Objava pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa na društvenim mrežama pokrenula je u subotu 24-časovno odbrojavanja uz tvrdnju da je sporazum između Vašingtona i Teherana bliži "nego ikada ranije", ali su krhkost primirja na Bliskom istoku podvukli nastavak sukoba u Libanu i navodni napad na tanker u Ormuskom moreuzu. S druge strane, izveštaji iranskih novinskih agencija bacaju sumnju na Šarifov vremenski okvir, uz citiranje portparola Ministarstva spoljnih poslova koji je rekao da potpisivanje sporazuma "neće biti sutra". Šarifova izjava usledila je posle mnoštva izjava, objava i komentara prethodnog dana visokih zvaničnika s obe strane sukoba, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija, što ukazuje na diplomatski napredak. Zvaničnici u Vašingtonu su takođe rekli za RSE da se sporazum privodi kraju. Međutim, tokom sukoba koji je počeo vazdušnim napadima SAD i Izraela na Iran 28. februara već je bilo neutemeljenih nada. Raniji optimizmi su se raspršivali nizom kršenja primirja koje je počelo 8. aprila i povratka ratobornoj retorici ključnih igrača. Više borbenih dejstava je zabeleženo u subotu. Pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO), telo za praćenje bezbednosti pomorstva, izvestile su da je tanker pogođen nepoznatim projektilom kod obale Omana tokom noći. "Posada je, kako se izveštava, bezbedna", saopštila je agencija. "Brodovima se savetuje da plove s oprezom." Izraelske odbrambene snage (IDF) su dotle gađale mete u Libanu gde se bore protiv Hezbolaha, iranskog proksija koga i Izrael i SAD smatraju terorističkom organizacijom. IDF su takođe izvestile o dolazećoj vatri i aktiviranju sirena za uzbunu na severu Izraela. Visoki iranski zvaničnici su više puta rekli da sporazum s Vašingtonom mora da uključi primirje u Libanu. Odbrojavanje do dogovoraPregovarači SAD i Irana nisu se sastali od direktnih razgovora u Islamabadu, u Pakistanu, 11. i 12. aprila. Ti razgovori su završeni bez sporazuma, ali u potonja dva meseca su dve strane razmenjivale poruke za sastavljanje Memoranduma o razumevanju preko pakistanskih posrednika. S obzirom na centralnu ulogu Pakistana, Šarifova izjava je privukla veliku pažnju. "Konačan, dogovoren tekst mirovnog sporazuma je postignut", napisao je na društvenim mrežama u petak. "Pakistan sada tesno sarađuje s obe strane kako bi se finalizovali naredni koraci." Jedan od "narednik koraka" koje je Šarif pomenuo izgleda je gde i kako će se Memorandum o razumevanju potpisati. "Pakistan se priprema za elektronsko potpisivanje mirovnog sporazuma odmah posle toga, a zatim za razgovore na tehničkom nivou sledeće nedelje", napisao je Šarif u objavi u subotu na društvenim mrežama u kojoj se navodi da se "finalizacija" očekuje u roku od 24 sata. Međutim, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei je naknadno sugerisao da bi proces mogao da potraje. "Tačno vreme potpisivanja memoranduma neće biti sutra", rekao je manje od dva sata posle Šarifove objave, prenela je poluzvanična novinska agencija Tasnim. "Zbog oklevanja druge strane, moramo biti oprezni u davanju bilo kakvih izjava o ovom procesu." Obe strane su iznele različite stavove o tome gde i kako će se sporazum zaključiti, a Iran je takođe izneo navode o digitalnom potpisivanju, dok je zvaničnik Bele kuće u petak za RSE rekao da posrednici i dalje razmatraju ceremoniju potpisivanja u Evropi u narednim danima. Ove razlike su trivijalne u poređenju s ogromnim razlikama u zahtevima koje strane izgleda imaju po suštinskim pitanjima. Pojavili su se izveštaji da se to pitanje zaobiđe, tako što se početni Memorandum o razumevanju odnosi na to da Iran otvori Ormuski moreuz a Vašington ukine pomorsku blokadu iranskih luka i voda. To bi ostavilo teža pitanja, poput iranskog nuklearnog programa, njegovih zaliha visoko obogaćenog uranijuma i sudbine američkih sankcija Iranu, za kasnije runde pregovora. To, međutim, nije zvanično potvrđeno. Brutalna represija u IranuIzveštaji iz Irana od subote sugerišu da se intenzivan obračun s političkom opozicijom u zemlji, koji je počeo tokom masovnih protesta u januaru, nastavlja nesmanjenom žestinom. Iransko udruženje pisaca objavilo je da je Jusef Ansari, pesnik i romanopisac uhapšen 8. januara, dobio kaznu od četiri meseca zatvora plus još osam meseci uslovno. Radio Farda (Iranski servis RSE) ustanovio je da je Ferejdun Farahani, profesor muzike i gostujući profesor arhitekture na Univerzitetu Pars, uhapšen zbog postova na društvenim mrežama koje je objavio tokom demonstracija. Na svom Instagramu je objavio pesmu pod nazivom "U slavu želje nacije za slobodom". U provinciji Isfahan, pravosuđe je saopštilo da će imovina 100 "izdajnika" biti konfiskovana, bez iznošenja drugih detalja. Već nekoliko nedelja, iranske vlasti su najavljivale slične mere protiv stotina ljudi. Tasnim je takođe u suboru izvestio da je osumnjičeni uhapšen zbog "kontakta sa stranim špijunskim elementima". Još jedan deo represije je sve češća upotreba novog zakona uvedenog posle 12-dnevnog rata s Izraelom prošle godine, kojim se proširuju kazne za navodnu špijunažu. Poslednjih nedelja su neki od optuženih za špijunažu obešeni, zajedno s desetinama drugih političkih zatvorenika. Razmere represije, koja je počela ubijanjem hiljada demonstranata u januaru, izazvale su široku međunarodnu osudu.

Specijalno tužilaštvo u Albaniji (SPAK) saopštilo je razbilo međunarodnu mrežu osumnjičenu za trgovinu kokainom i pranje novca. Deo istrage su ugovori o prodaji zemljišta u oblasti Zverneca, koji su, prema dokumentima do kojih je došao RSE, povezani s prenosom imovine na kompaniju koja je u javnim saopštenjima SPAK-a identifikovana samo inicijalima "A…L…D…sh.a." Odlukom od petka, Specijalni sud je naložio zaplenu imovine koja proizilazi iz tih ugovora, u vrednosti koja premašuje 128,4 miliona evra. SPAK nije izneo detalje o kompaniji i nije razjasnio da li je ona pod istragom ili optužena. Prema navodima tužilaštva, sumnja se da su pojedine osobe pod istragom investirale prihode stečene kriminalnim u nekretnine, građevinske projekte i komercijalna preduzeća. Prema navodima SPAK-a, ove investicije uključuju imovinu i projekte u Tirani, Palasi, Himari i drugim priobalnim područjima, kao i kompanije koje su korišćene za protok novca za koja se sumnja da je kriminalnog porekla. S tim u vezi, Specijalni sud je izrekao privremenu zaplenu vila, stanova, zemljišta, bankovnih računa, kompanija, vozila i plovila. U nastavku istrage, naložena je zaplena i imovine koja proističe iz kupoprodajnih ugovora koje su tri osobe zaključile s kompanijom "A…L…D…sh.a.", na šta se odnosi i najveći deo vrednosti imovine zaplenjene u Zvernecu. Tužilaštvo je saopštilo da je istraga potkrepljena komunikacijom preko platforme SKY ECC, telefonskim presretanjima, dokumentima i drugim istražnim radnjama. Protesti i debate o projektu ZvernecVeć 12 dana se u Tirani, Valoni i drugim gradovima održavaju protesti protiv izgradnje rizorta u zaštićenom području Piše Poro–Narte, na jugozapadu Albanije, usled zabrinutosti za životnu sredinu i vlasništvo nad zemljištem. Demonstranti zahtevaju otkazivanje projekta Zvernec i ostavku vlade premijera Edija Rame. Taj projekat se u javnosti povezuje s Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), zetom američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Prema zvaničnim podacima, zemljište u Zvernecu se vodi kao vlasništvo kompanije Albania Land Development, registrovane 27. maja 2025. u Državnoj katastarskoj agenciji. Podaci Nacionalnog biznis centra pokazuju da su vlasnici braća iz Katara, Mohamadmoataz Mhd Ruslan Alhajat i Ramez Mhd Ruslan Alhajat. Nacionalni savet za teritoriju je 29. aprila izdao dozvolu za ograđivanje i pripremne radove za izgradnju pristupnih puteva u oblasti Zvernec. Reakcije kompanije i vlastiU izjavi za RSE 12. juna, Ašer Abegera (Asher), predsednik kompanije Sazan Real Estate Development LLC, naveo je da kompanija već četiri godine radi na stvaranju turističke destinacije svetske klase na albanskoj obali. On je naveo da je cilj ekonomski razvoj i otvaranje radnih mesta, dodajući da će budućnost projekta odrediti Albanija i njeni građani. Sazan Real Estate Development LLC je naveden kao jedan od subjekata u vlasničkoj strukturi Albanija Land Development. Kompanija je takođe saopštila da projekat nije odobren, da nema građevinsku dozvolu i da radovi nisu počeli, kao i da nema veze s fondom Affinity Partners. Prema njenim navodima, zemljište je privatna svojina koju su legalno kupili investitori. Premijer Edi Rama je ranije izjavio da niko ne može biti iznad odlika sudova i da projekat neće biti talac sudskih postupaka. Evropska komisija je upozorila da bi razvoj projekta u Zvernecu mogao da utiče na put Albanije ka Evropskoj uniji. Istraga o švercu kokainaKao rezultat istrage o švercu kokaina, Specijalni sud protiv korupcije i organizovanog kriminala odredio je mere pritvora za 20 albanskih državljana: 15 u zatvorskom pritvoru, a pet u kućnom pritvoru. Osumnjičeni su pod istragom zbog krivičnih dela pranje novca, trgovina drogama, stvaranje strukturirane kriminalne grupe i izvršenja dela od strane kriminalne organizacije. Prema navodima tužilaštva, istraga je dokumentovala delovanje kriminalne mreže za koju se sumnja da je operisala u nekoliko zemalja Evrope i Latinske Amerike. Dve osobe, identifikovane inicijalima A.H. i L.K., sumnjiče se da su imale vodeću ulogu u organizovanju međunarodne trgovine kokainom iz Latinske Amerike u Evropu, preko luka u Belgiji, Španiji i Holandiji. SPAK je saopštio da je mreža obuhvatala nabavku, transport, skladištenje, hemijsku preradu i distribuciju droge u različitim evropskim zemljama. Jedan od glavnih istraživanih događaja odnosi se na zaplenu 441 kilograma kokaina u Barseloni, gde je uhapšeno nekoliko osoba osumnjičenih za transport narkotika. Prema navodima SPAK-a, zabeležene su i druge zaplene velikih količina kokaina u Holandiji, Italiji i Velikoj Britaniji, za koje se sumnja da su povezane s mrežom pod istragom.

Posle više od tri meseca sukoba koji je potresao Bliski istok, poremetio energetska tržišta i povećao zabrinutost zbog regionalne stabilnosti, SAD i Iran izgleda se približavaju mogućem mirovnom sporazumu. Usred intenzivnih diplomatskih napora u kojima je posredovao Pakistan, zvaničnici u Vašingtonu, Teheranu i Islamabadu su u petak naznačili da je pregovorima o preliminarnom Memorandumu o razumevanju postignut značajan napredak. Predloženi sporazum bi se fokusirao na hitne mere za deeskalaciju, uključujući ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, okončanje američke pomorske blokade iranskih luka i obavezu Teherana da neće razvijati ili nabavljati nuklearno oružje. Ako bude potpisan, Memorandum bi otvorio 60-dnevni period tehničkih pregovora za rešavanje širih pitanja. Fazni pristup deeskalacijiAnalitičari kažu da očigledni napredak odražava promenu u pregovaračkoj strategiji Vašingtona, pri čemu zvaničnici odvajaju neposredne bezbednosne probleme od dugoročnih sporova. Azim Ibrahim, direktor specijalnih inicijativa u vašingtonskom Institutu za strategiju i politiku New Lines, rekao je za RSE da je ovaj redosled povećao izglede za kratkoročni sporazum. "Ono što izgleda značajno jeste da je Trampova administracija praktično razbila pregovore na odvojene, koloseke kojima se lakše upravlja, umesto da pokuša da reši sva pitanja odjednom", rekao je Ibrahim. "Neposredni prioritet je izgleda obezbeđivanje ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza i obnavljanje slobode plovidbe, što bi brzo ublažilo pritisak na globalna energetska tržišta i smanjilo rizik od šireg ekonomskog šoka", dodao je on. Istovremeno, Ibrahim je upozorio da teža pitanja ostaju nerešena. "Teža pitanja, posebno budućnost iranskog programa obogaćivanja uranijuma, mehanizmi verifikacije i dugoročna nuklearna ograničenja, odlažu se za kasniju fazu", rekao je on. "Borbe se možda završavaju, ali pregovori o celoj arhitekturi trajnog rešenja verovatno će trajati znatno duže", dodao je on. Evropski zvaničnici su takođe pozvali obe strane da iskoriste ovaj zamah. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot), posle telefonskog razgovora s iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem u petak, pozvao je obe strane da nastave diplomatski put, navodeći da je trenutna situacija neodrživa. Pitanja o uslovima i verifikacijiUprkos naznakama napretka, i dalje postoje značajne političke i tehničke prepreke. Neizvesnost se povećala pošto su iranski državni mediji objavili, kako su naveli, nacrt predloženog sporazuma. Tekst je sadržao odredbe, uključujući i navodni zahtev za 300 milijardi dolara američke pomoći za obnovu. Predsednik Donald Tramp (Trump) je odbacio procurili tekst, navodeći na društvenim mrežama da objavljeni uslovi "nemaju nikakve veze s uslovima koji su dogovoreni". Kongresmeni u Vašingtonu su naglasili da su konačan sporazum neophodne stroge mere verifikacije. Republikanski kongresmen Rajan Zinke (Ryan) rekao je novinarima da je administracija ostala fokusirana na tri prioriteta: sprečavanje Irana da dobije nuklearno oružje, ograničavanje nuklearnog materijala i obezbeđivanje slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu. "Đavo je ponovo u detaljima kako će se taj konkretni sporazum sprovesti", rekao je Zinke. "Kako će se verifikacija odvijati? Ko će biti telo za verifikaciju?" Republikanski senator Ron Džonson (Johnson) takođe je izrazio sumnju u vezi s namerama Irana, navodeći da je Iran s nuklearnim oružjem ozbiljna pretnja. Ričard Goldberg (Richard), bivši zvaničnik Trampovog Saveta za nacionalnu bezbednost, rekao je za RSE u petak da Vašington ne sme da skine nogu s papučice ekonomskog gasa tokom predstojećih 60-dnevnih tehničkih razgovora. "Ključ je ovde minimizirati korist za režim, pronaći načine da se nastavi pritisak tokom tekućih razgovora i maksimizirati podrška narodu", rekao je Goldberg. "Tako ćemo postići sve naše ciljeve i, na kraju krajeva, obezbediti bolju budućnost bez pretnji ovog zlog režima svetu." Pitanja o procesu potpisivanja ostajuVisoki zvaničnik Bele kuće rekao je da posrednici i dalje razmatraju ceremoniju potpisivanja u Evropi u narednim danima. Tramp je predložio da potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) prisustvuje ceremoniji potpisivanja. Njegova kancelarija nije odmah odgovorila na upite za komentar. Iranski zvaničnici su, međutim, ponudili drugačije objašnjenje. Govoreći na državnoj televiziji, Arakči je rekao da će početni Memorandum o razumevanju biti potpisan daljinski korišćenjem digitalnih potpisa. "Čim se završe završne faze naših pregovora, ovaj sporazum će biti potpisan i objavljen", rekao je Arakči. "Potpisivanje će se u početku obaviti digitalno. Svaka strana će potpisati daljinski." Regionalni analitičari upozorili su da čak i ako se postigne sporazum, njegova trajnost ostaje neizvesna. Ijan Ralbi (Ian Ralby), šef firme za pomorsku bezbednost Oksilijum vordvajd (Auxilium Worldwide), rekao je da obim nedavnih neprijateljstava naglašava krhkost primirja. "Veoma je teško poverovati da je situacija na kraju, posebno imajući u vidu nivo neprijateljstava koji smo videli između strana ove nedelje", rekao je Ralbi za RSE, navodeći udare unutar Irana i širom zemalja Persijskog zaliva, uključujući Kuvajt, Irak, Bahrein i Jordan. Ralbi je ipak dodao da svi mogu biti optimistični. "Jer u ovom trenutku mislim da svi traže neki tračak nade usred inače veoma tužne, veoma teške i veoma skupe situacije", dodao je on.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u subotu da je donelo naredbu o proširenju istrage zbog ubistva Aleksandra Nešovića pre mesec dana u restoranu "27" u Beogradu u slučaju s kojim se dovodi u vezu i smenjeni čelnik beogradske policije Veselin Milić Tužilaštvo je takođe u saopštenju iznelo rekonstrukciju događaja pre i posle ubistva Nešovića koji se dovodi u vezu s organizovanim kriminalom. Naredbom o proširenju istrage osumnjičeni Saša V. i Mario S. terete se da su izvršili krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu, dok se Danka V. naredbom o proširenju istrage tereti da je izvršila krivično delo pomaganje teškog ubistva. Protiv još osmoro osumnjičenih lica u ovom predmetu određeno je preduzimanje određenih dokaznih radnji. Tužilaštvo je ove nedelje saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. On je sada osumnjičen da je u svojstvu službenog lica načelnika beogradske policije svesno propustio da prijavi krivično delo za koje je saznao u vršenju dužnosti. Rekonstrukcija događajaPrema tužilaštvu, postoji sumnja da su Saša V. i Mario S. u restoranu "27" 12. maja "na podmukao način lišili života" Aleksandra Nešovića i "neovlašćeno nosili vatreno oružje i to pištolj nepoznate marke sa neutvrđenim brojem municije, kalibra 9×19 mm". Dodaje se da je Saša V. pucao iz pištolja. Osumnjičena Danka V. je s umišljajem pomogla Saši V. i Mariu S. u izvršenju ubistva tako što im je "stavila na raspolaganje" pištolj, pri čemu je istovremeno i neovlašćeno nosila to oružje. Ubijeni Nešović je, prema tužilaštvu, u 22.45 časova krenuo od svoje kuće ka restoranu "27" gde je video Sašu V. s kojim je, kako se navodi, od ranije u sukobu, i koji mu se obratio rečima: "šta se mrštiš na mene", nakon čega mu je Nešović rekao "vidimo se", izašao iz restorana i vratio se kući svojim automobilom. Njega je oko 23.02 zvao telefonom Saša V. i pozvao ga da se vrati u restoran da se pomire, rekavši mu da on ništa loše nije mislio, "emotivno i kroz poluplač mu rekao 'što se mrštiš na mene, što se mrštiš na svog brata' i kleo se u decu da ništa loše nije mislio", navodi Tužilaštvo. Nešović je poverovao Saši V. da ima dobru nameru i 23:08 ponovo otišao u restoran "27". Po ulasku u restoran posle 23:14, Nešović je seo za sto sa Sašom V. da bi uskoro došlo do kraće verbalne rasprave između njih dvojice, nakon čega je oko 23:30 Saša V. pucao iz pištolja u Nešovića. Pištolj je Danka V. po uputstvima Saše V. predala Mariu S. ispred njene adrese. Nešović je teško ranjen i preminuo je usled gubitka velike količine krvi, navodi Tužilaštvo. Dok su u restoranu bili Saša V. i Nešović, ispred restorana su se nalazili osumnjičeni policijski službenici Miloš J. i Dušan V. koji su tamo bili kao lično obezbeđenje Saše V. i koji su čuli pucnje iz restorana i nisu prijavili krivično delo. Nakon što je Saša V. ubio Nešovića, osumnjičeni Nenad L, Vuk Š. i Petar U. su prikrivanjem sredstava kojim je izvršeno ubistvo i prikrivanjem tragova ubistva, pomogli Saši V. i Mariu S. da ne budu otkriveni. Oni su zajedno s njima čistili i brisali mesto ubistva i sklanjali polomljeni inventar, a zatim su svi zajedno izneli telo ubijenog iz restorana. Posle toga su osumnjičeni Dejan S, Mario S. i Saša V. neutvrđenim vozilom i u neutvrđenom vremenu prevezli telo Nešovića do Jarkovačkog jezera kod Inđije (na oko 60 kilometara od centra Beograda) gde su ga s Petrom U. i Vukom Š. stavili u bure i zatrpali betonom, a zatim bure zakopali u zemlju. Telo su našli pripadnici Žandarmerije 21. maja. Osumnjičeni Dejan S. je od 13. maja do 14. maja vozilom Fiat "punto", vozio Sašu V. i Marija S. na više lokacija, pri čemu je vozilo naposletku parkirao u Surčinu, gde je uhapšen. Tada je u automobilu pronađena kesa u kojoj se nalazila putna isprava BiH na ime Saša V, putna isprava na ime Mario S, lična karta i vozačka dozvola na isto ime, saobraćajna dozvola za Audi Q8, kao i 10.000 evra. Osumnjičena Jasna Ž. je ujutro 15. maja iz prtljažnika Golfa 5 kojim je upravljala vanbračna supruga Dejana S, M.I, izbacila dva džaka u kome se nalazio materijal koji je korišćen za uklanjanje tragova izvršenja ubistva Nešovića i bacila ih negde na Petlovom brdu u Beogradu. Te džakove je prethodnog dana, Dejan S. kod nadvožnjaka u Staroj Pazovi preneo u prtljažnik tog vozila iz Fiata "punto" u kojem se u tom momentu nalazio sa Sašom V. i Mariom S.

Više od 2.000 osoba osumnjičenih za ratne zločine počinjene tijekom ratova na području bivše Jugoslavije još nije bilo predmetom istraga nacionalnih pravosuđa, upozorio je 12. juna glavni tužitelj Međunarodnog rezidualnog mehanizma za kaznene sudove Serge Brammertz obraćajući se Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda. Brammertz je rekao da su nacionalna pravosuđa preuzela ključnu odgovornost za nastavak procesuiranja ratnih zločina nakon završetka rada međunarodnih tribunala, ali da pred njima i dalje stoji opsežan posao. "U zemljama bivše Jugoslavije više od 2.000 osumnjičenih tek treba biti predmet istraga", rekao je Brammertz tijekom redovitog izvješća Vijeću sigurnosti o radu Mehanizma, nasljednika Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog kaznenog suda za Ruandu. Dodao je da vlasti Ruande i dalje tragaju za više od 1.000 osoba osumnjičenih za sudjelovanje u genocidu iz 1994. godine. Brammertz je istaknuo da uspjeh nacionalnih sudova u procesuiranju ratnih zločina u velikoj mjeri ovisi o dokazima, stručnosti i potpori koju pruža njegov ured. "Države članice dosljedno naglašavaju koliko je moj ured neophodan u pružanju podrške njihovom radu", rekao je Brammertz. Govoreći o nasljeđu međunarodnih sudova, Brammertz je podsjetio da su Ujedinjeni narodi tijekom protekla tri desetljeća ostvarili "neusporedive rezultate na području međunarodne kaznene pravde". Prema njegovim riječima, pred međunarodnim tribunalima i Mehanizmom optužene su ukupno 254 osobe, osuđene 154, a više nema bjegunaca koje traže te institucije. "To je potvrda predanosti Ujedinjenih naroda pravdi i odgovornosti", rekao je. Brammertz je također upozorio da su negiranje ratnih zločina i veličanje osuđenih ratnih zločinaca i dalje prisutni u društvima pogođenima sukobima. "Istina je danas potrebnija nego ikada", rekao je, dodajući da pomirenje ovisi o priznavanju i poštovanju patnje svih žrtava bez obzira na njihovu nacionalnu ili etničku pripadnost. Naglasio je važnost očuvanja arhiva Mehanizma i javnog pristupa dokumentaciji kako bi se sačuvala sjećanja na žrtve i omogućilo obrazovanje budućih generacija o počinjenim zločinima. Na kraju obraćanja predložio je da Mehanizam zadrži odgovornost za izvršenje kazni izrečenih pred međunarodnim sudovima, dok bi mandat Ureda tužitelja za pružanje pomoći nacionalnim pravosuđima bio prenesen na Tajništvo Ujedinjenih naroda zajedno s dijelom osoblja i arhivske građe. Međunarodni rezidualni mehanizam za kaznene sudove osnovan je 2010. godine kako bi preuzeo preostale funkcije tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu nakon završetka njihovih mandata.

Viši sud u Beogradu produžio je pritvor bivšem čelniku beogradske policije Veselinu Miliću do 30 dana. Pritvor je produžen zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, u slučaju boravka na slobodi, uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela, navodi se u saopštenju suda. Prethodno je Tužilaštvo zatražilo produženje pritvora za Milića uhapšenog 15. maja, koji se sumnjiči za neprijavljivanje ubistva u restoranu na Senjaku u Beogradu. Protiv ovog rešenja o pritvoru dozvoljena je žalba. Pritvor je produžen i za ostalih šestoro osumnjičenih u slučaju ubistva u restoranu na Senjaku. Tužilaštvo je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. U noći 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije, oko 60 kilometara od Beograda. Bivšem načelniku beogradske policije je nakon hapšenja 15. maja određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića. Doskorašnji šef beogradske policije je pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom.

Vršilac dužnosti premijera Kosova i lider Pokreta Samoopredeljenje, Aljbin (Albin) Kurti, izrazio je spremnost za saradnju sa drugim strankama po pitanju izbora novog predsednika. On je novinarima rekao da je spreman na saradnju sa drugim partijama i kada je u pitanju formiranje novih institucija nakon vanrednih parlamentarnih izbora 7. juna. Kurti je rekao da razgovori o konstituisanju Skupštine i formiranju Vlade mogu početi nakon što se objave konačni rezultati. Naveo je da bi Pokret Samoopredeljenje, kao pobednik izbora 7. juna, trebalo da bude "nosilac uspostavljanja novih institucija". "Optimista sam da će stvari dobro teći i kada je reč o konstituisanju Skupštine i kada je reč o Vladi", rekao je Kurti. Govoreći o izboru novog predsednika, Kurti je podsetio na odluku Ustavnog suda, prema kojoj u glasanju mora da učestvuje najmanje 80 poslanika. "Dakle, spremni smo, voljni, zainteresovani za komunikaciju i saradnju, ali sa naše strane nema ničeg novog", rekao je Kurti, te dodao da je Samoopredeljenje pre nekoliko meseci dalo ponude Demokratskom savezu Kosova i Demokratskoj partiji Kosova kako bi se pronašlo rešenje za pitanje izbora novog predsednika. Zbog neuspeha da se u ustavnom roku izabere novi predsednik, Kosovo je otišlo na izbore. Trenutno je Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu) vršilac dužnosti predsednika, nakon što je bivša predsednica Vjosa Osmani u aprilu završila svoj petogodišnji mandat. "Znate da smo ovog proleća, ispred Vlade, opoziciji davali ponude. Mi smo predlagali, oni su odbijali. Nadamo se da će ovog puta biti drugačije. Dakle, kada je reč o konstituisanju institucija, ne treba da menjamo pristup, jer smo mi bili ti koji su preuzeli inicijativu", rekao je Kurti, dodajući da sada očekuje takav pristup od opozicije. Prema preliminarnim rezultatima izbora, Samoopredeljenje Aljbina Kurtija pobedilo je na izborima 7. juna osvojivši 42,47 odsto glasova. Slede Demokratska partija Kosova sa 21,43 odsto, Demokratski savez Kosova (DSK) sa 16,96 odsto, Alijansa za budućnost Kosova sa 7,51 odsto i Srpska lista sa 6,76 odsto glasova. DPK je izrazio spremnost za saradnju oko formiranja institucija, ali je zatražio da se to uradi kroz politički sporazum. Treća po snazi politička partija na Kosovu, DSK, navela je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa da je svako odlaganje postizanja dogovora o novim institucijama loš signal, naglašavajući da inicijativa za saradnju mora doći od pobednika izbora, odnosno Kurtijevog Samoopredeljenja. Samoopredeljenje, pak, navodi da će se o formiranju Vlade razgovarati tek nakon što bude poznat konačan sastav Skupštine Kosova. U međuvremenu, Alijansa za budućnost Kosova je isključila mogućnost sporazuma sa Samoopredeljenjem, te poručila da bi, kada je reč o novoj Vladi, najviše volela da ona bude formirana kroz koaliciju stranaka koje su do sada bile u opoziciji. Centralna izborna komisija Kosova je saopštila da bi konačni rezultati trebali da budu objavljeni 26. juna, a potvrđeni 6. jula.

Iz Ambasade Njemačke u Bosni i Hercegovini kažu za Radio Slobodna Evropa kako su članice Vijeća za provedbu mira u Bosni i Hercegovini "blizu odluke o nasljedniku visokog predstavnika", nakon razgovora prošle sedmice. "Nastavljamo s komunikacijom. Prema našem viđenju, odluka uz konsenzus je ključna", navodi se u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) 12. juna, nakon upita da li je proteklih dana razgovarano o novom visokom predstavniku, te da li će dogovor biti postignut do kraja juna. Vijeće za provedbu mira (PIC) 4. juna nije postiglo saglasnost oko izbora novog šefa Ureda visokog predstavnika u BiH (OHR) zbog razlika u stavovima koje su imali Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. "Odlučni smo pronaći kandidata koji ujedinjuje i koji će moći raditi sa svim stranama, uključujući domaće interesne grupe, na provedbi mandata visokog predstavnika. Održavaju se intenzivne konsultacije i mi smo spremni ponovo se sastati s našim partnerima u PIC-u kako bismo što prije finalizirali imenovanje. Važno ostaje da bude izabran kandidat s evropskim profilom koji je pogodan i kvalifikovan kao nasljednik, kako bi osigurao uredan prelazak u junu", navodi se u odgovoru za RSE iz njemačke ambasade. Dodaje se i kako je cilj da se "postigne konsenzus do kraja juna kako bismo se mogli fokusirati na izbore u oktobru". "Uvjereni smo da ćemo ispoštovati taj rok. Ostajemo posvećeni EU angažmanu u BiH", zaključuje se u odgovoru. Dan ranije iz italijanske ambasade u BiH je za RSE rečeno kako je Antonio Zanardi Landi i dalje kandidat Italije na mjesto visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. "Kandidatura ambasadora Zanardija Landija odražava snažnu posvećenost Italije Zapadnom Balkanu, kao i euroatlantskim integracijama Bosne i Hercegovine i šire regije Zapadnog Balkana", navodi se u odgovoru, te dodaje kako je Zanardi Landi "pravi kandidat oko kojeg članice Vijeća za provedbu mira mogu postići konsenzus", rečeno je iz ambasade Italije u BiH na upit Radija Slobodna Evropa da li ta zemlja ostaje pri svom prijedlogu. Imenovanje Antonia Zanardia Landia podržavaju SAD, a bio je među najčešće spominjanim kandidatima za novog visokog predstavnika u BiH. Naredno zasjedanje PIC-a se očekuje krajem juna. Šta je rečeno iz SAD i EU nakon sastanka PIC-a?Američka ambasada u BiH saopštila je nakon sjednice 4. juna da je delegacija SAD-a "nastojala postići konsenzus oko visoko kvalifikovanog talijanskog kandidata". Ukazala je na "neuspjeh EU da se postigne konsenzus oko evropskog kandidata", ističući razočarenja, jer su "podjele spriječile PIC da ispuni svoj zadatak i izabere novog visokog predstavnika". Istovremeno, iz Delegacije EU u BiH, te zemalja EU koje su članice Upravnog odbora PIC-a, u zajedničkom saopštenju su poručili da su posvećeni nastavku konsultacija i približavanje stavova s partnerima. Navode i da cijene saradnju sa SAD-om i drugim međunarodnim partnerima, te da su za daljnje razgovore o kandidatu koji bi bio integrativni faktor u provedbi mandata visokog predstavnika. O detaljima nesuglasica oko kandidata nisu govorili, nego su naveli da bi novi visoki predstavnik trebao dolaziti iz države članice EU, imajući u vidu da je BiH zemlja kandidatkinja za članstvo. Sadašnji visoki predstavnik u BiH, njemački diplomata Christian Schmidt, najavio je u maju da odlazi s dužnosti visokog predstavnika u BiH, nakon što je proveo pet godina na toj poziciji. Podnoseći ostavku, koju je obrazložio ličnim razlozima, najavio je da u BiH ostaje do izbora njegovog nasljednika, s ciljem očuvanja institucionalnog kontinuiteta uoči oktobarskih opštih izbora u BiH. Pored 76-godišnjeg Antonia Zanardia Landia, među kandidatima se nalazi i René Troccaz, aktuelni specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan, koji uživa podršku Francuske i još nekoliko država.

"Rusija je više puta pokazala da je nepouzdan snabdjevač gasom, koristeći energente kao geopolitičko sredstvo pritiska. U skladu s ciljevima EU inicijative REPowerEU, ohrabrujemo ugovorne strane Energetske zajednice da postepeno diversifikuju svoje izvore snabdijevanja i rade na potpunom ukidanju uvoza ruskog gasa." Ovo se navodi u odgovoru Evropske unije na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi nedavnih sastanaka zvaničnika entiteta Republika Srpska (RS) sa predstavnicima ruske energetske kompanije Gazprom, u trenutku kada Evropska unija (EU) najavljuje postepenu obustavu uvoza ruskog plina. "Planirani gasovod Istočna interkonekcija, koji bi povezao sjeverni dio zemlje s rutom TurkStream, ne bi doprinio naporima Bosne i Hercegovine da diverzifikuje izvore snabdijevanja i smanji zavisnost od ruskog gasa, već bi dodatno učvrstio njenu zavisnost od jednog dobavljača", navodi se iz EU za RSE. Dodaje se kako energetska sigurnost treba da se "u najvećoj mogućoj mjeri, ostvaruje kroz prelazak na energetski sistem zasnovan na obnovljivim izvorima energije, koji koristi lokalne resurse, smanjuje izloženost vanjskim rizicima u snabdijevanju i podržava razvoj otpornog i modernog energetskog sektora". "Takav pristup dugoročno mnogo efikasnije jača energetsku nezavisnost nego širenje infrastrukture za fosilna goriva. Također podsjećamo da se Bosna i Hercegovina, u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan i svoje Reformske agende, obavezala na provođenje reformi usmjerenih na energetsku tranziciju, dekarbonizaciju i usklađivanje s energetskim i klimatskim politikama Evropske unije", dodaje se iz EU za RSE. Prethodno je iz State departmenta za RSE rečeno da će Sjedinjene Američke Države pažljivo pratiti one u Bosni i Hercegovini koji "daju prioritet političkoj prednosti nad energetskom sigurnošću, zasnovanoj na pouzdanoj američkoj energiji i prekidu ovisnosti o ruskom plinu". O čemu je razgovarano u Santkt Peteburgu?Zvaničnici RS, među kojima su bili predstavnici Vlade i lider vladajuće stranke u tom entitetu Milorad Dodik, razgovarali su proteklih dana sa rukovodstvom Gazporma u Sankt Peterburgu. Posjeta Rusiji dolazi u vrijeme kada vlast RS-a nastavlja pripreme za izgradnju plinovoda, poznatog kao Istočna nova interkonekcija, čiju vrijednost procjenjuje na 500 miliona eura. On bi trebao povezati taj entitet s mrežom u Srbiji, putem koje se Bosna i Hercegovina trenutno snabdijeva, isključivo, ruskim plinom. Nakon sastanka krajem maja, ministar energetike i rudarstva RS Petar Đokić potvrdio je da taj bh. entitet ostaje važan partner Gazproma u razvoju plinske infrastrukture. BiH je trenutno potpuno ovisna o ruskom plinu koji se, preko Srbije, dobavlja putem Turskog toka. Vlast u Federaciji BiH planira gradnju plinovoda Južna interkonekcija, kojim bi plin stizao da LNG terminala na otoku Krku u Hrvatskoj, a u projekt su uključeni američki investitori. BiH godišnje potroši do 250 miliona kubnih metara plina, koji u zemlju ulazi u Šepku, na istoku zemlje, a trasom izgrađenom prije gotovo 50 godina doprema se do Sarajeva, sa najvećim brojem potrošača, te dalje do srednje Bosne.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je optužnicu u okviru predmeta sa dokazima iz kriptovane aplikacije Sky. Na meti pravosuđa našao se Zdravko Šagolj (70), bivši komandant Hrvatskog vijeća obrane (HVO) u Konjicu, poznatiji pod nadimcima "Piske" i "General", koji posjeduje državljanstva Bosne i Hercegovine te Hrvatske. Šagolj se tereti za učešće u međunarodnom švercu 505 kilograma kokaina, čija se ulična vrijednost procjenjuje na 50 miliona eura. Prema navodima optužnice, Šagolj je djelovao kao dio organizovane kriminalne grupe koja je operisala na području Južne Amerike, Evrope i zemalja regiona. Plan je bio da se ogromna količina narkotika prokrijumčari iz Ekvadora, preko grčke luke Pirej, pa sve do luke Ploče u Hrvatskoj, odakle je droga trebala biti prebačena na ilegalno narko-tržište u BiH i susjednim zemljama. Uloga optuženog Šagolja u ovoj složenoj operaciji bila je ključna. Prema optužnici, on je bio zadužen da unutar kriminalne mreže osigura nesmetan prolazak narko-kontejnera preko carinskog terminala u luci Ploče. Kao i u većini istraga protiv organizovanog kriminala, ključni dokazi izvučeni su iz zaštićenih komunikacija. Članovi ove grupe, uključujući i Šagolja, za koordinaciju i ugovaranje detalja šverca koristili su kriptovanu Sky aplikaciju. Kokain je bio sakriven u brodskom kontejneru među legalnom pošiljkom banana. Droga je, kako navode iz Tužilaštva, bila namijenjena za više različitih naručilaca sa područja Zapadnog Balkana. Zdravko Šagolj "Piske" tereti se za teška krivična djela: organizovani kriminal i neovlašteni promet opojnim drogama.

NATO je najavio smanjenje broja vojnika na Kosovu, uz obrazloženje da se bezbednosna situacija u zemlji kontinuirano poboljšava. Kako se navodi u saopštenju Vrhovne komande savezničkih snaga za Evropu (SHAPE), odluka o smanjenju broja pripadnika KFOR doneta je nakon sveobuhvatne procene i obaveštajne analize bezbednosne situacije. "Iako bezbednosna situacija na Kosovu ostaje uglavnom stabilna, NATO će optimizovati prisustvo KFOR na Kosovu i postepeno prilagođavati njegovu trenutnu veličinu tokom naredne godine", navodi se u saopštenju. NATO trupe su raspoređene na Kosovu od juna 1999. godine, nakon postizanja Kumanovskog sporazuma, čime je okončano 78-dnevno bombardovanje vojnih ciljeva u Srbiji s ciljem zaustavljanja etničkog čišćenja na Kosovu. Mandat NATO vojnika na Kosovu zasnovan je na Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Misija je uspostavljena nakon završetka rata na Kosovu sa oko 50.000 vojnika, a broj pripadnika je tokom godina više puta smanjivan kako se bezbednosna situacija poboljšavala. Trenutni broj vojnika iznosi nešto više od 5.000. Od 1999. godine do danas broj vojnika je redovno prilagođavan okolnostima na terenu. Međutim, nakon nasilja na severu Kosova 2023. godine, taj broj je povećan za gotovo 1.000 dodatnih vojnika. Za sada nije poznato koliko će vojnika biti povučeno sa Kosova, pošto NATO nije objavio detalje o obimu planiranog smanjenja kontingenta KFOR. General Ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Američkih Država Aleksus G. Grinkevič (Alexus G. Grynkewich), vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu (SACEUR), potvrdio je posvećenost NATO bezbednosti i stabilnosti na Kosovu. "Upravo je ta posvećenost dovela do povećane stabilnosti, jer su bezbednosne institucije na Kosovu postale sposobnije. Trenutni uslovi pružaju priliku za dalju optimizaciju veličine i rasporeda KFOR", naveo je on. General Grinkevič je takođe ponovio snažnu posvećenost NATO Zapadnom Balkanu, regionu od strateškog značaja za Alijansu, čija je bezbednost direktno povezana sa bezbednošću evroatlantskog prostora. Dodao je da NATO neće dozvoliti stvaranje bilo kakvog bezbednosnog vakuuma u regionu. 'Optimizacija misije uz očuvanje bezbednosti'Iz Pres-službe Vrhovne komande savezničkih snaga za Evropu (SHAPE) za Radio Slobodna Evropa je rečeno da se odluka ne odnosi na unapred definisano smanjenje broja vojnika, već na optimizaciju misije uz očuvanje bezbednosti svih ljudi koji žive na Kosovu i šire u regionu. "U tom kontekstu, ono što se može očekivati tokom naredne godine ili nešto duže jeste postepen i promišljen povratak na nivoe snaga koji su bili na snazi pre 2023. godine", rekao je portparol SHAPE. Nakon nasilja na severu Kosova u maju 2023. godine, NATO je povećao broj vojnika u zemlji za gotovo 1.000 dodatnih pripadnika. Portparol je potvrdio da će se procene bezbednosnog okruženja kontinuirano sprovoditi i da će NATO, ukoliko budu potrebna dodatna prilagođavanja – bilo povećanje ili smanjenje broja vojnika – postupati u skladu sa procenama situacije na terenu. "Važno je napomenuti da se to već dešavalo. Prisustvo KFOR se tokom godina prilagođavalo, kako naviše tako i naniže, u zavisnosti od bezbednosne situacije", naveo je portparol.

Svetsko fudbalsko prvenstvo svečano je otvoreno na stadionu "Asteka" u Meksiko Sitiju, 11. juna. Na ceremoniji otvaranja defilovale su zastave učesnika u takmičenju. Nastupile su i muzičke zvezde poput Šakire, Burna Boja i kolumbijskog pevača Džej Balvina. Po prvi put, Mundijal organizuju tri zemlje zajedno – Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko. Takmičenje je otvoreno utakmicom između Meksika i Južne Afrike. U pitanju je do sada najveći Mundijal po broju učesnika. Ovo je prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu na kom učestvuje 48 reprezentacija, za razliku od ranijih šampionata na kojima su igrala po 32 tima. Trajaće do 19. jula. Hrvatska i Bosna i Hercegovina uspele su da se kvalifikuju na ovogodišnje Svetsko prvenstvo. Selekcije Srbije, Crne Gore, Slovenije, Bugarske i Grčke ispale su na samom početku kvalifikacija. Međunarodne tenzije uoči takmičenjaProšlog meseca FIFA je potvrdila da je reprezentacija Irana premestila svoj kamp iz Arizone u Meksiko, zbog vazdušnih napada koje su u februaru protiv Irana pokrenule SAD i Izrael. Iako je početkom aprila stupio na snagu prekid vatre, povremeni uzajamni napadi su se nastavili. Poslednjih dana pojavili su se navodi da će iranskim igračima biti dozvoljeno da uđu u SAD tek na dan utakmica, ali su američke vlasti to demantovale. "Te informacije nisu tačne. Zahvaljujući velikodušnosti predsednika Donalda Trampa, iranski tim će moći da dođe dan pre utakmica", rekao je portparol američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti. Ipak, nekoliko članova iranskog tima nije dobilo vize, uključujući "ključne članove uprave i administrativnog osoblja", saopšteno je iz Fudbalskog saveza Irana. U međuvremenu, somalijskom fudbalskom sudiji Omaru Artanu zabranjen je ulazak u SAD zbog "veza sa osobama za koje se sumnja da su članovi terorističkih organizacija", naveli su američki zvaničnici. Artan, proglašen za najboljeg sudiju Afrike 2025. godine, trebalo je da postane prvi Somalijac koji sudi na završnici Svetskog prvenstva, ali mu je u ponedeljak odbijen ulazak na međunarodnom aerodromu u Majamiju, iako je posedovao diplomatski pasoš i američku vizu. Somalija je jedna od 12 zemalja obuhvaćenih zabranom putovanja koju je uveo predsednik Donald Tramp.

Na dvadeset petu godišnjicu ubistva novinara Milana Pantića, predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija Jan Bratu pozvao je vlasti u Srbiji da reše taj slučaj. "Ponavljam svoj poziv srpskim vlastima da obnove svoje napore da reše ovaj slučaj i okončaju nekažnjivost za zločine protiv novinara", napisao je Bratu na društvenoj mreži Iks (X). Dodao je i da je ubistvo Pantića "grub podsetnik da odlaganje pravde znači uskraćivanje pravde". Novinar Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine u Jagodini u centralnoj Srbiji, u ulazu zgrade u kojoj je živeo sa porodicom. Tri puta je udaren čvrstim predmetom u glavu s leđa. Njegovo ubistvo nikada nije rasvetljeno. Kao dopisnik "Večernjih novosti", najviše je pisao o privrednom kriminalu, naročito o privatizaciji Jagodinske pivare i Cementare u Popovcu. Grupa novinara okupila se 11. juna u Jagodini kako bi obeležili godišnjicu njegovog ubistva, prenela je agencija Beta. Članica Uprave Udruženja novinara Srbije (UNS) Dragana Deurić je tom priliko poručila da je društvo koje ne kažnjava ubice novinara "zapravo dozvoljava otvoren lov na novinare". "Istina ne sme da bude ulog za život", kazala je ona. Deurić je ukazala da su novinari u Srbiji poslednje dve godine izloženi rastućem broju slučajeva "pritisaka, maltretiranja i fizičkog nasilja". "Milan Pantić ne može da svedoči tome, niti da se bori, ali mi nikada ne smemo da dozvolimo da se ovakvi zločini ponove", kazala je. Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je u Jagodini da se nada da će, s obzirom na to se približava apsolutna zastarelost krivičnog dela ubistva Pantića, neka nadležna institucija zvanično pitati Tužilaštvo za organizovani kriminal zbog čega je dva puta odbijalo da pokrene postupak zbog tog ubistva. Više javno tužilaštvo u Jagodini otvorilo je početkom 2018. istragu protiv N. N. lica. Ta institucija je polovinom 2022. godine dostavila predmet na dalje postupanje Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu. On je dve godine kasnije vraćen u Jagodinu pod obrazloženjem da je TOK nenadležan jer "za sada nema dokaza da je u pitanju delovanje organizovane kriminalne grupe". Veran Matić je poričio i da "ne smemo dozvoliti reprizu onoga što se dogodilo Milanu Pantiću, Dadi Vujasinović i Slavku Ćuruviji". Ubistvo Milana Pantića, jedno je od tri nerešena ubistva novinara u Srbiji, pored ubistva Slavka Ćuruvije i Radislave Dade Vujasinović. Koalicija za slobodu medija, koju čini više novinarskih udruženja, nedavno je upozorila da je bavljenje novinarstvom u Srbiji sve opasnije, a da su institucije sve pasivnije. Na porast nasilja nad novinarima i kritičarima vlasti ukazao je i komesar Saveta Evrope Majkl O’Flerti (Michael O’Flaherty) nakon posete Srbiji u maju ove godine. Na ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda u svetu, koju objavljuju Reporteri bez granica, Srbija se nalazi na 104. mestu - među najgore plasiranim evropskim državama.

Antonio Zanardi Landi je i dalje kandidat Italije na mjesto visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Ovo se navodi u odgovoru Ambasade Italije u BiH, na upit Radija Slobodna Evropa da li ta zemlja ostaje pri svom prijedlogu. "Kandidatura ambasadora Zanardija Landija odražava snažnu posvećenost Italije Zapadnom Balkanu, kao i euroatlantskim integracijama Bosne i Hercegovine i šire regije Zapadnog Balkana", navodi se u odgovoru, te dodaje kako je Zanardi Landi "pravi kandidat oko kojeg članice Vijeća za provedbu mira mogu postići konsenzus". "On posjeduje iskustvo i sposobnosti potrebne za održavanje konstruktivnog dijaloga sa svim političkim akterima u zemlji, s ciljem očuvanja integriteta i stabilnosti Bosne i Hercegovine te pune provedbe agende 5+2. Ambasador Zanardi Landi je diplomata najvišeg ranga, koji je obavljao visoke dužnosti u Italiji i inostranstvu, uključujući funkciju diplomatskog savjetnika dvojici predsjednika Italije – Giorgio Napolitano i Sergio Mattarella", dodaje se u odgovoru za RSE. Vijeće za provedbu mira (PIC) 4. juna nije postiglo saglasnost oko izbora novog visokog predstavnika u BiH zbog razlika u stavovima koje su imali Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. Američka ambasada u BiH saopštila je nakon sjednice da je delegacija SAD-a "nastojala postići konsenzus oko visoko kvalifikovanog talijanskog kandidata". Ukazala je na "neuspjeh EU da se postigne konsenzus oko evropskog kandidata", ističući razočarenja, jer su "podjele spriječile PIC da ispuni svoj zadatak i izabere novog visokog predstavnika". Istovremeno, iz Delegacije EU u BiH, te zemalja EU koje su članice Upravnog odbora PIC-a, u zajedničkom saopštenju su poručili da su posvećeni nastavku konsultacija i približavanje stavova s partnerima. Navode i da cijene saradnju sa SAD-om i drugim međunarodnim partnerima, te da su za daljnje razgovore o kandidatu koji bi bio integrativni faktor u provedbi mandata visokog predstavnika. O detaljima nesuglasica oko kandidata nisu govorili, nego su naveli da bi novi visoki predstavnik trebao dolaziti iz države članice EU, imajući u vidu da je BiH zemlja kandidatkinja za članstvo. Inače, sadašnji visoki predstavnik u BiH, njemački diplomata Christian Schmidt, najavio je u maju da odlazi s dužnosti visokog predstavnika u BiH, nakon što je proveo pet godina na toj poziciji. Podnoseći ostavku, koju je obrazložio ličnim razlozima, najavio je da u BiH ostaje do izbora njegovog nasljednika, s ciljem očuvanja institucionalnog kontinuiteta uoči oktobarskih opštih izbora u BiH. Uslijedile su međunarodne konsultacije o njegovom nasljedniku, a 76-godišnji Antonio Zanardi Landi, čije imenovanje podržavaju SAD, bio je među najčešće spominjanim kandidatima. Među kandidatima se nalazi i René Troccaz, aktuelni specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan, koji uživa podršku Francuske i još nekoliko država. Naredno zasijedanje PIC-a se očekuje krajem juna.