Najmanje 16 osoba poginulo je u ruskom napadu dronovima na tržni centar u gradu Krivi Rih 21. avgusta. Više od 130 osoba je povrijeđeno, uključujući 23 djece, od kojih su neka u kritičnom stanju. Dan kasnije, devet osoba se i dalje vodi kao nestalo. Požar je zahvatio više od 9.000 kvadratnih metara, a za gašenje bili su potrebni sati. Dva ruska drona na mlazni pogon pogodila su najveći tržni centar u tom gradu u ranim poslijepodnevnim satima 21. avgusta. Ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiha rekao je da je Rusija namjerno dva puta pogodila lokaciju, te da je drugi val dronova stigao nakon što su pripadnici hitnih službi došli na mjesto napada. "Takvi barbarski dvostruki udari imaju za cilj maksimalno povećati broj civilnih žrtava. Oni dokazuju status Rusije kao terorističke države", napisao je, pozivajući da "kriminalci odgovorni za takve zločine" budu pozvani na odgovornost. Protuzračna odbrana nije uspjela otkriti dronove jer su letjeli na "izuzetno maloj visini", rekao je Oleksandr Vilkul, šef gradskog vijeća za odbranu. Predsjednik Volodimir Zelenski, rodom iz Krivog Riha, ponovio je poziv međunarodnim partnerima za podršku u protuzračnoj odbrani za novim isporukama presretača balističkih i drugih projektila. "Svaki dan tokom kojeg Ukrajina nema protuzračnu odbranu predstavlja žrtvu koja se mogla izbjeći", napisao je 22. avgusta. Visoka predstavnica Evropske unije za vanjsku politiku Kaja Kallas rekla je da će ministri odbrane i vanjskih poslova bloka razgovarati o ukrajinskoj protuzračnoj odbrani tokom prvog sastanka nakon ljetne pauze u septembru. Napad "pokazuje apsolutnu i potpunu izopačenost rata Moskve", napisala je Kallas na X-u. "Ovo je teror s namjerom. Rusija želi učiniti ukrajinske gradove nemogućim za život." Također je obećala da će predstaviti "najdalekosežniju listu sankcija Rusiji od početka rata" kako bi se dodatno povećao pritisak na Rusiju da okonča rat. Napad dolazi nakon niza drugih ruskih zračnih udara na ukrajinske gradove ove sedmice. Rusija je 20. avgusta izvela veliki napad balističkim i krstarećim projektilima, kao i dronovima, na Kijev, pri čemu je najmanje 17 ljudi poginulo. U noći između 21. i 22. avgusta, Rusija je pogodila objekat željezničke infrastrukture u Kijevu. Jedna osoba je poginula u napadu. Zelenski je rekao da su tokom noći napadnute i oblasti Odesa, Dnjepropetrovsk, Harkiv, Donjeck, Sumi, Herson, Černihiv i Mikolajiv, pri čemu je prijavljena šteta na stambenim zgradama, objektima energetske i željezničke infrastrukture i civilnim preduzećima. Moskva je od početka godine ostvarila mali napredak na liniji fronta u Ukrajini, a pojačala je napade na zemlju, često pogađajući civilnu infrastrukturu i uzrokujući civilne žrtve. Ukrajina nastoji ojačati svoje kapacitete protuzračne odbrane uz pomoć Sjedinjenih Država i evropskih partnera, ali se suočava s nedostatkom projektila Patriot američke proizvodnje. Washington je slao oprečne signale o mogućem sporazumu kojim bi Kijevu bila dodijeljena licenca za proizvodnju Patriota. U međuvremenu, tokom proteklih nekoliko mjeseci, Kijev je aktivno gađao naftnu i vojnu infrastrukturu unutar Rusije, koja se sada suočava s najgorom krizom s gorivom posljednjih godina. U najnovijem napadu, ukrajinska vojska je 21. avgusta gađala ruski naftni objekat u Permu, više od 1.600 kilometara od ruske granice s Ukrajinom, kao i vojnu zračnu bazu u Volgogradskoj oblasti. U ranim satima 22. avgusta pogodila je rafineriju nafte u Novokujbiševsku, u ruskoj Samarskoj oblasti, udaljenu 900 kilometara. "Nastavljamo putem naših dalekometnih sankcij, vraćati posljedice rata tamo odakle je došao", rekao je Zelenski nakon napada Kijeva.

Evropska komesarka za jednakost, pripravnost i upravljanje krizama Hadja Lahbib saopštila je da kao pomoć Srbiji Evropska unija šalje četiri helikoptera i dva tima za gašenje požara. "Četiri helikoptera iz naše flote u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj i timovi za gašenje požara na zemlji iz Nemačke i Rumunije raspoređeni su putem Mehanizma civilne zaštite EU", navela je Lahbib u objavi na platformi X. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da je situacija sa požarom teška u Deliblatskoj peščari ali da je pod kontrolom i zahvalio zemljama Evropske unije na pomoći, kao i Rusiji zbog slanja aviona Iljušin velike nosivosti vode, navodeći da će otići vrlo brzo na to područje. "Želim da sednem sa našim vatrogascima, da porazgovaramo, vidim kakvi su problemi", rekao je Vučić u Leskovcu, nastavljajući obilazak Jablaničkog okruga i Pčinjskog okruga, prenosi Beta. I Vučić je rekao da kroz Mehanizam civilne zaštite EU u Srbiju stižu četiri helikoptera Bel, nosivosti po 3,5 tona vode za izbacivanje na požar, pominjući - Rumuniju, Slovačku, Češku i Nemačku. Kako je istakao, Srbija ima dobre helikoptere sa velikom nosivošću, kao što su Super puma i Kamov, ali, kako je istakao, "priroda je čudo", prenosi Beta. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić je rekao ranije da je EU upućen zahtev za angažovanje letelica sa većim kapacitetima nosivosti vode, dok je od Rusije zatražen avion Iljušin-76. Ruski avion već učestvuje u gašenju požara u Deliblatskoj peščari. Avion Il-76 je opremljen specijalnom opremom, uključujući uređaje za izbacivanje vode, koji omogućavaju efikasnu borbu protiv velikih požara, navelo je ranije rusko Ministarstvo za vanredne situacije. Na više lokacija u Srbiji nastavlja se borba sa požarima, najteže i dalje u Deliblatskoj peščari. Na gašenju požara u Deliblatskoj peščari, svakodnevno je angažovano oko 400 ljudi, a pomaže i ruski avion "Iljušin", javila je Radio televizija Srbije (RTS). Vanredna situacija je na delu teritorije Bele Crkve, a evakuisano je lokalno stanovništvo iz Trujinog naselja. Požari u okolini Kladova i na Fruškoj gori su ugašeni. Na planini Stolovi kod Kraljeva požar i dalje besni.

U Bosni i Hercegovini je u subotu, 22. augusta počela godišnja vježba EUFOR-a u kojoj učestvuju 24 zemlje. Kako je prethodno najavljeno, cilj vježbe je da pokaže spremnost EUFOR-a i potvrdi njegovu trajnu podršku održavanju sigurnog i stabilnog okruženja u Bosni i Hercegovini. "Kroz svoje prisustvo, timove za vezu i osmatranje i blisku saradnju s lokalnim vlastima i međunarodnim partnerima, EUFOR ostaje sposoban da prati razvoj događaja i pruži adekvatne odgovore", rečeno je iz EUFOR-a. Godišnja vježba će se odvijati na području Sarajeva, Mostara, Bijeljine, Tuzle, Višegrada, Trebinja, Čapljine, Drvara, Laktaša, Livna, Manjače, Krčmarica, te na nekim od graničnih prelaza. U vježbi, pored vojnika EUFOR-a u Bosni i Hercegovini, učestvuju i rezervne snage iz Albanije, Austrije, Bugarske, Francuske, Grčke, Italije, Mađarske i Rumunije, a vježbu će podržati i Oružane snage BiH i agencije za provođenje zakona. Iz EUFOR-a je saopšteno da od 22. augusta do 3. septembra, do kada godišnja vježba traje, građani Bosne i Hercegovine mogu očekivati povećan intenzitet kretanja trupa, patrola i drugih aktivnosti, kao i kretanje opreme i helikoptera rezervnih snaga širom Bosne i Hercegovine. Neke od ovih aktivnosti mogu biti većeg obima ili će se dešavati noću. Mandat EUFOR-a u BiHVojna misija "EUFOR - Althea" je u BiH ustanovljena 1. decembra 2004. godine, kako bi preuzela mandat od misije NATO-a, koja je trajala od završetka rata. Mandat misije svake godine odobrava organizacija Ujedinjenih nacija. Vijeće sigurnosti UN-a je početkom novembra prošle godine produžilo mandat vojnim snagama Evropske unije u Bosni i Hercegovini (EUFOR Althea) do novembra 2026. godine. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine i istovremenih secesionističkih koraka vlasti u Republici Srpskoj, EUFOR je udvostručio broj vojnika na više od 1.500, uključujući i helikopterske i oklopne jedinice.

U ruskom napadu dronovima na tržni centar u ukrajinskom gradu Krivom Rihu poginulo je najmanje 15 ljudi, dok je više od 100 povređeno, saopštile su u petak lokalne vlasti. Predsednik Volodimir Zelenski, rodom iz Krivog Riha u centralnom delu ka jugu Ukrajine, rekao je za napad da je "ciničan i podao", navodeći da je izveden u dva talasa sa sekundarnim udarima dronovima usmerenim na aktivnosti spasavanja. "Bilo je dima. Svi su vikali", rekla je Julijana, zaposlena u tržnom centru, za Ukrajinski servis RSE. Ona je ispričala da je usled napada došlo do urušavanja delova plafona u garaži gde su pojedini kupci i osoblje potražili sklonište tokom uzbune za vazdušnu opasnost, kao i da je jedan automobil blokirao ulaz, zbog čega su ljudi morali da preskaču metalne barijere. "Plašila sam se da bi mogao uslediti još jedan udar. Pitala sam se šta ću da radim. Imam malo dete", rekla je Julijana. Regionalni guverner Aleksandar Hanža rekao je da su prodavnice unutar tržnog centra zapaljene u napadu i objavio je slike na kojima se vidi gust crni dim koji se diže iz objekta usred visokih stambenih zgrada. Hanža je rekao da je 130 osoba povređeno, od čega 23 dece. Gradonačelnik Krivog Riha Aleksandar Vilkul napisao je na Telegramu da je četrnaestogodišnja devojčica prebačena u regionalnu dečju bolnicu s traumatskom povredom mozga. "Napadi poput ovog nisu ništa manje od terorističkih činova", napisao je Zelenski na X. "Svet mora da odgovori na njih u skladu s tim – sa stvarnim pritiskom na agresora". Napad "pokazuje apsolutnu i potpunu izopačenost rata koji vodi Moskva", napisala je šefica diplomatije i bezbednosne politike EU Kaja Kalas na X. "Ovo je smišljeni teror. Rusija želi da ukrajinske gradove učini nemogućim za život". Napad je usledio posle niza ruskih vazdušnih udara na ukrajinske gradove ove nedelje. Dan ranije, Rusija je lansirala veliki broj balističkih i krstarećih raketa, kao i dronova na Kijev, ubivši najmanje 17 ljudi u glavnom gradu i okolini. Moskva, koja je ostvarila mali napredak na fronta u Ukrajini od početka godine, intenzivirala je vazdušne udare na tu zemlju, često gađajući civilnu infrastrukturu i izazivajući civilne žrtve. Ukrajina je nastojala da ojača kapacitete protivvazdušne odbrane uz pomoć SAD i evropskih partnera, ali se muči s nedostatkom američkih raketa Patriot. Vašington je poslao mešovite signale o potencijalnom sporazumu o dodeli Kijevu licence za proizvodnju Patriota. Kijev takođe od početka leta aktivno odgovara na ruske napade gađajući naftnu i vojnu infrastrukturu unutar Rusije, zbog čega ja ta zemlja suočena s najgorom krizom goriva u poslednjih nekoliko godina. Ukrajinska vojska je u petak gađala rusko naftno postrojenje u Permu, više od 1.600 kilometara od ruske granice s Ukrajinom, i vojnu vazduhoplovnu bazu u Volgogradskoj oblasti. "Nastavljamo, kroz naše dugometne sankcije, da vratimo posledice rata tamo odakle su došle", rekao je Zelenski posle ukrajinskog napada. Diplomatski napori da se okonča rat koji je Rusija pokrenula pre više od četiri godine zastali su poslednjih meseci, pošto su se SAD uglavnom fokusirale na sukob s Iranom i previranja na Bliskom istoku. S nastavljanjem vazdušnih napada i bez popuštanja na frontu, Kijev i Moskva su daleko udaljeni u svojim pregovaračkim pozicijama, dok Kremlj zadržava svoj tvrdi stav i ne nudi nikakav kompromis oko kontrole nad ključnim istočnim regionom Ukrajine, Donjeckom.

Proces iskopavanja i ekshumacije posmrtnih ostataka završen je na tri lokacije u Maloj Kaludri i Jabuci kod Zubinog Potoka na severu Kosova, gde su potvrđene tri masovne grobnice, saopštila je u petak Komisija za nestala lica Vlade Kosova. Iskopavanja su počela krajem jula u selima na severu Kosova i nadležni su potvrdili da su na tri lokacije pronađeni posmrtni ostaci 23 osobe. Komisija je navela da su žrtve nasilno nestale tokom rata 1998/99. "Posle završetka aktivnosti na terenu, proces se nastavlja sudsko medicinskim veštačenjima u Institutu za sudsku medicinu i identifikacijom putem DNK analize, u cilju potvrđivanja identiteta žrtava, kako bi se preduzeli dalji koraci u skladu s odgovarajućim procedurama, uključujući zvanično obaveštavanje porodica", navodi se u saopštenju Komisije. Kosovske institucije sumnjaju da posmrtni ostaci pronađeni u Zubinom Potoku pripadaju grupi od 23 Albanca koja su nestala u tom delu Kosova 1999. Ta grupa, poznata kao "grupa mitrovačkih intelektualaca", vodi se kao nestala od 19. aprila 1999. Među njima su bili lekari, profesori, advokati i stručnjaci drugih profila. Dan ranije, kosovska policija je izložila arsenal oružja, uniformi i druge vojne opreme za koju je navela da je pronađena u područjima u okolini mesta na kojima su otkriveni posmrtni ostaci u Zubinom Potoku. Vlasti su navele da će oružje biti analizirano kako bi se utvrdilo da li je korišćeno u ubistvima tih osova ili u nekom drugom slučaju koji se istražuje. Iskopavanja u Zubinom Potoku počela su 28. jula posle dvogodišnje istrage povodom sumnji na ratne zločine. Tri osumnjičena su uhapšena u vezi sa sumnjom na ratne zločine protiv civilnog stanovništva posle početka iskopavanja na severu Kosova. Sva trojica su u pritvoru. Državni zvaničnici na Kosovu pozvali su Srbiju da otvori vojne arhive kako bi se rasvetlila sudbina nestalih tokom rata 1998/99. Prema podacima Instituta za ratne zločine Kosova, 1.577 ljudi se i dalje vodi kao nestalo iz rata 1998-1999, dok je ukupno dokumentovano 12.230 žrtava rata.

Evropska komisija potvrdila je u petak da je Srbija aktivirala Mehanizam Evropske unije za civilnu zaštitu za pomoć u gašenju požara, navodeći da trenutno radi sa srpskim vlastima i članicama Mehanizma kako bi se utvrdilo kakva se pomoć može mobilisati. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić ranije je izjavio da je Beograd zbog požara aktivirao Mehanizam civilne zaštite EU, koji je otvorio satelitski sistem za praćenje požara, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Porptarol Evropske komisije u pisanom odgovoru na upit RSE naveo je da "naš Centar za koordinaciju reagovanja u vanrednim situacijama radi danonoćno na koordinaciji odgovora". "Trenutno radimo sa srpskim vlastima i članicama Mehanizma kako bismo utvrdili kakva se pomoć može mobilisati", rekao je portparol Komsije. Dačić je rekao da je EU upućen zahtev za angažovanje letelica sa većim kapacitetima nosivosti vode, dok je od Rusije zatražen avion Iljušin-76. Ruski avion već učestvuje u gašenju požara u Deliblatskoj peščari. "Mehanizam civilne zaštite nam je otvorio satelitski sistem za praćenje požara, a istovremeno smo tražili da proverimo da li postoje avioni sa većom nosivošću od onih koji su tada bili na raspolaganju", rekao je Dačić. On je, nakon sastanka sa slovenačkim kolegom Francijem Matozom u Beogradu, rekao da je procena Štaba za vanredne situacije bila da nedostaje letelica koja u jednom naletu može da izbaci veliku količinu vode. "Iljušin nosi 42 tone vode i može da izvrši više naleta tokom dana. U tom trenutku nije postojalo efikasnije rešenje", rekao je Dačić a prenosi MUP. Ministar tvrdi da nema nema nikakve politike, već da je reč o tome šta je najefikasnije. On je dodao da će Srbija koristiti svaki mehanizam koji može da pomogne, uključujući i Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, na jugu zemlje. "U ponudi su bili kanaderi i Air Traktori, ali je procena ljudi sa terena bila da u uslovima snažnog vetra, nepristupačnog terena i razmera požara letelica velikog kapaciteta može najviše da doprinese zaštiti ugroženog područja", rekao je Dačić. On je poručio da je svaka pomoć u vidu aviona veće nosivosti i mehanizacije, ukoliko može da bude angažovana na zahtevnom peskovitom terenu, dragocena i da će je Srbija prihvatiti. Portparol Evropske komisije objasnio je u odgovoru za RSE da Mehanizam EU za civilnu zaštitu funkcioniše kroz kontinuirano operativno usklađivanje potreba i ponuda, kao i da slanje pomoći zavisi od identifikovanih potreba, raspoloživih ponuda, njihove prikladnosti za operaciju i onoga što zemlja primalac može efikasno da iskoristi u datom trenutku. Dačić je naveo da je stanje najteže u Deliblatskoj peščari, na severoistoku Srbije, u Vojvodini. Tamo je prema njegovim rečima angažovano više od 400 pripadnika različitih službi. "Na pojedinim delovima požarišta ni teška mehanizacija ne može da priđe zbog peskovitog terena, dok vetar neprekidno menja pravac i otežava gašenje", rekao je. Zbog ugroženog lovišta, "Vojvodinašume" otvorile su kapije kako bi se životinje sklonile od vatre, preneo je RTS. Na više lokacija u Srbiji vatrogasci se bore sa požarima. Republički hidrometeorološki zavod saopštio je da su meteorološki uslovi za gašenje požara izrazito nepovoljni zbog toplotnog talasa, uz južni i jugozapadni vetar. Navedeno je da će uz to izostanak padavina dodatno doprinositi isušivanju vegetacije i povećanju opasnosti od iniciranja i brzog širenja požara na otvorenom.

Oružane snage Bosne i Hercegovine gase požare na nekoliko lokacija u Bosni i Hercegovini, saopšteno je 21. augusta. Najteža situacija je na području Bosanskog Grahova, Nevesinja, Bihaća, Bosanskog Petrovca, Trebinja, Konjica i Goražda. Intervencije na pojedinim lokacijama, kako je saopšteno iz Oružanih snaga BiH, otežavaju nepristupačan teren, vjetar i minska polja. Oružane snage BiH su angažovane na gašenju požara i pružaju pomoć ugroženom stanovništvu od 6. augusta, na osnovu odluke Predsjedništva BiH.

Pred Specijalizovanim vijećima Kosova, već tri godine traje suđenje po optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti, navodno počinjene tokom i neposredno nakon rata na Kosovu (1999.). Tužilaštvo je tražilo kazne od 45 godina zatvora za svakog od četvorice optuženih.

Porodice žrtava obilježavaju 21. augusta godišnjicu strijeljanja više od 200 logoraša na Korićanskim stijenama na planini Vlašić, u srednjoj Bosni. Nesrpske civile, koji su prethodno bili zatvoreni u prijedorskim logorima, pripadnici Interventnog voda policije Republike Srpske iz Prijedora izdvojili su 21. avgusta 1992. godine iz konvoja koji je krenuo na razmjenu prema Travniku. Odvojili su ih u dva autobusa, po nalogu Kriznog štaba opštine Prijedor. Prema navodima Tribunala u Hagu izveli su ih u grupama na području Korićana, naredili da kleknu na rub litice, te počeli pucati na njih. Nakon toga su u ponor u koji su padale žrtve bacali bombe. Masakr na Korićanskim stijenama preživjela su dvanaestorica muškaraca koji su kasnije svjedočili pred Tribunalom. Za zločin na Korićanskim stijenama osuđeno je 11 osoba na ukupno 200 godina zatvora. Još se traga za 80 posto skeletnih ostataka ubijenih logoraša. U Prijedoru i okolnim mjestima ubijeno je 3.176 osoba. Oko 30.000 osoba nesrpske nacionalnosti prošlo je i kroz prijedorske logore Trnopolje, Omarska i Keraterm.

Županijski sud u Puli odredio je istražni zatvor ukrajinskom državljaninu Vladimiru Z., koji je uhapšen u Hrvatskoj po europskom nalogu za hapšenje Njemačke zbog sumnje da je sudjelovao u sabotaži gasovoda "Sjeverni tok", saopćio je sud 20. augusta. Sud je naveo da je pritvor određen zbog opasnosti od bijega, a da se ta opasnost ne može otkloniti blažim mjerama. Njemačke vlasti traže njegovo izručenje radi vođenja krivičnog postupka zbog sumnje na protuustavnu sabotažu, namjerno izazivanje eksplozije i uništavanje građevina. Kako osumnjičeni nije pristao na predaju Njemačkoj, sud još nije donio odluku o njegovom izručenju. Istražni zatvor radi predaje može trajati do izvršenja eventualne odluke o izručenju Njemačkoj, saopćio je Županijski sud u Puli. Njemačko Savezno tužiteljstvo saopćilo je dan ranije da je Vladimir Z. uhapšen u Puli na osnovu europskog naloga za hapšenje koji je Savezni sud pravde u Karlsruheu izdao u junu 2024. godine. Tužiteljstvo tvrdi da je kao obučeni ronilac bio dio grupe osumnjičene da je u septembru 2022. postavila eksplozivne naprave na gasovode "Sjeverni tok 1" i "Sjeverni tok 2" u Baltičkom moru, koje su aktivirane 26. septembra iste godine. Savezno tužiteljstvi je krajem juna 2026. godine podiglo optužnicu protiv Serhija K. pred Hanzeatskim višim pokrajinskim sudom u Hamburgu. On je uhapšen u augustu 2025. u Italiji. Nemačke istrage su ukazale na ukrajinsku grupu od pet muškaraca i jedne žene kao počinioce eksplozija na gasovodu. Kada se dogodila eksplozija u Sjevernom toku, zapadne sile su brzo uperile prstom u Rusiju, koja je bila pod sankcijama zbog invazije na Ukrajinu. Moskva je zauzvrat uperila prst u Ukrajinu. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da njegova vlada nije znala ništa o planu za uništenje "Sjevernog toka". "Sjeverni tok" je dugo bio kontroverzan gasovod pošto je omogućio da ruski gas zaobiđe istočnoeuropske tranzitne rute i stavio Nemačku u zavisan položaj od jeftinih energenata iz Rusije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da će parlamentarni izbori biti 18. ili 25. oktobra i da će se tačan datum znati u narednim danima. Vučić već neko vreme najavljuje vanredne parlamentarne izbore, što je postao glavni zahtev studenata u blokadi koji su pokrenuli proteste tražeći utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. "Imaćete izbore", rekao je Vučić gostujući na Radio-televiziji Srbije. Na pitanje o odluci Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera njegove Srpske napredne stranke, da samostalno izađe na izbore, Vučić je rekao da on "neće da oduzima pravo svima da se kandiduju i da to urade". "I neću da zloupotrebljavam priliku kao predsednik Republike da govorim o stranačkim stvarima", rekao je Vučić. Vučić predsednički mandat ističe sledeće godine. On je ranije najavljivao da će posle vanrednih parlamentarnih izbora, biti predsednički, a kao potencijalne datume za njih je pominjao kraj decembra, januar, ili početak februara 2027, prenela je agencija Beta. On od početka avgusta obilazi gradove i sela po Srbiji gde u razgovorima s građanima, obećava povećanje penzija, bolji život i rešavanje problema, dok domaći i međunarodni posmatrači godianam ukazuju da funkcioneri u Srbiji koriste svoje pozicije za partijske promocije, naročito uoči izbora. On je te optužbe odbacio i rekao da "samo radi svoj predsednički posao". Vučić je i u gostovanju na RTS-u obećao povećanje penzija do kraja godine, "značajnom" povećanju minimalne zarade i snižavanju cena lekova.

Ministra unutrašnjih poslova Kosova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) izjavio je u četvrtak da je arsenal oružja, municije i vojnih uniformi pronađen u selima kod Zubinog Potoka, "gde su proteklih nedelja otkrivene tri masovne grobnice" i gde su vlasti identifikovale posmrtne ostatke najmanje 23 osobe. Vlasti sumnjaju da je to oružje možda korišćeno za ubistvo 23 osobe čiji su posmrtni ostaci pronađeni u optšini Zubin Potok. Međutim, policija je saopštila da ova sumnja tek treba da bude verifikovana. "Otkrivanje ovih masovnih grobnica još jednom je stavilo u prvi plan dimenziju zločina počinjenih tokom nedavnog rata na Kosovu. Sever naše zemlje, osim što je bio mesto teških zločina nad civilima, korišćen je i za skrivanje tela i zločina", rekao je Svečlja na konferenciji za novinare u Mitrovici. On je rekao da će oružje sada biti podvrgnuto analizi kako bi se utvrdilo da li je korišćeno za ubistvu 23 osobe pronađene u, kako se sumnja, masovnim grobnicama na severu Kosova ili u drugim slučajevima. "Oružje koje danas vidite pred sobom pronađeno je na 12 različitih lokacija. Od danas će biti podvrgnuto detaljnom pregledu i analizama, kako bi se utvrdilo njegovo poreklo, upotreba i moguće veze sa slučajevima koji su pod istragom, uključujući ispitivanje u vezi najmanje 23 osobe, ali i drugim kriminalnim slučajevima", rekao je Svečlja. Prema njegovim rečima, rad institucija tu se ne završava, već će se nastaviti rasvetljavanje okolnosti, identifikovanje odgovornih i "pre svega našim nastojanjima da se donese pravda za svakog ubijenog, masakriranog ili nasilno nestalog tokom poslednjeg rata na Kosovu". Generalni direktor policije Gazmend Hodža (Hoxha) rekao je da se sumnja da je to oružje možda korišćeno za ubistvo pripadnika "grupe mitrovačkih intelektualaca". Kosovske institucije sumnjaju da posmrtni ostaci pronađeni u Zubinom Potoku mogu pripadati grupi od 23 Albanca koji su nestali u tom delu Kosova 1999. godine. Ta grupa, poznata kao "grupa mitrovačkih intelektualaca", vodi se kao nestala od 19. aprila 1999. Među njima su bili lekari, profesori, advokati i drugi profili. "To su naše sumnje – da su pojedini komadi ovog izloženog oružja možda bili upotrebljeni u slučaj masovnog ubistva, u slučaju grupe intelektualaca, ali to tek treba da se proveri posle veštačenja koja će biti sprovedena u laboratorijama na Kosovu, a ako bude potrebno, biće poslato i u inostranstvo. To ostaju informacije koje treba proveriti", rekao je Hodža. Svečlja je takođe izneo detalje o iskopavanjima sprovedenim na tri lokacije u Zubinom Potoku. Prema njegovim rečima, ostaci 13 osoba pronađeni su na prvoj lokaciji, četiri na drugoj i šest na trećoj. Dan ranije, Specijalno tužilaštvo je saopštilo da će posmrtni ostaci biti podvrgnuti postupku identifikacije. Iskopavanja u Zubinom Potoku počela su 28. jula i sprovedena su u Maloj Kaludri, Jabuci i još jednoj lokaciji u toj opštini na severu Kosova. Iskopavanja su počela posle dvogodišnje istrage povodom sumnji na ratne zločine. U vezi sa sumnjama na ratne zločine protiv civilnog stanovništva, posle početka iskopavanja na severu Kosova, uhapšene su tri osumnjičene osobe koje su u pritvoru. Svečlja je na konferenciji za novinare ponovio poziv Srbiji da otvori svoje vojne arhive kako bi se razjasnila sudbina onih koji su nestali tokom rata 1998-1999. Prema podacima Instituta za ratne zločine na Kosovu, 1.577 osoba se i dalje vodi kao nestalo tokom rata 1998-1999, dok je ukupno dokumentovano 12.230 žrtava rata.

NATO smatra da bi odluka o potencijalnom ponovnom otvaranju mosta između Severne i Južne Mitrovice za motorni saobraćaj trebalo da uzme u obzir potrebe svih lokalnih zajednica, izjavio je zvaničnik Alijanse u četvrtak. Zvaničnik NATO-a je to naveo u odgovoru na upit RSE da Alijansa prokomentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojoj je naveo da je od generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea (Rutte) tražio da KFOR, misija alijanse na Kosovu, zaustavi postepeno smanjenje prisustva na glavnom mostu preko reke Ibar u između Južne i Severne Mitrovice. U odgovoru zvaničnika NATO-a se navodi da je Rute "u redovnom kontaktu s predsednikom Vučićem". Vučić je uveče za Radio-televiziju Srbije rekao da očekuje u narednim danima da Rute odgovori "na ovaj ili onaj način". Glavni most preko reke Ibar, koji razdvaja Južnu Mitrovicu pretežno naseljenu Albancima i Severnu Mitrovicu gde je u većini Srpska zajednica, predstavlja jednu od najosetljivijih bezbednosnih tačaka na severu Kosova. KFOR je 10. avgusta saopštio da je započeo postepeno povlačenje stalnog prisustva s glavnog mosta u Mitrovici koji je trenutno otvoren samo za pešake. Vučić je ranije tokom dana na Instagramu objavio da je uputio pismo Ruteu i zatražio da KFOR, u skladu sa Rezolucijom 1244 UN, "zaustavi teror nad Srbima, njihov progon, hapšenja, rušenja kuća, kao i otvaranje mosta na Ibru". "Verujem da će njegov sud biti takav da su regionalni mir i stabilnost od velikog značaja", rekao je Vučić. NATO je u odgovoru na upit RSE naveo da je KFOR pokrenuo postepeni prelazak sa svog stalnog prisustva na glavnom mostu u Mitrovici, u skladu sa poboljšanom bezbednosnom situacijom na Kosovu, u okviru procesa optimizacije položaja KFOR-a. "Ovaj proces biće postepen, zasnovan na uslovima na terenu i reverzibilan ukoliko to budu zahtevali relevantni bezbednosni događaji", naveo je zvaničnik NATO-a. On je dodao da postoji bliska koordinacija sa svim relevantnim akterima, uključujući predstavnike institucija na Kosovu i međunarodnih organizacija, kao i sa predstavnicima Kosovske policije i Misije EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX). To obuhvata i lokalne aktere koji se, prema rečima zvaničnika NATO-a, takođe redovno uključivani i obaveštavani, uključujući i Srpsku listu, s kojom se komandant KFOR-a, general-major Ozkan Ulutaš (Ulutash) sastao 11. avgusta na njihov zahtev. Dodao je da Ulutaš nastavlja da održava bliske kontakte sa svim svojim glavnim sagovornicima u institucijama na Kosovu, međunarodnim organizacijama i Vojsci Srbije. "KFOR će zadržati vidljivo prisustvo u južnoj i severnoj Mitrovici i na severu Kosova, i nastaviće da doprinosi održavanju bezbednog i sigurnog okruženja za sve zajednice. KFOR je od kraja rata držao most na Ibru pod svojim nadzorom, jer je bio poznat po etničkim sukobima. Šta je Vučić još rekao?Prema Vučićevoj oceni, povlačenje KFOR-a sada bi "značilo velike pretpostavke za konačni obračun sa srpskim stanovništvom" na severu Kosova. Dodao je i da će vlast u Srbiji politički nastaviti da se bori "na sve moguće načine", ne isključujući mogućnost i sazivanja sednice posebne sednice Saveta bezbednosti UN. Vučić je još kazao je i da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović imao "veoma težak" i "loš" razgovor sa šefom KFORA general-majorom Ozkanom Ulutašem. Ulutaš se sastao 12. avgusta i sa predstavnicima Srpske liste, vodeće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, a koja se takođe protivi smanjenju prisustva KFOR-a na mostu preko Ibra. Komandant KFORA-a tada je rekao da je proces optimizacije pokrenut kao rezultat poboljšanja bezbednosne situacije na Kosovu, te naveo da će se proces odvijati postepeno. Glavni most preko reke Ibar predstavlja jednu od najosetljivijih bezbednosnih tačaka na severu Kosova. NATO misija je naglasila da nastavlja da ispunjava svoj mandat u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doprinoseći održavanju bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosovu. KFOR je saopštio da će nastaviti da deluje nepristrasno i u koordinaciji sa Kosovskom policijom i EULEKS-om, u skladu sa njihovim odgovarajućim ulogama u oblasti bezbednosti. Glavni most na Ibru otvoren samo za pešake, dok je kosovska vlada najavila njegovo otvaranje za saobraćaj jula 2024, što je izazvalo tenzije i reakcije međunarodne zajednice. U međuvremenu je Vlada Kosova izgradila još dva mosta u blizini glavnog – jednog za pešake i jednog za vozila sa ciljem povezivanja Severne Mitrovice sa Južnom Mitrovicom.

Sjedinjene Američke Države su ponovile poziv kosovskim političkim liderima da sarađuju u uspostavljanju institucija u skladu sa Ustavom i odlukama Ustavnog suda. U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, portparol američkog Stejt departmenta je rekao da politički lideri moraju da rade zajedno kako bi prevazišli institucionalni zastoj. "Ovaj tekući politički zastoj rezultira propuštenim prilikama za Kosovo. Vrijeme je da lideri daju prioritet napretku i stabilnosti, u korist svih građana", rekao je portparol. Ovo je drugi sličan poziv koji je uputila američka strana za kratko vrijeme, nakon što je 12. avgusta američka ambasada u Prištini uputila sličan zahtjev za saradnju. Novi poziv SAD dolazi u trenutku kada Skupština Kosova još nije konstituisana nakon izbora 7. juna. Konstitutivna sjednica novog zakonodavnog tijela počela je 6. avgusta. Zastupnici su položili zakletvu, ali proces nije došao do faze izbora predsednika Skupštine. Albin Kurti, u svojstvu lidera Pokreta Samoopredeljenje, zatražio je dodatno vrijeme za konsultacije sa strankama, rekavši da još uvijek nema dogovora o formiranju institucija. Sjednica je prekinuta i zakazana je za nastavak 8. avgusta. Ni u nastavku 8. avgusta nije bilo kandidature za predsjednika Skupštine. Kurti je ponovo zatražio dodatno vrijeme za konsultacije sa strankama, ali je nakon toga zastipnica Alijance Time Kadrijaj bacila jaja u njegovom pravcu. Nakon ovog incidenta, predsjednik sjednice, Avni Dehari, prekinuo je postupak. Od tada je proces ostao blokiran. Dehari je rekao da će sljedeća sjednica biti sazvana kada stranke postignu dogovor o rješavanju krize, tvrdeći da bez političkog dogovora nema smisla održavati sjednicu samo kao formalnost. Pored SAD, i Evropska unija je ranije pozvala političke stranke da što prije pronađu rješenje za institucionalnu krizu. EU je upozorila da bi politički zastoj i kašnjenja u sprovođenju reformi mogli da ograniče sposobnost Kosova da koristi evropsku podršku. U okviru Plana rasta, Kosovu je stavljeno na raspolaganje 882,6 miliona eura u vidu grantova i povoljnih kredita do kraja 2027. godine, a plaćanja su povezana sa ispunjavanjem koraka navedenih u Agendi reformi. Evropska komisija je identifikovala 111 reformskih koraka za Kosovo. Za 13 od njih, ukupne vrednosti od 90,8 miliona eura, prvi rok za završetak bio je 30. jun 2026. godine, dok još 27 koraka, vrijednih 165,9 miliona eura, imaju rok do kraja decembra. Međunarodni monetarni fond je takođe procijenio da je produženi politički zastoj ograničio napredak Kosova u sprovođenju reformske agende Plana rasta i pristup inostranom finansiranju.