Ruski Gazprom Export povećao je Energoinvestu nabavnu cijenu prirodnog gasa za 14,42 posto za treći kvartal ove godine, naveo je u Vedran Lakić, ministar energije, rudarstva i industrije Federacije BiH na svom Facebook profilu. Kako je nevaeo, "riječ je o cijeni koju određuje prodavac i na koju Energoinvest ne može uticati". "Upravo ovakav jednostran odnos, u kojem jedan prodavac diktira cijenu bez mogućnosti uticaja kupca, dodatno potvrđuje ispravnost odluke da osiguramo alternativni pravac i dodatne izvore snabdijevanja gasom. To nije samo energetsko, nego i pitanje naše sigurnosti", naveo je on. Poskupljenje dolazi nakon što vlast u Federaciji BiH planira gradnju plinovoda Južna interkonekcija, kojim bi plin stizao da LNG terminala na otoku Krku u Hrvatskoj, a u projekt su uključeni američki investitori. U BiH trenutno djeluju dva entitetska uvoznika ruskog plina. Energoinvest uvozi plin u Federaciju BiH, a Gas-Res u Republici Srpskoj. Istovremeno, drugi bh. entitet Republika Srpska je dogovorila da će produžiti ugovor sa Gazpromom na godinu dana i dobijati gas po "povlaštenim cijenama za gas", ne navodeći detalje. To je izjavio Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata tokom susreta u junu u Sankt Peteburgu sa generalnim direktorom Gasproma Aleksejem Millerom. Iz State departmenta za RSE je ranije rečeno da će Sjedinjene Američke Države pažljivo pratiti one u Bosni i Hercegovini koji "daju prioritet političkoj prednosti nad energetskom sigurnošću, zasnovanoj na pouzdanoj američkoj energiji i prekidu ovisnosti o ruskom plinu". BiH je trenutno potpuno ovisna o ruskom gasu koji, preko Srbije, dobavlja putem Turskog toka. Godišnja plaćanja Gazpromu procjenjuju se na oko 75 miliona eura, dok je broj potrošača u RS-u zanemariv, jer taj entitet nema izgrađenu infrastrukturu. BiH godišnje potroši do 250 miliona kubnih metara plina, koji u zemlju ulazi u Šepku, na istoku zemlje, a trasom izgrađenom prije gotovo 50 godina doprema se do Sarajeva, sa najvećim brojem potrošača, te dalje do srednje Bosne.

Apelacioni sud Crne Gore ukinuo je prvostepenu presudu Višeg suda u Podgorici kojom su bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i sutkinja Milica Vlahović Milosavljević bile osuđene zbog zloupotrebe službenog položaja. Prvostepenom presudom iz decembra 2025. godine Medenica je bila osuđena na godinu i devet meseci zatvora, dok je Vlahović Milosavljević bila osuđena na šest meseci zatvora. Viši sud je tad presudio da je tadašnja predsednica Vrhovnog suda uticala na sutkinju Privrednog suda Milicu Vlahović Milosavljević da donese odluku u predmetu u korist njenog kuma Rada Arsića, a na štetu jedne ruske kompanije. Cilj, prema tužilaštvu, je bio da se spreči naplata 400.000 evra potraživanja ruske kompanije od Arsića. One su u sudskom procesu negirale krivicu. Apelacioni sud je, kako je saopšteno, ocenio da "u obrazloženju presude, prvostepeni sud nije dao jasne i argumentovane razloge u pogledu odlučne činjenice, koja se tiče posledice izvršenja krivičnog djela". "Nasuprot tome, u obrazloženju se navode protivrječni razlozi u pogledu tog bitnog elementa bića krivičnog djela, što je bio razlog zbog kojeg je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje", piše u saopštenju suda. Apelacioni sud je 17. jula oslobodio Vesnu Medenicu optužbi i za drugi slučaj u kom je osuđena na šest meseci zatvora zbog delo zloupotreba službenog položaja. Medenicu je novembra 2024. Vrhovni sud prvostepeno osudio da je sprečila suspenziju nekadašnjeg sudije u Rožajama Milosava Zekića kada se protiv njega vodio krivični postupak. Protiv Vesne Medenice vodi se više odvojenih postupaka. U januaru 2026. je prvostepenom presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka, a u tri mandata predsednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnela ostavku. Njen sin Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na deset godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja.

Vršiteljka dužnosti predsednice Kosova, Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu), pozvala je Sudski savet Kosova (SSK) da ne podleže ničijem uticaju, bilo domaćem ili međunarodnom, i da joj uputi predlog za razrešenje srpskih sudija koji su pre nekoliko godina podneli ostavke. Ona je ocenila da SSK nema nadležnost da vrati srpske sudije na posao nakon što su podneli ostavke 2022. godine. "Zamislite da imate sudije i tužioce koji slušaju naređenja druge države", rekla je Hadžiu. Uoči sednice Sudskog saveta Kosova, Kancelarija Evropske unije na Kosovu pozvala je sve političke subjekte da se uzdrže od "vršenja pritiska na Sudski savet Kosova i njegove članove tokom procesa donošenja odluka". Sudski savet Kosova trebalo je na sednici 24. jula da odluči da li prihvata zahteve srpskih sudija za povratak na posao, nakon što su u novembru 2022. godine, u okviru kolektivnog napuštanja kosovskih institucija od strane Srba, podneli ostavke. Međutim, sednica nije mogla biti nastavljena zbog nedostatka kvoruma, nakon što je nekoliko članova Saveta napustilo sastanak usled neslaganja sa predsedavajućim Rustemom Tačijem oko dnevnog reda. Inače, pored zaposlenih u policiji i lokalnim samoupravama, ostavke je pre skoro četiri godine podnelo i oko 130 sudija, tužilaca i administrativnog osoblja pravosuđa u opštinama na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Ostavke su podnete na inicijativu Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, zbog protivljenja odluci Vlade Kosova da ukine registarske tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija. Prethodno je 20. jula Tužilački savet Kosova odbio zahtev srpskih tužilaca i zaposlenih u administraciji Osnovnog tužilaštva u Mitrovici za povlačenje ostavki, što je naišlo na kritike međunarodne zajednice. Evropska unija pozvala je kosovske institucije da izbegavaju postupke koji bi mogli da predstavljaju prepreku reintegraciji srpskog pravosudnog osoblja. U međuvremenu, iz Tužilačkog saveta Kosova su za Radio Slobodna Evropa naveli da je u pripremi konkurs za zapošljavanje novih tužilaca iz redova srpske zajednice, te da se mogu prijaviti i oni koji su ranije podneli ostavke. Hadžiu je, međutim, na konferenciji za novinare navela da postoje informacije da je deo srpskih sudija i tužilaca koji su podneli ostavke primao plate iz Srbije, tvrdeći da neki od njih i dalje primaju naknade. Ona je navela da postoje sumnje da su bili uključeni u nezakonite aktivnosti i da su tokom obavljanja pravosudnih funkcija bili pod uticajem Srbije. Inače, zvanični Beograd podržao je napuštanje kosovskih institucija od strane Srba, dok su radnicima koji su podneli ostavke ponuđeni privremeni ugovori na osnovu kojih dobijaju plate iz budžeta Srbije. U međuvremenu, pojedinci koji nisu podržavali Srpsku listu ostajali su bez tih primanja, ali i mogućnosti da se vrate na prethodna radna mesta. Nakon brojnih kriza na severu Kosova, koje su kulminirale 2023. godine oružanim napadom Srba na policiju u Banjskoj kod Zvečana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je na povratak Srba u Policiju Kosova i pravosudne institucije. Takođe, Srpska lista je uoči lokalnih izbora prošle godine priznala da je istupanje iz kosovskih institucija bila greška. U organizaciji Centra za zastupanje demokratske kulture 29. juna održana je konferencija na temu „Pravosuđe na severu Kosova: Izazovi, institucionalna zastupljenost i perspektive povratka“, na kojoj je zaključeno da bi povratak srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja mogao doprineti većem poverenju nevećinskih zajednica u pravosudni sistem.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je za ponedeljak, 27. jula vanrednu sednicu na kojoj će se raspravljati o nepoverenju Vladi. Sednica je sazvana na zahtjev 109 poslanika vladajuće koalicije, koji su tražili da se na dnevni red stavi predlog opozicije za glasanje o nepoverenju Vladi. Opozicija je još u februaru zahtevala da parlament raspravlja o nepoverenju Vladi. Taj predlog podnela su 62 poslanika opozicije zbog slučaja skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Sednica sa tim dnevnim redom bila je zakazana 15. aprila, ali nije bilo kvoruma, pošto su poslanici vladajuće većine napustili skupštinsku salu, a kvoruma nije bilo ni sledećeg dana. Tužilaštvo za organizovani kriminal, Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 23. jula da će parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Studenti u blokadi, koji su pokrenuli masovne proteste nakon stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, su još pre godinu dana tražili vanredne parlamentarne izbore. Vlast je do sada taj zahtev odbacivala.

Viši sud u Podgorici osudio je vođu kavačkog klana u bekstvu Radoja Zvicera na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva i drugih krivičnih djela, dok je bivši policajac Petar Lazović osuđen na 20 godina zatvora i novčanu kaznu od 100.000 eura. Odbjegli policijski službenik Ljubo Milović dobio je kaznu od 19 godina zatvora i takođe novčanu kaznu od 100.000 eura. Lazović i Milović osuđeni su zbog više krivičnih djela povezanih sa švercom droge, krijumčarenjem i delovanjem u sastavu kriminalne organizacije. U istom postupku osuđeno je još nekoliko optuženih zbog krivičnih djela povezanih sa švercom droge, pranjem novca i organizovanim kriminalom, na kazne od gotovo sedam do nešto više od deset godina zatvora. Sud je doneo i odluku o oduzimanju imovine delu osuđenih za koju je utvrđeno da je stečena kriminalnim aktivnostima, uključujući nekretnine u Kotoru i Nikšiću. Takođe, više osuđenih biće obavezano da državi vrati stotine hiljada eura protivpravno stečene imovinske koristi. Radoje Zvicer, koji se godinama nalazi u bekstvu, smatra se vođom kavačkog klana, koji važi za jedan od dva najmoćnija crnogorska kriminalna klana, pored škaljarskog. Dominantno se bave krijumčarenjem kokaina na međunarodnom nivou. Upravo zbog šverca kokaina, Radoje Zvicer se od sredine novembra nalazi na listi 50 najtražnijih begunaca u Evropi. Od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi mu se svaki trag. U evropskim dokumentima se ističe da se služio sa najmanje 15 lažnih identiteta.

Ukrajina je izvela napade na ciljeve u nekoliko dijelova Rusije, uključujući još jedno skladište ruske kompanije za elektronsku prodaju Wildberries. Kijev nastavlja sa uzvratnim napadima dugog dometa s ciljem da prisili Moskvu na pregovore. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potvrdio je napad na objekt kompanije Wildberries u području Sankt Peterburga, tvrdeći da su se u njemu nalazile komponente koje se koriste u proizvodnji dronova i druge vojne opreme. Dodao je da su ukrajinske takozvane sankcije dugog dometa, izraz koji Kijev koristi za seriju napada duboko na ruskoj teritoriji, pogodile i "jedno od ključnih vojnih preduzeća" u ruskom gradu Kirovu. Zelenski je rekao da to preduzeće isporučuje komponente za avione i raketne sisteme koji se, "između ostalog, koriste u masovnim napadima na naše gradove i zajednice". Wildberries, za koji Ukrajina tvrdi da prodaje robu dvojne namjene koju vojska koristi u ratu, bio je meta nekoliko napada tokom protekle sedmice, a ukrajinski dronovi gađali su i njegove objekte u Moskovskoj i Tambovskoj oblasti. U napadima je poginulo osam radnika. Često nazivan ruskom verzijom Amazona, Wildberries je u početku bila online prodavnica odjeće iz evropskih kataloga. Od tada se razvio u internet platformu na kojoj širok spektar proizvoda prodaju nezavisni trgovci. Kompanija navodi da u redovnom poslovanju obrađuje oko 20 miliona narudžbi dnevno. Njena suosnivačica Tatjana Kim smatra se najbogatijom ženom u Rusiji, s bogatstvom koje Forbes procjenjuje na sedam milijardi dolara. Događaji dolaze u trenutku kada Kijev pojačava napade duboko unutar Rusije na energetsku i vojnu infrastrukturu, gađajući objekte udaljene više od 1.000 kilometara od granice. Zelenski je rekao da je napad na Kirov, za koji su pojedini Telegram kanali naveli da je bio usmjeren na fabriku Avitec, proizvođača protivavionskih raketa, izveden na udaljenosti od gotovo 1.350 kilometara. Avitec je trenutno pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine i još nekoliko država. Ukrajinski predsjednik rekao je da se nada da će "sankcije dugog dometa" dovesti Rusiju za pregovarački sto, ali dvije zemlje i dalje su veoma udaljene kada je riječ o uslovima za mir. Kremlj ostaje pri svom čvrstom stavu i ne pokazuje spremnost na kompromis u vezi s kontrolom nad ključnom istočnom ukrajinskom regijom Donjeck, dok istovremeno nastavlja svakodnevne zračne napade širom zemlje. Američki državni sekretar Marco Rubio i ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov sastali su se 23. jula u Manili u novom pokušaju da pronađu put ka okončanju ruske invazije na Ukrajinu, koja je sada ušla u petu godinu, ali obje strane poručile su da nema novih pomaka niti razloga za optimizam. Nakon sastanka, koji je trajao svega 35 minuta, Rubio je razgovore opisao kao "dobre" i "otvorene", ali je rekao da će biti potrebni novi prijedlozi nakon što su prethodne mirovne inicijative propale. Odbio je iznositi detalje. U saopćenju Ministarstva vanjskih poslova Rusije navodi se da je Lavrov izrazio nezadovoljstvo Moskve zbog američkih isporuka oružja Ukrajini te optužio evropske saveznike Kijeva za "destabilizirajuću politiku" čiji je cilj "strateški poraz" Rusije. Lavrov je također pokrenuo pitanje sastanka predsjednika Donalda Trumpa i Vladimira Putina u Anchorageu na Aljasci, navodi Ministarstvo. Trump i Putin održali su sastanak licem u lice u Anchorageu u augustu 2025. godine. Kremlj uporno tvrdi da su Trump i Putin tom prilikom postigli ključni dogovor o okončanju rata u Ukrajini. Rubio i drugi američki zvaničnici više puta su to negirali.

Vršiteljica dužnosti predsjednice Kosova Albulena Haxhiu odlučila je da će konstitutivna sjednica novog saziva Skupštine, proizašlog iz junskih izbora, biti održana 6. augusta s početkom u 10:00 sati. "Do tada ostaje politička i institucionalna obaveza parlamentarnih subjekata da nastave dijalog. Niko ne bi trebao dijalog među njima posmatrati kao znak slabosti, već kao dokaz demokratske odgovornosti", rekla je Haxhiu na konferenciji za medije. Haxhiu je rekla da je odgovornost svih parlamentarnih stranaka da uspostave nove institucije, dodajući da treba izbjeći nove izbore. Ustavni rok za održavanje konstitutivne sjednice bio je 7. august. Prema odlukama Ustavnog suda, rok od 60 dana počinje od konstituisanja Skupštine, u kojem zastupnici novog saziva moraju izabrati novog predsjednika, u suprotnom će zemlja ponovo izaći na izbore. Upravo zbog neuspjeha da se prije nekoliko mjeseci postigne konsenzus između stranaka, zemlja je u junu održala prijevremene parlamentarne izbore – treće u posljednjih godinu i po. Određivanje datuma konstitutivne sjednice dolazi u trenutku kada su razgovori o mogućem sporazumu za formiranje institucija između pobjedničke stranke na izborima, Pokreta Samoopredjeljenje i Demokratskog saveza Kosova (DSK) obustavljeni. Lider DSK-a Lumir Abdixhiku je 15. jula rekao da je bio primoran obustaviti razgovore s liderom Samoopredjeljenja, koji je ujedno i vršitelj dužnosti premijera, Albinom Kurtijem, jer u DSK postoji inicijativa za njegovu smjenu s mjesta predsjednika stranke. Kurti se 10. jula odvojeno sastao s Abdixhikuom i liderom Demokratske partije Kosova Bedrijem Hamzom. Dok je Hamza nakon sastanka rekao da će njegova stranka ostati u opoziciji, Abdixhiku je izrazio spremnost da nastavi sastanke. DSK još nije saopćio kada bi mogla biti održana skupština stranke na kojoj bi se raspravljalo o inicijativi za smjenu Abdixhikua. Sam Abdixhiku kritikovao je ovu inicijativu, rekavši da ona prijeti da zemlju ostavi bez institucija i da bi mogla izazvati nove izbore na jesen. Vladajuća stranka, Kurtijevo Samoopredjeljenje, prema potvrđenim rezultatima, osvojila je 53 zastupnička mjesta. Demokratska partija Kosova je osvojila 22 mjesta, Demokratski savez Kosova 18 mjesta, a Alijansa sedam mjesta. Za konstituisanje Skupštine i izbor nove Vlade potreban je 61 glas u Skupštini koja ima 120 zastupnika. Kurtijeva stranka, zajedno sa strankama koje predstavljaju nesrpske manjinske zajednice, ima potreban broj glasova za ova dva procesa. Međutim, za izbor predsjednika potreban je politički dogovor, jer je u prva dva kruga glasanja potrebno prisustvo 80 zastupnika. Mogućim dogovorom s DSK-om, koji ima 18 zastupnika, bilo bi osigurano najmanje 81 glas, dovoljno za izbor novog predsjednika, pod uslovom da najmanje 80 zastupnika ostane u sali tokom prva dva kruga glasanja. Ako predsjednik ne bude izabran u roku od 60 dana od konstituisanja Skupštine, zakonodavno tijelo se raspušta i zemlja ide na nove izbore. Ako Kosovo ponovo održi izbore, to bi bili četvrti parlamentarni izbori od februara prošle godine.

Skupština Grada Beograda povukla je sa dnevnog reda Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema kao projekta od javnog interesa. Predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević obrazložio je povlačenje time da nije zasedala nadležna komisija koja treba da iznese svoje mišljenje o tome. Komisija za javno-privatna partnerstva Ministarstva privrede trebalo je da dostavi pozitivno mišljenje o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva za integrisani bezbedni sistem u Gradu Beogradu. Predlog podrazumeva da Grad Beograd na 10 godina angažuje privatnog partnera koji će uspostaviti "integrisani bezbedni sistem". Deo budućeg bezbednog sistema bile bi i mobilne i pozorničke patrole, a predviđeno je angažovanje 2.200 kadrova različitih profila. "Bezbedni sistem" bi podrazumevao uspostavljanje komandno-bezbednosnih centara, nabavku informaciono-komunikacionog sistema za prikupljanje, prenos i analizu podataka, uključujući i primenu inteligentne video analitike. Grad Beograd bi se obavezao da privatnom partneru plaća naknadu za dostupnost, a procena je da će za 10 godina platiti 81 milijardu dinara (oko 690 miliona evra). Vrednost projekta je procenjena na 12,23 milijarde dinara (oko 104 miliona evra). Opozicija upozorava da vlast pokušava da na mala vrata "legalizuje privatnu paravojsku" i da je plaća novcem građana. Primedbe opozicije se odnose i na netransparentnost i nedostatak javne rasprave u vezi sa predlogom o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva za integrisani bezbedni sistem. Odbornik opozicionog Pokreta Slobodnih građana (PSG) Stefan Simić kaže za RSE da će se opozicija boriti protiv tog predloga i kada se vrati na dnevni red. "Parapolicijske formacije nisu dobrodošle u Beograd", naveo je. Prethodno je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao da nije reč o privatnom obezbeđenju već o licenciranim kućama, koje se bave obezbeđenjem u skladu sa zakonima Srbije. "Grad Beograd nema 2.200 ljudi koji treba da obezbeđuju naše škole, vrtiće, koji treba da obezbeđuju Grad Beograd kroz ove patrole", rekao je 23. jula na konferenciji za medije. RSE se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova sa upitom da li bi takav "bezbedni sistem" ulazio u nadležnost policije i da li je moguće funkcionisanje takvog privatnog partnera u sistemu bezbednosti Grada Beograda. Više opozicionih stranaka i građanskih udruženja kritikovalo je nameru gradske vlasti da privatniku poveri uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema. Demokratska stranka je podnela i krivičnu prijavu protiv svih koji učestvuju u projektu "Obezbeđenje grada Beograda", za koji kažu da vlasti sada pokušavaju da pretvore u privatno-javno partnerstvo. Obezbeđenje grada Beograda je sistem fizičkog obezbeđenja, koji je Grad Beograd pokrenuo početkom 2025. sa licenciranim privatnim kompanijama za obezbeđenje, za zaštitu gradskih objekata i patroliranja oko škola i vrtića. Sa dnevnog reda sednice Skupštine Grada Beograda povučeni su i Predlog izmena i dopuna Poslovnika Skupštine grada i Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za poveravanje usluge obezbeđivanja sistema novogodišnje dekoracije.

Osnovni sud u Kotor-Varoši odredio je jednomjesečni pritvor Danijelu Grubaču iz Kneževa, zbog posjedovanja droge i oružja, kao i zbog prijetnji. Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije je Grubača identificirao među osobama iz Bosne i Hercegovine koje su ratovale na strani Rusije u Ukrajini. Pritvor je određen na prijedlog Okružnog javnog tužilaštva u Banjoj Luci zbog sumnje da je počinio krivična djela ugrožavanja sigurnosti, nedozvoljene proizvodnje i prometa oružja ili eksplozivnih materija, te neovlaštene proizvodnje i prometa opojnih droga. Prema saopćenju Okružnog javnog tužilaštva, pritvor je određen zbog bojazni da bi osumnjičeni mogao ponoviti krivično djelo, a trajat će mjesec dana. Grubač je uhapšen 21. jula nakon što je, prema navodima Tužilaštva, u selu Imljani kod Kneževa pištoljem prijetio svom stricu da će ga ubiti. Nakon prijave uslijedio je pretres njegovog imanja, gdje je pronađeno 177 saksija sa zasađenom marihuanom. Policija je ranije saopćila da su pronađeni i automatska puška, pištolj, 182 komada municije, kao i zemljište pripremljeno za daljnji uzgoj kanabisa. RSE je ranije, pozivajući se na službene podatke ukrajinskog projekta "Želim živjeti", objavio da se Grubač nalazi među dvadesetak osoba porijeklom iz BiH koje su se borile ili se bore u redovima ruske vojske u ratu protiv Ukrajine. Prema nezvaničnim saznanjima RSE-a, Tužiteljstvo BiH ranije je imalo informacije koje se odnose na njegov odlazak na ukrajinsko ratište, što je kažnjivo prema Krivičnom zakonu BiH. Nije poznato je li taj predmet doveo do istrage ili drugih procesnih radnji. Tužiteljstvo BiH nije odgovorilo na upit RSE-a o statusu tog predmeta.

Pakistan je osudio napade jemenskih pobunjenika Huta, koje podržava Iran, na brodove pod saudijskom zastavom u Crvenom moru, uz upozorenje da će se svaka agresivna akcija prema brodovima pod pakistanskom zastavom ili pomorskih interesa Islamabada smatrati "ozbiljnom pretnjom" koja može rezultirati "zakonitom upotrebom sile". Nakon što Huti saopštila prošle nedelje da će uvesti blokadu brodovima iz Saudijske Arabije – najvećeg svetskog izvoznika nafte – ako pokušaju da prođu kroz Crveno more, u ranim jutarnjim satima u četvrtak su saopštili da su pogodila dva saudijska broda u tranzitu. "Pakistan nedvosmisleno osuđuje kontinuirane pretnje Huta protiv Kraljevine Saudijske Arabije i komercijalnih brodova u Crvenom moru, za koje navodimo da ugrožavaju regionalnu bezbednost, slobodu plovidbe i globalnu trgovinu", rekao je u četvrtak novinarima u Islamabadu portparol pakistanskog Ministarstva spoljnih poslova Tahir Andrabi. Pakistan, ključni posrednik u sukobu između SAD i Irana, takođe je saveznik Saudijske Arabije. Sporazum o strateškoj međusobnoj odbrani (SMDA) potpisan između Saudijske Arabije i Pakistana u septembru prošle godine navodi da će se "svaka agresija protiv neke od te dve zemlje smatrati agresijom protiv obe zemlje". Saudijska Arabija je preusmerila svoj izvoz nafte iz Persijskog zaliva na Crveno more posle iranske blokade Ormuskog moreuza, uskog plovnog puta kroz koji obično prolazi petinu svetskih isporuka nafte. "Pakistan je i dalje duboko zabrinut pokušajima da se Kraljevina Saudijska Arabija uvuče u sukob na Bliskom istoku i ponavlja svoju nepokolebljivu podršku bezbednosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kraljevine", rekao je Andrabi novinarima. 'Crvena linija'Oštro upozorenje Pakistana usledilo je manje od 24 sata nakon što je iranski ministar unutrašnjih poslova Eskandar Momeni završio dvodnevnu posetu Islamabadu gde se sastao s visokim zvaničnicima, uključujući premijera Šehbaza Šarifa i moćnog komandanta vojske zemlje Asima Munira. Upitan o "tankoj liniji" između uloge Pakistana kao posrednika u bliskoistočnom sukobu i njegovog partnerstva sa Saudijskom Arabijom, Andrabi je rekao da ne misli da postoji tanka linija kada je u pitanju odbrana "naše nacionalne bezbednosti i naše imovine". "To nije tanka linija; to je crvena linija", rekao je on, dodajući da je "ta crvena linija strogo u kontekstu naše nacionalne bezbednosti". Upitan o prisustvu ili raspoređivanju pakistanskih pomorskih snaga u Crvenom moru, on je rekao da je "to pitanje operativnih detalja". Saudijsko-pakistanska odbrambena saradnja datira iz 1960-ih, a pakistanski vojni instruktori i savetnici obučavaju saudijske oružane snage od 1980-ih. Saudijska Arabija je u aprilu, usred eskalacije sukoba na Bliskom istoku, najavila dolazak pakistanskih oružanih snaga, uključujući mlazne borbene avione i avione za podršku, u saudijsku vazduhoplovnu bazu Kralj Abdulaziz. Nedavni izveštaji ukazuju na to da je oko 8.000 pakistanskih vojnika raspoređeno u Saudijskoj Arabiji s eskadrilom borbenih aviona JF-17, dronovima i sistemom protivvazdušne odbrane. Saudijska Arabija je takođe više puta pružala finansijsku podršku pakistanskoj ekonomiji koja se suočava s finansijskim problemima. U aprilu je Rijad obećao dodatnih tri milijarde dolara u vidu depozita i produžio poseban depozitni aranžman od pet milijardi dolara na tri godine, dok je nastavio da isporučuje naftu Pakistanu na odloženo plaćanje kako bi ublažio pritisak na devizne rezerve zemlje. Pakistanski premijer Šarif pozvao je u četvrtak saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana kako bi potvrdio solidarnost svoje zemlje s tom zemljom. U objavi na društvenim mrežama, Šarif je rekao da su napadi Huta na saudijske brodove "neprihvatljivi", navodeći da oni "krše međunarodno pravo, ugrožavaju slobodu plovidbe i podrivaju regionalni mir i bezbednost". Saudijski državni mediji kasnije su objavili detalje o jednom od napada Huta, potvrđujući da je brod u vlasništvu saudijske kompanije pogođen u Crvenom moru. Pozivajući se na zvanične izvore, oni su naveli da su pobunjenici pogodili brod "ENCELIA", zbog čega je izbio požar na pramcu broda. Huti, poznati i kao zeiditska šiitska islamistička naoružana grupa, pojavili su se na severu Jemena 1990-ih. Zauzeli su jemensku prestonicu Sanu 2014. i trenutno kontrolišu veći deo severozapada Jemena, uključujući crvenomorsku luku Hodejba. Analitičari veruju da je nedavna eskalacija Huta pokušaj iranskog režima da uvuče Saudijsku Arabiju u sukob. "To je opasno kockanje zato što je Rijad skoro deceniju izbegavao širi regionalni rat za koji je Teheran deluje da je sve više odlučan da izazove", rekao je Navaf Obaid, viši saradnik na Londonskom kraljevskom koledžu. "Preteći brodovima i u Ormuskom moreuzu i u (moreuzu) Bab el-Mandeb, Teheran nastoji da izvrši pritisak na Saudijsku Arabiju s njenih istočnih i zapadnih pomorskih kapija, istovremeno povećavajući cenu regionalne stabilnosti", napisao je Obaid 21. jula. "Ta strategija nosi posledice daleko izvan regiona".

Direktoru RTV Podgorica Vladimiru Otaševiću zabranjen je ulazak u Srbiju u četvrtak nešto više od sat posle ponoći na graničnom prelazu između Crne Gore i Srbije. Otašević je poslednji u nizu novinara iz Crne Gore kojima je zabranjen ulazak u Srbiju nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Prema dokumentu o odbijanju ulaska u Srbiju, koji je Otašević pokazao Radio-televiziji Crne Gore, kao razlog je označena tačka 7 člana 15 Zakona o strancima Srbije, kojom je propisano da se ulazak može odbiti kada to zahtevaju "razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana". Otašević je u četvrtak za RTCG rekao da je sinoć automobilom putovao ka Srbiji, ali da mu je odbijen ulazak na graničnom prelazu Gostun, dodajući da je iznenađen tom odlukom. Posle ranijih zabrana crnogorskim novinarima da uđu u Srbiju, više međunarodnih medijskih organizacija je osudilo takve odluke. Početkom jula prvo je zabranjen ulazak novinaru Televiziji Vijesti Petru Komneniću, a potom par dana kasnije i izvršnom direktoru BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) za Crnu Goru Vuku Marašu. Predsednik Srbije je u junu rekao da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku tabloida Informera zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. Emitovanja programa televizije Informer iz Srbije po odluci Regulatornog tela za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničeno je na šest meseci uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore.

Nekoliko demonstranata i policajaca povređeno je tokom nasilnog antivladinog protesta u četvrtak ujutru u blizini zgrade albanskog parlamenta u Tirani. Policija je postavila prošireni bezbednosni prsten oko parlamenta, nakon što su demonstranti danima upozoravali da će održati skup u četvrtak. Većina poslanika ušla je u parlament na sporedni ulaz, gde su demonstranti dočekali uzvicima: "Vi nas ne predstavljate", "Parlament kriminala", "Dole vlada" i "Albanija želi revoluciju". Protesti u Albaniji, nazvani "Flamingo revolucija", traju već 54 dana. Prvobitno su počeli kao protivljenje projektu koji podržava zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Džared Kušner (Jared Kushner), za izgradnju hotelskog kompleksa u Zvernecu, blizu Valone. U međuvremenu su se zahtevi proširili i obuhvatili nezadovoljstva građana po pitanjima zaštite životne sredine, urbanog razvoja, upravljanja zemljištem, kao i drugim društvenim i političkim pitanjima. Demonstranti zahtevaju ostavku Vlade premijera Edija Rame i raspuštanje parlamenta. Situacija pred parlamenta u četvrtak je postala napeta kada su demonstranti počeli da gađaju jajima i paradajzom. Neki od demonstranti su uspeli da uklone deo metalne ograde i sukobili s policajcima, dok su policijske snage koristile vodene topove i biber sprej da bi rasterale demonstrante. Neki demonstranti su takođe pokušali da blokiraju saobraćaj na ulici pored parlamenta, pozivajući vozače da se pridruže protestu. Policija je intervenisala kako bi sprečila blokadu ulice. U sukobima su povređeni i demonstranti i policajci. Vlasti još nisu objavile broj povređenih. Debata u parlamentuDok se protest odvijao blizu parlamenta, unutra se održavala redovna sednica s 34 tačke na dnevnom redu. Opozicija je optužila policiju za prekomernu upotrebu sile protiv demonstranata. "Ministar (unutrašnjih poslova) mora da da objašnjenje za supstance koje se koriste protiv njih koje su neuobičajene i koje izazivaju opekotine na telu građana", rekao je poslanik opozicione Demokratske partije Agron Đekmarkaj (Gjekmarkaj). Ministar unutrašnjih poslova Besfort Lamalari (Lamallari) na tu tvrdnju je odgovorio da su te supstance "sertifikovali proizvođači i da se koriste u EU i SAD". Debata je povezana s nekoliko fotografija koje su objavili demonstranti i koje prikazuju da voda koju je policija usmerila ka njima ima svetloplavu boju i da, prema navodima nekima od njih, izaziva peckanje i opekotine na telu. Vlada i predstavnici većine od početka protesta tvrde da se iza njih kriju interesi i uticaji povezani s Iranom. Šef poslaničke grupe vladajuće Socijalističke partije Tauljant Bala (Taulant Balla) na sednici u četvrtak je neke od demonstranata nazvao "teroristima" i ponovio tvrdnje o vezama s Iranom. "Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) je na međunarodnoj konferenciji protiv terorizma pre nedelju dana rekao da postoje pojedini ekstremistički pokreti koji mogu da ugroze stabilnost u Evropi. Osobe koje smo identifikovali, s jasnim vezama s iranskom Revolucionarnom gardom, glavni su orkestratori nasilja na protestu", rekao je Bala. Organizatori protesta su više puta negirali takve optužbe. Lider opozicione Demokratske partije Salji Beriša (Sali Berisha) rekao je da je raspuštanje parlamenta jedini čin koji poslanici treba da preduzmu. Opozicija je pozvala Vladu da u parlamentu raspravlja o svim zahtevima demonstranata i da se formira radna grupa za četiri zakona čije poništenje demonstranti traže. Oni traže ukidanje Zakona o zaštićenim područjima, Zakona o strateškim investicijama, paket zakona o planinskim područjima, kao i Zakona o kulturnoj baštini i muzejima. Na dnevnom redu skupštinskog zasedanja je i usvajanje rezolucija o radu Specijalne strukture protiv korupcije (SPAK) i šest drugih nezavisnih institucija. Skupština će takođe raspravljati i o normativnom aktu koji je otvori put za finansiranje koncerta američkog repera Kanjea Vesta (Kanye West) s oko četiri miliona evra iz rezervnog fonda državnog budžeta.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) u četvrtak je oštro odgovorio Teheranu, eskalirajući rat rečima dan pošto je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči obećao "oko za oko" reakciju na pretnju predsednika SAD da će bombardovati iransku infrastrukturu zbog napada na brodove u Ormuskom moreuzu. "Politika predsednika je glava za oko", rekao je Rubio novinarima na marginama sastanka Asocijacije južnoazijskih zemalja (ASEAN) u Manili. "Platiće veoma visoku cenu za stvari koje rade. Već plaćaju veoma visoku cenu". Sukob s Iranom se tokom noći proširio na više frontova. Iranska vojska i Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštili su da su napali više američkih baza u Kuvajtu kao odgovor na nove američke udare na mete u Iranu posle 12. uzastopne noći američkog bombardovanja. IRGC je preuzeo odgovornost za napade na vazduhoplovnu bazu Ali el Salem, kamp Udairi i telekomunikacioni toranj, dok je iranska vojska saopštila da je pogodila kamp Doha, Ali el Salem i kamp Arifdžan, prenela je iranska državna televizija. Kuvajtska vojska je saopštila da je presrela "pretnje dronovima" posle nekoliko dana iranskih udara na tu zalivsku arapsku državu. Jordanska vojska je saopštila da je presrela tri rakete rano ujutru, a da je četvrta bez opasnosti pala u nenaseljeno područje. Uz eskalaciju je otvoren novi front, pošto su saudijski državni mediji objavili da je brod pod saudijskom zastavom pogođen u Crvenom moru nakon što su pobunjenici Huti, koje podržava Iran, preuzeli odgovornost za napade raketama i dronovima na dva saudijska tankera. Huti su ranije ove nedelje zapretili da će blokirati saudijske luke na Crvenom moru i poremetiti tranzit kroz moreuz Bab el-Mandab, potez koji bi mogao da pogorša posledice praktičnog zatvaranja Ormuskog moreuza. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je već nagovestio kako bi Vašington mogao da odgovori na saudijsku blokadu. Govoreći u Ovalnom kabinetu u sredu, gde je primio libanskog predsednika Džozefa Auna, Tramp je na pitanje o pretnji Huta rekao: "Ako se tako nešto desi, mi ćemo se pobrinuti za to". On je ukazao na raniju vazdušnu kampanju Vašingtona protiv te grupe kao primer, napominjući da su Huti bili tihi "pošto smo uradili ono što smo prvobitno uradili", misleći na američke napade između marta i maja 2025. godine u kojima je pogođeno više od 1.000 meta Huta, uključujući raketne lokacije i vođe militanata. IRGC je saopštio da je u Ormuskom moreuzu vratio tri tankera za naftu, upozoravajući da će svaki brod koji prolazi bez koordinacije sa Teheranom "doživeti istu sudbinu". Saopštenje je odbacivanje Trampove pretnje koju je izneo u sredu kada je rekao da će SAD bombardovati iranski most ili elektranu – uključujući i blizu Teherana – svaki put kada Iran puca na brod u moreuzu. Dvanaesta noć napada u IranuIranski napad na američke baze usledio je pošto je Centralna komanda SAD (CENTCOM) saopštila da su njeni udari tokom noći bili usmereni na iranske pomorske kapacitete, skladišta raketa i dronova, lokacija za obalski nadzor i protivvazdušnu odbranu, s ciljem da se dodatno umanji mogućnost Irana da ugrožava komercijalni brodarski saobraćaj. Američka komanda je saopštila da je preusmerila devet komercijalnih brodova i onesposobila jedan otkako je nastavila blokadu iranskih luka. Iranski državni mediji su saopštili da su u američkim udarima poginule dve osobe u Šalamčehu, na granici s Irakom, kao i da je pogođen Bušer, u kojem se nalazi jedina iranska civilna nuklearna elektrana. Troškovi rata su porasli na obe strane. Ministar odbrane Pit Hegset rekao je u utorak da je sukob koštao SAD 37,5 milijardi dolara, u odnosu na oko 29 milijardi dolara sredinom maja. Tramp je u sredu rekao da ne veruje da je Iran spreman za sporazum, tvrdeći da je Teheran više puta pokušavao da ponovo pregovara o svakom kompromisu koji je postigao. "Nisu spremni. Biće spremni vrlo brzo", rekao je on. Primirje postignuto sredinom juna praktično je propalo otkako su borbe nastavljene ovog meseca oko Ormuskog moreuza. List Volstrit žurnal (The Wall Street Journal) je izvestio da su dodatne američke trupe, lekari i oružje raspoređeni u region, pozivajući se na podatke o praćenju letova i američke zvaničnike. Jordan je u sredu saopštio da je tokom noći oborio četiri rakete i četiri drona, a sirene za vazdušnu opasnost su se oglasile u Bahreinu. Od nastavka borbi ovog meseca, četiri američka vojnika su poginula: trojica u iranskom napadu na bazu u Jordanu i jedan tokom detonacije neeksplodiranog iranskog drona u Iraku. Rubio se u Manili takođe osvrnuo na izveštaje da Moskva pomaže Iranu da gađa američke snage, odgovarajući na pitanje posle njegovog sastanka s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom na marginama skupa ASEAN-a. On je odbio da govori o obaveštajnim pitanjima, navodeći da ne bi javno komentarisao čak ni ako su takvi izveštaji tačni. On je, međutim, rekao da je Iran godinama samostalno pravio rakete i dronove i da ništa što trenutno rade spoljni akteri ne povećava značajno mogućnost Teherana da napada Amerikance. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je odbio da direktno komentariše to pitanje kada su ga novinari pitali o tome.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da su tokom proteklih nekoliko dana mnogi predstavnici srpskog civilnog društva bili izloženi kampanjama blaćenja i ličnim napadima. "Snažno civilno društvo i angažovani građani prednost su svake demokratije i ključni za uspješan proces proširenja. Zaslužuju poštovanje i slobodu govora bez zastrašivanja ili pokušaja da se njihov rad delegitimiše", navodi se u objavi Kos na mreži X. Pisac i aktivista Vladimir Arsenijević, osnivač udruženja Krokodil, pretučen je 11. jula u centru Beograda uoči održavanja komemorativnog skupa "Ljudi pamte ljude" u znak sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Arsenijević je u objavi na Instagramu rekao da ga je na tom mestu par sati prije komemoracije sačekala grupa od 20-30 mladih ljudi koji su ga udarali, šutirali i pretili mu. Na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, gde je trebalo da se održi komemoracija, ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", "Slava VRS" (Vojsci Republike Srpske) i "3627 srpskih žrtava". Ambasador EU u Srbiji, britanska ambasada, povjerenik za zaštitu ravnopravnosti i više opozicionih partija su osudili incident i tražili istragu. Tužilaštvo je identifikovalo dvije osobe koje su napale Arsenijevića, ali su konstatovali da to nije krivično djelo. Protiv njih će biti, kako je saopšteno, podnijete prekršajne prijave. Početkom sedmice Viši sud u Beogradu naredio je izdavanje potjernice za vojnim analitičarem Aleksandrom Radićem, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnijelo je krivičnu prijavu protiv Radića zbog sumnje da je izvršio krivično djelo pripremanja djela protiv ustavnog uređenja i bezbjednosti Republike Srbije, kao i krivično djelo odavanja tajnih podataka. Kako je saopšteno, 17. jula, sumnje protiv beogradskog vojnog analitičara Radića proistekle su nakon pretresa njegovih elektronskih uređaja i vještačenja mobilnog telefona. Tužilaštvo navodi da je osumnjičeni koristeći kontakte sa, za sada nepoznatim licima zaposlenim u državnim organima, dolazio do informacija označenih različitim stepenima tajnosti. Više javno tužilaštvo saopštilo je da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbježalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svjedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je natjerao da se sklone. Tužilaštvo sumnja da je događaj bio "simulacija" koju su organizovali studenti u blokadi, što oni demantuju. Aleksandar Radić jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta. Radić je 26. juna za Betu rekao da je napustio Srbiju nakon što su mediji objavili video-snimke njegovog praćenja na kojima je i njegova maloljetna kćerka. Evropska unija i Ujedinjene nacije traže od vlasti u Srbiji da omoguće nezavisnu istragu ovog slučaja.