Rusija je u noći između petka i subote napala Ukrajinu balističkim i krstarećim raketama, kao i stotinama dronova, ubivši civile i oštetivši stambene zgrade, saopštile su ukrajinske vlasti. Napadi su takođe poremetili snabdevanje električnom energijom u nekoliko regiona, rekli su zvaničnici. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je to bio "jedan od najvećih ruskih napada na energetski sektor Ukrajine", dodajući da je širom zemlje gađano više od 15 "kritičnih postrojenja za proizvodnju i prenos električne energije". On je na X naveo da su među najteže pogođenim područjima Luck, Rovno, Žitomir, Vinica, Šepetivka, Slavuta i Netišin, a da su "takođe pogođeni energetski objekti u Harkivu, Kijevu, Dnjepru i drugim regionima". "Rusi su pojačali svoju antienergetsku operaciju i pokušavaju da što više rastegnu naše rezerve i mogućnosti popravke", napisao je Zelenski. "Samo između 19 časova juče i sedam ujutru danas, više od 320 šaheda na mlazni i benzinski pogon, zajedno s lutajućom municijom, krstarećim raketama i balističkim raketama, iskorišćeno je protiv našeg energetskog sektora, naših gradova i naših zajednica". Rusija je lansirala četiri krstareće rakete Kalibar i 332 jurišna drona, uključujući 31 dron na mlazni pogon, kao i balističke rakete Iskander-M/KN-23 i krstareće rakete H-22/32, navele su ukrajinske vazdušne snage. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je ili potisnula 293 mete u vazduhu, uključujući sve četiri rakete Kalibar i 289 dronova, saopštilo je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo. Udari su zabeleženi na 22 lokacije, dok su ostaci presretnutih meta pali na još tri. U južnom gradu Hersonu, ruski vazdušni napad u okrugu Korabelni ubio je 64-godišnjeg vozača hitne medicinske pomoći, rekao je načelnik regionalne vojne administracije Jaroslav Šanko. U Slovjansk, u istočnom Donjeckom regionu, ruske snage su u ranim jutarnjim satima pogodile stambeni kvart avionskim bombama FAB-250, pogodivši dve stambene zgrade, navode lokalne vlasti. Jedna osoba je poginula, a 10 je ranjeno u napadu, od kojih su četiri hospitalizovane. U toku su operacije potrage i spasavanja, dok ispod ruševina obe zgrade možda ima ljudi. Osam stambenih zgrada je oštećeno, od kojih su dve delimično uništene. Ukupno 16 ljudi je ranjeno u Slovjansk u protekla 24 sata, uključujući 17-godišnju devojku. Vozila i komunalna oprema su takođe oštećeni. Udari su takođe dodatno opteretili elektroenergetski sistem Ukrajine. Nacionalni operater mreže Ukrenergo najavio je vanredna isključenja struje u nekoliko regiona, navodeći da se prethodno objavljeni rasporedi isključenja neće primenjivati u područjima pogođenim merama. U Vinici, glavnom gradu istoimene oblasti u centralnoj Ukrajini, ruski napadi su ostavili grad bez struje, rekao je gradonačelnik Serhij Morgunov. Zvaničnici su procenjivali obim štete, dok je kritična infrastruktura prebačena na rezervno napajanje. Poslednji napad se dogodio pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) objavio da je odustao od skoro svih suštinskih sankcija, carina i ograničenja uključenih u dvostranački zakon čiji je cilj bio da se izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine, što je izazvalo oštre kritike pristalica Ukrajine i kongresmena iz obe stranke koji kažu da taj potez potkopava napore da se Moskva primora na pregovore.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) dolazi u Uzbekistan ovog vikenda, dok se Vašington nada da će se diplomatski angažman na visokom nivou pretvoriti u konkretnu ekonomsku i bezbednosnu saradnju sa zemljama Centralne Azije. Zvaničnik Stejt departmenta je u petak u razgovoru s novinarima povodom Rubijevog putovanja rekao je da će više od 200 američkih kompanija pratiti državnog sekretara u Samarkandu, gde se očekuje da će se sastati s ministrima spoljnih poslova svih pet zemalja Centralne Azije. Turneja odražava napore Trampove administracije da kombinuje diplomatiju s trgovinskom, investicionom i bezbednosnom saradnjom širom Južne i Centralne Azije, regiona koje Vašington smatra sve važnijim za svoje ekonomske i strateške interese. "Predugo su se Sjedinjene Države fokusirale na Bliski istok i Istok, a ovo područje u sredini, Centralna Azija, nije dobilo pažnju koju zaslužuje", rekao je visoki zvaničnik. Američka delegacija će uključivati predstavnike velikih kompanija kao što su Boing (Boeing), Sitibank (Citibank) i Frenklin Templton, kao i preduzeća koja posluju s kritičnim mineralima i u drugim strateškim sektorima. Zvaničnici Američke međunarodne korporacije za finansiranje razvoja, Izvozno-uvozne banke Sjedinjenih Država, Saveta za nacionalnu bezbednost i Stejt departmenta takođe će učestvovati na sastancima osmišljenim da povežu američka preduzeća s potencijalnim partnerima širom Centralne Azije. Visoki zvaničnik Stejt departmenta rekao je da su samo Kazahstan i Uzbekistan generisali više od 30 milijardi dolara novih investicija u SAD tokom prošle godine. Republikanski senator Džon Kertis (John Curtis), koji je podržao bliži angažman SAD s Centralnom Azijom, kaže da je stabilnost regiona neophodna za američke interese u vreme povećane neizvesnosti u drugim delovima sveta. "Stabilan region Centralne Azije, s toliko neizvesnosti u drugim delovima sveta, jednostavno je neophodan za nas", rekao je on za RSE. "Na njima je, ali partnerstvo s nama moglo bi biti neverovatno važan deo odnosa. Kao što svi znaju, kritični minerali su veoma važni, ne samo za SAD već i za svet. I mislim da je to velika prednost koju poseduju i koja bi mogla biti veoma važna", dodao je Kertis. Samarkand, istorijski trgovački centar na Putu svile, biće glavna centralnoazijska pozornica Rubiove turneje. Poseta će obuhvatiti bilateralne sastanke i sastanak u formatu C5+1, kao i direktno angažovanje američkih kompanija, regionalnih preduzeća i predstavnika vlade. Najavljena namera Kazahstana da se pridruži Abrahamskim sporazumima takođe je istaknuta tokom brifinga s novinarima. Visoki zvaničnik je rekao da Vašington radi na potencijalnoj ceremoniji potpisivanja, ali nije naveo datum. Abrahamski sporazumi su prvobitno uspostavljeni radi normalizacije odnosa između Izraela i nekoliko arapskih i muslimanskih zemalja. Potencijalno učešće Kazahstana bi proširilo domet okvira, iako zvaničnik nije pružio detalje o uslovima ili vremenskom okviru formalnog pristupanja zemlje. Zvaničnik je takođe rekao da su Kazahstan i Uzbekistan prvi put pozvani da prisustvuju samitu Grupe 20 kao posmatrači. Pozivi su upućeni u okviru širih napora Vašingtona da podigne međunarodni profil Centralne Azije i produbi veze s njenim vladama. Svih pet predsednika Centralne Azije javno je pozvalo američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da poseti njihove zemlje, rekao je zvaničnik, dodajući da su regionalne vlade pozdravile povećano angažovanje Vašingtona. Trgovina i investicije nisu jedini prioriteti. SAD takođe žele da ojačaju saradnju u borbi protiv terorizma s nekim zemljama Centralne Azije. Zvaničnik nije identifikovao zemlje koje su uključene niti je pružio detalje o inicijativama, ali je opisao bezbednosnu saradnju kao važan element rastućih regionalnih odnosa Vašingtona. Vlade Centralne Azije trenutno imaju složene odnose s Rusijom i Kinom, dok istovremeno nastoje da prošire svoja međunarodna partnerstva. Zvaničnik Stejt departmenta nije opisao inicijativu kao pokušaj da se zameni bilo koja od sila, već je umesto toga naglasio komercijalne mogućnosti, jače diplomatske kontakte i saradnju po pitanju zajedničkih bezbednosnih pitanja. Rubiova poseta ima za cilj da rezultate tog angažmana na visokom nivou pretvori u praktičnu saradnju. Posle posete Uzbekistanu, Rubio bi trebalo da otputuje u Mumbaj i Džamnagar, u Indiji, kako bi unapredio ekonomske i diplomatske veze s Nju Delhijem.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izuzeo je skoro sve suštinske sankcije, carine i ograničenja iz dvostranačkog zakona čiji je cilj da se izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine, što je izazvalo oštre kritike zagovornika Ukrajine i kongresmena iz obe stranke koji kažu da taj potez potkopava napore da se Moskva primora na pregovore. U izvršnoj naredbi potpisanoj kasno uveče u petak, Tramp je naveo da je izuzimanje tih mera u nacionalnom interesu SAD. Naredba je doneta samo dva dana pre nego što je paket sankcija trebalo da stupi na snagu 18. oktobra. Zakon Lindzi Grem (Lindsay O. Graham) o sankcijama Rusiji i Iranu iz 2026. godine Tramp je potpisao u septembru. Posthumno je imenovan po republikanskom senatoru Gremu iz Južne Karoline, istaknutom kongresnom i pristalici Ukrajine, koji je preminuo 11. jula. Zakon je osmišljen da administraciji pruži dodatnu prednost nad ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tako što će odobriti carine do 100 odsto za glavne kupce ruske nafte i gasa, uključujući Kinu i Indiju, i predviđa sankcije usmerene na ruske zvaničnike, finansijske institucije i takozvanu flotu iz senke tankera koji se koriste za zaobilaženje postojećih ograničenja. Trampova odluka da ukine mere pokrenula je pitanja o tome da li njegova administracija namerava da iskoristi ekonomski pritisak koji Kongres pokušava da izvrši na Moskvu da bi se primorala na okončanje rata. U naredbi, Tramp je naveo da ga zakon ovlašćuje da ukine primenu odredbi o sankcijama protiv stranih lica. On je naveo da je Kongresu podneo potvrdu da je izdavanje izuzeća u nacionalnom interesu. Zakon takođe zahteva od administracije da dostavi izveštaj u kojem se objašnjava osnova za tu potvrdu. Izveštaj mora biti podnet u obliku koji nije tajan, iako može da sadrži i aneks s tajnim sadržajem. Bela kuća nije javno detaljno objasnila, u materijalu dostavljenom za ovaj izveštaj, suštinsko opravdanje za odustajanje od glavnih odredbi zakona. 'Okrutan politički izbor'Mikola Murski, direktor za zastupanje u organizaciji Razom za Ukrajinu, neprofitnoj organizaciji sa sedištem u SAD koja podržava Ukrajinu, rekao je za RSE da je Tramp propustio priliku da poveća pritisak na Putina. "Tramp je propustio zlatnu priliku da donese mir Ukrajini", rekao je Murski. On je rekao da su kongresmeni mesecima radili na dvostranačkoj podršci zakonu, koji je uključivao carine za zemlje koje kupuju rusku naftu, ograničenja kupovine ruskog suverenog duga i ograničenja novih investicija u Rusiji. "Sve je to izbrisano kasno uveče naredbom Bele kuće u petak", rekao je Murski. On je takođe doveo u pitanje trajanje izuzeća. "Šokantno, ova izuzimanja čak nemaju ni datum isteka", rekao je on. Razom je osudio odluku u zasebnom saopštenju, navodeći da je odbijanje korišćenja raspoloživih alata za pritisak na Rusiju bio namerni politički izbor. "Nedostatak alata za okončanje ovog rata bila bi tragedija. Imati ih i odbiti da ih upotrebimo je surov politički izbor", rekao je Danijel Balson, direktor za zastupanje u Razomu. Balson je rekao da je o zakonu mukotrpno pregovarala dvostranačka grupa senatora koji su sarađivali sa zvaničnicima Bele kuće tokom nekoliko meseci pre nego što je dobio značajnu podršku u oba doma Kongresa. U nedelji pre izuzeća, Rusija je lansirala više od 700 dronova, zajedno s balističkim i krstarećim raketama, na ukrajinske gradove i elektrane, naveo je Balson. "Današnja naredba o implementaciji signalizira Kremlju da može da nastavi svoju invaziju", rekao je on, dodajući da će Ukrajinci nastaviti da se bore uprkos sve većim humanitarnim i energetskim izazovima. Pitanja o opravdanosti, rokovimaOdluka je takođe pokrenula pitanja o tome kakvo je objašnjenje Trampova administracija pružila Kongresu za poništavanje odredbi o sankcijama i carinama. Maks Majzliš (Max Meizlish), bivši zvaničnik Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD, koji je sada zamenik direktora Centra za ekonomsku i finansijsku moć pri Fondaciji za odbranu demokratija, rekao je za RSE da je obrazloženje administracije sada centralno pitanje. "Pitanje je sada kakvo je suštinsko obrazloženje administracija pružila Kongresu za odustajanje od praktično svake glavne sankcione i carinske odredbe zakona koji je usvojen uz dvostranačku podršku", rekao je Majzliš. Prema zakonu, administracija mora da podnese pisanu potvrdu da je izuzimanje u nacionalnom interesu, zajedno s izveštajem koji objašnjava osnovu za tu odluku. Zahtevi za izveštavanje imaju za cilj da Kongresu pruže izveštaj o obrazloženju odluke administracije. Odvojeno, član 113 zakona utvrđuje zahteve za pružanje pisanog obrazloženja relevantnim kongresnim odborima u vezi s uvođenjem carina. Izvori upoznati s pitanjem rekli su za RSE da je administracija propustila rok od 8. oktobra u vezi s tim zahtevima. Izuzeća su takođe usledila posle Trampove odluke da dozvoli prodaju ruskog dizela u jeku zabrinutosti zbog rasta cena goriva i globalne nestašice ponude. Tramp je prošle nedelje rekao da bi Rusija mogla odmah da isporuči 300.000 tona dizela, zatim još 500.000 tona u novembru, a zatim milion tona "odmah posle toga". Ovaj potez su oštro kritikovali i demokrate i republikanci, kao i Ukrajina i njeni evropski saveznici. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao ga je "poklonom" Putinu. Izuzeća su naložena takođe i trenutku kada administracija nastoji da snizi cene goriva u SAD pred novembarske izbore koji će odrediti kontrolu nad Kongresom. Na cene energije je takođe uticao rat SAD protiv Irana. Ta odluka je naišla na kritike kongresmena koji su podržali Gremov zakon i pozvali predsednika da ga u potpunosti sprovede. Koautor zakona, demokratski Senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal), optužio je Trampa da je stao na stranu Putina i mreža koje održavaju ruske ratne napore. "Donald Tramp ponovo potvrđuje da stoji na strani krvožednog nasilnika i onih koji omogućavaju rusku ratnu mašineriju", napisao je Blumental na društvenim mrežama, tvrdeći da je odluka suprotna stavovima većine Amerikanaca, članova Kongresa i evropskih saveznika. "Ova izuzeća nemaju nikakve veze s našom nacionalnom bezbednošću, već imaju sve veze s ulizivanjem Vladimiru Putinu", dodao je on. Republikanski član Predstavničkog doma Don Bejkon (Bacon) takođe je kritikovao Trampov potez navodeći da "predsednik produžava rat". Kongresmen Gregori Miks (Gregory Meeks), vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, u petak je predstavio dvostranački predlog zakon kako bi blokirao Trampov predloženi sporazum o kupovini dizela od Rusije. Sporazum će "Putinu dati milione dolara da nastavi da nekažnjeno ubija ukrajinske civile", rekao je Miks, pozivajući Kongres da usvoji predlog zakona.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u petak da njegov ruski kolega Vladimir Putin nije zainteresovan za mirovne pregovore i kritikovao sporazum SAD s Moskvom o izvozu dizela, navodeći da će obezbediti dodatna sredstva Moskvi za finansiranje rata protiv Ukrajine. Zelenski je tokom samita Evropske unije u Briselu rekao da brzina satelitskih komunikacija kompanije SpaceX – koje su ključne za odbranu Ukrajine – još nije dostigla prethodni nivo, ali da se "postepeno obnavlja" pošto je prethodnih dana došlo do njenog pada. Lideri EU su na samitu pružili podršku Zelenskom i Ukrajini. Taj skup se održava posle novih tenzija između ukrajinskog lidera i američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), koji pojačava pritisak na Kijev da postigne sporazum o okončanju rata, koji je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo u februaru 2022. "Putin trenutno ne želi mirovne pregovore, ni u kakvom obliku", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare. "On se igra rečima... Jednostavno rečeno, to deluje kao parodija iskrene želje da se rat okonča". Rusija je odbacila brojne pozive na potpuni prekid vatre i činilo se da ignoriše ono što je Tramp 11. oktobra nazvao "ograničenim primirjem" koje bi podrazumevalo obustavu napada na energetsku infrastrukturu, dok njene snage, uoči dolaska zime, žestoko napadaju ukrajinske gradove, elektrane i druge objekte. Poremećaji u radu satelitskog sistema Starshield – vojne verzije servisa Starlinka kompanije SpaceX Ilona Maska (Elon Musk) – učinili su Ukrajinu posebno ranjivom ranije ove nedelje. Sistem Starshield je pod nadzorom američke vlade i Ukrajina ga koristi za komunikaciju na bojnom polju, izvođenje udara srednjeg dometa i upravljanje dronovima presretačima. Zelenski je naveo da su tokom nekoliko noći ograničenja brzine u sistemu "bila na snazi, zbog čega nismo mogli da oborimo dronove Šahed na mlazni pogon", opisavši tu situaciju kao "veoma bolnu i veoma neprijatnu". Usled intenziviranja napada, u Kijevu i drugim delovima zemlje bilo je brojnih žrtava. "Da li je brzina u potpunosti vraćena na prethodni nivo? Ne. Da li se trenutno obnavlja? Da", rekao je Zelenski. Problem sa satelitima dodatno je pojačao zabrinutost u Ukrajini nakon što je Tramp 9. oktobra objavio da su se on i Putin u telefonskom razgovoru dogovorili o aranžmanu koji bi omogućio plasman ruskog dizela na svetska tržišta, uključujući i SAD, gde visoke cene goriva dodatno otežavaju položaj Trampove Republikanske partije uoči izbora za Kongres 3. novembra. Zelenski je na konferenciji za novinare rekao da će " novac ponovo početi da pritiče u Rusiju zahvaljujući ovom dogovoru o dizelu". On je dodao da to "nikada neće biti dovoljno da se nadoknadi uticaj situacije u Ormuskom moreuzu na globalna tržišta, ali će zato direktno napuniti Putinove džepove sredstvima za finansiranje ovog rata". Tramp je u više navrata pozivao Kijev da obustavi napade na ruske rafinerije, okrivljujući te napade – a ne smanjenje isporuka energenata s Bliskog istoka, izazvane ratom SAD i Izraela protiv Irana koji je počeo u februaru – za visoke cene dizela. On je 10. oktobra poručio da Kijev "bolje da dođavola prestane" s napadima na ruske rafinerije, dodajući da bi Ukrajina trebalo da "dobije novog predsednika" i okrivljujući Zelenskog za izostanak mirovnog sporazuma. Tramp, koji je okončanje rata Rusije protiv Ukrajine postavio kao prioritet na početku svog aktuelnog mandata u januaru 2025, izjavio je 15. oktobra za američki medij Newsmax da je mir između Rusije i Ukrajine moguć jedino ako Zelenski napusti funkciju. "Zelenski nije dobar tip da radimo s njim", rekao je on u intervjuu. "On ne želi dogovor. Tvrdi da želi, ali zapravo ne želi. Ne, nisam veliki ljubitelj Zelenskog", rekao je Tramp, dodajući da, iako veruje da oba lidera žele mir, smatra da je sa Zelenskim teže pregovarati nego s Putinom. Rusija, između ostalog, zahteva da Ukrajina preda deo istočne Donjecke oblasti koji ruske snage nisu uspele da zauzmu tokom godina izuzetno krvavih borbi. Ukrajina to odbacuje kao neprihvatljivo, uz nagoveštaj da bi mogla da pristane na prekid vatre koji bi zadržao linije fronta na trenutnim pozicijama u trenutku početka pregovora. Govoreći na mestu koje su ruski mediji opisali kao komandni punkt, Putin je u petak rekao da je naložio ruskim snagama da ne samo isteraju ukrajinske trupe iz regiona za koje Moskva neosnovano tvrdi da su ruska teritorija, već i da uspostave "zonu bezbednosti" izvan tih regiona. Dodao je da kontrola Rusije nad tom zonom neće biti predmet pregovora. Putin je posebno naložio ruskim snagama da nastave "masovne i koordinisane udare na neprijateljske ciljeve". U intervjuu koji je 15. oktobra objavio Financial Times, Zelenski je izjavio da će Ukrajina nastaviti da napada ruske energetske objekte, budući da Moskva nije obustavila udare na ukrajinska energetska postrojenja. "Gotovi smo s tim", rekao je on, pošto je naveo da je Ukrajina tokom tri dana bila obustavila napade na ruska postrojenja za preradu nafte. Zelenski je takođe rekao za britanski list da je usporavanje satelitske komunikacije Kijevu predstavljeno kao tehnički problem, iako ostaje nejasno ko je odobrio ta ograničenja, da li su se ona odnosila na komercijalni Starlink ili na sistem Starshield, kao i da li je Vašington takođe smanjio obaveštajnu podršku Kijevu. Američki portal Axios, pozivajući se na neimenovane izvore, preneo je da je Bela kuća poručila Ukrajini kako nema kontrolu nad kompanijom SpaceX koja je vlasnik Starlinka. Mask je na X, čiji je vlasnik, napisao da su "sistemi Starshield u vlasništvu i pod kontrolom vlade SAD", dodajući da bilo kakvim ograničenjima brzine ili upotrebe odlučuje američka vojska i na kraju predsednik SAD. Tramp je upitan o tome u petak novinarima rekao: "Nisam to bio ja. I ne mislim da je to bio Ilon". Prema Rojtersu, on je takođe rekao da ima dobar odnos sa Zelenskim. Zelenski je na konferenciji za novinare pazio da direktno ne kritikuje Trampa, navodeći da je imao "nekoliko sastanaka s američkim predsednikom i da uvek pronalazimo teme za razgovore i donošenje odluka". On je takođe rekao da Kijev nastavlja razgovore s američkim pregovaračkim timom i da će se sastati "na određenom nivou u narednim danima". Evropski lideri obećali su podršku Kijevu, iako nije bilo naznaka da će uslediti konkretnije mere. Govoreći uoči samita, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) izjavio je da je podrška EU Ukrajini snažnija nego ikada, ističući da sada nije trenutak za povlačenje pomoći ili ublažavanje sankcija Rusiji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) dodala je da je EU podržala Trampov predlog o "energetskom primirju", ali da ga Rusija nije poštovala "ni jedan jedini minut". Naglasila je da će sankcije EU ostati na snazi sve dok Rusija ne okonča rat i da Brisel priprema novi paket sankcija protiv Moskve. Zelenski je sastanak s evropskim liderima iskoristio da zatraži podršku u sferi protivvazdušne odbrane pred predstojeću zimu. Govoreći o američkim sistemima Patriot, ukrajinski lider je rekao: "Većina sistema PAC-2 i PAC-3 trenutno se šalje na Bliski istok. Javna je tajna da mi nismo prioritetna destinacija za ove sisteme". On je dodao da su njegovi sagovornici iz EU upoznati s "apsolutnim minimumom" potreba Kijeva za ovu zimu, napominjući da u Evropi postoji dovoljno ovih sistema da bi Ukrajina mogla da izdrži predstojeće zimske mesece. Na pitanje novinara u Briselu da li je Ukrajina ponovo počela da gađa ruske rafinerije, Zelenski je kratko odgovorio da "obično ne iznosi detalje o našim operacijama". Tokom noćnih ruskih napada u centralnoj ukrajinskoj Čerkaskoj oblasti povređeno je pet osoba, pošto je udar drona izazvao požar u stambenoj zgradi u gradu Umanu, saopštili su regionalni zvaničnici. Grad Luck, u ukrajinskoj Volinskoj oblasti, ostao je bez električne energije posle ruskog napada dronovima, navele su gradske vlasti. Ranije tog dana, ruske vlasti su saopštile da su njihove odbrambene snage odbile napad ukrajinskih dronova usmeren na infrastrukturu za grejanje u Vladimirskoj oblasti. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izvestio je da su 94 ukrajinska drona oborena u blizini glavnog grada tokom perioda od osam sati, dok su, prema rečima regionalnog guvernera, četiri drona oborena iznad Lenjingradske oblasti. Sva četiri moskovska aerodroma bila su privremeno zatvorena usled napada dronovima, a letovi su preusmereni ka drugim gradovima, saopštila je ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj. U Lenjingradskoj oblasti takođe je proglašena uzbuna za vazdušni napad. U Vašingtonu je u četvrtak grupa od devet američkih senatora iz obe stranke zatražila istragu o poremećajima u radu sistema Starshield. "Pišemo vam izražavajući ozbiljnu zabrinutost povodom prijavljenih poremećaja u kritičnim komunikacionim i obaveštajnim sistemima u Ukrajini, koje podržavaju SAD. Ti poremećaji su ugrozili američko osoblje i potencijalno narušili sposobnost Ukrajine da se brani od ruskih raketnih napada i napada dronovima", naveli su senatori u pismu upućenom generalnom inspektoru Ministarstva odbrane. Senatori su tražili hitnu istragu kako bi se utvrdilo da li su neki američki zvaničnici "naložili, odobrili, dali saglasnost ili unapred znali za promene u aranžmanima o razmeni obaveštajnih podataka, sistemima za upozoravanje, odnosno uslugama Starlink i Starshield koje se odnose na Ukrajinu".

Dvostranačka grupa od devet američkih senatora zatražila je istragu o poremećajima u satelitskim sistemima koji pružaju podršku ukrajinskoj vojsci, i to u trenutku kada su evropski zvaničnici pružili podršku Kijevu nakon što je predsjednik Donald Trump ponovno napao ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog. Senatori, među kojima su Jeanne Shaheen (demokratkinja), vodeća članica Odbora za inostrane odnose, Thom Tillis (republikanac), Dick Durbin (demokrata), Susan Collins (republikanka), Jack Reed (demokrata), John Cornyn (republikanac), Chris Coons (demokrata), Lisa Murkowski (republikanka) i Richard Blumenthal (demokrata) – uputili su pismo glavnom inspektoru Ministarstva odbrane, zahtijevajući istragu o smetnjama u satelitskom sistemu Starshield kompanije SpaceX, koji je pod nadzorom američke vlade. "Pišemo vam izražavajući duboku zabrinutost zbog prijavljenih poremećaja u ključnim komunikacijskim i obavještajnim kapacitetima u Ukrajini, koje podržavaju SAD. Ti su poremećaji ugrozili američko osoblje i potencijalno narušili sposobnost Ukrajine da se brani od ruskih napada projektilima i bespilotnim letjelicama", stoji u pismu. Senatori su zatražili hitnu istragu kako bi se utvrdilo jesu li američki zvaničnici "naložili, odobrili, potvrdili ili unaprijed znali za promjene u aranžmanima o razmjeni obavještajnih podataka, sistemima ranog upozoravanja ili uslugama Starlink i Starshield koje utiču na Ukrajinu". Sistem Starlink u vlasništvu je kompanije SpaceX, čiji je vlasnik Elon Musk. Musk je na platformi X, koja je takođe u njegovom vlasništvu, napisao da su "sistemi Starshield u vlasništvu i pod kontrolom američke vlade. O svim ograničenjima brzine ili korištenja odlučuje američka vojska, a konačno i predsjednik SAD (predsjednik Trump)". Zelenski je kritikovao ograničavanje rada sistema Starshield te je u intervjuu za Financial Times, objavljenom 15. oktobra, takav potez nazvao "opasnim". Takođe je izjavio da će Ukrajina odbaciti "energetsko primirje" – za koje nema službene potvrde ni s ruske ni s ukrajinske strane – te da će nastaviti s napadima na ruska energetska postrojenja, budući da Moskva nije obustavila udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. "Gotovo je", rekao je Zelenski za Financial Times, nakon što je naveo da je Ukrajina tokom tri dana bila obustavila napade na ruska postrojenja za preradu nafte. Kao odgovor na to, Trump, koji je nedavno ublažio sankcije na izvoz ruskog dizela u pokušaju da snizi cijene goriva, izjavio je 15. oktobra za konzervativni američki medij Newsmax kako bi mir između Rusije i Ukrajine bio moguć jedino ako Zelenski napusti dužnost. "Zelenski nije osoba s kojom bismo trebali imati posla", rekao je u intervjuu. "On ne želi postići dogovor. Govori da želi, ali zapravo ne želi. Ne, nisam baš ljubitelj Zelenskog", rekao je Trump, dodavši kako vjeruje da oba lidera žele mir, ali da je s ukrajinskim predsjednikom teže pregovarati nego s njegovim ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Alexander Gray, glavni izvršni direktor kompanije American Global Strategies, sugerisao je da je Zelenskij te poruke predsjedniku Trumpu trebao prenijeti nasamo. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) 16. oktobra, Gray je rekao da bi Zelenskij to trebao učiniti na način "zbog kojeg predsjednik Trump neće osjetiti potrebu da javno uzvrati udarac, čime bi se stvorio ciklus koji ne služi interesima Ukrajine". Takođe je ustvrdio da odluka Zelenskija o nastavku napada na ruske rafinerije nafte nosi rizik od stvaranja dubljeg razdora između Kijeva i Trumpove administracije. Do ovog je razmimoilaženja došlo u trenutku kada je Zelenski stigao u Brisel na drugi dan samita lidera Evropske unije, na kojem bi se rasprave trebale fokusirati na nastavak podrške Ukrajini, uključujući zaštitu kritične infrastrukture uoči zime. Uoči razgovora, Zelenski je izjavio da je glavni prioritet Ukrajine zadovoljavanje energetskih potreba, napomenuvši pritom da su zemlji potrebni dodatni sistemi protivvazdušne odbrane te finansijska sredstva za ostatak ove godine i za razdoblje do 2027. godine. Obraćajući se novinarima zajedno sa Zelenskim u Briselu 16. oktobra, predsjednik Evropskog vijeća Antonio Costa ponovno je potvrdio da je podrška EU Ukrajini snažnija nego ikad, naglasivši kako sada nije vrijeme za povlačenje pomoći ili ublažavanje sankcija protiv Rusije. Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen dodala je da je EU podržala Trumpov prijedlog o "energetskom primirju", ali da ga Rusija nije poštovala "niti jednu minutu". Takođe je istaknula da će sankcije EU ostati na snazi sve dok Rusija ne okonča rat. U međuvremenu, u ruskim napadima tokom noći povrijeđeno je pet osoba u centralnoh ukrajinskoj regiji Čerkasi, gdje je uslijed udara drona izbio požar u stambenoj zgradi u Umanu, izvijestili su regionalni zvaničnici 16. oktobra. Grad Luck, u ukrajinskoj regiji Volinj, ostao je bez električne energije nakon ruskog napada dronovima, navode gradske vlasti. Ruske vlasti su saopštile da su njihove odbrambene snage odbile ukrajinski napad dronovima usmjeren na infrastrukturu za grijanje u regiji Vladimir. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izvijestio je da su u razdoblju od osam sati u blizini glavnog grada oborena 94 ukrajinska drona, dok su četiri drona oborena iznad Lenjingradske oblasti, prema riječima tamošnjeg guvernera. Sva četiri moskovska aerodroma bila su privremeno zatvorene zbog napada dronovima, a letovi su preusmjereni u druge gradove, izvijestila je ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj. U Lenjingradskoj oblasti takođe je proglašena vazdušna uzbuna.

Ukrajinske snage napale su naftnu rafineriju u ruskoj Rjazanskoj oblasti, saopštili su ruski zvaničnici, nekoliko sati pošto je predsednik ukrajinski Volodimir Zelenski rekao da će Kijev nastaviti napade na ruska energetska postrojenja i izrazio ljutnju zbog "opasnog" prekida satelitskih obaveštajnih podataka iz SAD. Prkoseći "energetskom primirju" koje je prošle nedelje jednostrano proglasio američki predsednik Donald Tramp (Trump), Zelenski je u intervjuu za Fajnenšel tajms (The Financial Times) objavljenom u četvrtak rekao da je "gotovo" s uzdržavanjem od napada na ruske naftne objekte. Nekoliko sati kasnije, rjazanski guverner Pavel Malkov objavio je na Telegramu da je "naš region bio izložen masovnom napadu dronova", dodajući da je "izbio požar u rafineriji nafte". Rusko Ministarstvo odbrane kasnije je saopštilo da je Ukrajina pokušala masovni napad na rjazansku rafineriju i da je požar u postrojenju izazvao pad olupine drona. Ukrajinska vojska nije odmah potvrdila napad, koji bi bio prvi Kijeva otkako je Tramp 11. oktobra objavio primirje. Rjazanska rafinerija, u vlasništvu Rosnjefta, poslednjih meseci je nekoliko puta bila meta dronova i čini skoro pet odsto ukupnih ruskih kapaciteta za preradu nafte. Nijedna zaraćena strana nije zvanično potvrdila da je pristala na primirje koje je najavio Tramp, a dok je Ukrajina tri dana obustavila napade na ruske rafinerije, Rusija je nastavila da gađa ukrajinska energetska i druga postrojenja. "Blokada (napada na rafinerije) je ukinuta. Gotovi smo s tim", rekao je Zelenski za Fajnenšel tajms. Zelenski je rekao da je Ukrajina spremna da obustavi napade na ruske rafinerije ako Moskva pristane da prestane da gađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Ukrajinski lider zadržao je oštar ton i kada je govorio o nedavnoj krizi zbog prekida u dostavljanju američkih obaveštajnih podataka Kijevu. Zelenski je za Fajnenšl tajms rekao da je obustava Kijevu predstavljena kao tehnički kvar, što je odbacio, nazvavši poremećaj u radu Starshielda, vojne verzije satelitskog komunikacionog sistema Starlink, "opasnim". Pritisak na PentagonNa Pentagon raste pritisak da objasni prijavljena ograničenja satelitskih komunikacija koje koristi ukrajinska vojska i republikanski senator Tom Tilis (Thom Tillis) pozvao je na istragu generalnog inspektora i upozorio da su ukrajinski civili i američko osoblje možda bili nepotrebno izloženi riziku. Tilis je rekao u sredu da će zatražiti od generalnog inspektora Ministarstva odbrane da istraži, kako je rekao, potencijalno opasan kvar u vezi sa Starshieldom, koji kontroliše vlada SAD. "Poslednji izveštaji sugerišu da je ova strateška greška možda nastala na više lokalnom nivou unutar sistema Starshield Ministarstva odbrane, a ne u Starlinku ili SpaceX-u", napisao je Tilis na društvenim mrežama. On je rekao da su ukrajinski civili i američko diplomatsko i bezbednosno osoblje bez upozorenja bili izloženi nepotrebnom riziku. "U najboljem slučaju, ovo je bila neprihvatljiva greška ili propust, a u najgorem svesna odluka da se raščisti teren za ruski napad", dodao je Tilis. RSE je od izvora u Kongresu saznao da je među grupom kongresmena u sredu kružilo pismo kojim se od generalnog inspektora Ministarstva odbrane traži istraga ovog slučaja. Očekuje se da će pismo biti poslato narednih dana. Poziv na istragu poklapa se porastom zabrinutosti u obe partije u Kongresu zbog izveštaja da su ograničenja satelitske povezanosti poremetila operacije ukrajinske vojske. Neki su takođe spekulisali da bi to mogao biti potez administracije da pritisne Kijev da odustane od napada na ruske rafinerije. Ipak, ostaje nejasno ko je odobrio ograničenja, da li su pogođeni komercijalni Starlink ili Starshield, i da li je Vašington smanjio i obaveštajnu podršku Kijevu. Portal Aksios (Axios) je, pozivajući se na izvore, izvestio da je Bela kuća rekla Ukrajini da ne kontroliše Ilona Maska (elon Musk) i njegov SpaceX, vlasnika Starlinka. Mask je na mreži X, čiji je vlasnik, napisao da su "Starshield sistemi u vlasništvu i pod kontrolom vlade SAD. Sva ograničenja brzine ili korišćenja određuje američka vojska i, u krajnjoj liniji, predsednik SAD". Moskva je u četvrtak nastavila napade na Ukrajinu, dan nakon što su ruski raketni i napadi dronovima pogodili civilnu i energetsku infrastrukturu širom zemlje, ubivši najmanje devet ljudi i ostavivši stotine hiljada bez struje. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo izvestilo je ujutru da je Rusija tokom noći lansirala 580 dronova i dve rakete H-59 na Ukrajinu, dodajući da je napad u toku.

Evropski parlament imenovao je sedam članova delegacije koja će u ime ove institucije posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Kako je potvrđeno iz Parlamenta, u delegaciji će biti dva poslanika iz najveće grupe, Evropske narodne partije (EPP), čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka (SNS), i po jedan iz redova socijaldemokrata, liberala, zelenih, Evropskih konzervativaca i reformista, kao i krajnje desnih Patriota za Evropu. Prema saznanjima RSE, za šefa delegacije izabran je Andreas Šider iz grupe socijaldemokrata. On je i na izborima 2023. bio član delegacije. Ostali članovi delegacije su Sunčana Glavak i Gordan Bosanac iz Hrvatske, Ingeborg ter Lak iz Holandije, Tamaš Deč iz Mađarske, Kosma Zlotovski iz Poljske i Helmut Brandšteter iz Austrije. Šider je odbio da za RSE komentariše političku situaciju u Srbiji, navodeći da kao posmatrač mora da ostane nepristrasan do završne konferencije za medije posle izbora. Orbanov saveznik u delegacijiMeđu članovima delegacije je Tamaš Deč, jedan od osnivača Fidesa, stranke bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana koji je bio blizak bivšem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sada kandidatu za premijera. Deč predvodi delegaciju te stranke u Briselu. Smatra se jednom od najprepoznatljivijih i najdugovečnijih figura u stranci i veoma odanim Orbanovim saveznikom, koji odlučno zastupa njegovu politiku i brani stranku od kritika iz EU. Deč pripada grupi Patriote za Evropu, desničarskom populističkom i nacionalno-konzervativnom savezu koji se zalaže za zaštitu nacionalnog suvereniteta od centralizacije EU. Grupu su osnovali istaknuti evropski desničarski lideri poput Orbana i Andreja Babiša, a predvodi je Žordan Bardela iz Nacionalnog okupljanja (nekadašnjeg Nacionalnog fronta) Marin le Pen. Grupa zastupa evroskepticizam i dosledno antifederalistička načela. Poziv u poslednjem trenutkuEvropski parlament zvanično je potvrdio da je od srpskih vlasti dobio poziv da pošalje posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, zakazane za 25. oktobar. Poziv je 10. oktobra uputila vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić. Formalni rok za poziv istekao je 8. oktobra, kada je zasedala Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa. Parlament je ipak bio spreman da poziv sačeka najkasnije do 12. oktobra, a Konferencija je u međuvremenu odobrila da pripreme za misiju počnu paralelno. Kako funkcioniše posmatračka misijaDelegacija Evropskog parlamenta deo je Međunarodne posmatračke misije, koju predvodi OEBS-ova Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Nalazi misije predstavljaju se u zajedničkoj preliminarnoj izjavi na konferenciji za medije dan posle izbora. Članovi delegacije obavezuju se na nepristrasnost. Evropski parlament prihvatio je međunarodni Kodeks ponašanja za posmatrače izbora, prema kojem posmatrači u svakom trenutku moraju da budu politički nepristrasni i da poštuju integritet međunarodne misije. Članovi delegacija potpisuju i poseban Kodeks ponašanja za članove posmatračkih delegacija Evropskog parlamenta. U praksi se ipak dešavalo da pojedini članovi delegacije ne dele u potpunosti ocene misije. Evropski parlament je izbore u Srbiji poslednji put posmatrao u decembru 2023. godine, takođe na vanrednim parlamentarnim izborima. Tada je delegacija imala pet poslanika i takođe je delovala u okviru međunarodne posmatračke misije koju je predvodio OEBS/ODIHR. Delegacija se po pravilu u danima pred izbore sastaje s predstavnicima međunarodne posmatračke misije, izbornim vlastima, kandidatima, civilnim društvom i medijima. Na dan izbora poslanici prate otvaranje biračkih mesta, glasanje, zatvaranje i brojanje glasova, a mogu da prate i prenos glasačkih kutija do centara za obradu rezultata. Nakon toga iznose svoje nalaze i zaključke.

Studentski protest u Albaniji ušao je u četvrtak u treći dan, dok se veliki broj demonstranata okuplja i maršira ulicama Tirane. Prema navodima studenata, protest je usmeren protiv rasta troškova obrazovanja i protiv korupcije. Među zahtevima je i ostavka vlade koju predvodi Edi Rama. Rama je u odgovoru za Rojters (Reuters) odbacio mogućnost ostavke kao posledice protesta. Kako navodi Rojters, Rama je rekao da "neće dozvoliti da nasilje spreči Albaniju da ostvari cilj članstva u Evropskoj uniji". Na protestu u sredu povređene su desetine demonstranata i policijskih službenika tokom sukoba koji su trajali nekoliko sati. Desetine hiljada studenata koji su u sredu izašli na protest zapalili su dve vladine zgrade i dve banke, a bacali su i kamenje na policiju. Pored javnih zgrada, oktobra oštećeno je i nekoliko privatnih objekata, uključujući i poslovne prostore. Takođe je zapaljena i kancelarija Koledža Evrope, koji je otvoren u saradnji albanske vlade i Evropske unije. Rama i EU osuđuju nasilje na protestuU video poruci snimljenoj ispred oštećene zgrade Koledža Evrope, premijer Albanije osudio je nasilje na protestu održanom u sredu. On je rekao da taj protest nije bio studentski. "Ovo su neke druge ruke... Ovo su ruke opozicije koja, maskirana, sa vatrom i gvožđem pokušava da vrati Albaniju tamo gde se Albanija nikada više neće vratiti", naveo je Rama u četvrtak na Fejsbuku (Facebook). Kancelarija Evropske unije u Albaniji je u saopštenju takođe osudila "eskalaciju nasilja i uništavanje javne i privatne imovine". Šta se dogodilo na protestu u sredu?Univerzitetski bolnički centar Majka Tereza saopštio je kasno uveče da je medicinsku pomoć primilo 23 policajaca, pet demonstranata i jedan prolaznik. Policija je upotrebila vodene topove i suzavac da rastera demonstrante, od kojih su neki zapalili zgrade Ministarstva obrazovanja i Ministarstva pravde, prevrnuli kontejnere za smeće i oštetili lokale na glavnom trgu u Tirani. Filijala Rajfajzen banke, u blizini Ministarstva obrazovanja, takođe je zahvaćena požarom, izvestio je Rojters. Demonstranti su takođe probili kapiju zgrade Skupštine. Predsednik Skupštine Niko Peleši (PeleshI) ocenio je da je "neprihvatljivo" napadanje zgrada zakonodavnog tela i drugih državnih institucija, navodeći da "nasilje i uništavanje ne služe nijednom cilju, već štete javnom interesu i samom društvu". Policija je saopštila da je privela 35 demonstranata. To je bio najnasilniji protest protiv korupcije u Tirani otkako su protesti počeli u maju i predstavlja sve veći izazov za Raminu vladu. Eskalacija nasilja usledila je posle leta koje su obeležili mirni protesti protiv Rame, izazvanih planovima za izgradnju luksuznog odmarališta na netaknutoj obali juga Albanije. "Ovo je revolucija. Umorni smo od mirnih protesta. Nećemo stati dok Rama ne podnese ostavku", rekla je Lora, studentkinja koja nije htela da otkrije svoje prezime, dok je bacala kamenje na policiju. Drugi demonstranti uzvikivali su "Ostavka" i "Kriminalna policija". Organizatori kažu da protestuju za bolje uslove studiranja, pristupačnije školarine i mogućnosti zapošljavanja.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković potvrdio je u četvrtak da je osam uslova koje Zagreb postavlja Crnoj Gori pre ulaska u Evropsku uniju izneo već sredinom godine, tokom samita Evropske unije i Zapadnog Balkana održanog u junu u Tivtu. On je ocenio da je reč o nerešenim pitanjima koja su, prema njegovim rečima, vezana za evropske vrednosti, a u vezi s kojima Crna Gora, nažalost, "do sada nije napravila iskorak". "Dakle, sve te teme su poznate Crnoj Gori, i predsedniku i premijeru i ministru. Ministri (Ervin) Ibrahimović i (Gordan) Grlić Radman imaju zadatak da pronađu rešenja. Mi želimo da Crna Gora ostvari napredak, ali želimo da se ova pitanja reše, i sad je trenutak da se reše", izjavio je Plenković. "Uprkos teškom nasleđu, mi smo Crnoj Gori pristupili vrlo konstruktivno i u tom konstruktivnom procesu izdvojili smo one tačke za koje smatramo da ih Crna Gora treba da ispuni jer su deo onoga što budućim članstvom u Evropskoj uniji treba da preuzmu kao evropske vrednosti", dodao je on. Hrvatski premijer je u Briselu, gde učestvuje na dvodnevnom samitu šefova država i vlada Evropske unije. Među brojnim temama je i proširenje, s posebnim naglaskom na pristupni proces Crne Gore. Prema nacrtu zaključaka koje bi lideri trebalo da usvoje na kraju samita, Evropski savet pozdravlja tekući rad na izradi ugovora o pristupanju s Crnom Gorom. "On prima k znanju nameru predsedavajućeg Savetom da do kraja ove godine postigne dogovor o privremenom zatvaranju svih pregovaračkih poglavlja, pod uslovom da Crna Gora sprovede odgovarajuće reforme, kao i da radi na što bržem okončanju izrade ugovora o pristupanju", navodi se u nacrtu. Crna Gora se smatra kandidatom s najizvesnijim izgledima za članstvo u EU. Privremeno je zatvorila skoro dve trećine pregovaračkih poglavlja i cilj joj je da pregovore okonča do kraja godine. Ipak, s obzirom na preostalo vreme, sve je izvesnije da će se to dogoditi početkom sledeće godine. Uslovi koje je iznela Hrvatska direktno su vezani i za poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), koja još nisu zatvorena. To bi takođe moglo da odloži okončanje pregovora o članstvu između Brisela i Podgorice. EU već radi na nacrtu ugovora o pristupanju, a evropska komesarka za proširenje najavila je mogućnost da on bude potpisan u leto 2027. godine. Lideri EU o proširenju će razgovarati tokom radne večere 15. oktobra. Između ostalog, naglasiće da i buduće države članice i EU moraju biti spremni u trenutku pristupanja. "Zemlje koje teže članstvu moraju da nastave reformske napore, posebno u oblasti vladavine prava, u skladu s pristupnim procesom zasnovanim na zaslugama i uz pomoć EU", stoji u nacrtu zaključaka koje će 27 šefova država i vlada usvojiti na kraju samita. Oni će takođe podsetiti da je pristupni proces "zasnovan na zaslugama i da stoga svaka zemlja kandidat napreduje u pristupnim pregovorima na osnovu sopstvenog napretka". Lideri će razmotriti i nedavnu komunikaciju Evropske komisije "Priprema za širu Uniju", ali će je samo primiti k znanju i pozvati Savet da analizira sve njene segmente i na osnovu toga nastavi rad.

Državljanin Bosne i Hercegovine Saša Micev osuđen je na pet godina zatvora nakon što je priznao krivicu za kršenje američkih zakona o kontroli izvoza i međunarodnih sankcija protiv Sjeverne Koreje, učestvujući u pokušaju posredovanja u prodaji prenosivih protivvazdušnih raketnih sistema. Prema sudskim dokumentima, 43-godišnji Micev, koji se bavi međunarodnom trgovinom oružjem, djelovao je zajedno sa saučesnikom iz savezne američke države Novi Meksiko. Njih dvojica su, s drugim osobama, pokušali zaobići ograničenja koja je američko Ministarstvo finansija uvelo kroz propise o sankcijama Sjevernoj Koreji, navelo je Savezno tužilaštvo SAD-a za okrug Novi Meksiko. Tužilaštvo navodi da su posredovali u kupovini prenosivih raketa zemlja-vazduh SA-18 Igla iz Sjeverne Koreje, bez potrebnih dozvola ili odobrenja Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD-a. Tokom 2020. Micev je sa saučesnikom u više navrata razgovarao o nabavci raketa Igla, dostavljao informacije o cijenama, učestvovao u pokušajima pribavljanja oružja uz korištenje falsifikovane dokumentacije te radio na njihovoj nabavci iz Sjeverne Koreje, iako je znao da su takve transakcije zabranjene američkim i međunarodnim zakonima. On i njegov saučesnik su krajem 2020. otputovali u Ankaru kako bi završili dogovor o prodaji raketa. Međutim, posao nije realizovan nakon spora sa sjevernokorejskom stranom oko cijene, dodalo je avezno tužilaštvo SAD-a za okrug Novi Meksiko. Prvi pomoćnik američkog tužioca Ryan Ellison izjavio je da sankcije nemaju smisla ako oni koji ih svjesno zaobilaze ne snose posljedice. "Ovaj optuženi je pomogao u provođenju međunarodne šeme poslovanja koja je zabranjena američkim zakonima, a ova presuda ga poziva na odgovornost za njegovu ulogu", rekao je Ellison. Vršilac dužnosti specijalnog agenta Ryan G. McRae iz Istražne služba za unutrašnju bezbjednost (HSI) naveo je da osobe koje pokušavaju zaobići američke kontrole o izvozu i međunarodne sankcije radi nezakonite trgovine vojnim naoružanjem predstavljaju ozbiljnu prijetnju nacionalnoj bezbjednosti i globalnoj stabilnosti. Micev je priznao krivicu za kršenje Zakona o međunarodnim ekonomskim ovlaštenjima u vanrednim situacijama i propisa o sankcijama prema Sjevernoj Koreji, nakon čega mu je izrečena kazna od pet godina zatvora.

Izborna kampanja u Srbiji odvija se "u veoma polarizovanom okruženju" koje bi moglo da ugrozi ravnopravne uslove za sve učesnike izbora, ocenila je predizborna delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), nakon dvodnevne posete Beogradu 12. i 13. oktobra. Petočlana delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope boravila je u predizbornoj poseti Srbiji da bi procenila izbornu kampanju i političku klimu uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra. U saopštenju, objavljenom na sajtu Parlamentarne skupštine SE nakon posete, pozvani su svi politički akteri, uključujući vladajuće stranke, opozicione pokrete i predstavnike civilnog društva, da se uzdrže od zapaljive retorike i zastrašivanja i da izbegavaju ponašanje koje bi moglo da ugrozi miran i demokratski izborni proces. Navedeno je delegacija očekuje da vlasti posmatračima izbora omoguće pristup svim fazama izbornog procesa. Takođe je navedeno da se očekuje da nadležni organi obezbede mirno okruženje tokom kampanje i u periodu oko izbornog dana. "Institucije nacionalne bezbednosti moraju se uzdržati od upotrebe sile ili nametanja neopravdanih ograničenja prava na slobodu okupljanja, koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima, čiji je Srbija potpisnik", navedeno je. U saopštenju se navodi da se vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra odvijaju u atmosferi u kojoj preovlađuje narativ o "referendumu", te da predstavljaju još jedan primer sada već duboko ukorenjene prakse raspisivanja prevremenih izbora. Delegacija je navela da su u maju 2026. usvojene izmene četiri izborna zakona, neposredno pred izbore, što nije u skladu sa međunarodnim standardima. Konstatovano je da su te izmene donele određene pozitivne promene, uključujući ograničenja finansiranja kampanje i obaveznu obuku članova biračkih odbora. "Međutim, ovim izmenama nisu u dovoljnoj meri obuhvaćene ranije preporuke ODIHR-a i Venecijanske komisije, niti su rešeni trajni problemi kojima bi trebalo dati prioritet", ocenjeno je. Navodi se da su među tim problemima zloupotreba javnih resursa, pritisci na birače i zloupotreba odredaba namenjenih listama nacionalnih manjina. Takođe se navodi da su članovi delegacije tokom razgovora čuli brojne izraze zabrinutosti zbog neravnopravnih uslova za učesnike kampanje i nesrazmerno velike medijske zastupljenosti vladajuće stranke. U saopštenju se navodi da su tokom razgovora iznete i primedbe u vezi sa neuspehom nezavisnih institucija da na odgovarajući način reše ozbiljna pitanja koja se odnose na tačnost biračkih spiskova i organizaciju glasanja u inostranstvu što je otvorilo pitanja o rizicima od izborne manipulacije. Zabeležena su i neprijateljska i agresivna retorika usmerena protiv opozicionih aktivista, predstavnika civilnog društva i novinara, kao i postojani i verodostojni navodi o nadzoru i zabrinutost za bezbednost birača i posmatrača. Konstatuje se i da je u celom političkom spektru izražena neizvesnost u pogledu perioda nakon izbora. "Demonizacija kritičkih glasova i kampanje njihovog blaćenja nemaju mesta u demokratskom društvu i ne mogu biti odgovor na zahteve koje izražava aktivno društvo", dodaje se. Delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tokom posete Beogradu, sastala se sa predsednicom Narodne skupštine i vršiteljkom dužnosti predsednika Republike Anom Brnabić, kao i sa članovima delegacije Srbije u PSSE, predstavnicima poslaničkih grupa i vanparlamentarnih stranaka, uključujući stranke nacionalnih manjina. Takođe su razgovarali sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičke izborne komisije, Komisije za reviziju biračkog spiska. Sastali su se i sa članovima Misije OEBS-a/ODIHR-a za posmatranje izbora, predstavnicima civilnog društva i medija. Najavljeno je da će Parlamentarna skupština Saveta Evrope uputiti punu misiju za posmatranje izbora kako bi pratila glasanje i prebrojavanje glasova 25. oktobra 2026. godine, zajedno sa ODIHR-om, Parlamentarnom skupštinom OEBS-a i Evropskim parlamentom.

Rusija je u sredu najavila da će uvesti vize za građane Crne Gore kao recipročnu meru pošto je Podgorica uvela takve mere za ruske državljane u okviru usklađivanja vizne politike Evropske unije. Portparolka ruske diplomatije Marija Zaharova je potvrdila da je crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova krajem septembra obavestilo Moskvu o raskidu sporazuma između dve vlade iz 2008. godine o uslovima uzajamnih putovanja građana. "To u praksi znači da će naši državljani od 1. novembra moći da uđu u Crnu Goru i borave u zemlji samo s vizom. Shodno tome, i crnogorski državljani će morati da pribave vize za putovanje u Rusiju", navela je, prema saopštenju ruskog Ministarstva, Zaharova u odgovoru na pitanje lista Izvestija. Vlada Crne Gore je krajem septembra usvojila Informaciju o potrebi otkazivanja sporazuma kojima je regulisan bezvizni režim sa Rusijom, Belorusijom i Turskom. Crna Gora je, u okviru procesa pristupanja EU, obavezna da svoju viznu politiku u potpunosti uskladi sa viznom politikom Brisela. Time je Crna Gora ispunila jedno od završnih merila za zatvaranje Pregovaračkog poglavlja 24 – Pravda, sloboda i sigurnost u pristupnim pregovorima sa EU, kao i jedna od ključnih obaveza iz Reformske agende. Evropska komisija je već nekoliko godina pozivala zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Crnu Goru, da usklade svoje vizne politike s pravilima EU kako bi se smanjio rizik od neregularnih migracija i zloupotrebe bezviznih režima. Zaharova je rekla da odluka Podgorice o uvođenju viza Rusiji "očigledno" šteti interesima Crne Gore, navodeći da će smanjiti broj ruskih turista, naneti štetu crnogorskom biznisu i pogoršati investicioni ambijent. "Temelj postavljen tokom mnogih godina u rusko-crnogorskim odnosima dosledno se demontira kako bi se udovoljilo evropskim aspiracijama, a ekonomskim posledicama takvih koraka ne poklanja se dužna pažnja", rekla je Zaharova. Ona je rekla da "klizanje EU ka vojnom bloku", uz proglašavanje Rusije za glavnu egzistencijalnu pretnju "iz osnova promenilo suštinu proširenja EU", pošto, prema njenim tvrdnjama, "taj proces više nikako ne podrazumeva da nove članice mogu zadržati neutralan status". "Čak i sama perspektiva skorog pristupanja ovoj grupi automatski povlači potrebu da se pokaže solidarnost s antiruskim kursom, uključujući uvođenje sankcija, sveobuhvatnu podršku režimu u Kijevu i pridržavanje drugih konfrontacionih spoljnopolitičkih ciljeva i zadataka", rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Crna Gora je prošle nedelje proterala ruskog vojnog blogera Mihaila Zvinčuka, osnivača Telegram kanala Ribar (Rybar), pošto ga je privela zajedno s njegovom suprugom Valerijom i troje saradnika. Policija je odluku o proterivanju donela iz razloga nacionalne i unutrašnje bezbednosti. Zvinčuk i saradnici proterani su iz Podgorice u Srbiju, a on se potom iz Beograda vratio u Moskvu. Posle toga, portparol EU Kristijan Vigand (Christian Wigand) rekao je da Evropska unija pomaže Crnoj Gori da se odupre hibridnim pretnjama. Vigand je podsetio da je Zvinčuk pod restriktivnim merama EU od juna 2023. godine "zbog svoje uloge u podržavanju agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine i širenja dezinformacija i prokremaljske propagande".

Američki Stejt department ponovio je da razvoj Strateškog dijaloga s Kosovom zavisi od stvaranja odgovarajućih uslova, uključujući ispunjavanje obaveza Kosova prema kosovskim Srbima. U odgovoru za Radio Slobodna Evropa 13. oktobra, Stejt department je ponovio stav iznet u julu, bez pojašnjenja da li je Kosovo ostvarilo napredak ka ispunjavanju uslova ili koji konkretni koraci tek treba da se preduzmu. "Ostajemo posvećeni unapređenju zajedničkih interesa Sjedinjenih Država i naroda Kosova", rekao je portparol Stejt departmenta za Radio Slobodna Evropa. Predsednica Kosova Justina Široka Pulja (Shiroka Pula) tražila je ponovno pokretanje Strateškog dijaloga tokom sastanka 12. oktobra s američkim senatorima Džin Šahin (Jeanne Shaheen) i Dikom Durbinom (Dick) u Prištini. Prema saopštenju Kancelarije predsednice, ona je istakla značaj tog dijaloga za produbljivanje partnerstva i unapređenje zajedničkih prioriteta. Šahin je u intervjuu za Radio-televiziju Kosova rekla da bi bilo veoma dobro da se Strateški dijalog ponovo pokrene, dok je kao izazove pomenula promene u američkoj administraciji i u Stejt departmentu. Stejt department je podsetio da su SAD suspendovale Strateški dijalog na neodređeno vreme u septembru 2025. zbog zabrinutosti u vezi s postupcima tadašnje Vlade u tehničkom mandatu. Odluka je usledila pošto su kosovske vlasti preduzele mere protiv paralelnih srpskih institucija koje su delovale na Kosovu. Radio Slobodna Evropa se obratio Vladi Kosova s pitanjem o koracima koje preduzima radi nastavka Strateškog dijaloga sa SAD. Štuni: Stav se ne menja samo protokom vremenaStručnjak za bezbednost i spoljnu politiku iz Vašingtona Adrijan Štuni (Adrian Shtuni) rekao je da promena američkog stava zavisi od rešavanja uzroka koji su doveli do suspenzije. "Trenutno stav ostaje isti pošto Kosovo već skoro dve godine stoji u mestu u mnogim pravcima", rekao je on. On je ocenio da je politički kompromis koji je omogućio izbor predsednice Široke Pulje ohrabrujući, ali je naglasio da su za nastavak Strateškog dijaloga potrebni dodatni koraci. "Bez konkretnih i brzih koraka za stvaranje odgovarajućih okolnosti, ispunjavanje zahteva SAD i realizaciju ranije preuzetih obaveza, ne vidim da je realno očekivanje da će se strateški dijalog nastaviti", kaže Štuni za RSE. Prema njegovim rečima, Kosovo bi trebalo da pojača i svoje diplomatsko angažovanje u Vašingtonu. On je ocenio da posete i angažman senatora pomažu da Kosovo ostane u američkoj pažnji, ali da je odluka o Strateškom dijalogu u nadležnosti izvršne vlasti. "Odlučujući faktor ostaje da kosovske vlasti preduzmu konkretne korake kako bi se rešila pitanja koja su dovela do obustave dijaloga", dodao je Štuni. Šta se od Kosova očekuje po pitanju Srba?Stejt department u odgovoru za RSE nije precizirao obaveze za koje očekuje da budu ispunjene. Međutim, već godinama SAD i Evropska unija traže od Kosova da sprovede sporazume postignute u dijalogu sa Srbijom, u kojima posreduje EU. Oni pre svega obuhvataju obezbeđivanje određenog nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, što podrazumeva osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, u skladu s Osnovnim sporazumom iz 2023. i Ohridskim aneksom. Pošto je Široka Pulja tražila nastavak Strateškog dijaloga, RSE se obratio Kancelariji predsednice Kosova kako bi saznao njen stav o osnivanju Zajednice srpskih opština, jedne od obaveza čije ispunjenje Stejt department traži, ali do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor. Zapad od Kosova takođe traži da reši sporove sa Srpskom pravoslavnom crkvom, da zaštiti verske slobode i izbegne jednostrane poteze na severu zemlje, koji su, prema oceni Vašingtona, povećali tenzije sa srpskom zajednicom. Sprovođenje sporazuma bilo je među pitanjima koja su predstavnici Srpske liste pokrenuli tokom sastanka sa Šahin i Durbinom u Ambasadi SAD u Prištini. Prema saopštenju Srpske liste, njen predsednik Zlatan Elek i šef poslaničkog kluba Igor Simić izrazili su zabrinutost za prava i bezbednost Srba, posebno ističući neosnivanje Zajednice srpskih opština i pitanje zastupljenosti Srba u institucijama. U saopštenju nije navedeno kakve su stavove senatori izneli o tim pitanjima. Kosovo tvrdi da sprovođenje obaveza iz dijaloga sa Srbijom mora biti obostrano i da su njegovi potezi na severu, od ukidanja upotrebe srpskog dinara do zatvaranja većine srpskih paralelnih institucija, imali za cilj uspostavljanje vladavine prava. Priština takođe traži da Srbija potpiše Osnovni sporazum, što je Beograd odbio. Za nastavak dijaloga sa Srbijom, kosovske vlasti traže izručenje bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj u septembru 2023. Radoičić je pod sankcijama SAD zbog umešanosti u korupciju i aktivnosti organizovanog kriminala, dok je na Kosovu protiv njega podignuta optužnica za terorizam i druga krivična dela. Šta suspenzija Strateškog dijaloga znači u praksi?Štuni ocenjuje da je suspenzija dijaloga "politička i diplomatska kazna", koja ima praktične posledice za Kosovo jer "zamrzava planirani okvir saradnje na visokom nivou". Prema njegovim rečima, Kosovu je posebno potrebna američka politička i diplomatska podrška za obezbeđivanje novih priznanja i članstvo u međunarodnim organizacijama, naročito u NATO-u. "Bez snažne podrške SAD u svim tim oblastima, Kosovo, nažalost, ostaje u mestu", kaže on za RSE. Štuni smatra da se propuštene prilike protežu i na ekonomiju. "Sve dok je dijalog suspendovan, Kosovo gubi mogućnost da sistematski produbljuje ekonomsku saradnju, trgovinu, olakšavanje investicija i širu diplomatsku koordinaciju sa SAD". Prema njegovim rečima, to usporava nove zajedničke inicijative u oblastima od vitalnog značaja za Kosovo, kao što su energetika, infrastruktura i trgovinske veze, čime se "takođe ograničava sposobnost Kosova da ojača svoj međunarodni položaj i iskoristi partnerstvo za unapređenje strateških evroatlantskih ciljeva". Štuni naglašava da suspenzija tog mehanizma ne znači prekid celokupne saradnje. Prema njegovim rečima, ključna saradnja se nastavlja u oblasti bezbednosti i jačanja vojnih kapaciteta Kosova, dok suspenzija uglavnom utiče na okvir na visokom nivou za proširenje partnerstva. Kosovo želi da dodatno produbi saradnju u oblasti bezbednosti, tražeći da kamp Bondstil postane stalna američka baza. Senator Durbin rekao je da ovaj predlog treba ozbiljno razmotriti i da je Vlada Kosova za tu svrhu predložila i finansijski sporazum. Radio Slobodna Evropa obratio se Pentagonu i Vladi Kosova za detalje o tom predlogu, ali do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor. Štuni ocenjuje da finansijski predlog Kosova da se kamp Bondstil pretvori u stalnu američku bazu nije zanemarljiv, ali da će odluka Vašingtona zavisiti uglavnom od strateških i vojnih interesa, u vreme kada SAD razmatraju smanjenje svog vojnog prisustva u Evropi. "Šanse su male da dobije pozitivan odgovor od sadašnje administracije, koja trenutno ozbiljno razmatra smanjenje vojnog prisustva u Evropi", kaže Štuni za RSE.

Rusija je izvela talas napada balističkim projektilima na Kijev, kao i napad dronovima na zapadu Ukrajine u kojima je poginulo najmanje šest osoba, dok je predsednik Volodimir Zelenski izjavio da Ukrajina ponovo nije dobila upozorenje od zapadnih partnera o lansiranjima. Ruske snage su pogodile nekoliko energetskih objekata u Kijevu, izvestio je gradonačelnik Vitalij Kličko u sredu, pošto je Ukrajina optužila Rusiju da je prekršila primirje koje je objavio američki predsednik Donald Tramp (Trump) o napadima na energetsku infrastrukturu. U makar pet kijevskih okruga je nestala struja pošto je u ruskom napadu tokom noći pogođena jedna od glavnih elektrana u prestonici, saopštila je energetska kompanija DTEK. Zelenski je na X u sredu naveo da je Rusija u noćnim napadima iskoristila 39 balističkih raketa i više od 120 dronova, dodajući da je najmanje 600.000 ljudi sada bez struje. On je upozorio da bi nestanci mogli zahvatiti veći broj ljudi. Ukrajinska služba za vanredne situacije saopštila je da su tri osobe poginule, a 21, uključujući jedno dete, povređeno, dok se spasilačke operacije nastavljaju u Kijevu. "Nikada nisam mislio da ću napustiti zemlju, ali imam tinejdžersko dete i zbog moje ćerke, mog psa i naše bezbednosti, otići ću u bliskoj budućnosti", rekao je stanovnik Kijeva za RSE na mestu napada na stambenu zgradu. Na zapadu Ukrajine poginule su najmanje tri osobe u ruskom napadu dronovima na grad Luck, navele su regionalne vlasti. "Nažalost, troje ljudi je poginulo kada su krhotine drona pogodile veleprodajnu prodavnicu Eurohurt", naveo je Roman Romanjuk, načelnik regiona, u objavi na Telegramu. "Dve osobe pronađene su mrtve na licu mesta i još jedna je preminula u bolnici. Povređeno je još 10 osoba", dodao je on. Dok su se ruski napadi odvijali, Zelenski je upozorio da će ih biti još. "Prema našim obaveštajnim podacima, Rusija priprema dodatne napade balističkim raketama", napisao je na X Zelenski kasno u utorak. "Važno je da svet ne ćuti o ovome", rekao je on, dodajući da je "važno da Sjedinjene Države zaista vide šta se dešava i ko je odgovoran za nastavljanje ovog rata". Zelenski je ponovo potvrdio podršku Ukrajine energetskom prekidu vatre. "Rusija napada ukrajinsku energetsku mrežu, stambene zgrade i kritičnu infrastrukturu, izazivajući nestanke struje u Kijevu, prekidajući snabdevanje vodom i, što je najtragičnije, ubijajući još civila", rekao je Denis Sienik, otpravnik poslova u ukrajinskoj ambasadi u Vašingtonu, posle noćnih napada. Povodom izjave Zelenskog da Ukrajina nije dobila nikakvo upozorenje o lansiranju balističkih raketa i da je prvi talas detektovala tek kada se približio Kijevu, ambasadorka EU u Ukrajini, Katarina Maternova (Mathernova), navela je na X da "propuštanje upozorenja znači propušteno vreme. Vreme da se probudi dete. Da se siđe dole. Da se stigne do skloništa". "Ukrajini je potrebna protivvazdušna odbrana, presretači i pouzdana rana upozorenja. Svaki minut upozorenja može nekome dati šansu da preživi", dodala je ona. Napad se dogodio nekoliko dana pošto je Tramp objavio sporazum kojim se dozvoljava izvoz ruskog dizela, posle razgovora s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom prošle nedelje. Tramp je rekao da će, prema sporazumu, SAD odmah uvesti 300.000 metričkih tona ruskog dizela, a očekuje se da će uslediti još milioni. Ovaj potez izazvao je kritike evropskih saveznika, kao i demokrata i republikanaca, koji su upozorili da bi to moglo ohrabriti Putina da nastavi rat protiv Ukrajine. U pismu Trampu, dvostranačka grupa od 12 senatora pozvala ga je da se povuče iz sporazuma o dizelu s Putinom, nazivajući to "poklonom našem protivniku" i "izdajom naših saveznika". "Davanje Moskvi mogućnosti da slobodno prodaje ruski dizel na globalnim tržištima šteti američkim bezbednosnim interesima i predstavlja izdaju naroda Ukrajine", napisali su senatori u pismu. Bivši ukrajinski predsednik Viktor Juščenko uputio je otvoreno pismo Trampu kritikujući njegov dogovor s Putinom o dizel gorivu. "Kada se govori o 'ustupcima' ili dogovorima s Putinom, odgovor Kremlja je još raketa, još dronova i još krvoprolića. Ukrajinske porodice plaćaju cenu", napisao je on. "S tiranima se ne pregovara – oni se zaustavljaju“, dodao je Juščenko.