Američki predsjednik Donald Trump zaprijetio je da će "ponovo vrlo snažno" napasti Iran zbog njegovih "posrednika" u Libanu, dok teku razgovori na visokom nivou između američkog potpredsjednika JD Vancea i iranskih predstavnika u odmaralištu Burgenstock u Švicarskoj. "Iran mora odmah zaustaviti svoje visoko plaćene posrednike u Libanu da prave probleme," objavio je Trump na društvenim mrežama, misleći na Hezbolah kojeg podržava Iran, a koji razmjenjuje vatru s Izraelom. "Ako to ne učine, ponovo ćemo vrlo snažno pogoditi Iran, baš kao što smo to učinili prošle sedmice, samo još jače!!!" napisao je američki predsjednik. Hezbolah je i militantna grupa i politička stranka koja kontrolira veliki dio južnog Libana. Sjedinjene Američke Države ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija na crnu listu stavila samo njegovo oružano krilo. Ni Izrael ni Liban nisu direktno zastupljeni u razgovorima u Švicarskoj, koji imaju za cilj finaliziranje memoranduma o razumijevanju za okončanje rata između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i ponovno otvaranje Hormuškog moreuza. Trumpova objava uslijedila je ubrzo nakon što je Vance pozdravio razgovore u Švicarskoj kao "historijski sastanak", rekavši da je cilj "okrenuti novu stranicu kako bismo transformirali naš odnos s narodom Irana i ispružili ruku." "Izvan posljednjih nekoliko mjeseci, nikada ranije iransko i američko rukovodstvo nisu se sastali na tako visokom nivou," rekao je Vance tokom razgovora. Kazao je da su američki pregovarači u Švicarskoj kako bi, "kroz diplomatiju, kroz zajednički rad, transformirali Bliski istok, gdje se Iran i Zaljev nalaze u međusobnom ratu." "Vidimo budućnost u kojoj svi mogu zajedno raditi na promicanju mira i prosperiteta za sve," dodao je. Tajming je ključan, a primirje između Izraela i Libana, staro svega dva dana, već je pod vidljivim pritiskom. Libanske vlasti navode da su izraelski napadi ubili 67 osoba u proteklih 48 sati, dok su napadi Hezbollaha usmrtili pet izraelskih vojnika. Izrael je od tada pauzirao operacije, ali je premijer Benjamin Netanyahu obećao odmazdu za svaku buduću prijetnju. Izraelski ministar Israel Katz izjavio je 21. juna da su izraelski vojnici slobodni djelovati bez ograničenja kako bi eliminirali prijetnje u Libanu, dodajući da trupe ostaju na pozicijama u, kako Izrael kaže, sigurnosnoj zoni. To otvara mogućnost da, čak i dok Washington i Teheran pregovaraju, regionalna eskalacija može potkopati diplomatski proces. Hormuški moreuz ostaje još jedna ključna tačka napetosti. Američki i iranski zvaničnici i dalje se spore oko toga da li je ovaj plovni put, ključan za globalna energetska tržišta, u potpunosti otvoren, neslaganje za koje analitičari smatraju da ga Teheran može koristiti kao polugu tokom razgovora. Uoči razgovora u Švicarskoj, iranska vojska je objavila da ponovo zatvara Hormuški moreuz za sav pomorski saobraćaj kao odgovor na kršenja primirja u Libanu. Pozivajući se na izvor blizak iranskom pregovaračkom timu, novinska agencija Tasnim izvijestila je 21. juna da Teheran neće dopustiti potpuno ponovno otvaranje Hormuškog moreuza dok se ne zaustave izraelske vojne akcije u južnom Libanu i ne ispoštuju dogovorene obaveze o primirju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se Ruskoj službi bezbednosti (FSB) što je, kako je rekao, zajedno sa srpskom službom potvrdila da na protestu u Beogradu 15. marta 2025, nije upotrebljen "zvučni top". Novo Vučićevo pominjanje izveštaja FSB-a od prošle godine, dolazi nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu u petak saopštilo da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa upotrebom "zvučnog topa" tokom antivladinog protesta 15. marta 2025. godine. "Je l' vi mislite da će Botnikov (Aleksandar, direktor FSB) da vam stavi potpis na nešto što je laž", rekao je Vučić novinarima 21. juna prilikom obilaska Jedinstvenog železničkog dispečerskog centra. Tužilaštvo je 19. juna saopštilo da, na osnovu informacija do kojih je došlo, vodi istragu o to me da li je dva meseca uoči martovskog protesta na internom studentskom sastanku, dogovarana "simulacija" zvučnog topa. Tokom masovnog antivladinog protesta 15. marta 2025, hiljade ljudi razbežalo se sa ulice prilikom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Svedoci su govorili o neobjašnjivom zvuku i osećaju koji ih je na to naterao. Reagujući na saopštenje VJT, studenti u blokadi poručili su da istraga Tužilaštva predstavlja "još jednu laž i skretanje pažnje" u traženju odgovora šta se dogodilo tokom protesta. Vlast je od početka negirala da je policija protiv građana koristila zvučno oružje a svoje tvrdnje potkrepljivala je izveštajem ruskog FSB koju je Srbija pozvala na istragu. Poziv je tada upućen i američkom FBI. A predsednik Srbije je u nedelju rusku službu ponovo pomenuo kao argument da "zvučnog topa nije bilo". Dok za FBI nema informacija kako je odgovorio vlastima Srbije, izveštaj FSB objavljen je 2025, na sajtu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije kao nepotpisan. Ruska istraga je za eksperiment "koristila pse" testirajući zvučne uređaje koje ima srpska policija, na šta su reagovale brojne domaće i međunarodne organizacije. Na nezavisnu istragu o korišćenju zvučnog oružja na protestu, u proteklih godinu dana više puta su pozvale Evropska komisija, Ujedinjene nacije i Evropski sud za ljudska prava. Takođe nakon 15. marta 2025, šest organizacija civilnog društva u Srbiji saopštilo je da je prikupilo više od 3.000 svedočenja učesnika koji su se našli na ulici u trenutku stampeda. Snimci događaja deljeni su na društvenim mrežama, a zabeležile su ga i medijske ekipe.

Započeli su razgovori na visokom nivou između potpredsjednika SAD-a J. D. Vancea i iranskih predstavnika u odmaralištu Burgenstock u Švicarskoj čime je pokrenut moguće najznačajniji diplomatski napor do sada u stabilizaciji Bliskog istoka nakon gotovo četiri mjeseca rata. Iranski državni mediji, kao i Ministarstvo vanjskih poslova Katara, koje djeluje kao posrednik, najavili su početak pregovora 21. juna. Zvanični razgovori usmjereni su na provedbu memoranduma o razumijevanju (MOU) između SAD-a i Irana kojim je uspostavljen 60-dnevni prekid vatre. Postavka samita odražava neobičnu koaliciju koja stoji iza sporazuma: zastave SAD i Irana, uz Katar i Pakistan, dvije države koje su imale ključnu posredničku ulogu u postizanju dogovora. Dok osnovni fokus ostaje na iranskom nuklearnom programu i mehanizmima deeskalacije, očekuje se da će se razgovori odvijati kroz više paralelnih tokova, uz sporedne sesije koje će se baviti regionalnim žarištima, uključujući Liban i pomorsku sigurnost u Hormuškom moreuzu. Ni Izrael ni Liban nisu direktno zastupljeni, ali oba sukoba snažno opterećuju razgovore. Sve delegacije su stigle u Švicarsku, a među posljednjima stigla je delegacija Pakistana. Premijer Shehbaz Sharif i načelnik vojske Pakistana, feldmaršal Asim Munir, sletjeli su u Švicarsku 21. juna i očekuje se da učestvuju u pregovorima. Vrijeme je ključno. Primirje između Izraela i Libana, staro svega dva dana, već je pod vidljivim pritiskom. Libanske vlasti navode da su izraelski napadi ubili 67 osoba u proteklih 48 sati, dok su napadi Hezbollaha usmrtili pet izraelskih vojnika. Izrael je od tada pauzirao operacije, ali je premijer Benjamin Netanyahu obećao odmazdu za svaku buduću prijetnju. Hezbollah je i militantna grupa i politička stranka koja kontrolira veliki dio južnog Libana. Sjedinjene Američke Države ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija na crnu listu stavila samo njegovo oružano krilo. To otvara mogućnost da, čak i dok Washington i Teheran pregovaraju, regionalna eskalacija može potkopati diplomatski proces. Hormuški moreuz ostaje još jedna ključna tačka napetosti. Američki i iranski zvaničnici i dalje se spore oko toga da li je ovaj plovni put, ključan za globalna energetska tržišta, u potpunosti otvoren. Analitičari smatraju da ovo neslaganje Teheran može koristiti kao polugu tokom pregovora. "To je karta koju će Iranci vjerovatno nastaviti igrati", rekao je jedan regionalni analitičar blizak pregovorima. Ipak, zvaničnici koji dolaze u Lucern signaliziraju oprezni optimizam. I Washington i Teheran međusobno se optužuju za kršenje pojedinih elemenata primirja, ali diplomate kažu da obje strane imaju snažan interes da spriječe povratak punog rata- "Ovo je tek početak", rekao je jedan visoki američki zvaničnik za RSE. "Zapamtite, ostalo nam je još 58 dana." Taj vremenski okvir, preostali dio 60-dnevnog perioda implementacije, mogao bi odrediti hoće li se razgovori u Lucernu razviti u šire regionalno obnavljanje ili će se urušiti pod teretom neriješenih realnosti na bojnom polju.

Sedma Bh. povorka ponosa održana je u subotu u Sarajevu pod sloganom "Sve nam boje dobro stoje", okupljajući pripadnike LGBTIQ+ zajednice, aktiviste, građane i predstavnike domaćih i međunarodnih organizacija koje podržavaju ljudska prava i jednakost. Okupljanje učesnika počelo je na Trgu Susan Sontag ispred Narodnog pozorišta, odakle je povorka krenula ulicama centra Sarajeva prema Parku Kemal Monteno, gdje je planiran završetak programa. Organizatori su poručili da ovogodišnji slogan naglašava važnost zajedništva i poštovanja različitosti u društvu koje se suočava s rastućim podjelama i netrpeljivošću. "Poruka ove povorke je da smo sve ujedinjeni. Različiti smo, ali stojimo zajedno, kao društo, kao zajednica, solidarno. Mislim da je bilo napretka, ljudi se osjećaju slobodnije. Ali institucije nisu ispunile nijedan od zahtjeva", rekao je jedan od organizatora Enver Duraković. Istakli su da "boje" predstavljaju simbol svih različitih identiteta, rodnih, seksualnih, etničkih, vjerskih i drugih, te da svaka osoba ima pravo živjeti slobodno, dostojanstveno i bez straha od diskriminacije. "Sve nam boje dobro stoje" poruka je da različitosti nisu prijetnja, već bogatstvo društva, naveli su organizatori, dodajući da Bosna i Hercegovina ima dugu tradiciju zajedničkog života ljudi različitih identiteta i uvjerenja. Cilj Povorke ponosa, kako su istakli organizatori, jeste skrenuti pažnju na položaj i prava LGBTIQ+ osoba u Bosni i Hercegovini, kao i na izazove s kojima se svakodnevno suočavaju, uključujući diskriminaciju, govor mržnje i nasilje. Među učesnicima su bili i brojni javni zvaničnici, političari, diplomate i predstavnici međunarodne zajednice, koji su pružili podršku zahtjevima za veću zaštitu ljudskih prava i ravnopravnost svih građana. Zamjenica ministra za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine Duška Jurišić je ocijenila da su LGBTIQ+ osobe među najranjivijim grupama u Bosni i Hercegovini te da njihova prava i dalje nisu u potpunosti priznata. "Mislim da se prave određeni pomaci u formalno-pravnom smislu. Ali društo ih mora prihvatiti kao ravnopravne", rekla je Jurišić. Učesnici su nosili transparente s porukama poput "Ulica pripada svima", "Sila nije snaga", "Homofobiju u vaša četiri zida" i "Mržnja je haram", pozivajući na društvo u kojem će svi imati jednaka prava i mogućnosti. Za sigurnost učesnika bili su zaduženi pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, uz podršku zaštitarskih službi i ekipa hitne pomoći.

"Nismo odustali i borićemo se do slobode", poručili su učesnici protesta u Novom Sadu organizovanog na poziv studentskog pokreta. Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u subotu u blizini novosadskog univerzitetskog kampusa. Sa skupa su još jednom ponovili zahtev za raspisivanjem parlamentarnih izbora. Smatraju da je to jedini način da se dođe do, kako su rekli, slobodnih medija, države bez korupcije i do institucija koje rade bez uticaja politike. Studentkinja Tehnološkog fakulteta Teodora Vukša rekla je okupljenima da se u Srbiji u poslednjih godinu i po dana "mnogo toga promenilo". "Studentski protest odavno je prerastao okvire fakulteta. Ono što je počelo kao studentska borba, postalo je zajednica ljudi koji dele istu želju – da žive u državi u kojoj institucije rade svoj posao", rekla je. Na protestu su bili građani i iz drugih gradova Srbije - Kragujevca, Beograda, Subotice, Bačke Palanke, Kule, Šapca. Okupljanju je prothodila šetnja od kampusa i obližnjeg Limanskog parka gde su novosadski zborovi građana i druge organizacije postavili svoje štandove. Učesnici su nosili zastave i obeležja s porukama "Studenti pobeđuju", "Srem nije nem", "Novi Sad- slobodan grad". Od izbora ne odustajuStudenti, koji su duže od godinu dana predvodili antivladine proteste u Srbiji, zahtevaju vanredne parlamentarne izbore. A izbori su bili tema i ovog okupljanja. Sanja Belić, profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta rekla je da je bez slobodnih i fer izbora "sve ostalo prazna priča". "Mrtve duše glasaju a živi ostaju bez svoje volje. Postoje fantomski glasači koji glasaju sa adresa na kojima nikada nisu živeli, samo da bi neko dobio glas koji mu ne pripada", rekla je. Uoči početka protesta u Novom Sadu, studenti i građani okupljeni u zborove predstavili su i kampanju "Sudent u svakom selu". To će, kako su ranije objasnili, biti jedan od glavnih oblika njihove predizborne kampanje. Čeka se datumPredsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje raspisivanje vanrednih izbora ali bez datuma. Više puta do sada rekao je da će biti održani na jesen a to je ponovio i u intervjuu za tri provladine televizije koji je dao u vreme dok se u Novom Sadu održavao protest. Redovan termin za izbor novog saziva Skupštine Srbije je novembar 2027. godine. Pre toga, i Aleksandru Vučiću ističe drugi predsednički mandat a zakonski rok za raspisivanje predsedničkih izbora je do marta 2027. Masovni protesti protiv vlasti počeli su nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024, u kojoj je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena. Studenti i građani koji ih podržavaju od tada zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za nesreću a od maja 2025, insistiraju na izborima na kojima će i sami učestvovati. Novosadski protest organizuje se oko mesec dana nakon masovnog okupljanja u Beogradu. Na Trgu Slavija, 23. juna, studentski pokret predstavio je svoj izborni program. Sa bine su govorili predstavnici akademske zajednice, medicinske struke, pravosuđa, glumci, prosvetari. U Novom Sadu, poslednji veći studentski skup održan je 17. januara. Akademci su i tom prilikom predstavili neke od programskih tačaka svog pokreta.

Podstičemo zemlju da u dogovorenim rokovima otkloni nedostatke utvrđene u Akcionom planu FATF-a, navode iz Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini nakon što je BiH ponovo stavljena pod pojačani međunarodni finansijski nadzor jer ju je Radna skupina za financijske mjere (FATF) uvrstila na takozvanu sivu listu država s nedostacima u borbi protiv pranja novca i financiranja terorizma. Iz Delegacije također navode da su primili k znanju "političko opredjeljenje domaćih vlasti da što prije otklone strateške nedostatke utvrđene u Akcionom planu." "Evropska unija je osigurala značajnu tehničku pomoć Bosni i Hercegovini u ovoj oblasti kroz programe finansirane sredstvima EU-a te je spremna nastaviti podržavati Bosnu i Hercegovinu u realizaciji mjera predviđenih domaćim Akcionim planom za FATF," naveli su iz Delegacije EU u BiH za Radio Slobodna Evropa. Također naglašavaju da napredak u provedbi ovih reformi također ide u prilog iskoracima na "evropskom putu zemlje". Odluka bi mogla dovesti do sporijih i skupljih međunarodnih transakcija, povećanog nadzora nad bankarskim poslovanjem te negativnih posljedica za investicije i kreditni rejting zemlje. Odluka FATF-a, koji čini više od 40 država i organizacija među kojima su Europska unija i Sjedinjene Američke Države, uslijedila je nakon višegodišnjih upozorenja Vijeća Europe. Njegovo tijelo MONEYVAL ocijenilo je da Bosna i Hercegovina nije ispunila ključne preporuke, uključujući uspostavu registra iz kojeg će se znati tko su stvarni vlasnici kompanija ili donošenje zakona o upravljanju nezakonito stečenom imovinom. Sve banke u svijetu i zemlji sada će morati provoditi pojačane provjere svih transakcija prema i iz BiH. To će, kako su za Radio Slobodna Evropa upozorili iz privrednih udruženja, bankarskog sektora i Centralne banke BiH, usporiti prekogranična plaćanja i povećati troškove poslovanja te značiti nove troškove za građane u zemlji i inozemstvu te posebno privredu. Posljedice će osjetiti izvoznici, ali i građani na čije račune se iz dijaspore, uglavnom kao pomoć, godišnje slijevaju oko 2,2 milijarde eura. Postoji i rizik da pojedine strane banke ograniče ili prekinu suradnju s bankama iz BiH. Bosna i Hercegovina bila je od 2015. do 2018. godine pod "režimom pojačanog nadzora", a ponovno je uvrštena zbog "nedovoljno razvijenog sustava za otkrivanje i sprječavanje financijskih zloupotreba".

Tužiteljstvo u Milanu za sada nema dovoljno dokaza da zatraži podizanje optužnice protiv osumnjičenih u istrazi o navodnom "snajperskom turizmu" tokom opsade Sarajeva devedesetih godina, rekao je izvor upoznat sa slučajem, javio je Reuters. Italijanski istražitelji vode istragu protiv pet osoba zbog sumnji da su Italijani i drugi strani državljani tokom rata u Bosni i Hercegovini plaćali kako bi pucali na civile u opkoljenom Sarajevu. Istraga je pokrenuta prošle godine nakon prijave koju je podnio italijanski novinar i pisac Ezio Gavazzeni. On tvrdi da su imućni stranci tokom rata dolazili u Bosnu i Hercegovinu kako bi sudjelovali u pucanju na civile s položaja Vojske Republike Srpske oko Sarajeva. Među pet osumnjičenih nalazi se i jedan milanski aristokrata koji je, prema svjedočenjima prikupljenim tokom istrage, navodno na večeri sa bivšim školskim kolegama govorio da je odlazio u Sarajevo kako bi pucao na ljude. Prema riječima izvora, tužitelji trenutno raspolažu uglavnom posrednim dokazima, bez čvrstih materijalnih potvrda koje bi omogućile pokretanje sudskog postupka. "Vrlo iskreno, u ovom trenutku tužitelji ne bi mogli zatražiti da bilo koji od osumnjičenih bude izveden pred sud", rekao je izvor Reutersu. Glavni tužitelj u predmetu Alessandro Gobbis i glavni milanski tužitelj Marcello Viola trebali bi se 29. juna sastati s tužiteljima iz Bosne i Hercegovine i Belgije u sjedištu Eurojusta u Luksemburgu kako bi razgovarali o daljnjem toku istrage. Izvor navodi da se očekuje kako bi suradnja sa stranim tužiteljstvima i dodatne istražne radnje mogle donijeti nove dokaze. Posljednjih dana italijanska policija pretresla je kuću jednog od osumnjičenih, 66-godišnjeg bivšeg općinskog službenika iz Genove koji danas živi u provinciji Alessandria. Tokom pretresa zaplijenjeni su prigušivač i fotografija precizne puške. Pretres je uslijedio nakon što je bivša partnerica osumnjičenog izjavila istražiteljima da je imao noćne more zbog onoga što je navodno radio prije trideset godina. Istražitelji su provjeravali i navode o postojanju mreže u Milanu koja je navodno organizirala ovakva putovanja u ratno Sarajevo, ali za sada nisu pronađeni dokazi koji bi potvrdili te tvrdnje. Tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine, u granatiranju i snajperskoj vatri sa položaja Vojske Republike Srpske ubijeno je oko 11.000 civila. Do danas nijedan pojedinačni snajperista nije procesuiran ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u presudama protiv najviših zvaničnika Republike Srpske zaključio je da je snajperska kampanja imala za cilj teroriziranje civila u Sarajevu.

Saopštenje Tužilaštva da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top", predstavlja "još jednu laž i skretanje pažnje sa suštinskog pitanja - šta se dogodilo 15. marta". Ovo su u objavi na društvenim mrežama ocenili studenti u blokadi nakon što je Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo da su predmet istrage. VJT saopštilo je 19. juna da istražuje informacije o tome da je tokom sastanka studenata u blokadi u januaru 2025. dogovarana "simulacija" zvučnog topa na protestu koji je u glavnom gradu Srbije održan 15. marta te godine. Tog dana na masovnom antivladinom okupljanju, hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i potisku koji ih je naterao da se sklone. Dok aktivisti, nezavisni istražitelji i opozicija tvrde da je policija upotrebila zvučno oružje, vlast to do danas negira. Slučaj "zvučni top" je i nakon više od godinu dana u predistražnoj fazi. Šta je još saopštilo Tužilaštvo?VJT navodi da je do novih informacija o "zvučnom topu" došlo u okviru druge, odvojene, istrage a koja se tiče smrti studentkinje Filozofskog fakulteta od 26. marta ove godine. Kažu da je "u toku pretresa Filozofskog fakulteta 27. marta privremeno oduzeta dokumentacija plenuma više fakulteta i u kojoj je pronađen akt o sastanku organizacije Studenti u blokadi – Krovne radne grupe za bezbednost" održan 22. januara 2025. godine. Na tom sastanku je, navodi Tužilaštvo, tema diskusije bio "zvučni top". Iz dokumentacije plenuma, kažu u VJT, na studentskom sastanku je rečeno da bi zvučni top dobio "masan odgovor iz Brisela" i da je "u Kini praktikovano rešenje da se sklone sa puta kada ugledaju zvučni top". Tužilaštvo saopštava da postoji sumnja da su učesnici sastanka nakon ovih razgovora počeli da rade na realizaciji plana da se simulira situacija u kojoj će izgledati da je policija na protestu 15. marta protiv demonstranata koristila "zvučni top". "Sve sa ciljem kako bi se stvorila panika u javnosti i strah kod građana, te izazvali nemiri koji bi doveli do nasilne promene ustavnog uređenja i ugrožavanja bezbednosti države", navodi VJT. Tužilaštvo se obratilo Upravi kriminalističke policije, Službi za borbu protiv terorizma, kako bi se utvrdilo da li postoje elementi krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređena, navodi se u saopštenju. Takođe, VJT traži od policije da sa učesnicima studentskog sastanka obavi razgovore kako bi se utvrdile okolnosti i postupci organizatora tokom martovskog protesta. Naloženo je i da se razgovara sa svima koji su tvrdili da je protiv učesnika protesta upotrebljen "zvučni top". "Pored toga, potrebno je da se utvrdi ko je organizator lekarskih pregleda učesnika protesta zbog navodnih posledica od 'zvučnog topa'", navodi se u saopštenju. Studenti: 'Čija je ovo simulacija'Nakon objave VJT, studenti u blokadi su u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama, naveli da je dokument na koji se poziva Tužilaštvo izvučen iz konteksta i da je nastao u vreme kada martovski skup nije ni planiran. "Reč je o materijalu sa sastanka za protest na Autokomandi u kom su razmatrani različiti bezbednosni rizici i mogući oblici policijske intervencije nad mirnim građanima i studentima", navodi se. Studenti u protestu organizovali su 28. januara 2025. godine 24-časovnu blokadu jedne od najprometnijih saobraćajnica u Beogradu, Autokomande. U reakciji na navode Tužilaštva, studenti kažu da su "zvučne topove, vodene topove, suzavac i druga sredstva prinude" pominjali u kontekstu procene bezbednosti skupa jer smatraju da je to "odgovoran pristup prema učesnicima protesta". "Umesto da odgovori na pitanja koja građani postavljaju duže od godinu dana, tužilaštvo pokušava da razgovor o mogućoj upotrebi sredstava prinude predstavi kao dokaz njenog režiranja", navode Studenti u blokadi u objavi. Šta se do sada zna?Više od godinu dana od incidenta u centru Beograda predmet "zvučnog topa" je u fazi predistražnog postupka u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. Policija i predstavnici vlasti odbacuju tvrdnje da je država koristila nedozvoljeno zvučno oružje na demonstrante. Te tvrdnje potkrepljuju izveštajem Ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) koju je Srbija molila za "nezavisnu istragu". Slučaj je privukao pažnju i međunarodne javnosti. Na istragu su pozivali iz Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Međunarodna nevladina organizacija "Earshot", koja se bavi audio istraživanjima, je na osnovu svedočenja demonstranata rekonstruisala zvuk koji se čuo i na osnovu toga zaključila da je na protestu najverovatnije korišćeno zvučno oružje. VJT: Pretnje nakon saopštenjaViše javno tužilaštvo drugi put se u petak oglasilo saopštenjem navodeći da je na email uprave VJT stiglo "više poruka sa pretnjama upućenim predsedniku Srbije, (Aleksandru Vučiću), glavnom javnom tužiocu VJT (Nenadu Stefanoviću), kao i dvojici vlasnika medija" koji nisu imenovani. Kako je navedeno, Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala dalo je nalog policiji "za hitnu identifikaciju i procesuiranje lica" koja su pretnje poslala zbog saopštenja Tužilaštva o pokretanju istrage koja ima veze sa "zvučnim topom".

Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu, na severu Srbije, saopštilo je 19. juna da je utvrđeno da je radnik u kineskoj fabrici guma Linglong poginuo prethodne večeri jer nije poštovao pravila u procesu rada, prenela je agencija Beta. Tužilaštvo je navelo da je prethodnog dana dobilo obaveštenje Policijske uprave u Zrenjaninu da je povređen radnik u proizvodnom pogonu u fabrici "Linglong". Tokom obavljanja uviđaja utvrđeno je da je poginuo radnik D.A. (1995) iz Bočara, naselja na severu Srbije, 50 kilometara od Zrenjanina gde se nalazi fabrika. "Na licu mesta uzeti su video zapisi sigurnosnih kamera, ostvaren je uvid u iste, obavljeni su razgovori sa svim svedocima, a izvršeno je i veštačenje od strane nadležnog veštaka iz oblasti zaštite na radu", navelo je tužilaštvo. Dodaje se da na osnovu utvrđenih činjenica "proizilazi da je do povređivanja i pogibije radnika D.A. iz Bočara došlo usled nepoštovanja pravila u procesu rada od strane nastradalog". Prethodno su iz policije potvrdili za RSE da je jedna osoba poginula u kineskoj fabrici auto guma Linglong u Zrenjaninu, na severu Srbije, kao i da je istraga u toku. Kineska fabrika automobilskih guma svečano je otvorena u septembru 2024, nakon pet godina izgradnje. Kao investiciju od 800 miliona evra, Vlada Srbije je proglasila projektom od nacionalnog značaja, koji potvrđuje partnerstvo Beograda i Pekinga. Kinesku kompaniju Linglong od početka izgradnje fabrike prate upozorenja aktivista i dela javnosti zbog potencijalnog zagađenja, ali i tvrdnje o prinudnom radu. RSE je u maju objavio da je Linglong prijavio da skladišti opasne hemikalije u količinama koje mogu dovesti do hemijskih nesreća visokog rizika, dve i po godine nakon pokretanja proizvodnje u Zrenjaninu. Američka Carina i zaštita granica (CBP) izdala je u decembru 2025. nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. RSE je ranije izveštavao o nehumanim uslovima života i rada stotina vijatnimskih radnika tokom 2021. i 2022, a dve godine kasnije slični navodi pratili su angažovanje indijskih radnika u fabrici. Linglong, prema poslednjim javno dostupnim finansijskim izveštajima, ima 2.367 radnika.

Evropska unija (EU) će ove jeseni održati stratešku raspravu o proširenju i reformama, što bi trebalo da bude potvrđeno u završnom dokumentu dvodnevnog samita lidera EU, koji se 18. i 19. juna održava u Briselu. "U svetlu novog zamaha u procesu proširenja i podsećajući na Granadsku deklaraciju, Evropski savet će na sastanku u oktobru 2026. godine održati stratešku diskusiju o proširenju i reformama", navodi se u nacrtu zaključaka sa sastanka lidera, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid. U ovom nacrtu se za samit EU i Zapadnog Balkana, održan 5. juna u Tivtu, ocenjuje da je bio događaj koji je doprineo novom zamahu u procesu proširenja. Očekuje se da će se predstojeća strateška rasprava odnositi na novi pristup proširenju, koji još nije formalizovan, ali se već pominje u najmanje tri dokumenta objavljena tokom prethodnih nedelja. Prvi predlog izneo je nemački kancelar Fridrih Merc, koji je krajem maja evropskim institucijama dostavio takozvani non-pejper. U njemu je predložio da zemlje Zapadnog Balkana dobiju status posmatrača u EU, dok bi Ukrajina dobila status pridružene članice bez prava glasa. Dan uoči samita u Tivtu predstavljen je i drugi nezvanični dokument – francusko-nemački predlog čiji je cilj pronalaženje rešenja za novu dinamiku procesa proširenja. Dokument se bavi državama kandidatima koje zaostaju u sprovođenju institucionalnih reformi, koje EU smatra ključnim uslovom za članstvo. Neposredno nakon tog događaja objavljen je i treći non-pejper, koji su pripremile Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg. U njemu se predlažu ograničena prava za buduće članice EU, sa ciljem zaštite funkcionisanja evropskih institucija i sprečavanja eventualnog nazadovanja novih članica u poštovanju osnovnih evropskih vrednosti. Diplomatski izvori u Briselu potvrdili su za RSE da se intenzivno razmatraju nove opcije i pristupi procesu prijema budućih članica. Sagovornici istovremeno nagoveštavaju da se buduća proširenja verovatno neće odvijati po modelu koji je primenjivan u prethodnim talasima proširenja. Nacrt zaključaka za samit EU takođe ukazuje na novi pristup kroz naglasak na "postepenoj integraciji". Iako se to ne navodi izričito, ovaj koncept se dovodi u vezu sa predlogom koji su izradili kabineti nemačkog kancelara i francuskog predsednika. "Podsećajući na svoje prethodne zaključke, Evropski savet ponavlja da će Evropska unija nastaviti blisku saradnju sa Zapadnim Balkanom i podržavati reformske napore regiona na putu ka članstvu u EU. Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na način zasnovan na zaslugama i reverzibilan", navodi se u nacrtu zaključaka koje bi lideri EU trebalo da usvoje po završetku samita.

Troje tužilaca u Srbiji vraćeno je na rad u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) čime je ispunjena još jedna preporuka Venecijanske komisije o neophodnim izmenama spornog seta pravosudnih, takozvanih, "Mrdićevih" zakona. Na vanrednoj sednici Visokog saveta tužilaštva u četvrtak, odlučeno je da se tužioci Irena Bjeloš iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Aleksandar Barac iz Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu i Boris Majlat iz Višeg javnog tužilaštva u Šapcu, vrate u TOK na period od tri godine. Nakon što su, prema evropskim preporukama, izmenjeni zakoni došli na dnevni red za usvajanje u Parlamentu Srbije, Venecijanska komisija je 16. juna saopštila da su vlasti u Srbiji u potpunosti primenile značajan deo ključnih preporuka, ali da dve od devet nisu potpuno sprovedene. Reč je upravo o kadrovskim rešenjima u TOK-u i vraćanju tužilaca koji su prethodno na osnovu "Mrdićevih zakona" smenjeni. To su tužioci koji su, između ostalog, radili na predmetima moguće korupcije vlasti u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, kao i na istrazi u slučaju zaplene pet tona marihuane u selu kod Kruševca u centralnoj Srbiji. Preporuke Venecijanske komisije usledile su nakon što je Evropska komisija (EK) krajem januara pozvala na hitnu reviziju izmena pravosudnih zakona koje su usvojene u Skupštini Srbije. Evropska komisija tada je ocenila da je reč o ozbiljnom koraku unazad u procesu evropskih integracija. Zbog ovih izmena Brisel je upozoravao Srbiju da dovodi u pitanje novac iz evropskog Plana rasta. Krajem aprila, Venecijanska komisija izdala je preporuke za otklanjanje nedostataka pravosudnih zakona, a Srbija je počela da ih sprovodi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je odluka američke Carinske i granične zaštite (CBP) o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi Srbija Ziđin Koper (Zijin Copper) na granicama SAD, zbog sumnje na prinudan rad u toj kompaniji, loša po Srbiju. On je poručio da će država pomoći toj kompaniji u Boru, na istoku Srbije, koliko može kako bi se rešio taj izvozni problem. "Očigledno je da u geopolitičkom sukobu u kojem su svi protiv svih, ali se izdvajaju dve velike države SAD i KIna, i mi plaćamo cenu", rekao je Vučić novinarima tokom obilaska radova na Fruškogorskom koridoru. On je rekao da veruje da će Srbija kroz dijalog sa Amerikancima "moći makar malo da pomogne kompaniji iz Bora, koja zapošljava 7.000 ljudi i drži nam istok Srbije u životu". Pre Ziđina, američka carina je onemogućila uvoz automobilskih guma iz kineskog Linglonga u Zrenjaninu, na severu zemlje, takođe zbog upotrebe prinudnog rada. Kompanija Srbija Ziđin Koper saopštila je, reagujući na odluku CBP, da se protivi svim oblicima prinudnog rada, kao i da sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja. Kompanija je navela da ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, "uključujući i zakone SAD, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada". Američka carina je saopštila da je nalog za zadržavanje bakra iz Srbije rezultat njihove istrage, kao i informacija da kompanija "Srbija Ziđin" koristi prinudni rad u proizvodnji i obradi rude bakar. Naveli su da je CBP analizirao izjave radnika, fotografije, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, javno dostupne izveštaje nevladinih organizacija, vesti i akademska istraživanja. U saopštenju je nevadeno da su radnici u kompaniji "Srbija Ziđin" bili izloženi po šest indikatora prinudnog rada Međunarodne organizacije rada. To su zloupotreba ranjivosti, zadržavanje plata, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad. I nevladina organizacija China Labor Watch (CLW) saopštila je da je dokumentovala prinudni rad u kineskom Ziđin Koperu u Srbiji. Naveli su da su utvrdili da je dolazilo do zadržavanja ličnih dokumenata, depozita za zapošljavanje, prekomernoh radnog vremena bez adekvatnog odmora, nebezbednih uslova rada i ograničenja slobode kretanja. Kompanije Ziđina su najveći izvoznici iz Srbije poslednjih godina, a Srbija je otvorena za kineski kapital dok vlasti grade prijateljske odnose sa kineskim državnim vrhom.

Viši sud u Beogradu osudio je Vladimira Kecmanovića na 14 godina i 6 meseci zatvora, a Miljanu Kecmanović na dve godine i 11 meseci zatvora. Prvostepena presuda doneta je za roditelje maloletnog dečaka koji je 3. maja 2023. u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" počinio masovno ubistvo. Njemu nije moglo da se sudi jer je u to vreme imao manje od 14 godina. Devetoro đaka i školskog čuvara je 3. maja 2023, u vreme nastave, ubio maloletni učenik te škole - pucajući na njih iz očevog pištolja. Ranio je petoro đaka i nastavnicu. Ubijeni su: Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i Dragan Vlahović. Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu zadovoljno je presudom, ali će se ipak na nju žaliti. Glavni tužilac Nenad Stefanović saopštio je da osuđujuća presuda za oba roditelja potvrđuje da je VJT u Beogradu u svemu dokazalo svoje navode iz optužnice. Ali je naveo da bi samo maksimalne kazne, koje je predložilo tužilaštvo, "bile zakonite i pravedne". "Zbog teških posledica neadekvatnog vršenja roditeljskih obaveza od strane okrivljenih, za koje prema stavu tužilaštva, ne mogu postojati nikakve olakšavajuće okolnosti, VJT u Beogradu će uložiti žalbu povodom visine izrečenih kazni", rekao je. Tužilaštvo je tražilo maksimalne kazne za Vladimira i Miljanu Kecmanović, dok je odbrana tražila oslobađajuće presude navodeći da nema dokaza da su izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret. Odbrana Kecamovića najavila žalbuOdbrana Kecamovića najavila je žalbu na presudu. Advokatica Irina Borović ocenila je da Viši sud nije prihvatio primedbe Apelacionog suda i da nije otklonio nedostatke prethodne presude. "I što je najvažnije nije izvršio veštačenje maloletnog K.K. da bi mogao da govori o krivično-pravnoj odgovornosti roditelja", navela je. Ona tvrdi da nikada tokom postupka nije utvrđemo da je kod maloletnog deteta došlo do zapuštenosti usled ponašanja njegovih roditelja jer su tu činjenicu mogli da utvrde jedino sudski veštaci. Takođe je navela da ovom presudom nije objašnjeno zašto je maloletni K.K. izvršio tako strašan masakr u osnovnoj školi. Vladimiru Kecmanoviću na teret se stavljaju teško delo protiv opšte sigurnosti i zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, dok je Miljana Kecmanović optužena za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. Tužilaštvo i odbrana imaju pravo da ulože žalbu na ovu presudu Apelacionom sudu u Beogradu. Šta kažu advokati porodica?Advokat porodica oštećenih u slučaju "Ribnikar" Ognjen Božović ocenio je da presuda ima vrlo jako uporište u činjenicama, dokazima i pravnom obrazloženju. On smatra da je Viši sud detaljno obrazložio zapuštanje i zapostavljanje maloletnog K.K, povrede roditeljskih dužnosti, ali i propuste u držanju oružja i uvođenja deteta u oružje. Zora Dobričanin Nikodinović, zastupnica porodica oštećenih ocenila je da je sud dobro obrazložio da mnogo toga u porodici Kecmanović nije štimalo. "Rečeno je da su se roditelji posvetili njegovom obrazovanju, ali se nisu posvetili njegovom vaspitanju, nisu ga dovoljno osluškivali i nisu osećali njegove potrebe, niti se ponašali u skladu sa njima,", rekla je. Navela je i da je sudija obrazložio da Vladimir Kecmanović nije na adekvatan način držao oružje, čuvajući ga u pokretnim koferima koji služe da se oružje nosi do streljane. Suđenje je ponovljeno zato što je Apelacioni sud u novembru 2025. godine usvojio žalbe odbrane i ukinuo osuđujući deo presude Kecmanovića zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Predmet je potom vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Vladimiru Kecmanoviću bio je produžen pritvor do donošenja nove presude, dok se Miljana Kecmanović branila sa slobode. Ponovljeni postupak protiv roditelja počeo je krajem januara 2026. godine i, na zahtev tužilaštva, bio je zatvoren za javnost radi zaštite interesa maloletnih lica i privatnosti oštećenih. Iznošenje završnih reči, prema odluci suda, bilo je javno.

Novinar Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), napadnut je 17. juna uveče oko 20 časova ispred Skupštine Srbije, saopšteno je iz te asocijacije. Matić je napadnut dok je snimao javno okupljanje ispred Narodne skupštine, kada mu je nepoznati mladić nasilno oteo telefon, uprkos tome što se Matić predstavio kao novinar i zatražio da mu uređaj bude vraćen, navodi se u saopštenju ANEM-a. Navode da mu je telefon vraćen tek nakon što je intervenciju izvršio Đorđe Prelić, osuđenik za ubistvo francuskog fudbalskog navijača Brisa Tatona. U kratkom razgovoru Prelić je optužio Matića da mu je svojim ranijim izveštavanjem na televiziji B92 "upropastio život", navodi se. Nakon incidenta, Matić se obratio obezbeđenju Skupštine Srbije, ali je dobio odgovor da "događaj nije primećen" i da slučaj prijavi policiji. ANEM navodi da je slučaj prijavljen Policijskoj stanici Stari grad. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na hitan upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome da li se ispituju okolnosti napada i navodi da je napadač Đorđe Prelić. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije izrazilo je zabrinutost i navelo da očekuje da nadležni utvrde sve činjenice i okolnosti i preduzmu mere u skladu sa zakonom, ukoliko se utvrdi postojanje protivpravnog postupanja. "Ministarstvo osuđuje svaki vid nasilja, pretnji, pritisaka i ometanja rada novinara i medijskih radnika. Bezbednost novinara i njihovo pravo da nesmetano obavljaju svoj posao od javnog su interesa", navodi se u saopštenju. ANEM poziva na hitnu reakciju institucija i ističe da napad na Matića "ne sme biti tretiran izvan konteksta kampanje koja se protiv novinara duže vreme vodi." Ceo incident dogodio se u blizini Pionirskog parka koji je više od godinu dana blokiran jer su u njemu pristalice vlasti podigle šatorsko naselje, poznatije kao Ćacilend. Đorđe Prelić Prela, osuđenik za ubistvo Brisa Tatona i bivši vođa navijača i ranije je viđan na skupovima vladajuće Srpske napredne stranke. U avgustu 2025. godine bio je u Ćacilendu u blizini Predsedništva Srbije tokom skupa naprednjaka o čemu je pisao RSE. Takođe, prema izveštavanjima medija i tvrdnjama opozicionih lidera, Prelić se pojavljivao na mitinzima vladajuće partije i u drugim gradovima Srbije, među kojima i na skupu u Sremskoj Mitrovici u februaru 2025. Prelić je prvobitno 2011. godine, dok je bio u bekstvu, osuđen na 35 godina zatvora kao organizator napada na Tatona. Apelacioni sud je kaznu smanjio na 15, potom na 12 i na kraju na 10 godina, što je minimalno propisana kazna za teško ubistvo. Uhapšen je 2013. u blizini Barselone, a izručen Srbiji godinu kasnije. Na slobodu je izašao 2021. godine, i to nakon što je Apelacioni sud preinačio odluku Višeg suda, koji mu je ranije odbio uslovni otpust. Bris Taton i grupa francuskih navijača doputovali su u Beograd u septembru 2009. godine kako bi pratili fudbalski meč između Partizana i Tuluza. Umesto sportskog spektakla, susreli su se sa nasiljem koje je potreslo Srbiju. U centru Beograda napala ih je grupa huligana povezanih sa navijačkom tribinom Partizana. Sud je kasnije utvrdio da je Taton brutalno pretučen, a potom sa ograde iznad stepeništa na Obilićevom vencu, sa više od četiri metra visine, bačen na betonsku podlogu. Nedugo nakon tragičnog događaja, policija je privela deset navijača Partizana, dok su dvojica osumnjičenih vođa grupe, Đorđe Prelić i Dejan Puzigaća, pobegli iz zemlje i godinama bili u bekstvu.