Posebni odjel za suzbijanje korupcije, organizovanog i međukantonalnog kriminala Federalnog tužilaštva(POSKOK) podigao je optužnicu protiv Elmedina Volodera, bivšeg direktora JP Autoceste Federacije Bosne i Hercegovine. Optužnica je podignuta i protiv Marina Nikolića, Borisa Zelića i Reufa Kadrića. Svi se sumnjiče da su zloupotrebama, povezanim s uspostavljanjem deponije Ljubatovići i eksproprijacijom zemljišta na trasi autoceste Medakovo–Ozimice, pribavili korist u iznosu od nekoliko stotina hiljada eura. Istovremeno, javnom preduzeću, prema navodima optužnice, pričinjena je višemilionska šteta. POSKOK ih tereti za udruživanje radi činjenja krivičnih djela i zloupotrebu položaja ili ovlaštenja. Boris Zelić dodatno se tereti i za podnošenje lažne porezne prijave. Prema saopštenju Tužilaštva 24. septembra, optužnica se odnosi na aktivnosti povezane s uspostavljanjem deponije Ljubatovići, kao i na eksproprijaciju zemljišta za potrebe izgradnje poddionice autoceste Medakovo–Ozimice, duge 21,3 kilometra, koja je dio Koridora Vc u centralnoj Bosni i Hercegovini. Radio Slobodna Evropa je ranije izvještavao da je izgradnja poddionice Medakovo–Ozimice privremeno obustavljena nakon što su evropske finansijske institucije zamrznule finansiranje zbog sumnji u nepravilnosti povezanih s realizacijom projekata na ovom dijelu Koridora Vc. Šta se još navodi u optužnici?Tužilaštvo navodi da je Marin Nikolić od augusta 2022. do maja 2023. godine organizovao grupu kojoj su pristupili Voloder, Zelić i Kadrić, s ciljem pribavljanja protivpravne imovinske koristi Borisu Zeliću kroz postupak eksproprijacije zemljišta na području Ljubatovića. Tužilaštvo tvrdi da je tim radnjama pribavljena protivpravna korist od najmanje 702.3 hiljade maraka (oko 359 hiljada eura), dok je JP Autoceste FBiH oštećeno za više od 2,53 miliona maraka (oko 1,3 miliona eura). Optuženi su, koristeći službene i poslovne pozicije, kako se navodi u saopštenju, radili na izmjeni projektne dokumentacije, uspostavi nove deponije Ljubatovići i pokretanju postupka potpune eksproprijacije zemljišta za deponiju. Aktivnosti su preduzimane, kako se navodi u optužnici, iako je izvođač radova bio spreman o vlastitom trošku uspostaviti privremenu deponiju, dok je projektant ranije iznio stav da nova deponija nije potrebna. Tužilaštvo tvrdi da je Boris Zelić prethodno kupio zemljište koje je kasnije obuhvaćeno eksproprijacijom, nakon čega mu je JP Autoceste FBiH za eksproprisane nekretnine isplatilo 851,9 hiljade maraka (oko 435 hiljada eura). Zelić se dodatno tereti da je prilikom kupovine pojedinih nekretnina nadležnim organima prijavljivao niže kupoprodajne cijene od stvarno ugovorenih i plaćenih, te da je takve podatke dostavljao Poreznoj upravi Federacije BiH. Tužilaštvo je predložilo saslušanje više od 50 svjedoka, četiri vještaka i izvođenje više od 500 materijalnih dokaza. Optužnica je upućena Posebnom odjelu Vrhovnog suda Federacije BiH na potvrđivanje. Koridor Vc pod lupom i evropskih istražilacaOptužnica dolazi u trenutku kada se pojedini projekti na Koridoru Vc već nalaze pod lupom domaćih i evropskih istražnih organa. Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) istražuje konsultantske ugovore na dionici Medakovo–Poprikuše, u centralnom dijelu Bosne i Hercegovine, zbog sumnji na korupciju i nepravilnosti u postupcima dodjele i provođenja ugovora. Koridor Vc predstavlja najveći infrastrukturni projekat u Bosni i Hercegovini. Trasa kroz zemlju duga je oko 325 kilometara i treba povezati Budimpeštu, Osijek, Sarajevo i luku Ploče. Evropska unija je za njegovu izgradnju do sada odobrila stotine miliona eura bespovratnih sredstava, uz kredite Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.

Američka kompanija koja je Pentagonu i drugim vladinim agencijama pružala usluge softvera za ekstrakciju podataka zapravo je bila u vlasništvu ruske kompanije koja je takođe prodavala softver ruskim špijunskim agencijama, tvrde američke vlasti. Glavni izvršni direktor kompanije Oxygen Forensics, Lee Reiber, (55) iz Ajdaha, uhapšen je i pušten uz kauciju 22. septembra, saopštili su američki tužioci. Rus, Oleg Davidov (52) iz Moskve, uhapšen je na londonskom aerodromu Heathrow dva dana ranije, a američki zvaničnici su rekli da će tražiti njegovo izručenje. U optužnici objavljenoj 23. septembra, američki tužioci su naveli da je Oxygen Forensics, a posebno Reiber, navodno rekao američkoj vladi da kompanija registrovana u Virdžiniji nema strano vlasništvo ili kontrolu i da je njen softver razvijen u Sjedinjenim Državama. U stvari, tužioci su tvrdili da je Oxygen Forensics u vlasništvu Davidova i još četvorice neimenovanih ruskih državljana koji su takođe vodili kompaniju sa sjedištem u Moskvi koja pruža softverske i tehničke usluge Federalnim službama bezbjednosti (FSB), glavnoj ruskoj obavještajnoj agenciji, Istražnom komitetu i drugim organizacijama za sprovođenje zakona. Kompanija je 2013. godine osnovala američku filijalu u predgrađu Vašingtona. Nakon 2022. godine, kada su Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje pooštrile propise nakon invazije Moskve na Ukrajinu, Davidov i njegovi partneri su navodno pokušali da sakriju vlasništvo nad Oxygen Forensics. Unutar Rusije, Oxygen je preimenovan u MKO Systems. Glavna aplikacija kompanije – pod nazivom Mobile Forensic Detective – široko se koristi među ruskim agencijama za sprovođenje zakona. Softver za digitalnu forenziku koji je Oxygen Forensics obezbijedio američkim vladinim agencijama bio je softver za ekstrakciju podataka koji se koristi za prikupljanje podataka sa računara i drugih elektronskih uređaja. Nacionalni institut za kompjutersku forenziku za Tajnu službu, agencija koja pruža zaštitne podatke Bijeloj kući i vladinim zvaničnicima, potpisao je petogodišnji ugovor sa kompanijom 2024. godine. Forenzički softver Oxygena nije sadržao zlonamjerni kod, saopštile su američke vlasti, i nije korišten za dobijanje pristupa bilo kom vladinom računarskom sistemu. I Reiber i Davidov su optuženi za prevaru putem elektronskih komunikacija. Reiber nije odmah odgovorio na imejl poruku sa zahtjevom za komentar. Davidov nije mogao biti pronađen kako bi dao komentar. Ova objava dolazi u trenutku kada su hakovanje, sajber špijunaža, malver i druge zlonamjerne kompjuterske aktivnosti eksplodirale širom svijeta. Vladine agencije, ruske, američke, kineske, izraelske, iranske, uložile su ogromne svote novca u izgradnju novih sajber kapaciteta, a privatne kompanije sve više imaju pristup moćnim novim nevladinim alatima. FBI je 23. septembra objavio da istražuje tvrdnju da je hakerska grupa ukrala osjetljive baze podataka koje pripadaju hiljadama agenata i kandidata i da je kompromitovala internet stranicu za zapošljavanje ove agencije SAD.

Zukan Helez, ministar odbrane Bosne i Hercegovine potpisao je odluku o raskidu ugovora za dvojicu pripadnika Oružanih snaga Bosne i Hercegovine zbog veličanja pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Dvojica pripadnika su dio prijave koju je Helez poslao Tužilaštvu BiH, 9. septembra. Tada je najavio da će im biti raskinut ugovor o prijemu u Oružane snage BiH, ukoliko se utvrdi njihova odgovornost. Pored njih su bila još 35 pripadnika Oružanih snaga BiH zbog, kako je tada naveo, "aktivnosti kojima su veličali i glorifikovali pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića". Kako je Helez objavio na zvaničnom Facebook profilu, 24. septembra, ostali prijavljeni slučajevi proslijeđeni su Tužilaštvu Bosne i Hercegovine. "Njihov status u Oružanim snagama BiH biće riješen nakon odluka nadležnih pravosudnih institucija, u skladu sa zakonom. Dok sam ja ministar odbrane Bosne i Hercegovine, u Oružanim snagama BiH neće biti tolerancije za veličanje ratnih zločinaca", napisao je Helez. Naveo je i kako su "Oružane snage BiH vojska svih građana Bosne i Hercegovine". "One štite sve naše građane, mir i sigurnost, kao i suverenitet i teritorijalni integritet naše države. Naša vojska mora biti institucija u koju svaki građanin može imati povjerenje - institucija koja poštuje žrtve, zakon i vrijednosti mira", napisao je Helez u objavi. Veličanje ratnih zločinaca i negiranje genocida uoči i tokom sahrane Ratka Mladića, osuđenog za genocid i ratne zločine u BiH, osudili su zvaničnici Evropske unije, SAD, UN-a, OHR i brojni drugi predstavnici međunarodnih institucija. Krivičnim zakonom u BiH kažnjivo je javno negiranje genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama, kao i veličanje osuđenih ratnih zločinaca. Za ta djela predviđena je kazna zatvora do pet godina.

Evropska unija (EU) je na treću godišnjicu napada u Banjskoj pozvala da odgovorni za napad budu suočeni s pravnim posledicama i izrazila žaljenje što Srbija do danas nije preduzela neophodne korake da privede i procesuira osobe koje se nalaze u Srbiji. Portparol Evropske komisije potvrdio je da je visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kallas pokrenula ovo pitanje tokom susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. "Očekujemo da Srbija u potpunosti sarađuje putem uspostavljenog kanala za uzajamnu pravnu pomoć. Ovo pitanje je već dugo otvoreno i Srbija treba da preduzme dalje korake bez odlaganja", rekao je portparol Evropske komisije u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima. Iz Severnoatlantske alijanse poručili su da su u svakom kontaktu sa srpskim zvaničnicima podvukli neophodnost utvrđivanja odgovornosti za napad u Banjskoj, ali i za nasilje koje se dogodilo na severu Kosova u proleće 2023. godine. "Bili smo veoma jasni u razgovorima sa našim srpskim partnerima – na svim nivoima – da su napadi na pripadnike mirovne misije KFOR-a, kao i dodatno nasilje koje se dogodilo na Kosovu 2023. godine, neprihvatljivi. Nastavljamo da pozivamo da odgovorni za to budu pozvani na odgovornost", naveo je jedan zvaničnik NATO-a. Ocenjujući Srbiju kao veoma važnu zemlju u kontekstu regionalne stabilnosti, ovaj zvaničnik je podvukao da NATO očekuje da partnerstvo sa Srbijom bude, kako je rekao, "dvosmerno". "Očekujemo od Srbije da konstruktivno sarađuje sa NATO-om i svojim susedima. U tom smislu, generalni sekretar NATO-a ostaje u kontaktu sa predsednikom Vučićem", naveo je ovaj zvaničnik u pisanoj izjavi. Napad u Banjskoj dogodio se 24. septembra 2023. godine. Tokom napada ubijen je Afrim Bunjaku, pripadnik Kosovske policije, kao i trojica srpskih napadača. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Kosovo napad smatra terorističkim činom i optužuje Srbiju za umešanost u njega. Beograd, međutim, negira bilo kakvu umešanost u napad. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas sastala se u Njujorku i sa premijerom Kosova Albinom Kurtijem, koji je potvrdio da je sa njom razgovarao o napadu u Banjskoj. Osnovni sud u Prištini je 24. aprila ove godine izrekao prvostepenu presudu trojici optuženih za napad u Banjskoj. Na optužnici je bilo ukupno 45 osoba, dok je za većinu njih Tužilaštvo tražilo da im se sudi u odsustvu. U Srbiji još nije podignuta ni optužnica, uprkos pozivima EU, SAD i NATO-a, kao i obećanjima predsednika Srbije da će odgovorni biti procesuirani. Milan Radoičić, za koga Tužilaštvo Kosova tvrdi da je organizator napada, nalazi se u Beogradu, uz obavezu da se dva puta mesečno javlja policiji. Njegovo ime se nalazi na optužnici za ratne zločine u Djakovici koje je Specijalno tužilaštvo Kosova podignlo u avgustu ove godine. Ova grupa od 20 osoba optužena je za učešće u ubistvu 107 civila, a Specijalno tužilaštvo zatražilo je da se suđenje održi u odsustvu.

Rusija je napala Ukrajinu raketama i dronovima, ubivši najmanje osam ljudi u Kijevu i Harkovskoj oblasti, saopštili su ukrajinski zvaničnici. Napadi koji su počelo rano ujutro 24. septembra a dogodili su se nekoliko sati nakon što je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, govoreći na godišnjem zasjedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, pozvao svijet da pojača pritisak na Rusiju. "Rat koji nije spriječen na vrijeme, nije zaustavljen na vreme i za koji Rusija nije kažnjena na vreme, nastavlja da se širi", rekao je Zelenski o invaziji punih razmera koju je ruski predsjednik Vladimir Putin pokrenuo u februaru 2022. godine, upozoravajući da agresija Moskve nije ograničena samo na Ukrajinu. "Što više slobode Putin ima da djeluje, sijvet postaje opasniji za sve ostale", rekao je. Sedam ljudi je poginulo, a 10 je povrijeđeno u noćnom napadu ruskog drona na farmu u istočnoj Harkovskoj oblasti Ukrajine, rekao je ukrajinski premijer Serhij Korecki. Oleg Sinegubov, načelnik Harkovske regionalne vojne uprave, naveo je da je broj mrtvih šest osoba. U Kijevu su dvije osobe poginule u napadima balističkih raketa, rekao je gradonačelnik Vitalij Kličko, a službe za vanredne situacije saopštile su da je još 10 povrijeđeno. Jedan od poginulih preminuo je na parkingu u blizini porodilišta u okrugu Podil, koje je oštećeno fragmentima raketa, rekao je Kličko. Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da je Rusija ispalila protivbrodske rakete Cirkon, balističke rakete Iskander i 282 drona u noćnim napadima, za koje kažu da su uglavnom usmjereni na Kijev i Odesku oblast na jugu zemlje. Rusija nedeljama gotovo svakodnevno napada glavni grad Ukrajine. Napadi 24. septembra počeli su nedugo poslije ponoći, a Zelenski je sugerisao da su počeli dok se sastajao sa američkim zakonodavcima kako bi razgovarali o sankcijama protiv Rusije, uključujući zakon koji je predsjednik SAD Donald Trump potpisao 18. septembra, a koji ima za cilj povećanje ekonomskog pritiska. "Rusija neće okončati ovaj rat bez pritiska", rekao je Zelenski u objavi na Telegramu. Naglasio je potrebu za više sistema protivvazdušne odbrane. Ukrajina pati od nedostatka sistema protivvazdušne odbrane kao što je američki Patriot, dijelom zbog američkog fokusa na rat sa Iranom koji je počeo u februaru, a Zelenski je naglasio da Kijevu treba više. "Svaki takav napad je posljedica činjenice da pritisak na agresora nije postao potpun i Rusija vjeruje da može da nastavi da se oslanja na balistički teror", rekao je on. "Sada Sjedinjene Države imaju priliku da snažno reaguju. Potrebni su nam balistički presretači da bismo zaštitili živote". Zelski se sastao sa Trumpom 22. septembra na marginama godišnje Generalne skupštine UN. Trump, koji je okončanje ruskog rata protiv Ukrajine učinio prioritetom kada je po drugi put stupio na dužnost u januaru 2025. godine, rekao je da bi mir mogao doći "prije nego što ljudi misle", dok je Zelenski rekao da bi bilo poželjnije kada bi se rat mogao završiti prije početka zime. Putin nije dao nikakav znak da je spreman da okonča invaziju bez zauzimanja najmanje cijelog istočnog regiona Donjecka. "Već skoro pet godina ruski generali pokušavaju da sprovedu Putinovo ludo naređenje da zauzmu našu istočnu zemlju, Donjecku oblast", rekao je Zelenski Generalnoj skupštini UN. Ukazujući na ogromne gubitke Rusije, rekao je: "To je ludost... Ali oni i dalje nastavljaju". Rusija je odbacila pozive na prekid vatre. U Savjetu bezbjednosti UN, nakon sastanka sa američkim državnim sekretarom Marcom Rubiom u Njujorku 23. septembra, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov rekao je da Rusija neće obustaviti napade dok traju mirovni pregovori. "Nećemo pauzirati specijalnu vojnu operaciju tokom trajanja pregovora, bez obzira na format", rekao je, koristeći termin Kremlja za ruski rat protiv Ukrajine. Rubio je rekao da su Sjedinjene Države pozvale Putina da prisustvuje samitu Grupe 20 u Majamiju u decembru. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je ruskim medijima da je Moskva "zahvalna i cijeni ovaj poziv", ali nije objavio odluku.

Naftna industrja Srbije (NIS) podnela je 24. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada. Aktuelna licenca za rad NIS-u koju je izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, ističe 30. septembra. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana primene sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarska naftna kompanija MOL i Gaspromnjeft sredinom januara su potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma, uz mogućnost uključivanja kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao manjinskog partnera, mada se treća kompanija skoro uopšte više ne pominje. Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je 28. avgusta da su pregovori o kupoprodaji NIS-a između mađarskog MOL- i većinskog vlasnika Gaspromnjefta u završnoj fazi MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Sjedinjene Američke Države su pozvale ruskog predsjednika Vladimira Putina da prisustvuje samitu Grupe 20 u Majamiju u decembru, rekao je 23. septembra državni sekretar Marco Rubio, dok Trumpova administracija traži korake za smanjenje borbi u Ukrajini. "Pozvali smo predsjednika Putina na samit G20", rekao je Rubio novinarima nakon sastanka sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejem Lavrovom na marginama Generalne skupštine Ujedinjih nacija u Njujorku. "Mislimo da je to prilika za njega da se angažuje ne samo sa predsednikom već i sa drugim svetskim liderima". Poziv je bio prva javna potvrda da je Vašington pozvao Putina na samit lidera G20. Ruski zvaničnici su ranije bili pozivani na sastanke na ministarskom nivou. Rubio je rekao da bi samit mogao da pruži priliku Putinu i američkom predsjedniku Donaldu Trumpu da se sastanu; kasnije je novinarima jasno stavio do znanja da sastanak nije dogovoren. Dva lidera su nekoliko puta razgovarala telefonom otkako se Trump vratio na dužnost 2025. godine, ali je Rubio rekao da bi sastanak licem u lice bio korisniji ako bi imao jasno definisan ishod. Prije sastanka Rubio-Lavrov, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi samit Trump-Putin zahtijevao veliku pripremu. Rubio je rekao da je Trampova spremnost da se sastane sa protivnicima bila iza odluke da pozove Putina. "Predsednik Sjedinjenih Država, ovaj predsjednik, spreman je da se angažuje i sastane sa praktično bilo kim", rekao je. "Ako se sastajete samo sa ljudima sa kojima se slažete, onda su to veoma lijepi sastanci, ali ništa se ne dešava", dodao je Rubio. "Da biste riješili probleme, morate se sastati sa ljudima sa kojima se ne slažete". Ali Rubio je upozorio da se poziv ne tretira kao dokaz da je sastanak lidera ili širi sporazum neizbježan. Predloženo primirje u energetskoj oblastiRubiovi komentari uslijedili su u trenutku kada je Vašington takođe vršio pritisak na Moskvu i Kijev da razmotre ograničeno primirje koje bi obuhvatalo napade na energetsku infrastrukturu i moguće ciljeve vezane za žitarice. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pozvao je na prekid napada na energetska postrojenja. Nakon sastanka sa Trumpom u Njujorku 22. septembra, Zelenski je rekao da je Kijev spreman da obustavi takve napade ako Rusija učini isto. Reuters je izvijestio da je raniji dogovor o energetskim ciljevima brzo propao nakon što su napadi nastavljeni. Rubio je rekao da je prijedlog razmatran u nedavnim kontaktima SAD sa objema stranama, uključujući i kontakte američkog izaslanika Stevea Witkoffa i predsjedničkog savjetnika Jareda Kushnera. Državni sekretar je naglasio da energetski sporazum ne bi predstavljao mirovni sporazum. "To ne rješava rat", rekao je Rubio, ali je tvrdio da bi to moglo da smanji neke od posljedica sukoba i pruži moguću osnovu za šire pregovore. "Na kraju krajeva, svi želimo da se ovaj rat završi", dodao je. Govoreći kasnije tog dana tokom sastanka Savjeta bezbjednosti UN, Lavrov je rekao da Rusija neće prestati da se bori dok traju mirovni pregovori. "Nećemo pauzirati specijalnu vojnu operaciju dok traju pregovori, bez obzira na format. Iako Evropa upravo to želi", rekao je. EU želi da "kupi vrijeme i obnovi iscrpljene vojne arsenale kijevskog režima", dodao je Lavrov. Različite meteKada su ga pitali zašto Vašington potiče Ukrajinu da zaustavi napade na ruska energetska postrojenja uprkos godinama ruskih napada na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu, Rubio je priznao da mete služe različitim svrhama. "Kada je riječ o energetici, za rusku stranu energetski napadi s kojima se suočavaju su [usmjereni] na rafinerije i naftna i plinska [postrojenja]", rekao je. "Za ukrajinsku stranu, energija znači njihovu elektro mrežu". Rubio je rekao da su ukrajinski napadi na rusku naftnu infrastrukturu imali za cilj smanjenje prihoda Moskve, dok su ruski napadi na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu direktno uticali na snabdijevanje električnom energijom i druge osnovne usluge. Ta razlika, rekao je, otežava postizanje sporazuma, ali ga ne čini manje vrijednim. "Zato nije lako preko noći samo reći da postignemo dogovor", rekao je Rubio. "Ali to je nešto u šta mislim da vrijedi uložiti u pokušaj da se to dogodi". Kijev je posljednjih nedelja pojačao napade na ruska naftna postrojenja, dok je Rusija nastavila napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Bez pomaka sa LavrovomRubio je dao malo detalja o svom sastanku sa ministrom inostranih poslova Lavrovom i nije objavio nikakav sporazum. Stejt department je saopštio da su njih dvojica razgovarali o ratu u Ukrajini i odnosima SAD i Rusije. Sastanak se održao u trenutku kada Vašington nastoji da održi otvorene diplomatske kanale dok istovremeno testira da li se Moskva i Kijev mogu dogovoriti o ograničenim mjerama za smanjenje borbi. Kremlj je saopštio da trenutno nema uslova za prelazak na formalne mirovne pregovore, a istovremeno je rekao da Putin ostaje otvoren za kontakt sa Trumpom. Rubio je takođe upozorio da bi se sukob mogao proširiti van Ukrajine kroz sabotažu, hibridne napade ili nesreću u kojoj učestvuju vojne snage. "Jedna od zabrinutosti koju imamo, među mnogima, u vezi sa ratom između Rusije i Ukrajine jeste da bi mogao da metastazira i proširi se na druga mjesta", rekao je. Naveo je mogućnost hibridnog ili sabotažnog napada, ili incidenta u kojem učestvuju vojni avioni. "Mogao bi da preraste negdje drugdje, bilo kroz hibridni napad, bilo kroz sabotažni napad, bilo kroz nesporazum", rekao je Rubio. Vašington je izrazio takvu zabrinutost evropskim vladama, rekao je, usred povećanih strahova da bi rat mogao da stvori nova žarišta van Ukrajine.

Trajno pomirenje na Zapadnom Balkanu ne može biti zasnovano na poricanju, selektivnom pristupu pravdi ili veličanju osuđenih za ratne zločine, kazao je između ostalog Jakov Milatović, predsjednik Crne Gore, u svom obraćanju na Generalnoj debati 81. zasijedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) u Njujorku. Dodao je da pomirenje "zahtijeva poštovanje presuda međunarodnih sudova i jednako dostojanstvo za svaku žrtvu, bez obzira na njen identitet ili porijeklo". U Crnoj Gori je na smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića od predstavnika vlasti prvi reagovao predsjednik Skupštine Andrija Mandić, rekavši da je uputio riječi saučešća porodici. Na to je reagovao predsjednik Crne Gore Jakov Milatović, rekavši da odnos prema porodici preminulog Ratka Mladića ne može biti izgovor za relativizaciju ratnih zločina. Ratko Mladić, bivši general Vojske Republike Srpske, pred sudom u Hagu je osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini. Umro je u bolnici u Hagu 27. avgusta. Skupština Crne Gore je u junu 2021. usvojila Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici. Prema Krivičnom zakoniku Crne Gore, onaj ko javno odobrava, negira ili umanjuje težinu genocida može biti kažnjen zatvorskom kaznom. Govoreći pred Generalnom skupštinom, Milatović je istakao dvadesetogodišnjicu članstva Crne Gore u UN-u od obnove nezavisnosti 2006. godine. Naglasio je da je cilj države da do 2028. godine postane punopravna članica Evropske unije, što bi poslalo snažnu poruku cijelom regionu. Poručio je da "naša generacija ima odgovornost da završi evropski put". Crna Gora je trenutno najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i najizvjesnija buduća članica. Do sada je privremeno zatvorila 16 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Podgorica ima ambiciju da do kraja godine zatvori sva poglavlja, kako bi se stekli uslovi da postane punopravna članica EU tokom 2028. godine. Milatović je govorio o budućnosti i tome gdje želi da Crna Gora bude za narednih 20 godina, te izrazio očekivanje da će nova generacija crnogorskih predstavnika u dvorani UN-a moći da kaže da je država iskoristila svoj istorijski trenutak, da je zaokružila evropski put, da je region ostavio stare podjele iza sebe i da je Crna Gora čvrsto stajala u odbrani pravila i principa koji čuvaju mir. "Međunarodna zajednica u vremenu ratova, geopolitičkih rivalstava, klimatskih promjena i ubrzanog tehnološkog razvoja mora obnoviti povjerenje u multilateralizam, međunarodno pravo i institucije koje treba da štite mir, bezbjednost i ljudsko dostojanstvo", kazao je Milatović. Na Generalnoj debati u okviru 81. zasjedanja UN, koja traje do 28. septembra, lideri država govore o globalnim izazovima i prioritetima, a tema je "Obnavljanje povjerenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje služe svima".

Međunarodni sistem kojeg znamo više ne postoji, danas svjedočimo novom poretku, rekao je na početku obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. Taj novi poredak, dodao je Vučić, sve je više stuktuiran oko "dva glavna centra moći." "Uz rastući broj snažnih regionalnih aktera sa značajnim političkim, ekonomskim, vojnim i tehnološkim sposobnostima, koji nastoje oblikovati vlastito okruženje i uticati na širi globalni razvoj pod vlastitim uslovima," rekao je Vučić. Rekao je i da granica između mira i konflikta postaje sve manje vidljiva "dok posljedice sukobljavanja globalnih i regionalnih sila sve više pogađaju čak i one zemlje koje nisu direktno uključene." Takvo okruženje, rekao je Vučić, za male i srednje države kao što je Srbija, predstavlja ogroman izazov. "Najveći problem današnjice nije nedostatak pravila ili političkih principa, već činjenica da se oni nisu poštovali ni u prošlosti, a ne poštuju se ni sada," rekao je Vučić. Rekao je i da je sada nemoguće zatvoriti Pandorinu kutiju koja je otvorena zahvaljujući kršenju Povelje UN-a i principa na kojima je bio utemeljen do skora važeći svjetski poredak. "Koliko ste puta u prethodna dva dana mogli da čujete pokliče i pozive na poštovanje principa međunarodnog javnog prava, posebno kada je u pitanju sukob u Ukrajini, a da većina tih zemalja bezobrazno i bezobzirno ćute na činjenicu da su sami učestvovali u gaženju Povelje," rekao je Vučić. Dodao je i da misli na sve zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova. Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje. Beograd i Priština od 2013. uz posredovanje Evropske unije pregovaraju o normalizaciji odnosa. "Mnogima od vas to zvuči kao davna prošlost, ali rane koje su zadate međunarodnom javnom pravu su sve dublje i teže. Da budemo potpuno precizni, poredak poštovanja Povelje UN i na njoj zasnovanog prava više ne postoji, a srušili su ga oni koji su cepali teritorije drugih zemalja zarad svojih političkih i ekonomskih interesa", kazao je Vučić. Također se osvrnuo i na evropski put Srbije, rekavši da "imaju još mnogo toga za učiniti kako bi postali punopravna članica." "Zahvalni smo Evropskoj uniji, a posebno predsjednici Evropske komisije Ursuli von der Leyen i predsjedniku Evropskog vijeća Antoniju Costi, na svakom vidu pomoći koju su pružili našoj zemlji." Naglasio je da iako "punopravno članstvo u EU ostaje strateški prioritet", ne mogu zanemariti "zamor od proširenja, kako među pojedinim državama članicama EU, tako i među samim zemljama kandidatima." "Evropski put Srbije jasan je pokazatelj dužine i složenosti tog procesa. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju od 2012. godine, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, ali i neusklađivanja svoje vanjske politike sa EU. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. Na Generalnoj debati u okviru 81. zasjedanja UN, koja traje do 28. septembra, lideri država govore o globalnim izazovima i prioritetima, a tema je "Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje služe svima".

Osumnjičeni u međunarodnoj istrazi krijumčarenja oružja, koju provode policijski službenici Državne agencije za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine (SIPA) uz podršku EUROPOL-a, teško je povrijeđen nakon što je tokom pretresa pucao sebi u glavu, saznaje Radio Slobodna Evropa iz izvora upoznatih s istragom. Riječ je o osumnjičenom koji je radio na poslovima izdavanja dozvola za oružje u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, odnosno Policijskoj upravi u Ilijašu, gdje se incident i dogodio. RSE je zvanične informacije zatražio od organa uključenih u istragu. Pretresi se provode u srijedu, 23. septembra, po nalogu Tužiteljstva i naredbi Suda BiH na više lokacija u Bosni i Hercegovini. Istraga se navodno odnosi na međunarodni lanac krijumčarenja oružja za koje istražitelji vjeruju da je završavalo u europskim kriminalnim mrežama te da je kasnije korišteno u više teških krivičnih djela u državama Europske unije. Akcija se provodi u suradnji s EUROPOL-om, a više detalja očekuje se nakon zvaničnog saopćenja. RSE nezvanično saznaje da se predmet odnosi na krijumčarenje oružja koje je kasnije korišteno u više nasilnih incidenata i ubistava u državama EU, uključujući Švedsku, te da je u vezi s mrežom Foxtrot koju vlasti povezuju s Rawa Majidom, poznatim kao "Kurdish Fox". Američke i britanske vlasti sankcionirale su Foxtrot i Majida navodeći da se mreža, osim trgovine drogom i oružjem, koristila i za operacije koje su provođene u interesu iranskog režima protiv izraelskih i jevrejskih ciljeva u Europi, kao i protiv protivnika režima i kritičara Teherana.

Srbija je uključena u " potencijalno eksplozivna pitanja", izjavio je Marco Rubio, američki državni sekretar, odgovarajući na novinarska pitanje prije odlaska sa Generalne skupštine UN-a u New Yorku. "Jasno je da je Srbija uključena u određena pitanja koja su potencijalno problematična i eksplozivna, te koja privlače međunarodnu pažnju," pojasnio je Rubio ne precizirajući na koja konkretna pitanja misli. Dodao je i da se u slučaju odnosa te države sa SAD, radi o strateškom partnerstvu koje "želimo produbiti." "I namjeravamo to učiniti dok istovremeno rješavamo potencijalne probleme koji bi se mogli pojaviti, a za koje znam da se duboko tiču i samih njih*", rekao je Rubio. On je također rekao da su zemlju već posjetili iz State Departmenta i drugih vladinih agencija. "Nadam se da ću i ja imati priliku za posjetu", rekao je Rubio i dodao. U julu su Sjedinjene Američke Države i Srbija potpisale Memorandum o razumijevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj sigurnosti u okviru procesa strateškog dijaloga održanog u Vašingtonu. Susret američkih i srbijanskih zvaničnika tada je otvorio državni sekretar SAD Marco Rubio. U avgustu su republikanski i demokratski članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa podneli prijedlog zakona kojim se od SAD traže mjere u vezi sa Srbijom zbog "ozbiljnog nazadovanja" u demokratiji i vladavini prava u zemlji, kao i saradnje s Rusijom, Kinom i Iranom. Prema prijedlogu zakona, Srbija bilježi ozbiljno nazadovanje u oblasti demokratije, što je odraženo u Izvještaju o ljudskim pravima za 2024. i Izvještaju Evropskog parlamenta o Srbiji za 2025, u kojima se navode značajni problemi sa vladavinom prava, nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i korupcijom. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, ali i neusklađivanja svoje vanjske politike sa EU. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. Nedavno je i američki kongresmen Joe Wilson predložio da se godišnji sastanak Parlamentarne skupštine OSCE-a premjesti iz Srbije u Južnu Karolinu, objašnjavajući da mu je primarni razlog za takav prijedlog "prekomjerni uticaj" ruskog predsjednika Vladimira Putina u Srbiji. Zvanični Beograd posljednjih godina održava i prijateljske odnose s Iranom uprkos tome što je zemlja pod međunarodnim sankcijama zbog nuklearnih aktivnosti i kršenja ljudskih prava. Srpski ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina bio je među rijetkim evropskim predstavnicima na sahrani vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija u julu mjesecu. *Ispravka: U ranijoj verziji ove vijesti pisalo je "same Srbije".

Ustavni sud Kosova utvrdio je da je Skupština Kosova konstituisana nakon isteka roka od 30 dana, te da poslanici treba da izaberu i potpredsednika iz redova Demokratske partije Kosova (PDK), koja je i zatražila da najviši sud razmatra pitanje formiranja novih institucija. Ustavni sud je zaključio i da je Vlada Kosova izabrana u skladu sa Ustavom, te da je rok od 60 dana za izbor novog predsednika zemlje počeo da teče 8. avgusta i završava se 6. oktobra. Ova odluka Ustavnog suda dolazi nakon što je Demokratska partija Kosova osporila konstituisanje Skupštine i izbor nove Vlade, te zatražila privremenu meru – što je sud odbacio. 'Glavni zadatak je izbor predsjednika'Eugen (Cakolli) Cakoli iz nevladinog Demokratskog instituta Kosova u izjavi za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da odluku Ustavnog suda treba posmatrati sa dva aspekta: da s jedne strane daje legitimitet formiranim institucijama nakon isteka ustavnog roka, dok s druge strane određuje vremenski okvir u kojem institucije na Kosovu treba da budu formirane. Napominje da je pitanje izbora predsednika najvažnije. "Sud je, praktično, odredio rok od 90 dana u kojem treba da budu izabrane sve relevantne institucije nakon izbora, u zavisnosti od toga da li smo otišli na izbore za predsednika ili ne", kaže Cakoli. Međutim, Cakoli smatra da je "najproblematičniji i najdiskutabilniji" deo ove odluke određivanje 6. oktobra kao krajnji rok za izbor predsednika, zbog čega je, kako kaže, nejasno ko bi 7. oktobra eventualno trebao da raspiše izbore ukoliko se predsednik ne izabere. Dodaje da, prema Ustavu, vršilac dužnosti predsednika, u ovom slučaju Aljbulena Hadžiu, može da obavlja tu funkciju samo šest meseci, te navodi da bi i ovo pitanje moglo da se nađe pred Ustavnim sudom. "Dakle, ostaje diskutabilno ko će 7. oktobra doneti odluku o tome da 8. ili 15. novembar bude datum održavanja izbora, budući da su to jedine dve zakonske mogućnosti za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, u slučaju da Skupština ne uspe da izabere novog predsednika", kaže Cakoli. Prema njegovim rečima, Skupština bi trebalo da nastavi rad odmah nakon objavljivanja odluke, te ponavlja da je ključno pitanje izbor predsednika. "Najvažnije ostaje izbor predsednika jer smo samo dve nedelje udaljeni od isteka roka i, imajući u vidu sve političke dinamike koje imamo, ocenjujem da postoji rizik da ponovo neće biti moguće postići dogovor, što bi Kosovo odvelo ka novom izbornom ciklusu, odnosno četvrtom za manje od dve godine", poručuje. Cakoli objašnjava da je 6. oktobar za izbor predsednika određen kao krajnji rok jer je počeo da teče prvog dana nakon isteka roka od 30 dana za konstituisanje Skupštine, te da je to poslednji rok od 60 dana u okviru kog bi trebao da bude završen izbor predsednika. Kada je reč o konstituisanju Skupštine, Cakoli objašnjava da, iako su poslanici probili rok od 30 dana, to ne znači da ostali ustavni rokovi ne počinju da teku, jer bi se u suprotnom zemlja dovela u situaciju beskrajnih ustavnih kriza. Reakcije stranakaPrparim (Përparim) Gruda, poslanik Demokratske partije Kosova, ocenio je da odluka suda potvrđuje princip da ustavni rokovi nisu stvar političke volje i da se Ustav ne može prilagođavati trenutnim interesima. Prema njegovim rečima, sud je utvrdio da je prekršen rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine i da potpredsednik iz Demokratske partije Kosova mora biti izabran, te da se ne može "ostati talac volje parlamentarne većine". "Sada imamo samo 13 dana da delujemo: da usvojimo izmene Zakona o Specijalnom sudu, izaberemo predsednika Republike i izbegnemo nove izbore. Vreme je ograničeno, a odgovornost je već jasna", napisao je on na Facebooku. U međuvremenu je Alijansa za budućnost Kosova saopštila da je Ustavni sud utvrdio ono na šta je ta stranka ukazivala, odnosno da su istekli rokovi za konstituisanje Skupštine. Ova stranka je navela da Kosovo ipak ide ka novim izborima i za to okrivila Aljbina Kurtija. Kako je Skupština konstituisana?Skupština Kosova je konstituisana 13. septembra, bez prisustva poslanika Demokratske partije Kosova i Alijanse za budućnost Kosova, nakon čega je izabrana i nova Vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti), liderom Pokreta Samoopredeljenje, koji je pobedio na junskim izborima. Konstituitivna sednica Skupštine Kosova je inače počela 6. avgusta, ali je ubrzo prekinuta nakon što je lider Samoopredeljenja zatražio dodatno vreme za razgovore oko izbora predsednika. Skupština je potom nastavljena 9. septembra, kada je za predsednicu Skupštine izabrana Aljbuljena Hadžiu (Albulelna Haxhiu) ali je ponovo prekinuta jer je došlo do spora oko izbora pet potpredsednika. Dva dana kasnije za potpredsednika Skupštine ispred Samoopredeljenja izabran je Ardian (Gola) Golja, ali ne i Vljora Čitaku (Vlora Citaku) iz Demokratske partije Kosova – druge najveće političke stranke. Samoopredeljenje je navelo da ne može da glasa za Čitaku i Kujtima Šalju iz Demokratskog saveza Kosova jer su javno iznosili stav da neće podržati njihovog kandidata za predsednika, da bi 13. septembra stranka Aljbina Kurtija ipak glasala za kandidata DSK, dok je PDK privremeno povukao kandidaturu uz najavu da će predmet uputiti Ustavnom sudu. Na sednici 13. septembra izabrana su i dva potpredsednika iz redova nevećinskih zajednica. Politički analitičar Iljir (Ilir) Deda ocenio je da je Ustavni sud „vratio u okvire zakonitosti“ formiranje institucija nakon izbora. Dodao je i da je ova odluka Ustavnog suda poremetila proračun da se novi izbori održe 27. decembra. “Sada kada je sve jasno, čekamo da vidimo da li postoji bilo kakva mogućnost za bilo kakvo ujedinjenje u ovoj situaciji – najtežoj u poslednjih 15 godina“, napisao Deda na svom Facebook nalogu. Opozicione stranke optužile su Samoopredeljenje Aljbina Kurtija da odugovlači formiranje novih institucija kako bi se novi izbori održali krajem godine, kada na Kosovo dolazi dijaspora. Pitanje izbora novog predsednika jedna je od ključnih tema na Kosovu, imajući u vidu da su zbog nedostatka konsenzusa o tom pitanju održani i junski izbori. Kosovo ima vršioca dužnosti predsednika od 4. aprila a prema Ustavu ova funkcija ne može da se obavlja duže od šest meseci. Ukoliko stranke ne postignu koncenzus do 6. oktobra i izaberu novog predsednika, Kosovo će ponovo ići na izbore, četvrte od februara 2025. godine.

Susret između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen) bio je spontan i nije bio unapred planiran, potvrdili su zvaničnici EK. "Oni su se slučajno i nakratko sreli na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Bio je to spontan susret, jedan od veoma retkih takvih slučajeva, tako da mislim da o tome nemamo ništa da dodamo osim onoga što sam već rekla. Susret je bio veoma kratak, spontan i ništa više od toga", izjavila je na konferenciji za novinare portparolka EK Ariana Podesta. Predsednik Srbije je na svom Instagram nalogu objavio fotografiju na kojoj se rukuje sa fon der Lajen i naveo da joj je tokom kratkog razgovora izrazio "iskrenu zahvalnost za sve što je činila za Srbiju u prethodnim godinama". Fon der Lajen je na društvenim mrežama objavila niz susreta koje je imala na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja se ove nedelje održava u sedištu UN u Njujorku, međutim, nije objavila post koji se odnosi na razgovor sa srpskim predsednikom. Fon der Lajen će naredne nedelje otputovati u region u okviru svoje tradicionalne godišnje turneje po Zapadnom Balkanu. Međutim, ovog puta će zaobići Srbiju, kao i Bosnu i Hercegovinu. Zvanično objašnjenje Evropske komisije jeste da se u obe zemlje održavaju predizborne kampanje. Nezvanično, međutim, potvrđuje se da je i reakcija vlasti na smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, kao i njegova sahrana uz državne počasti u Beogradu, imala važan uticaj na odluku fon der Lajen da ovog puta ne poseti Srbiju. Fon der Lajen je, 8 septembra zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom (António Costa), navela da je bila šokirana snimcima sa sahrane Ratka Mladića. Tokom godišnjeg obraćanja o stanju Evropske unije 16. septembra, fon der Lajen je rekla da je bila "zgrožena snimcima" sa sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.

Duže vrijeme i iranski i američki zvaničnici davali su naslutiti da će doći do određenog nivoa kontakta između dvije strana u New Yorku, na marginama Generalne skupštine UN. Stoga nije bilo veliko iznenađenje kada je objavljena vijest da su se 22. septembra sastali specijalni izaslanik Bijele kuće Steve Witkoff i iranski ministar inostranih poslova Abas Arakči. Ali, to nije spriječilo tvrdolinijaše u Iranu da oštro kritikuju vladu Masuda Pezeškijana, pri čemu su neki čak zahtijevali pokretanje postupka opoziva. Činilo se da je Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) podržao pregovore nekoliko sati prije nego što je sastanak javno obznanjen; glasnogovornik IRGC-a izjavio je za državnu televiziju da su pregovori "još jedan oblik ratovanja" te da se mogu voditi "ako to zahtijevaju interesi zemlje". Na društvenim mrežama tvrdolinijaši su kritikovali vladu zbog pristanka na pregovore s Amerikancima s ciljem okončanja rata koji traje gotovo sedam mjeseci. Neki su pozvali na pokretanje postupka opoziva, iako nije bilo jasno žele li s dužnosti ukloniti Arakčija ili Pezeškijana. Jedan je korisnik ustvrdio da je taj sastanak bio "još veća greška" od Pezeškijanova odlaska u SAD na Generalnu skupštinu UN-a. "Ako se iko sastao i pregovarao s Amerikancima, bolje mu je da tamo i ostane. [Iran] je zemlja časnih ljudi", napisao je Vahid Azizi, ekonomist i bivši dužnosnik iranske Nacionalne porezne uprave iz vremena mandata pokojnog predsjednika Ebrahima Raisija, pripadnika tvrdokorne struje. Komentator tvrdokornih stavova Mohsen Maqsudi izjavio je da je "čista glupost" pregovarati s Washingtonom dok su izloženi prijetnjama i pritom uzrokovati pad cijena nafte. Teheran se nadao da će rast cijena goriva izvršiti pritisak na Trumpa da okonča rat. Tokom govora u UN-u, Trump je rekao da će ili postići dogovor s Iranom ili ga "uništiti". Tačni detalji pregovora, za koje je Witkoff rekao da su se odvijali posredstvom posrednika, nisu objavljeni. Witkoff je izrazio nadu da će se pregovori "pokazati konstruktivnima i obećavajućima", dok su iranski mediji prenijeli da je Teheran iznio svoje uslove za ponovno otvaranje strateški važnog Hormuškog moreuza. Predviđeno je da se Pezeškijan obrati skupštini 23. septembra, na dan kada u Iranu počinje školska godina. Zagovornici tvrde struje pozivaju iranskog predsjednika da iskoristi tu priliku i skrene pažnju na bombardiranje škole za djevojčice u Minabu, do kojeg je došlo prvog dana rata, 28. februara.