Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) stigao je u sredu u Beograd gde bi sutra trebalo da se sastane s predstavnicima državnog vrha i predstavnicima civilnog društva. Koštu je na beogradskom aerodromu dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je na društvenim mrežama naveo da je Srbija posvećena ubrzanju reformi i "odgovornom pristupu procesu evropskih integracija", dok članstvo u EU ostaje strateški cilj. Međutim, Koštin dolazak u Beograd se poklopio se s usvajanjem izveštaja u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojem se ponavlja da je zaustavljen napredak zemlje ka Evropskoj uniji i da Beograd nije ostvario pomak u ispunjavanju uslova za članstvo, uz posebnu zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava i stanja demokratije. Predsednik Evropskog saveta je došao u Beograd u okviru turneje po Zapadnom Balkanu za koju je pre puta rekao da "šalje jasan signal: posvećenost EU regionu je stvarna, kao i prilika za proširenje. Zamah postoji. Sada je vreme za ostvarenje ciljeva". Vučić je po dolasku Košte naveo da je ta poseta "važan podsticaj daljem jačanju odnosa Srbije i Evropske unije i potvrda je značaja dijaloga koji vodimo sa evropskim partnerima u vremenu brojnih izazova za sve nas". "Verujem da je sada trenutak da se evropska perspektiva Zapadnog Balkana dodatno osnaži konkretnim koracima i snažnijom političkom podrškom", naveo je Vučić na Instagramu. Košta je balkansku turneju započeo posetom Sarajevu, gde se sastao s članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine i predsedavajućim Saveta ministara. Dan kasnije boravio je u Tirani, gde se sastao sa albanskim premijerom Edijem Ramom i predsednikom Bajramom Begajem. Potom je u Skoplje održao sastanak s makedonskim premijerom Hristijanom Mickoskim. Košta je u sredu boravio na Kosovu, a u četvrtak bi u Beogradu trebalo da se sastane s Vučićem, predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić i predstavnicima organizacija civilnog društva. Turneju po regionu Košta će završiti posetom Crnoj Gori, gde će, pored sastanaka sa crnogorskim zvaničnicima, biti kopredsedavajući samita EU–Zapadni Balkan u Tivtu. Tema ovogodišnjeg samita je, prema navodima EU, "Zajednički prosperitet i stabilnost Evropske unije i Zapadnog Balkana".

Sjedinjene Američke Države i Iran razmenili su u sredu rano ujutro napade raketama i dronovima, dok njihov krhki prekid vatre visi o koncu usled neizvesnost oko mirovnih pregovora. Centralna komanda SAD (CENTKOM) saopštila je da su njene snage uspešno presrele više iranskih balističkih raketa i dronova tokom incidenata širom Bliskog istoka. CENTKOM je izvestio da su tri rakete ispaljene na Bahrein presreli američki i bahreinski sistemi protivvazdušne odbrane, dok su dve rakete usmerene na Kuvajt pale ili se raspale u letu. Ipak, vlasti u Kuvajtu saopštile su da je u "brutalnom" iranskom napadu poginula najmanje jedna osobu, dok su najmanje 63 povređene. Pored toga, zatvoren je međunarodni aerodrom u Kuvajtu, a oštećeni su i "vitalni objekti", uključujući diplomatske misije. "Iranski eklatantni akti agresije... eskaliraju tenzije, podrivaju bezbednost i stabilnost regiona i predstavljaju flagrantno kršenje međunarodnog prava", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) potvrdio je napad, navodeći da je izveden kao odgovor na prethodne američke napade poslednjih dana. Incident se dogodio uoči posete kuvajtskog ministra spoljnih poslova šeika Džara Džabera el-Ahmeda el-Sabaha Vašingtonu, gde se očekivalo da će se u četvrtak sastati s američkim državnim sekretarom Markom Rubiom (Marco), saznaje RSE iz diplomatskog izvora. CENTKOM je takođe saopštio da su američke snage oborile tri iranska jurišna drona za koje se navodi da su gađali civilne brodove u regionalnim vodama. Kao odgovor, američke snage su izvele, kako je CENTKOM naveo, "samoodbrambene udare" na iransku vojnu kopnenu kontrolnu stanicu na ostrvu Kešm, koje se nalazi u Ormuskom moreuzu. Mirovni pregovoriDo eskalacije krize usledilo je dok mirovni pregovori između SAD i Irana ulaze u treći mesec bez ikakvih konkretnih rezultata. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je u podkastu lista Njujork post (New York Post) rekao da je Teheran pristao na veliki ustupak navodeći da neće težiti da dođe do nuklearnog oružja. Tramp je dodao da se situacija brzo razvija. Tramp je rekao da je iranski vrhovni vođa, ajatolah Modžtaba Hamnei, bio uključen u pregovore i da je odobrio stav Teherana o tim pitanjima. Hamnei nije viđen u javnosti od vremena pre nego što su u američkim i izraelskim vazdušnim napadima 28. februara ubijeni njegov otac, ajatolah Ali Hamnei, i nekoliko drugih članova porodice. Modžtaba Hamnei, koji je imenovan za novog vrhovnog vođu 8. marta, navodno je teško ranjen u napadima, što postavlja pitanja o tome ko zapravo vodi Iran. "Želeo bih da ga sretnem i verovatno ćemo se sastati u nekom trenutku, u zavisnosti od toga kako će se sve odvijati", rekao je Tramp. Iako nije bilo neposredne potvrde iranskih vlasti povodom Trampove izjave o nuklearnom oružju, Teheran je bio nejasan o tome u kom stanju su pregovori. Ranije ove nedelje, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je da su pregovori zaista u toku, ali je upozorio na "spekulacije", navodeći da Teheran ne može da proceni pregovarački proces dok ne bude jasnog rezultata. Poslednji nacrt potencijalnog sporazuma između zemalja, o kome su izvestili američki mediji, navodno produžava prekid vatre za 60 dana, poziva na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i uspostavlja okvir za obnovljene nuklearne pregovore. Sporazum bi takođe potencijalno omogućio Iranu pristup milijardama dolara zamrznute imovine kroz ublažavanje sankcija ako se dođe do diplomatskog proboja. Međutim, kasnije su američki mediji izvestili da je Tramp zatražio izmene predloženog sporazuma. Revizije su se navodno odnosile na status Ormuskog moreuza i odlaganje iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma. Rubio je u utorak rekao da se sankcije Iranu neće ukinuti u zamenu za pristanak Irana da otvori Ormuski moreuz. "O tome se nije raspravljalo. To nije ponuđeno", rekao je na saslušanju u odboru Senata. Izvori: Reuters i AFP

Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je u sredu godišnji izveštaj o Kosovu, u kojem ocenjuje da je 2025. godina bila izgubljena za Kosovo, dok se upozorava da su i meseci ove godine ugroženi zbog političke krize. Kako se navodi u dokumentu, ova kriza mogla bi da dovede do gubitka finansijskih sredstava iz Plana rasta Evropske unije, jer postoji bojazan da Kosovo neće biti u stanju da ispuni neophodne kriterijume. Autor dokumenta i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Riho Teras, ocenio je da je poslednjih godinu i po dana bilo veoma teško za Kosovo. "Politički zastoj ima značajan uticaj na budućnost zemlje. Važno je da Kosovo ostane na evropskom putu i nastavi napredak u procesu integracije", izjavio je Teras nakon usvajanja dokumenta. On je takođe ocenio da je politička kriza ozbiljno narušila normalno funkcionisanje političkog procesa na Kosovu. Kroz ovaj dokument izražava se snažna podrška nastojanjima Kosova da se integriše u Evropsku uniju. Istovremeno se izražava žaljenje zbog političkog zastoja i, kako se navodi, polarizacije koja prati političku scenu, kao i zbog učestalih izbornih procesa poslednjih godina. U izveštaju se, između ostalog, podržava zahtev Kosova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a države članice pozivaju se da bez nepotrebnog odlaganja ovlaste Evropsku komisiju za izradu upitnika. Takođe se poziva pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo – Rumunija, Grčka, Slovačka, Španija i Kipar – da priznaju nezavisnost kako bi se omogućio ravnopravan napredak Kosova u odnosu na ostale zemlje kandidate. Pozdravlja se i odluka o ukidanju mera Kosovu, koja je, kako se navodi, zakasnela. Ocenjuje se da su mere bile neopravdane i da su imale negativan uticaj na kosovsko društvo. U izveštaju se takođe dovode u pitanje nedostatak transparentnosti i predvidljivosti u vezi sa merama, nivo informisanja javnosti, kao i njihovo produženo trajanje, uprkos činjenici da je Kosovo ispunilo uslove za njihovo ukidanje. Istovremeno, pozdravlja se kontinuirana posvećenost Kosova procesu evropskih integracija. U tom kontekstu podseća se da dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, ostaje sastavni deo evropske perspektive Kosova. Kosovo i Srbija pozivaju se da sarađuju i preduzmu sve neophodne mere kako bi odgovorni za napad u Banjskoj 2023. godine što pre bili izvedeni pred lice pravde. U izveštaju se izražava žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije krivično gonila odgovorne za taj napad, posebno Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, najveće političke stranke kosovskih Srba. Dokument usvojen u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta biće tokom leta predstavljen na jednoj od plenarnih sednica Evropskog parlamenta, gde će ponovo biti stavljen na glasanje. Nakon toga, dokument će dobiti formu Rezolucije Evropskog parlamenta o Kosovu.

Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je u sredu godišnji izveštaj o Bosni i Hercegovini, u kojem se navodi da svaka buduća tranzicija u vezi sa Kancelarijom visokog predstavnika mora u potpunosti poštovati ustavni poredak, suverenitet i teritorijalni integritet zemlje. Amandmanima je dodat stav kojim se izražava žaljenje zbog nedavne ostavke visokog predstavnika Kristijana Šmita, uz ponovno iskazivanje podrške Kancelariji visokog predstavnika (OHR) i misiji EUFOR Althea, prepoznajući njihovu kontinuiranu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti. Usvojenim dokumentom evropski poslanici odbacuju narative koji podstiču etničke tenzije, promovišu istorijski revizionizam, negiraju genocid ili veličaju ratne zločince. Izražava se žaljenje zbog višegodišnjih političkih podela, govora mržnje, negiranja genocida, veličanja ratnih zločinaca, secesionističkih nastojanja i podrivanja državnih institucija, uz upozorenje da takvi trendovi potkopavaju poverenje građana, ubrzavaju odliv stanovništva i dodatno paralizuju zemlju. U dokumentu se osuđuje kontinuirana saradnja vlasti Republike Srpske sa ruskim zvaničnicima i subjektima pod sankcijama, uz ocenu da ona predstavlja rizik za bezbednost i stabilnost Bosne i Hercegovine. Poslanici Evropskog parlamenta takođe izražavaju zabrinutost zbog stranog mešanja i kampanja dezinformisanja, posebno iz Rusije i Srbije, kao i zbog rasta uticaja drugih spoljnih aktera. Pozdravlja se reformska agenda Bosne i Hercegovine i poziva na njenu brzu primenu. Ističe se da AFET ponavlja podršku evropskom putu Bosne i Hercegovine i poziva na ubrzanje reformi, jačanje demokratskih institucija i veću političku odgovornost. U dokumentu se potvrđuje podrška pristupanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji na osnovu jedinstva, suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Evropski poslanici pozivaju na reforme usmerene na jačanje demokratskih institucija, očuvanje vladavine prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i na garantovanje osnovnih prava svim građanima. Autor izveštaja i izvestilac Evropskog parlamenta za Bosnu i Hercegovinu, Ondrej Kolar, naglasio je da se članstvo u Evropskoj uniji ne može uzimati zdravo za gotovo. "Rado bismo primili Bosnu i Hercegovinu u Evropsku uniju, ali njeni napori su često oslabljeni izgovorima ili ograničenom sposobnošću postizanja dogovora čak i unutar sopstvenih granica. Istovremeno, i sama Evropska unija mora hitno razmotriti da li je došlo vreme za model postepenog članstva za zemlje koje iskreno teže ispunjavanju kriterijuma", rekao je Kolar. Usvojenim izveštajem politički lideri Bosne i Hercegovine pozivaju se da obnove svoju posvećenost članstvu u Evropskoj uniji i bez odlaganja sprovedu dugo očekivane reforme. Naglašava se da proces evropskih integracija treba da doprinese političkoj koheziji, a ne produbljivanju postojećih podela. Posebno se poziva na prekid opstrukcija, politički motivisanih veta i zapaljive retorike koja usporava napredak zemlje. U tom kontekstu, Savet ministara Bosne i Hercegovine poziva se da imenuje glavnog pregovarača za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Nakon glasanja u AFET-u, dokument će tokom leta biti upućen na plenarnu sednicu Evropskog parlamenta, gde će biti usvojen u formi rezolucije Evropskog parlamenta o Bosni i Hercegovini.

Doskorašnji šef beogradske policije Veselin Milić je pred Višim javnim tužilaštvom (VJT) u Beogradu tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa teškim ubistvom, saopštila je njegova advokatska kancelarija. Nakon toga je VJT saopštio da je odbacio krivičnu prijavu protiv trojice pripadnika njegovog obezbeđenja, jer je utvrđeno da nisu bili na licu mesta u vreme izvršenja teškog ubistva. Milić i trojica policajaca, članova njegovog obezbeđenja terete se za neprijavljivanje krivičnog dela i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. U noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. U saopštenju VJT-a navodi se da je na osnovu analize video snimaka sa nadzornih kamera, njihovim vremenskim poređenjem, analizom iskaza svedoka V.R. i uvida u njegov telefon, "nesporno zaključeno" da se trojica okrivljenih i ubijeni Aleksandar Nešović "praktično mimoilaze". Tužilaštvo je navelo da dok se Nešović nalazio na putu ka restoranu, trojica policajaca su bila na putu ka stanu Veselina Milića, dok su se u periodu kada je Nešović bio u restoranu nalazili na putu ka policijskoj stanici u Bulevaru Despota Stefana, daleko od mesta događaja. U saopštenju se precizira da kamere kod kuće ubijenog Nešovića pokazuju da 12. maja iz garaže izlazi isto vozilo u 22.45 časova i u 23.08, kojim oba puta upravlja Nešović. Dalje se navodi da je utvrđeno da kamere pokazuju da su službena vozila, koja koriste Veselin Milić i pripadnici njegovog obezbeđenja, snimljena u 23.09 kako se kreću ka kružnom toku ka Užičkoj ulici. Prema navodima tužilaštva, kamere na adresi gde živi Milić pokazale su da je u 23.15 njegovo službeno vozilo prošlo kroz rampu. Iz vozila su izašli okrivljeni P.P, S.S, kao i Milić, koji je ušao u ulaz zgrade. U saopštenju se navodi S.S. i P.P, ulaze u vozilo i u 23.19 napuštaju garažu. Potom su oba službena vozila, koja koriste Milić i članovi njegovog obezbeđenja, ušla u garažu Policijske uprave za grad Beograd. Kako se navodi utvrđeno je da se okrivljeni B.M. oko 23 sata nalazio daleko od restorana na Senjaku. Tužilaštvo je navelo i da je veštačenje telefona trojice policajaca utvrdilo da su 12. maja bili u restoranu "27" pre 15 časova i da nisu bili na mestu događaja u kritično vreme. Zatim se navodi da je utvrđeno da je ubijeni Nešović stigao u restoran nakon 23.14. Tužilaštvo navodi i da su se pored navedenih dokaza, ispitani svedoci izjasnili da je Veselin Milić napustio restoran pre nego što se u njega vratio Nešović, koji je ubijen. Međutim, u saopštenju tužilaštva se ne navodi šta će biti sa daljim postupkom protiv Milića, koji se nalazi u 30-dnevnom pritvoru. RSE je zatražio reakciju Višeg javnog tužilaštva povodom navoda Milića koje je prenela njegova advokatska kancelarija, ali odgovor nije stigao. Šta je rekao Milić po navodima advokataMilić je u sredu je ponovo saslušan u Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu u vezi sa novim dokazima koji su prikupljeni tokom istrage u slučaju "Senjak". Prema iskazu koji je medijima dostavila advokatska kancelarija Vasiljević legal, koja ga zastupa, Milić je navodno za krivično delo za koje se tereti optužio neimenovane policijske službenike za "progon i nameštanje". On je naveo da su ti policijski službenici, koji navodno učestvuju u tome, doveli u zabludu tužilaštvo, državu, MUP i javnost predstavljajući ga kao monstruma, a kako tvrdi, "bez ijednog jedinog dokaza." Milić je u iskazu rekao da je 13. maja beogradsku Upravu kriminalističke policije (UKP) službenom beleškom upoznao "o svim saznanjima". Naveo je da su policajci njemu i njegovom advokatu rekli da su uzeli kamere sa njegove zgrade, kamere oko restorana, oko zgrade ubijenog Aleksandra Nešovića, na trasi kretanja svih lica. "Utvrđeno je, koliko sam upoznat, da smo oko 35 minuta pre ubistva napustili restoran, da sam došao kući, što moja supruga i starija ćerka mogu da potvrde, kao i kamere sa zgrade i stana", naveo je Milić. Istraga je pokrenuta protiv 11 osoba za teško ubistvo. Ranije je saopšteno da je Milić te noći bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića, čije je telo pronađeno 21. maja blizu Inđije. Bivši načelnik beogradske policije prvi put je bio saslušan 15. maja, nakon čega mu je određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo da je smenjen sa te funkcije.

U Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET) usvojen je godišnji izveštaj o Srbiji, u kojem se ponavlja da je zaustavljen napredak zemlje ka Evropskoj uniji i da Srbija nije ostvarila pomak u ispunjavanju uslova za članstvo. U izveštaju se posebno izražava zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava i stanja demokratije. Nacrt izveštaja, koji je predstavljen u martu, pretrpeo je brojne izmene nakon što su predloženi kompromisni amandmani, koji su potom uvršteni u konačni tekst. Između ostalog, u najnovijoj usvojenoj verziji izražava se zabrinutost zbog kontinuiranog gomilanja vojske u Srbiji, "u kombinaciji sa sve neprijateljskijom retorikom prema susednim zemljama i produbljivanjem saradnje Srbije sa Kinom u oblasti bezbednosti i odbrane". Evropski poslanici upozoravaju da takvo jačanje vojnih kapaciteta menja regionalnu bezbednosnu ravnotežu i podriva regionalnu stabilnost i dobrosusedske odnose sa okolnim državama članicama NATO-a. Osuđuju se vežbe specijalnih snaga i proširenje strateških sporazuma, kao i sve veće prisustvo kineske bezbednosne i nadzorne tehnologije. Oštro se osuđuje nedavna nabavka kineskih balističkih raketa vazduh-zemlja CM-400AKG od strane Srbije, uz ocenu da je takva nabavka u suprotnosti sa zajedničkom evropskom politikom. To, prema usvojenom dokumentu, "otvara ozbiljna pitanja o geopolitičkoj orijentaciji Srbije". "Evropski parlament podvlači da velike nabavke vojne opreme od autoritarnih strateških konkurenata EU zahtevaju punu transparentnost i pažljivu procenu njihovih implikacija po regionalnu stabilnost, interoperabilnost i deklarisanu evropsku orijentaciju Srbije", navodi se u usvojenom dokumentu. Takođe se osuđuje činjenica da Srbija postaje baza za ruske obaveštajne službe za sprovođenje sabotažnih aktivnosti u Evropi. Izražava se ozbiljna zabrinutost zbog, kako se navodi, verodostojnih izveštaja koji ukazuju da se Srbija pojavila kao ključno operativno središte za ruske hibridne i destabilizujuće aktivnosti u Evropi. "Evropski parlament posebno ukazuje na dokumentovane slučajeve u kojima su pojedinci koje su regrutovali i finansirali akteri povezani sa ruskim obaveštajnim službama sprovodili koordinisane provokacije i aktivnosti usmerene na podsticanje etničkih i verskih tenzija unutar država članica EU", navodi se u dokumentu. Dodaje se da Evropski parlament prima k znanju izveštaje o organizovanim mrežama koje deluju sa teritorije Srbije, uključujući obuku i raspoređivanje pojedinaca za destabilizujuće akcije u drugim evropskim zemljama i susedstvu EU. Vlasti u Beogradu pozivaju se da preduzmu hitne i efikasne mere radi istrage, sprečavanja i procesuiranja takvih aktivnosti. U usvojenom izveštaju izražava se posebna zabrinutost zbog neusaglašavanja Srbije sa politikom sankcija EU. Ponavlja se "značajna potreba" da Srbija jasno i dosledno pokaže svoju geopolitičku orijentaciju ka EU, uključujući potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, posebno kada je reč o sankcijama Rusiji. U dokumentu se izražava zabrinutost zbog kontinuiranog neuspeha Srbije da se u potpunosti uskladi sa zajedničkom spoljnom politikom EU, uz žaljenje što je njen stepen usklađenosti među najnižima od svih zemalja kandidata. Napominje se i da je neusaglašenost Srbije sa spoljnom politikom EU u suprotnosti sa jednim od specifičnih ciljeva utvrđenih u Planu rasta za Zapadni Balkan. Izveštaj o Srbiji osuđuje kontinuirane veze i produbljivanje partnerstva sa Rusijom, što izaziva zabrinutost zbog njene strateške orijentacije i podriva kredibilan put ka članstvu. "Evropski put Srbije zahteva jasan strateški izbor. Politika balansiranja između Evropske unije i drugih geopolitičkih aktera nije kompatibilna sa političkim poverenjem koje se očekuje od zemlje kandidata", navodi se u kompromisnim amandmanima. Vlasti Srbije pozivaju se da se uzdrže od javnih poruka i delovanja koji su u suprotnosti sa ključnim stavovima EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Duboka zabrinutost izražava se i zbog investicija Rusije i Kine u Srbiji i njihovog rastućeg uticaja na političke i ekonomske procese u regionu. Poziva se na hitno zatvaranje takozvanog Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, "koji deluje kao baza GRU-a na teritoriji zemlje kandidata", kao i na prekid svake vojne saradnje sa Rusijom jer, kako se navodi, "to otvara legitimna pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije i njenoj usklađenosti sa bezbednosnim interesima EU". U izveštaju se osuđuju i ruske aktivnosti stranog mešanja u Srbiji. Dokument podseća da se Srbija aktivno koristi kao regionalna platforma za širenje dezinformacija i kampanja pogrešnog informisanja širom Zapadnog Balkana. Posebno žaljenje izražava se zbog niske podrške članstvu u EU među građanima Srbije. U dokumentu se ocenjuje da je to posledica "dugotrajnog, manipulativnog i sistematskog anti-EU narativa koji šire mediji pod kontrolom vlasti, kao i pojedini visoki srpski zvaničnici i članovi vladajuće stranke, uključujući i one na najvišem nivou". Osim poziva da se bori protiv dezinformacija, Srbija se posebno poziva da okonča sopstvene kampanje dezinformisanja koje sponzoriše država i da promoviše doslednu i konstruktivnu orijentaciju ka EU. Evropski parlament takođe odlučno odbacuje navode pojedinih srpskih zvaničnika da su EU i neke njene države članice bile uključene u organizovanje studentskih protesta sa ciljem izazivanja "obojene revolucije". "Osuđuje se neprihvatljivo ponašanje, vređanje, klevete i govor mržnje usmeren prema članovima Evropskog parlamenta i drugim političkim akterima, uključujući članove misije Odbora za spoljne poslove tokom posete Srbiji u januaru 2026. godine. U tom kontekstu osuđuju se i izjave predsednika Srbije iz septembra 2025. godine u kojima su članovi Evropskog parlamenta opisivani pogrdnim izrazima", navodi se u usvojenom izveštaju. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula ocenio je da je situacija u Srbiji već duže vreme veoma zabrinjavajuća. "Situacija se dodatno pogoršala tokom protekle godine, uz kontinuiranu eroziju političkih prava i građanskih sloboda, sistematsko slabljenje institucija, nazadovanje u ključnim oblastima procesa pristupanja i antievropske političke poteze", rekao je Picula. On je naveo da Evropski parlament, u takvim okolnostima, podržava najavljenu suspenziju finansijskih sredstava namenjenih Srbiji i poziva Evropsku komisiju da obustavi dalja plaćanja iz Plana rasta. "Parlament takođe ponavlja svoju poruku da, ukoliko Srbija želi da napreduje na putu ka EU, mora da napravi jasan strateški izbor, uskladi se sa sankcijama EU protiv Rusije i pokaže merljiv i održiv napredak u klasteru Osnove", zaključio je Picula. Nakon glasanja u AFET-u, dokument će tokom leta biti upućen na plenarnu sednicu Evropskog parlamenta, gde će biti usvojen u formi rezolucije Evropskog parlamenta.

Ukrajinske bespilotne letjelice napale su energetske i vojne lokacije u Sankt Peterburgu uoči velikog ekonomskog foruma u tom gradu, te dan nakon što je Moskva u razornim vazdušnim napadima ubila 23 osobe širom Ukrajine. "Sinoć su pogođeni važni objekti na ruskoj teritoriji", izjavio je 3. juna predsjednik Volodimir Zelenski, dodajući da su ono što je nazvao ukrajinskim "sankcijama dugog dometa" protiv Rusije dosegle područje udaljeno oko 1.100 km od državne granice. Zelenski je rekao da je najnoviji napad Kijeva bio usmjeren na skladište nafte u Sankt Peterburgu, "objekat ruske naftne industrije koji služi ratnim naporima", pomorsku bazu Kronstadt i vojnu lokaciju u ruskoj Tambovskoj oblasti. Osim toga, komandant ukrajinskih Snaga bespilotnih sistema, Robert Brovdi, izjavio je da su napadi drona oštetili rusku raketnu korvetu u Kronštadtu, koja je bila stacionirana u bazi radi planiranog remonta nekoliko mjeseci ranije. Radio Slobodna Evropa ne može nezavisno potvrditi ovu tvrdnju. Napad dolazi u trenutku kada je Ukrajina pojačala udare na energetske i vojne ciljeve duboko unutar Rusije, ometajući sposobnost zemlje da profitira od naglog porasta cijena nafte koji je proizašao iz američko-izraelskog rata s Iranom. Lokalne ruske vlasti potvrdile su da su ukrajinske bespilotne letjelice gađale zemlju, izvještavajući o šteti na civilnoj infrastrukturi, iako su izbjegle da spomenu napada na energetske i vojne lokacije. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njegove snage tokom noći ukupno oborile više od 700 ukrajinskih dronova. Upitan o napadu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su "odgovori" na takve akcije već dio sistematskog rada ruske vojske. Zelenski je objavio video-zapise koji prikazuju dronove kako gađaju objekte, uz požare koji bukte i stubove dima koji se dižu u nebo iznad Lenjingradske oblasti – ključnog, udaljenog područja koje je neočekivano postalo česta meta ukrajinskih napada u 2026. godini. Slični snimci naveliko su se dijelili na ukrajinskim i ruskim Telegram kanalima. Najnoviji ukrajinski napad na Sankt Peterburg poklopio se s početkom glavnog ruskog ekonomskog događaja godine koji ima za cilj privlačenje stranih investicija u zemlju – 29. Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. Probudivši se uz napade dronova, drugi po veličini grad u Rusiji i rodni grad predsjednika Vladimira Putina, sada se sprema da ugosti svoj peti ovakav forum tokom tekuće opšte ruske invazije na Ukrajinu. Forumu svake godine prisustvuje Putin i on već dugo služi kao jedna od njegovih najistaknutijih platformi, pri čemu lideri iz postsovjetskih zemalja čine veći dio liste gostiju. Peskov je 3. juna potvrdio da će Putin održati govor i na ovogodišnjem događaju, dodajući da će se ruski predsjednik dotaknuti i ekonomskih i političkih pitanja. Međutim, iako će 29. forum uključivati i jednog američkog zvaničnika te međunarodne medijske ličnosti, mogao bi ostati u sjeni prijetnji od napada iz Kijeva. Ubrzani ukrajinski napadi naveli su ruske vlasti da smanje planove za događaje 9. maja u Moskvi, čime je vojna parada u zemlji po prvi put u skoro 20 godina ostala bez teškog naoružanja. Sada su, prema kanalu Astra, ukrajinske snage pogodile skladište nafte u Sankt Peterburgu, na samo 17 km od mjesta održavanja ovogodišnjeg ekonomskog foruma. Još jednu gorku notu ovogodišnjem događaju dodaju opšti ekonomski trendovi unutar Rusije, koji pokazuju malo znakova rasta dok zemlja nastavlja napore da zauzme još ukrajinske teritorije. Tokom proteklih godina, Kremlj je preuredio zemlju u ratnu ekonomiju, trošeći rekordne iznose na regrutaciju i plaćanje vojnika, kao i na izgradnju fabrika i transportnih mreža za proizvodnju pušaka, tenkova, aviona i dronova, te njihovo slanje u borbu. Napad na Sankt Peterburg uslijedio je nakon velikog ruskog napada dronovima i projektilima koji je 2. juna pogodio ukrajinske gradove, usmrtivši i ranivši na desetine ljudi. Glavni grad Ukrajine, Kijev, i jugoistočni grad Dnjipro bili su među najteže pogođenima. Lokalni zvaničnici izvijestili su o šteti na stambenim zgradama, klinici, benzinskoj pumpi, vozilima i drugoj infrastrukturi, uz brojne požare, rušenja zgrada i nestanke struje. Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da su njegove snage izvele napade velikih razmjera koristeći "precizno oružje dugog dometa" kao odgovor na ono što je nazvalo "terorističkim aktima" protiv ciljeva unutar Rusije. "Bilo je jednostavno užasno", rekao je za Current Time Jevhen Dniprovskij, žrtva ruskih napada u Kijevu. "Još uvijek se tresem, cijelo tijelo mi se trese. Ne znam kako to da objasnim." Jedan stanovnik Dnjipra takođe je opisao napad kao "apsolutno užasan", rekavši za Ukrajinski servis RSE da se njegova zgrada "tako silovito tresla da sam mislio da će se srušiti." Ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec osudio je napade, rekavši da "Rusija nastavlja svoj teror nad civilima Ukrajine" i da "svijet mora djelovati" kako bi se zaustavila takva stradanja. Ukrajinska državna željeznička kompanija Ukrzaliznicia objavila je 3. juna da je generalni sekretar NATO-a Mark Rutte stigao u Kijev u nenajavljenu posjetu. "Ova posjeta je izuzetno važna, baš kao i sve prethodne, jer je to gest solidarnosti i podrške Alijanse našoj zemlji", navela je Ukrzaliznicia na društvenim mrežama.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) sastao se u Prištini sa premijerom Kosova u tehničkom mandatu Aljbinom (Albin) Kurtijem i vršiteljkom dužnosti predsednika Kosova Aljbuljenom Hadžiu (Albulena Haxhiu). Takođe se sastao sa liderima političkih stranaka. On je na društvenoj mreži X napisao da je njegova poruka na ovim sastancima, uoči vanrednih parlamentarnih izbora 7. juna, bila da "partnerstvo nosi i odgovornost". Pozvao je političke lidere da evropske integracije postave kao prioritet "iznad političkih podela". "Kosovu su potrebne snažne, stabilne i funkcionalne institucije, sposobne da sprovode reforme, iskoriste mogućnosti koje pruža Evropska unija i ispune sve obaveze proistekle iz dijaloga Beograda i Prištine", naveo je Košta. Kurti je nakon sastanka sa Koštom rekao da EU ostaje glavni razvojni partner Kosova. "Kurti je naglasio posvećenost Vlade reformama koje proizilaze iz Plana rasta i drugih pretpristupnih instrumenata, te istakao važnost dobijanja statusa kandidata", navodi se u saopštenju. Dodaje se da su Kurti i Košta razgovarali i o bezbednosti, te važnosti dobrosusedskih odnosa. Hadžiu je posle sastanka sa predsednikom Evropskog saveta izjavila da je put zemlje ka Evropskoj uniji strateški državni interes. Navela je da je sa Koštom razgovarala o nekoliko pitanja, uključujući Plan rasta EU za Zapadni Balkan, kao i regionalnu stabilnost. Kako se navodi u saopštenju, Hadžiu je zatražila da se proces integracije unapredi, jer je Kosovo jedina zemlja u regionu koja nema status zemlje kandidata. Koština poseta Kosovu deo je turneje po zemljama regiona Zapadnog Balkana. "Moja druga turneja po Zapadnom Balkanu šalje jasnu poruku: posvećenost Evropske unije regionu je stvarna, kao što je stvarna i mogućnost proširenja. Postoji zamah. Sada je vreme za ostvarenje ciljeva", naveo je Košta u saopštenju uoči početka posete regionu. Kosta je balkansku turneju započeo posetom Sarajevu, gde se sastao sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine i predsedavajućim Saveta ministara. Dan kasnije boravio je u Tirani, gde se sastao sa albanskim premijerom, Edijem Ramom, te predsednikom Bajramom Begajem. Potom je u Skoplje održao sastanak sa makedonskim premijerom Hristijanom Mickoskim. Nakon posete Kosovu, Košta će otputovati u Srbiju gde će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić, kao i sa predstavnicima organizacija civilnog društva. Turneju po regionu Košta će završiti posetom Crnoj Gori, gde će, pored sastanaka sa crnogorskim zvaničnicima, biti kopredsedavajući samita EU–Zapadni Balkan u Tivtu. Tema ovogodišnjeg samita je, prema navodima EU, "Zajednički prosperitet i stabilnost Evropske unije i Zapadnog Balkana". Prošle godine samit je održan u Briselu, a Kosovo je predstavljala tadašnja predsednica Vjosa Osmani, dok Srbija nije učestvovala. U deklaraciji sa prošlogodišnjeg samita navedeno je da "nedostatak normalizacije odnosa između Prištine i Beograda, dve zemlje blokira na evropskom putu". Kosovo i Srbija vode dijalog o normaliozaciji odnosa posredstvom EU od 2011. godine u okviru kod je postignuto na desetine sporazuma, ali većina nije realizovana na terenu. Dijalog na visokom političkom nivou je inače blokiran od septembra 2023. godine, odnosno nakon oružanog napada grupe Srba na policiju Kosova u Banjskoj. Tom prilikom ubijen je kosovski policajac i trojica srpskih napadača. Kosovo za ovaj napad optužuje Srbiju, dok Beograd negira bilo kakvu umešanost.

Oko devedeset državljana Srbije deportovano je sa aerodroma u Tivtu i zabranjen im je ulazak u Crnu Goru jer predstavljaju "rizik po bezbednost", saopštili su Agencija za nacionalnu bezbjednost i Uprava crnogorske policije. U saopštenju je navedeno da su službe "pravovremeno identifikovale lica od bezbjednosnog interesa", uoči međunarodnog samita Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU) u toj državi. Ulazak je, 3. juna u prepodnevnim satima, zabranjen grupi od 87 muškaraca koja je čarter letom doputovala iz Beograda. Oni su, kako je navedeno, nakon bezbednosnih provera vraćeni istim avionom za Srbiju, a crnogorske vlasti će inicirati da im se i u narednom periodu zabrani ulazak i boravak u Crnoj Gori. Vlasti u Srbiji za sada ne reaguju na poteze crnogorskih službi. Uoči samita Evropska unija (EU)– Zapadni Balkan, koji će se u Tivtu održati 5. juna, Crna Gora sprovodi pojačane kontrole. Crnogorski mediji su objavili da je avionom iz Beograda doputovala grupa muškaraca "sa kriminalnim dosijeima" koja je trebalo da "neformalno obezbeđuje" predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U saopštenju bezbednosnih organa Crne Gore nema potvrde ovih navoda. Ali, dodaje se da su "prikupili operativne i obavještajne podatke koji nedvosmisleno ukazuju" da se radi o licima čije bi prisustvo predstavljalo rizik po bezbednost države. Policija Crne Gore deportovane osobe opisuje kao lica "koja su prisustvovala brojnim javnim okupljanjima visokog bezbjednosnog rizika". Ističu da su "pojedina od njih evidentirana zbog izvršenja krivičnih djela i prekršaja sa elementima nasilja". U saopštenju medijima su dostavljene i njihove fotografije, bez navođenja imena. Šta je sve zaplenjeno?Crnogorska policija je dostavila i fotografije predmeta koji su zaplenjeni od grupe iz Srbije. Među njima su, kako se navodi, uređaj za komunikaciju na daljinu i pomorska radio-stanica, kao i transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", kojeg proteklih meseci koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. Policija Crne Gore je saopštila i da je oduzela dva autobusa registarskih oznaka Srbije, "za koja se sumnja da su bila namijenjena za prevoz i dislociranje lica iz Beograda". Crnogorski organi su saopštili i da će se "snažno, odlučno i beskompromisno suprotstaviti svakom obliku malignog djelovanja". Naglašavaju i da će nastaviti aktivnosti kako bi se razotkrilo "djelovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica koja djeluju na teritoriji Crne Gore, uključujući i njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države i usporavanje evropskih integracionih procesa". Zvanični Beograd bez reakcijePolicija Srbije nije odgovorila na pitanja RSE povodom deportacije državljana Srbije i reakcije crnogorskih službi. Nema ni odgovora na navode da su ove osobe imale zadatak da "neformalno obezbeđuju" Vučićev boravak u Tivtu, na Samitu EU - Zapadni Balkan. Iz Vučićevog kabineta je za RSE poručeno da se obratimo "nadležnim institucijama Crne Gore", ali nije odgovoreno da li su tačni navodi da je ova grupa trebalo da "neformalno obezbeđuje" predsednika. Iz nacionalne aviokompanije "Air Serbia" nisu odgovorili na pitanje da li je njihov avion angažovan za čarter let, niti ko ga je angažovao. Poslanik vladajućeg crnogorskog Pokreta Evropa sad, Tonći Janović pohvalio je reagovanje nadležnih u Crnoj Gori. On je na društvenoj mreži X napisao da je "grupa ljudi sa pozamašnim dosijeima odlučila da dođe u Tivat, baš u vrijeme najvećeg međunarodnog skupa u Crnoj Gori kada su na snazi najviše bezbjednosne mjere". "Baš zanimljiv izbor termina", napisao je Janović i dodao da ovaj događaj pokazuje da su hibridne i druge bezbednosne pretnje realnost savremenog sveta, ali i da Crna Gora ima institucije koje ozbiljno shvataju svoj posao. Opozicija u Srbiji traži odgovore od Vučića Dok se vlast u Beogradu ne oglašava, reagovale su pojedine opozicione partije iz Srbije, koje traže odgovore od predsednika Srbije. Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović ocenio je da je provera i zadržavanje 90 osoba koje su čarter letom iz Beograda stigle u Tivat "skandal i bruka za Srbiju". Stefanović je u pisanoj izjavi dodao da predsednik Srbije, za kog navodi da je organizovao čarter let, građanima mora da objasni ko je i koliko platio to putovanje, "ko je pozvao ljude sa kriminalnim dosijeima da idu kao prethodnica u Crnu Goru" i da li su bili naoružani. "Izgleda da Aleksandar Vučić ne razume da ne može da se u inostranstvu ponaša kao kod kuće, gde se pod SNS vlašću više ne zna ko je policajac, a ko kriminalac", naveo je Stefanović. Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević je zatražio Vučićevu ostavku jer je "poslao avion pun kriminalaca da ga čuvaju" u Crnoj Gori i "naneo štetu ugledu države". "Postupanje crnogorskih vlasti u ovom slučaju pokazuje zbog čega je Crna Gora na pragu Evropske unije, dok je Srbija, koju je zarobila Vučićeva mafija, postala predmet poniženja i podsmeha u Evropi", ocenjuje se u saopštenju DS-a. Samit Evropska unija – Zapadni Balkan okupiće u Tivtu lidere 27 država članica EU i šest zemalja regiona. Učešće je potvrdio i predsednik Srbije, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine. Ovogodišnje održavanje skupa u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva.

Ambasadori država članica Evropske unije odobrili su početak pregovora o ukidanju rominga sa državama Zapadnog Balkana, potvrđeno je nezvanično iz Saveta EU. Odluka se odnosi na otvaranje pregovora sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Kosovom, Severnom Makedonijom i Srbijom o romingu u javnim mobilnim komunikacionim mrežama. Savet EU će, prema najavama, 4. juna formalno usvojiti odluku, nakon čega mogu da počnu pregovori sa svakom državom regiona pojedinačno. Iz kiparskog predsedavanja Evropskom unijom poručili su da snažno podržavaju evropski put Zapadnog Balkana. "Proširenje zone bez rominga jasan je znak naše posvećenosti regionu. Radujemo se formalnom usvajanju odluke kojom se odobrava otvaranje pregovora o sporazumima", izjavio je portparol kiparskog predsedavanja. Evropska komisija je u februaru predložila ukidanje rominga za Zapadni Balkan. Roam Like at Home (Roming kao kod kuće) se primenjuje na države članice EU i države Evropskog ekonomskog prostora. U januaru ove godine regulativa je proširena i na Ukrajinu i Moldaviju, iako te zemlje nisu članice EU. Evropski zvaničnici očekuju da pregovori budu zaključeni do kraja ove godine. U idealnom slučaju, roming između država Zapadnog Balkana i Evropske unije mogao bi da bude ukinut već naredne godine. Međutim, evropski zvaničnici podvlače da sve zavisi od spremnosti zemalja regiona da napreduju u ovim pregovorima. Roam Like at Home predstavlja jednu od najuspešnijih politika EU namenjenih njenim građanima. Na snazi je od 2017. godine. Reč je o regulativi Evropske komisije koja omogućava korišćenje mobilnih telefona u drugim državama članicama po istim cenama kao u matičnoj zemlji. To znači da prilikom korišćenja mobilnog telefona u zoni EU nema dodatnih troškova za pozive, SMS poruke i korišćenje interneta, već se primenjuju domaće tarife. Isto pravilo važi i za pozive i poruke koje korisnici primaju dok borave u inostranstvu.

Kompanija povezana s planiranim investicijama Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), u Albaniji, navela je za Radio Slobodna Evropa da poštuje "javne i institucionalne procese koji su u toku" i da je "spremna da krene napred" kako se situacija bude razvijala. RSE je kontaktirao Kušnerovu kompaniju Affinity Partners posle višednevnih protesta u Albaniji zbog turističkog projekta u Zvernecu, blizu Valone. "Naš fokus ostaje na odgovornom upravljanju, unapređenju životne sredine, otvaranju radnih mesta i stvaranju dugoročne vrednosti za lokalne zajednice", rekao je za RSE Ašer Abegera (Asher), predsednik Sazan Real Estate Development LLC. "Uzbuđeni smo zbog mogućnosti da napravimo destinaciju svetske klase i realizujemo jednu od najvećih privatnih investicija u istoriji regiona", dodao je on. Protesti u Zvernecu zbog građevinskih radova na turističkom projektu u oblasti Piše Poro-Narte, na jugozapadu Albanije, počeli su prošle nedelje. Ova oblast je deo zaštićenog pejzaža od nacionalnog i međunarodnog značaja. Protesti su nastavljeni u utorak u glavnom gradu Tirani, uz pozive na otkazivanje projekta i ostavku premijera Edija Rame. Stanovnici tog područja, građani i predstavnici civilnog društva izrazili su zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu, vlasništva nad zemljištem i transparentnosti investicije. Ekološke organizacije su takođe počele da prikupljaju potpise putem onlajn peticije. Međutim, Rama je branio projekat i rekao da neće biti zaustavljen dok je on premijer. Rama je takođe rekao da je Specijalna struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) blokirala transakciju imovine povezane s projekatom. SPAK nije javno potvrdio blokiranje neke transakcije. SPAK je 1. juna potvrdio da je pokrenuo istragu u vezi sa Zvernecom, ali nije izneo detalje o tome šta se tačno istražuje. Projekat je privukao pažnju i zbog ranijih izjava Kušnera. On je u martu 2024. rekao da namerava da izgradi hotele i stotine vila u oblasti Zverneca. Kušnerova kompanija je dobila status strateškog investitora u decembru 2024. za izgradnju luksuznog rizorta na ostrvu Sazan. Odluku je doneo Strateški investicioni komitet, kojim predsedava Rama. Što se tiče Zverneca, Rama je u utorak rekao da Kušner "nije podneo zahtev da bude strateški investitor".

Nekoliko desetina ljudi okupilo se na protestu ispred Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR), u Sarajevu, 2. juna. Kao razlog okupljanja naveli su ostanak OHR-a u Bosni i Hercegovini, tražeći od međunarodne zajednice da i naredni visoki predstavnik ima Bonnska ovlaštenja, te da se riješi pitanje državne imovine. Njihovo okupljanje se dešava dan uoči dvodnevnog zasijedanja Vijeća za provedbu mira u BiH (PIC) koje bi trebalo, kako je najavljeno, razmatrati izbor nasljednika Christiana Schmidta. Iz ambasada SAD, Velike Britanije, Njemačke i Italije u BiH nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o mogućim imenima Schmidtovog nasljednika, šta misle o budućnosti institucije Ureda visokog predstavnika (OHR), te obimu njegovih ovlasti, nakon gotovo tri decenije međunarodnog nadzora nad BiH. Ono što je izvjesno da ako dogovor ne bude postignut, Schmidt formalno ostaje na funkciji visokog predstavnika u BiH. On je u aprilu najavio povlačenje s funkcije koju je obavljao pet godina, ali tek nakon što se izabere njegov nasljednik "zbog potrebe očuvanja institucionalnog kontinuiteta" uoči općih izbora u BiH koji su zakazani za oktobar. Iako će Vijeće za provedbu mira (PIC) formalno odlučiti o novom visokom predstavniku, jednako važno pitanje je kakav će mandat dobiti mogući nasljednik Christiana Schmidta i koliko će prostora imati za korištenje tzv. Bonnskih ovlasti da nameće zakone i smjenjuje dužnosnike. U posljednje dvije rasprave o BiH u Vijeću sigurnosti UN-a američki dužnosnici zagovarali su postupno ograničavanje izvršnih ovlasti budućeg visokog predstavnika, te prijelaz OHR-a iz faze aktivnog intervencionizma u ulogu posrednika koji bi odgovornost prepustio domaćim institucijama. Takav pristup predstavljao bi odmak od modela koji je obilježio mandate Nijemca Christiana Schmidta ili Britanca Paddyja Ashdowna, kad je OHR koristio Bonnske ovlasti za nametanje obvezujućih odluka i više bi nalikovao na 12-godišnje razdoblje Valentina Inzka. Zadaća PIC-a je "davanje političkih smjernica visokom predstavniku", što znači da će članice, osim o imenu novog čelnika OHR-a, morati postići dogovor i o ulozi te institucije. PIC čine SAD, EU, UK, Njemačka, Francuska, Italija, Kanada, Japan, Rusija i Turska, koja predstavlja interese Organizacija islamske saradnje, uz još nekoliko zemalja. Rusija je suspendovala učešće u radu PIC-a početkom 2022. godine, a godinama zagovara zatvaranje OHR-a. Ruski stav se podudara sa zahtjevima vlasti u entitetu Republici Srpskoj koje često podržava Kina u raspravama pred Vijećem sigurnosti UN-a. Istovremeno, zapadne članice PIC-a i dalje insistiraju na ispunjavanju uslova "Programa 5+2" prije zatvaranja OHR-a. Među neriješenim pitanjima ostaju raspodjela državne i vojne imovine, uz "pozitivnu procjenu političke situacije". Evropska komisija u svom je mišljenju o članstvu (avis) BiH navela da BiH ne može postati članica Evropske unije dok postoji međunarodni protektorat u sadašnjem obliku.

Albanski premijer Edi Rama izjavio je u utorak da su tužioci za borbu protiv korupcije blokirali transakciju nekretnina u vezi s turističkim projektom na obali na jugozapadu Albanije, blizu Valone, ali je naglasio da investicija neće biti zaustavljena. Rama je rekao da pozdravlja istragu koju je pokrenula Specijalna struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) u vezi s poreklom imovine na kojoj je planiran projekat. On je, međutim, rekao da je blokada transakcije investitora za kupovinu zemljišta "arbitrarna i negativna". On je na konferenciji za novinare sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom (Costa) rekao da ovaj problem treba podeliti na dva dela: istragu o poreklu imovine i blokadu transakcije investitora. "Pozitivan deo je istraga o poreklu imovine, s obzirom na to da je reč o pitanju koje je pokrenuto, s pravom ili ne, i o kome se mnogo priča", rekao je Rama. Prema njegovim rečima, "ružan" deo se odnosi na, kako je rekao, "samozvane portparole", koji šire "poluistine". "Investitori koji su danas vlasnici imovine prema albanskom zakonodavstvu su investitori s neupitnom reputacijom. Finansijska sredstva za prenos uplate vlasnicima imovine pokazala su se kao potpuno legalni", rekao je Rama. On je dodao da je blokiranje prenosa novca osobi oko koje postoje sumnje stvar koja pripada istražnom organu, ali je rekao da investitori "imaju svoja prava". Blokiranje transakcije s njihove strane je potpuno arbitrarno i negativno. Blokiranje prenosa novca vlasniku, oko koga postoje sumnje, stvar je na koju istražni organ ima pravo", rekao je Rama. SPAK nije izdao saopštenje o istrazi, niti je potvrdio da li je blokirao transakciju povezanu s imovinom na kojoj se očekuje realizacija projekta u Zvernecu. Pres služba SPAK-a je za Radio Slobodna Evropa navela da nema komentar na Raminu izjavu. Rama je rekao da istragu smatra pozitivnom jer, prema njegovim rečima, investicija može da se nastavi s novim zakonskim vlasnicima, dok svako za koga se eventualno dokaže da polaže prava na imovinu može da dobije novac. "Smatram to pozitivnim jer se investicija nastavlja s novim i zakonskim vlasnicima, a u slučaju da se utvrdi drugo poreklo imovine, oni koji imaju pravo na tu imovinu mogu da dobiju novac", rekao je Rama. Stanovnici sela Zvernec rekli su za RSE da su uključeni u sudski spor s biznismenom iz Valone u vezi s vlasništvom nad zemljištem, za koje tvrde da im je nepravedno oduzeto. Ko su kupci?Prema zvaničnim podacima, kao vlasnik područja okruženog metalnom ogradom u Zvernecu je kompanija "Albania Land Development", koja je registrovana u albanskoj Državnoj katastarskoj agenciji 27. maja 2025. Podaci Nacionalnog biznis centra pokazuju da su vlasnici ove kompanije braća iz Katara, Mohamadmoataz Mhd Ruslan Alhajat i Ramez Mhd Ruslan Alhajat. Nacionalni savet za teritoriju je 29. maja izdao dozvolu za "izvođenje radova na ograđivanju i pripremnih radova u funkciji izgradnje pristupnih puteva unutar imanja, koje se nalazi u Zvernecu". Dozvola je izdata kompaniji "Zvërnec South Adriatic Development", u svojstvu investitora pripremnih radova za pristupne puteve. Meštani Zverneca, građani i predstavnici civilnog društva u Albaniji protive se projektu, navodeći da postoje nejasnoće u vezi s imovinom, investicijom i uključenim licima. Poslednjih dana održano je nekoliko protesta na kojima je traženo otkazivanje projekta i Ramina ostavka. Premijer Albanije je branio projekat i rekao da neće biti otkazan dok je on na čelu Vlade. Organizacije za zaštitu životne sredine su počele da prikupljaju potpise za otkazivanje projekta putem onlajn peticije. Područje na kojem su počeli radovi deo je zaštićenog pejzaža od nacionalnog i međunarodnog značaja. Ekološke organizacije smatraju ga jednim od najvažnijih staništa u Albaniji za ptice močvarice i selice, uključujući flamingose. Projekat je takođe privukao pažnju zbog prethodnih izjava Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Kušner je u martu 2024. rekao da namerava da izgradi hotele i stotine vila u oblasti Zverneca. U to vreme, Rama je rekao da je Vlada dobila zahtev za investicije samo na ostrvu Sazan, a ne i u Zvernecu. Međutim, ove nedelje je rekao da je zahtev za Zvernec podnet još 2023. Kušnerova kompanija je u decembru 2024. dobila status strateškog investitora za izgradnju luksuznog rizorta na ostrvu Sazan. Tu odluku je doneo Strateški investicioni komitet, kojim predsedava Rama. Prema izveštaju Njujork tajmsa (The New York Times), Kušnerovo učešće u projektu išlo bi preko njegove investicione firme Afiniti partners (Affinity Partners), koja ima dve milijarde dolara finansijske podrške Javnog investicionog fonda Saudijske Arabije, kao i od drugih stranih investitora. Što se tiče Zverneca, Rama je u utorak rekao da Kušner "nije podneo zahtev da bude strateški investitor". "To nije strateška investicija. Još nije podneo zahtev za stratešku investiciju, ali bi mogao to da uradi. Nije podneo nikakav zahtev za stratešku investiciju. Znate li zašto? Zato što im možda uopšte nisu potrebni ovi naši podsticaji, pošto će u Albaniju doneti četiri milijarde evra", rekao je Rama.

Kantonalni sud u Sarajevu oslobodio je bivšeg načelnika Općine Ilidža Senaida Memića optužbi za zlouporaba položaja ili ovlasti. Osim Memića, za to kazneno djelo bili su optuženi zaposlenici Općine, Ljiljana Eterović, Azra Mulaosmanović, Amir Arnautović i Sanja Čizmedžić, koji su, također, oslobođeni optužbi, saopćio je Sud 2. juna. Memić je jedan od osnivača Stranke demokratske akcije (SDA), političke partije ispred koje je izabran za načelnika u dva mandata od 2011. do 2020. godine. Suđenje mu je počelo u martu 2024., a tereti se da je koristio položaj općinskog načelnika kako bi pribavio korist investitorima "Panamera" i "Malak Group" iz Sarajeva. U optužnici se navodi da su dvojici različitih investitora u stambenu zgradu i hotel omogućili da, nakon izgradnje prizemlja i četiri sprata, izgrade još dodatna tri sprata. Vijeće nije bilo jednoglasnoSudsko vijeće nije bilo jednoglasno u donošenju presude, saopćio je sud u Sarajevu. U obrazloženju presude, predsjednica Vijeća Adisa Zahiragić navela je da nije dokazana namjera pribavljanja imovinske koristi. Navela je da nije dokazano da su optuženi poznavali bilo koga iz firmi "Panamera" i "Malak Group", te da sumnja u namjeru optuženika nije potvrđena. Memiću je ukinuta zabrana napuštanja mjesta prebivališta i putovanja izvan Bosne i Hercegovine, kao i dodatna mjera privremenog oduzimanja putovnice i osobne iskaznice. Radi se o prvostepenoj presudi protiv koje postoji mogućnost žalbe. Memić je uhapšen u maju 2023. po nalogu Tužilaštva Kantona Sarajevo, dok je bio na funkciji ambasadora u Maleziji, nakon čega ga je Predsjedništvo BiH smijenilo s te pozicije. Protiv njega su podignute i druge optužnice, za zloupotrebu položaja ili ovlaštenja i za nezakonita zapošljavanja u Općini Ilidža.