Pripadnici kriminalističke policije u Sremskoj Mitrovici, u sjevernom dijelu Srbije, uhapsili su jednu osobu zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično djelo prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka. Kako je saopšteno iz policije 22. jula, sumnja se da je ova osoba od 22. novembra 2025. do 21. jula 2026. godine postupala suprotno mjerama koje je donijela Uprava za veterinu radi sprječavanja i suzbijanja afričke kuge svinja na području naseljenog mjesta Salaš Noćajski. "Uprkos važećim merama, nastavio je da prerađuje i stavlja u promet svinjsko meso na svom gazdinstvu. Prilikom kontrole na gazdinstvu zatečeno je 7.060 kilograma svežeg mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa za koje osumnjičeni nije posedovao prateću dokumentaciju niti dokaz o poreklu", navodi se u saopštenju. Dodaje se da je po nalogu veterinarske inspekcije, zatečeno meso, proizvedeno u neregistrovanom objektu, nepoznatog porijekla, oduzeto i uništeno. Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i, uz krivičnu prijavu, biće sproveden u nadležno tužilaštvo. Policijska akcija je sprovedena u saradnji sa Upravom kriminalističke policije, Službom za suzbijanje kriminala i inspekcijskim organima Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U Srbiji je trenutno aktivan virus afričke svinjske kuge. Uginulo je ili eutanazirano skoro trideset hiljada svinja. Virus afričke kuge svinja aktivan je u sedam okruga, 12 opština i 52 naseljena mesta u Srbiji, zaključno sa 19. julom. Pogođeni su Zapadnobački okrug, Južnobački, Sremski, Mačvanski, Kolubarski, Podunavski i Grad Beograd. Inače, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić razriješio je 21. jula Sašu Ostojića sa dužnosti rukovodioca Nacionalnog kriznog centra za suzbijanje afričke kuge svinja. Za novog rukovodioca imenovao je Ljiljanu Ivanjac, načelnicu veterinarske inspekcije u Upravi za veterinu. Od virusa afričke svinjske kuge ne mogu da obole druge životinje ni ljudi, a ne postoji lijek ni vakcina. Kontakt domaćih i divljih svinja predstavlja jedan od najvećih rizika za širenje bolesti. Virus prenosi i čovjek obućom, odjećom, opremom, vozilima.

Husein Memić, ministar turizma i omladine u Vladi Srbije osudio je, kako je napisao na svom Facebook profilu, "šovinističke ispade koji vređaju Bošnjake i nanose štetu manifestaciji Drinska regata u Bajinoj Bašti". Na ovoj manifestaciji, koja je održana tokom vikenda, kako je objavljeno na društvenim mrežama, može se vidjeti izvođenje nacionalističke pjesme "Ne volim te Alija", kao i prisustvo ikonografije s likovima presuđenih ratnih zločinaca. Incident se dogodio nakon obilježavanja 31. godišnjice genocida u Srebrenici. Na pismeni upit Radija Slobodna Evropa, upućen nadležnom ministarstvu za komentar o ovom incidentu, iz ministarstva je odgovoreno da je Memić stav iznio na društvenim mrežama. Memić je u objavi pozvao policiju i tužilaštvo da hitno reaguju, te naveo kako su "za takve postupke, koji raspiruju nacionalnu mržnju odgovorni isključivo oni koji ih čine i za to moraju snositi i odgovornost i javnu osudu". "Husein Memić ne može nikome da zabrani da dođe na bilo koji događaj, niti može biti odgovoran za pojedinačne ispade i uvrede. Drinska regata postoji još od 1994. godine, a Ministarstvo turizma i omladine je u poslednje četiri godine finansiralo više od 1.000 različitih manifestacija širom Srbije, među kojima je i ova manifestacija. Kako onda ministar može biti odgovoran za incidente i pojedinačne ispade na bilo kom događaju?", naveo je on. Iz turističke organizacije "Tara-Drina" Opštine Bajina Bašta, koja organizuje regatu, nije odgovoreno na upit RSE o cijelom slučaju. Povodom incidenta se na Facebook stranici oglasio i potpredsjednik Republike Srpske Ćamil Duraković. On je rekao kako se "Drinska regata u Bajinoj Bašti, koja je turistička i rekreativna manifestacija, svake godine pretvori u skup na kojoj se veličaju osuđeni ratni zločinci". "Turizam i rekreativna manifestacija. Rekreativno, svake godine, organizatori pozivaju i Bošnjake na Drinu, a učesnici, tradicionalno koriste priliku da veličaju osuđene ratne zločince", napisao je Duraković na Facebook profilu. Inače, regata u Bajinoj Bašti je najstarija i najmasovnija manifestacija na rijeci Drini i tradicionalno se održava svake godine sredinom jula.

Јavno tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije je podiglo optužnicu protiv Aleksandra Mijajlovića, kao organizatora, Ivana Dragnića, kao saorganizatora, Nebojše Spasojevića, Rada Spasojevića, Uroša Mladenovskog i Roberta Živkovića, kao pripadnika organizovane kriminalne grupe. Oni su optuženi da su tokom 2025. godine do 29. januara 2026. godine, na teritoriji Republike Srbije i Republike Sjeverne Makedonije djelovali kao organizovana kriminalna grupa osnovana radi vršenja krivičnog djela neovlaštene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, sa ciljem sticanja neposredne finansijske i druge imovinske koristi. Policija Srbije je u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 29. januara zaplijenila na području sela Konjuh kod Kruševca, u centralnoj Srbiji, pet tona marihuane. Prema riječima ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, riječ je najvećoj zapljeni droge do sada u Srbiji, čija se vrijednost procenjuje na sedam do deset miliona eura. Iz tužilaštva se navodi da su iz prikupljenih dokaza organizatori kriminalne grupe osmislili način njenog funkcionisanja, uspostavili strukturu grupe, unaprijed podijelili uloge među pripadnicima i obezbijedili finansijska sredstva za realizaciju kriminalnog plana. "Kao prividno legalan poslovni subjekt korišćeno je privredno društvo Alphapharm Group d.o.o. iz Skoplja, koje je posedovalo dozvole nadležnih organa Republike Severne Makedonije za uzgoj medicinskog kanabisa i proizvodnju ekstrakata kanabisa u medicinske svrhe, a koje je, prema navodima optužnice, zloupotrebljeno radi prikrivanja organizovanja nabavke, skladištenja, prepakivanja i transporta velikih količina opojne droge marihuane", navodi se u sapštenju za javnost, 22 jula. Ističe se i da je, prema prikupljenim dokazima, tokom novembra 2025. godine organizovana nabavka ukupno 8.832 kilograma suhog cvijeta kanabisa od dobavljača CBD Med Plant d.o.o. Strumica, nakon čega je droga uskladištena u prostorijama privrednog društva Alphapharm Group d.o.o. "Tu je vršeno njeno merenje, prepakivanje i priprema za dalji transport. Radi prikrivanja kriminalnih aktivnosti korišćena je dokumentacija koja se odnosila na izvoz tekstilne robe, čime je prikrivan stvarni sadržaj pošiljki prilikom međunarodnog transporta", dodaje se u saopštenju. Optužnicom se okrivljenima stavlja na teret da je gotovo pet tona od ukupno nabavljene količine opojne droge prepakivano u objektima privrednog društva Alphapharm Group d.o.o., nakon čega je opojna droga transportovana u Srbiju i skladištena u stambenim i poslovnim objektima koje su koristili Nebojša i Rade Spasojević u mjestu Konjuh, gdje je droga dalje prepakivana i pripremana za distribuciju krajnjim kupcima. Robertu Živkoviću stavlja se na teret da je, postupajući po nalozima organizatora, neposredno rukovodio aktivnostima koje su se odnosile na skladištenje, kontrolu pakovanja i organizaciju transporta opojne droge, kao i da je nadgledao njen istovar i skladištenje na teritoriji Srbije. Okrivljeni Nebojša i Rade Spasojević obezbjeđivali su prihvat, skladištenje, prepakivanje i dalji transport opojne droge. "Uroš Mladenovski je 24. januara 2026. godine iz magacinskih prostorija okrivljenih Spasojevića preuzeo oko 100 kilograma opojne droge marihuane i prevezao je na teritoriju Novog Beograda, gdje je lišen slobode od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije", navodi se u saopštenju za javnost. Nebojši Spasojeviću optužnicom se na teret stavlja i krivično djelo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Prilikom pretresa stambenih i poslovnih prostorija koje je koristila porodica Spasojević pronađena je veća količina automatskog vatrenog oružja, municije, kao i ručni raketni bacač "zolja". Ivan Dragnić, Nebojša Spasojević, Rade Spasojević i Uroš Mladenovski nalaze se u pritvoru, a optužnicom je predloženo da im se pritvor produži. Robert Živković nalazi se u bjekstvu i prema njemu je određen pritvor i naređeno raspisivanje potjernice, uključujući i međunarodnu. Aleksandar Mijailović je, nakon određivanja pritvora i raspisivanja međunarodne potjernice, 1. jula 2026. godine lišen slobode na teritoriji Austrije. U toku je postupak odlučivanja po zamolnici Srbije za njegovo izručenje. Istovremeno, pred nadležnim organima Republike Sjeverne Makedonije vodi se postupak u odnosu na druga lica za koja postoji sumnja da su učestvovala u nabavci, skladištenju, pakovanju i transportu opojne droge.

Ukrajinska vojska gađala je skladišta najvećeg ruskog internet trgovca "Wildberries", u trećem takvom napadu za nedelju dana, dok Kijev nastavlja da širi kampanju uzvratnih udara velikog dometa u nastojanju da primora Moskvu na pregovore. Generalna direktorka i vlasnica kompanije Tatjana Kim (Tatyana) saopštila je da su u ukrajinskim napadima pogođeni objekti u južnim gradovima Krasnodaru i Nevinomisku. Lokalne vlasti navele su da je najmanje 10 osoba povređeno. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) potvrdio je napade, navodeći da su mete bili logistički centri "uključeni u snabdevanje ruske vojske komponentama za dronove, navigacionom i drugom opremom". Objavljene fotografije i snimci prikazuju stubove dima koji se uzdižu iz oblasti u kojoj se nalaze skladišta kompanije "Wildberries". Najnoviji udari na ovu kompaniju usledili su nakon niza sličnih napada poslednjih dana, kada su ukrajinski dronovi gađali objekte kompanije u Moskovskoj i Volgogradskoj oblasti. U tim napadima poginulo je osam radnika. "Wildberries" se često opisuje kao ruski ekvivalent kompanije Amazon. Kompanija je počela kao internet prodavac odeće iz evropskih kataloga, a od tada je prerasla u tržišnu platformu sa širokim spektrom proizvoda koje prodaju nezavisni trgovci. Ovi događaji dolaze u trenutku kada Kijev pojačava udare duboko unutar ruske teritorije, ciljajući energetsku i vojnu infrastrukturu na udaljenostima do 1.000 kilometara od granice. Zelenski ove napade naziva "sankcijama dugog dometa" protiv Moskve. Ti napadi su izazvali nestašice goriva širom Rusije, podstičući nezadovoljstvo među građanima koji ranije nisu direktno osećali posledice rata, koji sada ulazi u petu godinu. Pored skladišta kompanije "Wildberries", Zelenski je 22. jula izjavio da je Ukrajina gađala i skladište nafte i tanker na teritoriji Rusije, dodajući da Moskva "mora biti primorana da se okrene diplomatiji". "Potpuno je pravedno što rat vraćamo kući, u Rusiju. Mir je potreban, a Ukrajina je ruskoj strani iznela sve svoje predloge", napisao je na Telegramu. Ipak, dve zemlje i dalje su veoma udaljene kada je reč o uslovima za pregovore. Kremlj ostaje pri svom čvrstom stavu i ne pokazuje spremnost na kompromis u vezi sa kontrolom nad ključnom istočnom ukrajinskom oblasti Donjecka, dok istovremeno nastavlja svakodnevne vazdušne napade širom Ukrajine. Samo tokom noći između 21. i 22. jula, Rusija je lansirala 216 dronova i četiri rakete, kako saopštava ukrajinska vojska. U napadima je najmanje jedna osoba poginula u južnom lučkom gradu Odesi, dok je još najmanje pet ljudi povređeno u Kijevu, među njima troje dece. Prema navodima lokalnih vlasti, u napadu su oštećene stambene, poslovne i magacinske zgrade, dok su hitne službe požurile da ugase požare.

Pripadnici italijanske policije zaplenili su pakete sa skoro 800 kilograma kokaina na kojima se nalazi zastava Srbije, saopštila je u utorak italijanska Finansijska policija. U saopštenju se navodi da je u luci u gradu Vado Ligure na severozapadu Italije identifikovano 650 blokova narkotika, ukupne mase preko 770 kilograma za koje je preliminarno testiranje utvrdilo da je kokain visoke čistoće. Italijanska Finansijska policija objavila je video snimak na kojem se vidi da se na paketima nalazi zastava Srbije. U saopštenju se ne navodi kome je isporuka kokaina bila namenjena. U odgovoru na upit RSE, Finansijska policija nije navela da li zastava Srbije ukazuje na veze s kriminalnim grupama u Srbiji, niti da li su uhapšeni državljani Srbije. Pošiljka droge, prema saopštenju, vešto je sakrivena među desetinama paleta banana unutar rashladnog kontejnera koji je stigao iz velike luke u Ekvadoru. Operacija je rezultat napora koji su usmereni na trgovinske rute koje povezuju Južnu Ameriku s lukom Vado Ligure, za koju se navodi da je sve vitalnije čvorište evropskih trgovinskih tokova i, shodno tome, atraktivna meta za aktivnosti ilegalne trgovine. Zaplena skoro 800 kilograma kokaina je, prema navodima italijanske Finansijske policije, među najznačajnijim operacije protiv krijumčarenja droge sprovedene u luci Vado poslednjih godina. Italijanska policija procenjuje da je maloprodajna vrednost zaplenjenog kokaina oko 250 miliona evra.

Više javno tužilaštvo u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, zaključilo je da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka po službenoj dužnosti zbog plakata s natpisom "Seti se Gazimestana, ne kupuj kod Šiptara". Taj plakat se pojavio početkom jula ispred pekare u tom gradu čiji je vlasnik albanske nacionalnosti. Kako se navodi u odgovoru ovog tužilaštva za Radio Slobodna Evropa, 21. jula, policija u Kruševcu je obišla pekare i mjesta oko pekara na području ovog grada, a za koje je bilo poznato da su vlasnici albanske nacionalnosti. "Tom prilikom je utvrđeno da je na banderi, u blizini jedne pekare, čiji je vlasnik T.I. iz Kruševca, bila zalepljena nalepnica na kojoj je pisalo 'Seti se Gazimestana, ne kupuj kod Šiptara'. Policijski službenici PU Kruševac obavili su razgovor sa T.I. Nakon analize prikupljenih obaveštenja, Više javno tužilaštvo u Kruševcu zaključilo je da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka za bilo koje delo koje se goni po službenoj dužnosti", navodi se u odgovoru za RSE. Grad Kruševac, u centralnoj Srbiji, osudio je ranije svaki vid poziva na diskriminaciju, širenje mržnje i podsticanje podela među ljudima povodom plakata neprimerenog i diskriminatornog sadržaja, koji je nepoznata osoba postavila na javnoj površini. U saopštenju gradskih vlasti navodi se da je Kruševac oduvijek bio grad siguran za sve koji su u njemu rođeni, ali i grad dobrih domaćina za sve koji su u njega došli da žive, rade ili ga posjete. Gradske vlasti pozvale su nadležne državne organe da preduzmu sve neophodne mjere kako bi se u najkraćem roku otkrio počinilac, utvrdile sve okolnosti ovog slučaja i rasvijetlili motivi takvog postupanja. Policija Kosova je 28. juna tokom obilježavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Mjera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne izrečena im je zbog uzvikivanja "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je navedeno u odluci Osnovnog suda u Prištini, smatra nacionalističkim porukama.

Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog odluke Tužilačkog saveta Kosova (TSK) da odbije povlačenje ostavki koje su kosovski srpski tužioci podneli 2022. godine, kao i zbog dekreta vršiteljke dužnosti predsednice Kosova kojim su oni razrešeni dužnosti. U pisanom saopštenju portparola Evropske unije navodi se da se čini da je takva odluka "nespojiva sa zakonom, pravičnim postupkom i opštim zahtevima vladavine prava na Kosovu". "EU poziva sve relevantne institucije da se uzdrže od radnji usmerenih na sprečavanje reintegracije pravosudnog osoblja iz reda kosovskih Srba", navodi se u saopštenju. Reakcija Brisela usledila je nakon što je Tužilački savet Kosova 20. jula odbio zahtev pet srpskih tužilaca i 15 zaposlenih u administraciji Osnovnog tužilaštva u Mitrovici da povuku ostavke koje su podneli u novembru 2022. u okviru kolektivnog napuštanja kosovskih institucija od strane Srba. Dan kasnije, 21. jula, vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu) dekretom je razrešila sedam tužilaca srpske nacionalnosti. Portparol EU podsetio je da je, prema Ustavu, Kosovo multietničko društvo zasnovano na vladavini prava, te da njegov pravosudni sistem mora odražavati etničku raznolikost zemlje. "EU je dosledno pozivala Kosovo da omogući reintegraciju pravosudnog osoblja iz reda kosovskih Srba u skladu sa zakonima Kosova i sporazumima postignutim u dijalogu", navodi se u saopštenju. Istovremeno, EU je pozdravila odluku sudija, tužilaca i administrativnog osoblja iz reda kosovskih Srba da 15. jula 2026. godine povuku ostavke. Srbi zaposleni u kosovskoj policiji, lokalnim samoupravama, kao i oko 130 sudija, tužilaca i administrativnih radnika u pravosuđu na severu Kosova, podneli su ostavke u novembru 2022. Reč je o zaposlenima u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Do kolektivnog napuštanja institucija došlo je na poziv Srpske liste, vodeće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, u znak protesta zbog odluke Vlade Kosova da ukine registarske tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija.

Dve osobe uhapšene u junu na srpsko-mađarskoj granici pod istragom su za više krivičnih dela, saopštilo je tužilaštvo u Subotici za Radio Slobodna Evropa, a povodom tvrdnji nemačkog lista Bild da su povezani sa ruskom obaveštajnom službom. Više javno tužilaštvo u Subotici saopštilo je 21. jula da je u junu donelo naredbu o sprovođenu istrage protiv B.D i Đ.S. Pod istragom su za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, municije i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu, a B.D je pod istragom i za krivično delo falsifikovanje isprave. Tužilaštvo se poziva na član i stav Krivičnog zakona koji ukazuje na to da su osumnjičeni neovlašćeno nosili oružje za koje su imali dozvolu za korišćenje. Iz tužilaštva nisu dali više detalja o ovom slučaju. Ostao je nepoznat, između ostalog, i identitet osumnjičenih, kao i njihovo državljanstvo. Viši sud u Subotici je prethodno potvrdio za RSE da su osumnjičeni u pritvoru od 12. juna. Povod za obraćanje institucijama Srbije bilo je pisanje nemačkog Bilda da su specijalne snage na mađarsko-srpskoj granici početkom juna uhapsile dvojicu osumnjičenih "jednokratnih" agenata ruske tajne službe. To znači da su bili angažovani po zadatku, bez trajnog angažmana. Navodi se da su planirali podmetanje eksploziva u Nemačkoj. U izveštaju Bilda iz jula piše i da je eksploziv pronađen u prtljagu osumnjičenih i dodaje se da nije jasno koja je bila predviđena meta napada u Nemačkoj. Istražitelji navodno veruju da je meta mogla biti povezana sa proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini. Istog meseca, savezni ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksander Dobrint (Alexander Dobrindt) rekao je da su nemačke službe sprečile napad eksplozivnom napravom čija meta je trebalo da bude Nemačka, kao i da je reč o strogo poverljivom slučaju. Iz nemačke policije odbili su da za RSE daju više detalja o ovom slučaju. U Srbiji je prethodnih godina bilo više slučajeva hapšenja zbog navoda o povezanosti sa obaveštajnim službama Rusije. Šest meseci pre hapšenja na srpsko-mađarskoj granici pred sudom u Srbiji tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj.

Tadžikistanski ministar unutrašnjih poslova izjavio je da muškarac uhapšen u Izraelu zbog sumnje na špijunažu za Iran više nije tadžikistanski državljanin, što je u suprotnosti s ranijim izjavama izraelskih vlasti koje su osumnjičenika opisale kao osobu s dvojnim tadžikistansko-ruskim državljanstvom. Ministar unutrašnjih poslova Ramazon Rahimzoda rekao je na konferenciji za novinare u Dušanbeu 21. jula da je osumnjičenik rođen u Tadžikistanu, ali se odrekao tadžikistanskog državljanstva i dobio ruski pasoš. Rahimzoda nije iznosio detalje, a njegova izjava nije se mogla odmah nezavisno provjeriti. Tadžikistan i Rusija imaju sporazum o dvojnom državljanstvu. Izraelska policija, sigurnosna služba Shin Bet i Ministarstvo odbrane objavili su 2. jula da su uhapsili muškarca kojeg su identificirali kao Behruza Sobirjona, opisujući ga kao tadžikistanskog državljanina koji ima i rusko državljanstvo. Vlasti su saopštile da je pritvoren u junu nakon zajedničke istrage. Prema izraelskim istražiteljima, osumnjičenik je bio u kontaktu s iranskim obavještajcem od maja i navodno je većinu svojih aktivnosti provodio tokom prošlomjesečnog rata s Iranom. Rekli su da je fotografirao mjesta udara raketa i druge osjetljive lokacije, proslijedio materijal Iranu i pokušao regrutirati dodatne operativce, izvijestili su izraelski mediji. Izraelske vlasti rekle su da je u početku vjerovao da odgovara na legitimnu ponudu za posao, ali je nastavio saradnju nakon što je shvatio da ima posla s iranskim obavještajnim agentom. Dana 6. jula izraelski tužitelji podigli su optužnicu u kojoj je osumnjičenik identificiran kao 33-godišnji Behruz Sharif Dodoboev. Tužitelji su tvrdili da je prikupljao informacije o lokacijama udara raketa, obali Haife i odbrambenom objektu Elbit Systemsa te ih proslijedio iranskoj obavještajnoj službi u zamjenu za isplate u kriptovalutama. Navodi nisu nezavisno provjereni, a ni osumnjičenik ni njegov advokat nisu javno odgovorili na optužbe. Slučaj dolazi usred pojačanih napetosti nakon prošlomjesečnog rata između Izraela i Irana. Izraelske vlasti najavile su niz hapšenja zbog navodne špijunaže u ime Teherana, dok su iranske vlasti pritvorile stotine ljudi optuženih za saradnju s Izraelom i, u nekoliko slučajeva, izvršile pogubljenja zbog optužbi povezanih sa špijunažom.

Kosovske vlasti su u utorak, 21. jula pokrenule rušenje 11 kuća izgrađenih na imanju Javnog hidroprivrednog preduzeća "Ibar-Lepenac", u oblasti jezera Ujmani/Gazivode. Izvršni direktor "Ibara-Lepenca", Faruk Mujka, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da se zgrade nezakonito nalaze na imanju preduzeća. On je rekao da je 3. jula im je izdato upozorenje da moraju napustiti objekte, a nakon što zahtev nije sproveden Inspektorat Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, u saradnji sa policijom Kosova, počeo je sa sprovođenjem odluke o njihovom rušenju. "Vraćamo našu imovinu. Ruši se 11 kuća nezakonito izgrađenih na imanju preduzeća", rekao je Mujka. "Prema informacijama koje smo prikupili, ove kuće, osim jedne, izgrađene su tokom 2019/2020. godine", dodao je. Kosovska policija je saopštila da operacija pomoći institucijama u rušenju 11 vikendica u blizini jezera Ujman teče bez problema. Zamenik direktora policije za severni region, Veton Elšani, rekao je da policija podržava Ibarsko-Lepenčački okrug i Ministarstvo zaštite životne sredine u sprovođenju odluke. Prema njegovim rečima, operacija je počela oko 7:00 časova ujutru u području poznatom kao "Albanska plaža" u severnoj opštini Zubin Potok. "Do sada nismo naišli ni na kakve probleme koje bismo istakli", rekao je Elšani za Kosovski servis Radija Slobodna Evropa. Potvrdio je da je, na osnovu informacija koje policija ima, planirano rušenje 11 vikendica na ovoj lokaciji. Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije u saopštenju od 21. jula rušenje je nazvala "aktom bezakonja i terora Aljbina Kurtija", rekavši da se sprovodi "bez ikakve sudske odluke", "s cilje odmazde nas Srbima". Takođe je navela kako je to "demonstracija sile" te da su "vlasnici vikendica o rušenju saznali iz obaveštenja koje im je zakačeno na objekte". Jezero Ujmani/Gazivode se smatra strateškom infrastrukturom za Kosovo, jer služi za vodosnabdevanje, proizvodnju električne energije i navodnjavanje.

Vršiteljica dužnosti predsednice Kosova, Albulena Hadžiju, objavila je da je potpisala ukaze o razrešenju sedam tužilaca iz srpske zajednice, koji su podneli ostavke iz pravosudnog sistema 2022. godine. "Ovim činom se završava proces koji je godinama trajao i sprovodi se odluka nadležne institucije, u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Kosovo", napisala je Hadžiju na društvenoj mreži Facebook. Tužilački savet Kosova odbio je ranije ove nedelje zahtev tužilaca da povuku svoje ostavke, podnete u novembru 2022. godine, kada su srpski zvaničnici kolektivno napustili kosovske institucije na severu zemlje. Ova odluka je doneta na predlog zamenika predsednika Tužilačkog saveta Kosova, Dardana Vunićija, dok je za njeno stupanje na snagu bio potreban ukaz vršioca dužnosti predsednice, Albulene Hadžiju. Hadžiju je rekla da "niko ne može držati kao taoca funkcionisanje institucija" i "niti stvarati pravnu nesigurnost kroz nedovršene procese". Prema njenim rečima, Republika Kosovo "nastaviće da deluje odlučno, u skladu sa zakonom i u odbrani integriteta svojih institucija". Stotine srpskih zvaničnika podnelo je ostavke u kosovskim institucijama u novembru 2022. godine, nakon što je Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koju podržava Beograd, pozvala predstavnike Srba da napuste policiju, sudstvo, tužilaštvo i druge institucije u četiri opštine sa većinskom srpskom zajednicom na severu Kosova: Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Kolektivni odlazak bio je oblik protesta protiv odluke kosovske vlade da ponovo registruje vozila sa registarskim tablicama koje je izdala Srbija. Sudski savet Kosova je 20. jula na upit Radija Slobodna Evropa saopštio da još nije doneo odluku u vezi sa zahtevima srpskih sudija da povuku svoje ostavke. On je uverio da će javnost biti blagovremeno obaveštena, ali nije pružio detalje o tome koliko je sudija i administrativnih službenika iz srpske zajednice na severu zatražilo vraćanje na posao.

Građani i privrede u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini od danas (20. jul) mogu koristiti sistem instant plaćanja (TARGET Instant Payment Settlement - TIPS Clone), koji omogućava prenos novca sa računa na račun za svega nekoliko sekundi. Kako je saopštila je Centralna Banka Crne Gore prenos novca biće moguć "24 sata dnevno, svakog dana u godini, uključujući vikende i praznike". Centralna banka saopštila je da je Crna Gora prva zemlja koja je uspešno pustila u rad TIPS Clone platformu uz istovremeno uključivanje svih 11 banaka koje posluju na domaćem tržištu. Navode i da osim brzine, instant plaćanja donose i niže troškove. Tako je, na primer, naknada za elektronsko slanje novca u iznosu do 200 evra ograničena je na pet centi. Isto pravilo, navode, važi i za prijem instant uplata do 200 evra – naknada ne može biti veća od pet centi, dok za instant plaćanja većim od 200 evra naknada ne može biti viša od naknade koju banka naplaćuje za običan prenos novca sa računa na račun. Premijer Crne Gore Milojko Spajić ocenio je da je pokretanje TIPS Clone sistema jedna od najznačajnijih reformi platnog prometa i još jedan dokaz da evropska integracija donosi konkretnu korist građanima i privredi. TIPS sistem je danas uveden i u Bosnu i Hercegovinu, kako je najavila guvernerka Centralne banke te zemlje Jasmina Selimović. "Mi ćemo praktično biti u Evropskoj uniji, kada je riječ o platnom sistemu. Ovo je na neki način izvjestan vid ubrzane integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju", kazala je Selimović za Javni servis BiH. Limit za transakciju u prvoj fazi je 5000 maraka (oko 2500 eura). U narednim periodu najavljuje se i mogućnost plaćanja robe i usluga putem QR koda na prodajnom mestu ili u online prodavnici, kao alternativa plaćanju karticama. Na zvaničnom sajtu Centralne Evropske banke navodi se da su početkom 2025. godine centralne banke zemalja Zapadnog Balkana i Banka Italije potpisale sporazum prema kojem će Banka Italije, u ulozi pružaoca TIPS sistema za Evrosistem, obezbediti sistem za instant plaćanja zasnovan na TIPS softveru za region Zapadnog Balkana. Navodi se da u inicijativi učestvuju Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Crna Gora, dok bi Severna Makedonija mogla da se priključi naknadno. "Korišćenjem ove platforme za instant plaćanja, zemlje Zapadnog Balkana napraviće važan korak ka daljoj integraciji u finansijski sistem Evropske unije", navodi se. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) ocenila je da pokretanje platforme predstavlja važnu prekretnicu za Crnu Goru i nastavak uspešne integracije zemlje u evropsku platnu infrastrukturu. "Centralna banka Crne Gore procenjuje da bi obedinjeni dugoročni efekti integracije u SEPA sistem i uvođenja platforme TIPS Clone mogli doneti godišnju ekonomsku korist u vrednosti od oko 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda", rekla je Lagard, a prenosi Centralna banka Crne Gore. Podsetimo, SEPA je sistem koji omogućava da bankovne transakcije u evrima funkcionišu isto kao domaće uplate, bez obzira da li se novac šalje unutar iste države ili u drugu evropsku zemlju. Ovom sistemu se Crna Gora pridružila u oktobru 2025, kada i Albanija i Severna Makedonija. Srbija se SEPA sistemu priključila u maju 2026, dok su Kosovo i Bosna i Hercegovina za sad ostali van tog sistema.

Tužilački savet Kosova je na sednici 20. jula odbio zahtev pet srpskih tužilaca i 15 zaposlenih u administraciji Osnovnog tužilaštva u Mitrovici za povlačenje ostavki, koje su podneli novembra 2022. godine u okviru kolektivnog napuštanja Srba iz kosovskih institucija. Tada je pored zaposlenih u policiji, lokalnim samoupravama, ostavku podnelo i oko 130 sudija, tužilaca i administrativnog osoblja pravosuđa u opštinama na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Ostavke su podnete na inicijativu Srpske liste – vodeće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda – zbog nastojanja Vlade Kosova da ukine tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija. Odluku o razrešenju srpskih tužilaca sada treba da donese vršilac dužnosti predsednice Kosova, Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu). Ona je sredinom juna zatražila od Sudskog i Tužilačkog saveta da "bez odlaganja" okončaju sve procedure oko ostavki srpskih tužilaca i sudija uz obrazloženje da odugovlačenje utiče na normalno funkcionisanje pravosudnog sistema. Inače Tužilački savet Kosova je odluku da odbije zahteve za povlačenje ostavki srpskih tužioca i administrativnog osoblja doneo na predlog zamenika predsedavajućeg ovog tela Dardana Vunićija (Dardan Vuniqi), dok je predsedavajući Arian Gaši (Arian Gashi) predložio da se o ovom pitanju raspravlja na nekoj od narednih sednica, uz obrazloženje da je potrebno prethodno konsultovati Sudski savet Kosova. Iz Sudskog saveta Kosova su u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) 20. jula naveli da još uvek nisu doneli odluku o zahtevima srpskih sudija za povlačenje ostavki, te naveli da će javnost biti blagovremeno obaveštena. Nisu izneli detalje koliko sudija i administrativnog osoblja iz redova srpske zajednice sa severa Kosova je podnelo zahtev da se njihove ostavke povuku. S druge strane, iz Evropske unije su 15. jula za RSE naveli da se pitanje reintegracije srpskih sudija i tužilaca na Kosovu razmatra u okviru šireg procesa normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Portparol EU je naveo da je Evropska unija dosledno pozivala Srbiju da podstakne, a Kosovo da omogući reintegraciju pravosudnog osoblja iz redova srpske zajednice, u skladu sa sporazumima postignutim u dijalogu i zakonima Kosova.

Sloboda medija na Kosovu ušla je u očigledan period pogoršanja, kao rezultat političkog mešanja, verbalnih napada na novinare i slabljenja nezavisnosti medijskih institucija, navodi se u izveštaju koji su 20. jula objavile partnerske organizacije Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara. Izveštaj je sastavljen nakon međunarodne misije za utvrđivanje činjenica, koju su u Prištini od 24. do 26. marta ove godine sproveli predstavnici osam međunarodnih organizacija za slobodu medija, uključujući: Reportere bez granica (RSF), Međunarodni institut za štampu (IPI), Evropsku federaciju novinara (EFJ), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF) i Evropsku radiodifuznu uniju (EBU), uz podršku Udruženja novinara Kosova. Delegacija je održala sastanke sa vršiocem dužnosti premijera, Aljbinom Kurtijem, novinarima, urednicima, predstavnicima RTK, Nezavisne medijske komisije, pravosudnog sistema, organizacijama civilnog društva i međunarodnim diplomatama. Na kraju misije, organizacije ocenjuju da, iako Kosovo i dalje ima pluralistički medijski pejzaž, relativno nizak nivo fizičkih napada na novinare i pravni okvir koji je u velikoj meri usklađen sa evropskim standardima, ovi razvoji su zasenjeni sve problematičnijom klimom za slobodu medija. Izveštaj identifikuje nekoliko glavnih razloga za ovu procenu: zakon o Nezavisnoj medijskoj komisiji, koji je kasnije proglašen neustavnim, probleme sa finansiranjem i nezavisnošću Radio-televizije Kosova (RTK) i povećanje verbalnih napada i diskreditacije novinara od strane političara, posebno od strane predstavnika vladajuće stranke. Prema izveštaju, ovi događaji su takođe uticali na međunarodni plasman Kosova. U Svetskom indeksu slobode štampe organizacije Reporteri bez granica za 2026. godinu, Kosovo je na 84. mestu od 180 zemalja, što je pad za 28 mesta u odnosu na 2023. godinu. Organizacije upozoravaju da je ovo narušilo reputaciju Kosova kao jedne od najnaprednijih zemalja u regionu po pitanju slobode medija i pozivaju sledeću vladu da obnovi poverenje u demokratske institucije i proces reformi. Radio Slobodna Evropa je zatražio komentar od kabineta premijera u vezi sa ovim nalazima i čeka odgovor. Inače, značajan deo izveštaja posvećen je i bezbednosti novinara. Prema autorima, iako su fizički napadi smanjeni u poređenju sa 2023. godinom, novinari se sve više suočavaju sa verbalnim pretnjama, kampanjama diskreditacije i onlajn uznemiravanjem, često potičući od visokorangiranih političkih ličnosti. Samo tokom 2025. godine, Udruženje novinara Kosova zabeležilo je 69 slučajeva u kojima su učestvovali novinari i mediji, uključujući slučajeve javnog omalovažavanja, diskreditacije i onlajn napada. U izveštaju se napominje da je značajan deo ovih slučajeva povezan sa izjavama ili postupcima javnih zvaničnika i političara. Delegacija takođe izražava zabrinutost zbog retorike koja se koristi protiv novinara, navodeći slučajeve u kojima je premijer Kurti javno kritikovao medije ili novinare. Prema izveštaju, organizacije su pozvale premijera i njegovu stranku da izbegavaju pogrdni jezik protiv novinara i daju primer za poštovaniju javnu debatu. U izveštaju se navodi da tokom sastanka sa delegacijom, Kurti nije priznao ozbiljnost zabrinutosti u vezi sa bezbednošću novinara, dok je kasnije kabinet premijera, u pisanom odgovoru, rekao da ne podržava i ne toleriše verbalne napade na novinare i da on sam nije koristio uvredljiv jezik prema njima. Izveštaj takođe izražava zabrinutost zbog situacije u javnom emiteru RTK. Prema organizacijama, nedovoljno finansiranje, pravne nesigurnosti i navodi o političkom pritisku stvorili su situaciju koja ugrožava uređivačku nezavisnost javnog emitera. Delegacija navodi svedočenja novinara o otpuštanjima iz emisija, disciplinskim postupcima i prekidima emitovanja, iako je rukovodstvo RTK negiralo ove navode. Posebno poglavlje posvećeno je Nezavisnoj komisiji za medije. U izveštaju se podseća da je zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, koji je usvojio Parlament 2024. godine, kasnije poništio Ustavni sud, koji je utvrdio da je on narušio nezavisnost institucije. Organizacije izražavaju zabrinutost da je naknadni proces izbora novih članova IMK-a i upravnog odbora RTK takođe sproveden ubrzanim i netransparentnim procedurama, što izaziva sumnje u političko mešanje. Izveštaj takođe kritikuje nivo transparentnosti javnih institucija. Novinari su delegaciji rekli da je pristup zvaničnim informacijama i dalje otežan, da su konferencije za štampu retke i da je komunikacija sa zvaničnicima ograničena. Organizacije takođe ukazuju na kontinuirani porast broja žalbi na uskraćivanje pristupa javnim dokumentima poslednjih godina. Međutim, izveštaj ističe i neke pozitivne pomake. Organizacije cene saradnju sa pravosudnim sistemom, navodeći brže rešavanje slučajeva vezanih za novinare i usvajanje Strategije Sudskog saveta Kosova za period 2026-2028, koja daje prioritet slučajevima vezanim za bezbednost novinara, klevetu i strateške tužbe protiv učešća javnosti.