Komandant KFOR-a, NATO misije na Kosovu, general-major Ozkan Ulutaš sastao se u utorak sa predsednikom Srpske liste Zlatanom Elekom, nakon što se ova stranka usprotivila postepenom smanjenju prisustva KFOR-a na glavnom mostu preko reke Ibar u Mitrovici. Sastanak je održan na Elekov zahtev u sedištu KFOR-a u kampu "Film City" u Prištini, a prisustvovali su i zamenik predsednika ove vodeće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, poslanica u Skupštini Kosova ispred Srpske liste Jovana Radosavljević i gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević. Kako se navodi u saopštenju KFOR-a, na sastanku je bilo reči o nizu pitanja, uključujući bezbednosnu situaciju na severu Kosova i sprovođenje najavljenog procesa optimizacije rasporeda KFOR-a. Komandant KFOR-a predstavnicima Srpske liste rekao da je proces optimizacije pokrenut kao rezultat poboljšanja bezbednosne situacije na Kosovu, te naveo da će se proces odvijati postepeno. Mitrovica je nakon sukoba 1999. godine podeljena na severni deo sa srpskom većinom i južni u kome su većina Albanci, a danas su to dve odvojene opštine. Ipak, KFOR je od kraja rata držao most na Ibru pod svojim nadzorom, jer je bio poznat po etničkim sukobima. KFOR je saopštio da ostaje spreman da odgovori na sve eventualne izazove. "Postepena tranzicija prisustva KFOR-a sa glavnog mosta u Mitrovici nalazi se u početnoj fazi", navodi se u saopštenju i dodaje da će zadržati snažno prisustvo u Severnoj Mitrovici i na severu Kosova. Srpska lista je reagovala protiv najave postepenog smanjenja prisustva KFOR-a na mostu preko Ibra, zahtevajući da se ta mera obustavi. Najveća stranka kosovskih Srba zatražila je hitan sastanak sa komandantom KFOR-a kako bi mu prenela zabrinutost srpske zajednice na severu. Srpska lista je navela da, imajući u vidu političku i bezbednosnu situaciju i tenzije koje su ranije pratile područje mosta, svaka promena prisustva bezbednosnih snaga mora biti sprovedena oprezno. Takođe je navela da Kosovska policija nema poverenje Srba na severu i da je prisustvo KFOR-a na mostu "važan faktor stabilnosti". Glavni most preko reke Ibar povezuje Južnu Mitrovicu, u kojoj većinu čine Albanci, sa Severnom Mitrovicom, u kojoj većinu čine Srbi. Most čuvaju pripadnici KFOR-a od završetka rata 1999. godine i godinama predstavlja jednu od najosetljivijih bezbednosnih tačaka na severu Kosova. Most je trenutno otvoren samo za pešake. NATO misija je naglasila da nastavlja da ispunjava svoj mandat u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doprinoseći održavanju bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosovu. KFOR je saopštio da će nastaviti da deluje nepristrasno i u koordinaciji sa Kosovskom policijom i EULEKS-om, u skladu sa njihovim odgovarajućim ulogama u oblasti bezbednosti. Glavni most na Ibru otvoren samo za pešake, dok je kosovska vlada najavila njegovo otvaranje za saobraćaj jula 2024, što je izazvalo tenzije i reakcije međunarodne zajednice. U međuvremenu je Vlada Kosova izgradila još dva mosta u blizini glavnog – jednog za pešake i jednog za vozila sa ciljem povezivanja Severne Mitrovice sa Južnom Mitrovicom.

Evropska unija je ponovo pozvala sve političke aktere na Kosovu da obezbede institucionalnu stabilnost, te da je od posebne važnosti da političke stranke brzo postignu dogovor o kandidatu za predsednika koji bi mogao da ujedini političke aktere. U odgovoru za Radio Slobodna Evropa EU ocenjuje da je od ključne važnosti formiranje novih institucija nakon junskih izbora, "bez daljeg odlaganja, u skladu sa ustavnim okvirom i utvrđenim procedurama". Zakonski rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Kosova nakon prevremenih parlamentarnih istekao junskih izbora istekao je prošle nedelje jer političke stranke ne mogu da se dogovore oko izbora novog predsednika zemlje. "Samo efikasan međustranački dijalog i zajednički osećaj svrhe omogućiće Kosovu da ostvaruje zajedničke ciljeve i sprovede reforme koje građani zahtevaju", rekao je portparol Evropske komisije. Dodao je da kašnjenje u formiranju institucija rizikuje usporavanje važnih reformi, te da bi moglo da utuče i na sposobnost Kosova da u potpunosti iskoristi mogućnosti koje nudi EU, "uključujući i one u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan". Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin (Albin) Kurti, koji je pobedio na izborima, insistira da na stavu da stranke postignu konsenzus oko nestranačkog kandidata za predsednika, dok Demokratski savez traži da njima pripadne ta funkcija uz obrazloženje da se konsenzualnim kandidatom može smatrati onaj koji uspe da obezbedi potrebnih 80 glasova u Skupštini. Stranke su tokom avgusta održale nekoliko sastanaka, ali dogovor još nije postignut. U međuvremenu, i ambasada SAD na Kosovu za RSE je navela da bi politički lideri trebali da sarađuju oko formiranja novih institucija, u skladu sa Ustavom i odlukama Ustavnog suda. "Građani Kosova očekuju od svojih lidera da ispune obećanje da će raditi u najboljem interesu zemlje. Ova kontinuirana politička blokada dovodi do propuštenih prilika za Kosovo. Vreme je da politički lideri stave napredak i stabilnost u prvi plan, u interesu svih građana", rekao je portparol ambasade u odgovoru. Pitanje izbora predsednika Kosova je dovelo do poslednjih izbora koji su održani u junu, nakon što je Vjosi Osmani u aprilu istekao mandat. Ustav Kosova predviđa da se funkcija vršioca dužnosti predsednika ne može obavljati duže od šest meseci ali se ne predviđa ko bi vršio nadležnosti predsednika ako se taj period završi bez izbora novog predsednika. Ukoliko Skupština do tada ne bude konstituisana, Kosovo bi se istovremeno suočilo s odsustvom funkcionalne Skupštine i završetkom šestomesečnog perioda obavljanja dužnosti predsednika.

Na području grada Konjica u Bosni i Hercegovini proglašeno je stanje prirodne nesreće usled šumskih požara, saopštio je u sredu Operativni centar Civilne zaštite Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK). U tom kantonu takođe je od subote aktivan i požar na području opštine Neum. Zbog požara u oblastima Konjica i Neuma zatražena je međunarodna pomoć u gašenju iz vazduha. U oblasti Konjica situacija je alarmantna pošto se požar u blizini naselja Kanjina, Živašnica i Brđani širi u više pravaca, naveo je Operativni centar HNK-a. Nepristupačan teren i visoke temperature otežavaju gašenje, dok je tokom noći vatra uništila nekoliko napuštenih objekata. Operativni centar je naveo da su u akciju gašenja i sprečavanja širenja požara prema naseljenim mestima uključene sve raspoložive snage a da pored više vatrogasnih službi učestvuju i desetine meštana i lovaca. Na području opštine Neum požar se širio u dva kraka od kojih je jedan ka mestu Gornje Hrasno i dalje aktivan na nepristupačnom terenu, ali zasad ne ugrožava stambene objekte.. Krak koji se u utorak poslepodne pod naletima vetra opasno približio kućama u selu Međugorje lokalizovan je oko 18.30 uz učešće i dve posade aviona air tractor, naveo je Operativni centar HNK-a. Na neumskom području u utorak uveče zabeležen je i požar kod naselja Lastva, gde su gorjeli trava i nisko rastinje. Pored požara u Neumu i Konjicu, vatrogasci su u protekla 24 sata imali dvadesetak intervencija na manjim požarima u Mostaru, Čapljini, Stocu i Čitluku. Ministarstvo odbrane i Oružane snage BiH saopštili su u subotu da su se na osnovu odluke Predsedništva BiH u gašenje požara u Konjicu uključila i Brigada vazdušnih snaga i protivvazdušne odbrane. Usled ekstremnih temperatura širom Evrope su zabeleženi šumski požari.

Srpska lista je tvrdila da su pripadnici Kosovske policije fizički zlostavljali Srbina, Nenada Raškovića, u selu Dren u Zubinom Potoku. Prema navodima stranke, Rašković je rekao da je policija ušla u njegovu kuću popodne 11. avgusta i, nakon pretresa, pretukla ga. Srpska lista je saopštila da je on izjavio da je potom odveden u šumu, vezan za drvo i pretučen crijevom za vodu. Navodi se da je Rašković zadobio tjelesne povrede i da je poslat na liječenje u Sjevernu Mitrovicu. Stranka je, uz saopštenje, objavila i nekoliko fotografija za koje tvrdi da su Raškovićeve, na kojima se vide modrice na leđima. Srpska lista je zahtijevala hitnu i nezavisnu istragu slučaja i pozvala KFOR i Misiju EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) da istraže navode. Zamjenik direktora Kosovske policije za sjeverni region, Veton Elshani, rekao je za Radio Slobodna Evropa da policija nema informacije da su njeni pripadnici nekoga pretukli. "Nemamo informacije da je policija nekoga pretukla. Međutim, Inspektorat Kosovske policije biće obaviješten i istražiće slučaj", rekao je Elshani. Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, rekao je da fotografije, po njegovom mišljenju, pokazuju zlostavljanje Nenada Raškovića od strane Kosovske policije i pozvao na hitnu međunarodnu istragu i kažnjavanje odgovornih. Radio Slobodna Evropa je takođe kontaktirao članove porodice Nenada Raškovića, ali oni nisu željeli da daju izjavu zbog, kako su rekli, "straha". Posljednjih dana u Zubinom Potoku su izvršeni pretresi i hapšenja osoba osumnjičenih za ratne zločine, nakon što je u ovoj opštini identifikovano nekoliko lokacija na kojima se sumnja da se mogu nalaziti masovne grobnice iz poslednjeg rata na Kosovu 1999. godine.

Rusija je upotrijebila sjevernokorejske projektile u smrtonosnom napadu na jugoistočni ukrajinski grad Zaporožje, rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski 11. avgusta. Dan žalosti bit će obilježen 12. avgusta nakon noćnog napada u kojem je, prema riječima regionalnog lidera Ivana Fedorova, ubijeno sedam ljudi, a 24 je ranjeno. Ukrajinski dužnosnici rekli su da je šest drugih ljudi ubijeno u ruskim napadima na Dnjepropetrovsku i Donjecku regiju. Zaporožje je "pogođeno sjevernokorejskim balističkim projektilima, [protubrodskim] Cirkonima i navođenim zračnim bombama. Bio je to žestoki napad, proračunat da nanese maksimalne štete posebno civilnoj infrastrukturi", rekao je Zelenski u objavama na društvenim mrežama. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njegove snage ciljale Zaporožstal, čeličanu u Zaporožju za koju tvrde da proizvodi metal koji koristi ukrajinska vojska. Matična kompanija Metinvest rekla je da je napad "uhvatio radnike na putu do skloništa odmah nakon što je podignuta uzbuna. Nažalost, ovaj teroristički napad odnio je živote sedam članova tima Zaporožstal". Navedeno je da je rad metalurškog postrojenja zaustavljen zbog oštećenja. Ukrajina se bori da se brani jer su se isporuke američkih sistema Patriot i drugih antibalističkih raketa presretača smanjile. Rusija je od 2023. godine ispalila niz sjevernokorejskih projektila tokom invazije na Ukrajinu, koju je ruski predsjednik Vladimir Putin pokrenuo u februaru 2022. godine. Nevedeno je da je sjevernokorejski projektil očito korišten u ruskom napadu u kojem je 30. jula ubijeno šest članova porodice u selu u Dnjepropetrovskoj regiji. Prošle sedmice, Reuters je citirao ukrajinskog dužnosnika vojne obavještajne službe koji je rekao da je sjevernokorejska jedinica počela s raspoređivanjem u Voronješku regiju u zapadnoj Rusiji te da bi mogla biti opremljena sa 120 balističkih projektila i šest lansera. Zelenskij je 25. jula u objavi na Telegramu rekao da "Rusija želi dovesti još 30.000 sjevernokorejskih vojnika" i da su "pripreme u ruskoj Voronježskoj regiji u toku od juna za njihov prijem". Godine 2024. oko 12.000 sjevernokorejskih vojnika raspoređeno je u ruskoj Kurskoj regiji nakon iznenadnog upada ukrajinskih snaga.

Bivši američki marinac koji je od 2022. godine bio u ruskom zatvoru i za kojeg se posljednjih sedmica izvještavalo da je u teškom zdravstvenom stanju, pušten je na slobodu i vraća se avionom u Sjedinjene Države. Robert Gilman (32) napustio je Rusiju na putu za Washington, u pratnji osoblja američke vlade, prema riječima Erica Lebsona, glavnog direktora za strategiju u Global Reachu, zagovaračkoj grupi. Gilman će zatim odletjeti u Teksas na liječenje. Gilmanov slučaj, i njegovo zdravstveno stanje, potaknuli su američkog državnog sekretara Marca Rubia da direktno razgovara sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, tražeći da bude pušten na slobodu iz humanitarnih razloga. Dužnosnik američke vlade, koji nije bio ovlašten javno govoriti, potvrdio je Gilmanovo puštanje na slobodu, ali nije dao detalje. Kremlj nije odmah komentarisao izvještaje. Krajem jula, Gilman, koji je bio u zatvoru u Voronježu, oko 500 kilometara južno od Moskve, prebačen je u bolnicu, gdje je patio od "disocijativnog stupora". Gilman, koji je otpušten iz američke vojske u avgustu 2020., putovao je Rusijom vozom kada je uhapšen u januaru 2022. u Voronježu, rekao je Lebson. Ruski mediji izvještavaju da je pritvoren zbog navodnog udaranja policajca dok je bio pijan i osuđen na dvije godine zatvora. Sudija u Voronježu dodao je dodatnu osmogodišnju zatvorsku kaznu nakon što je Gilman navodno napao stražare u zatvoru. U tekstu za Boston Globe objavljenom u oktobru 2024., njegov otac, Vladimir Gilman, koji je emigrirao u Massachusetts iz Rusije, napisao je da su optužbe lažne. Nije bilo jasno zašto se Gilmanovo stanje tako drastično pogoršalo posljednjih mjeseci. Lebsen je rekao da je Gilman bio "izložen okrutnom i zlostavljačkom tretmanu" dok je bio u zatvoru, ali nije iznosio detalje. Pitanje američkih građana koji se drže u ruskim zatvorima postalo je istaknuto političko pitanje posljednjih godina. Pod predsjednikom Donaldom Trumpom, kao i njegovim prethodnikom Joeom Bidenom, Moskva i Washington proveli su nekoliko velikih razmjena zatvorenika koji se drže u američkim i ruskim zatvorima.

Misija OSCE-a u Bosni i Hercegovini saopštila je 11. avgusta za Radio Slobodna Evropa (RSE) da "pomno prati" dešavanja koja mogu uticati na integritet izbornog procesa, uključujući navode o zloupotrebi javnih resursa, preuranjenoj kampanji i drugim nepravilnostima na koje je ukazao Transparency International BiH (TI BiH). Iz Misije navode da "uvažavaju zabrinutost organizacija civilnog društva" te podsjećaju da su, u saradnji sa TI BiH, učestvovali u jačanju kapaciteta institucija za borbu protiv korupcije u prepoznavanju i otklanjanju rizika po integritet izbora povezanih sa zloupotrebom javnih sredstava. Misija ističe da je ocjenjivanje pojedinačnih navoda o izbornim nepravilnostima odgovornost nadležnih institucija, prije svega Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (CIK BiH), koja u okviru svog mandata nadzire primjenu izbornih pravila. "Jasne, dosljedne i transparentne odluke CIK-a, kao i efikasne i proporcionalne sankcije u slučajevima utvrđenih povreda propisa, veoma su važan preduslov za ravnopravno učešće političkih aktera u izborima, ali i povjerenje građana u izbore", naveli su iz OSCE-a za RSE. Upozoravaju da je to posebno važno zbog dugotrajnog nepovjerenja građana u integritet izbornog procesa u Bosni i Hercegovini. Iz OSCE-a podsjećaju da ranije preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) ostaju važan okvir za unapređenje izbornog zakonodavstva i njegove primjene u skladu sa međunarodnim standardima. Prema ocjeni OSCE-a, vraćanje povjerenja zahtijeva i šire mjere, uključujući stvaranje slobodnog i pluralističkog medijskog okruženja, suprotstavljanje dezinformacijama, sprečavanje pritiska na birače, suzbijanje zloupotrebe javnih sredstava i dosljednu primjenu izbornih pravila. Iz Misije navode da su snažna i nezavisna izborna administracija, pravosuđe, policija, civilno društvo i mediji od presudne važnosti za kredibilitet Opštih izbora 2026. godine. Odgovor OSCE-a uslijedio je nakon što je Transparency International BiH saopštio da je u prvom mjesecu monitoringa izbornog perioda evidentirao više od 1.200 slučajeva koji se mogu smatrati zloupotrebom javnih resursa, te podnio 26 prijava zbog kršenja izbornog zakonodavstva. Ta organizacija tvrdi i da je CIK promijenio pristup u odnosu na ranije izborne cikluse i da sve rjeđe sankcioniše najčešće oblike izbornih zloupotreba. Iz CIK-a su prethodno za RSE odgovorili da svaki predmet razmatraju pojedinačno i odluke donose u skladu sa Izbornim zakonom BiH. "Centralna izborna komisija BiH je kolektivni organ i odluke donosi u skladu sa Izbornim zakonom BiH. Kada su u pitanju eventualna kršenja Izbornog zakona BiH u izbornom periodu svakom predmetu se pristupa pojedinačno i o tome donosi relevantna odluka", naveli su iz Komisije. Dodali su da su podaci o svim prigovorima i žalbama javno dostupni na internet stranici CIK-a i da se ažuriraju jednom sedmično. Na pitanje da li je promijenjena praksa u odnosu na prethodne izborne cikluse, Komisija nije direktno odgovorila. Prema podacima CIK-a, od raspisivanja Opštih izbora do 7. avgusta izrečeno je 38 novčanih kazni od 1.500 do 4.000 evra zbog preuranjene kampanje, zloupotrebe djece, širenja dezinformacija i drugih povreda Izbornog zakona. Među kažnjenim političkim subjektima su SNSD, SDA, SDP BiH, HDZ BiH, HDZ 1990, SDS, Narod i pravda, Demokratska fronta, Naša stranka i Pokret Sigurna Srpska. Najveća pojedinačna kazna, u iznosu od 8.000 maraka (oko 4.000 evra), izrečena je SNSD-u zbog objava o rekonstrukciji puta u banjalučkom naselju Dragočaj, dok je istoj stranci određena i kazna od 5.000 maraka (oko 2.500 evra) zbog promocije asfaltiranja puta u Piskavici, što je CIK okvalifikovao kao preuranjenu kampanju i zloupotrebu javnih resursa. Građani BiH će na Opštim izborima 4. oktobra birati članove Predsjedništva BiH, predsjednika i potpredsjednike Republike Srpske, poslanike u Parlamentarnoj skupštini BiH, Narodnoj skupštini Republike Srpske, Parlamentu Federacije BiH i kantonalnim skupštinama. Zvanična izborna kampanja počinje 30 dana prije održavanja izbora, a do tada su zabranjene aktivnosti koje se smatraju preuranjenom kampanjom.

Američka senatorka Džoni Ernst (Joni) tokom posete Kosovu u utorak se sastala s vršiteljkom dužnosti predsednika zemlje Aljbuljenom Hadžiju (Albulena Haxhiu) i komandantom KFOR-a general-majorom Ozkanom Ulutašem (Ulutash). Hadžiju je rekla da je s republikanskim senatorom iz Ajove razgovarala o političkim dešavanjima na Kosovu, bezbednosnim pitanjima i važnosti nastavka bliske saradnje Kosova i SAD. Hadžiju je na Fejsbuku (Facebook) napisala da je Ernst dokazana prijateljica Kosova i važan glas u podršci partnerstvu između Kosova i SAD. Ernst je posetila Kosovo u vreme institucionalne blokade u zemlji, nakon što političke stranke nisu uspele da konstituišu Skupštinu posle junskih izbora, u roku koji je odredio Ustavni sud, dok zemlja ima i vršiteljku dužnosti predsednika i premijera u tehničkom mandatu. Ernst zasad nije davala izjave o sadržaju svojih sastanaka na Kosovu. Hadžiju je saopštila da je odlikovala Ernst Predsedničkom medaljom zasluga za, kako je navela, njen doprinos jačanju partnerstva između Kosova i SAD i podršci razvoju odbrambenih kapaciteta Kosova. Ernst je članica senatskog Odbora za oružane snage. U utorak je posetila i sedište misije NATO-a na Kosovu, KFOR, u kampu Film Siti u Prištini, gde ju je primio komandant misije Ulutaš. KFOR je izdao saopštenje o sastanku, ali nije izneo detalje o temama o kojima se razgovaralo. Ambasada SAD u Prištini je dan ranije najavila dolazak Ernst na Kosovo. Prema navodima Ambasade, ona je učestvovala na sastancima u američkom diplomatskom predstavništvu i posetila manastir Gračanicu, koji je na listi svetske baštine UNESKO-a. Tokom posete Gračanici, Ernst se sastala i s mitropolitom raško-prizrenskim Teodosijem, saopštila je Eparhija raško-prizrenske Srpske pravoslavne crkve. Eparhija je navela da je Teodosije u razgovoru sa senatorkom izrazio zabrinutost u vezi s položajem srpske zajednice i SPC na Kosovu, kao i u vezi s nedavnim bezbednosnim dešavanjima. Prema navodima Eparhije, na sastanku je takođe razgovarano o početku postepene integracije pripadnika Kosovske policije u bezbednosnu arhitekturu KFOR-a u manastiru Visoki Dečani, kao i o situaciji na mostu na Ibru u Mitrovici. KFOR je u ponedeljak saopštio da je započeo "postepenu tranziciju" svog stalnog prisustva na glavnom mostu preko Ibra u Mitrovici, kao i "postepenu integraciju" Kosovske policije u bezbednosnu arhitekturu KFOR-a u manastiru Visoki Dečani. Teodosije je tražio da KFOR nastavi da igra važnu ulogu u garantovanju bezbednosti u ovim zonama, navodeći da je nivo poverenja između zajednica i institucija i dalje nizak. Ernst je posetila Kosovo i 2021. Tada je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa izrazila podršku razvoju Kosovskih bezbednosnih snaga ka vojsci, težnjama Kosova za članstvo u NATO-u i konačnom sporazumu između Kosova i Srbije. Takođe je upozorila na rast uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu.

Crnogorska policija vrši provere u vezi sa više od 50 stranih državljana, uglavnom Ukrajinaca, koji su 10. avgusta zatečeni u kući u Podgorici zajedno sa većom količinom sofisticirane digitalne opreme, uređaja i novca. Među ljudima su se pored Ukrajinaca zatekli i državljani Moldavije i Slovačke, saopšteno je iz Uprave policije. Policija je locirala kuću na Marezi u Podgorici i u objektu je izvršeno pretresanje i detaljno dokumentovanje zatečenog stanja, kao i pronađene opreme i drugog materijala, navodi se. "Tokom sprovedenih aktivnosti pronađeno je više stotina digitalnih uređaja i drugih elemenata sofisticirane opreme, čija su količina i obim takvi da su, radi adekvatnog disclociranja, morali biti transportovani teretnim motornim vozilom. Pretresom je pronađena i veća količina novca, čije će porijeklo i povezanost sa aktivnostima takođe biti predmet daljih provjera", piše u saopštenju. Saopšteno je i da će policija nadalje proveravati osnov boravka i rada tih lica u Crnoj Gori, "njihove aktivnosti, kretanje, kao i svrhu i način korišćenja pronađene sofisticirane digitalne opreme i uređaja, te eventualnu povezanost sa nezakonitim aktivnostima". Takođe je zbog složenosti predmeta, kako se navodi, formiran i Operativni tim sastavljen od policijskih službenika koji su specijalizovani za sajber bezbednost, finansijske istrage, međunarodnu saradnju i poslove iz oblasti stranaca i migracija, a podršku će im pružati i Agencija za nacionalnu bezbesnost. Dodaje se i da policija preduzima niz izviđajnih i dokaznih mera u koordinaciji sa Državnim tužilaštvom, te da zbog složenosti kriminalističke obrade i interesa postupka, policija ne može da saopšti više detalja o istrazi.

Evropska unija je upozorila da izjave zvaničnika Srbije o eventualnom preusmeravanju toka reke Ibar ne doprinose normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. "Izjave, uključujući i one o mogućim promenama toka reka, kao i postupke koji nisu u skladu sa tim ciljem, trebalo bi izbegavati", navedeno je u odgovoru za RSE. EU podseća da se napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, što je uslov za napredovanje obe zemlje ka članstvu u Uniji, može ostvariti samo kroz dijalog. Oglasio se i State department koji je za RSE poručio da su mir i stabilnost prioriteti Sjedinjenih Američkih Država na Zapadnom Balkanu. "Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova neophodan je deo tog procesa", saopštio je portparol State department. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 9. avgusta da je srpske vlasti razmatraju sa stručnjacima mogućnost promene toka reke Ibar kao odgovor na rušenje kuća i vikendica Srba na jezeru Gazivode na severu Kosova. Ta izjava naišla je na oštre reakcije zvaničnika na Kosovu, a usledila je i polemika između zvaničnika Albanije i Srbije. EU u dogovoru za RSE podseća da su već izrazili zabrinutost zbog nedavnih rušenja na jezeru Gazivode/Ujman. "Svaka prinudna mera koja bi imala nepovratne posledice mora biti sprovedena uz poštovanje propisanih procedura", navedeno je. Dodaje se da osobe koje su pogođene tim merama moraju da imaju mogućnost da zatraže pravnu zaštitu i, gde je primenljivo, privremenu sudsku zaštitu pre nego što se ta mera sprovede. Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, prolazi kroz Srbiju, a zatim ulazi na Kosovo, gde puni veštačko Gazivode (Ujmani). Dve trećine ovog jezera nalaze se na teritoriji Kosova. Voda iz ovog sistema snabdeva sedam opština, koristi se za navodnjavanje i za hlađenje termoelektrana u Obiliću koje proizvode većinu električne energije na Kosovu. Stručnjaci koji su ranije govorili za Radio Slobodna Evropa naveli su da je skretanje toka Ibra tehnički izvodljivo, ali da bi bilo izuzetno skupo i da bi, ako bi nanelo štetu Kosovu, bilo u suprotnosti s principima međunarodnog prava o prekograničnim vodama. Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o neplovidbenoj upotrebi međunarodnih vodnih puteva iz 1997. godine. Ta konvencija, između ostalog, utvrđuje princip pravičnog i razumnog korišćenja prekograničnih voda i obavezu da se ne nanosi značajna šteta drugim državama. Kosovo nije potpisnica ove konvencije, jer nije članica UN.

Sud u Siriji u utorak je osudio u odsustvu bivšeg vladara Bašara el Asada na smrt, nakon što ga je proglasio krivim po optužbama za "ratne zločine" i "zločine protiv čovečnosti" tokom građanskog rata u toj zemlji. To je prva presuda protiv Asada, koji je svrgnut u pobunjeničkoj ofanzivi u decembru 2024. kojom je okončana decenijama čvrste vladavine njegove porodice nad Sirijom i brutalnog rata u kojem su ubijene stotine hiljada Sirijaca. Asad je iz glavnog grada Damaska pobegao u Rusiju s porodicom dok su se pobunjenički borci približavali i trenutno se nalazi u Moskvi. Na suđenju bivšim vladinim zvaničnicima u utorak, sudija je izrekao smrtnu kaznu Asadu zbog zločina "unapred smišljenog i namernog ubistva više od jedne osobe i dece, mučenja, proizvoljnih hapšenja i zločina protiv čovečnosti". Sirijski sud je na smrt osudio i zvaničnika iz doba Asada, Atifa Nadžiba, zbog "zločina protiv čovečnosti" počinjenih dok je bio šef političke bezbednosti u provinciji Dara, kolevci ustanka u zemlji 2011. Nadžiba, rođaka svrgnutog vladara Asada, uhapšen je u januaru prošle godine, a osuđen je za zločine koji uključuju ubistvo, "namerno ubijanje dece mlađe od 15 godina" i "mučenje koje je dovelo do smrti". Asad, rođen 1965. godine, postao je predsednik 2000. posle smrti svog oca Hafeza. On je održao vladavinu porodice i dominaciju njihove alavitske sekte u zemlji sa većinskom muslimanskom sunitskom većinom. Takođe je očuvao status Sirije kao iranskog saveznika neprijateljskog prema Izraelu i SAD. Asadova vladavina, oblikovana na početku ratom u Iraku i krizom u Libanu, definisana je građanskim ratom, koji je izbio tokom Arapskog proleća 2011. kada su Sirijci koji su tražili demokratiju izašli na ulice, gde su dočekani smrtonosnom silom. Izvori: Reuters, AFP

Predsjednik udruženja "ReStart Srpska" Stefan Blagić saslušan je u Policijskoj upravi Doboj u svojstvu svjedoka, po nalogu Okružnog javnog tužilaštva u Doboju, zbog bilborda postavljenih u okviru kampanje protiv izgradnje solarnih elektrana u naselju Podnovlje kod Doboja. Blagić je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da tokom saslušanja nije imao status osumnjičenog te da su ga istražioci ispitivali o motivima i sadržaju karikatura prikazanih na bilbordima. "Pitali su me da li sam crtao metu na čelo tim karikaturama i koji je motiv bio", rekao je Blagić. Dodao je da je tokom razgovora preuzeo odgovornost za postavljanje bilborda. "Rekao sam im da ne maltretiraju druge ljude i mještane Podnovlja i da sam ja odgovoran za to. Ako smatraju da postoji neko krivično djelo, neka terete mene", kazao je Blagić. On je rekao i da su posljednjih dana u policiju zbog prethodnih bilbodra pozivani pojedini stanovnici Podnovlja. Iz Okružnog javnog tužilaštva u Doboju nisu odmah odgovorili na upit RSE zbog čega je Blagić saslušan. Mještani Podnovlja i aktivisti udruženja "ReStart Srpska" postavili su u utorak 11. avgusta nove bilborde uz magistralni put kroz ovo naselje pored Doboja na sjeveru Bosne i Hercegovine, nastavljajući kampanju protiv izgradnje kompleksa solarnih elektrana na zemljištu čije vlasništvo mjesecima osporavaju. Bilbordi su postavljeni nekoliko sedmica nakon što je tokom noći uklonjen prethodni bilbord sa porukom "Ko gazi Vrhovni sud Republike Srpske?", kojim su mještani ukazivali na nastavak radova uprkos sudskoj odluci o spornom zemljištu. "Nažalost, morali smo ponovo da dođemo ovdje zato što su kriminalci iz grada Doboja uništili ovaj bilbord koji se nalazio na privatnom zemljištu. Upali su tokom noći i uništili ga. Mi smo rekli da ćemo, koliko god puta oni budu uništavali bilborde, postavljati nove", rekao je Blagić na konferenciji za medije prije saslušanja. Dodao je da građani Podnovlja ne traže ništa drugo osim provođenja presude Vrhovnog suda Republike Srpske. U centru spora nalazi se oko 28,5 hektara zemljišta koje je Grad Doboj prodao banjalučkoj kompaniji "Etmax" za izgradnju više od stotinu solarnih elektrana. Mještani tvrde da je riječ o parcelama koje su nezakonito oduzete od Zemljoradničke zadruge Podnovlje i da nikada nisu smjele biti prenesene niti prodate bez utvrđivanja stvarnih vlasničkih prava. Vrhovni sud Republike Srpske je 2. aprila ove godine uvažio tužbu Zemljoradničke zadruge "Podnovlje", poništio akt Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove kojim je zemljište bilo upisano na Grad Doboj i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Time je otvorena mogućnost da se u novom postupku ponovno razmotri upis i pravo raspolaganja spornim parcelama. Ipak, uprkos toj odluci, radovi na izgradnji solarnih elektrana nisu zaustavljeni, zbog čega mještani tvrde da je riječ o ignorisanju presude najviše sudske instance u Republici Srpskoj. Prethodno je i Pravobranilaštvo BiH formiralo predmet zbog sumnje da bi sporne parcele mogle imati status državne imovine BiH te da njima nije moglo biti raspolagano bez odluke nadležnih državnih institucija. U cijeli slučaj je uključeno i Tužilaštvo BiH koje istražuje potencijalnu uzurpaciju državnog zemljišta. Na novim bilbordima postavljena su pitanja o odgovornosti institucija koje su omogućile gradnju solarnih elektrana u neposrednoj blizini porodičnih kuća, vodovoda i osnovne škole u Podnovlju. Iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH prethodno su za RSE upozorili da slučaj u Podnovlju "izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu raspolaganja poljoprivrednim zemljištem i mogućeg uticaja na zaštitu životne sredine". Aarhus centar iz Sarajeva u međuvremenu je tužio lokalne vlasti u Doboju zbog, kako navode, netransparentnosti cijelog projekta. Njihovi predstavnici upozoravaju da se projekti obnovljivih izvora energije ne mogu graditi bez jasnog zakonskog okvira, u naseljenim mjestima i na spornom zemljištu.

Grupa rudara Rudnika mrkog uglja u Zenici, koja je nekoliko dana provela u jami "Raspotočje" tražeći isplatu zaostalih plaća, odlučila je 11. augusta prekinuti prosvjed. Rudari, koji su osam dana proveli u jami rudnika u centralnom dijelu Bosne i Hercegovine, zahtjevali su pisane garancije i termine za isplatu plaća za protekla tri mjeseca. Ministarstvo energetike, industrije i rudarstva Federacije BiH dan ranije je saopćilo da je osiguralo novac za plaće. Jedan od uvjeta za prekid prosvjeda bio je ostvarivanje prava na ovjeru zdravstvenih iskaznica, što im je privremeno omogućeno do 6. septembra. Zavod zdravstvenog osiguranja Zeničko-dobojskog kantona očekuje da će do tada biti isplaćen dio potraživanja za tri rudnika od Koncerna Elektroprivreda BiH, koja premašuju 175 miliona maraka. Rudnici u entitetu Federacija BiH godinama posluju s višemilionskim gubicima. Elektroprivreda BiH je od 2009. do 2024. godine uložila više od 383 miliona eura u sedam svojih rudnika kako bi održala njihovu likvidnost. Rudnik Zenica je zbog niske produktivnosti u fazi potpunog zatvaranja, za što je potrebno donijeti poseban zakon i osigurati potrebna sredstva. Prema ranijim najavama, nakon zatvaranja rudnika, plan za zaposlene je da dio njih bude penzionisan, dio premješten na radna mjesta u obližnje rudnike, dok dio ostaje bez posla. Zbog neiplaćivanja plaća, rudari u Zenici su prošle godine štrajkovali glađu te protestovali ispred zgrade Vlade Federacije BiH u Sarajevu. Radnicima od 2010. godine nije uplaćivano ni zdravstveno niti penziono osiguranje. Vlada Federacije BiH i Elektroprivreda iz svojih budžeta isplaćuju neuplaćene doprinose rudarima koji steknu pravo na penziju. Ugalj se u RMU Zenica vadio od 1880. godine, do 7. marta 2024., kada je obustavljena proizvodnja u posljednjoj aktivnoj jami "Raspotočje". Od tada su rudari radili samo na poslovima inspekcije jama i izvlačenju vrijedne opreme.

Albanski premijer Edi Rama uključio se u debatu između Tirane i Beograda u vezi s izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti promene toka reke Ibar. Rama je poručio da je Srbija potpuno slobodna da upravlja resursima, ali unutar svoje nadležnosti. Ipak, i pored te izjave Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam ne veruje da će to uticati na odnose Vučića i Rame, dojučerašnjih saveznika u zajedničkim projektima u vezi sa Zapadnim Balkanom. Popov za RSE kaže da "nekada Rama nabacuje loptu Vučiću, a nekada Vučić Rami", te da ovo shvata kao deo te igre. "Rama se pojavljuje kao zaštitnik interesa Albanaca na Kosovu i time ubira poene u svojoj zemlji, gde je suočen sa protestima", kaže Popov. "A onda to Vučiću i njegovoj ekipi daje povoda da oštro odgovore ili u obrnutom smeru", dodaje. Reka Ibar izvire u Crnoj Gori, zatim protiče kroz Srbiju i potom prolazi kroz Kosovo, pa ponovo ulazi u Srbiju. Rama je rekao da se pitanje odnosi na prekogranične vode i principe međunarodnog prava. "Srbija je potpuno slobodna da upravlja resursima unutar svoje nadležnosti. Ono što ne može razumno da tvrdi jeste da se moguće posledice po drugu zemlju magično zaustavljaju na srpskoj granici. Na kraju krajeva, zato postoji međunarodno pravo o vodama", napisao je Rama na X, u ponedeljak uveče. Prema rečima albanskog premijera, bez obzira na političku i istorijsku raspravu oko nje, reka Ibar će nastaviti da prati geografiju. Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove ocenjuje za RSE da reakcija premijera Rame "služi za albansku javnost u Albaniji i na Kosovu." Dok na drugoj strani, smatra da je Vučićeva ideja o preusmeravanju Ibra data iz domaćih razloga. "Predsednik Vučić je morao da kaže nešto tako da pokrije kritičke glasove prema Andrićevom vencu zbog izostanka reakcije na delovanje prištinskih vlasti prema severu", rekao je. Osim toga, kaže nije se svidelo svima to što je u Srbiju došao i šta je rekao predsednik Ukrajine Volodir Zelenski. "U Srbiji se nije svidelo to što je rekao da je Rusija agresor i da je napala Ukrajinu", naveo je. Premijer Albanije Edi Rama je odgovorio na ranije izjave srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića upućene njegovom albanskom kolegi Feritu Hodži (Hoxha) koji je optužio Albaniju za "politički motivisano mešanje". Rama je prebacivanje debate s pitanja prekograničnih voda na "Veliku Albaniju" i status Kosova opisao kao deo "političkog folklora" u Beogradu, naglašavajući da Albanija nema teritorijalne pretenzije prema Srbiji. "Kada god Albanija govori o Kosovu, odmah se mora prizivati 'Velika Albanijua, kao da bi ponavljanje jednog dana moglo pretvoriti stari duh u značajan argument", napisao je Rama. Prema njegovim rečima, Albaniji nije potreban projekat "Velike Albanije" da bi podržala Kosovo, dodajući da "teritorija Kosova nije srpska teritorija i da prirodni resursi koji se nalaze unutar nje nisu resursi Srbije". Đurić je na to ponovo reagovao u utorak, opisujući debatu o reci Ibar kao skretanje pažnje s onoga za šta tvrdi da je glavno pitanje – rušenje srpskih kuća u blizini jezera Gazivode prema odluci kosovskih vlasti. "Vlada Aljbina Kurtija (Albina) koristi ovo leto da ruši srpske kuće, bez odgovarajućeg pravnog postupka, duž obala jezera Gazivode i Ibra, uskraćujući ljudima imovinu, pristup i sredstva za život kroz postupke koji su očigledno diskriminatorni na etničkoj osnovi", naveo je Đurić na X. Đurić se takođe osporio uključivanje Albanije u debatu, tvrdeći da je "Ibar prekogranični vodotok... ali on nikada ne ulazi u Albaniju i nije deo rečnog sistema Albanije". Kako je ponovo krenuo spor o Ibru?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju je ponovio svoj stav – od pre nekoliko godina – o mogućnosti promene toka Ibra, rekavši da su konsultacije sa stručnjacima u toj oblasti već počele. Njegovim izjavama se usprotivila vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), koja je tu ideju opisala kao "apsurdnu", "preteću" i "šovinističku". Reagovao je albanski ministar za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža navodeći da se promena toka reke koja je deo prekograničnog vodnog sistema ne može tretirati kao unutrašnje pitanje neke države niti se o njoj može jednostrano odlučivati. Na to je reagovao Đurić rekavši da Srbija kao suverena države sama odlučuje kako će upravljati svojim prirodnim resursima. Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, teče kroz Srbiju, a zatim u Kosovo, gde napaja veštačko jezero Gazivode (Ujman na albanskom). Oko dve trećine jezera nalazi se na Kosovu. Sistem Ibar-Lepenac snabdeva vodom nekoliko opština na Kosovu, koristi se za navodnjavanje i za hlađenje termoelektrana u Obiliću. Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu neplovidbene upotrebe međunarodnih vodotoka iz 1997. godine. Ideja o promeni toka Ibra nije nova. U decembru 2024. godine, posle eksplozije koja je oštetila kanal Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, Vučić je izjavio da takva ideja postoji od 1985. i da je u to vreme i sam bio protiv nje.