Kosovska Agencija za upravljanje vanrednim situacijama (AME) saopštila je u nedelju da su u nekim delovima zemlje zabeležene poplave, dodajući da se s početkom snežnih padavina rizik od poplava smanjuje. Izveštaj objavljen u vezi sa situacijom s poplavama na Kosovu obuhvata period od 22 časa u subotu do osam u nedelju. U pojedinim opštinama je ponovo odložen početak drugog školskog polugodišta, pošto je Ministarstvo prosvete zbog štete koju su izazvale poplave već odložilo početak nastave za 12. januar. Opština Mališevo je odložila početak drugog školskog polugodišta za dva dana, odnosno za 14. januar, dok je Direkcija za obrazovanje u Kosovo Polju odlučila da pomeri početak nastave do 19. januara. U Mitrovici je posle kiše porastao nivo reke i nadležni su utvrdili da postoji rizik da se reka Sitnica izlije iz korita. "Upućen je hitan zahtev Centru za situacije Saveta za bezbednost Kosova za angažovanje KBS (Kosovskih bezbednosnih snaga)", saopštila je AME. Prema saopštenju, operacija sprečavanja izlivanja reke iz korita uspešno je završena u 5.30 i "postavljeno je oko 200 metara zaštitnog zida od džakova peska". U Peći je pet kuća ugroženo poplavama i tamo je izvršena intervencija. U toj opštini se navodi da je situacija na putu ka Rugovi prohodna, ali uz oprez, dok samo laka vozila mogu proći prema Kuli koja vodi ka Crnoj Gori. U Đakovici se navodi da je situacija s poplavama mirna, ali je došlo do blokade puta u selu Vogova zbog odrona zemlje. AME je saopštila da je u Prištini, na putu ka Čaglavici i tamošnjem podvožnjaku, došlo do izlivanja, većina poplava u glavnom gradu nastala je zbog zapušenih kanalizacionih sistema. U Kosovu Polju poplave su zabeležene u selima Lismir, Kuzmin i Velika Slatina. U Obiliću je prijavljeno izlivanje na izlazu s autoputa u selu Mazgit i na nekoliko drugih puteva. U opštini Glogovac takođe je prijavljeno izlivanje u više područja. Poplave su prijavljene i u Gračanici, kao i u Lipljanu, Podujevu i Štimlju. U poslednjih nekoliko dana, nekoliko oblasti na Kosovu suočilo se s poplavama za koje se procenjuje da su nanele štetu na privatnoj imovini i putnoj infrastrukturi. Dan ranije, zbog obilnih padavina, vlasti su prijavile blokadu nekoliko puteva koji su bili poplavljeni.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da poslednji napadi Rusije na njegovu zemlju predstavljaju "svesni, ciničan ruski teror", dok se zemlja i dalje suočava sa smrtonosnim napadima i velikom štetom na energetskom sistemu u vreme ledenih zimskih temperatura. Zelenski je rekao da je tokom prošle nedelje Rusija upotrebila skoro 1.100 dronova, više od 890 navođenih vazdušnih bombi i više od 50 raketa različitih tipova protiv Ukrajine. "U mnogim regionima situacija je teška posle ruskih udara na našu kritičnu infrastrukturu", rekao je Zelenski i zahvalio radnicima hitnih službi na obnavljanju osnovnih usluga. On je takođe rekao da je Rusija upotrebila balističke rakete srednjeg dometa "protiv ciljeva koji nemaju nikakvu vojnu svrhu: energetskih objekata, stambenih zgrada…" "To je svesni, ciničan ruski teror protiv naroda", dodao je predsednik Ukrajine. Četiri osobe su poginule u subotu u ruskom granatiranju Donjecke oblasti, rekao je načelnik regionalne vojne uprave Vadim Filaškin. "Rusi su ubili četiri stanovnika Donjecke oblasti: dvoje u Jarovi i dvoje u Kostjantinivki", naveo je Filaškin u nedelju na društvenim mrežama. "Još 10 ljudi u regionu je povređeno tokom proteklog dana". Ukrajinski državni železnički operater Ukrzaliznica saopštio je da je železnička infrastruktura oštećena u ruskim napadima, kao i da su dva radnika povređena. On je dodao da je zbog nestanka struje tokom noći, železnički saobraćaj u Dnjeparskoj i Zaporožkoj oblasti privremeno prebačen na dizel lokomotive i generatore. Ukrajinska železnička mreža je bila ključna u evakuaciji civila iz ratom razorenih regiona otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju u februaru 2022. godine. Ruske snage su u noć između subote i nedelje pokrenule još jedan veliki napad dronovima na Ukrajinu, pokazuju podaci ukrajinskih vazdušnih snaga koje su navele da su 154 udarna drona lansirana iz više pravaca. Ratno vazduhoplovstvo je dodalo da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila ili potisnula 125 dronova u severnim, južnim i istočnim regionima. Međutim, posledice 22 drona zabeležene su na 18 lokacija, a ostaci oborenih dronova pali su na još dve lokacije. Najteže posledice nedavnih napada osetile su se u Kijevu i okolini. U noći u petak, ruske snage su izvele masovni kombinovani udar koristeći 36 raketa i 242 drona. Ukrajinska protivvazdušna odbrana neutralisala je 244 njih, ali su udari 18 raketa i 16 dronova zabeleženi na 19 lokacija. Četiri osobe su poginule u Kijevu, a 25 je povređeno, uključujući medicinske radnike i spasioce. U Kijevskoj oblasti vlasti su prijavile veliku štetu i pet povređenih. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko u nedelju je rekao da je više od 1.000 zgrada u ukrajinskoj prestonici ostalo bez grejanja. Temperature u Kijevu su poslednjih dana ispod minus 10 stepeni Celzijusa. Kličko je rekao da su "radovi na obnovi u toku, ali da situacija ostaje teška". S obzirom na to da se očekuje da će temperature ispod nule potrajati narednih dana, on je takođe pozvao stanovnike da privremeno odu iz grada ako je moguće. Prema podacima ukrajinskog Ministarstva energetike, više od 500.000 potrošača u Kijevu i Kijevskoj oblasti bilo je bez struje. Rusija negira da je namerno gađa civile u Ukrajini uprkos brojnim dokazima koji govore suprotno od pokretanja invazije 2022. godine.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) pozvao je u nedelju Kubu da postigne sporazum sa SAD, upozoravajući da ta ostrvska država više neće dobijati naftu i novac iz Venecuele. "Više neće na Kubu stizati nafta ili novac – nula", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social. "Snažno sugerišem da sklope dogovor pre nego što bude prekasno". Venecuela je najveći snabdevač Kube naftom, ali otkako su početkom godine američke specijalne snage upadom u Karakasu uhapsile autoritarnog lidera Nikolasa Madura (Nicolas), koji je u SAD optužen za narkoterorizam, Tramp je uspešno izvršio pritisak na privremenu predsednicu Delsi Rodrigez (Delcy Rodriguez) da šalje venecuelansku naftu u SAD. U američkoj operaciji su ubijene desetine pripadnika venecuelanskih i kubanskih snaga bezbednosti koje su čuvale Madura. Dok bi se posledice hapšenja svrgnutog Madura mogle osetiti među udaljenim saveznicima Venecuele, kao što su Iran, Kina i Rusija, nijedna zemlja nije toliko ranjiva na ishod američke akcije u Venecueli kao Kuba. Ta ostrvska zemlja, koja se suočava s hroničnim nedostatkom novca, u velikoj meri zavisi od Venecuele za isporuke energenata koje dobija po veoma subvencionisanim i izuzetno niskim cenama. Na isti dan ranije ove nedelje kada se Maduro na sudu u Njujorku izjasnio da nije kriv po optužbama za narkoterorizam, u Venecueli je kao privremena predsednica zakletvu položila dotadašnja potpredsednica Rodrigez. Tramp je prethodno u nedelju repostovao poruku u kojoj se sugeriše da bi američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), čiji su roditelji imigranti s Kube, mogao da postane predsednik te zemlje kojom vladaju komunisti. Tramp je podelio tu objavu uz komentar: "Zvuči mi dobro!" Ubrzo posle toga, Tramp je u objavio rekao da je "Kuba godinama živela od velikih količina nafte i novca iz Venecuele. Zauzvrat, Kuba je pružala 'bezbednosne usluge' za poslednja dva venecuelanska diktatora, ali više ne!" "Većina tih Kubanaca je mrtva usled prošlonedeljnog napada SAD i Venecueli više nije potrebna zaštita nasilnika i iznuđivača koji su je držali kao taoca toliko godina", dodao je on. Pod američkim trgovinskim embargom, Havana se od 2000. sve više oslanja na venecuelansku naftu koja je obezbeđena kao deo sporazuma postignutog s Madurovim prethodnikom Ugom Čavezom (Hugo Chavez). Za Kubu bi gubitak venecuelanske nafte mogao biti razoran. Između januara i novembra prošle godine, Venecuela je slala u proseku 27.000 barela dnevno na to ostrvo, pokrivajući otprilike 50 odsto kubanskog naftnog deficita, pokazuju podaci o transportu i dokumenti venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA. Izvori: AFP, Reuters

Vanredna situacija zbog vremenskim nepogoda proglašena je u još dve opštine u Srbiji, pa je ova mera trenutno preduzeta ukupno u 11 lokalnih samouprava. Ova mera proglašena je u Lučanima i Ivanjici zbog obilnih padavina i ledene kiše, rekao je u nedelju za Radio-televiziju Srbije Aleksandar Radosavljević, zamenik načelnika Uprave za Vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije. Kako javlja RTS, na području opštine Lučani oko 2.000 građana nema struju. Prethodno je vanredna situacija već uvedena u Valjevu, Loznici, Osečini, Krupnju, Malom Zvorniku, Vladimircima, Sjenici, Majdanpeku i delu Prijepolja. Elektrodistribucija Srbije (EDS) saopštila je u nedelju da će se napajanje električnom energijom u Ivanjici vraćati sukcesivno po trafostanicama pošto je otklonjen kvar na dalekovodu Arilje-Ivanjica. U saopštenju se navodi da je u Loznici normalizovano snabdevanje strujom, da se stabilizuju napajanje u Zlatiborskom, Mačvanskom i Podrinjskom okrugu a da se u toku radovi na otklanjanju kvarova na području Moravičkog i Raškog okruga. Ovo javno preduzeće je ranije saopštilo da je jaka mećava sa velikim količinama snega, koji je počeo u subotu uveče i neprestano padao 12 časova, izazvala veći broj kvarova na području Zlatiborskog, Raškog i Moravičkog okruga. "U mestima Priboj, Prijepolje, Raška, Arilje, Lučani i Guča na terenu je danonoćno 185 ekipa EDS-a sa 664 montera", navodi se. Iz Štaba za vanredne situacije kažu da je oko 700 domaćinstava na području Sjenice zavejano i bez električne energije, dok su prisutni i problemi u funkcionisanju mobilne mreže, sa povremenim prekidima signala, javlja RTS. Zbog teških vremenskih uslova, saobraćaj do više sela je otežan ili potpuno onemogućen, a nadležne službe su na terenu i pokušavaju da normalizuju stanje. Po nalogu Vlade Srbije, na terenu su i pripadnici Žandarmerije, koji pomažu spasilačkim ekipama. Vatrogasci-spasioci su u protekla 24 sata intervenisali 98 puta, a evakuisano je 37 osoba. Zbog snega u Rasinskom okrugu, u centralnoj Srbiji, su trenutno bez električne energije sela Boljevac i Samar u ataru Ribarske reke, a u opštini Brus struje nema u Krivoj reci. Kako javlja Radio-televizija Srbije, situacija se od subote uveče popravlja u Podrinju i na nivou celog Mačvanskog okruga, gde je gotovo stabilizovana situacija u napajanju električnom energijom. Javno preduzeće "Putevi Srbije" saopštilo je da su u nedelju ujutro neprohodni putni pravci III prioriteta održavanja: Donji Milanovac – Majdanpek preko Omana i Straža – Brezovica. Prilazi graničnim prelazima i zimskim turističkim centrima su prohodni. Na teritoriji Zaječara učestali su odroni duž svih nestabilnih kamenih kosina u klisurama, usecima i zasecima, a najviše ih ima na Đerdapskoj klisuri i na klisuri Korenatac. Zbog poledice na ulicama u nedelju ujutro je u Beogradu izmenjena trasa više od 10 linija Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP). To su linije 18, 20, 25, 25P, 26, 38, 47, 48, 59, 94, 74, 75 i 95. Iz GSP-a su naveli da zavisi od vremenske situacije, kao i od službi za čišćenje puteva, kada će ove izmene biti ukinute.

Iranski demonstranti nastavili su u nedelju proteste 15. uzastopni dan antivladinih protesta uprkos sve oštrijim merama bezbednosnih snaga, dok je Zapad, predvođen američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump), pojačao pritisak na vlasti u Teheranu. Parole protiv vlade mogle su se čuti na ulicama Teherana rano u nedelju, dok su organizacije za ljudska prava i vladini mediji izveštavali o protestima, hapšenjima i nasilju u desetinama drugih gradova – pri čemu je jedna grupa za ljudska prava saopštila da je najmanje 116 ljudi ubijeno u poslednje dve nedelje. Na snimku koji je potvrdio AFP može se videti veliki broj ljudi u severnom delu Teherana kako uzvikuju parole podrške davno svrgnutoj monarhiji dok pale vatromet i udaraju u lonce prkoseći vlastima. Tramp je nastavio pritisak na iranski autoritarni režim, koji vlada zemljom od Islamske revolucije 1979, kada je svrgnut šah Mohamed Reza Pahlavi, saveznik SAD koji je umro 1980. u egzilu u Egiptu. U objavi na Truth Social u subotu, Tramp je naveo da su SAD "spremne da pomognu", ponavljajući podršku demonstrantima posle niza upozorenja iranskim vlastima. On je kasnije je objavio video Foks njuza (Fox News) na kojem se vidi demonstrant kako menjaju trenutnu zastavu zemlje bivšom zastavom, koja je korišćena pre revolucije 1979. godine. Tramp je u petak na sastanku s direktorima naftnih i gasnih kompanija u Beloj kući rekao da je "Iran u velikoj nevolji". "Veoma pažljivo pratimo situaciju. Dao sam veoma snažnu izjavu da ako počnu da ubijaju ljude kao što su to činili u prošlosti, mi ćemo se uključiti. Udarićemo ih veoma snažno tamo gde ih boli. To ne znači vojnici na terenu, ali znači da ih udarimo veoma, veoma snažno tamo gde ih boli", rekao je Tramp. Potom je američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) u subotu u kratkom postu na X naveo da SAD "podržavaju hrabri narod Irana". Protesti se brzo šireNemiri izgleda da predstavljaju najozbiljniji izazov za iransku teokratsku vladu od izbijanja protesta "Žene, život, sloboda" posle smrti 22-godišnje iransko-kurdske studentkinje Mahse Amini u septembru 2022. dok je bila u policijskom pritvoru zbog kršenja pravila oblačenja. Poslednji protesti, koji su počeli na Velikom bazaru u Teheranu 28. decembra, brzo su se proširili, zahvativši desetine mesta i gradova. Vlasti su prvo smanjile brzinu interneta širom zemlje, pre nego što su ga u četvrtak u 22.15 po lokalnom vremenu skoro potpuno isključili, prekinuvši i telefonske linije. S obzirom na to da prekid interneta traje više od 48 sati, nema preciznih informacija o broju ljudi koji su poginuli, povređeni ili pritvoreni širom zemlje, uz široko rasprostranjen strah da se to koristi za prikrivanje državnog nasilja nad demonstrantima. CNN je preneo citirao lekarke iz grada Nišabura na severoistoku Irana koja je u audio poruci rekla da su vlasti u petak koristile "vojne puške" kada su ubile "najmanje 30 ljudi". "Među njima su bila deca. Petogodišnje dete je upucano dok je bilo u majčinom naručju", rekla je lekarka. "Bolnice su izuzetno haotične i pacijenti se plaše da budu primljeni i identifikovani. Iz tog razloga pokušavamo da informišemo ljude i lečimo ih privatno u klinikama", rekla je ona. CNN je naveo da ne može da potvrdi izveštaj, ali je Agencija za ljudska prava (HRANA) – organizacija iranskih aktivista sa sedištem u SAD – rano u nedelju saopštila da je 116 ljudi ubijeno u protestima tokom protekle dve nedelje. HRANA je navela da je najmanje 2.638 ljudi uhapšeno i da su demonstracije prijavljene na 574 lokacije u 185 gradova usred skoro potpunog prekida interneta. Usred represija, iranska vojska je izdala saopštenje u kojem je navela da će se pridružiti drugim oružanim snagama kako bi "čuvala i zaštitila stratešku infrastrukturu zemlje i javnu imovinu" tokom protesta. Gnev zbog inflacije i pada valutePodstaknute gnevnom zbog rasta cena, inflacije i pada valute, demonstracije su se proširile Iranom pošto su vlasnici prodavnica u Teheranu pokrenuli štrajk zbog visokih cena i ekonomske stagnacije. Ekonomski problemi su pogoršali godine političke i ekološke krize u Iranu, uključujući tešku sušu u Teheranu, gradu s oko 10 miliona stanovnika. Iranski predsednik Masud Pezeškijan pokušao je da smiri proteste obećavajući "nove odluke" za poboljšanje ekonomije, ali su se demonstracije ubrzo proširile i obuhvatile šira pitanja. Međutim, teokratske vlasti nisu pokazale naznake da žele pomirenje. Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei u obraćanju pristalicama režima u petak naveo je da su "saboteri, agitatori" tokom protesta "uništili zgrade zemlje kako bi udovoljili" Trampu. I drugi glasovi sa Zapada izrazili su podršku demonstrantima dok su se osude iranskih vlasti intenzivirale širom sveta. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) pozvala je u subotu vlasti da oslobode sve pritvorene demonstrante i da se u potpunosti obnovi pristup internetu u zemlji. "Teheranskim ulicama i gradovima širom sveta odjekuju koraci iranskih žena i muškaraca koji zahtevaju slobodu", napisala je na društvenim mrežama. "Sloboda govora, okupljanja, putovanja i pre svega slobodnog života", dodala je ona. U zajedničkom saopštenju u petak, lideri Francuske, Nemačke i Velike Britanije izrazili su "duboku zabrinutost zbog izveštaja o nasilju iranskih snaga bezbednosti i snažno osudili ubijanje demonstranata". 'Divljenje sveta'Sin svrgnutog šaha Reza Pahlavi objavio je poruku podrške demonstrantima na društvenim mrežama, navodeći da su "zaslužili divljenje sveta svojom hrabrošću i postojanošću", dok je najavio da planira da se vrati u Iran u bliskoj budućnosti. Demonstranti su se okupili u velikom broju protekle nedelje posle poziva Pahlavija na kontinuirane ulične demonstracije. Nije poznato koliku podršku porodica pokojnog šaha ima širom Irana. Uz izveštaje Reutersa, AFP-a i dpa.

Velike delove ukrajinske prestonice Kijev u subotu su zahvatili prekidi u snabdevanju strujom, vodom i grejanjem posle još jedne noći ruskih napada dronovima. Restrikcije struje je usledila posle zahteva državnog elektrooperatera Ukrenerho da se smanji potrošnja i nadovezale su se na redovne višesatne nestanke struje uvedene tokom rata kako bi se sačuvale preostale zalihe električne energije. Kompanija je u saopštenju na društvenim mrežama navela da radi na obnavljanju usluga. Očekuje se da će temperature pasti i na minus 15 stepeni Celzijusa tokom vikenda, a gradske vlasti su saopštile da su postavile oko 1.200 centara za grejanje. Poslednji nestanci struje usledili su posle višednevnih teških ruskih napada na Ukrajinu. U masovnom napadu raketama i dronovima u petak na Kijev poginule su četiri osobe, a 26 je ranjeno. Oštećeno je i 20 stambenih zgrada, uključujući i jednu u kojoj se nalazi ambasada Katara, u jednom od najvećih napada na prestonicu u poslednjih nekoliko meseci. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko kasnije je potvrdio da je usled tog napada polovinu svih stambenih zgrada u Kijevu ostala bez grejanja i pozvao je sve građane da ako mogu odu iz grada zbog prekida u snabdevanju strujom. Komentarišući nedavne ruske napade, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u petak je rekao da "Moskva pokušava da iskoristi hladno vreme kao sredstvo terora". Savet bezbednosti UN sastaće se 12. januara kako bi razgovarao o Ukrajini. Ukrajinski ambasador u UN Andrij Meljnik u pismu Savetu bezbednosti naveo je da je "Ruska Federacija dostigla zastrašujući novi nivo ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti svojim terorom nad civilima". Rusija negira da je namerno gađa civile u Ukrajini uprkos široko rasprostranjenim dokazima o suprotnom od pokretanja invazije u februaru 2022. godine.

Vanredna situacija zbog snega proglašena je u devet opština u Srbiji - Valjevu, Majdanpeku, Osečini, Loznici, Krupnju, Malom Zvorniku, Sjenici, Vladimircima i delu Prijepolja, saopštio je Sektor za vanredne situacije 10. januara. Više sela u okolini Loznice i Malog Zvornika sedmi dan nema struju. U Loznici je bez struje više od 900 domaćinstava, a na terenu je 16 ekipa Elektrodistribucije, saopšteno je posle sednice Gradskog štaba za vanredne situacije. Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je nakon sednice Opštinskog štaba za vanredne situacije u Malom Zvorniku da je 280 domaćinstava u toj opštini trenutno bez električne energije. "Sve nadležne ekipe su na terenu i rade bez prekida, sa jasnim prioritetom da se u najkraćem mogućem roku uspostavi uredno elektrosnabdevanje i vodosnabdevanje za sve građane", napisala je Mesarović na Instagram nalogu. Elektrodistribucija Srbije (EDS) je saopštila da se snabdevanje strujom stabilizuje u delovima države gde je nevreme izazvalo prekide u napajanju. Naveli su da su 184 ekipe sa više od 600 ljudi i dalje na terenu. Monteri su, kako se navodi, tokom cele noći kao i prethodnih dana radili na otklanjanju kvarova koje su izazvali težak i mokar sneg, padanje velikih stabla drveća van zone dalekovoda i kidanje provodnika i lomljenja stubova usled višeslojnih naslaga leda. Grad Majdanpek je sada potpuno snabdeven električnom energijom, a u tri sela su postavljeni agregati, navodi EDS. U Valjevu i Osečini znatno je smanjen broj korisnika bez električne energije, saopšteno je. U Osečini je oko 1.000 korisnika bez struje, a u Valjevu oko 2.100. Očekuje se da se do kraja dana puste u rad svi dalekovodi i otklone kvarovi na niskonaponskoj mreži, navodi se. Ukoliko se do kraja dana ne obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom, za preostale potrošače biće obezbeđeni agregati, saopštila je EDS. Pored problema sa strujom, građani u delovima ugroženih opština imaju poteškoće i sa grejanjem, vodosnabdevanjem, signalom mobilne telefonije. Sektor za vanredne situacije je od 4. januara, kada su počele snežne padavine u Srbiji, imao 77 intervencija. Od tada je evakuisano 30 osoba. Vlada Srbije je 10. januara saopštila da će se pojačati angažovanje službi na terenu kako bi se pružila brza i efikasna pomoć građanima. Premijer Đuro Macut je, kako je saopštila Vlada, naložio direkciji policije i Sektoru za vanredne situacije da nastupe združenim snagama, uz aktivnije uključivanje pripadnika Žandarmerije, kako bi se odgovorilo na sve izazove koje donosi loše vreme i osigurala bezbednost stanovništva. Sektor za vanredne situacije je obezbedio 19 agregata snage od 120 do 750 kilovata za normalizaciju snabdevanja strujom u pogođenim naseljima na teritoriji Loznice, Valjeva i Majdanpeka, navodi se u saopštenju MUP-a. U pružanje pomoći su se uključile i firme, kako bi se obezbedili agregati za ugrožena područja. Javno preduzeće Putevi Srbije upozorilo je učesnike u saobraćaju da budu oprezni zbog magle i smanjene vidljivosti na gotovo svim putnim pravcima u zemlji. "Savetujemo vozače da ne kreću na put bez obavezne zimske opreme i da prilagode vožnju uslovima na putu jer se danas (10. januara) na jugozapadu, jugu i jugoistoku Srbije lokalno očekuje od 10 do 15 centimetara novog snega, a u planinskim predelima i više", stoji u saopštenju. Dodaje se da je sva raspoloživa mehanizacija na terenu 24 časa.

Iran je ušao u 14. noć protesta uz intenziviranje represije, dok su zapadni lideri – uključujući predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) – pojačali pritisak na vlasti u Teheranu. Govoreći na sastanku s direktorima naftnih i gasnih kompanija u Beloj kući u petak, Tramp je rekao da je "Iran u velikoj nevolji". "Čini mi se da ljudi preuzimaju određene gradove za šta niko nije mislio da je zaista mogući pre samo nekoliko nedelja", dodao je on. "Pažljivo pratimo situaciju. Dao sam veoma snažnu izjavu da ako počnu da ubijaju ljude kao što su to činili u prošlosti, mi ćemo se uključiti. Udarićemo ih veoma snažno tamo gde ih boli. To ne znači vojnici na terenu, ali znači da ih udarimo veoma, veoma snažno tamo gde ih boli", rekao je Tramp. Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) je u subotu u kratkom postu na X naveo da SAD "podržavaju hrabri narod Irana". Protesti, koji su počeli na Velikom bazaru u Teheranu 28. decembra, brzo su se proširili na desetine gradova. Do večeri 8. januara, video snimci su stizali iz skoro svih krajeva zemlje na kojima se vide ogromne mase ljudi koje skandiraju i marširaju. Vlasti su prvo smanjile brzinu interneta širom zemlje, pre nego što su 8. januara u 22.15 po lokalnom vremenu sprovele skoro potpuno isključenje, prekinuvši i telefonske linije. S obzirom na to da isključenje traje više od 40 sati, nema preciznih informacija o broju poginulih, povređenih ili pritvorenih širom zemlje, uz široko rasprostranjen strah da se prekid koristi za prikrivanje državnog nasilja nad demonstrantima. Amnesti internešenel (Amnesty International) je u saopštenju na društvenim mrežama naveo da istražuje "uznemirujuće izveštaje da su snage bezbednosti intenzivirale nezakonitu upotrebu smrtonosne sile protiv demonstranata" što je "dovelo do daljih smrtnih slučajeva i povreda". U izveštajima medija, uključujući i AFP-a, navodi se da su stotine ljudi prebačene u teheransku bolnicu s "teškim povredama oka" izazvanim vatrom iz vazdušnog pištolja. Agencija za ljudska prava (HRANA), koja prati vesti vezane za ljudska prava, izvestila je da je najmanje 2.311 ljudi uhapšeno u prvih 13 dana protesta i da su demonstracije održane na 512 lokacija u 180 gradova. Pored toga, organizacija za ljudska prava u Iranu sa sedištem u Norveškoj saopštila je da je 51 demonstrant ubijen do petka. Princ Reza Pahlavi, čiji je otac – poslednji iranski šah Mohamed Reza Pahlavi – svrgnut Islamskom revolucijom 1979, objavio je poruku podrške demonstrantima na društvenim mrežama, navodeći da su "osvojili divljenje sveta svojom hrabrošću i postojanošću", dok je objavio da planira da se u bliskoj budućnosti vrati u Iran. U svom poslednjem apelu na X, Reza Pahlavi je rekao: "Naš cilj više nije samo da izađemo na ulice; cilj je da se pripremimo za zauzimanje gradskih centara i njihovo držanje". On je takođe pozvao "radnike i zaposlene u ključnim sektorima ekonomije, posebno transportu, nafti, gasu i energetici", da započnu nacionalni štrajk. Neki demonstranti na ulicama su uzvikivali slogane podrške Pahlaviju, poput "Živeo šah", iako je većina skandirala poziv na kraj klerikalne vladavine ili zahtevala mere za popravljanje ekonomije koja je pogođene godinama američkih i drugih međunarodnih sankcija i dvanaestodnevnim ratom u junu, kada su Izrael i SAD pokrenuli vazdušne napade na Iran. Lideri Francuske, Nemačke i Velike Britanije su u zajedničkom saopštenju objavljenom u petak izrazili "duboku zabrinutost zbog izveštaja o nasilju iranskih snaga bezbednosti" i naveli da "snažno osuđuju ubistvo demonstranata". U tekstu se takođe dodaje da je prekid interneta "izazvao strah među aktivistima da vlasti sada nasilno guše proteste, sa manjim šansama da će dokazi stići do spoljnog sveta". U saopštenju EU objavljenom istog dana takođe se poziva na "pravo pristupa informacijama, uključujući i obnavljanje pristupa internetu za sve", uz izražavanje "solidarnosti s iranskim narodom dok izražava svoju legitimnu težnju za boljim životom, slobodom i dostojanstvom". Aktivisti su izrazili zabrinutost da bi isključenje interneta moglo da prikrije represiju vlasti. Iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi upozorila je u petak da bi snage bezbednosti mogle da se spremaju da izvrše "masakr pod okriljem sveobuhvatnog prekida komunikacija". Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei u obraćanju pristalicama režima u petak naveo je da su "saboteri, agitatori" tokom protesta "uništili zgrade zemlje kako bi udovoljili" Trampu. On je dodao da Tramp ima "krv Iranaca na rukama" posle američkih udara na Iran u junu i da će američki lider biti "svrgnut". Iranska vojska je kasnije objavila saopštenje u kojem je najavila da će se pridružiti drugim oružanim snagama kako bi "čuvala i štitila stratešku infrastrukturu zemlje i javnu imovinu" tokom protesta. Vlasti su saopštile da je nekoliko pripadnika snaga bezbednosti ubijeno pošto je državna televizija u subotu emitovala snimke sahrana pripadnika bezbednosti koji su navodno poginuli u protestima, uključujući i na velikom skup u gradu Širazu na jugu zemlje. Protesti predstavljaju najveći unutrašnji izazov u najmanje poslednje tri godine za iranske klerikalne vladare, koji izgledaju ranjivije nego tokom prošlih izliva nemira u jeku teške ekonomske situacije i posle prošlogodišnjeg rata. Iranski klerikalni establišment je prebrodio višestruke talase nemira, uključujući studentske proteste 1999, proteste zbog spornih izbora 2009, proteste protiv ekonomskih problema 2019. i proteste "Žena, život, sloboda" 2022. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država(SAD), Donald Trump oprezno se odnosi prema pitanju masovnih protesta u Iranu, piše Reuters, dok američki izvještaji procjenjuju da nemiri možda nisu dovoljno jaki da ugroze vlast klerikalnog režima u Teheranu. Posljednjih dana Trump je upozorio iranske lidere da će "platiti skupu cijenu" ako brutalno uguše proteste. "Bolje vam je da ne počnete pucati, jer ćemo i mi početi pucati", rekao je novinarima u Bijeloj kući u petak. "Pažljivo pratimo situaciju. Jasno sam poručio da, ako počnu ubijati ljude kao što su to činili ranije, mi ćemo se umiješati. Udarit ćemo ih vrlo snažno tamo gdje ih najviše boli. To ne znači slanje vojnika na teren, ali znači da ćemo ih pogoditi vrlo, vrlo snažno tamo gdje ih najviše boli." Grupe za ljudska prava tvrde da su sigurnosne snage ubile i ranile brojne demonstrante. U intervjuu za Fox News u četvrtak, Trump je spomenuo da su demonstranti ranije "gaženi" na protestima i da su snage sigurnosti "pucale nemilosrdno" na ljude. Protesti su najnoviji u nizu velikih demonstracija koje su potresale Iran, a u kojima su SAD otvoreno podržavale opoziciju. Trump je rekao da trenutno nije sklon susretu s Reza Pahlavijem, prognanim prijestolonasljednikom i sinom pokojnog šaha Irana, što pokazuje da čeka kako će se kriza razvijati prije nego podrži nekog opozicionog lidera. "Mislim da treba pustiti sve da izađu i vidimo ko će se nametnuti", rekao je Trump konzervativnom voditelju Hughu Hewittu. "Nisam siguran da bi to sada bilo prikladno." Pahlavi, koji živi blizu Washingtona, pozvao je na društvenim mrežama na nastavak masovnih demonstracija. U objavi u petak pozvao je Trumpa da se više uključi u krizu svojom "pažnjom, podrškom i akcijom". "Pokazali ste da ste čovjek mira i čovjek od riječi. Molim vas, budite spremni da pomognete narodu Irana", napisao je. Ranije ove sedmice, procjena američke obavještajne zajednice pokazala je da protesti nisu dovoljno veliki da ugroze vrhovnog vođu Alija Hameneija, prema izvoru upoznatom s izvještajima. Međutim, analitičari prate situaciju pažljivo. Izvor je rekao: "Prije posljednja 24 sata protesti su uglavnom bili koncentrisani u gradovima gdje je opozicija uvijek bila prisutna. Prelazak u uporišta režima (poput rodnog grada vrhovnog vođe, Mašhada) je značajan razvoj događaja." "Ne komentarišemo obavještajne podatke. Kao što je predsjednik više puta rekao, ako Iran puca i nasilno ubija mirne demonstrante, 'biće teško pogođeni'", rekao je portparol Bijele kuće. CIA je odbila komentarisati. Nemiri u Iranu dolaze dok je Trump zaokupljen svrgavanjem predsjednika Venecuele Nicolasa Madura i razmatra mogućnost kupovine Grenlanda, ne isključujući ni vojnu opciju. Trump je prošlog juna naredio bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja i upozorio da je spreman to ponoviti ako Teheran pokuša obnoviti program. "Samo se nadam da će demonstranti u Iranu biti sigurni, jer je tamo sada veoma opasno", rekao je Trump.

Zbog obilnog snega Majdanpek na istoku Srbije nema električnu energiju, dok su bez struje i delovi Bora, Kladova, Negotina, Valjeva, Osečine, Šapca, Loznice, Malog Zvornika, Ljubovije, Krupnja, Užica, Kosjerića, Požege i Čajetine. Ledeni talas doveo je i do otežanog snabdevanja vodom u susednom Boru i okolnim selima. Vanredna situacija na snazi je u osam od ovih 15 opština. "Ekipe su na terenu i otklanjaju kvarove na dalekovodima, trafostanicama i niskonaponskoj mreži", saopštila je 9. januara Vlada Srbije. Lokalni mediji javljaju da je Majdanpek tri dana bez struje i grejanja, da u četvrtak nije bilo ni signala mobilne telefonije, kao i da se u prodavnicama mogu kupiti samo osnovne namirnice. Hiljadu građana Loznice šest dana nema električnu energiju. Stanovnici mesta iz zapadne Srbije u petak su se okupili na protestu u tom gradu. Na skupu su rekli da više od 20 okolnih sela nema struju i vodu, zbog čega su blokirali saobraćaj pred zgradom Gradske uprave. Organizatori iz udruženja Ne damo Jadar rekli su da građani traže ostavku rukovodstva Loznice i direktora javnih preduzeća jer, kako su naveli, lokalna elektro-mreža nije na vreme rekonstruisana. U tom kraju na zapadu zemlje dalekovodi su u brdsko-planinskom području u kom su trenutno veliki snežni nanosi, pa je ekipama za intervencije otežan pristup kako bi otklonili kvarove. Teška situacija je i u Osečini i Valjevu gde proteklih pet dana ekipe elektrodistribucije pokušavaju da otklone kvarove. U petak je u Valjevu i okolnim selima bez struje oko 8.400 domaćinstava. U Jagodini, gde je u toku noći bilo -15 stepeni Celzijusa, bez grejanja su ostali stanari nekoliko zgrada. U Krupnju je bez električne energije 1.300 domaćinstava, a pojedina sela u toj opštini na zapadu zemlje šest dana su bez struje. Noć između četvrtka i petka, 8. i 9. januara, bila je najhladnija u Srbiji ove zime. Republički hidrometeorološki zavod objavio je da je najniža temperatura izmerena u Sjenici i Smederevskoj Palanci (-17), dok je najviša bila u Negotinu (-3). Komunalne službe u Čačku saopštile su da je na većim nadmorskim visinama u okolini sneg do pola metra, dok je na gradskom području oko 20 centimetara. Obilan sneg u Srbiji počeo je da pada 4. januara. Sektor za vanredne situacije saopštio je da je od tada evakuisano 30 ljudi, kao i da su vatrogasci spasioci radili i na uklanjanju stabala, crpljenju vode i asistencijama Hitnoj pomoći. U toku noći između četvrtka i petka u tri akcije izvukli su petoro ljudi iz vozila zaglavljenih u snegu. Snežni nanosi širom Srbije uzrokovali su velike probleme u saobraćaju. Na većini puteva prvog i drugog prioriteta na kolovozu je sneg do pet centimetara, saopštili su Putevi Srbije. Beograd je šest dana od početka snežnih padavina i u petak ujutru bio pokriven snegom i ledom. Većina ulica nije očišćena od smetova, kao ni parking mesta, dok je javni prevoz redukovan. Studenti su u Beogradu, kako bi pomogli građanima i ukazali da komunalne službe ne reaguju, u petak rano ujutru očistili prilaze bolnicama i fakultetima. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je 9. januara da šef srpske diplomatije Marko Đurić zbog loših vremenskih uslova neće biti u mogućnosti da prisustvuje komemorativnom skupu koji se u petak održava u Švajcarskoj za žrtve požara u baru u Kran-Montani. U nesreći na novogodišnjem dočeku 1. januara u tom švajcarskom skijalištu poginulo je 40 ljudi i povređeno 116. Bez snabdevanja 7.000 potrošača u BIHPo podacima Elektroprivrede Bosne i Hercegovine (BIH), zbog snega i ledene kiše oko 7.000 potrošača u nekoliko kantona u centralnom i severoistočnom delu zemlje ostalo je bez električne energije. Navodi se da se na severoistoku u Tuzlanskom kantoni i na zapadu u Unsko-sanskom situacija stabilizovala. Federalna uprava civilne zaštite saopštila je da je topljenje snega uzrokovalo visok vodostaj na području sedam kantona Federacije BiH. Federalni hidrometeorološki zavod izdao je narandžasto upozorenje za 9. januar zbog temeratura koje su u jutarnjim časovima bile do -14. Na području bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Gradska uprava Zvornika saopštila je 9. januara da se vodostaj Drine stabilizuje i da nema opasnosti od izlivanja, kao i da su Sapna, Hoča i Drinjača u koritima. Saobraćaj je u protekla tri dana bio otežan. Najgore je bilo na istoku zemlje na deonici Trnovo–Foča preko prevoja Rogoj gde je obustavljen saobraćaj za teretna vozila. Saobraćaj je zabranjen za teretna vozila na pravcima Bosansko Grahovo–Drvar BiH i Jablanica–Blidinje. Na zavejanim pravcima vozačima se preporučuje upotreba lanaca za sneg.

Vlasti Republike Srpske obilježavaju "Dan RS" na 9. januar, usprkos dvjema presudama Ustavnog suda Bosne i Hercegovine koje navode da je taj datum neustavan i sporan za Bošnjake i Hrvate u Bosni i Hercegovini. Prema izmjenama Krivičnog zakona BiH, koje je 2023. godine uveo visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Christian Schmidt, predviđene su sankcije za nepoštivanje odluka Ustavnog suda BiH. Svaka osoba uključena u organizaciju neustavnog obilježavanja 9. januara, kao dana RS-a, može biti kažnjena zatvorom od šest mjeseci do pet godina, te mjerama zabrane vršenja javne funkcije. Međutim, do sada niko nije sankcioniran. Iz Tužilaštva BiH je za Radio Slobodna Evropa potvrđeno da je prije godinu otvoren predmet koji se tiče prethodnog obilježavanja 9. januara kao Dana Republike Srpske, te da na njemu rade dva tužioca. Ko je učestvovao u obilježavanju neustavnog dana RS?Na Trgu Krajine u Banjaluci bilo je raspoređeno oko 800 policajaca koji su marširali u svečenom defileu, a u događaju je sudjelovalo i približno 2.000 učesnika iz tridesetak civilnih organizacija iz tog entiteta, te susjedne Srbije. Među uzvanicama koje su posmatrale defile bili su, među ostalima, članica Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, premijer Republike Srpske Savo Minić s ministrima, vršiteljica dužnosti predsjednice RS-a Ana Trišić-Babić, predsjednik Narodne Skupštine RS-a Nenad Stevandić, kao i nekoliko entitetskih i državnih zastupnika. Mjesto na bini zauzeo je i bivši predsjednik RS-a Milorad Dodik, uz Roda Blagojevića, bivšeg guvernera savezne države Illinois. Za razliku od prethodnih godina, na bini se nije našao ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov. U Banjaluci je dan ranije bio premijer Srbije Đuro Macut, dok je predsjednik Srbije Aleksandar Vućić boravio u Trebinju 5. januara na otvaranju bolnice "Sveti arhiđakon Stefan - 9. januar". Također, govor je držao samo entitetski ministar policije Željko Budimir. U defileu su, pored ostalih, učestvovali i članovi ogranka ruske bajkerske grupe "Noćni vukovi", poznate po podršci Kremlju. Osim službenika MUP-a, među kojima i Specijalne antiterorističke jedinice i policijskih škola, defilirali su i članovi raznih boračkih organizacija. Prikazani su i helikopteri "ANSAT" koje je Uprava za vazduhoplovstvo RS-a kupila iz Rusije, kao i oklopna vozila "Despot" i "Vihor". Postrojeni su i pripadnici Civilne zaštite, Auto-moto saveza, članovi Unije studenata i Lovačkog saveza RS, kao i zaposleni u Poštama Srpske, šumarstvu, Crvenom krstu RS, te javnim preduzećima Autoputevi i Aerodromi RS. Defilirali su i članovi više kulturno-umjetničkih društava i sportskih klubova. U Hramu Hrista Spasitelja ranije je služena liturgija koju je predvodio patrijarh srpski Porfirije, a obilježavanju je prisustvovalo i nekoliko ministara i poslanika iz Srbije, predvođenih ministrom kulture Nikolom Selakovićem. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić poslao je čestitku povodom "34 godine postojanja i borbe za očuvanje srpskog imena, vjere, tradicije, običaja i identiteta", dok je ministar policije Srbije Ivica Dačić, pored ostalog, naveo da je "9. januar jedan od najvažnijih datuma za srpski narod". Dan Republike Srpske Vlasti Republike Srpske obiježavaju na datum kada su 1992. godine srpski predstavnici u tadašnjoj Skupštini Bosne i Hercegovine proglasili "Republiku srpskog naroda u BiH". Bošnjaci i Hrvati taj datum doživljavaju kao početak rata u kojem su počinjeni genocid u Srebrenici i drugi ratni zločini, tokom sukoba koji je trajao do potpisivanja Daytonskog mirovnog sporazuma krajem 1995. godine. Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH je saopćila da obilježavanje 9. januara predstavlja jasno nepoštivanje i neprovođenje konačnih i obavezujućih odluka Ustavnog suda. Podsjetili su kako je Ustavni sud Bosne i Hercegovine naglasio da utvrđivanje 9. januara kao Dana Republike Srpske ne simbolizira kolektivno i zajedničko sjećanje u multietničkom društvu, te da je diskriminatorno. Uz "dan Republike Srpske", obilježen je i "dan boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske", iako on nije zvaničan praznik, po Zakonu o praznicima ovog entiteta. BiH nema zvaničan zakon o praznicima, iako je u posljednjih 25 godina bilo pokušaja njegovog donošenja, a entiteti su usvojili vlastite koji se razlikuju.

Protesti u Iranu nastavili su se 13. noć, 9. januara, uprkos brutalnom obračunu i prijetnjama vlasti da će kazniti "izgrednike" koji zahtijevaju kraj Islamske Republike. Video snimci s društvenih mreža, poslani Radiju Farda(Iranski servis RSE) u večernjim satima 9. januara, prikazuju okupljanje masa na različitim lokacijama u glavnom gradu Teheranu, kao i u velikim gradovima Širazu i Mašhadu. Ranije tokom dana, protesti su zahvatili jugoistočni grad Zahedan, gdje su sunitski Baludži izašli na ulice nakon molitve petkom. Govoreći na sastanku s direktorima naftnih i gasnih kompanija 9. januara, američki predsjednik Donald Trump izjavio je: "Iran je u velikim problemima. Čini mi se da ljudi preuzimaju kontrolu nad određenim gradovima, što niko nije smatrao mogućim prije samo nekoliko sedmica." "Pažljivo pratimo situaciju. Jasno sam poručio da, ako počnu ubijati ljude kao što su to činili ranije, mi ćemo se umiješati. Udarit ćemo ih vrlo snažno tamo gdje ih najviše boli. To ne znači slanje vojnika na teren, ali znači da ćemo ih pogoditi vrlo, vrlo snažno tamo gdje ih najviše boli." Brutalni obračuniProtesti su narasli do najvećih u posljednjih nekoliko godina, dok su mase preplavile ulice velikih gradova, manjih mjesta i četvrti širom Teherana kasno 8. januara. Snimke pokazuju brutalne obračune, ali su demonstranti pokrenuli odlučnije taktike u kojima se direktno sukobljavaju sa sigurnosnim snagama i pale policijska i paravojna uporišta Basidža. "Masa koja je bila tamo neće odustati", rekao je jedan demonstrant u Mašhadu na sjeveroistoku Irana za Radio Farda RSE-a. "Mladi i stari su izašli na proteste, neki stariji jedva su hodali, ali su protestovali. Bio je jedan starac koji je stalno psovao [vrhovnog vođu Irana Alija] Hameneija. Umorni smo od visokih cijena, [nametnutog] hidžaba i svega ostalog. Nije riječ samo o jednoj ili dvije stvari, želimo da se promijeni poredak (promjena režima)." Vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamenei obratio se pristalicama režima 9. januara, rekavši da su "saboteri, agitatori uništili zgrade u zemlji kako bi ugodili" američkom predsjedniku Donaldu Trumpu. Dodao je da Trump ima "krv Iranaca na rukama" nakon američkih napada na Iran u junu, te da će američki lider biti "zbačen". Nakon njegovog govora, održani su skupovi pristalica Islamske Republike u nekoliko gradova nakon molitve petkom uz veliku medijsku pokrivenost od strane državnih medija. Očekuje se da će antirežimski protesti biti nastavljeni u sumrak. Teheranski tužilac Ali Salehi opisao je demonstrante koji pale javnu imovinu i sukobljavaju se sa snagama sigurnosti kao "teroriste" koji će biti optuženi za "moharebeh", odnosno vođenje rata protiv Boga, što može nositi smrtnu kaznu. Nekoliko sigurnosnih tijela u odvojenim saopštenjima također je upozorilo demonstrante 9. januara. Obavještajna organizacija Iranske revolucionarne garde (IRGC) saopštila je da je "nastavak situacije neprihvatljiv" i ponovila tvrdnju da proteste potiču strani sponzori. Dana 2. januara Trump je rekao da će Washington intervenirati u Iranu ako vlasti ubijaju demonstrante, navodeći u objavi na Truth Socialu: "Spremni smo i naoružani i spremni da krenemo." Ponovio je taj stav kasno 8. januara, rekavši u intervjuu za konzervativnog radio voditelja Hugha Hewitta da su iranske vlasti upozorene "vrlo snažno — čak snažnije nego što sada govorim vama — da ako to učine [ubiju demonstrante], moraće snositi teške posljedice". Snage reda su u međuvremenu izdale saopštenje u kojem pozivaju ljude da "zaštite svoje tinejdžere" od toga da budu uvučeni u nemire, imajući u vidu policijsku politiku "bez popuštanja" prema "izgrednicima". Iranski mediji izvještavaju da je nekoliko pripadnika snaga sigurnosti ubijeno u nemirima 8. januara, uključujući u Teheranu i Marvdashtu. Tužilac i njegovi tjelohranitelji također su ubijeni u gradu Esfarayen, pokrajina Sjeverni Horasan. Organizacija Iran Human Rights sa sjedištem u Norveškoj izvještava da je najmanje 45 demonstranata ubijeno do 8. januara, uz više od 2.000 uhapšenih. Amnesty International i Human Rights Watch su u zajedničkom saopštenju 8. januara optužili iranske snage za "nezakonitu upotrebu sile i vatrenog oružja te masovna proizvoljna hapšenja". Šef UN-a za ljudska prava Volker Türk je u izjavi od 9. januara izjavio da je "duboko uznemiren" izvještajima o nasilju i pozvao na "brzu, nezavisnu i transparentnu istragu svih smrtnih slučajeva". "Oni koji su odgovorni za bilo kakva kršenja moraju biti pozvani na odgovornost u skladu s međunarodnim normama i standardima", dodao je. Ovaj talas protesta, koji je počeo 28. decembra u Velikom bazaru u Teheranu, brzo je eskalirao, proširivši se na desetine gradova. Do večeri 8. januara, pristizali su snimci iz gotovo svih dijelova zemlje koji prikazuju ogromne mase kako skandiraju i marširaju. Vlasti su prvo usporile brzinu interneta na nacionalnom nivou, a zatim uvele gotovo potpunu blokadu u 22:15 po lokalnom vremenu 8. januara, prekinuvši i telefonske linije. Vijesti iz zemlje stižu sporo zbog prekida komunikacija, ali američki i evropski lideri pojačali su pažnju na dešavanja.

Uhapšena je I. M. (52) ) iz Novog Sada zbog sumnje da je izazvala požar na Župnoj crkvi Imena Marijinog u tom gradu, saopštila je Policijska uprava Novog Sada. "Sumnja se da je 8. januara, oko 4 sata ujutru, polila benzinom i zapalila bočna drvena vrata katedrale", objavila je Policija 9. januara. Dodaje se da je u pretresu stana osumnjičene pronađen kanister sa benzinom. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je u petak za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je I. M. osumnjičena za krivično delo izazivanje opšte opasnosti, da joj je određeno zadržavanje od 48 sati i da će u zakonom propisanom roku biti sprovedena Tužilaštvu radi saslušanja. U požaru na bočnom ulazu u Crkvu Imena Marijinog nije bilo povređenih, a oštećena su vrata katedrale. Župnik katedrale Atila Zeler rekao je u četvrtak za portal 021 da ne zna koji bi mogao da bude razlog za podmetanje požara. Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin nakon požara je pozvao na hitno procesuiranje počinioca. "Ugrožavanje verskih objekata i prava vernika je napad na suživot i bezbednost građana", rekao je Mićin u četvrtak. Požar na novosadskoj katedrali osudio je ministar za ljudska i manjinska prava Demo Beriša. "To je neprihvatljiv napad na versku slobodu, bezbednost i temeljne vrednosti društva", naveo je Beriša. Osim političkih stranaka u Srbiji, taj čin osudila je i opoziciona Socijaldemokratska partija Hrvatske. "U sekularnoj državi vera može i treba da bude izvor zajedništva i da oblikuje lične vrednosti poput solidarnosti, odgovornosti i brige za druge”, saopštio je SDP. Crkva Imena Marijinog iz 19. veka nalazi se na centralnom trgu u Novom Sadu i jedan je od simbola grada.

Centralna izborna komisija Kosova završila je brojanje glasačkih listića sa prijevremenih parlamentarnih izbora, održanih 28. decembra, na kojima je Pokret Samoopredjeljenje pobijedio s više od 51 posto osvojenih glasova. Glasnogovornik izborne komisije Valmir Elezi kazao je da stranke imaju mogućnost žalbe u roku od 48 sati. Posljednja serija glasačkih listića, koja je trebala biti prebrojana, bili su oni koji su poslani poštom. U vezi s glasanjem putem pošte, Demokratska stranka Kosova podnijela je žalbu, zatraživši prebrojavanje hiljada glasova dijaspore koji su na Kosovo stigli poštom. Prema rezultatima, Pokret Samoopredjeljenje Albina Kurtija postigao je do sada najbolji izborni rezultat, osvojivši 51,1 posto glasova, odnosno 486.994 glasa, što mu omogućava 57 mjesta u Skupštini. Druga stranka bila je Demokratska stranka Kosova, sa 20,19 posto glasova ili 22 mjesta u Skupštini koja broji 120 člana. Demokratski savez Kosova osvojio je 13,23 posto glasova, što mu daje 15 mjesta u zakonodavnoj vlasti. Alijansa za budućnost Kosova osvojio je 5,5 posto glasova i ova stranka će imati šest zastupnika. Srpska lista, glavna srpska stranka na Kosovu bliska službenom Beogradu, imat će devet od ukupno deset mjesta zagarantiranih srpskoj zajednici. Jednog zastupnika iz redova srpske zajednice imat će stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića. Preostalih deset mjesta osiguranih nesrpskim manjinskim zajednicama raspoređeno je među nekoliko stranaka i koalicija. Na izbore 28. decembra izašlo je 45 posto birača. Pokret Samoopredjeljenje najavio je da planira brzo formiranje vlasti, nakon što budu potvrđeni izborni rezultati. Prijevremeni parlamentarni izbori na Kosoovu rezultat su nesuglasica i sukoba između političkih stranaka, koje nakon februarskih izbora do 10. oktobra nisu uspjele konstituirati Skupštinu. Kurti tada nije uspio dobiti dovoljno glasova u Skupštini za formiranje Vlade, kao ni član njegove stranke Glauk Konjufca.