Bivši američki marinac koji je od 2022. godine bio u ruskom zatvoru i za kojeg se posljednjih sedmica izvještavalo da je u teškom zdravstvenom stanju, pušten je na slobodu i vraća se avionom u Sjedinjene Države. Robert Gilman (32) napustio je Rusiju na putu za Washington, u pratnji osoblja američke vlade, prema riječima Erica Lebsona, glavnog direktora za strategiju u Global Reachu, zagovaračkoj grupi. Gilman će zatim odletjeti u Teksas na liječenje. Gilmanov slučaj, i njegovo zdravstveno stanje, potaknuli su američkog državnog sekretara Marca Rubia da direktno razgovara sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, tražeći da bude pušten na slobodu iz humanitarnih razloga. Dužnosnik američke vlade, koji nije bio ovlašten javno govoriti, potvrdio je Gilmanovo puštanje na slobodu, ali nije dao detalje. Kremlj nije odmah komentarisao izvještaje. Krajem jula, Gilman, koji je bio u zatvoru u Voronježu, oko 500 kilometara južno od Moskve, prebačen je u bolnicu, gdje je patio od "disocijativnog stupora". Gilman, koji je otpušten iz američke vojske u avgustu 2020., putovao je Rusijom vozom kada je uhapšen u januaru 2022. u Voronježu, rekao je Lebson. Ruski mediji izvještavaju da je pritvoren zbog navodnog udaranja policajca dok je bio pijan i osuđen na dvije godine zatvora. Sudija u Voronježu dodao je dodatnu osmogodišnju zatvorsku kaznu nakon što je Gilman navodno napao stražare u zatvoru. U tekstu za Boston Globe objavljenom u oktobru 2024., njegov otac, Vladimir Gilman, koji je emigrirao u Massachusetts iz Rusije, napisao je da su optužbe lažne. Nije bilo jasno zašto se Gilmanovo stanje tako drastično pogoršalo posljednjih mjeseci. Lebsen je rekao da je Gilman bio "izložen okrutnom i zlostavljačkom tretmanu" dok je bio u zatvoru, ali nije iznosio detalje. Pitanje američkih građana koji se drže u ruskim zatvorima postalo je istaknuto političko pitanje posljednjih godina. Pod predsjednikom Donaldom Trumpom, kao i njegovim prethodnikom Joeom Bidenom, Moskva i Washington proveli su nekoliko velikih razmjena zatvorenika koji se drže u američkim i ruskim zatvorima.

Misija OSCE-a u Bosni i Hercegovini saopštila je 11. avgusta za Radio Slobodna Evropa (RSE) da "pomno prati" dešavanja koja mogu uticati na integritet izbornog procesa, uključujući navode o zloupotrebi javnih resursa, preuranjenoj kampanji i drugim nepravilnostima na koje je ukazao Transparency International BiH (TI BiH). Iz Misije navode da "uvažavaju zabrinutost organizacija civilnog društva" te podsjećaju da su, u saradnji sa TI BiH, učestvovali u jačanju kapaciteta institucija za borbu protiv korupcije u prepoznavanju i otklanjanju rizika po integritet izbora povezanih sa zloupotrebom javnih sredstava. Misija ističe da je ocjenjivanje pojedinačnih navoda o izbornim nepravilnostima odgovornost nadležnih institucija, prije svega Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (CIK BiH), koja u okviru svog mandata nadzire primjenu izbornih pravila. "Jasne, dosljedne i transparentne odluke CIK-a, kao i efikasne i proporcionalne sankcije u slučajevima utvrđenih povreda propisa, veoma su važan preduslov za ravnopravno učešće političkih aktera u izborima, ali i povjerenje građana u izbore", naveli su iz OSCE-a za RSE. Upozoravaju da je to posebno važno zbog dugotrajnog nepovjerenja građana u integritet izbornog procesa u Bosni i Hercegovini. Iz OSCE-a podsjećaju da ranije preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) ostaju važan okvir za unapređenje izbornog zakonodavstva i njegove primjene u skladu sa međunarodnim standardima. Prema ocjeni OSCE-a, vraćanje povjerenja zahtijeva i šire mjere, uključujući stvaranje slobodnog i pluralističkog medijskog okruženja, suprotstavljanje dezinformacijama, sprečavanje pritiska na birače, suzbijanje zloupotrebe javnih sredstava i dosljednu primjenu izbornih pravila. Iz Misije navode da su snažna i nezavisna izborna administracija, pravosuđe, policija, civilno društvo i mediji od presudne važnosti za kredibilitet Opštih izbora 2026. godine. Odgovor OSCE-a uslijedio je nakon što je Transparency International BiH saopštio da je u prvom mjesecu monitoringa izbornog perioda evidentirao više od 1.200 slučajeva koji se mogu smatrati zloupotrebom javnih resursa, te podnio 26 prijava zbog kršenja izbornog zakonodavstva. Ta organizacija tvrdi i da je CIK promijenio pristup u odnosu na ranije izborne cikluse i da sve rjeđe sankcioniše najčešće oblike izbornih zloupotreba. Iz CIK-a su prethodno za RSE odgovorili da svaki predmet razmatraju pojedinačno i odluke donose u skladu sa Izbornim zakonom BiH. "Centralna izborna komisija BiH je kolektivni organ i odluke donosi u skladu sa Izbornim zakonom BiH. Kada su u pitanju eventualna kršenja Izbornog zakona BiH u izbornom periodu svakom predmetu se pristupa pojedinačno i o tome donosi relevantna odluka", naveli su iz Komisije. Dodali su da su podaci o svim prigovorima i žalbama javno dostupni na internet stranici CIK-a i da se ažuriraju jednom sedmično. Na pitanje da li je promijenjena praksa u odnosu na prethodne izborne cikluse, Komisija nije direktno odgovorila. Prema podacima CIK-a, od raspisivanja Opštih izbora do 7. avgusta izrečeno je 38 novčanih kazni od 1.500 do 4.000 evra zbog preuranjene kampanje, zloupotrebe djece, širenja dezinformacija i drugih povreda Izbornog zakona. Među kažnjenim političkim subjektima su SNSD, SDA, SDP BiH, HDZ BiH, HDZ 1990, SDS, Narod i pravda, Demokratska fronta, Naša stranka i Pokret Sigurna Srpska. Najveća pojedinačna kazna, u iznosu od 8.000 maraka (oko 4.000 evra), izrečena je SNSD-u zbog objava o rekonstrukciji puta u banjalučkom naselju Dragočaj, dok je istoj stranci određena i kazna od 5.000 maraka (oko 2.500 evra) zbog promocije asfaltiranja puta u Piskavici, što je CIK okvalifikovao kao preuranjenu kampanju i zloupotrebu javnih resursa. Građani BiH će na Opštim izborima 4. oktobra birati članove Predsjedništva BiH, predsjednika i potpredsjednike Republike Srpske, poslanike u Parlamentarnoj skupštini BiH, Narodnoj skupštini Republike Srpske, Parlamentu Federacije BiH i kantonalnim skupštinama. Zvanična izborna kampanja počinje 30 dana prije održavanja izbora, a do tada su zabranjene aktivnosti koje se smatraju preuranjenom kampanjom.

Američka senatorka Džoni Ernst (Joni) tokom posete Kosovu u utorak se sastala s vršiteljkom dužnosti predsednika zemlje Aljbuljenom Hadžiju (Albulena Haxhiu) i komandantom KFOR-a general-majorom Ozkanom Ulutašem (Ulutash). Hadžiju je rekla da je s republikanskim senatorom iz Ajove razgovarala o političkim dešavanjima na Kosovu, bezbednosnim pitanjima i važnosti nastavka bliske saradnje Kosova i SAD. Hadžiju je na Fejsbuku (Facebook) napisala da je Ernst dokazana prijateljica Kosova i važan glas u podršci partnerstvu između Kosova i SAD. Ernst je posetila Kosovo u vreme institucionalne blokade u zemlji, nakon što političke stranke nisu uspele da konstituišu Skupštinu posle junskih izbora, u roku koji je odredio Ustavni sud, dok zemlja ima i vršiteljku dužnosti predsednika i premijera u tehničkom mandatu. Ernst zasad nije davala izjave o sadržaju svojih sastanaka na Kosovu. Hadžiju je saopštila da je odlikovala Ernst Predsedničkom medaljom zasluga za, kako je navela, njen doprinos jačanju partnerstva između Kosova i SAD i podršci razvoju odbrambenih kapaciteta Kosova. Ernst je članica senatskog Odbora za oružane snage. U utorak je posetila i sedište misije NATO-a na Kosovu, KFOR, u kampu Film Siti u Prištini, gde ju je primio komandant misije Ulutaš. KFOR je izdao saopštenje o sastanku, ali nije izneo detalje o temama o kojima se razgovaralo. Ambasada SAD u Prištini je dan ranije najavila dolazak Ernst na Kosovo. Prema navodima Ambasade, ona je učestvovala na sastancima u američkom diplomatskom predstavništvu i posetila manastir Gračanicu, koji je na listi svetske baštine UNESKO-a. Tokom posete Gračanici, Ernst se sastala i s mitropolitom raško-prizrenskim Teodosijem, saopštila je Eparhija raško-prizrenske Srpske pravoslavne crkve. Eparhija je navela da je Teodosije u razgovoru sa senatorkom izrazio zabrinutost u vezi s položajem srpske zajednice i SPC na Kosovu, kao i u vezi s nedavnim bezbednosnim dešavanjima. Prema navodima Eparhije, na sastanku je takođe razgovarano o početku postepene integracije pripadnika Kosovske policije u bezbednosnu arhitekturu KFOR-a u manastiru Visoki Dečani, kao i o situaciji na mostu na Ibru u Mitrovici. KFOR je u ponedeljak saopštio da je započeo "postepenu tranziciju" svog stalnog prisustva na glavnom mostu preko Ibra u Mitrovici, kao i "postepenu integraciju" Kosovske policije u bezbednosnu arhitekturu KFOR-a u manastiru Visoki Dečani. Teodosije je tražio da KFOR nastavi da igra važnu ulogu u garantovanju bezbednosti u ovim zonama, navodeći da je nivo poverenja između zajednica i institucija i dalje nizak. Ernst je posetila Kosovo i 2021. Tada je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa izrazila podršku razvoju Kosovskih bezbednosnih snaga ka vojsci, težnjama Kosova za članstvo u NATO-u i konačnom sporazumu između Kosova i Srbije. Takođe je upozorila na rast uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu.

Crnogorska policija vrši provere u vezi sa više od 50 stranih državljana, uglavnom Ukrajinaca, koji su 10. avgusta zatečeni u kući u Podgorici zajedno sa većom količinom sofisticirane digitalne opreme, uređaja i novca. Među ljudima su se pored Ukrajinaca zatekli i državljani Moldavije i Slovačke, saopšteno je iz Uprave policije. Policija je locirala kuću na Marezi u Podgorici i u objektu je izvršeno pretresanje i detaljno dokumentovanje zatečenog stanja, kao i pronađene opreme i drugog materijala, navodi se. "Tokom sprovedenih aktivnosti pronađeno je više stotina digitalnih uređaja i drugih elemenata sofisticirane opreme, čija su količina i obim takvi da su, radi adekvatnog disclociranja, morali biti transportovani teretnim motornim vozilom. Pretresom je pronađena i veća količina novca, čije će porijeklo i povezanost sa aktivnostima takođe biti predmet daljih provjera", piše u saopštenju. Saopšteno je i da će policija nadalje proveravati osnov boravka i rada tih lica u Crnoj Gori, "njihove aktivnosti, kretanje, kao i svrhu i način korišćenja pronađene sofisticirane digitalne opreme i uređaja, te eventualnu povezanost sa nezakonitim aktivnostima". Takođe je zbog složenosti predmeta, kako se navodi, formiran i Operativni tim sastavljen od policijskih službenika koji su specijalizovani za sajber bezbednost, finansijske istrage, međunarodnu saradnju i poslove iz oblasti stranaca i migracija, a podršku će im pružati i Agencija za nacionalnu bezbesnost. Dodaje se i da policija preduzima niz izviđajnih i dokaznih mera u koordinaciji sa Državnim tužilaštvom, te da zbog složenosti kriminalističke obrade i interesa postupka, policija ne može da saopšti više detalja o istrazi.

Evropska unija je upozorila da izjave zvaničnika Srbije o eventualnom preusmeravanju toka reke Ibar ne doprinose normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. "Izjave, uključujući i one o mogućim promenama toka reka, kao i postupke koji nisu u skladu sa tim ciljem, trebalo bi izbegavati", navedeno je u odgovoru za RSE. EU podseća da se napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, što je uslov za napredovanje obe zemlje ka članstvu u Uniji, može ostvariti samo kroz dijalog. Oglasio se i State department koji je za RSE poručio da su mir i stabilnost prioriteti Sjedinjenih Američkih Država na Zapadnom Balkanu. "Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova neophodan je deo tog procesa", saopštio je portparol State department. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 9. avgusta da je srpske vlasti razmatraju sa stručnjacima mogućnost promene toka reke Ibar kao odgovor na rušenje kuća i vikendica Srba na jezeru Gazivode na severu Kosova. Ta izjava naišla je na oštre reakcije zvaničnika na Kosovu, a usledila je i polemika između zvaničnika Albanije i Srbije. EU u dogovoru za RSE podseća da su već izrazili zabrinutost zbog nedavnih rušenja na jezeru Gazivode/Ujman. "Svaka prinudna mera koja bi imala nepovratne posledice mora biti sprovedena uz poštovanje propisanih procedura", navedeno je. Dodaje se da osobe koje su pogođene tim merama moraju da imaju mogućnost da zatraže pravnu zaštitu i, gde je primenljivo, privremenu sudsku zaštitu pre nego što se ta mera sprovede. Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, prolazi kroz Srbiju, a zatim ulazi na Kosovo, gde puni veštačko Gazivode (Ujmani). Dve trećine ovog jezera nalaze se na teritoriji Kosova. Voda iz ovog sistema snabdeva sedam opština, koristi se za navodnjavanje i za hlađenje termoelektrana u Obiliću koje proizvode većinu električne energije na Kosovu. Stručnjaci koji su ranije govorili za Radio Slobodna Evropa naveli su da je skretanje toka Ibra tehnički izvodljivo, ali da bi bilo izuzetno skupo i da bi, ako bi nanelo štetu Kosovu, bilo u suprotnosti s principima međunarodnog prava o prekograničnim vodama. Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o neplovidbenoj upotrebi međunarodnih vodnih puteva iz 1997. godine. Ta konvencija, između ostalog, utvrđuje princip pravičnog i razumnog korišćenja prekograničnih voda i obavezu da se ne nanosi značajna šteta drugim državama. Kosovo nije potpisnica ove konvencije, jer nije članica UN.

Sud u Siriji u utorak je osudio u odsustvu bivšeg vladara Bašara el Asada na smrt, nakon što ga je proglasio krivim po optužbama za "ratne zločine" i "zločine protiv čovečnosti" tokom građanskog rata u toj zemlji. To je prva presuda protiv Asada, koji je svrgnut u pobunjeničkoj ofanzivi u decembru 2024. kojom je okončana decenijama čvrste vladavine njegove porodice nad Sirijom i brutalnog rata u kojem su ubijene stotine hiljada Sirijaca. Asad je iz glavnog grada Damaska pobegao u Rusiju s porodicom dok su se pobunjenički borci približavali i trenutno se nalazi u Moskvi. Na suđenju bivšim vladinim zvaničnicima u utorak, sudija je izrekao smrtnu kaznu Asadu zbog zločina "unapred smišljenog i namernog ubistva više od jedne osobe i dece, mučenja, proizvoljnih hapšenja i zločina protiv čovečnosti". Sirijski sud je na smrt osudio i zvaničnika iz doba Asada, Atifa Nadžiba, zbog "zločina protiv čovečnosti" počinjenih dok je bio šef političke bezbednosti u provinciji Dara, kolevci ustanka u zemlji 2011. Nadžiba, rođaka svrgnutog vladara Asada, uhapšen je u januaru prošle godine, a osuđen je za zločine koji uključuju ubistvo, "namerno ubijanje dece mlađe od 15 godina" i "mučenje koje je dovelo do smrti". Asad, rođen 1965. godine, postao je predsednik 2000. posle smrti svog oca Hafeza. On je održao vladavinu porodice i dominaciju njihove alavitske sekte u zemlji sa većinskom muslimanskom sunitskom većinom. Takođe je očuvao status Sirije kao iranskog saveznika neprijateljskog prema Izraelu i SAD. Asadova vladavina, oblikovana na početku ratom u Iraku i krizom u Libanu, definisana je građanskim ratom, koji je izbio tokom Arapskog proleća 2011. kada su Sirijci koji su tražili demokratiju izašli na ulice, gde su dočekani smrtonosnom silom. Izvori: Reuters, AFP

Predsjednik udruženja "ReStart Srpska" Stefan Blagić saslušan je u Policijskoj upravi Doboj u svojstvu svjedoka, po nalogu Okružnog javnog tužilaštva u Doboju, zbog bilborda postavljenih u okviru kampanje protiv izgradnje solarnih elektrana u naselju Podnovlje kod Doboja. Blagić je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da tokom saslušanja nije imao status osumnjičenog te da su ga istražioci ispitivali o motivima i sadržaju karikatura prikazanih na bilbordima. "Pitali su me da li sam crtao metu na čelo tim karikaturama i koji je motiv bio", rekao je Blagić. Dodao je da je tokom razgovora preuzeo odgovornost za postavljanje bilborda. "Rekao sam im da ne maltretiraju druge ljude i mještane Podnovlja i da sam ja odgovoran za to. Ako smatraju da postoji neko krivično djelo, neka terete mene", kazao je Blagić. On je rekao i da su posljednjih dana u policiju zbog prethodnih bilbodra pozivani pojedini stanovnici Podnovlja. Iz Okružnog javnog tužilaštva u Doboju nisu odmah odgovorili na upit RSE zbog čega je Blagić saslušan. Mještani Podnovlja i aktivisti udruženja "ReStart Srpska" postavili su u utorak 11. avgusta nove bilborde uz magistralni put kroz ovo naselje pored Doboja na sjeveru Bosne i Hercegovine, nastavljajući kampanju protiv izgradnje kompleksa solarnih elektrana na zemljištu čije vlasništvo mjesecima osporavaju. Bilbordi su postavljeni nekoliko sedmica nakon što je tokom noći uklonjen prethodni bilbord sa porukom "Ko gazi Vrhovni sud Republike Srpske?", kojim su mještani ukazivali na nastavak radova uprkos sudskoj odluci o spornom zemljištu. "Nažalost, morali smo ponovo da dođemo ovdje zato što su kriminalci iz grada Doboja uništili ovaj bilbord koji se nalazio na privatnom zemljištu. Upali su tokom noći i uništili ga. Mi smo rekli da ćemo, koliko god puta oni budu uništavali bilborde, postavljati nove", rekao je Blagić na konferenciji za medije prije saslušanja. Dodao je da građani Podnovlja ne traže ništa drugo osim provođenja presude Vrhovnog suda Republike Srpske. U centru spora nalazi se oko 28,5 hektara zemljišta koje je Grad Doboj prodao banjalučkoj kompaniji "Etmax" za izgradnju više od stotinu solarnih elektrana. Mještani tvrde da je riječ o parcelama koje su nezakonito oduzete od Zemljoradničke zadruge Podnovlje i da nikada nisu smjele biti prenesene niti prodate bez utvrđivanja stvarnih vlasničkih prava. Vrhovni sud Republike Srpske je 2. aprila ove godine uvažio tužbu Zemljoradničke zadruge "Podnovlje", poništio akt Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove kojim je zemljište bilo upisano na Grad Doboj i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Time je otvorena mogućnost da se u novom postupku ponovno razmotri upis i pravo raspolaganja spornim parcelama. Ipak, uprkos toj odluci, radovi na izgradnji solarnih elektrana nisu zaustavljeni, zbog čega mještani tvrde da je riječ o ignorisanju presude najviše sudske instance u Republici Srpskoj. Prethodno je i Pravobranilaštvo BiH formiralo predmet zbog sumnje da bi sporne parcele mogle imati status državne imovine BiH te da njima nije moglo biti raspolagano bez odluke nadležnih državnih institucija. U cijeli slučaj je uključeno i Tužilaštvo BiH koje istražuje potencijalnu uzurpaciju državnog zemljišta. Na novim bilbordima postavljena su pitanja o odgovornosti institucija koje su omogućile gradnju solarnih elektrana u neposrednoj blizini porodičnih kuća, vodovoda i osnovne škole u Podnovlju. Iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH prethodno su za RSE upozorili da slučaj u Podnovlju "izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu raspolaganja poljoprivrednim zemljištem i mogućeg uticaja na zaštitu životne sredine". Aarhus centar iz Sarajeva u međuvremenu je tužio lokalne vlasti u Doboju zbog, kako navode, netransparentnosti cijelog projekta. Njihovi predstavnici upozoravaju da se projekti obnovljivih izvora energije ne mogu graditi bez jasnog zakonskog okvira, u naseljenim mjestima i na spornom zemljištu.

Grupa rudara Rudnika mrkog uglja u Zenici, koja je nekoliko dana provela u jami "Raspotočje" tražeći isplatu zaostalih plaća, odlučila je 11. augusta prekinuti prosvjed. Rudari, koji su osam dana proveli u jami rudnika u centralnom dijelu Bosne i Hercegovine, zahtjevali su pisane garancije i termine za isplatu plaća za protekla tri mjeseca. Ministarstvo energetike, industrije i rudarstva Federacije BiH dan ranije je saopćilo da je osiguralo novac za plaće. Jedan od uvjeta za prekid prosvjeda bio je ostvarivanje prava na ovjeru zdravstvenih iskaznica, što im je privremeno omogućeno do 6. septembra. Zavod zdravstvenog osiguranja Zeničko-dobojskog kantona očekuje da će do tada biti isplaćen dio potraživanja za tri rudnika od Koncerna Elektroprivreda BiH, koja premašuju 175 miliona maraka. Rudnici u entitetu Federacija BiH godinama posluju s višemilionskim gubicima. Elektroprivreda BiH je od 2009. do 2024. godine uložila više od 383 miliona eura u sedam svojih rudnika kako bi održala njihovu likvidnost. Rudnik Zenica je zbog niske produktivnosti u fazi potpunog zatvaranja, za što je potrebno donijeti poseban zakon i osigurati potrebna sredstva. Prema ranijim najavama, nakon zatvaranja rudnika, plan za zaposlene je da dio njih bude penzionisan, dio premješten na radna mjesta u obližnje rudnike, dok dio ostaje bez posla. Zbog neiplaćivanja plaća, rudari u Zenici su prošle godine štrajkovali glađu te protestovali ispred zgrade Vlade Federacije BiH u Sarajevu. Radnicima od 2010. godine nije uplaćivano ni zdravstveno niti penziono osiguranje. Vlada Federacije BiH i Elektroprivreda iz svojih budžeta isplaćuju neuplaćene doprinose rudarima koji steknu pravo na penziju. Ugalj se u RMU Zenica vadio od 1880. godine, do 7. marta 2024., kada je obustavljena proizvodnja u posljednjoj aktivnoj jami "Raspotočje". Od tada su rudari radili samo na poslovima inspekcije jama i izvlačenju vrijedne opreme.

Albanski premijer Edi Rama uključio se u debatu između Tirane i Beograda u vezi s izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti promene toka reke Ibar. Rama je poručio da je Srbija potpuno slobodna da upravlja resursima, ali unutar svoje nadležnosti. Ipak, i pored te izjave Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam ne veruje da će to uticati na odnose Vučića i Rame, dojučerašnjih saveznika u zajedničkim projektima u vezi sa Zapadnim Balkanom. Popov za RSE kaže da "nekada Rama nabacuje loptu Vučiću, a nekada Vučić Rami", te da ovo shvata kao deo te igre. "Rama se pojavljuje kao zaštitnik interesa Albanaca na Kosovu i time ubira poene u svojoj zemlji, gde je suočen sa protestima", kaže Popov. "A onda to Vučiću i njegovoj ekipi daje povoda da oštro odgovore ili u obrnutom smeru", dodaje. Reka Ibar izvire u Crnoj Gori, zatim protiče kroz Srbiju i potom prolazi kroz Kosovo, pa ponovo ulazi u Srbiju. Rama je rekao da se pitanje odnosi na prekogranične vode i principe međunarodnog prava. "Srbija je potpuno slobodna da upravlja resursima unutar svoje nadležnosti. Ono što ne može razumno da tvrdi jeste da se moguće posledice po drugu zemlju magično zaustavljaju na srpskoj granici. Na kraju krajeva, zato postoji međunarodno pravo o vodama", napisao je Rama na X, u ponedeljak uveče. Prema rečima albanskog premijera, bez obzira na političku i istorijsku raspravu oko nje, reka Ibar će nastaviti da prati geografiju. Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove ocenjuje za RSE da reakcija premijera Rame "služi za albansku javnost u Albaniji i na Kosovu." Dok na drugoj strani, smatra da je Vučićeva ideja o preusmeravanju Ibra data iz domaćih razloga. "Predsednik Vučić je morao da kaže nešto tako da pokrije kritičke glasove prema Andrićevom vencu zbog izostanka reakcije na delovanje prištinskih vlasti prema severu", rekao je. Osim toga, kaže nije se svidelo svima to što je u Srbiju došao i šta je rekao predsednik Ukrajine Volodir Zelenski. "U Srbiji se nije svidelo to što je rekao da je Rusija agresor i da je napala Ukrajinu", naveo je. Premijer Albanije Edi Rama je odgovorio na ranije izjave srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića upućene njegovom albanskom kolegi Feritu Hodži (Hoxha) koji je optužio Albaniju za "politički motivisano mešanje". Rama je prebacivanje debate s pitanja prekograničnih voda na "Veliku Albaniju" i status Kosova opisao kao deo "političkog folklora" u Beogradu, naglašavajući da Albanija nema teritorijalne pretenzije prema Srbiji. "Kada god Albanija govori o Kosovu, odmah se mora prizivati 'Velika Albanijua, kao da bi ponavljanje jednog dana moglo pretvoriti stari duh u značajan argument", napisao je Rama. Prema njegovim rečima, Albaniji nije potreban projekat "Velike Albanije" da bi podržala Kosovo, dodajući da "teritorija Kosova nije srpska teritorija i da prirodni resursi koji se nalaze unutar nje nisu resursi Srbije". Đurić je na to ponovo reagovao u utorak, opisujući debatu o reci Ibar kao skretanje pažnje s onoga za šta tvrdi da je glavno pitanje – rušenje srpskih kuća u blizini jezera Gazivode prema odluci kosovskih vlasti. "Vlada Aljbina Kurtija (Albina) koristi ovo leto da ruši srpske kuće, bez odgovarajućeg pravnog postupka, duž obala jezera Gazivode i Ibra, uskraćujući ljudima imovinu, pristup i sredstva za život kroz postupke koji su očigledno diskriminatorni na etničkoj osnovi", naveo je Đurić na X. Đurić se takođe osporio uključivanje Albanije u debatu, tvrdeći da je "Ibar prekogranični vodotok... ali on nikada ne ulazi u Albaniju i nije deo rečnog sistema Albanije". Kako je ponovo krenuo spor o Ibru?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju je ponovio svoj stav – od pre nekoliko godina – o mogućnosti promene toka Ibra, rekavši da su konsultacije sa stručnjacima u toj oblasti već počele. Njegovim izjavama se usprotivila vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), koja je tu ideju opisala kao "apsurdnu", "preteću" i "šovinističku". Reagovao je albanski ministar za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža navodeći da se promena toka reke koja je deo prekograničnog vodnog sistema ne može tretirati kao unutrašnje pitanje neke države niti se o njoj može jednostrano odlučivati. Na to je reagovao Đurić rekavši da Srbija kao suverena države sama odlučuje kako će upravljati svojim prirodnim resursima. Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, teče kroz Srbiju, a zatim u Kosovo, gde napaja veštačko jezero Gazivode (Ujman na albanskom). Oko dve trećine jezera nalazi se na Kosovu. Sistem Ibar-Lepenac snabdeva vodom nekoliko opština na Kosovu, koristi se za navodnjavanje i za hlađenje termoelektrana u Obiliću. Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu neplovidbene upotrebe međunarodnih vodotoka iz 1997. godine. Ideja o promeni toka Ibra nije nova. U decembru 2024. godine, posle eksplozije koja je oštetila kanal Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, Vučić je izjavio da takva ideja postoji od 1985. i da je u to vreme i sam bio protiv nje.

Spasilačke akcije širom zapada Kolumbije nastavljene su u utorak, dok spasilačke službe pretražuju srušene zgrade i sravnjene kuće, uz očekivanja da bi broj žrtava najjačeg zemljotresa u toj zemlji u poslednjih nekoliko decenija mogao porasti. Zemljotres magnitude 7,4 pogodio je rano u ponedeljak srce Kolumbije usmrtivši najmanje 164 osobe u tom regionu poznatom po uzgoju kafe. Timovi za hitne slučajeve, uz pomoć policije, vojnika i volontera, radili su tokom noći bagerima, a ponekad i golim rukama, tražeći preživele ispod ruševina. U Kaliju, gradu s oko 2,2 miliona ljudi, poginulo je najmanje 85 ljudi. Desetine zgrada su opasno nagnute ili potpuno uništene, primoravajući stanovnike na ulice. Nekoliko gornjih spratova jedne od gradskih bolnica – od kojih su neki bili namenjeni pedijatrijskoj nezi – urušili su se, zbog čega su neki pacijenti ostali zarobljeni, dok je oko 600 drugih moralo da zbrinjavanje potraži na ulici prekrivenoj ruševinama, izjavio je za televiziju Karakol direktor bolnice Irne Tores Kastro. U Pereiri, glavnom gradu teško pogođene države Risaralda, vlasti su prijavile 66 mrtvih. Taj grad je takođe pretrpeo neka od najvidljivijih uništavanja, s čitavim stambenim blokovima svedenim na gomile betona i iskrivljenog čelika. Još 13 ljudi je poginulo u Čoku, ruralnoj provinciji najbližoj epicentru zemljotresa. Predsednik Kolumbije Abelardo De La Esprielja, koji je preuzeo vlast pre samo nekoliko dana, rekao je da je samo u Kaliju poginulo 35 ljudi, dok se 188 vodi kao nestalo. De La Esprielja je rekao da će 1.000 pripadnika bezbednosnih snaga biti raspoređeno u grad do zore, pošto su se pojavili izveštaji o pljačkama. Kali, kao i Pereira, uveli su policijski čas u ponedeljak uveče. "Naša namera je da sarađujemo na bilo koji potreban način. Ovde nema razlika ili ideoloških podela kada je u pitanju odbrana našeg naroda ili iskazivanje solidarnosti", rekao je De La Esprielja novinarima u ponedeljak uveče. Katastrofa je izazvala poređenja sa smrtonosnim zemljotresom iz 1999. godine koji je opustošio isti region uzgoja kafe, usmrtivši više od 1.000 ljudi, kao i sa katastrofalnim zemljotresima u kojima je u susednoj Venecueli u junu poginulo više od 6.300 ljudi. Izvor: Reuters

Predstavnički dom američkog Kongresa u ponedeljak je pokrenuo usvajanja sveobuhvatnog paketa sankcija Rusiji i Iranu, samo nekoliko dana nakon što ga je Senat odobrio ubedljivom većinom glasova, otvarajući sledeću fazu u nastojanju Kongresa da se izvrši pritisak na ratnu ekonomije Moskve i da predsedniku Donaldu Trampu (Trump) pruži dodatno sredstvo uticaja da primora Rusiju na pregovore s Ukrajinom. Taj potez je usledio neobično brzo – dok je Predstavnički dom na letnjoj pauzi u avgustu – pošto su republikanski poslanici Majkl Mekol (Michael McCaul) i Brajan Ficpatrik (Brian Fitzpatrick) uz demokratu Stenija Hojera (Steny Hoyer) i široka dvostranačka grupa podneli Predstavničkom domu prateći predlog Zakona Lindzi Grem o sankcijama Rusiji i Iranu iz 2026. Predlog u Predstavničkom domu je identičan onome koji je Senat usvojio prošle nedelje sa 86 glasova za i 11 protiv. Predlog zakona, nazvan po pokojnom senatoru Lindziju Gremu (Lindsey Graham), usmeren je na ruske banke, prihode od energije, oligarhe, "flotu u senci" povezanu s Kremljem, mreže za izbegavanje sankcija i strane vlade i kompanije koje pomažu u vođenju rata protiv Ukrajine. Takođe bi produžio dugogodišnje sankcije protiv Irana do 2031. godine. Brzi potez Predstavničkog doma daje pristalicama priliku da iskoriste ogromnu dvostranačku većinu glasova u Senatu, ali takođe postavlja potencijalno tešku debatu o odredbama zakona o carinama i obimu predsedničkih ovlašćenja nad zemljama koje nastavljaju da kupuju rusku energiju. Kongres na pauziMekol, bivši predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, rekao je da je obećao Gremu pre smrti da će podneti predlog zakona u Predstavničkom domu. "Senator Grem je bio gigant nacionalne bezbednosti, državnik nenadmašnih uverenja i lični prijatelj i mentor", rekao je Mekol, dodajući da je Grem radio na zakonu više od godinu dana i da je obezbedio podršku Bele kuće. Mekol je rekao da mu je tokom posete Ukrajini prošlog meseca predsednik Volodimir Zelenski rekao da je spreman za prekid vatre i pregovore, dok je ruski predsednik Vladimir Putin nastavio da odbija da sedne za pregovarački sto. Republikanski poslanik je rekao da će sankcije pomoći u povećanju pritiska na Putina i unapređenju, kako je naveo, Gremove vizije trajnog mira. Hojer, jedan od najviših rangiranih demokrata u Predstavničkom domu, rekao je da je takav zakon odavno trebalo da se usvoji. On je rekao da će zakon napasti višestruke izvore ruskog finansiranja rata, uključujući naftu i gas, flotu u senci i finansijske institucije. "Moramo poslati najjaču moguću poruku američke podrške dok Ukrajina brani demokratiju od despotizma", naveo je Hojer u saopštenju. Hojer je takođe istakao značajno ograničenje: paket sankcija ne uključuje nekoliko odredbi sadržanih u Zakonu o podršci Ukrajini, uključujući osam milijardi dolara vojne i pomoći za obnavljanje i sankcije koje se odnose na otmicu ukrajinske dece u Rusiju. To izostavljanje bi moglo da postane deo šire debate u Predstavničkom domu o tome da li su same sankcije dovoljne da oblikuju ishod rata. Predlog Zakon podržavaju poslanici iz celog političkog spektra. Među prvobitnim kosponzorima predloga su republikanci Džo Vilson (Joe Willson), kopredsednik Baltičkog kokusa Predstavničkog doma Don Bejkon (Bacon), predsednik Odbora za oružane snage Majk Rodžers (Mike Rodgers), Majk Tarner (Mike Turner), En Vagner (Ann Wagner), Endi Bar (Andy Barr) i Natanijel Moran (Nathaniel), kao i kopredsednica Demokratskog kongresnog ukrajinskog kokusa Marsi Kaptur (Marcy), Džejk Očinklos (Jake Auchincloss), Džil Tokuda (Jill), Gejb Vaskez (Gabe Vasquez), Džoš Gothajmer (Josh Gottheimer), Ed Kejs (Case), Judžin Vindman (Eugene) i Krisi Hulahan (Chrissy Houlahan). Ficpatrik je rekao da zakon napada, kako je naveo, tri temelja Putinove ratne mašinerije: "naftu, novac i spremnost drugih da gledaju na drugu stranu". Prema njegovim rečima, zakon bi izolovao ruske banke, zatvorio finansijske mreže i primorao vlade i kompanije koje podržavaju Moskvu da odluče da li će nastaviti da posluju s Rusijom. "Najprikladniji znak priznanja koji Kongres može da ponudi Lindziju jeste da završi posao koji je započeo", rekao je Ficpatrik. Nove carineNajmoćnija – i potencijalno najspornija – odredba zakona dala bi Trampu značajna nova ovlašćenja da uvede carine zemljama koje nastavljaju da kupuju rusku naftu i gas ili pomažu Moskvi da izbegne sankcije. Zakon odobrava carine do 500 odsto na robu uvezenu iz Rusije i ciljane carine do 100 odsto na robu iz zemalja koje se svrstavaju među najveće kupce ruske sirove nafte ili prirodnog gasa ili vodeće posrednike u izbegavanju ruskih sankcija za naftu. Hojer je rekao da bi pregovori mogli da se nastave o preciznom obimu predsedničkih carinskih ovlašćenja. On je posebno ukazao na predlog kojim se to ovlašćenje ograničava na osam zemalja čiji uvoz pomaže u finansiranju ruskog rata. Ta odredba bi mogla biti presudna kada se zakonodavci vrate u Vašington. Viši zvaničnici Predstavničkog doma upoznati s diskusijama rekli su za RSE da je neposredni izazov očuvanje dvostranačke koalicije koja je dovela do glasanja u Senatu, bez ponovnog otvaranja celog paketa. Politička računica je jednostavna: pristalice žele da iskoriste glasanje u Senatu kao zamah za brzo delovanje Predstavničkog doma, izbegavajući promene koje bi mogle da nateraju na još jednu dugu rundu pregovora. Njihova procena je da same sankcije uživaju široku podršku. Teže pitanje je koliko daleko Kongres treba da ide u delegiranju carinskih ovlašćenja predsedniku i koliko agresivno treba primenjivati tu meru na glavne kupce ruskih energenata. Ta razlika bi mogla postati predmet rasprave u Predstavničkom domu. Pristalice tvrde da je carinska pretnja upravo ono što čini zakon potencijalno efikasnim. Zemlje koje nastave da kupuju ruske energente morale bi da odmere pristup američkom tržištu u odnosu na svoje komercijalne odnose s Moskvom. Kritičari, međutim, mogu tvrditi da široka carinska ovlašćenja rizikuju stvaranje ekonomskih posledica van Rusije i daju Beloj kući značajno diskreciono pravo u vezi s trgovinskom politikom. Za pristalice Ukrajine, kompromis se isplati. Jurij Boječko, izvršni direktor neprofitne organizacije Hope for Ukraine (Nada za Ukrajinu) sa sedištem u Nju Džerziju koja isporučuje medicinsku i humanitarnu pomoć civilima i područjima fronta, rekao je za RSE da predlog zakona Predstavničkog doma pruža ekonomski pritisak potreban za udarac u temelje ruskih ratnih napora. On je rekao da bi kombinacija brzog delovanja Predstavničkog doma i glasova Senata od 86-11 mogla dati Vašingtonu mehanizam protiv, kako je naveo, preostalih tokova prihoda iz inostranstva koji podržavaju Kremlj. "Preteći 100-procentnim carinama kupcima ruskih energenata, demontirajući ilegalnu flotu tankera u senci i izolujući ruske finansijske institucije, zakon cilja preostale strane tokove prihoda koji održavaju budžet Kremlja", rekao je Boječko. On je rekao da bi smanjenje tih prihoda na kraju moglo da primora Moskvu na pregovore. Predlog usmeren protiv ruske finansijske i energetske žile kucavice Zakon ide znatno dalje od pojedinačnih sankcija ruskim zvaničnicima. On bi bio usmeren na visoke ruske zvaničnike, oligarhe, kompanije koje podržavaju rusku odbrambeno-industrijsku bazu i strane aktere koji materijalno pomažu vojne operacije Moskve ili napore da potkopa suverenitet, teritorijalni integritet, demokratske institucije i kritičnu infrastrukturu Ukrajine. Takođe bi uveo sankcije glavnim ruskim finansijskim institucijama i određenim stranim finansijskim institucijama koje obavljaju značajne transakcije sa sankcionisanim ruskim bankama. Još jedna velika meta je ruska flota u senci – brodovi, vlasnici, operateri, osiguravači, luke i drugi posrednici uključeni u prevoz ruske nafte i sankcionisane robe, dok istovremeno pomažu Moskvi da izbegne zapadna ograničenja. Predlog zakona bi zabranio nove američke investicije u Rusiji, ograničio investicije u ruski energetski sektor, zabranio kupovinu ruskog suverenog duga i ciljao servise za finansijske poruke koji se koriste za zaobilaženje sankcija. Odredbe o energentima su ključne za ovu strategiju. Pristalice tvrde da su prihodi Rusije od nafte i gasa ključni za mogućnost Kremlja da finansira vojnu kampanju, uprkos godinama zapadnih sankcija. Mimo RusijePredlog zakona se proteže i van Rusije. Njime bi se produžio Zakon o sankcijama Iranu iz 1996. do 2031. godine, čuvajući ovlašćenja za sankcije usmerena na iranski energetski sektor i sektor naoružanja. Rodžers je rekao da su odredbe o Iranu neophodne zbog pretnji Teherana slobodnoj plovidbi u Ormuskom moreuzu i njegove uloge u podržavanju Rusije. Moran je rekao da bi zakon takođe ciljao opasne kineske entitete koji podržavaju rusku odbrambeno-industrijsku bazu. Ta odredba bi mogla dati zakonu dodatnu geopolitičku dimenziju dok se Vašington suočava i s Moskvom i s Pekingom u pogledu njihovog sve snažnijeg strateškog odnosa. Jedna od najkonsekventnijih odredbi zakona tiče se kada bi sankcije povezane s Rusijom mogle biti ukinute. Zakon bi omogućio predsedniku da ukine sankcije tek pošto potvrdi Kongresu da je Rusija potpisala mirovni sporazum koji je prihvatila slobodna i nezavisna vlada Ukrajine i da je Moskva obustavila vojna neprijateljstva i aktivnosti usmerene na svrgavanje, raspuštanje i podrivanje ukrajinske vlade. Taj uslov je osmišljen kako bi se osiguralo da sankcije zadrže ulogu poluge uticaja, umesto da budu samo privremena kazna. Ficpatrik je izjavio da je cilj mir "koji određuje Ukrajina, a ne onaj koji nameće Moskva". Hulahan je na sličan način opisala sankcije kao diplomatsko sredstvo, ali je upozorila da one ne mogu zameniti širu strategiju niti predsednikovu odgovornost da od Kongresa zatraži odobrenje za rat. Ovaj potez Predstavničkog doma nosi i ličnu dimenziju. Grem, koji je radio na ovom paketu više od godinu dana, postao je jedan od najistaknutijih zagovornika oštrijeg ekonomskog pritiska na Rusiju u Kongresu. Njegova sestra, senatorka Darlin Grem (Darline), izjavila je da je ovaj zakonski predlog za njega bio od izuzetne važnosti i izrazila je nadu da će Predstavnički dom ispratiti dvopartijsku podršku kakvu je pružio Senat. Za kongresne republikance i demokrate koji podržavaju predlog zakona, to nasleđe se sada prepliće s daleko većim strateškim pitanjem: da li ekonomski pritisak može promeniti Putinovu računicu u trenutku kada Trampova administracija navodi da želi okončanje rata. Senat je već odgovorio na jedan deo tog pitanja ubedljivim većinskim glasanjem. Sada Predstavnički dom mora da utvrdi da li može da sačuva taj dvopartijski konsenzus i pretvori Gremov paket sankcija u zakon.

Vrhovni sud Rusije zabranio je liberalnoj stranci Jabloko učešće na parlamentarnim izborima sljedećeg mjeseca, blokirajući jedinu grupa koja poziva na okončanje rata Moskve protiv Ukrajine. Odluka od 10. avgusta, na saslušanju održanom ispred suda sa stotinama uglavnom mladih Rusa, ugasila je nade protivnika rata da će imati gdje da iskažu svoje stavove na izborima 18-20. septembra. Ovakav razvoj je naglasio obim netolerancije Kremlja prema neslaganju, koja je postala još ozbiljnija otkako je predsjednik Vladimir Putin pokrenuo potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Centralna izborna komisija je neočekivano registrovala Jabloko krajem prošlog mjeseca za prve izbore za Državnu dumu, donji dom parlamenta sa 450 mjesta, od početka totalnog rata. Nacionalistička stranka Rodina podnijla je tužbu prošle nedelje tražeći poništenje registracije Jabloka, navodeći niz kršenja, uključujući nepravilno finansiranje, rukovanje autorskim pravima i ekstremizam. Na saslušanju, predsjednik Jabloka Nikolaj Ribakov odbacio je optužbe i rekao da stranka brani interese većine, "jer je očuvanje ljudskih života u interesu većine ruskih građana". Ribakov je rekao da će Jablok učiniti sve što može da Rusiju učini "prosperitetnom demokratskom državom". Stranka je najavila da će se žaliti, rekavši "ne očajavajmo". Vjeruje se da sudske presude u slučajevima visokog profila donosi Kremlj ili da su usko koordinisane sa njim, a sudija Vrhovnog suda koji je saslušao tužbu protiv Jabloka, Vjačeslav Kirilov, autor je drugih tvrdokornih presuda, poput odluke da se ugledna grupa za ljudska prava Memorijal ranije ove godine označi kao "ekstremistička". Ali analitičari sugerišu da događaji oko Jabloka, prvo registrovanog, a zatim isključenog sa glasačkog listića, mogu odražavati unutrašnje borbe između interesnih grupa u ruskoj eliti: grubo govoreći, bezbjednosnih zvaničnika i drugih jastrebova čiji je instinkt da uguše neslaganje, posebno protivljenje ratu, i onih koji se nadaju da će se on uskoro završiti. Ankete pokazuju da većina Rusa želi pregovore o okončanju rata, u kojem su ubijene stotine hiljada ruskih vojnika. Nedavni ukrajinski napadi na naftnu i gasnu infrastrukturu i druge ciljeve, ponekad daleko od granice sa Ukrajinom, izazvali su civilne žrtve i približili rat mnogim građanima. Putin je odbacio ukrajinske i američke pozive na prekid vatre koji bi zamrznuo linije fronta, umjesto toga zahtijevajući od Ukrajine da preda teritoriju koju Rusija nije uspjela da zauzme u borbi. Više puta se zavjetovao da će svoje ciljeve postići diplomatijom ili silom. Jabloko se pojavilo 1990-ih i bilo je značajna snaga u Dumi. Ali Putin je usporio demokratski napredak Rusije nakon što je prvi put postao predsjednik 2000. godine, a stranka nije osvojila nijedno mjesto na izborima održanim od 2003. godine, koji su sve više obiljeleženi dokazima o prevari u korist stranke Jedinstvena Rusija, koju kontroliše Kremlj.

Više od 100 ljudi je poginulo nakon snažnog zemljotresa koji je pogodio zapadnu Kolumbiju. Zemljotres magnitude 7,4 stepena Rihterove skale oštetio je Međunarodni aerodrom Pereira Matekana u zapadnoj Kolumbiji u ponedeljak, 10. avgusta, ostavljajući dijelove terminala teško oštećenim. Snimci sa aerodroma pokazuju urušene dijelove plafona i drugih unutrašnjih struktura, sa ostacima razbacanim po putničkim i sjedištima. Epicentar se nalazio približno pet kilometara istočno od grada San Hoze del Palmar, prema podacima Američkog geološkog zavoda. Američka agencija je izvijestila da je zemljotres nastao na dubini od 107 km. Trumpova administracija "pomno prati" situaciju nakon zemljotresa u Kolumbiji, objavio je američki državni sekretar Marco Rubio. "Sjedinjene Države spremne su pružiti podršku građanima Kolumbije", napisao je na X-u. Kolumbijski predsjednik Abelardo de la Espriela stigao je u Bogotu da predvodi reagovanje na vanredne situacije. Trenutno se nalazi u Nacionalnoj kriznoj sobi Nacionalne jedinice za upravljanje rizikom od katastrofa sa svojim potpredsednikom, ministrima i visokim zvaničnicima sektora, piše BBC. De la Espriela je ranije objavio na društvenim mrežama da će učiniti "sve što je potrebno" da zaštiti i podrži pogođene regione. "Niste sami", napisao je na mreži X. U Panami se tlo treslo u pograničnom području. Stručnjaci s Instituta za geologiju Univerziteta u Panami zabilježili su da je podrhtavanje trajalo između 40 sekundi i jedne minute. Izvor: Reuters, BBC

Čini se da je američki predsjednik Donald Trump odustao od prijetnji trenutnom vojnom akcijom protiv Irana, uprkos tekućim sporovima sa Teheranom oko Ormuskog moreuza, sugerišući da će dozvoliti da ekonomski pritisak primora Islamsku Republiku da sklopi mirovni sporazum koji je teško postići. "Mi to radimo uzdržano", rekao je Trump novinskoj kući Axios u kratkom telefonskom razgovoru 9. avgusta, koristeći termin koji se generalno odnosi na uzdržanu akciju. "Samo djelimično pregovaramo sa njima. Samo posmatramo Iran sa njegovom ogromnom inflacijom i činjenicom da nemaju novca", citiran je. Axios je dodao da Trump nije iznio nikakve dalje vojne prijetnje tokom intervjua. Trump je rekao da je Iran "u veoma lošem stanju" ekonomski, da nema novca da plati svoje trupe i da je američka pomorska blokada pojačala ekonomsku krizu koju trpi vlada zemlje. Prema Axiosu, rekao je da, sa padom cijena nafte sa nedavnih maksimuma, američki narod osjeća manje bola zbog rata, koji je, prema mnogim anketama, i dalje veoma nepopularan među američkom javnošću. "Ispuniće. Uvijek ispuni. To je kao partija šaha", rekao je Trump o povremenom procesu pregovora sa režimom u Teheranu. Od početka američko-izraelskog rata sa Iranom, Trump je prelazio između prijetnji masovnim vojnim udarima i potencijalnog dugoročnog mirovnog sporazuma. Često je insistirao da je trajni mirovni sporazum neizbježan, samo da bi Teheran poricao takav napredak, što je dovelo do napada oko za oko sa obje strane. 'Oružje na gotovs'Trump je 1. avgusta izjavio da je odlučio da "odustane" od bilo kakvih novih napada na Iran, rekavši da je dogovor sa Teheranom blizu. "SAD su naoružane i spremne da krenu protiv Islamske Republike Iran, na nivoima vojnog terora, snage i moći kakve nisu viđene od Drugog svjetskog rata. Uprkos tome, Iran i druge zemlje Bliskog istoka su nas upravo zamolile da obuzdamo bilo kakav napad, s obzirom na to da su granice dogovora dogovorene", objavio je Trump na mreži Truth Social. "Ovo bi uključivalo hitno, potpuno otvaranje Ormuskog moreuza i kraj iranske nuklearne prijetnje." "Na osnovu ovog zahtjeva, pristao sam, za buduću korist SVIJETA i, takođe, opstanak uspješnog i prosperitetnog Irana, da otkažem napad, pod uslovom da budem u mogućnosti da brzo postignem DOGOVOR", napisao je, dodajući da mu se Izrael pridružio u ovoj "obavezi". Prema iranskim medijima, vojni izvori u Iranu negirali su Trumpovu tvrdnju da je Teheran zatražio od Vašingtona da se uzdrži od pokretanja novih napada. Usred američkih izjava 9. avgusta da je dogovor blizu postizanja otvaranja Ormuskog moreuza, moćna elitna vojna grana Irana saopštila je da plovni put neće biti ponovo otvoren dok SAD ne prihvate sve zahtjeve Teherana. Iran je zatvorio ključni plovni put, ograničavajući glavni izvor saobraćaja tankera za naftu za globalna tržišta. Teheran je koristio zatvaranje kao neophodnu kartu u pregovorima sa Vašingtonom. Iako je Trump u početku rekao da je eliminacija nuklearne prijetnje Teherana glavni cilj američko-izraelskog rata sa Iranom, koji je počeo 28. februara, posljednjih nedelja se fokusirao na slobodan protok saobraćaja kroz važan Ormuski moreuz, kroz koji je prije rata tranzitiralo oko 20 procenata svejtskih zaliha nafte i prirodnog gasa.