Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova (DSK) saglasili su se da Bekim Sejdiu bude kandidat za predsednika Kosova. Sporazum je u ponedeljak objavio lider DSK-a Ljumir Abidžiku (Lumir Abdixhiku), posle sastanka s liderom Samoopredeljenja i premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem (Albin). "Od svih imena koja su predložena, složili smo se oko jednog imena – a to je prof. dr Bekim Sejdiu", rekao je Abdidžiku. Sejdiju je obraćanju novinarima rekao da je prihvatio predlog da bude kandidat za predsednika, s obzirom na politički kontekst u kojem se Kosovo nalazi. "Zbog ovoga se osećam počastvovanim, odnosno zbog poverenja koje su mi ukazale obe političke stranke", rekao je Sejdiu novinarima. Bekim Sejdiu je profesor prava na Univerzitetu u Prištini i bivši sudija Ustavnog suda Kosova. Takođe je službovao u kosovskoj diplomatiji, uključujući i funkciju ambasadora Kosova u Turskoj i generalnog konzula u Njujorku. Posle objave Sejdiuove kandidature, bivša predsednica Vjosa Osmani - koja je učestvovala u svim rundama pregovora između Samoopredeljenja i DSK-a o pitanju predsednika – pohvalila je Sejdiuovu ličnost. Osmani je rekla da Sejdiu predstavlja ozbiljnost, integritet i viziju koju zahteva pozicija šefa države. Prema njenim rečima, Sejdiu prepoznaje izazove Kosova i pozvala je poslanike da mu pruže podršku. Samoopredeljenje i DSK su održali niz rundi razgovora, prvobitno o sporazumu o koalicionoj vladi. Međutim, pregovori o postizanju dogovora o koaliciji upravi, u kojima je DSK tražio učešće u izvršnoj vlasti i funkciju predsednika, nisu uspeli. Abdidžiku je 13. avgusta izjavio da je odustao od svih uslova za formiranje institucija, rekavši da će njegova partija podržati konsenzualnog, nestranačkog kandidata za predsednika. Posle toga su Kurti i Abdidžiku počeli razgovore usmerene na mesto predsednika, prvobitno se dogovorivši o profilu takve ličnosti, a prošle nedelje su objavili da su razgovarali o konkretnim imenima, ali nisu izneli druge detalje. Demokratska partija Kosova i Alijansa su saopštile da će ostati u opoziciji i da nisu bile uključene u razgovore. Postizanje sporazum o pitanju predsednika, Kurti je postavio kao uslov za formiranje institucija, zbog čega konstitutivna sednica 11. saziva Skupštine, započeta 6. avgusta, nije završena. Posle početka konstitutivne sednice, Kurti je zatražio dodatno vreme za razgovore kako bi se postigao dogovor o predsedniku, pre nego što predloži kandidata za predsednika parlamenta. Sada, s dogovorom o predsedniku, čini se da je otvoren put ka konstituisanju Skupštine i formiranju Vlade, pri čemu je Abdidžiku, tokom konferencije za novinare pored Sejdiua i Kurtija, zatražio da se Skupština konstituiše "bez odlaganja" i da se formira nova izvršna vlast. Kurtijeva stranka je na poslednjim izborima osvojila 53 mandata i, zajedno sa strankama nevećinskih zajednica, ima dovoljnu većinu od najmanje 61 glasa za konstituisanje Skupštinu i formiranje nove Vlade. Međutim, da bi glasanje za predsednika Kosova bilo validno, potrebno je prisustvo 80 poslanika u Skupštini od 120 mesta. Eventualnim sporazumom s DSK o pitanju predsednika, koja je osvojila 18 mesta, došlo bi se do najmanje 81 glasa, što je dovoljno za glasanje za novog predsednika, ako bi najmanje 80 njih bilo u sali.

Više javno tužilaštvo u Subotici saopštilo je u ponedeljak da vodi istragu protiv sedam osoba zbog eksploziva pronađenog u aprilu na teritorije opštine Kanjiža na severu Srbije, za koji je tada navedeno da je uoči ključnih izbora u Mađarskoj bio postavljen kod gasovoda. Vojnobezbednosna agencija (VBA) Srbije 5. aprila je navela da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije", dok je Tužilaštvo u Subotici navelo da su pronađena dva ranca s oko četiri kilograma materije za koje pretpostavlja da je u pitanju plastični eksploziv. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Mađarske Viktor Orban rekli su tada je eksploziv velike razorne moći pronađen blizu gasovoda kojim se ruski gas iz Turske doprema u Mađarsku. Više javno tužilaštvo u Subotici je sada saopštilo da je "Otkrivena organizovana grupa koja je na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama EU". Tužilaštvo je dodalo da su praćenjem aktivnosti grupe pronađeni eksploziv, eksplozivne naprave, dronovi i druga oprema neophodna za upotrebu tih sredstava". "Daljim tokom istrage, koja će obuhvatiti saradnju i sa istražnim organima evropskih zemalja utvrdiće se uloga navedenih lica, kao i namena sredstava koja su kod njih pronađena", navodi se u saopštenju. Više javnog tužilaštvo u Subotici je navelo da su na razjašnjenju okolnosti pronalaska eksploziva na teritoriji opštine Kanjiža 5. aprila bili angažovani Bezbednosno-informativna agencija (BIA), VBA, policija i Vojna policija. Šta je tada rečeno o incidentu?Incident se dogodio nedelju dana pre ključnih izbora u Mađarskoj 12. aprila, na kojima je Orban izgubio čime je okončana njegova 16-godišnja vladavina. Orban je bez direktnog optuživanja Ukrajine za incident u Srbiji, rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". "Ruski deo Turskog toka je takođe pod stalnim vojnim napadima. Napori Ukrajine predstavljaju životnu opasnost za Mađarsku", dodao je on. S druge strane, Vučić je tada rekao da je "očito da nas geopolitičke igre neće ostaviti na miru". Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova je rekao da Kijev "kategorički odbacuje" pokušaje povezivanja Ukrajine s eksplozivom koji je pronađen blizu gasovoda u Srbiji. Međutim, Beograd je potom odbacio mogućnost umešanosti Ukrajine kada su srpske vlasti iznele navode o pronalasku eksploziva u blizini gasovoda.

Premijer Kosova u tehničkom mandatu i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin) i lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku (Lumir Avdixhiku) u ponedeljak su se opet sastali da razgovaraju o pitanju novog predsednika države. Sastanak u ponedeljak održava se u prostorijama Skupštine Kosova, u pokušaju da se postigne dogovor o kandidatu za novog predsednika. "Imamo dobru volju, imamo realne mogućnosti. Sada idemo napred, kao što vidite, i nadamo se da ćemo postići dogovor", rekao je Kurti novinarima, ulazeći u Skupštinu na sastanak s Abdidžikuom. Kurti i Abdidžiku su se ponovo sastali kasno u subotu, ali nisu ostvarili napredak ka postizanju dogovora. Zbog neslaganja među parlamentarnim partijama oko naslednika Vjose Osmani – čiji je predsednički mandat istekao u aprilu – Kosovo je u junu održalo prevremene izbore. Sada rizikuje održavanje još jednih izbora, koji bi bili četvrti u dve godine, ako novi predsednik ne bude izabran do početka septembra. Funkciju predsednika Kosova obavlja Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu), otkako je mandat Osmani istekao u aprilu. Hadžiju, prema Ustavu, može da obavlja tu funkciju samo šest meseci, odnosno do 4. oktobra. Nerešno pitanja predsednika blokiralo je i konstituisanje Skupštine Kosova. Kurtijeva stranka je na poslednjim izborima osvojila 53 mandata i, zajedno sa strankama nevećinskih zajednica, ima dovoljnu većinu od najmanje 61 glasa za konstituisanje Skupštinu i formiranje nove Vlade. Međutim, da bi glasanje za predsednika Kosova bilo validno, potrebno je prisustvo 80 poslanika u Skupštini od 120 mesta. Eventualnim sporazumom s DSK o pitanju predsednika, koja je osvojila 18 mesta, došlo bi se do najmanje 81 glasa, što je dovoljno za glasanje za novog predsednika, ako bi najmanje 80 njih bilo u sali.

Suđenje četvorici od šest optuženih za postavljanje barikada na severu Kosova 2022. odloženo je za 15. septembar, pošto optuženi Nenad Orlović nije došao na početno ročište zakazano za ponedeljak. Nadležni sudija Rahman Bećiri (Rrahman Beqiri) rekao je da na ročištu nije prisutan optuženi Orlović, za kojim je sud ponovio nalog za hapšenje,. On je izjavio da su, prema policijskom izveštaju od 27. avgusta, policajci otišli da izvrše nalog za hapšenje, ali da Orlović nije pronađen na adresi stanovanja. Njegove komšije su rekle da živi u Srbiji. Postupak je razdvojen za optužene Miloša Radosavljevića i Dušana Drobač je razdvojen, pošto su postigli sporazum s Tužilaštvom o priznanju krivice, javlja portal Zakletva za pravdu (Betimi për Drojtësi). Dušan Maksimović, Miloš Radosavljević, Nemanja Jolović, Dušan Drobač, Srđan Vučinić i Nenad Orlović terete se za krivično delo kršenja ustavnog poretka zbog postavljanja barikada na severu Kosova 2022. Optužnica protiv njih podignuta je 26. juna 2026. Oni su osumnjičeni da su 10. decembra 2022. postavili barikade na putevima u opštinama na severu Kosova naseljenim većinskim srpskim stanovništvom. Barikade su uklonjene 29. decembra iste godine. Svih šest optuženih, saopštilo je Tužilaštvo, sumnjiči se da su blokirali glavne puteve teškim vozilima, uključujući kamione natovarene šljunkom, bagere, vozila hitne pomoći, autobuse i druga vozila. Šta se dogodilo u decembru 2022. godine na severu Kosova?Dve eksplozivne naprave bačene su 6. decembra 2022. na kancelarije Centralne izborne komisije u Severnoj Mitrovici, ali je samo jedna eksplodirala. Izborni zvaničnici su u to vreme organizovali lokalne izbore na severu Kosova, posle povlačenja srpskih gradonačelnika u četiri severne opštine iz redova Srpske liste – najveće srpske stranke koja uživa podršku zvaničnog Beograda – iz znak protesta zbog odluke kosovske Vlade o preregistraciji automobile sa srpskim tablicama na tablice RKS – Republika Kosovo. Usled tenzija, izbori su odloženi za april sledeće godine. Zbog napada na kancelarije CIK-a, vlasti su 9. decembra na graničnom prelazu Jarinje, koji povezuje Kosovo sa Srbijom, uhapsile bivšeg pripadnika Policije Kosova Dejana Pantića. Njegovo hapšenje je dodatno podiglo tenzije s lokalnim Srbima koji su potom podigli barikade. U to vreme, Srbija je stavila vojsku u stanje pripravnosti i povećala svoje vojno prisustvo na granici s Kosovom, kod Raške.

Nekoliko stotina autoprevoznika održalo je proteste u Sarajevu, Beogradu, Podgorici i Skopju, 31. augusta, ispred zgrada delegacija Evropske unije u tim gradovima. Protesti su održani dan uoči zasjedanja Evropske komisije 1. septembra u Briselu na kojem će glavna tema biti prevoznici sa Zapadnog Balkana kojima se ograničava boravak u Šengen zoni. Autoprevoznici traže rješavanje pitanja njihovog boravka i rada u Evropskoj uniji, odnosno da profesionalni vozači dobiju uslove boravka prilagođene specifičnostima njihovog posla. "Mi tražimo da se, ako ništa drugo, povećaju dani sa 90 na 125 ili 130 dana boravka u Evropskoj uniji. Zašto? Jer ako smo mi u problemu 91. dan, kako 90 dana nismo u problemu, a 91. već jesmo? Mi želimo samo da radimo i da tranzitiramo zemljama Evropske unije", rekao je predsjednik Upravnog odbora Konzorcija Logistika BiH Zijad Šarić. Uoči protesta u Sarajevu je bilo i okupljanje autoprevoznika ispred zgrada institucija Bosne i Hercegovine, a grupa njihovih kolega je prošla kroz centar grada sa kamionima. Ministar prometa i komunikacija BiH, Edin Forto, je uoči protesta najavio da će podržati profesionalne vozače u njihovom zahtjevu. U saopštenju iz njegovog kabineta je navedeno kako je ovo ministarstvo zatražilo od Evropske komisije da, u okviru postojećeg pravnog okvira, razmotri provedbene mjere ili smjernice koje bi omogućile fleksibilniju primjenu pravila 90/180 dana za profesionalne vozače, bez potrebe za izmjenama važećeg zakonodavstva Evropske unije. "Sve češći slučajevi odbijanja ulaska, zadržavanja i deportacija profesionalnih vozača zbog primjene pravila 90/180 dana više nisu samo problem transportnog sektora. Oni direktno ugrožavaju poslovanje kompanija, međunarodnu trgovinu i lance snabdijevanja koji povezuju Bosnu i Hercegovinu i Evropsku uniju", ističe se u saopštenju. Istovremeno, predsjednik Udruženja prevoznika Crne Gore Đorđije Lješnjak rekao je za Radio-televiziju Crne Gore da je "krajnje vrijeme da se problem tretiranja profesionalnih vozača prilikom prelaska granice Evropske unije riješi". "Svakodnevno imamo vraćene vozače sa granice, uhapšene, deportovane, tretirane kao najveće kriminalce. Mi to više ne možemo izdržati", rekao Lješnjak. On je rekao da će se autoprevoznici, ako se problem ne riješi u najkraćem mogućem roku, 14. septembra naći na granicama sa Evropskom unijom.

Suočen sa sve većim konfrontacijama sa Zapadom, ruski predsednik Vladimir Putin gleda ka istoku kako bi na velikom samitu u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, obnovio status svoje zemlje u regionu. Samit se održava u vreme sve većih teškoća za lidera Kremlja, dok je ruska ekonomija u rasulu usled zapadnih sankcija i ukrajinskih napada dronovima, saveznik Iran razoren u ratu, a liderima bivših klijentskih država poput Sirije i Venecuele svrgnuti uz uzdržanu reakciju Moskve. Putin će od ponedeljka održati sastanke s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom i kineskim liderom Si Đinpingom, između najmanje sedam drugih sastanak, na marginama dvodnevnog sastanka Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), koji slavi 25. godišnjicu. Očekuje se da će se Putin sastati i s indijskim premijerom Narendrom Modijem i predsednikom Turske, zemlje koja nije članica ŠOS-a. Zvaničnici Kremlja rekli su da Putin ima zakazano najmanje devet bilateralnih sastanaka, dok Moskva nastoji da postavi Rusiju kao protivtežu zapadnom uticaju u regionu. Putin i Si su često koristili okupljanja ŠOS-a da bi uspostavili jedinstveni front protiv zapadnog uticaja u regionu. Si je stigao kasno u nedelju i održao je svoj prvi sastanak s predsednikom Kirgistana Sadirom Džaparovim, koji će biti domaćin samita. Pored Rusije, Irana, Indije i Kine, ŠOS čine Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Pakistan, Uzbekistan i Tadžikistan. Ipak, nisu svi članovi saveznici, pošto su nuklearne sile Pakistan i Indija često na ivici rata. Organizacija je počela kao Šangajska petorka 1996. godine, ali je počela da se širi na druge regionalne zemlje počev od 2001. godine. Putin i Pezeškijan licem u liceMoskva i Teheran su pod razornim zapadnim sankcijama – Rusija zbog njene invazije na Ukrajinu, a Iran zbog mnoštva pitanja, uključujući podršku ekstremističkim aktivnostima na Bliskom istoku i navodne težnje da dođe do nuklearnog oružja. Kijev i Zapad zahtevaju da Iran prestane da isporučuje smrtonosne dronove Šahed Rusiji za upotrebu u ratu u Ukrajini, dok su američki zvaničnici rekli za RSE da Rusija dostavlja Iranu informacije o metama za napade na američke trupe i vojna sredstva na Bliskom istoku, potvrđujući izveštaj Vašington posta (The Washington Post). Pomoćnik u Kremlju Jurij Ušakov rekao je da će "jedna od ključnih tema" u razgovorima između Putina i Pezeškijana biti kriza na Bliskom istoku. "Znate koliko je ovaj sastanak relevantan u svetlu trenutne nelagodne atmosfere na Bliskom istoku i situacije oko Irana", dodao je on. Na dnevnom redu će biti i sporazum od 25 milijardi dolara koji je Teheran potpisao s ruskom državnom nuklearnom kompanijom Rosatom o izgradnji četiri nuklearne elektrane u Iranu. Naser al-Tamimi, analitičar sa sedištem u Velikoj Britaniji i osnivač MidEast Strategia, napisao je na X da ŠOS može pomoći uglavnom izolovanom Iranu, "ali samo do određene mere". "ŠOS nudi Iranu šire političko pokriće, pomaže u smanjenju njegove međunarodne izolacije i proširuje mogućnosti za trgovinu i poravnanja u juanima, rubljama i drugim nacionalnim valutama. Time može skromno smanjiti zavisnost Teherana od zapadnog finansijskog sistema", naveo je on. "Međutim ŠOS nije ekonomski štit od američkih sankcija. Nedostaje mu potpuno razvijena alternativna finansijska arhitektura, ne pruža pouzdanu zaštitu za velike banke i kompanije izložene sekundarnim sankcijama i ne može primorati Kinu ili Indiju da apsorbuju visoke ekonomske troškove u ime Irana", dodao je al-Tamimi. Potencijalno napet sastanak s premijerom JermenijePored Turske, među ostalim zemljama koje nisu članice i drugima koji učestvuju i posmatraju biće Jermenija, Azerbejdžan, generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres) i šefovi nekoliko međunarodnih organizacija orijentisanih ka Moskvi. Putin bi trebalo da se sastane s jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom, čija je zemlja dugo bila saveznik Rusije, ali je razgnevila Moskvu težnjom da se približi Zapadu. Tenzije između dve zemlje su se pojačale nakon što je jermenska policija 25. avgusta uhapsila bivšeg predsednika Roberta Kočarijana, sada lidera druge najveće opozicione stranke u zemlji, zbog optužbi za korupciju. Kočarijan (71) je bio predsednik Jermenije između 1998. i 2008. Trenutno predvodi Jermenski savez, koji se smatra proruskim i koji je bio na trećem mestu na nedavnim parlamentarnim izborima u junu. Jerevan je takođe razgnevio Moskvu svojim nedavnim izražavanjem želje da se na kraju uđe u Evropsku uniju. "Insistiraćemo na tome da Jermenija ne može težiti članstvu u EU dok istovremeno ima ogromne koristi od saradnje u okviru Evropske ekonomske unije (EEU)", rekao je Ušakov, misleći na petočlani trgovinski blok koji takođe uključuje Belorusiju, Kazahstan i Kirgistan. Posle skupa u Biškeku, Putin bi trebalo da ode u Vladivostok na Istočni ekonomski forum na ruskoj pacifičkoj obali od 1. do 4. septembra. Tamo bi takođe trebalo da se sastane s liderima nekoliko drugih zemalja, uključujući indonežanskog predsednika i mongolskog premijera. Izvor: Reuters

Pisanu poruku koja se pripisuje iranskom vrhovnom vođi Modžtabi Hameneiju objavio je 30. avgusta njegov Telegram kanal, pozivajući muslimanske zemlje da se ujedine protiv onoga što je nazvao njihovim "stvarnim neprijateljem", Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Poruka je objavljena povodom Sedmice islamskog jedinstva, kojom se obilježava rođenje poslanika Muhameda. U njoj se vladari zemalja Perzijskog zaljeva pozivaju na zajedničko djelovanje protiv SAD-a i Izraela. Mnoge arapske monarhije Zaljeva Iran smatraju prijetnjom i na svojoj teritoriji imaju američke vojne snage. Tokom rata Iran je gađao američke vojne lokacije i drugu infrastrukturu u nekoliko tih država. Hamenei se nije pojavljivao u javnosti otkako je, prema navodima, ranjen u američko-izraelskim zračnim udarima prije pola godine, u kojima su poginuli njegov otac i prethodni vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamenei. Od početka rata krajem februara nije objavljen nijedan njegov audio ili video-snimak, što je izazvalo pitanja o njegovom zdravstvenom stanju. Brojni nepotvrđeni izvještaji navode da je povrijeđen, dok je američki predsjednik Donald Trump 27. augusta rekao da vjeruje da je Hamenei još živ, ali "veoma teško ranjen". Najnovija poruka objavljena je samo nekoliko dana nakon druge poruke pripisane Hameneiju, u kojoj se poziva na zabranu bilo kakvih "izraza slabosti" koji bi mogli "naštetiti društvenom jedinstvu" u Iranu i predstavljati "veliku pomoć neprijatelju", dok američke sankcije i dalje pogađaju zemlju.

Paljenjem svijeća i spomenom Ratku Mladiću, haškom osuđeniku za ratne zločine, u nedjelju je odata počast na Saboru bivših boraca Vojske Republike Srpske (VRS) u Han Pijesku, tri dana nakon njegove smrti. Saboru su prisustvovali i predstavnici vlasti iz entiteta RS dok su s bine upućivane poruke "Svi smo mi Ratko Mladić", a pojedini sudionici nosili majice s njegovim likom. "Svi smo mi Ratko Mladić. I on se ima na koga osloniti", kazao je bivši pukovnik Vojske RS-a Janko Kecman, obraćajući se učesnicima Sabora. Saboru su pored ostalih prisustvovali Staša Košarac, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH i zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH, Savo Minić, predsjednik Vlade Republike Srpske i ministar policije Željko Budimir. Minić je poručio da niko ne treba osuđivati ovaj skup, ističući da je riječ o saboru s porukom da se radi za Republiku Srpsku. Han Pijesak je tokom rata bio jedno od ključnih komandnih središta Vojske Republike Srpske. U tom gradu bio je smješten Glavni štab VRS-a, kojim je zapovijedao Mladić. Međunarodni sudovi utvrdili su da je Glavni štab imao ključnu ulogu u planiranju i provođenju vojnih operacija VRS-a širom BiH. Skupu se obratio i Ljubomir Borovčanin, bivši zamjenik zapovjednika Specijalne brigade MUP-a RS-a, koji je pred sudom u Haagu osuđen na 17 godina zatvora zbog zločina počinjenih nad Bošnjacima nakon pada Srebrenice i Žepe u julu 1995. Ratko Mladić umro je 27. augusta u 84. godini u pritvoru Ujedinjenih nacija u Haagu, gdje je služio doživotnu kaznu. Osim u Han Pijesku, počast ratnom zločincu proteklih dana odata je u nekoliko gradova RS-a, uz baklje i skandiranje imena. Njegovo ime skandiralo se i na tribinama stadiona, a pomen mu je održao i jedan episkop Srpske pravoslavne crkve u manjem bh. entitetu. Potrebna reakcija Tužilaštva BiHOdavanje počasti Mladiću održano je u vrijeme kada je u Bosni i Hercegovini krivičnim zakonom kažnjivo javno negiranje genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama, kao i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Za te radnje predviđena je kazna zatvora do pet godina. Muamer Džananović, direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu, kazao je za RSE da je, nakon sabora u Han Pijesku, kao i drugih skupova na kojima je odana počast Mladiću, Tužilaštvo BiH ključna inistitucija koja bi morala regirati po službenoj dužnosti. "No, nisam optimista, imajući u vidu dosadašnji odnos prema procesuiranju ovih djela. Postavlja se pitanje gdje je granica veličanja osuđenih ratnih zločinaca, kada će Tužilaštvo postupati po sužbenoj dužnosti", kazao je. Kako je kazao, zabrinjavajuća je pojava eskalacije podrške osuđenima za ratne zločine u BiH, nakon što je objavljena vijest o Mladićevoj smrti. "Zabrinjava ta masovna podrška presuđenom ratnom zločincu, posebno kad se na tim skupovima vidi veliki broj mladih", naveo je Džananović. Ured visokog predsstavnika naveo je 29. augusta da vlasti u BiH imaju obavezu da osiguraju vladavinu prava i sankcioniraju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. I Evropska komisija je upozorila da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrijednostima i da za njega nema mesta ni u Uniji ni u zemljama koje su kandidati za članstvo. Džananović je za RSE kazao da ne očekuje konkretnu rekaciju ni od međunarodne zajednice, odnosno od OHR-a. "Nisam optimista ni da će međunarodna zajednica reagirati, jer je značajno promijenila ploču. Poslali su iz OHR-a upozorenje da očekuju od pravosuđa da radi posoa. Dakle Tužilaštvo je ključna insitucija", kazao je. Dosad su pred državnim Sudom pravomoćno osuđene dvije osobe zbog veličanja ratnih zločina, iako su zabilježene stotine prijava.

Presuđeni ratni zločinac Ratko Mladić, koji se nalazio u pritvoru pod nadležnošću Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (Mehanizam), preminuo je 27. avgusta 2026. godine tokom boravka u bolnici u Hagu, u Nizozemskoj, izvijestio je Mehanizam. Nizozemske vlasti odmah su pokrenule standardne procedure predviđene nacionalnim zakonodavstvom. Dan kasnije, 28. avgusta, potvrdile su da neće biti otvorena krivična istraga te da neće biti obavljena obdukcija. Istovremeno, predsjednica Mehanizma, sutkinja Graciela Gatti Santana, 27. avgusta naložila je potpunu istragu o okolnostima Mladićeve smrti i za taj zadatak imenovala sudiju Iaina Bonomyja. Sudija Bonomy doputovao je u Hag i 28. avgusta započeo istragu, koja uključuje posjetu Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija i zatvorskoj bolnici. Istraga je u toku, a dodatni detalji za sada ostaju povjerljivi, naveo je Mehanizam. Iz Mehanizma ističu da je od trenutka Mladićeve smrti u redovnom kontaktu s njegovom porodicom, uključujući pitanja vezana za prijenos njegovih posmrtnih ostataka.

Islanđani su na referendumu u subotu glasali protiv ulaska u Evropsku uniju, javio je u nedjelju emiter RUV, odbacivši nastojanja vlade da ponovo pokrene pregovore o članstvu i podržavši stav onih koji smatraju da su islandska ribolovna područja previše važna da bi bila dovedena u pitanje, piše Reuters. Glasanje protiv predstavlja razočaranje za Brisel, jer su neki zvaničnici Island vidjeli kao relativno jednostavan slučaj koji bi mogao ublažiti skepticizam prema proširenju EU i strateški ojačati Uniju u trenutku kada je sigurnost Arktika sve važnija tema. Vlada je svoj plan za članstvo predstavila kao priliku koja se pruža "sad ili nikad", a premijerka Kristrun Frostadottir poručila je biračima u avgustu da bi odbijanje značilo kraj svih spekulacija o pridruživanju EU. Zagovornici članstva tvrdili su da bi ulazak u EU mogao doprinijeti smanjenju visokih kamatnih stopa i pružiti veću sigurnost u svijetu obilježenom ratom u Ukrajini i izjavama američkog predsjednika Donalda Trumpa o pripajanju još jednog arktičkog ostrva, Grenlanda. Protivnici članstva upozoravali su da bi ulazak u EU ugrozio suverenitet zemlje i njena ribolovna područja. Referendumska kampanja podstakla je raspravu o mjestu Islanda u svijetu, rekla je Frostadottir novinarima nakon glasanja u prijestolnici u subotu. "Ovo je veliki dan. Godinama smo čekali priliku da glasamo", rekla je Frostadottir, dodajući da će njena vlada nastaviti rad bez obzira na ishod referenduma. Island je prvi put podnio zahtjev za članstvo u EU 2009. godine, kada je finansijska kriza pogodila malu i otvorenu ekonomiju te zemlje. Vlada koja je bila skeptična prema Evropskoj uniji prekinula je pregovore 2013. godine. Geopolitičke krize, uključujući rat na Bliskom istoku i američke uvozne carine, dale su novu hitnost pitanju o kojem Islanđani povremeno raspravljaju već decenijama, podsjeća Reuters,

Za 15 dana Srbija će predstaviti prvu upotrebu kineskih robota u Vojsci Srbije, najavio je predsednik Aleksandar Vučić u Šapcu, gde je u subotu otvorena fabrika humanoidnih robota. Ova fabrika izgrađena je u partnerstvu dva kineska investitora, kompanija Minth i AGIBOT. "Videćete ih za 15 dana na delu. Sa ponosom vam to saopštavam. Videćete ih i to ne samo da hodaju, već kako koriste oružje i to veoma ozbiljno oružje", rekao je Vučić tokom obilaska fabrike. On je dodao da se u Šapcu testiraju roboti koje će koristiti Vojska Srbije. Naveo je da je robodog (robot-pas) opremljen kamerama i senzorima koji mu pomažu da se pripremi, prilagodi i kreće po terenu. Fabrika humanoidnih robota na zapadu Srbije prva je kineska fabrika te vrste na evropskom kontinentu. Zvaničnici Srbije očekuju da će glavno tržište za plasman biti Evropska unija. Posao je najavljen u februaru ove godine, a Vučić je već tada nagovestio upotrebu robota u Vojsci Srbije. Prilikom obilaska fabrike predsednik Srbije rekao je da pre upotrebe u vojsci, roboti moraju da prođu detaljno testiranje. "Jer tu ne sme da bude greške. I videćete na delu da nema greške", istakao je i dodao da su inženjeri prilagodili softvere za vojnu upotrebu i napravili oružje kojim se upravlja iz velike daljine i koje je "sposobno za značajne udare po neprijateljskim snagama". Plan je, kaže, da roboti na leđima nose mitraljeze, bacače raketa i drugo naoružanje. Fabrika robota nalazi se u okviru pogona Grupe Minth koja u Srbiji već posluje u oblasti auto industrije. Projekat je realizovan u partnerstvu sa kineskom kompanijom AGIBOT koja se bavi razvojem veštačke inteligencije i robotike. AGIBOT je u februaru ove godine najavio da će početno proizvoditi od 1.000 do 2.000 robota godišnje, dok je Vučić prilikom otvaranja fabrike izjavio "da se nada da će biti sklopljeno, a kasnije i proizvedeno više od 5.000 robota na godišnjem nivou". Naveo je da Srbija postaje pionir u Evropi u serijskoj proizvodnji humanoidnih robota, i da će dobiti znanje koje će moći da prenese i u region, i u Evropu. Iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija se poslednjih godina sve više okreće Kini, a lideri dve države ističu da Kinu i Srbiju vezuje "čelično prijateljstvo". Uz ekonomsku i infrastrukturnu saradnju, Srbija sa Kinom jača i vojnu, kroz nabavku kineskog naoružanja i vojne vežbe. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države više puta su upozoravale zvaničnike u Srbiji na opasnosti produbljivanja vojne saradnja sa Kinom.

Venecuela i Sjedinjene Američke Države postigle su veliki naftni sporazum kojim bi Washington dobio većinsku kontrolu nad više od 65 milijardi barela dokazanih venecuelanskih rezervi nafte, objavili su američki predsjednik Donald Trump i privremena predsjednica Venezuele Delcy Rodriguez, piše AFP. Trump je sporazum nazvao "najvećim naftnim poslom u svjetskoj historiji", dok je Rodriguez poručila da će on imati velik uticaj na oporavak ekonomije Venecuele. Sporazum dolazi gotovo osam mjeseci nakon što su američke snage 3. januara zarobile Nicolasa Madura u Karakasu i odvele ga u SAD. Rodriguez je dva dana poslije položila zakletvu kao privremena predsjednica. "Venecuela objavljuje historijski sporazum s vladom Sjedinjenih Američkih Država, koji će imati značajan uticaj na oporavak naše nacije", poručila je Rodriguez. Prema venecuelanskim vlastima, sporazum obuhvata razvoj 17 strateških naftnih polja s ukupnim dokazanim rezervama većim od 65 milijardi barela. Predviđena su privatna ulaganja veća od 100 milijardi dolara, dok Karakas očekuje više od 209 milijardi dolara prihoda od poreza. Američka strana trebala bi preko novog partnerstva s privatnim kompanijama dobiti 55-postotni operativni udio. Rodriguez tvrdi da će ulaganja omogućiti obnovu i izgradnju ključne infrastrukture venecuelanske naftne industrije. "Naš je cilj učvrstiti položaj energetske velesile stavljanjem naših golemih rezervi u službu nacionalnog razvoja, otvaranja radnih mjesta, povećanja prihoda naših radnika i dobrobiti našeg naroda", poručila je. Venecuela ima najveće dokazane rezerve nafte na svijetu, veće od 300 milijardi barela, ali proizvodnja je godinama znatno ispod mogućeg kapaciteta zbog dotrajale infrastrukture, nedostatka ulaganja i dugogodišnjih sankcija. Sporazum dolazi u trenutku kada su američke strateške naftne rezerve snažno smanjene zbog puštanja nafte na tržište nakon poremećaja u snabdijevanju izazvanih ratom na Bliskom istoku. Prema najnovijim podacima američke Uprave za energetske informacije, u strateškim rezervama je 21. avgusta bilo oko 289.7 miliona barela nafte. Sjedinjene Države su u sklopu međunarodne akcije najavile puštanje ukupno 172 milijuna barela iz svojih strateških rezervi. Puni detalji novog sporazuma s Venecuelom još nisu objavljeni, uključujući identitet svih privatnih kompanija koje će učestvovati i način na koji će se američka većinska kontrola provoditi.

Najmanje 37 ljudi je poginulo, a 42 povrijeđeno u ruskom napadu na okrug Buča u Kijevskoj oblasti, objavio je čelnik regionalne vojne uprave Timur Tkačenko. Spasioci su evakuisali 381 osobu, a oštećeno je oko 50 kuća. Napad se dogodio u petak uveče u selu Mila, gdje je ruski dron pogodio ili pao na područje jednog preduzeća. Poslije udara izbio je veliki požar, a potom je počela snažna detonacija materijala uskladištenog na lokaciji. Vatra se proširila i na okolne stambene objekte. Ukrajinsko Državno tužilaštvo pokrenulo je istragu ne samo o ruskom napadu nego i o mogućem službenom nemaru povezanom sa skladištenjem eksplozivnih predmeta i materijala. Istražioci će provjeriti da li su eksplozivni materijali na području preuzeća bili zakonito smješteni i skladišteni, te da li su postojale potrebne dozvole i ko je od službenih osoba donosio odluke o njihovu skladištenju. Ukrajinski premijer Serhij Korecki je cijeli slučaj nazvao "kriminalnim nemarom" i zatražio strogo kažnjavanje odgovornih. "Raditi iste greške u petoj godini opšte invazije je kriminalni nemar. Svi krivci, bez iznimke, moraju biti strogo kažnjeni kako se ovakve situacije više ne bi ponavljale", poručio je. Korecki je podsjetio na raniji napad na skladište u Višnjevu kod Kijeva i rekao da vlasti očito nisu izvukle pouke iz te tragedije. Zbog velikog požara i sekundarnih eksplozija vlasti su privremeno zatvorile dio autoputa Kijev-Čop kako bi omogućile rad spasilačkih službi i evakuaciju stanovništva. Na snimcima objavljenima na društvenim mrežama vidi se velika eksplozija. Napad na Buču bio je dio velikog ruskog vazdušnog napada na Ukrajinu. Ukrajinske vazdušne snage objavile su da je Rusija od petka uveče lansirala 267 dronova, jednu protivbrodsku raketu Oniks i jednu balističku raketu Iskander. Ukrajinska protivvazdušna odbrana tvrdi da je do subote ujutro srušila ili elektroski neutralisirala 233 drona. U odvojenom ruskom napadu dronom na Herson poginuo je jedan muškarac, dok je 44-godišnja osoba zadobila povrede od eksplozije i gelera. Dvoje ljudi je povrijeđeno je i u kijevskom okrugu Svjatošin. Rusija i Ukrajina posljednjih mjeseci pojačavaju napade duboko iza linije fronta, pri čemu su među čestim metama energetska i logistička postrojenja. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski u petak je zatražio dodatno povećanje ukrajinskih dalekometnih napada na Rusiju i postavio cilj od 1.000 lansiranja dronova dnevno. "Trenutno smo u prosjeku na više od 300 naših dalekometnih sankcija. Mora ih biti više", rekao je Zelenski.

Stanovnici Islanda u subotu izlaze na referendum na kojem će odlučiti žele li ponovno pokrenuti pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, nakon što su geopolitički pritisci to pitanje ponovno doveli u centar političke rasprave. Referendum je najavljen u martu, nakon što je aktuelna proevropska vlada, predvođena socijaldemokratima, koja je pobijedila na izborima 2024., najavila izjašnjavanje građana o obnovi pristupnih pregovora, prenosi Reuters. Island je još 2009. podnio zahtjev za članstvo u EU, nakon globalne finansijske krize koja je teško pogodila zemlju. Međutim, tadašnja evroskeptična islandska vlada obustavila je pristupne pregovore 2013. godine. Island, nordijska zemlja s nešto manje od 400.000 stanovnika i članica NATO-a, suočava se sa sve većim pritiskom da ojača veze s evropskim kontinentom. Promjeni raspoloženja pridonijele su sumnje u američku predanost sigurnosti Evrope i Islanda, sve snažnije geopolitičko suparništvo na Arktiku te prijetnje Washingtona da će preuzeti kontrolu nad Grenlandom, arktičkim ostrvom zapadno od Islanda. Reykjavik već sarađuje s Briselom u okviru Evropskog ekonomskog prostora (EEP), a Island je i dio šengenskog prostora bez unutrašnjih graničnih kontrola. Da li će Islanđani odlučiti da ponovo pokrenu pregovore o članstvu u EU, ostaje neizvjesno jer ankete pokazuju da je zemlja podijeljena oko tog pitanja. Jedna od glavnih tačaka u raspravi o mogućem članstvu u EU jest ribarstvo, odnosno zadržavanje kontrole nad unosnim ribolovnim područjima, koja imaju ključnu ulogu u islandskoj ekonomiji. Ukoliko Islanđani podrže obnovu pregovora, zemlju očekuju višegodišnji pregovori s Evropskom komisijom tokom kojih će se procjenjivati usklađenost islandskog zakonodavstva i standarda s pravnom stečevinom EU.