Izbor Modžtabe Hamneija za novog lidera od strane Iranske skupštine stručnjaka 8. marta, nakon ubistva ajatolaha Alija Hamneija u američko-izraelskom napadu, označava prvi put da sin vrhovnog vođe nasleđuje svog oca u Islamskoj republici. Modžtaba Hamnei se retko pojavljivao u javnosti i nikada se nije obraćao javnosti van učionica, ali se na njega gleda kao na tajanstvenu silu iza kulisa sa uticajem na one koji su najbliži kancelariji vrhovnog vođe i iranskim bezbednosnim institucijama. Ali ko je Modžtaba Hamnei i kako je njegovo ime postalo jedna od najkontroverznijih opcija za očevo nasleđe? 'Gospodar' ModžtabaPedesetšestogodišnji drugi sin pokojnog vrhovnog vođe dugo je opisivan kao "čuvar kapije". Uprkos tome što nikada nije obavljao formalnu vladinu funkciju, mlađi Hamnei je proveo dve decenije u centru očeve kancelarije, Bejta, koordinirajući između kleričkog establišmenta i Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC). Ali Hamnei je jednom upozorio domaće kritičare da njegovog sina zovu samo "Aga" ili "Gospodar". Godine 2005, Mehdi Karubi, poraženi predsednički kandidat, optužio je Alija Hamneija da podržava njegovog sina Modžtabu tokom predizborne kampanje za Mohameda Bakera Kalibafa. Karubi je kasnije otkrio da je, kada je jedan od starešina rekao Aliju Hamneiju: "Sin Vašeg Visočanstva podržava tog i tog na izborima", Hamnei odgovorio: "On je gospodar, ne samo dete gospodara". Ovo je bila rečenica koja je prvi put uvela ime Modžtabe Hamneija u iransku politiku – ne samo kao jednog od sinova vrhovnog vođe, već i kao političke figure sa sopstvenim pravima. Sada, nakon što ga je Skupština stručnjaka izabrala za vrhovnog vođu Islamske republike, on je zvanično postao centar nestabilne strukture moći Islamske republike. Veruje se da Modžtabu Hamneija podržava IRGC, a njegov izbor predstavlja kontinuitet. Pristalice tvrde da ga njegova duboka bliskost sa bezbednosnim aparatom čini najsposobnijim za održavanje reda tokom aktivnog sukoba. Kritičari upozoravaju na 'naslednu vladavinu'Međutim, njegovo unapređenje nosi rizik od domaćeg besa, posebno među ključnim pristalicama Islamske republike Kritičari tvrde da kretanje ka "naslednoj vladavini" je izdaja samih antimonarhističkih korena Islamske revolucije iz 1979. godine. "Optika da sin nasledi svog oca možda podseća na optiku monarhije", rekao je za RSE 2024. godine Farzan Sabet, viši naučni saradnik na postdiplomskim studijama u Ženevi. Član Skupštine stručnjaka 2024. godine insistirao je da se stariji Hamnei protivio ideji da njegov sin preuzme vlast u razgovorima sa predstavnicima skupštine. Štaviše, relativno nizak sveštenički čin Hamneija mlađeg, Hodžatoleslam, ostaje tačka spora. Novinska agencija povezana sa verskim seminarima od 2022. godine naziva ga ajatolahom, počasnom titulom rezervisanom za visokorangirane sveštenike. Godine 2022, bivši premijer Mir Hosein Musavi, koji je u kućnom pritvoru od 2011. godine, upozorio je da Ali Hamnei priprema svog sina da preuzme vlast, efikasno oživljavajući naslednu sukcesiju koju je revolucija iz 1979. trebalo da okonča. "Da li su se dinastije od 2.500 godina vratile tako da sin nasleđuje svog oca na vlasti?", napisao je. Kao odgovor na ove kritike, Skupština stručnjaka je naglasila da se imenovanje vrhovnog vođe zasniva na zaslugama. Nedavne istrage, uključujući izveštaj Blumberga objavljen krajem januara, detaljno su opisale prostran i tajni portfolio nekretnina povezan sa mlađim Hamneijem, koji je pod sankcijama SAD od 2019. godine. Izveštaji sugerišu da je uspešno održavao i proširivao globalnu mrežu luksuzne imovine putem posrednika i fiktivnih kompanija. Supruga Modžtabe Hamneija, Zahra Hadad Adel, takođe je ubijena u istom američkom i izraelskom napadu kao i njen tast, vrhovni vođa.

Jair Lapid (Yair Lapid), lider opozicije u Izraelu, kaže da su vazdušni napadi na iranska naftna polja, koji su zasuli Teheran crnom kišom, bili neophodni da bi se presekla "žila kucavica režima" u Iranu. Govoreći za RSE na lokaciji u centru grada koju su 8. marta pogodili delovi iranskog projektila presretnutog u letu, Lapid je takođe naglasio da Izrael zadržava pravo da izvrši napad na svakog novog vrhovnog vođu koji dođe na vlast nakon smrti ajatolaha Alija Hameneija prošlog vikenda. "Zavisi ko je lider", rekao je. "Ovo je naš način da se zaštitimo od smrti i razaranja. Jer, znate, to je ono što je ovaj režim". Lapid, koji je bio premijer Izraela nekoliko meseci 2022. godine pre nego što se Benjamin Netanjahu vratio na funkciju, snažno je podržao odluku izraelske vlade da pokrene vazdušne napade na Iran 28. februara, uključujući i one u kojima je ubijen Hamnei. Telo zaduženo za izbor novog vrhovnog vođe Irana saopštilo je 8. marta da je donelo odluku o novom vođi, ali nije odmah otkrilo ime izabranog. Predsednik SAD Donald Tramp je ranije 8. marta rekao da bilo koji novi vrhovni vođa "neće dugo opstati" bez odobrenja Bele kuće. Lapidova podrška dolazi uprkos gorkim bitkama koje je vodio protiv Netanjahua po pitanju domaće politike i Pojasa Gaze. "Ne sećam se vremena kada smo bili tako ujedinjeni i tako odlučni", rekao je hvaleći "duh izraelskog naroda". RSE je kontaktirao Netanjahuovu stranku Likud za komentar. Poslednjih dana, poslanici i ministri Likuda retko su davali intervjue za medije. Netanjahuovo televizijsko obraćanjeU televizijskom obraćanju 7. marta, Netanjahu je rekao da Izrael ima "organizovani plan sa mnogo iznenađenja". Netanjahu je Izraelcima rekao da će kampanja "destabilizovati režim" i da se "trenutak istine približava". U svojoj ulozi zvaničnog lidera opozicije, Lapid dobija bezbednosne brifinge direktno od Netanjahua. Na pitanje da li Netanjahuove izjave znače da je promena režima neizbežna u Iranu, Lapid je rekao: "Teško mi je da poverujem da postoji realna mogućnost za promenu režima vazdušnim napadima". "Mislim da 'čizme na terenu' nisu neizbežne, a možda to nije ni najbolja ideja. Ono što sada radimo jeste stvaranje uslova ili omogućavanje narodu Irana da promeni svoju sudbinu", dodao je šezdesetdvogodišnji lider opozicije. Deo ovoga, rekao je, bili su udari na iransku naftnu industriju. Izrael je izvršio ono što je izgleda bio njegov prvi napad na naftna postrojenja 7. marta. Sledećeg jutra, tamni, zagađeni oblaci su prekrili nebo i crna kiša je pala na Teheran. "Odatle dolazi novac. Proveli su poslednjih.. 40 godina gradeći nuklearne objekte umesto da grade ekonomiju za sebe. Dakle, ono što imaju su ta naftna postrojenja. Dakle, njihovo uklanjanje će pomoći u presecanju 'žile kucavice' režima", rekao je Lapid. 'Potresne' smrti civila u IranuTrenutni vazdušni napadi SAD i Izraela na Iran obezglavili su klerikalno rukovodstvo zemlje i značajno oslabili njenu vojsku. Takođe su prouzrokovali civilne žrtve. Američka novinska agencija za ljudska prava (HRANA) saopštila je da je ubijeno više od 1.200 civila, uključujući skoro 200 dece. U Izraelu, koji ima najsavremeniju protivvazdušnu odbranu, bilo je 12 žrtava među civilima. Upitan o broju žrtava među civilima, Lapid je pokazao na oštećenu zgradu iza sebe. "Pogledajte oko sebe. Gde smo? Ovo nije vojni lokalitet, zar ne? Dakle, Iranci namerno pokušavaju da ubiju civile", rekao je. "Ponekad se ubijaju prolaznici i nevini, posebno kada su u pitanju deca. To je potresno. Deca ne bi trebalo da ginu u ratovima odraslih. Pa ipak, to je greška. Ovde to rade namerno".

Povodom Međunarodnog dana žena u Sarajevu je u nedjelju održan protestni marš pod sloganom "Sigurnost žena je javna obaveza", u organizaciji neformalne grupe aktivistica i aktivista iz Bosne i Hercegovine. Učesnici okupljanja ukazali su na problem rodno zasnovanog nasilja i poručili da su potrebne snažnije i efikasnije reakcije institucija, kao i dugoročan rad na zaštiti i unapređenju prava žena. Političarka i aktivistica Besima Borić kazala je da je u Bosni i Hercegovini ostvaren određeni napredak u zakonodavstvu koje se odnosi na borbu protiv nasilja nad ženama, ali da primjena tih propisa i dalje ide sporo. Istaknula je da je potrebno kontinuirano podsjećati na izvorno značenje 8. marta, naglašavajući da taj datum predstavlja podsjetnik na borbu žena za radna i socijalna prava, kao i na potrebu da se ta prava stalno štite. Novinarka Rubina Čengić upozorila je da u Bosni i Hercegovini i dalje ne postoji sistemski pristup prevenciji nasilja nad ženama. Prema njenim riječima, na različitim nivoima vlasti ne postoje sveobuhvatne evidencije o slučajevima nasilja, femicida ili pokušaja femicida. Ukazala je i na nedovoljno finansiranje sigurnih kuća, naglašavajući da bi zaštita žena trebala počinjati mnogo ranije, kroz prevenciju, edukaciju, rad s počiniocima nasilja i savjetodavnu podršku žrtvama. Organizatori marša poručili su da je cilj skupa podsjetiti javnost i institucije da je sigurnost žena pitanje društvene odgovornosti te da je nužno sistemski raditi na prevenciji nasilja i zaštiti žrtava. Protestni skupovi u Beogradu i Novom SaduNekoliko hiljada ljudi okupilo se u centru Beograda na protestnom skupu na koji su pozvale feminističke organizacije povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta. "Mi koje radimo kod kuće, na polju i na poslu, u učionicama i za katedrama obrazujemo mlade, u sudnicama tražimo pravdu za sve koje je ovaj sistem oštetio, na prvim smo linijama odbrane dostojanstvenog života", navele su feminističke organizacije u zajedničkoj objavi na Instagramu. Zatražile su slobodu izbora za slobodno i pravedno društvo. Protestna povorka sa porukom "Hrabrost je ženskog roda" prošetala je 8. marta i Novim Sadom. Na skup u tom gradu pozvali su studenti, a pozivu su se pridružili i neformalni novosadski zborovi.

Najmanje 10 ljudi je poginulo kada je Rusija balističkom raketom pogodila petospratnicu u severoistočnom ukrajinskom gradu Harkivu, saopštili su u nedelju lokalni zvaničnici, posle čega je predsednik Volodimir Zelenski ljutito pozvao zapadne partnere da deluju. "Od mraka, (spasilačke ekipe) raščišćavaju ruševine stambene zgrade u Harkivu posle udara ruske balističke rakete", naveo je Zelenski na Telegramu. "Ulaz je uništen, gornji spratovi susedne zgrade su oštećeni... Možda još ima ljudi ispod ruševina. Sve potrebne službe rade na licu mesta radi spasavanja", dodao je on. Zvaničnici su rekli da je dvoje dece među poginulima u napadu. AFP je naveo da su njegovi reporteri videli spasioce kako pretražuju ruševine, gde se veruje da je nekoliko ljudi zarobljeno. Guverner Harkivske oblasti Oleh Sinjegubov rekao je da je 15 ljudi povređeno i da je 19 stambenih zgrada oštećeno u ruskim napadima tokom noći. "Trebalo bi da postoji odgovor partnera na ove divljačke napade na živote. Rusija nije odustala od pokušaja da uništi stambenu i kritičnu infrastrukturu Ukrajine i stoga bi podrška trebalo da se nastavi“, rekao je Zelenski, pozivajući zapadne partnere da povećaju isporuku oružja za protivvazdušnu odbranu. Rusija negira da gađa civilna područja, uprkos brojnim dokazima o takvim napadima. Ministarstvo odbrane u Moskvi saopštilo je da su njegove snage izvele masovne noćne napade na ukrajinske vojno-industrijske komplekse, vojne aerodrome i energetska postrojenja, javio je Interfaks. Ukrajinski zvaničnici rekli su da je Rusija takođe napala četiri železničke stanice i drugu železničku infrastrukturu u centralnoj Ukrajini i lučke objekte u Odeskoj oblasti na jugu zemlje. Regionalne vlasti u ruskom Krasnodarskom kraju saopštile su u nedelju da je tokom noći izbio požar u skladištu nafte u južnom ruskom gradu Armaviru posle napada dronom. Prema rečima regionalnih vojnih zvaničnika, požar se dogodio na teritoriji skladišta nafte nakon što su bespilotne letelice gađale to područje tokom noći. Do nedelju ujutro, zvaničnici su rekli da su vatrogasci uspeli da lokalizuju požar, koji je zahvatio površinu od oko 700 kvadratnih metara. Službe za vanredne situacije rasporedile su značajne resurse na lice mesta, uključujući oko 120 ljudi, kako bi obuzdale požar. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je njegova protivvazdušna odbrana presrela 72 ukrajinska drona tokom noći u nekoliko regiona zemlje. Prema navodima ministarstva, četiri od tih drona su navodno oborena iznad Krasnodarskog kraja, gde se nalazi Armavir. Ukrajinski vojni zvaničnici nisu javno komentarisali taj napad. Moskva, Kijev i Vašington su vodili trilateralne pregovore u pokušaju da se okonča sukob Rusije s Ukrajinom, koji je prerastao u pravi rat posle ruske invazije u februaru 2022. godine. Međutim, čini se da su ti razgovori na čekanju otkako su SAD zajedno s Izraelom pokrenule masovnu vazdušnu kampanju protiv Irana, što je dovelo do uzvratnih iranskih napada protiv mnogih arapskih zemalja Persijskog zaliva. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Lideri Islamske Republike Iran glasali su ko će zameniti pokojnog ajatolaha Alija Hamneija na mestu vrhovnog vođe i trebalo bi da objave naslednika, rekao je jedan zvaničnik. Ajatolah Alam el-Hoda, visoki sveštenik u iranskoj Skupštini stručnjaka, rekao je da su "izbori za vođstvo su održani i vođa je imenovan", prenela je u nedelju poluzvanična novinska agencija Mehr. Hamnei je ubijen u američko-izraelskom vazdušnom napadu 28. februara, prvog dana rata koji se proširio regionom tokom protekle nedelje. Predsednik SAD-a Donald Tramp, koji je prethodno pozvao Teheran da prekine otpor i preda se, rekao je američkoj televizijskoj mreži ABC da bez odobrenja SAD novi iranski lider "neće dugo opstati". U svojim ranijim komentarima, Tramp je naznačio da Sjedinjene Države nisu zainteresovane za dalje pregovore sa Iranom nakon nekoliko rundi razgovora koje nisu dovele do napretka. "U nekom trenutku, ne mislim da će ostati neko ko će možda reći: 'Predajemo se'", rekao je Tramp obraćajući se novinarima u avionu Er Fors Van 7. marta, dok je upozoravao da bi još iranskih zvaničnika moglo postati mete u ratu. "Pod ozbiljnim razmatranjem za potpuno uništenje i sigurnu smrt, zbog lošeg ponašanja Irana, nalaze se područja i grupe ljudi koje nisu bile razmatrane za ciljanje do ovog trenutka", napisao je istog dana na mreži Truth Social. SAD i Izrael pokreću nove vazdušne napade na IranSAD i Izrael su u nedelju izveli nove vazdušne napade na stratešku infrastrukturu u Teheranu i okolini, uključujući skladišta nafte i postrojenja za rafiniranje, dok su izraelske snage proširile svoje operacije i van Irana. Veliki požari su prijavljeni na nekoliko lokacija za skladištenje goriva u Teheranu, zbog čega se gust dim nadvio nad iranskom prestonicom. Zvaničnici su potvrdili da je više naftnih postrojenja oštećeno, iako su timovi za vanredne situacije uspeli da stave neke požare pod kontrolu. Pratite blog uživo RSE o ratu na Bliskom istoku.Prijavljeni su izraelski napadi na mete povezane sa iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) u Bejrutu i južnom Libanu, gde je nekoliko ljudi poginulo. Izraelski zvaničnici su rekli da će se vojna kampanja nastaviti i upozorili su da bi oni koji su učestvovali u izboru budućeg iranskog rukovodstva takođe mogli biti mete. Nakon što je iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao da želi da se "lično izvini susednim zemljama" koje su pogođene iranskim raketama i dronovima, moćni šef nacionalne bezbednosti Ali Laridžani i drugi su u subotu prkosno uzvratili i Teheran je ponovo udario na arapske saveznike SAD u regionu. Šef pravosuđa Golamhosein Mohseni-Edžei odbacio je Pezeškijanovu izjavu, rekavši da će se "intenzivni napadi na ove (regionalne) mere nastaviti". Nekoliko zemalja Persijskog zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Kuvajt i Bahrein, izvestilo je o novim napadima ili presretnutim iranskim dronovima i raketama u subotu i nedelju. Sistemi protivvazdušne odbrane širom regiona su aktivirani da presretnu projektile, a prijavljeno je više eksplozija dok su odbrambeni sistemi napadali iranske dronove i rakete. Među najznačajnijim incidentima u nedelju bili su napadi na kritičnu infrastrukturu u Kuvajtu i Bahreinu. U Kuvajtu, iranski napadi su bili usmereni na rezervoare za skladištenje goriva na međunarodnom aerodromu u Kuvajtu, uzrokujući požare i oštećenja aerodromskih objekata. U Bahreinu je napad dronom izazvao materijalnu štetu na postrojenju za desalinizaciju, ključnom izvoru vode za piće u toj zemlji. Bahreinske vlasti su saopštile da su ostaci raketa od presretanja takođe povredili civile i oštetili obližnje zgrade. Napad na postrojenje za desalinizaciju izazvao je zabrinutost da bi civilna vodna infrastruktura mogla biti meta u sukobu, pojačavajući strahove širom regiona Persijskog zaliva. Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed bin Zajed Al Nahjan rekao je u televizijskom obraćanju u subotu da su UAE u "periodu rata", ali da će "iz krize izaći jači". Mnoge arapske države Persijskog zaliva imaju američke vojne baze i druge objekte koji su postali meta iranskih napada raketama i dronovima. Takođe, rakete Kaćuša pale su blizu američke ambasade u Bagdadu – verovatno su ih ispalile savezničke milicije Irana u Iraku. Nije zasad poznato da li je bilo žrtava ili štete. Rojters je citirao visokog iračkog bezbednosnog zvaničnika koji je rekao da je odbrambeni sistem C-RAM oborio jednu od raketa i da nijedna nije pala unutar ambasade. Zvaničnik je rekao da nije bilo žrtava među Amerikancima. Tramp: SAD ne žele da Kurdi uđuTramp je takođe rekao da ne želi da etnički Kurdi pokrenu napad na iranski režim. Ta izjava je usledila posle oprečnih izveštaja o tome da li Tramp podstiče kopnenu ofanzivu iranskih Kurda u egzilu u Iraku. "Ne očekujemo da Kurdi uđu", rekao je novinarima u predsedničkom avionu (Air Force One). "Veoma smo prijateljski s Kurdima, kao što znate, ali ne želimo da rat učinimo još složenijim nego što već jeste." "Ne želim da vidim da Kurdi budu povređeni i ubijeni. Voljni su da uđu, ali sam im rekao da ne želim da uđu. Rat je dovoljno komplikovan i bez uvlačenja Kurda", rekao je Tramp. Predsednik SAD je prošle nedelje rekao za Rojters (Reuters) da bi bio "potpuno za" ofanzivu iranskih kurdskih boraca u znak podrške američko-izraelskim naporima. Zvaničnici jedne grupe u egzili su u subotu rekli da je baza iranskih Kurda u poluautonomnom kurdskom regionu Iraka pogođena u vazdušnim napadima, verovatno dronovima. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da gađao "separatističke grupe" u regionu. Izveštaji zasad nisu mogli biti potvrđeni. Iranski šef bezbednosti Ali Laridžani je dotle rekao da SAD i Izrael žele raspad zemlje. "Njihova stvar je... fundamentalni raspad Irana", rekao je Laridžani u snimljenom intervjuu na državnoj televiziji. "Mislim da je najvažniji problem koji Amerikanci imaju to što ne razumeju kontekst Zapadne Azije, posebno Irana", rekao je Laridžani. "Njihova percepcija je bila da će biti kao Venecuela – udariće, preuzeti kontrolu i biće gotovo – ali sada su u klopci", rekao je on. Uz izveštaje Radija Farda (Iranski servis RSE), Reutersa, dpa, AP-a, lista The Guardian i AFP-a

Iranska Skupština stručnjaka sastaće se kako bi izabrala novog vrhovnog vođu, rekao je jedan od njenih članova 7. marta, dok je Bijela kuća saopštila da traži "prihvatljivog" kandidata za vođenje zemlje. S obzirom na to da je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei ubijen prvog dana zajedničke američko-izraelske vojne kampanje protiv Irana 28. februara, ovo je prvi put u 36 godina da se Teheran nalazi u situaciji da mora birati novog vrhovnog vođu. Prema Farsu, poluzvaničnoj novinskoj agenciji bliskoj iranskom Korpusu islamske revolucionarne garde, Hosein Mozafari, član 88-člane Skupštine stručnjaka, rekao je da ima "snažnu nadu" da će odluka biti donesena u naredna 24 sata, prenosi RFE/RL. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države su izrazile interes za učešće u izboru, a predsjednik Donald Tramp (Trump) je rekao da bi sljedeći lider trebao biti "ODLIČAN I PRIHVATLJIV". "Znam da postoji niz ljudi koje naše obavještajne agencije i vlada Sjedinjenih Američkih Država razmatraju, ali neću ići dalje od toga", rekla je portparolka Bijele kuće Karolin Livit (Karoline Leavitt) novinarima u Vašingtonu 6. marta. Njeni komentari uslijedili su nakon što je Tramp isključio Hameneijevog sina, Modžtabu (Mojtaba) Hameneija - tvrdolinijaša koji se smatra favoritom za nasljednika svog oca - kao nasljednika i sugerisao da bi jedini prihvatljiv ishod američke vojne kampanje u Iranu bila njena "BEZUSLOVNA PREDAJA". "Ono što predsjednik misli jeste da kada on, kao vrhovni komandant Oružanih snaga SAD-a, utvrdi da Iran više ne predstavlja prijetnju Sjedinjenim Američkim Državama i da su ciljevi Operacije Epski bijes u potpunosti ostvareni, Iran će u suštini biti u stanju bezuslovne predaje, bez obzira da li to sami kažu ili ne", rekla je Livit. "Iskreno, nemaju mnogo ljudi koji bi to rekli za njih", dodala je, rekavši da su Sjedinjene Države i Izrael ubili najmanje 50 vođa iranskog režima od početka zajedničke vojne kampanje prije sedmicu dana. Dana 7. marta, iranski predsjednik Masud Pezeškijan (Pezeshkian) odbacio je Trampov zahtjev rekavši da "Amerikanci mogu odnijeti svoj zahtjev za predaju iranskog naroda u grob". Ubrzo nakon toga, Tramp je objavio da Sjedinjene Države razmatraju proširenje spektra ciljeva unutar Irana, uključujući područja i pojedince. "Pod ozbiljnim razmatranjem za potpuno uništenje i sigurnu smrt, zbog lošeg ponašanja Irana, nalaze se područja i grupe ljudi koji nisu bili razmatrani za ciljanje do ovog trenutka", napisao je na društvenim mrežama. U informaciji objavljenoj 6. marta, američka vojska je saopštila da je tokom prve sedmice rata pogodila preko 3.000 iranskih ciljeva, uključujući teheranske centre za komandovanje i kontrolu, sisteme protivvazdušne odbrane, raketne lokacije, brodove i podmornice. Sada Vašington očekuje da će njegovi ostvarivi ciljevi u Iranu biti završeni za četiri do šest sedmica, rekla je Livit, dodajući da su Sjedinjene Države na dobrom putu ka kontroli iranskog vazdušnog prostora.

NATO je saopštio da će obaviti zajedničku obuku sa Vojskom Srbije. Komanda združenih savezničkih snaga u Napulju, koja u okviru Severnoatlantske alijanse priprema, planira i sprovodi vojne operacije, najavila je da će vojne vežbe biti održane u maju na srpskom poligonu za obuku Borovac. Taj poligon Oružane snage Srbije intenzivno koriste za pripremu jedinica za međunarodne misije, uključujući mirovne operacije Ujedinjenih nacija. Srbija je članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali nema nameru da traži članstvo u toj vojnoj alijansi. "Ova aktivnost će se sprovoditi na poziv Srbije i uz puno poštovanje njene deklarisane politike vojne neutralnosti", navodi se u saopštenju komande združenih savezničkih snaga u Napulju. Kako je navedeno, zajednička obuka unapređuje interoperabilnost, jača praktičnu saradnju i doprinosi stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Od država regiona, članice NATO-a su Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija. NATO je 1999. godine bombardovao teritoriju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Akcija NATO snaga počela je nakon neuspešnih pregovora o rešavanju kosovske krize, vođenih u Rambujeu i Parizu u februaru i martu 1999. godine. Operacija je, prema tadašnjim objašnjenjima NATO-a, pokrenuta sa ciljem sprečavanja humanitarne katastrofe i egzodusa albanskog stanovništva na Kosovu tokom sukoba sa srpskim snagama bezbednosti. Vazdušni napadi okončani su nakon 78 dana, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999, nakon čega je usledilo povlačenje vojske i policije sa Kosova, gde je raspoređena NATO mirovna misija KFOR.

Rat u Iranu se širi na Bliskom istoku i šire, s incidentima koji se protežu od Persijskog zaliva do Južnog Kavkaza i izazivaju strahove da bi sukob mogao eskalirati u širu regionalnu konfrontaciju. Saudijska Arabija je saopštila da je 7. marta presrela balističku raketu ispaljenu prema bazi u kojoj su smještene američke snage, dok je Azerbejdžan optužio operativce povezane s Iranom za planiranje sabotaže usmjerene na značajan naftovod i mjesta gdje obitavaju Jevreji. Teški vazdušni napadi prijavljeni su u Iranu tokom noći i rano 7. marta, a pogođeni su, između ostalih ciljeva, teheranski aerodrom Mehrabad i obližnji grad Ekbatan. Istovremeno, nastavljeni su prekogranični napadi između Izraela i grupa koje podržava Iran u Libanu, a Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je napao naftni tanker pod malteškom zastavom u Ormuskom moreuzu koristeći "eksplozivni dron" dok Teheran nastoji proširiti svoj odgovor na američko-izraelsku vojnu kampanju. Ovaj razvoj događaja indicira da se rat koji je započeo koordinisanim američko-izraelskim zračnim napadima na Iran 28. februara širi susjednim regijama, prijeteći energetskoj infrastrukturi i povećavajući mogućnost novih frontova dok rat ulazi u drugu sedmicu, prenosi RFE/RL. Analitičari kažu da strategija Teherana ima za cilj povećanje cijene sukoba za Vašington. "Regija će vjerovatno iskusiti kontinuiranu iransku kampanju odmazde sve dok tamo postoje rakete i lanseri", rekao je za RFE/RL Saša Bruhman (Sascha Bruchmann), analitičar za vojna i sigurnosna pitanja u londonskom Međunarodnom institutu za strateške studije. Ali čini se da Iran takođe nastoji ublažiti svaku regionalnu reakciju. U rijetkom izvinjenju 7. marta, iranski predsjednik Masud Pezeškijan (Pezeshkian) je u video poruci rekao da bi se želio "lično izviniti susjednim zemljama koje su pogođene iranskim postupcima" pozivajući ih da se ne pridruže američko-izraelskim napadima na Iran. Rekao je da se privremeno iransko rukovodstvo složilo da obustavi napade na obližnje države osim ako napadi na Iran ne dolaze s njihove teritorije, ali je nekoliko sati kasnije mornarica IRGC-a pokrenula napad dronom na američku zračnu bazu Al-Dafra u UAE, prema novinskoj agenciji Tasnim, poluzvaničnoj novinskoj agenciji povezanoj s IRGC-om. Izvještaj navodi da su pogođeni američki satelitski komunikacijski centar i radari za rano upozoravanje i kontrolu vatre, ali RFE/RL nije bio u mogućnosti nezavisno potvrditi napad. Ministarstvo odbrane UAE-a saopštilo je da je odgovorilo na dolazne prijetnje raketama i dronovima iz Irana, ali nije potvrdilo napad na američku zračnu bazu. Pezeškijan je takođe odbacio zahtjev američkog predsjednika Donalda Trampa (Trump) za "bezuslovnu predaju", rekavši da "Amerikanci mogu odnijeti svoj zahtjev za predajom iranskog naroda u grob". Ubrzo nakon toga, Tramp je u poruci na svojim društvenim mrežama objavio da američka vojska razmatra proširenje spektra ciljeva unutar Irana, uključujući područja i pojedince, ili "potpuno uništenje i smrt". Navodni iranski plan napada na naftovodAzerbejdžan je saopštio da je osujetio plan povezan s IRGC-om za napad na nekoliko ciljeva unutar zemlje. Prema saopštenju Službe državne sigurnosti Azerbejdžana objavljenom kasno 6. marta, navodni plan uključivao je napade na naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan (BTC), izraelsku ambasadu u Bakuu, aškenasku sinagogu i istaknutog člana planinske jevrejske zajednice Azerbejdžana. Vlasti su saopštile da su dva iranska državljanina i jedan državljanin Azerbejdžana bili umiješani u krijumčarenje više od 7 kilograma eksploziva C-4 u zemlju prema uputama IRGC-a. Istražitelji su rekli da su izdate međunarodne potjernice za četiri osumnjičenika. Iran nije javno odgovorio na optužbe, ali je ranije ove sedmice, nakon incidenta s dronom, rekao da ne želi ciljati Azerbejdžan. Svaki poremećaj u radu naftovoda mogao bi dodatno zakomplikovati globalno snabdijevanje energijom, koje je već narušeno širenjem rata. Teheran je zaprijetio da će "zapaliti" svaki zapadni tanker koji pokuša proći kroz Ormuski moreuz, koji predstavlja vitalnu trgovinsku rutu za oko petinu svjetske nafte i tečnog prirodnog plina. Najmanje devet plovila je napadnuto od početka američko-izraelskih napada, prema podacima pomorske obavještajne firme "Lloyd's List". Naftovod BTC prolazi kroz Gruziju i Tursku i transportuje kaspijsku sirovu naftu do mediteranskih izvoznih terminala, snabdijevajući evropska tržišta. Ruta takođe čini otprilike trećinu uvoza nafte u Izrael. Plan je uslijedio nakon još jednog incidenta ranije ove sedmice koji je pojačao tenzije između Bakua i Teherana. Azerbejdžanski zvaničnici rekli su da su iranski dronovi 5. marta pogodili infrastrukturu u enklavi Nahičevan, ranivši civile i oštetivši aerodrom. Teheran je negirao odgovornost za napad. Uticaj napada širom Bliskog istokaSaudijska Arabija je 7. marta saopštila da je presrela balističku raketu ispaljenu prema vazduhoplovnoj bazi Princ Sultan jugoistočno od Rijada, u kojoj se nalazi američko vojno osoblje. Saudijsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je raketa uništena prije nego što je dostigla cilj. U odvojenom napadu, saudijska protivvazdušna odbrana oborila je šest dronova koji su ciljali naftno polje Šajbah u blizini granice sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, prema državnoj Saudijskoj novinskoj agenciji. Zvaničnici su rekli da su dronovi presretnuti iznad pustinje Prazna četvrt na jugu zemlje. Napadi slijede nakon nekoliko ranijih napada dronova na saudijsku energetsku infrastrukturu ove sedmice, uključujući pokušaje napada na rafineriju Ras Tanura na istočnoj obali kraljevstva. Saudijski ministar odbrane, princ Kalid bin Salman, upozorio je Iran na daljnje "pogrešne procjene", rekavši da takve akcije ugrožavaju regionalnu sigurnost i stabilnost. Sve veći broj napada potresao je globalna energetska tržišta. Cijene sirove nafte porasle su za više od 8 posto u jednom danu ove sedmice i porasle su za skoro 30 posto od intenziviranja sukoba. Drugdje, Izrael je nastavio razmjenu vatre s grupama koje podržava Iran u Libanu, dok Teheranova mreža regionalnih saveznika - često nazivana "osovinom otpora" - vaga koliko daleko eskalirati sukob. Sam Iran je odgovorio na američko-izraelske napade lansiranjem talasa dronova i raketa na izraelske ciljeve i napadima na američke vojne objekte širom regije, uključujući Bahrein i Ujedinjene Arapske Emirate. UAE, Kuvajt, Katar, Bahrein i Saudijska Arabija prijavili su napade dronovima i raketama tokom protekle sedmice.

Izaslanik američkog predsednika za specijalne misije Ričard Grenel (Richard Grenell) sugerisao je da bi bivši kosovski predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci) mogao da se vratiti u politiku, navodeći da bi u budućnosti mogao da preuzme i funkciju premijera, dok se Kosovo suočava s mogućnošću novih izbora posle ukaza predsednice Vjose Osmani o raspuštanju parlamenta. Tači je trenutno u pritvoru u Hagu, gde se suočava s optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred Specijalizovanim većem za Kosovo, za koje se izjasnio da nije kriv. U objavi na X, Grenel je napisao: "Odlične vesti. Bog nas sve priprema za povratak Hašima Tačija! Tači za premijera." Suđenje Tačiju i drugim bivšim liderima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) pred Specijalizovanim većem u Hagu bliži se kraju. Tači i drugi optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – bivši predsednici kosovske Skupštine Kadri Veselji (Veseli) i Jakup Krasnići (Krasniqi), kao i bivši poslanik Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) – ponovo su se 18. februara izjasnili da nisu krivi u završnim rečima pred sudom. Tužilaštvo je tražilo da budu proglašeni krivima i osuđeni na po 45 godina zatvora, dok su odbrane tražile njihovo puštanje na slobodu, tvrdeći da nema dokaza o navodnim zločinima. Sudije sada imaju do tri meseca da donesu odluku ili traže produženje tog roka. Grenelovi je post na X objavio u vreme političkih tenzija na Kosovu, dok se zemlja suočava sa institucionalnom krizom oko izbora predsednika. Kosovska predsednica Vjosa Osmani izdala je ukaz o raspuštanju Skupštine pošto u parlamentu nije izabran novi predsednik do 5. marta. Vladajuća partija Pokret Samoopredeljenje žalila se na tu odluku Ustavnom sudu. Osmani je pozvala partije na razgovore o novim izborima, ali Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin) nije prisustvovalo sastanku. Kurti je rekao da je ukaz "neustavan", navodeći da Ustav predviđa rok od 60 dana za izbor predsednika i da izbori nisu opcija. Sednica Skupštine u četvrtak je propala zbog nedostatka kvoruma, pošto poslanici opozicionih partija nisu učestvovali u glasanju. Grenel je ranije bio uključen u politička dešavanja vezana za Kosovo. U novembru 2019. godine, predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u svom prvom mandatu ga je imenovao za specijalnog izaslanika za pregovore između Kosova i Srbije. Tokom tog mandata 2020, Kosovo i Srbija su u Beloj kući potpisali sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa – poznat kao Vašingtonski sporazum – koji nikada nije u potpunosti sproveden.

Azerbejdžan je saopštio da je razotkrio iranski plan za sabotažu nekoliko važnih meta, uključujući značajan naftovod koji prenosi sirovu naftu iz Kaspijskog mora do Turske i dalje do svetskih tržišta. Azerbejdžanske vlasti su saopštile da su plan organizovali operativci povezani s iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) i opisale navodnu šemu kao niz "terorističkih" napada usmerenih na kritičnu infrastrukturu i jevrejske lokacije širom te zemlje na Južnom Kavkazu. Prema saopštenju Službe državne bezbednosti Azerbejdžana, koje je prenela državna novinska agencija Azertag kasno u petak, među navodnim metama bili su naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan (BTC), izraelska ambasada u Azerbejdžanu, aškenaska sinagoga i istaknuti član zajednice Gorskih Jevreja u toj zemlji. Navodni plan podvlači eskalaciju tenzija između Bakua i Teherana dok se rat u Iranu širi po Bliskom istoku i širem regionu. Poslednjih dana, Azerbejdžan i Iran razmenili su oštre optužbe zbog napada dronovima, bezbednosnih pretnji i navodnih planova za sabotaže, što je već zategnute odnose između susednih zemalja dovelo do jedne od najnižih tačaka u poslednjih nekoliko godina. Iran nije javno odgovorio na optužbe. Prekid rada naftovoda mogao bi dodatno da pogorša smanji snabdevanje energentima dok se sukob nastavlja. Teheran je pretio da će "zapaliti" svaki zapadni tanker koji pokuša da prođe kroz Ormuski moreuz, koji predstavlja vitalnu trgovinsku rutu za oko petinu svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Najmanje devet brodova je napadnuto od početka američko-izraelskih udara, pokazuju podacima Lojds List (LLoyd's List), kompanije za pomorske obaveštajne podatke. Naftovod BTC, koji prolazi kroz Gruziju i Tursku, transportuje kaspijsku sirovu naftu do mediteranskih izvoznih terminala, snabdevajući evropska tržišta. Preko te ruta ide otprilike trećina nafte koju uvozi Izrael. Baku je u četvrtak optužio Iran da je lansirao dronove na njegovu zapadnu eksklavu Nahčivan. Zvaničnici su rekli da su u incidentu povređene četiri osobe i oštećena infrastruktura na lokalnom aerodromu. Teheran je negirao odgovornost za dronove. Istražitelji su rekli da su dva iranska državljanina i jedan državljanin Azerbejdžana zajedno radili na krijumčarenju više od sedam kilograma eksploziva C-4 u zemlju, po uputstvima IRGC-a. Azerbejdžanske vlasti su saopštile da su izdale međunarodne poternice za četvoricom osumnjičenih povezanih s navodnom operacijom.

Skupština Crne Gore je u petak uveče, nakon rasprave koju su obeležile tenzije, usvojila predloge zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije. Zbog usvajanja ovih izmena zakona, vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini - Miodrag Laković iz ove stranke napustio je klub PES i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) najavila je da će njeni poslanici podneti ostavke na sve predsedničke i potpredsedničke funkcije u skupštinskim telima. Takođe su najavili pokretanje procedure za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom i moguće povlačenje iz radnih tela parlamenta. Predsednik Skupštine Andrija Mandić pozvao ih je da razmisle i ne donose odluke "zbog kojih će se kajati". "Mislim da ste pokazali lice veoma konstruktivne opozicije i da je to slalo dobru poruku o Crnoj Gori kao narednoj članici EU. Zamolio bih vas, kao neko za koga kažete da brine o nacionalnim temama, a jedna od važnih nacionalnih tema jeste da svi radimo zajedno na putu ove zemlje ka EU", kazao je Mandić. Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Predlog zakona o unutrašnjim poslovima dobio je podršku 47 poslanika, dok je 12 bilo protiv. Zakon o ANB-u usvojen je sa 47 glasova za i 10 protiv. Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 sa Evropskom unijom. Međutim, opozicija je kritikovala izmene u zakonima. Predsednik DPS-a Danijel Živković optužio je skupštinsku većinu da sprovodi "obračun sa neistomišljenicima" i da retroaktivne odredbe krše pretpostavku nevinosti i osnovna prava građana. Šta je sporno u novim odredbama dva zakonaKritike koje dolaze od opozicije, ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se, kako navode, na olakšavanje političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Civilno društvo u Crnoj Gori već je upozorilo da predložene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, uprkos najavama o profesionalizaciji policije, ne garantuju pravnu sigurnost i sudsku zaštitu u postupcima utvrđivanja bezbednosnih smetnji. Takođe navode da su izmene upućene po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i bez mišljenja Evropske komisije.

Američki zvaničnici su petak izjavili za RSE da Rusija dostavlja Iranu informacije o metama za napade na američke trupe i vojna sredstva na Bliskom istoku, potvrđujući izveštaj Vašington posta (The Washington Post) u kojem je sugerisano da Moskva igra značajnu, mada indirektnu, ulogu u širenju regionalnog sukoba. Navodna saradnja odvija se u veoma osetljivom trenutku za odnose SAD i Rusije, dok se nuklearno naoružani rivali sukobljavaju oko invazije Moskve na Ukrajinu i napora Vašingtona da okonča taj rat, uz odbijanje Kremlja da napravi ustupke po pitanju teritorije i drugih pitanja. Izveštaj Vašington posta, koji se pozvao na tri zvaničnika upoznata s obaveštajnim pitanjima, navodi da je Moskva Teheranu pružila lokacije američkih vojnih resursa – uključujući vojne brodove i avione – od početka sukoba 28. februara kada su počeli američki i izraelski vazdušni napadi na Iran. Jedan je rekao novinama da se čini da je to bio "prilično sveobuhvatan napor" Moskve. Američki zvaničnici, govoreći pod uslovom da im se ne navodi ime, nisu pružili dodatne detalje za RSE o obimu ili mehanizmima razmene obaveštajnih podataka. Rusija i Iran imaju dugogodišnje vojne, političke i diplomatske veze. Iran je Rusiji isporučio veliki broj dronova tipa Šahed koji se koriste za napade na ukrajinske gradove i infrastrukturu, iako Rusija sada uglavnom koristi tu tehnologiju za proizvodnju dronova na svom tlu. Ruska ambasada u Vašingtonu nije zasad odgovorila na upit za komentar. Ruski zvaničnici su javno pozvali na prekid napada na Iran, opisujući ga kao "neizazvani čin oružane agresije". Ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru u u petak s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom ponovio je poziv Moskve na "trenutni prekid vojne akcije", saopštio je Kremlj. Bela kuća odbacuje uticajAmeričke obaveštajne agencije su odbile da javno komentarišu izveštaje. Bela kuća je odbacila ideju da je ruska pomoć imala veliki efekat. Portparolka Bele kuće Ana Keli (Anna Kelly) u saopštenju je navela da je "iranski režim apsolutno slomljen". "Njihova odmazda balističkim raketama slabi svakog dana, njihova mornarica se uništava, njihovi proizvodni kapaciteti se demoliraju, a proksiji jedva da pružaju otpor", rekla je ona. Obraćajući se novinarima u Beloj kući, portparolka Karolajn Livit (Karoline Leavitt) takođe je odbacila uticaj navodne obaveštajne podrške Moskve. "To očigledno ne pravi razliku u pogledu vojnih operacija u Iranu, jer ih potpuno desetkujemo", rekla je Livit, dodajući da je iranska mornarica postala "borbeno neefikasna". Takođe je rekla da su iranski napadi balističkim raketama smanjeni za oko 90 odsto i insistirala da SAD nastavljaju da ispunjavaju svoje vojne ciljeve. Livit je dodala da je Vašington "na dobrom putu" da preuzme kontrolu nad iranskim vazdušnim prostorom i rekla da će Iran doći do "bezuslovne predaje" kada predsednik utvrdi da zemlja više ne predstavlja pretnju SAD i da su ciljevi "Operacije Epski bes" ostvareni. U objavi na društvenim mrežama u petak, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je rekao da "neće biti sporazuma sa Iranom osim bezuslovne predaje!" Reakcije u KongresuUprkos navodima Bele kuće, izveštaji su izazvali oštre kritike članova Kongresa SAD. Demokratska senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) je rekla da navodno rusko učešće podvlači sve veću pretnju koju predstavlja Moskva. "Nemojte se zavaravati: Rusija targetira Amerikance na Bliskom istoku, u Ukrajini i širom sveta", navela je ona u saopštenju. "Umesto da preduzme akciju, predsednik ublažava sankcije Rusiji i odbija da podrži Ukrajinu. To je neprihvatljivo i poziva na dalju agresiju protiv Amerikanaca." Republikanski kongresmen Don Bejkon (Bacon), glasni pristalica Ukrajine, ponovio je kritike. "Rusija i Iran su usko povezani... Ne bi trebalo da nas iznenadi što Rusija dostavlja Iranu informacije za gađanje kako bi pomogla Iranu da ubija pripadnike američke i izraelske vojske", rekao je za RSE u petak. "Trebalo bi da nas iznenadi što Trampova administracija izgleda nije svesna ovoga." Bejkon je rekao da je širi strateški cilj Moskve slabljenje SAD. "Kao odgovor, trebalo bi da pošaljemo Ukrajini precizno oružje dugog dometa, protivvazdušnu odbranu i nadograđene F-16 avione", rekao je on. "Takođe bi trebalo da uvedemo stroge sankcije ruskoj ekonomiji. To je trebalo da se uradi pre godinu dana." Uloga MoskveAnalitičari kažu da razmena obaveštajnih podataka može biti najpraktičniji oblik podrške koju Moskva trenutno može da pruži Teheranu. Glen Hauard (Howard), predsednik Fondacije Saratoga i dugogodišnji strateg za Rusiju, rekao je za RSE da ruski vojni gubici u Ukrajini ograničavaju njenu mogućnost da pošalje glavne oružane sisteme Iranu. "Zbog gubitaka teške opreme u ratu u Ukrajini, Moskva se trenutno suočava sa svojom nestašicom opreme i ne može popuniti prazninu u potrebama Irana prebacivanjem radara ili aviona", rekao je Hauard. "To znači da je najneposrednija i najvrednija prednost koju Moskva trenutno može da ponudi Iranu deljenje blagovremenih, primenljivih obaveštajnih podataka." Hauard je dodao da bi Rusija takođe mogla da pomogne u održavanju iranske kampanje dronova kroz proizvodni pogon u regionu Tatarstan. Dronovi Šahed, koji su konstruisani u Iranu, u postrojenju Alabuga – poznatom u Rusiji kao Geran-2 – trenutno se prave brzinom od oko 3.000 mesečno, rekao je Hauard, što daleko premašuje iranski domaći proizvodni kapacitet između 200 i 500 dronova mesečno. S obzirom na to da se iranske zalihe raketa i dronova smanjuju zbog nastavka napada, Hauard je rekao da bi Rusija potencijalno mogla da pomogne u popunjavanju praznine. Hauard je takođe ukazao na koridor snabdevanja koji ide kroz reku Volgu i preko Kaspijskog mora, za koji je rekao da pruža relativno bezbednu rutu za pošiljke između dve zemlje. Za razliku od vazdušnog transporta, koji se može presresti, kaspijska ruta funkcioniše kao "unutrašnja linija snabdevanja" uglavnom zaštićena od američkih ili savezničkih zabrana, omogućavajući Rusiji da premešta dronove, komponente raketa i elektroniku u Iran. Ruska obaveštajna podrška i logističke veze preko Kaspijskog mora mogle bi biti "neophodni za opstanak iranskog režima" kako se sukob produžava.

Skupština Kantona Sarajevo prihvatila je ostavku kantonalnog premijera Nihada Uka koji je rekao da je taj njegov čin "direktan odgovor" na tramvajsku nesreću u Sarajevu u kojoj je poginula jedna osoba. Usvajanjem Odluke o prihvatanju ostavke premijera, u skladu sa Zakonom o Vladi Kantona Sarajevo, zvanično je razriješen kompletan saziv Vlade Kantona Sarajevo. Uk je u obraćanju zastupnicima rekao da je ostavka direktan odgovor na tragičnu saobraćajnu nesreću od 12. februara i opravdano nezadovoljstvo građana, naročito mladih. "Duboko vjerujem da društva napreduju onda kada su institucije spremne preuzeti odgovornost i kada vlast pokazuje da čuje glas svojih građana. Posebno glas mladih ljudi koji žele pravednije, sigurnije i uređenije društvo", rekao je Uk. U Sarajevu se održavaju protesti kojima se traži neovisna istraga i utvrđivanje odgovornosti za tramvajsku nesreću u kojoj je nastradao mladić, a djevojčica teško povrijeđena. Nesreća, koja je pokrenula proteste, dogodila se 12. februara u blizini Zemaljskog muzeja u središtu Sarajeva, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. Uk je podnio ostavku nekoliko dana nakon nesreće, čime je Vlada Kantona Sarajevo prešla u tehnički mandat. Protest je održani u petak kada je počelo zasjedanje Skupštine Kantona Sarajevo na kojoj je prihvaćena Ukova ostavka. Istragu o nesreći vodi Tužiteljstvo Kantona Sarajevo. Osim na okolnosti nesreće, fokusirana je i na tehničku ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost svih u lancu – od vozača, preko uprave GRAS-a, do Ministarstva saobraćaja.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na izvanrednoj telefonskoj sjednici u petak donijelo je odluku o traženju međunarodne pomoći putem Mehanizma civilne zaštite Europske unije za evakuaciju državljana BiH iz država Bliskog Istoka. Kako je saopćilo Vijeće ministara, zahtjev BiH se odnosi na pružanje potpore u repatrijaciji bosanskohercegovačkih državljana s važećom putnom ispravom iz država Bliskog Istoka. To, kako se navodi, podrazumijeva "korištenje dostupnih kapaciteta repatrijacijskih letova koje organiziraju države članice EU i države sudionice Mehanizma civilne zaštite Unije". Ministarstvo vanjskih poslova, u suradnji s diplomatsko-konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine i drugim nadležnim institucijama, dostavit će državnom Ministarstvu sigurnosti potrebne podatke o bh. državljanima koji se nalaze u državama Bliskog Istoka. Za realizaciju ove odluke osigurano je 800.000 maraka (oko 407.000 eura) iz tekuće budžetske rezerve institucija BiH za potrebe evakuacije bh. državljana iz zemalja Bliskog Istoka, uz mogućnost korištenja financijske podrške Mehanizma civilne zaštite EU, saopćeno je iz Vijeća ministara BiH. Avion s oko 150 državljana Bosne i Hercegovine iz Dubaija, sletio je na Sarajevski aerodrom u večernjim satima, 5. marta. Riječ je o redovnom komercijalnom letu iz Dubaija, prvom nakon eskalacije sukoba na Bliskom Istoku. Prema podacima Ministarstva vanjskih poslova BiH, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je oko više od hiljadu državljana BiH. Još oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj bosanskohercegovačkih državljana obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju, a šef diplomacije BiH Elmedin Konaković je kazao da su neki od njih ranije evakuirani. Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susjednim državama Zaljeva. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom zračnom prometu od pandemije korona virusa.