije. Predlog grupe članica EU iznet je u takozvanom non-pejper u koji je RSE imao uvid. Reč je o vrsti neformalnog dokumenta koji se koristi u evropskim diplomatskim krugovima za iznošenje novih ideja, testiranje stavova ili predlaganje rešenja bez preuzimanja formalnih obaveza. Zasad jedino Crna Gora od država kandidata ima izvesne izglede za članstvo u EU, budući da je Evropska unija donela odluku o formiranju ad hok grupe koja će raditi na izradi nacrta Sporazuma o pristupanju.

Suđenje ministru kulture Srbije Nikoli Selakoviću i još troje predstavnika državnih institucija u slučaju "Generalštab", nastavljeno je 10. juna u Specijalnom odeljenju Višeg suda u Beogradu. To je bilo treće ročište u ovom slučaju, tokom kojeg su odbranu izneli sekretarka Ministarstva kulture Slavica Jelača i v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić. Jelača je pred sudom negirala krivicu, te izjavila da je "iznenađena" što se ovaj postupak uopšte vodi. Odbila je da odgovara na pitanja tužilaca. Vasić, koji se ranije izjasnio da nije kriv, izjavio je da ceo postupak "tendenciozno sproveden" i odbio da odgovara na pitanja i tužilaca i odbrane. Tužilaštvo za organizovani kriminal, Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio je prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Među optuženima je i v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Aleksandar Ivanović. Na početku suđenja 4. februara svi optuženi su se izjasnili da nisu krivi. Selaković je kasnije, iznoseći svoju odbranu, izjavio je da je postupak protiv njega "politički motivisan" i da ne bi ni trebalo da se vodi. Njega i ostale optužene je, kao i uoči prethodnih ročišta, zvižducima dočekala grupa antivladinih demonstranata. Šta su još rekli optuženi?Sekertarka Ministarstva kulture Slavica Jelača je tokom glavnom pretresa izjavila da je ona bila zadužena za administrativni deo postupka skidanja svojstva kulturnog dobra sa zgrade Generalštaba, te da tom prilikom "nije došlo do povrede zakona". Navela je i da je traženo da sa nje bude skinuta oznaka kulturnog dobra na osnovu toga što je uništena u bombardovanju 1999. Rekla je i da se ne seća sastanka u Ministarstvu na kom je to zatraženo. Tokom izlaganja rekla je i da je ispitivanje tužilaca bilo "nekorektno". Odbila je da ovog puta odgovara na njihova pitanja. Goran Vasić, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, je pred sudom istakao da je od početka procesa doživeo medijski linč, te odbio da odgovara na pitanja i tužilaca i branilaca. Advokatica odbrane Aleksandra Rakić rekla je novinarima nakon ročišta da je Vasić ovim iskazom pred sudom "razjasnio da nije priznao izvršenje krivičnog dela", ali da nije želeo da iznosi više detalja kako njegov iskaz ne bi bio pogrešno interpretiran. "Iskaz Gorana Vasića kod tužioca je predstavljen kao priznanje krivice, što čitajući njegov iskaz apsolutno ne stoji. Nebrojano napisa (medijskih) je bilo takvih i prosto čovek nije znao šta da očekuje od daljeg toka postupka i mi smo mu savetovali da tako postupi", rekla je ona. Šta kaže tužilaštvo?Tužilaštvo u optužnom predlogu traži da se Nikoli Selakoviću izrekne kazna zatvora u trajanju od tri godine. TOK navodi da je Selaković "prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja" i "naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije". Ukidanje statusa zaštićenog kulturnog dobra bio je prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Trebalo je da ga gradi privatna kompanija "Affinity Partners" u vlasništvu Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Međutim, 15. decembra, u danu kada je podignut optužni predlog protiv ministra kulture, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta. Nisu direktno naveli razloge zbog kojih odustaju od gradnje, već su saopštili da je odluka doneta "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda". Rušenju kompleksa Generalštaba i gradnji na tom mestu protive se studenti u blokadi, koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste u Srbiji, opozicija i stručna javnost koja se zalaže da ti objekti zadrže status kulturnog dobra i da budu obnovljeni. Sa druge strane, vlast, predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pružala je podršku planiranom projektu – uz tvrdnju da zgrade ne mogu da se obnove i da ih treba srušiti. Kompleks Generalštaba je modernistička građevina koju je projektovao srpski i jugoslovenski arhitekta Nikola Dobrović. Građena je između 1956. i 1963. Zgrada je u Beogradu jedini objekat Nikole Dobrovića, koji je poznat po svojim građevinama u Pragu i Dubrovniku.

Četvorica pripadnika Interventne jedinice 92 beogradske policije uhapšena su zbog sumnje da su pokušali da prikriju tuču i pucnjavu u jednom beogradskom lokalu 5. novembra 2025. Više javno tužilaštvo saopštilo je da je uhapšen i direktor lokala "Steak and Wine Bar" na Autokomandi. Komandant Interventne jedinice 92, njegov pomoćnik i vođe interventnog tima uhapšeni su zbog sumnje da su sprečili procesuiranje osumnjičenog za pucnjavu u tom lokalu. Reč je o istom osumnjičenom koji se tereti za ubistvo Aleksandra Nešovića 12. maja u restoranu na Senjaku, u slučaju zbog kojeg je uhapšen i tadašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić. Tužilaštvo je saopštilo da su se komandant Interventne jedinice 92 i njegov pomoćnik u novembru 2025. dogovarali kako da utiču na podređene vođe interventnih timova kada su obavešteni o tuči i pucnjavi u ugostiteljskom objektu na Autokomandi. "Sumnja se da su ih pozivali telefonom i govorili im da ne obaveste uviđajnu ekipu, da ne obezbede lice mesta, da se ne obavlja uviđaj i da se događaj prikaže kao verbalna rasprava i obična kafanska tuča", navodi se pored ostalog u saopštenju. Vođe interventnih timova se sumnjiče da nakon dolaska u lokal nisu preduzeli radnje koje su bili dužni da preduzmu. Na taj način su, prema navodima tužilaštva, omogućili osumnjičenom da protiv njega ne bude podneta krivična prijava za izazivanje opšte opasnosti i nedozvoljeno nošenje oružja. Direktor lokala sumnjiči se da je svesno propustio da prijavi krivično delo.

Grupa država članica Evropske unije (EU) predlaže da buduće članice bloka, tokom prelaznog perioda nakon prijema u članstvo, imaju ograničena prava. Ključno među tim ograničenjima jeste predlog o limitiranom pravu glasa novih članica EU. "EU bi trebalo da vodi detaljnu diskusiju o mogućnosti privremenih, prelaznih ograničenja prava glasa za nove države članice, posebno u oblastima pravnih tekovina EU u kojima je potrebna jednoglasnost (npr. proširenje, zajednička spoljna i bezbednosna politika, Višegodišnji finansijski okvir), uzimajući u obzir pravne i političke osetljivosti", navodi se u takozvanom non-pejperu koji su potpisale Nemačka, Francuska i države Beneluksa (Holandija, Belgija i Luksemburg). Radio Slobodna Evropa (RSE) imao je uvid u ovaj nezvanični dokument. Non-pejper je neformalni dokument koji se koristi u evropskim diplomatskim krugovima za iznošenje novih ideja, testiranje stavova ili predlaganje rešenja bez preuzimanja formalnih obaveza. Za sada je jedino Crna Gora država sa izvesnim izgledima za buduće članstvo u EU, budući da je Evropska unija donela odluku o formiranju ad hok grupe koja će raditi na izradi nacrta Sporazuma o pristupanju. Ovo je prvi put nakon 17 godina da EU započinje rad na tekstu sporazuma o članstvu, nakon 2009. godine, kada je isti proces otpočeo za Hrvatsku. Hrvatska je od 2013. godine punopravna članica EU, što predstavlja najduži period u istoriji Evropske unije bez proširenja. U dokumentu se naglašava da se geopolitička situacija značajno promenila od ulaska Hrvatske u EU, te da se, kako se navodi, proširenje više ne posmatra samo kao tehnički proces zasnovan na zaslugama, već kao strateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet Evrope. Autori dokumenta smatraju da je potreban opšti obrazac za buduće pristupne ugovore i katalog opcija koji bi se mogao prilagođavati specifičnostima svake države kandidata. Predlaže se izrada standardnog okvira za buduće pristupne ugovore, uz mogućnost prilagođavanja pojedinačnim kandidatima i izazovima koje njihovo članstvo može doneti Evropskoj uniji. Ovih pet država članica EU predlaže jačanje i produženje važenja zaštitnih klauzula koje bi se primenjivale na pitanja unutrašnje bezbednosti EU, ekonomske bezbednosti i otpornosti na strano mešanje. Naglasak na jačanju vladavine pravaVladavina prava je, prema dokumentu, najvažnija oblast u kojoj bi se primenjivale zaštitne klauzule. Pet država članica EU predlaže takozvanu klauzulu o sprečavanju nazadovanja u pogledu evropskih vrednosti i vladavine prava. Kršenje ove obaveze, kako se navodi u dokumentu, moglo bi automatski da pokrene finansijske sankcije, postupke zbog povrede prava EU ili nove zaštitne mehanizme. Takođe se predlaže da institucije EU budu u mogućnosti da reaguju na ozbiljno narušavanje vladavine prava, demokratskih principa i slobode medija. Između ostalog, predlaže se da moguće mere uključuju i suspenziju određenih oblika saradnje sa tom novom državom članicom. Takođe se smatra da bi učešće u Evropskom javnom tužilaštvu trebalo da bude politički preduslov za pristupanje novih država članica. To se smatra važnim instrumentom za zaštitu vladavine prava i borbu protiv zloupotrebe evropskih fondova. Sprečavanje mogućih blokada i nesaradnjeU dokumentu se predlaže uvođenje posebne klauzule koja bi podsećala nove članice na obavezu lojalne saradnje sa Evropskom unijom. "Ponašanje koje podriva jedinstvo, međusobno poverenje i donošenje odluka u EU ozbiljno šteti celoj Uniji", smatraju autori dokumenta. Stoga ocenjuju da bi pristupni ugovori trebalo da sadrže mehanizme za reagovanje na takvo ponašanje.

Evropska unija poziva na uvođenje finansijskih sankcija protiv poglavara Ruske pravoslavne crkve, ruskog šefa Međunarodne šahovske federacije, istoričara koji je bliski savetnik predsednika Vladimira Putina i drugih visokih zvaničnika. Predložena lista, do koje je došao RSE, deo je nove runde finansijskih kazni koje će razmotriti Unija 27 članica. Odluka, koja zahteva jednoglasno odobrenje svih članica, verovatno neće biti doneta do kraja juna ili početka jula. Sankcionisanje patrijarha Kirila, poglavara Ruske pravoslavne crkve – najveće pravoslavne crkve – smatra se velikim korakom za EU, koja se opirala protiv mera usmerenih na verske ličnosti. Kiril je široko poznat po tome što je blizak Kremlju i Putinu. Kao poglavar Ruske pravoslavne crkve, koja je ubedljivo najveća hrišćanska denominacija u zemlji, Kiril je dao svoj blagoslov za rat protiv Ukrajine, koji je sada u petoj godini. To je doprinelo raskolu između Ruske pravoslavne crkve i Pravoslavne crkve Ukrajine, koja se formalno odvojila od Moskovske patrijaršije. Kiril je takođe navodno radio za sovjetske obaveštajne agencije, prema švajcarskim dokumentima s kojih je skinuta oznaka tajnosti. U dokumentu EU se navodi da je Kiril "dosledno opravdavao i podržavao agresivni rat Rusije protiv Ukrajine", nazivajući ga "svetim". Među drugim ličnostima na koje bi bile usmerene sankcije EU je i Vladimir Medinski, istoričar koji je izazvao kritike drugih akademika zbog svojih reinterpretacija ruske i ukrajinske istorije. Medinski je bio ministar kulture pod Putinom i bio je član pregovaračkog tima koji je Kremlj poslao na razgovore s Ukrajinom o okončanju rata. Serija ruskih istorijskih knjiga koje je Medinski nadgledao uključuje opravdanje za rusku invaziju na Ukrajinu: "Zapad je postao opsednut destabilizacijom situacije unutar Rusije. Cilj nije bio ni skriven: rasparčati Rusiju i dobiti kontrolu nad njenim resursima." Predlog EU navodi da je Medinski "centralna figura u vladinoj propagandi". Među 42 imena koja su uključena u predloženu listu sankcija nalaze se i Arkadij Dvorkovič, bivši zamenik premijera koji je sada na čelu Međunarodne šahovske federacije, poznate kao FIDE; ruski ministar sporta Mihail Degtjarjov; i šef Lukoila, najveće ruske privatne naftne kompanije, Vagit Alekperov.

Snage talibanske vlade u Avganistanu upotrebile su bojevu municiju da bi razbile protest u zapadnom gradu Heratu koji je održan zbog novih ograničenja za žene, rekli su očevici za Radio Azadi (Avganistanski servis RSE). Jedan očevidac je rekao da je najmanje jedna osoba ubijena, dok je nekoliko ranjeno tokom protesta koji su predvodile aktivistkinje za prava žena. RSE nije mogao nezavisno da potvrdi te navode. Militantna islamistička grupa, koja je preuzela vlast 2021. godine, negirala je da su njene snage bezbednosti koristile vatru da bi razbile protest. Mali protest u utorak usledio je nakon što su pripadnici ozloglašene talibanske policije za moral, prema izveštajima, uhapsili ili pritvorili nekoliko žena zbog kršenja novih ograničenja u vezi s pojavljivanjem žena u javnosti. U direktivi izdatoj prošle nedelje, talibani su zabranili ženama da se pojavljuju u javnosti bez, kako su naveli, "pravog hidžaba", odnosno islamske marame za glavu. Žene koje se ne budu pridržavale islamskog kodeksa oblačenja, uključujući one koje pokazuju lica ili nose šminku, suočiće se s kaznenim merama, navodi se u direktivi. Misija Ujedinjenih nacija u Avganistanu izrazila je zabrinutost zbog represija nad ženama u Heratu zbog navodnog nepoštovanja nove direktive talibana. "UNAMA je zabrinuta zbog višestrukih hapšenja i pritvaranja žena u Heratu... zbog navodnog nepoštovanja zahteva za oblačenje, što izaziva ozbiljne zabrinutosti u vezi sa ljudskim pravima", navela je UNAMA u objavi na X u nedelju. Talibanske vlasti u Heratu negirale su da je bilo masovnih pritvaranja. Represija nad ženamaProtesti su retki pod talibanima koji vladaju Avganistanom gvozdenom pesnicom otkako su se vratili na vlast. Militantna grupa je sprovela nasilne mere protiv neistomišljenika, hapseći, prebijajući i mučeći aktiviste i novinare, navode organizacije za ljudska prava. Žene su pod najvećim pritiskom pokušaja talibana da nametnu svoju ekstremnu verziju islama u ratom razorenoj zemlji s oko 40 miliona stanovnika. Talibani su u velikoj meri uklonili žene iz javnog života i uveli stroga ograničenja u pogledu njihovog izgleda, slobode kretanja i prava na rad i obrazovanje. U novembru su talibani zabranili pacijentkinjama, posetiocima i medicinskom osoblju koje ne nose burku koja pokriva sve, ulazak u javne bolnice u Heratu, trećem po veličini gradu u zemlji. Nije jasno da li je mera proširena na celu zemlju. U avgustu 2024. godine, talibani su usvojili zakon o moralu kojim su ženama nametnuta stroga ograničenja. Prema tom zakonu, žene su dužne da potpuno pokriju lice i telo kada su u javnosti i zabranjeno im je nošenje "providne, uske ili kratke" odeće. Međutim, zakoni ekstremističke grupe se sprovode sporadično i neujednačeno širom zemlje, često na diskreciju lokalnih talibanskih vođa. Mnoge Avganistanke nose hidžab koji pokriva glavu i vrat. Pored toga, neke žene nose masku za lice kako bi sakrile nos i usta. Druge žene nose burku ili islamsku abaju i nikab koji pokriva kosu, telo i veći deo lica. Ovo poslednje je uobičajeno u arapskim zemljama Persijskog zaliva. Avganistanke, posebno one u urbanim područjima, smatraju da su burka i nikab strani avganistanskom kulturi. Pre nego što su se talibani vratili na vlast, mnoge žene su nosile široke marame koje su pokrivale samo kosu.