Pripadnici policije za razbijanje demonstracija su 17. novembra odgurali građane kod zgrade Pokrajinske vlade u Novom Sadu, koji su se okupili u znak podrške prevozniku Milomiru Jaćimoviću, koji osmi dan štrajkuje glađu u tom gradu. Jaćimović, koji je prevozio svojim autobusima studente na antivladine proteste, traži da mu oni budu vraćeni tvrdeći da su neosnovano oduzeti, kao i da se ponište višemilionske kazne koje su mu izrečene. Njemu je jutros vraćen jedan od autobusa, koji je on dovezao kod zgrade Pokrajinske vlade. Međutim, kasnije u toku večeri njegov autobus je odšlepan uz podršku kordona policije i Žandarmerije, dok su građani sve vreme pokušavali da to spreče, prenela je Beta. Policija je prethodno opkolila autobus sa namerom da ga odveze specijalnim vozilom. N1 prenosi da s građani jajima gađali specijalno vozilo koje obezbeđuju pripadnici Interventne jedinice, nakon čega su policajci u opremi za razbijanje demonstracija odgurnuli okupljene građane. Jaćimović je ranije tokom dana za N1 rekao da su mu iz policije rekli da je njegovo vozilo prošlo Interpolovu proveru, nakon čega mu je vraćeno. "Ovo je kraj, ovo je dno dna", rekao je Jaćimović. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da su pripadnici policije postupali "isključivo u skladu sa zakonom i ovlašćenjima, sa jedinim ciljem očuvanja javnog reda, mira i bezbednosti svih građana". U saopštenju su dodali da je policija po nalogu nadležnog tužilaštva preduzela mere uklanjanja autobusa u vlasništvu Jaćimovića nakon što je utvrđeno da je "nepropisno parkiran, bez registarskih tablica" i da je iz rezervoara curilo pogonsko gorivo. Zbog narušavanja javnog reda i mira u Novom Sadu su privedene dve osobe, saopštio je MUP. U Srbiji duže od godinu dana traju antivladini protesti sa kojih se insistira na krivičnoj i političkoj odgovornosti zbog pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu i na raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast u Beogradu odbacuje odgovornost za pad rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 2. novembra da će "izaći u susret studentima u blokadi" tako da će parlamentarni izbori biti pre roka. On nije precizirao kada bi oni mogli biti raspisani.

Naftna industrija Srbije (NIS) i njena Rafinerija moraju da rade, poručuju vlasti Srbije dok curi rok Sjedinjenih Država za izlazak ruskog vlasništva iz nacionalne naftne kompanije. NIS se našao pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog udela u vlasništvu, dok Vašington želi da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Jedno od rešenja za nacionalnu naftnu kompaniju mogla bi biti nacionalizacija, što srpske vlasti za sada žele da izbegnu "po svaku cenu". Ekonomski konsultant Bogdan Petrović napominje da zakonski okvir za nacionalizaciju NIS-a trenutno ne postoji. "Naravno Narodna skupština može već za tri, četiri dana da usvoji zakon kojim se predviđa nacionalizacija NIS-a", dodao je. Ali on smatra da je to "vrlo teško i nezgodno" rešenje zbog kojeg bi Srbija mogla da završi na međunarodnoj arbitraži. Međutim, zbog američkih sankcija NIS-u onemogućen je dotok sirove nafte u Srbiju, a to je dovelo u pitanje i rad Rafinerije koja posluje u sastavu NIS-a. Nafte za preradu u Rafineriji Pančevo po računici zvaničnika, uz državnu pomoć iz robnih rezervi, biće do 25. novembra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je mesecima unazad odbacivao mogućnost nacionalizacije govoreći da Srbija neće otimati tuđu imovinu, sada očito ne isključuje ni tu mogućnost. "Želim po svaku cenu da izbegnemo nacionalizaciju i konfiskaciju jer to nije naše većinsko vlasništvo. Želim da prvo iscrpimo sve mogućnosti", poručio je Vučić 16. novembra na vanrednoj sednici Vlade. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Prema rečima zvaničnika Srbije dobijeno je odobrenje za pregovore o vlasništvu koje važi do 13. februara. Ekonomski konsultant Bogdan Petrović napominje da nacionalizacija ipak ne podrazumeva preuzimanje bez naknade. "Varijanta da se oduzme bez ikakve naknade ne postoji", naveo je. "Možete da deponujete ta sredstva na neki neutralni račun, ali morate da nešto pripremite", dodao je upitan da li SAD dozvolile uplatu novca Rusiji. Ministarstvo energetike nije odgovorilo na upit RSE na koji način bi bila sprovedena eventualna nacionalizacija NIS-a. "Kada država nacionalizuje onda preuzima vlasništvo i upravljačka prava, a koga će postaviti u rukovodstvo NIS-a to je posebno pitanje", kaže Petrović. Sjedinjene Države, kako kažu zvaničnici Srbije, žele potpuno povlačenje ruskog vlasništva iz NIS-a. Vlasnička struktura kompanije je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. Gaspromnjeft, koji je većinski ruski vlasnik NIS-a, nije do objavljivanja ovog teksta odgovorio na upit RSE da li su spremni da prodaju svoj udeo i kako bi reagovali na nacionalizaciju. Šta je do sada rečeno?Ministar finansija Siniša Mali poručio je, na vanrednoj sednici Vlade o NIS-u 16. novembra, da je vreme da Srbija razmišlja o sebi. On je rekao da je bilo dovoljno razumevanja prema ruskim prijateljima, a da oni nisu ponudili Srbiji da zajedno traže rešenje. "Znam da je to teška odluka, ali nema drugog rešenja. Mi moramo da obezbedimo neki novac, ako dođe do toga da treća strana neće to da prihvati, mi moramo da ponudimo veću cenu", poručio je Mali. Na to mu je Vučić odgovorio da razume njegovu nervozu, ali mu je poručio i da je "ne širi". Kako je rekao Vučić, Srbija će čekati ishod razgovora Rusa sa azijskim i evropskim partnerima o prodaji, a da će u slučaju njihovog neuspeha ponudiće višu cenu. "I da preplatimo, ali neću da nikome ništa otimamo", poručio je Vučić. Prema Sporazumu između vlada Savezne Republike Jugoslavije i Rusije o stimulisanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja iz 1996. predviđeno je da se mere poput nacionalizacije ne sprovode, osim u slučajevima u opštem interesu koji su praćeni isplatom brze i adekvatne nadoknade. "Nadoknada treba da odgovara najmanje tržišnoj vrednosti eksproprisanih ulaganja, neposredno pre nego što je zvanično postalo poznato da će se stvarno sprovesti ili da predstoji eksproprijacija", stoji u tom sporazumu. Šta je Bugarska uradila sa Lukoilom?U sličnoj situaciji našla se i Bugarska sa ruskom privatnom naftnom kompanijom Lukoil, kojoj se Sjedinjene Države uvele sankcije. Bugarski parlament je početkom novembra usvojio zakonske izmene kojima se velika rafinerija Lukoila na istoku zemlje stavlja pod državnu kontrolu. Lukoil je u Bugarskoj vlasnik postrojenja Neftohim, najveće naftne rafinerije na Balkanu, u crnomorskom gradu Burgasu, od 1999. godine. SAD su u oktobru uvele sankcije za dva najveća ruska proizvođača nafte, državni Rosnjeft i privatni Lukoil, u pokušaju da izvrše pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina da prihvati pregovore o završetku rata u Ukrajini. Zakonska rešenja bugarskog parlamenta daju široka ovlašćenja budućem posebnom upravniku, kojeg imenuje država, uključujući mogućnost prodaje imovine kompanija, a njihovi postupci su izuzeti od sudske revizije. Ekonomski konsultant Bogdan Petrović, međutim, pita ko će da daje kredite prinudnoj upravi. "Čak i da SAD izuzmu NIS u tom slučaju od sankcija kako će to da posluje. Ko će da im daje kredite", naveo je. Zvaničnici u Srbiji kažu da rešenje mora da se nađe u roku od sedam dana kako bi bilo omogućeno poslovanje NIS-a. Upitan da li je to realan rok, Petrović kaže da je nemoguće to rešiti za sedam dana, ali da se može američkoj strani prezentovati kojim bi se putem išlo. "Moguće je da se sklopi neka vrsta preliminarnog ugovora prodaje ruskih akcija. Druga opcija je da u roku od sedam dana Vlada Srbije pošalje predlog Skupštini za nacionalizaciju NIS-a", dodao je. OFAC (Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD) nije do objavljivanja ovog teksta odgovorio na upit RSE koja bi opcija za izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a za njih bila prihvatljiva. Zvaničnici Srbije su 15. novembra izjavili da su SAD odobrile pregovore o vlasništvu NIS-a, ali "ne i da NIS i Rafinerija nastave da posluju".

Dijana Hrka, majka mladića poginulog u padu nadstrešnice u Novom Sadu najavila je 17. novembra da prekida štrajk glađu, 16. dan nakon što je započela taj vid protesta nadomak Skupštine Srbije. Ona je u štrajk glađu stupila 2. novembra sa zahtevom da se utvrdi istina o smrti njenog sina Stefana Hrke i još 15 ljudi, puštanje studenata iz pritvora i raspisivanje vanrednih izbora u Srbiji. Hrka je u izjavi medijima izjavila da prekida štrajk glađu, ali da će ostati kod Skupštine Srbije. "Pozvaću na razgovor studente i građane da se dogovorimo, dobila sam blagoslov dva sveštenika da prekinem sa štrajkom, od medicinskih radnika, od dece poziv da prekinem štrajk glađu. I ja ću danas prekinuti štrajk", rekla je Hrka. Ona je dodala da neće izneveriti svoj narod i poručila da "mnogo više može da uradi kad je živa". Godinu dana posle pogibije 16 osoba i teškog povređivanja jedne niko nije proglašen krivim. Iako je štrajk planirala pred ulazom u Skupštinu Srbije, to joj vlasti nisu dozvolile jer se na tom prostoru od marta ove godine nalazi šatorsko naselje pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i njenog donedavnog predsednika i aktuelnog šefa države Aleksandra Vučića. Tragedija u Novom Sadu dogodila se 1. novembra 2024, četiri meseca nakon što je stanična zgrada svečano otvorena posle trogodišnje rekonstrukcije. Od tada u Srbiji traju kontinuirani protesti predvođeni studentima u blokadi sa kojih se traži odgovornost vlasti predvođene SNS-om.

Bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić saslušan je u svojstvu osumnjičenog 17. novembra u prostorijama Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u tom tužilaštvu. Kako su naveli, Vesić je "izneo odbranu i odbio da o dgovara na bilo koje pitanje javnog tužioca za organizovani kriminal". Vesić i još 13 osoba terete se da su tokom izgradnje brze pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom oštetili budžet za 115 miliona dolara. Deo tog projekta je rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice u novembru prošle godine poginulo 16 ljudi, dok je jedna osoba teško povređena. Istragom tužilaštva obuhvaćeni su i bivši ministar građevinarstva Tomislav Momirović, pomoćnica ministra Anita Dimoski, te pojedini funkcioneri javnog preduzeća "Infrastrukture železnica Srbije" i predstavnici firmi koje su radile na rekonstrukciji železnice. Osumnjičenima je 15. avgusta zatvorski pritvor zamenjen kućnim. Pored sumnji da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih firmi CRIC&CCCC koji gradi brzu prugu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Predstavnici vlasti u Srbiji sa ovim kineskom konzorcijumom sklopili su ugovor na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, bez raspisivanja tendera. Iste kompanije angažovane su na najmanje šest drugih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Do obrušavanja betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu došlo je četiri meseca nakon rekonstrukcije i svečanog otvaranja. Goran Vesić je nekoliko dana posle nesreće podneo ostavku, a tada je poručio da ne oseća krivicu, već da ostavku daje kao "odgovoran čovek". I on, i ostali zvaničnici su odmah nakon nesreće u Novom Sadu izjavljivali da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom stanične zgrade. Na antivladinim protestima koji traju više od godinu dana zahteva se politička i krivična odgovornost za pad nadstrešnice, a studenti koji su ih predvodili smatraju da iza pada nadstrešnice stoji korupcija.

Policija Kosova negirala je 17. novembra navode medija u Srbiji koji su izvestili da je "grupa Albanaca pucala na pripadnike Vojske Srbije u blizini baze 'Debela Glava'". Iz Policije Kosova navode da se radi o neosnovanim informacijama koje "ne odgovaraju nijednoj zvaničnoj informaciji ili događajima koje su proverile vlasti na teritoriji Kosova". "Na osnovu svih operativnih podataka, izveštaja policijskih jedinica na terenu i koordinacije sa drugim nadležnim institucijama, nije zabeležen nijedan incident takve prirode. Objavljivanje takvih netačnih informacija doprinosi stvaranju lažnih percepcija i povećanju nepotrebnih tenzija u pograničnim područjima", navode iz policije Kosova. Dodaje se da treba napomenuti da su policijske jedinice 16. novembra uhapsile četiri lovca sa srpskim državljanstvom, zbog ilegalnog prelaska granice i ilegalnog posedovanja oružja, koji su na teritoriju Kosova ušli iz pravca Srbije. "Pronađeno oružje i municija su konfiskovani, dok su osumnjičeni, po odluci nadležnih pravosudnih organa, pritvoreni u skladu sa zakonskim procedurama", dodaje se. Policija Kosova nije odgovorila na upit Radija Slobodna Evropa koje su nacionalnosti pritvoreni državljani Srbije. U međuvremenu je Više javno tužilaštvo u Vranju, gradu na jugu Srbije, potvrdilo u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je više NN lica, najverovatnije iz lovačkog naoružanja, ispalilo više hitaca u pravcu patrole Vojske Srbije u blizini vojne baze "Debela glava", koja se nalazi i blizini granice sa Kosovom. Ova lica su se, kako se dalje navodi, sa više vozila udaljila prema području Kosova a incident je u večernjim satima 16. novembra dežurnom javnom tužiocu prijavila Vojna policija. "U ovom incidentu nema povređenih lica. Po nalogu tužilaštva policija preduzima neophodne radnje na utvrđivanju svih okolnosti ovog događaja", navodi se u odgovoru. Više medija u Srbiji, uključujući javni servis Radio-televiziju Srbije, izvestilo je 16. novembra uveče da je grupa "maskiranih Albanaca napala pripadnike Vojske Srbije u regionu baze Debela glava, u blizini granice sa Kosovom". Međutim, nisu izneti dokazi da su tu grupu činili Albanci, već se samo navodi da su sa "šest džipova pobegli u pravcu Kosova". Misija NATO-a na Kosovu, KFOR, navela je u odgovoru za RSE da pažljivo prati situaciju, uz napomenu da nema mandat za sprovođenje zakona i da nije imala nikakvu ulogu u hapšenjima koje je ranije pomenula policija Kosova. Navodi se da su kosovske institucije i policija pokrenule istragu, te da je važno da ona ide svojim tokom, bez preduzimanja mera ili davanja izjava “koje bi mogle dovesti do nepotrebnog podizanja tenzija”. “To je ključno za zaštitu bezbednosti širom Kosova i regionalnu stabilnost. KFOR nastavlja da sprovodi svoj dugogodišnji mandat UN, doprinoseći bezbednom okruženju za sve ljude koji žive na Kosovu, u tesnoj koordinaciji sa policijom Kosova i misijom EU za vladavinu prava (EULEX), u njihovim odgovarajućim ulogama snaga bezbednosti”, navodi se.

Dijana Hrka, majka poginulog Stefana u padu nadstrešnice u Novom Sadu, štrajkuje glađu petnaesti dan, dok je autoprevoznik Milomir Jaćimović ušao u sedmi. Građani su okupljeni pored šatora kod Skupštine Srbije u Beogradu, gde Dijana Hrka štrajkuje glađu, zahtevajući otkrivanje istine o pogibiji njenog sina i još petnaest osoba u padu betonske nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici pre godinu dana. Ispred šatora je okačen transparent "Snaga majke i brda pomera", prenela je Beta. Ona štrajkuje glađu nedaleko od šatorskog kampa u kome su pristalice vlasti. Autoprevoznik Milomir Jaćimović štrajkuje glađu ispred zgrade Banovine u Novom Sadu već sedam dana. "Normalno je da nemam više one snage što sam imao, ali tako je kako je, mora se, ići ćemo do kraja. Došao sam u takvu situaciju kad su mi uzeli zadnji autobus", preneo je N1 reči Jaćimovića. Jaćimović, koji je prevozio svojim autobusima studente na proteste, traži da mu oni budu vraćeni tvrdeći da su neosnovano oduzeti, kao i da se ponište višemilionske kazne koje su mu izrečene. U znak podrške Jaćimoviću u Kragujevcu, u centranoj Srbiji, građani su posle jednočasovne protestne šetnje blokirali Autobusku stanicu. U Srbiji duže od godinu dana traju protesti i blokade na kojima se insistira na krivičnoj i političkoj odgovornosti zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da želi po svaku cenu da izbegne nacionalizaciju Naftne industrije Srbije (NIS), koja je zbog većinskog ruskog vlasništva pod američkim sankcijama, dok je ministar finansija Siniša Mali poručio da je vreme da Srbija razmišlja o sebi. Na sednici Vlade Srbije, posvećenoj budućnosti nacionalne naftne kompanije, rečeno je da konačna odluka mora biti doneta za sedam dana kako bi se omogućilo poslovanje NIS-a i Rafinerije koja posluje u njegovom sastavu. Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije NIS-u 9. oktobra u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta. "Želim po svaku cenu da izbegnemo nacionalizaciju i konfiskaciju jer to nije naše većinsko vlasništvo. Želim da prvo iscrpimo sve mogućnosti", poručio je Vučić. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Kako je Vučić naveo, Rusi o prodaji vlasništva u NIS-u razgovaraju sa azijskim i evropskim partnerima. "Nadam se da će azijski i evropski partneri prihvatiti da pregovaraju o vlasništvu", rekao je Vučić. On je poručio i da je Srbija spremna, ukoliko se oni ne dogovore, da ponudi višu cenu. "I da preplatimo, ali neću da nikome ništa otimamo. NIS i rafinerija moraju da rade", dodao je. U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. Nakon što je zbog meričkih sankcija NIS-u onemogućen dotok sirove nafte u Srbiju, ministar finansija Siniša Mali je poručio da je Srbija imala dovoljno razumevanja prema ruskim prijateljima. Sada je, kako je rekao, vreme da Srbija razmišlja o sebi i preuzme stvari u svoje ruke. "Znam da je to teška odluka, ali nema drugog rešenja. Mi moramo da obezbedimo neki novac, ako dođe do toga da treća strana neće to da prihvati, mi moramo da ponudimo veću cenu", poručio je Mali na sednici Vlade. On je naveo da "ruski prijatelji" ni posle 17 godina rada u Srbiji, nisu ponudili Srbiji, zemlji domaćinu i suvlasniku NIS-a da zajedno traže rešenje. "Nama ova situacija sa NIS-om ugrožava sve, naš rast, našu stabilnsot, naš kreditni rejting, ugrožava nam perspektivu, dolazak novih investitora", naveo je Mali. Vučić mu je na to odgovorio da razume njegovu nervozu, ali mu je poručio "da je ne širi". Prethodnog dana su zvaničnici Srbije saopštili da Sjedinjene Države nisu odobrile NIS-u "ni dan da može da nastavi da radi". Kako je tada navela ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović dobijeno je odobrenje za pregovore o vlasništvu, ali "ne i da NIS i rafineriija nastave da posluju". "Američka administracija želi kompletnu promenu vlasništva NIS-a i zahteva potpuno povlačenje ruskog vlasništva iz kompanije", rekla je Đedović Handanović. Nafte za preradu u Rafineriji Pančevo koja je deo Naftne industrije Srbije (NIS), po računici zvaničnika, uz državnu pomoć iz robnih rezervi, biće do 25. novembra. Iz domaće proizvodnje Srbija podmiruje tek petinu potrebne količine nafte, pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije. Ostatak nafte se uvozi. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o vanrednim izborima u Srbiji čije raspisivanje već mesecima na protestima traže studenti i građani. Sagovornici su bili Saša Janković, bivši zaštitnik građana i nekadašnji kandidat za predsednika Srbije, i Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i bivši glavni pravnik u timu Vlade Srbije za pregovore o pristupanju EU. Bilo je reči o tome da li se kriza u Srbiji produbljuje i postoji li opasnost od izbijanja većeg nasilja, kakav je odnos snaga između protivnika i pristalica režima, ima li Vučić pored plaćenih i dosta iskrenih pristalica koji u njemu vide velikog vođu i da li nakon jednogodišnjih protesta ima naznaka kolapsa režima. Razgovaralo se i o tome kakva je Vučićeva taktika - da li po svaku cenu želi da izbegne vanredne izbore ili čeka pogodan trenutak da ih raspiše, da li bi Vučić, ako mu istraživanja javnog mnjenja konstantno budu pokazivala da gubi izbore, a time i vlast, mogao iskoristiti neki incident i uvesti vanredno stanje da bi ugušio proteste i ostao na vlasti, da li bi se u tom slučaju morao odreći svetske izložbe EXPO 2027. do koje mu je izuzetno stalo, kao i o tome da li će uporni i masovni protesti i teška ekonomska situacija, koja je sve vidljivija, na kraju naterati Vučića da raspise vanredne izbore. Omer Karabeg: Gospodine Jankoviću, vi ste nedavno izjavili da je situacija u Srbiji izuzetno opasna. Bojite li se da bi kriza svakog časa mogla eskalirati i da bi moglo doći do nasilja? Saša Janković: Jedan nasilni incident, izrežiran ili autentičan, mogao bi dovesti do lančane reakcije nasilja. Situacija jeste opasna, ali ne zbog toga što građani žele nasilje već zato što vlast u Srbiji vlada strahom i taj strah održava represijom. Kada izgubi kontrolu, a to se sada dešava, onda pribegava sili. Zbog toga su velike tenzije i postoji opasnost od eskalacije nasilja. Vladimir Međak: Kriza je svaki put eskalirala kada je to trebalo režimu. Pošto je vlast izgubila legitimitet, a legalitet odavno nema, ostali su joj samo sila i moć. I kada im je ta moć dovedena u pitanje, oni su eskalirali nasilje da bi pokazali da su još uvek faktor sa kojim mora da se pregovara. Omer Karabeg: Kakav je trenutno odnos snaga između protivnika i pristalica režima? Saša Janković: Režim ima silu, novac i medije, a građani strpljenje i upornost. Ali sila, pare i mediji, kojima Vučić vlada već 13 godina, su se istupili, a istina, strpljenje i upornost pobeđuju - tako da se odnos snaga menja iz dana u dan, Omer Karabeg: Kojih je više - protivnika ili pristalica režima? Saša Janković: Sva relevantna istraživanja pokazuju da danas mnogo više ljudi u Srbiji ne prihvata ovo što režim radi i da je mnogo veća podrška pokretu koji predvode studenti. Vladimir Međak: Istraživanja, koja su rađena prošle godine u jesen pre pada nadstrešnice u Novom Sadu, su pokazivala da više od polovine građana smatra da država ne ide u dobrom smeru. Desila su se masovna ubistva u školi Vladislav Ribnikar u Beogradu i u selima Dubona i Orašje. Deca su ubijena u školi, ljudi na sportskom terenu, ubijao ih je nepoznati čovek iz čista mira. Građani se nisu osećali bezbedno i za to su krivili vlast. I onda se dogodila tragedija u Novom Sadu. Ljudi koji su se držali po strani shvatili su da to što oni beže od politike ne znači da se vlast neće baviti njima - da ih neće udariti pre ili kasnije. I to je dovelo do toga da mnogi prestanu sa pričom, u koju ih je režim ubedio, da politika nije za njih i da je najpametnije biti apolitičan iako je to najgora stvar još od starih Grka. Tako da je u ovom trenutku odnos snaga takav da režim ne sme da raspiše izbore jer zna da bi ih u iole fer uslovima izgubio. Veliki vođaOmer Karabeg: Da li skupovima koje organizuje vlast, pored onih koji tamo dolaze za novac, ima dosta i onih koji su iskreno za Vučićevu vlast jer misle da bi Vučićev pad uveo Srbiju u haos? Saša Janković: Ima. To su ljudi koje su režimski mediji ubedili da je Vučićeva vlast spas od haosa. Ali taj broj se svakodnevno smanjuje i on je sada daleko ispod kritične mase koja je potrebna da legitimizuje ovu vlast. Pored tih ljudi, koji su potpuno pod uticajem tabloidnih medija, postoji i jedan broj ljudi koji ne dolaze na Vučićeve skupove zato što im se plaća, nego zato što im je već plaćeno. Oni su zahvaljujući ovom režimu stekli enormno bogatstvo i privilegije i sada ne čuvaju više Vučićevu vlast, već ono što su stekli. Oni se bore da se ne bi vratili u socijalno okruženje kome realno pripadaju, da bi nastavili da se baškare po svojim vilama, da voze najskuplje automobile, da budu gospodari života i smrti u svojim mestima. Vladimir Međak: Naravno da ima onih koji su iskreno za Vučićevu vlast. Ne zaboravimo da je Milošević 2000. dobio 1.600.000 glasova posle potpunog sunovrata, vojnog poraza, bankrota, egzodusa, etničkog čišćenja. I pored svega toga dosta ljudi je za njega glasalo. To su ljudi koji vole velikog vođu, oni će ga slepo slediti čak i u provaliju. A tog velikog vođu su im dali režimski mediji. Vučić sprečava treći svetski rat - to je pisalo u režimskim medijima. Po njima on maltene komunicira sa vanzemaljcima, samo što nije razdvojio more kao Mojsije. Omer Karabeg: U kojoj meri je Vučićeva vlast uzdrmana, da li se vide elementi kolapsa nakon godinu dana protesta? Meni se čini da se oni oko njega još uvek nisu počeli da iskrcavaju sa broda? Saša Janković: Vide se promene. Vlast počinje da puca iznutra, ali to se još uvek oglašava kroz krhotine. Još uvek ne grmi, još uvek to nije potpuni fijasko. Zašto još nije počelo napuštanje broda? Zato što ljudi unutar njegovog sistema shvataju da za njih nema solidnog izlaza. Toliko su zla naneli, toliko loših stvari uradili da ne vide na koji način bi mogli da se izvuku. Ali kada se u jednom momentu brana sruši, kad se neki izlaz otvori, mislim da će svi krenuti da beže. Biće to pravi stampedo. Vladimir Međak: Njihov sistem je počeo da se raspada. To se vidi po tome što su nedavno morali su da posmenjuju celo policijsko rukovodstvo da bi policiju stavili pod kontrolu, a šefove obaveštajnih službi smenjuju od decembra. Moraju da uvode u sistem ljude kriminalnog porekla, ljude sa optužnicama. U jednom trenutku je predsednik maltene morao da proziva svoje najbliže saradnike zbog toga što se ne pojavljuju u medijima jer nekoliko meseci u medijima nije bilo ni Siniše Malog, ni gomile drugih iz njegovog najužeg kruga koji su s njim proveli nekoliko decenija. Vučić mora da ih drži pod kontrolom jer, ako krene da se para na vrhu, to više niko ne može da zaustavi. A njihov džemper je pred paranjem. Oni će se svi zaklinjati na lojalnost do momenta kada će im biti jasno da moraju da spasavaju sopstveno bogatstvo i sve što su stekli svih ovih godina. Čekajući čudoOmer Karabeg: Kakva je Vučićeva taktika? Da li on po svaku cenu želi da izbegne vanredne izbore ili samo oteže i čeka pogodan trenutak da ih raspiše? Saša Janković: Vučić kupuje vreme. Načelno ne beži od izbora zato što ih je vanredno raspisivao ne znam više koliko puta. On ne beži od izbora, već od poraza. Svestan je da bi u ovom trenutku bio poražen čak i da se izbori održe pod njegovim uslovima. Nervoza raste zato što mu se ne poboljšavaju šanse da na izborima ponovo osvoji vlast. Ali vreme curi, izbori će na kraju biti neminovni. Vladimir Međak: Mislim da Vučić čeka da se nešto desi, neki magični događaj, da mu se nešto ukaže s neba što će da preokrene situaciju u kojoj se nalazi. Pazite, oktobara prošle godine on je bio apsolutni gospodar Srbije. Razjedinio je opoziciju, namestio izbore, bio je u tome uhvaćen i ništa mu se nije desilo. Čak je dobio i pohvale iz Evrope. U godišnjem izveštaju Evropske komisije ocena stanja u Srbiji bila je nerealno pozitivna, a prilikom posete Beogradu predsednica Komisije Ursula von der Leyen obratila mu se sa "Dragi Aleksandre". Sve se to dešavalo sredinom oktobra prošle godine, a onda se 1. novembra dogodio pad nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi. Građani su izašli na ulice da protestuju, a Vučićevi ljudi u naletu samopouzdanja krenuli su da ih biju. Jer zašto bi ljudi tražili odgovornost što je 16 ljudi poginulo ili kako je tada rekao bivši premijer Miloš Vučević "Srbija ne može da se ruši i zaustavlja zbog 15 ili 1.555 mrtvih". I onda kreće studentska pobuna i totalni kolaps sistema da Vučićevi ljudi bukvalno ne smeju da izađu na ulicu. To mu se desilo u roku od nekoliko meseci i Vučić je došao je u situaciju da ne sme da raspiše izbore. Pri čemu su izbori njegova najomiljenija igračka. Kad god mu nešto treba, on će da raspiše izbore i zamajava celu državu. To je radio nebrojeno puta, ali sada ne sme jer zna da će izgubiti. Uz to je pod monitoringom Evropske unije koja mu je jasno rekla da više nema nameštanja izbora. Jedino mu je ostalo da se uzda da će se desiti neki preokret koji će ga vratiti na situaciju od pre 1. novembra prošle godine. Istovremeno, Vučić se trudi da nas zamori. Ovo je igra iznurivanja, maltene kao rovovski rat u Prvom svetskom ratu - ko će prvi da poklekne. Ako on poklekne gubi vlast, ako građani pokleknu gube slobodu. Vanredno stanje?Omer Karabeg: Bojite li se da bi Vučić, ako ga istraživanja javnog mnjenja konstantno budu uveravala da bi raspisivanjem izbora izgubio vlast, mogao iskoristiti neki incident i uvesti vanredno stanje da bi ugušio proteste? Jer njemu je pre svega važno da ostane na vlasti. Saša Janković: U nekim drugim okolnostima Vučić bi možda to i uradio. Ali sada postoje dva velika razloga zbog kojih to neće uraditi. Prvi razlog je čuveni EXPO 2027 čije bi pripreme teško mogle da budu nastavljene pod vanrednim stanjem. A i ako bi bile nastavljene, teško bi se koja zemlja odlučila da učestvuje na toj izložbi. Osim toga, EXPO je veliki finansijski resurs za ovu vlast. Drugi razlog je što državni organi već sada koriste sve instrumente prinude koje bi koristili u slučaju vanrednog stanja. Vlast suzbija slobodu okupljanja i razbija skupove građana što ne bi bilo mogućno ako se poštuje sloboda okupljanja. Oni već vrše nezakonit uvid u privatnu komunikaciju građana. Rade stvari koje ni u vanrednom stanju nisu dozvoljene, pa opet ne uspevaju da suzbiju narodni bunt. Vučić nije neinteligentan čovek i vidi da s vanrednim stanjem ne bi puno dobio, a imao bi štošta da izgubi. Vladimir Međak: Uvođenje vanrednog stanja bila bi neracionalna odluka jer ne bi dobio ništa što već sada nema, a ubrzao bi svoj pad jer ne bi mogao da opravda i objasni zašto je to uradio. Jer građani na ulicama traže izbore. Oni nisu prekršili ni zakone, ni Ustav, ne pale ambasade kao što su on i njegovi radili. Građani na ulicama traže izbore, sprovođenje zakona i odgovornost za pogibiju 16 ljudi. To je osnovna razlika između sadašnjih demonstracija i svih demonstracija koje su oni pravili kada su branili haške optuženike - Ratka Mladića i Radovana Karadžića koji su prekršili zakone ove države. Vučić bi najviše voleo kad bi mogao da uvede vanredno stanje i da mu evropski zvaničnici kažu - super si, štitiš zakon. Ali on zna da bi uvođenjem vanrednog stanja izgubio i ono malo međunarodnog legitimiteta što ga još uvek ima. Ursula von der Leyen, koja mu se prošle godine obraćala sa "Dragi Aleksandre", ove godine mu je objašnjavala razliku između demokratije i autokratije. Omer Karabeg: Može li se kriza rešiti dijalogom koji Vučić povremeno nudi studentima? Saša Janković: To što nudi Vučić nije dijalog. To je trik i taj trik ljudi vide. Nije dijalog kad onaj ko sedi preko puta vas priča jedno, misli drugo, radi treće, a želi četvrto. Ja sam ga na dijalog pozivao 2015. Tražili smo i prelaznu vladu 2017, pa 2018. To je glatko odbijeno. Njegov sadašnji poziv na dijalog već sutradan je poništen akcijama policije protiv građana. Vladimir Međak: Svaki njegov poziv na dijalog je farsa. Vučić ne ume da vodi dijalog, za 13 godina, koliko je na vlasti, nije imao nijedan jedini dijalog. Osim toga ko god dođe da priča s njim okaljaće svoj kredibilitet, izgubiće rejting. Čovek koji dođe da priča s njima odmah bude označen kao Vučićev čovek. Svako ko bi hteo da priča s njima zna da bi to bilo političko samoubistvo. Osim toga, oni su sve svoje kritičare proglasili stranim plaćeniciima, kriminalcima, dilerima droge, peračima novca, šta već sve nisu rekli. I sada treba da ti ljudi sednu za sto s njima, uhvate se za ruke i pevaju ringe ringe raja, puj pike ne važi što je do sada bilo, hajde da svi radimo u interesu Srbije. Ne. Interes je Srbije da prvo vi odete, pa onda možemo da pričamo o ostalim interesima Srbije. PritisakOmer Karabeg: Studenti planiraju nove proteste kako bi Vučića naterali da raspiše vanredne izbore. Mogu li protesti naterati Vučića da raspiše izbore? Saša Janković: Ja mislim da nema šta drugo sem pritiska javnosti. Mirni i uporni protesti. Kad ljudi izađu na ulice i ne odu, onda mora da ode Vučić, pre ili kasnije. Omer Karabeg: Ali dosadašnji protesti nisu ga naterali da raspiše izbore, 15.og marta je izašlo 300.000 ljudi i posle toga ništa. Saša Janković: Ne bih se složio da posle toga nije bilo ništa. Petnaestog marta je protiv građana upotrebljeno zvučno oružje, bili smo šokirani monstruoznošću takvog postupka. Ali kad odete kući i dođete sebi, kažete - idem dalje, ne mogu odustati od sebe, to je moja zemlja, to je moj grad, to je moja ulica. Prvog novembra bio je veliki skup u Novom Sadu gde se takođe videla istrajnost. Ljudi su otišli tamo da bi odali počast poginulima, ali i da kažu - nećemo odustati. Tako da su - verovali ili ne - izbori za Vučića najbolja opcija. Vladimir Međak: Protesti mogu da nateraju Vučića da raspiše vanredne izbore. To je najbolji način. Sve drugo je mnogo teže i skuplje. Ali problem je što ne znate šta će se loše desiti iduće nedelje. Kad pogledate javne građevine koje su oni napravili, pitate se da li možete da nastradate ako tamo odete. Ljudi su nedavno mogli da izginu na Ostružničkom mostu zato što su pukli metalni spojevi jer su ih pravili diletanti. Govori se o problemima sa konstrukcijom na Prokopu. Rekonstruiše se nadvožnjak na beogradskoj železničkoj stanici. To su mesta gde svaki dan prolazi hiljade ljudi. Ne dao bog da se nešto desi. Kod Požege su zbog Vučićevog rejtinga pre roka pustili tunele u saobraćaj, pa su ih onda zatvarali. Ne znamo šta će se desiti sa NIS-om i EPS-om, ne znate da li će sutradan da vam zatvore Maksi prodavnicu u vašem naselju jer Maksi zatvara prodavnice po celoj Srbiji zbog zamrzavanja marži pošto su Vučić i ekipa rešili da za visoke cene i inflaciju okrive trgovce umesto sopstvenu ekonomsku politiku. Zbog svega toga neophodno je nastaviti proteste. Vučić će na kraju morati da raspiše izbore, a poraz na izborima za njega će biti slamka spasa jer će nakon toga uslediti koliko-toliko uređena tranzicija vlasti umesto sloma moći. StrahOmer Karabeg: Šta još može naterati Vučića da raspiše vanredne izbore? Saša Janković: Strah. On je čovek koji vlada strahom. Podsetiću da je moto moje predsedničke kampanje 2017. bio "Za Srbiju bez straha". I kao što vlada strahom tako i donosi odluke na osnovu sopstvenog straha. Kad Vučić bude video da sila i propaganda više ne funkcionišu, izbori će mu izgledati kao spas. Kad bude video da su sve druge opcije za njega mnogo teže i gore, da nema nikakvog velikog međunarodnog sukoba koji bi poremetio ceo svet, onda će strah, koji je njegov glavni motivacioni faktor, dovesti do toga da raspiše izbore da bi se koliko-toliko spasio. Vladimir Međak: Njemu je za izlaz iz ove situacije ostala, da tako kažem, jedna i po ulica. Ulica se zove Amerika, to jeste da pokuša da se nekako umili Trumpovoj administraciji, da dobije podršku kakvu je dobio Orban pre nekoliko dana. Orban je to što je dobio prikazao kao veliku podršku, međutim kad se malo pročeprka vidi se da je dobio godinu dana grace perioda i ništa više. Pola ulice mu je Evropska narodna partija koja mu je još uvek na neki način naklonjena i on će preko nje pokušati da obezbedi makar status quo. Ako od toga ne bude ništa, ako Srpska napredna stranka bude izbačena ili njeno članstvo u Evropskoj narodnoj partiji suspendovano, moraće da ide na izbore. Jer Vučić je na silaznoj putanji i svako odlaganje će mu pogoršati situaciju. Srbija iduće godine mora da pozajmi osam milijardi evra da bi servisirala dugove i popunila budžetsku rupu. To su neverovatne pare za zemlju koja je već godinu dana u dubokoj krizi. Niko normalan takvoj zemlji neće da pozajmi pare. Milošević je pao kad je država bankrotirala. To će Vučića naterati da raspiše izbore i nada se nekom čudu. Saša Janković: Ne znamo u kom momentu će doći nova politička realnost, ali znamo da će doći. Pređena je tačka posle koje nema povratka. Ali nije dovoljno samo znati da nešto ne valja, treba imati alternativu. Ja sam uveren da će studentska lista za izbore, bez obzira koja imena budu na njoj, dobiti aklamativnu podršku građana. Možda njen sastav neće odmah dati jasan odgovor o političkom pravcu posle Vučića, ali masovna podrška koju dobija studentski pokret, omogućiće smenu režima. A nakon toga, uz malo pomoći prijatelja iz Evropske unije i Amerike, počećemo da iz pepela dižemo politički i institucionalni sistem i da vraćamo pravdu i poverenje. Verujem da Srbija ima snage i potencijala da bez nasilja, bez novih žrtava izađe iz ove agonije i uđe u svetliji period.

Dijana Hrka, čiji je sin poginuo u padu nadstrešnice u Novom Sadu, u subotu je u 14. danu štrajka glađu ispred Skupštine Srbije u Beogradu. Agencija Beta je prenela da je Hrka i danas otišla da primi infuziju u jednoj beogradskoj privatnoj klinici. Do automobila su je u invalidskim kolicima dogurali veterani koji su sa njom od kada je počela štrajk glađu. Hrka je već nekoliko dana u invalidskim kolicima i tek povremeno izađe iz šatora u kojem štrajkuje glađu. Kraj niza šatora, od kojih je jedan predviđen za nju, nalaze se građani koji daju podršku njenim zahtevima. Ona traži da se utvrdi istina o smrti njenog sina Stefana Hrke i još petnaest ljudi, koji su poginuli pri padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, puštanje studenata iz pritvora i raspisivanje izbora u Srbiji. Studenti beogradskog Pravnog fakulteta u blokadi pozvali su Hrka da obustavi štrajk glađu, navodeći da "više niko ne sme da strada zbog nerada i nemara srpskih vlastodržaca koji su od sopstvenog naroda napravili taoce". "Čvrsto stojimo uz Dijanu i zahteve koje je ona postavila, i kao jedinog krivca i jedine odgovorne za sve što se u našem društvu dešava krivimo one koji se prema državi ponašaju kao da je njihovo privatno vlasništvo", naveli su studenti Pravnog fakulteta u blokadi na mreži X. Autoprevoznik Milomir Jaćimović šesti dan štrajkuje glađu u Novom Sadu i traži da mu budu vraćeni zaplenjeni autobusi i poništavanje višemilionskih prekršajnih kazni koje je dobio prethodnih meseci, a za koje tvrdi da su neosnovane. Jaćimović je poznat po podršci studentima koji predvode antivladine proteste koji u Srbiji traju duže od godinu dana. On je tokom prethodnih meseci i privođen, u više navrata. Međumesna autobuska stanica u Novom Sadu bila je u subotu blokirana dva sata na poziv studenata u blokadi novosadskih fakulteta u znak podrške Jaćimoviću. Više stotina okupljenih građana otišlo je posle toga peške Bulevarom oslobođenja do Banovine, gde Jaćimović štrajkuje glađu. Jaćimoviću se u štrajku ranije pridružio i njegov maloletni sin koji je u četvrtak, 13. novembra okončao taj vid protesta. Podrška Hrki i Jaćimoviću iskazana je i na protestu u Nišu pod nazivom "Filozofski nije za poneti". Studenti i građani Niša okupili su se najpre na raskrsnici ispred Osnovnog suda, a potom su organizovali protestnu šetnju do zgrade Filozofskog fakulteta i zgrade Univerziteta u Nišu. Vlada Srbije je donela odluku o formiranju Fakulteta za srpske studije u Nišu, izdvajanjem tri departmana tamošnjeg Filozofskog fakulteta: departmana za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je izjavila 15. novembra da Sjedinjene Američke Države(SAD), koje su uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva, nisu odobrili NIS-u "ni dan da može da nastavi da radi". Ona je na vanrednoj konferenciji za novinare kazala da je dobijeno odobrenje za pregovore o vlasništvu, ali, kako je navela, "ne i da NIS i rafineriija nastave da posluju", prenosi Beta. Američka administracija je bila jasna i rekla da želi kompletnu promenu vlasništva NIS-a i zahteva potpuno povlačenje ruskog vlasništva iz kompanije, rekla je Đedović Handanović, prenosi RTS. "Jasno je da ni za sedam dana nije moguće promeniti vlasništvo. Kao ministarka energetike reći ću da su pred nama teške odluke da li da se preuzme kompanija, a onda nadoknadi šteta", rekla je ona. Dodala je i da zna da je "predsednik Vučić rekao da je protiv nacionalizacije", ali "nećemo dozvoliti da naša zemlja i građani budu ugroženi". Ruski vlasnici NIS-a poslali su 11. novembra zahtev Kancelariji Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC) kojim su tražili produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa "trećom stranom". Zbog sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) usmerenih na NIS zbog većinskog ruskog vlasništva, onemogućen je dotok sirove nafte u Srbiju. SAD su sankcije uvele kako bi onemogućile finansiranje invazije koju je Moskva pokrenula na Ukrajinu u februaru 2022. Pregovori oko sudbine NIS-a i dalje traju – sa Rusijom kao većinskim vlasnikom i sa SAD-om koje su uvele sankcije. Vučić je još u januaru odbacio mogućnost nacionalizacije NIS-a, odnosno da najveća naftna kompanija u Srbiji ponovo bude pod kapom države, ali je u izjavi za RTS 23. oktobra je izjavio da će država preduzeti korake kada dođe do problema sa snabdevanjem. SAD su proglasile sankcije NIS-u 9. oktobra, a odlagane su osam puta.

Srbija je najlošije rangirana zemlja Zapadnog Balkana prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2025. godinu. Nalazi se na četvrtom mestu, od 44 evropske zemlje koje su analizirane. Lošije rangirane su jedino Rusija, Ukrajina i Italija. Godišnje izveštaje o Indeksu organizovanog kriminala objavljuje Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), organizacija civilnog društva sa sedištem u Ženevi. Prema ovogodišnjem, izveštaju za 2025. godinu, Bosna i Hercegovina (BiH) je na šestom mestu, dok je Crna Gora na 10. Podaci za Kosovo nisu objavljeni. Globalni indeks organizovanog kriminala procenjuje nivo kriminala i otpornost na organizovani kriminal u 193 države sveta. Izvršni direktor GI-TOC, Mark Shaw ukazao je na to da organizovani kriminal "potkopava demokratiju, suverenitet država, pa čak i međunarodni mir i bezbednost". "Globalni indeks organizovanog kriminala nije samo alat za merenje kriminala: on je ogledalo koje reflektuje šta se dešava unutar država i međunarodnog sistema", poručio je. 'U Srbiji ključni državni akteri'Po nivou kriminala u vrhu, po otpornosti na kriminal pri dnu liste - na 35. poziciji od 44 analizirane evropske države Globalnog indeksa. U Srbiji "državni akteri imaju ključnu ulogu u pejzažu organizovanog kriminala", ocenili su autori izveštaja, ukazujući da političke elite navodno utiču na ključna kriminalna tržišta. Dodaju da korupcija unutar državnih institucija olakšava i nezakonite finansijske transakcije i štiti kriminalne poslove, te da su "visoki državni zvaničnici povezivani s ozloglašenim figurama iz sveta organizovanog kriminala". "Srbija ostaje jedno od glavnih čvorišta krijumčarenja na Zapadnom Balkanu", napominje se. Takođe, prema izveštaju, Srbija predstavlja sastavni deo rute za krijumčarenju heroina ka zapadnoj Evropi, dok srpske kriminalne mreže igraju značajnu ulogu u globalnom krijumčarenju kokaina. Izveštaj podvlači i da je ova zemlja "domaćin nekoliko mafijaških grupa" koje, uprkos hapšenjima ključnih članova, i dalje dominiraju različitim segmentima evropske trgovine drogom. "Navijačke grupe fudbalskih klubova takođe su uključene u kriminalne aktivnosti, pružajući logističku podršku za krijumčarske operacije i učestvujući u paravojnim aktivnostima", dodaju. Spominje se i u kontekstu trgovine oružjem. Srbija je, navode, tranzitna zemlja u toj trgovini, pri čemu oružje koje potiče iz ratova u bivšoj Jugoslaviji, kao i iz Turske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i potencijalno Ukrajine - prolazi kroz Srbiju ka zapadnoj Evropi. "Kriminalne mreže sa Kosova, iz Albanije i Srbije olakšavaju ovu trgovinu, dok su korumpirani državni zvaničnici navodno bili umešani u ilegalne pošiljke oružja". Dodaje se i da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen "porast krijumčarenja oružja iz Srbije na Kosovo, uključujući oružje vojnog tipa". Autori Globalnog indeksa bave se i ulogom Srbije u trgovini ljudima. "Izveštaji ukazuju da su pojedinci iz vlasti i policije umešani u prinudni rad, trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i krijumčarenje oružja velikih razmera, uz minimalnu odgovornost", navodi se. Spominju se i rastuće veze sa Rusijom, Kinom i zalivskim državama koje "izazivaju zabrinutost zbog netransparentnosti stranih ulaganja i infrastrukturnih projekata". To, kako se ističe, podstiče sumnje na korupciju. Finansijski kriminal u Srbiji veoma je ukorenjen, ocenjuje se i dodaje da su u njih "često umešani visoki državni zvaničnici". Privatni sektor u Srbiji, navodi se u izveštaju, duboko je isprepletan s organizovanim kriminalom - "veliki broj preduzeća posluje pod uticajem visokih političkih funkcionera", zbog čega "dobijaju povlašćen tretman u tenderima i investicijama, često služeći kao posrednici za tokove nezakonitog novca". S druge strane, napominju, preduzeća koja nisu povezana s političkim krugovima trpe stalne pritiske i inspekcije. Ukazuju i da vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) ima značajan uticaj na javne institucije, medije i izborni proces, što doprinosi sumnjama u demokratsko upravljanje. U Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2025. godinu navode i da se organizovane kriminalne grupe u Srbiji koriste za zastrašivanje političkih protivnika i manipulaciju izbornim procesima. Pored toga, dodaje se da politička elita poseduje gotovo neograničenu moć, a da javnost na drugoj strani ima nizak stepen poverenja u demokratske institucije. U tom kontekstu, zaključuje se i da "široko rasprostranjeni protesti odražavaju nezadovoljstvo upravljanjem". Globalni indeks bavi se i korišćenjem bezbednosnih službi u političke svrhe u Srbiji. Takvo korišćenje, "zajedno sa izveštajima o vezama između pripadnika organa reda i grupa organizovanog kriminala", dodatno je, kažu, "smanjilo poverenje javnosti". "Iako je Srbija uspostavila antikorupcijske agencije i uvela mere za unapređenje odgovornosti, njihova efikasnost je oslabljena slabim sprovođenjem, nedostatkom resursa i institucionalne nezavisnosti", jedan je od zaključaka. Napominje se i da slučajevi korupcije i organizovanog kriminala često ne dovode do osuđujućih presuda. 'Korupcija prisutna na svim nivoima vlasti u BiH'Kada je reč o otpornosti na kriminal BiH je među najniže rangiranim zemljama – na 42. mestu. Državni akteri uključeni u kriminal imaju ključnu ulogu u omogućavanju organizovanog kriminala u Bosni i Hercegovini, piše u izveštaju. "Korupcija je prisutna na svim nivoima vlasti, a visoki zvaničnici su povezani sa trgovinom drogom, finansijskim kriminalom i nezakonitom eksploatacijom prirodnih resursa". Podsećaju da su nekim od vodećih političkih ličnosti uvedene međunarodne sankcije zbog njihovog doprinosa korupciji i podrivanja državnih institucija. Autori izveštaja ukazuju i na to da su neki policijski službenici uhapšeni zbog direktnog učešća u švercerskim operacijama, dok su političari koristili svoj uticaj kako bi zaštitili kriminalne mreže. Kao poseban problem, podvlači se trgovina ljudima. Autori izveštaja napominju da su žene i devojke izložene su seksualnoj eksploataciji, dok su romska deca često žrtve prinudnog prosjačenja, seksualne trgovine i kućnog ropstva. Dodaju i da je krijumčarenja migranata duboko ukorenjeno, te da BiH predstavlja ključnu tranzitnu tačku duž balkanske migrantske rute, a da korupcija među pripadnicima granične policije dodatno pogoršava problem. "Ovo tržište je usko povezano s krijumčarenjem oružja, pri čemu izveštaji ukazuju da kriminalne organizacije prodaju oružje migrantima uključenim u mreže krijumčarenja", napominje se. Rat u Ukrajini, dodaje se, doveo je do porasta trgovine oružjem, pri čemu oružje iz BiH, uprkos regulatornim ograničenjima, navodno dospeva u zone sukoba. Napominju i da zemlja funkcioniše kao tranzitni centar za kokain iz Južne Amerike namenjen zapadnoevropskom tržištu. U izveštaju se ocenjuje i da strani akteri imaju značajan uticaj na organizovani kriminal u zemlji, iskorišćavajući slabu kontrolu granica i podeljen politički sistem. "Regionalne kriminalne organizacije iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Albanije imaju snažno prisustvo, sarađujući sa lokalnim akterima u švercu droge i oružja". Pored toga, turski, saudijski i zapadnoazijski akteri uključeni su u ilegalne finansijske šeme, dok grupe koje podržava Rusija koriste političku bliskost bh. entiteta Republike Srpske sa Moskvom, za jačanje uticaja. Ističe se da je finansijski kriminal je rasprostranjen u Bosni i Hercegovini, da mnoge privatne kompanije služe kao posrednici u pranju novca i finansijskim prevarama, a da preduzeća u vlasništvu politički povezanih osoba imaju povlašćen položaj u postupcima javnih nabavki. Kao jedan od rasprostranjenih problema podvlači se i nezakonita seča šuma u koju su, kako navode, često umešane političke elite i lokalni zvaničnici. Dodaju i da se nezakonita eksploatacija uglja i drveta takođe sprovodi uz podršku političkih figura koje izdaju lažne dozvole u zamenu za mito. Zaključuje se da se BiH suočava sa stalnim izazovima u oblasti političkog upravljanja, naročito u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, a da podeljen politički pejzaž zemlje, posebno secesionističke politike RS i njeno odbijanje da poštuje institucije na državnom nivou, dodatno komplikuju upravljanje. Takođe u izveštaju Globalnog indeksa organizovanog kriminala navedeno je da se pravosudni sistem u Bosni i Hercegovini suočava sa neefikasnošću, političkim mešanjem i neujednačenom primenom zakona, što otežava efikasno procesuiranje organizovanog kriminala i korupcije. Posebno je, smatraju, problematična praksa otkupa zatvorskih kazni do godinu dana. 'Kavački i Škaljarski klan - ključan uticaj na kriminalni pejzaž Crne Gore'Kada je reč o nivou otpornosti na kriminal, Crna Gora je na 37. mestu. U izveštaju se podvlači da je Crna Gora dom dve dominantne mafijaške grupe – Kavačkog i Škaljarskog klana, koji imaju značajan uticaj na kriminalni pejzaž zemlje. Napominju da se njihove operacije protežu širom Crne Gore, ali i u druge države. "Uprkos pojačanim naporima policije, uključujući hapšenja ključnih članova, ove grupe i dalje kontrolišu kriminalna tržišta kroz regrutovanje novih članova, čak i u zatvorima", piše u izveštaju. Glavni izvori prihoda klanova su trgovina kokainom i pranje novca, pri čemu Europol procenjuje da kontrolišu najmanje 30 odsto kokaina koji iz Južne Amerike stiže u Evropu, navodi se. Klanovi, dodaje se, održavaju jake veze sa kriminalnim organizacijama u EU, Latinskoj Americi i na Zapadnom Balkanu, dok luke Bar i Kotor predstavljaju ključne ulazne tačke za šverc kokaina. "Dodatno, bave se iznudom i reketiranjem, koristeći nasilje i zastrašivanje za očuvanje svojih kriminalnih aktivnosti, što je dovelo do eskalacije sukoba i porasta broja ubistava između klanova", piše u izveštaju uz napomenu da je Crna Gora među zemljama sa najviše incidenata sa vatrenim oružjem u regionu. Autori izveštaja ukazuju i da su procurele enkriptovane komunikacije otkrile kako se kriminalni prihodi koriste za političku zaštitu i uticaj na pravosuđe i policiju. "Akteri povezani sa državom održavaju duboke veze sa organizovanim kriminalom, olakšavajući nezakonite aktivnosti kroz korupciju i regulatorne slabosti". Dodaju da su visoki zvaničnici bili umešani u transnacionalne kriminalne aktivnosti, uključujući trgovinu drogom, ilegalnu trgovinu duvanom i nelegalnu seču šuma. "Iako se sprovode istrage i hapšenja, stalna umešanost državnih zvaničnika slabi efikasnost organa reda", zaključuju i ukazuju na dokaze o mešanju kriminalnih grupa u izbore u Crnoj Gori. Takođe napominju i da privatni sektor u Crnoj Gori omogućava rad organizovanog kriminala, naročito kroz trgovinu nekretninama i finansijske kriminalne aktivnosti. Osim toga, ističe se da je finansijski kriminal u Crnoj Gori duboko ukorenjen i da ga karakterišu loše upravljanje javnim sredstvima, nepravilnosti u finansiranju političkih aktivnosti i korupcija velikih razmera. "Nepravilnosti u korišćenju sredstava EU i prevare u procesima privatizacije dodatno ističu sistemske slabosti u finansijskom sektoru". Takođe, izveštaj pokazuje da je trgovina ljudima i dalje prisutan problem u Crnoj Gori. Poslednjih godina među žrtvama je zabeležen značajan porast broja ruskih državljanki i državljana, navedeno je. Pored toga, romska deca često bivaju prisiljena na prosjačenje i nelegalna venčanja, dok nadležni često takve slučajeve tretiraju kao "kulturnu praksu". Zaključak je i da bezbednost granica predstavlja izazov, s obzirom na to da Crna Gora služi kao ključna tranzitna tačka za razne ilegalne aktivnosti. Autori izveštaja napominju da uprkos obavezama da se suzbije organizovani kriminal i korupcija, političke podele i nestabilnosti i dalje ometaju efektivno upravljanje i sprovođenje zakonodavnih reformi. Takođe ističu da visoko-profilisane oslobađajuće presude u slučajevima pranja novca izazivaju zabrinutost u vezi sa nezavisnošću pravosuđa i kvalitetom istraga.

Zvaničnici Srbije nadaju se 'pozitivnom pomaku' u pregovorima sa Evropskom unijom nakon predloga Evropske komisije da uvede nove kvote i carine na uvoz čelika, što ima direktan uticaj na rad Železare u Srbiji, u vlasništvu kineske HBIS grupe. Evropska komisija objavila je u oktobru predlog da se smanji uvoz čelika bez carina u Evropsku uniju za 47 odsto u odnosu na prošlu godinu, odnosno da se smanje kvote. Kvote podrazumevaju da države van EU mogu da izvezu određenu količinu čelika u taj blok bez carina. Takođe, Komisija je propisala i dvostruko veće carine za uvoz čelika za količine koje premašuju kvotu. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, rekao je za Radio Slobodna Evropa da će ova odluka negativno uticati na rad Železare u Smederevu, gradu na oko 60 km od Beograda. Prema podacima Privredne komore Srbije, najveći deo izvoza čelika i gvožđa iz Srbije ide u zemlje EU. "Ključno je da bi se ugrozilo funkcionisanje železare, koja ima strateški karakter u proizvodnji čelika – jednog od osnovnih industrijskih metala. Kao što je za EU bitna industrija čelika, bitna je i nama", kaže on. HBIS grupa (Hebei Iron and Steel Group) kupila je 2016. godine smederevsku Železaru za 46 miliona evra, dok je dugove čeličane preuzela Vlada Srbije. HBIS je jedan od najvećih proizvođača čelika na svetu sa više fabrika u Kini za proizvodnju različitih proizvoda od čelika. HBIS poseduje u Kini i rudarsko preduzeće koje se bavi preradom gvozdene rude. Odluku o smanjenju uvoza čelika u EU Komisija je donela radi "zaštite sektora čelika" od prevelike svetske proizvodnje ovog metala, a Evropsko udruženje za čelik je označilo Kinu odgovornom za prekomernu proizvodnju i poremećaje na svetskom tržištu. Kako odluka EU utiče na Srbiju?Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je, u skladu sa odlukom EU, predviđeno da se kvota za izvoz čelika iz Srbije u EU bez carina prepolovi, a da se carine za količine čelika koje premašuju kvote dupliraju (sa 25 na 50 odsto). Do sada, prema njegovim rečima, Srbija je mogla da izvozi 800 hiljada tona čelika u EU bez carina, a prema novoj odluci ta količina bi trebalo da bude upola manja. On kaže da su i dosadašnje kvote EU loše uticale na poslovanje Železare u Srbiji. "Uticala bi kao i do sada, na pad konkurentnosti srpskog čelika na evropskom tržištu, pad proizvodnog potencijala železare, produbljen negativni finansijski rezultat kompanije i postavilo bi se pitanje održivosti stranog investitora na ovom projektu (HBIS)", navodi Stanić. Iz kineske kompanije HBIS, koja upravlja Železarom u Smederevu, nisu odgovorili na upit RSE o ovoj temi, kao ni iz Ministarstva privrede koje je nadležno za ovaj sektor. Kompanija HBIS bila je 2024. jedna od najvećih izvoznika Srbije, ali ipak podaci pokazuju da je Železara nekoliko godina unazad u gubicima. Stanić objašnjava da je Železara pozitivno poslovala do 2019. godine kada je Evropska unija uvela prvi put kvote za uvoz čelika. "To je smanjilo konkurentnost našeg čelika na evropskom tržištu i došlo je do gašenja jedne visoke peći, kapacitet je prepolovljen što se tiče proizvodnje. Zbog manje proizvodnje, velikih fiksnih troškova i manje realizacije na stranom tržištu došlo je do minusa", kaže on. Evropska komisija je u februaru 2019. uvela kvote za 26 kategorija proizvoda od čelika za zemlje van EU. Ovaj potez je usledio nakon što su Sjedinjene Države 2018. uvele carine EU i drugim državama na uvoz čelika i aluminijuma. Molba za izuzeće od carinaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. oktobra da je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen predao pismo sa molbom da Srbija bude izuzeta od carina i novih kvota oko čelika. On je prethodno u oktobru izjavio da će carine Evropske unije na čelik pogoditi Železaru u Smederevu "gde radi 5.000 ljudi". Vučić je rekao da će moliti predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da Srbiju, kao zemlju kandidata za članstvo u EU, oslobodi bar carina na čelik. "Prihvatićemo kvote, makar jednog od toga da nas oslobode", rekao je Vučić. Za Radio Slobodna Evropa iz EU nije stigao odgovor u vezi sa kvotama i carinama Srbiji. Bojan Stanić iz Privredne komore za RSE kaže da za sada Srbija nije dobila izuzeće. "Međutim, prostora za pregovore ima, jer ovo treba da stupi na snagu od 1. jula 2026. U narednih nekoliko nedelja će se ponovo održati sastanak u Briselu, pa se može očekivati pozitivan pomak u pravcu boljeg tretmana čelika proizvedenog u Srbiji na tržištu EU", ističe on. Prema Stanićevim rečima, argument Srbije u molbi za izuzeće od carina je da je kandidat za punopravno članstvo u EU, ima sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i "što je privreda Srbije relativno integrisana u evropske lance snabdevanja". Zbog čega EU planira da smanji kvote za čelik?Evropska komisija je početkom oktobra predstavila predlog kojim će, kako navodi, zaštititi sektor čelika u EU od "prekomernog globalnog kapaciteta". "Štiteći naše tržište od nelojalne globalne konkurencije, gradimo put ka suverenom dekarbonizovanom evropskom čeliku. Ovaj predlog je prvi korak za našu industriju ka ponovnom sticanju konkurentnosti", rekao je Stefan Sežurne, izvršni potpredsednik u Evropskoj komisiji za prosperitet i industrijsku strategiju. Dekarbonizacija podrazumeva da se čelik proizvodi uz manje emisije ugljen-dioksida koji šteti životnoj sredini. Navodi se i da je čelična industrija EU izgubila od 2007. na hiljade radnih mesta, a ovaj sektor je zabeležio rekordne gubitke 2024. Čelik je važan za EU, kako se navodi na sajtu Evropske komisije, zbog njegove upotrebe u više važnih sektora, uključujući i odbranu. Ova vest naišla je na različite reakcije udruženja koja zastupaju interese sektora povezanih sa čelikom. Iz Evropskog udruženja za čelik (EUROFER) pozdravili su u oktobru ovu odluku navodeći da je to "dugo očekivani predlog za snažnu odbranu evropskog sektora čelika". "Krajnji cilj smanjenja nelojalnog uvoza koji preplavljuje tržište EU, jeste da se omogući našim čeličanama da ponovo rade sa održivom stopom iskorišćenja od 80 do 85 odsto. Trenutno, naši objekti rade na neodrživim nivoima iskorišćenja od oko 65 odsto, što dovodi do zatvaranja i otpuštanja (radnika)", rekao je Akel Egert (Axel Eggert), generalni direktor EUROFER-a, navodi se na sajtu udruženja. Ipak, na ovu vest negativno je reagovalo Evropsko udruženje proizvođača automobila navodeći da se ovim merama "otišlo predaleko" u zaštiti tržišta EU. "Komisija treba pojedinačno da razmotri sektore poput automobilske industrije gde, uprkos velikom oslanjanju na domaće snabdevanje čelikom, naši proizvođači i dalje moraju da uvoze određene količine", navodi se u njihovom saopštenju. Uloga Kine u globalnoj proizvodnji čelikaIz Evropskog udruženja za čelik su na upit RSE o ovoj temi poslali analizu u kojoj se navodi da Kina stvara najveću zabrinutost kada je reč o proizvodnji čelika na svetskom nivou. "U periodu 2014/2015, potražnja za čelikom u Kini je naglo stagnirala, što je izazvalo nagli porast izvoza od više od 100 miliona tona, od čega je oko 10 odsto bilo usmereno ka EU", navodi se u dokumentu EUROFER-a i dodaje da je 2023. Kina ponovo povećala svoj izvoz. U međuvremenu, više zemalja uvelo je mere kojim je ograničilo uvoz čelika, kao što su SAD, Kanada, Indija, Turska, Vijetnam. "Sada se suočavamo sa globalnom krizom prekomernih kapaciteta - koja više nije ograničena samo na Kinu, već se širi širom Jugoistočne Azije, Bliskog istoka i Severne Afrike", navodi EUROFER. To je, prema njihovim navodima, dovelo do pada proizvodnje čelika u EU sa 160 miliona tona u 2018. na 130 miliona tona u 2024. godini. Zabrinjavajući rast proizvodnje čelika konstatovan je i u novembru na sednici Komiteta za čelik Organizacije za evropsku saradnju i razvoj. Saopšteno je da je prekomerna proizvodnja čelika u Kini dovela do poremećaja u trgovini čelikom jer se proizvodni pogoni za čelik u Kini ne gase, već pronalaze načine da izvoze proizvode zaobilazeći mere za ograničenje uvoza koje uvode države. Iz EUROFER-a za RSE navode da je prevelika proizvodnja čelika svetski problem koji je prepoznat 2016. godine stvaranjem Globalnog foruma o višku kapaciteta za proizvodnju čelika (GFSEC). "Ali ga je nažalost Kina napustila 2019. godine", navode iz EUROFER-a.

Regulatorno telo Srbije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (Ratel) saopštilo je 14. novembra da je operatorima mobilne telefonije dodelilo licence za 5G mrežu po ukupnoj ceni većoj od 300 miliona evra. Navodi se da je u javnom nadmetanju od 3. do 7. novembra sprovedena aukcija spektra za sisteme GSM i IMT i da su ispravne ponude podnela sva tri učesnika, Jetel (Yettel), A1 Srbija i Telekom Srbija. Ukupan prihod od prodaje radiofrekvencijskog spektra iznosi 300.099.430 evra. Ratel dodaje da će posle dostavljenog dokaza o uplati prve polovine naknade izdati pojedinačne dozvole, najkasnije u roku od sedam dana od dana isteka roka za navedenu uplatu. "Nakon izdavanja pojedinačnih dozvola, što se očekuje u prvoj nedelji decembra, steći će se uslov da započnu komercijalno pružanje usluga uz korišćenje 5G tehnologije", saopšteno je u petak. Precizira se da su tri izabrane kompanije u obavezi da prvu polovinu naknade za pravo korišćenja dodeljenog radiofrekvencijskog spektra plate u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke o izboru najpovoljnijih ponuda. Drugu polovinu najkasnije do 30. juna 2026. A1 Srbija je u vlasništvu A1 Telekom Austria Group, Jetel (Yettel) u većinskom vlasništvu Emirates Telecommunications Group iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), dok je Telekom Srbija većinski u vlasništvu Republike Srbije. Prelazak na 5G mrežu u telekomunikacijama za korisnike najpre znači brži internet, stabilniju mrežu, manje kašnjenje u primeni mobilnih aplikacija u realnom vremenu i manje trošenje energije koje podrazumeva i duže trajanje baterije mobilnih telefona.

Nafte za preradu u Rafineriji Pančevo koja je deo Naftne industrije Srbije (NIS), po računici zvaničnika, ima za još deset dana. Usled sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) usmerenih na NIS zbog većinskog ruskog vlasništva, onemogućen je dotok sirove nafte u Srbiju. Uz državnu pomoć u vidu nafte iz robnih rezervi, rafinerija u Pančevu imaće sirovinu do 25. novembra. U slučaju smanjenog obima ili obustave rada nakon tog datuma, zaposleni u rafineriji bi prvi osetili posledice. "Do sada smo uspeli da doprinesemo da ograničenja koja nameću sankcije ne ugroze egzistencijalnu sigurnost radnika, ali je važno da se u što kraćem roku dođe do jasnog i održivog rešenja", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Božo Dostić, predsednik Sindikata Rafinerije nafte u Pančevu. Dodaje da je u NIS-u zaposleno oko 13.500 ljudi, a da od te kompanije indirektno zavisi oko 20.000 članova njihovih porodica. Prioritet sindikata, prema rečima Dostića, je da "nijedna porodica ne oseti posledice aktuelne situacije". "Da se sačuva svako radno mesto, da se očuvaju prava makar u obimu garantovanim Kolektivnim ugovorom", pojašnjava Dostić. Koliki je značaj rafinerije u Pančevu?Većina naftnih derivata do benzinskih stanica dolazi iz rafinerije u Pančevu, dok se manji deo uvozi. Država je, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, već intervenisala sa više od 80 hiljada tona sirove nafte, obezbeđenih iz robnih rezervi, "da bi rafinerija mogla da radi". "Nama može rafinerija da ne radi 15-20 dana, (nakon toga) biće potrebno još mesec dana da počne da radi, to će nam se odraziti na stopu rasta, to će nam se odraziti na BDP (bruto društveni proizvod), na plate, na penzije, na sve, svih ljudi, to ljudi moraju da znaju", rekao je Vučić 23. oktobra za Radio-televiziju Srbije (RTS). Iz domaće proizvodnje Srbija podmiruje tek petinu potrebne količine nafte, pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije. Ostatak nafte se uvozi. Sirova nafta prerađuje se u rafineriji u naftne derivate, koji se zatim distribuiraju do potrošača. Šta kažu u naftnim kompanijama?NIS nije odgovorio na pitanja RSE o tome koji su mogući scenariji nakon 25. novembra kada rafinerija u Pančevu ostane bez sirove nafte za preradu i kakve bi posledice to moglo imati po samu rafineriju i tržište naftnim derivatima. Odgovor na ista pitanja je do zaključenja teksta izostao i od Ministarstva rudarstva i energetike Srbije. U Udruženju naftnih kompanija Srbije (UNKS) su za RSE naveli da je uvoz naftnih derivata znatno veći još od 10. januara, kada su SAD stavile NIS na listu sankcija, kako bi se nadomestile one količine goriva koje nedostaju. Prema rečima Tomislava Mićovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije, kompanije članice tog udruženja su inače najveći uvoznici derivata nafte u Srbiju. "Povećavao se (uvoz) postepeno. Logističke barijere će biti uskoro veća prepreka nego želja i mogućnosti članica kompanija da uvoze", rekao je za RSE Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije. Srbija nema izlaz na more, što usložnjava transport i logistiku. "Pošto se uvoz realizuje Dunavom, zatim železnicom i drumskim saobraćajem, uvek u tim vidovima transporta možete imati neke otežavajuće okolnosti", pojašnjava Mićović. Ko će sve osetiti posledice?U slučaju obustave rada rafinerije u Pančevu, ukazuje ekonomista Milan Kovačević, Srbija bi bila prinuđena da u potpunosti uvozi gotove naftne derivate iz drugih država. "Naravno, u slučaju drugih izvora, to bi neophodno bilo skuplje", kaže on za RSE. Cene goriva, čiju maksimalnu vrednost jednom nedeljno utvrđuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Srbije, varirale su tokom proteklih deset meseci, a trenutno su nešto niže u odnosu na one propisane 10. januara, kada je NIS stavljen na listu sankcija SAD. U poređenju sa državama Evropske unije, cene benzina su na nivou onih u EU, dok je dizel skuplji za oko 10 odsto. Za ovu računicu uzeti su podaci Evropske komisije iz novembra. U slučaju da rafinerija u Pančevu prestane sa radom, ekonomista Milan Kovačević ne isključuje ni nestašice goriva. "Logistički je teško ostvariti da ne bude nikakvih oskudica, jer znamo da nemamo prilaz bilo kojem moru za dobijanje nafte, znamo, da su derivati isporučivani za naše tržište skoro isključivo iz Pančeva", kaže Kovačević. Prema njegovim rečima, na udaru bi se prvo našli potrošači, zatim i privreda. "I jedni i drugi bi sigurno morali podnijeti (cenu) - građani lošiji životni standard, a privreda i ostali, lošije uslove poslovanja, To znači da bi bila usporena i privredna aktivnost i da bi to negativno uticalo na bruto domaći proizvod", pojašnjava Kovačević. Situaciju dodatno usložnjava, ukazuje Kovačević, i to što je ruska kompanija Lukoil takođe stavljena pod sankcije. Ta kompanija, koja traži kupca za svoju imovinu u inostranstvu, u Srbiji zauzima nešto više od sedam odsto maloprodajnog tržišta naftnim derivatima. Dokle se stiglo sa pregovorima o sankcijama?U međuvremenu, pregovori oko konačne sudbine NIS-a i dalje traju – sa Rusijom kao većinskim vlasnikom i sa SAD-om koje su uvele sankcije ruskim energetskim kompanijama. SAD su sankcije uvele kako bi onemogućile finansiranje invazije koju je Moskva pokrenula na Ukrajinu u februaru 2022. Iako je još u januaru odbacio mogućnost nacionalizacije NIS-a, odnosno da najveća naftna kompanija u Srbiji ponovo bude pod kapom države, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u izjavi za RTS 23. oktobra je izjavio da će država preduzeti korake kada dođe do problema sa snabdevanjem. "Prvi dan kada imamo probleme, mi ćemo da uzmemo stvari u svoje ruke i da rešavamo, prvi dan, i to sam rekao svima – i Rusima i Amerikancima", rekao je Vučić. On nije precizirao koji bi to konkretni potezi mogli biti. Rusija je, prema rečima ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović, spremna da prepusti kontrolu i uticaj nad NIS-om trećoj strani, što su podržale i vlasti u Beogradu. Zahtev NIS-a upućen američkim vlastima da ta kompanija bude uklonjena sa liste sankcija, i dalje je na čekanju.