Dron je pogodio neboder nekoliko kilometara od Kremlja rekao je gradonačelnik Moskve, dok je guverner ukrajinske oblasti Harkiv izjavio da je ruski raketni napad ubio tri osobe i ranio još osam. Napadi su uslijedili dan nakon što je Kijev objavio da su pogodili ključni izvozni naftni čvor na Baltičkom moru i dva plovila za koja je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao da su dio ruske "flote iz sjene" tankera za naftu koji izbjegavaju sankcije. Niko nije povrijeđen u napadu dronom na moskovski toranj 4. maja, rekao je gradonačelnik Sergej Sobjanin. Na snimcima se vide jedan ili dva uništena stana na visokom spratu, te krhotine na tlu ispred zgrade. Još uvijek nema komentara iz Ukrajine o pogotku zgrade koja se nalazi oko šest kilometara od Kremlja. Ovo je bio najbliži udar sjedištu ruske vlasti otkako je u napadu dronom zapaljen krov zgrade unutar Kremlja prije tačno tri godine. Moskva je tada rekla da se radi o ukrajinskom napadu. Incident se dogodio pet dana prije nego što ruski predsjednik Vladimir Putin treba da bude domaćin godišnje vojne parade povodom Dana pobjede, kojom se na Crvenom trgu ispred Kremlja obilježava poraz Njemačke u Drugom svjetskom ratu. Obim ceremonije je smanjen ove godine, navodeći ukrajinske napade, a nije planirano ni prikazivanje teškog naoružanja. Moskva je snažno zaštićena sistemima protivzračne odbrane. Sobjanin je rekao da su odbijena još dva drona koja su ciljala prijestonicu. Većina ukrajinskih napada dronovima bila je usmjerena na energetsku infrastrukturu i u nekim slučajevima na vojne ciljeve. Zelenski je 3. maja rekao da su udari Kijeva prouzrokovali značajnu štetu u baltičkoj luci Primorsk te da su pogodili i naftni tanker, mali ruski raketni brod i patrolni čamac u Baltičkom moru. U istočnoj Ukrajini, ruski raketni napad ubio je tri osobe i ranio osam u gradu Merefa u Harkivskoj oblasti rekao je regionalni guverner Oleh Sinjehubov. Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, osam godina nakon što je zauzela Krimsko poluostrvo i podstakla rat u istočnom području poznatom kao Donbas, i sada kontroliše gotovo petinu Ukrajine. Ali snage Moskve ostvarile su samo ograničene dobitke tokom protekle godine uz velike gubitke. Nekoliko rundi razgovora u posljednjim mjesecima ostavilo je Kijev i Moskvu duboko podijeljene oko ključnih pitanja, uključujući teritoriju i sigurnost, a mirovni napori predvođeni SAD-om su zastali usljed američko-izraelskog sukoba s Iranom, pri čemu je susret uživo u februaru završen bez napretka.

Ujedinjene nacije u Bosni i Hercegovini upozorile su da je nužno hitno djelovanje na zaštititi žena i djece te sprječavanju nasilja, nakon što je u Sarajevu ubijena 41-godišnja žena. Elma Godinjak-Prusac ubijena je 1. maja hicem iz pištolja u sarajevskom naselju Dobrinja, zbog čega je uhapšen njen bivši partner, 49-godišnji Tarik Prusac. U BiH nema zvaničnih podataka o broju žrtava femicida u posljednjih nekoliko godina. Organizacije civilnog društva procjenjuju da godišnje u prosjeku bude ubijeno oko 11 žena, najčešće od partnera ili drugih muških članova porodice. UN naglašava važnost brze, temeljite i nepristrasne istrage, kao i pune odgovornosti u skladu sa zakonom, kao i potrebe sveobuhvatne zaštite i podrške članovima porodice ubijene žene. Ističu i da je ovaj slučaj podsjetnik da nasilje nad ženama i dalje predstavlja ozbiljno i trajno kršenje ljudskih prava u BiH. "Femicidi nisu izolirani činovi, već najekstremniji oblik kontinuiranog i često eskalirajućeg rodno zasnovanog nasilja, s razornim posljedicama po porodice, zajednice i djecu. Izloženost takvom nasilju, bilo direktna ili indirektna, može imati duboke i dugoročne posljedice po sigurnost, dobrobit i razvoj djece", naveo je UN. Istaknuto je da i posljednji slučaj femicida naglašava potrebu za punom primjenom postojećih zakona i politika usmjerenih na prevenciju i odgovor na nasilje nad ženama, kao i na osiguravanje zaštite žena izloženih riziku. To uključuje i nedavne izmjene i dopune Zakona o zaštiti od nasilja u porodici i nasilja nad ženama u Federaciji BiH, kao i djelotvornu primjenu relevantnih odredbi Krivičnog zakona BiH, radi osiguranja pravovremenog procesuiranja i odgovornosti počinilaca. "Prevencija mora ići dalje od institucionalnih odgovora i uključivati ranu intervenciju, djelotvornu procjenu rizika te dostupne i kvalitetne usluge podrške", naveli su iz UN-a. Početkom 2020. vlast u Federaciji BiH, suočena s protestima zbog rasta broja ubistava žena, donijela je zakon kojim je najavila efikasniju zaštitu žrtava porodičnog nasilja. Izmijenjeni Zakon o zaštiti od nasilja u porodici stupio je na snagu u martu prošle godine, a uslijedile su izmjene Krivičnog zakona u koji je uvršten femicid, kao zasebno kazneno djelo. Izmjene Zakona o zaštiti od nasilja u porodici, uz ostalo, proširile su ovlasti policije, koja ima obavezu da, nakon prijavljenog nasilja, uradi procjenu rizika od smrtnosti i ponavljanja nasilja. RSE Specijal: Šta se desilo nakon ubistva Nizame Hećimović?Učinkovitije postupanje institucija u zaštiti žena i procesuiranju odgovornih za nasilje zatraženo je na protestima građana širom zemlje, nakon što je u augustu 2023. bivši partner ubio Nizamu Hećimović iz Gradačca. Bio je to jedan od najbrutalnijih slučajeva ubistava žena u BiH, nakon koga su entitetske vlasti, pod pritiskom protesta, usvojile zakonske izmjene obećavajući bolju zaštitu žena od nasilnika.

U selima kod Mladenovca u blizini Beograda obeležava se tri godine od ubistva devetoro i ranjavanja 12 ljudi. U školskom dvorištu u Duboni, vence i cveće polažili su članovi porodica stradalih, meštani i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović. Na maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina osuđen je tada dvadesetjedogodišnji meštanin Uroš Blažić koji je, prema presudi, 4. maja pucao iz automatskog oružja na tri različite lokacije u selima Malo Orašje i Dubona. Na kaznu od 20 godina osuđen je i njegov otac Radiša Blažić zbog posedovanja nelegalnog oružja koje je njegov sin koristio za izvršenje zločina. U Malom Orašju ubijeni su Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21) i Petar Mitrović (25) koji je preminuo u bolnici skoro dva meseca nakon zločina. U Duboni su ubijeni brat i sestra Milan (22) i Kristina Panić (19) i Dalibor Todorović (24). Zločin je počinjen dan nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u centru Beograda kada je maloletni učenik očevim pištoljem ubio devetoro vršnjaka i školskog čuvara. Vlast je nakon masovnih ubistava pojačala prisustvo policije u školama i pozvala građane da predaju oružje. Na poziv dela opozicionih stranaka, širom zemlje održavani su protesti pod nazivom "Srbija protiv nasilja", zbog nezadovoljstva reakcijom države nakon dva masovna ubistva.

Ruski dron je udario blizu autobusa s 40 dece u Dnjepropetrovskoj oblasti Ukrajine, dok su deca išla ka odmaralištu na zapadu Ukrajine u jeku vazdušnih napada između Moskve i Kijeva. Guverner Aleksandar Hanža rekao je u nedelju da je jutarnji napad bio usmeren na benzinsku pumpu blizu mesta gde je autobus bio parkiran. Većina dece evakuisana je iz vozila pre napada, ali jedan desetogodišnji dečak nije izašao na vreme i povređen je. Stojeći ispred autobusa s razbijenim prozorima, vozač Serhij je rekao za Ukrajinski servis RSE da je komad stakla "probio pravo kroz" ruku dečaka. "(Deca) su bila tako srećna što imaju odmor i što će pobeći od svega ovoga. Ali nismo uspeli", rekao je on. "(Jedan dečak) nije uspeo da izađe na vreme. Njegovu ruku je pogodio šrapnel i probio je pravo kroz nju." Serhij je dodao da je vozio grupu dece iz grada Zaporožja koji je redovno pod granatama do popularnog karpatskog odmarališta Bukovel u zapadnoj ukrajinskoj Ivano-Frankivskoj oblasti, daleko od linije fronta. Hanža je na Telegramu naveo da je u napadu povređeno i najmanje pet odraslih, uključujući 21-godišnju trudnicu. On je kasnije dodao da je u još jednom napadu na regionalnu prestonicu, Dnjepar, pogođen internat, gde je ubijena najmanje jedna osoba, a ranjeno 11 ljudi. Fotografije koje je Hanža objavio na mreži pokazuju da je krov zgrade srušen posle napada. Na drugim mestima u Ukrajini, lokalne vlasti su izvestile o smrtonosnim napadima u Odeskoj i Hersonskoj oblasti na jugu zemlje. Više od deset ljudi je povređeno u najmanje tri druga regiona. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je stigao u Jerevan na samit Evropske političke zajednice, rekao je da je Kijev gađao dva broda ruske flote u blizini glavnog lučkog grada Novorosijska. "Ti tankeri su aktivno korišćeni za transport nafte – više ne", napisao je na X. "Ukrajinski dugometni kapaciteti nastaviće da se sveobuhvatno razvijaju – na moru, u vazduhu i na kopnu". U kasnijoj objavi, Zelenski je naveo da su ukrajinske snage takođe pogodile ruski nosač raketa, "zajedno s patrolnim čamcem i još jednim tankerom iz naftne flote u senci", u ruskom lučkom gradu Primorsku – oko 1.000 kilometara od linije fronta. Iako Moskva zasad nije komentarisala nijedan od napada, ukrajinski i ruski Telegram kanali objavili su snimke koje su napravili korisnici, a koji izgleda prikazuju poslednji napad Kijeva na Primorsk. Kako rat, koji je sada u petoj godini, ne pokazuje znake popuštanja, Ukrajina je poslednjih meseci pojačala napade dronovima na ruska energetska postrojenja. Ukrajinska vojska je nastojala da ograniči izvoz Rusije i omete njenu sposobnost da iskoristi skok globalnih cena energije izazvan ratom u Iranu i praktičnim iranskim zatvaranjem Ormuskog moreuza.

Koalicija za slobodu medija u Srbiji, koju čini više novinarskih udruženja, pozvala je nadležne institucije da hitno i efikasno istraže sve napade, pretnje i pritiske na novinare. Zahtev je upućen 3. maja, na Međunarodni dan slobode medija. Koalicija u saopštenju ocenjuje da Srbija ovaj dan dočekuje kao zemlja u kojoj je bavljenje novinarstvom sve opasnije, a institucije sve pasivnije. Ukazuju da posebno zabrinjava odnos policije prema novinarima i novinarkama. Koalicija podseća da je, od marta do kraja decembra 2025. godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo 77 slučajeva napada od strane policije, neosnovanog privođenja i legitimisanja, kao i nereagovanja policije kada se nađe na licu mesta. "Od tog broja, 26 slučajeva odnosilo se na novinarke. U više od 30 fizičkih napada bilo je uključeno postupanje policijskih službenika", navela je Koalicija. Ocenjuju i da su pretnje i nasilje prema novinarima postali gotovo svakodnevica. "Verbalni napadi visokih državnih funkcionera i poslanika vladajuće stranke na novinare i medije stvaraju atmosferu linča i podstiču nasilje kroz narative koji ih kriminalizuju", upozorava se u saopštenju. Na ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda u svetu, koju objavljuju Reporteri bez granica, Srbija se nalazi na 104. mestu - među najgore plasiranim evropskim državama. "Zahtevamo od nadležnih institucija da hitno i efikasno istraže sve napade, pretnje i pritiske na novinare i medijske radnike, obezbede odgovornost policijskih službenika koji su napadali, privodili, legitimisali ili nisu zaštitili novinare na zadatku, da prestanu sa praksom targetiranja kritičkih medija i novinara, da obezbede transparentno postupanje tužilaštava i sudova u slučajevima napada", saopštila je Koalicija za slobodu novinara. Traže i da se hitno usvoje i sprovedu mere za poboljšanje ekonomskog položaja novinara, zaštitu radnih prava i jačanje lokalnih medija. "Niske zarade, izostanak naknade za prekovremeni rad, nepoštovanje radnog vremena, nesigurni ugovori i stalna neizvesnost u pogledu opstanka medijskih kuća dovode do iscrpljivanja profesije i odlaska sve većeg broja ljudi iz novinarstva", ocenjuju. Koalicija je ukazala da sloboda medija ne može postojati tamo gde su novinari fizički ugroženi, ekonomski iscrpljeni, institucionalno nezaštićeni i stalno izloženi pritiscima, kao i da napadi na novinare nisu samo napadi na pojedince i redakcije, već napadi na pravo građana da znaju. Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), NUNS, Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres", Slavko Ćuruvija fondacija i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost".

Odavanjem pošte stradalima obeležava se treća godišnjica masovnog ubistva u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Devetoro đaka i školskog čuvara je 3. maja 2023, u vreme nastave, ubio maloletni učenik te škole - pucajući na njih iz očevog pištolja. Ranio je petoro đaka i nastavnicu. Ubijeni su: Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i Dragan Vlahović. Članovi porodica, prijatelji i drugi građani odaju poštu ubijenima - paljenjem sveća i polaganjem venaca i cveća. Kod škole je u 8.40, što je vreme kada je zločin počinjen, počelo i upisivanje u Knjigu sećanja. Poštu stradalima odao je i predsednik Vlade Srbije Đuro Macut, zajedno sa ministrima. On je položio venac ispred škole i upisao se u Knjigu sećanja. A na poziv studenata u blokadi i zborova, građani su se okupili kod Pravnog fakulteta, gde su održali 16 minuta tišine, u znak sećanja na poginule u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici - nesreće koja je pokrenula talas masovnih antivladinih protesta. Potom su se uputili ka osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", kako bi odali poštu žrtvama masovnog ubistva. Deo Ulice kralja Milutina, u kojoj je škola, zatvoren je za saobraćaj i pretvoren u "prostor tišine". Celodnevni komemorativni program organizuje se i u parku Tašmajdan. Maloletnom počiniocu masovnog ubistva ne može da se sudi, jer je u to vreme imao manje od 14 godina. Postupak se vodi protiv njegovih roditelja. U toku je ponovljeno suđenje pred Višim sudom u Beogradu, nakon što je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu kojom su osuđeni na višegodišnje kazne zatvora. Dan posle masovnog ubistva u školi u Beogradu, 4. maja 2023, dvadesetjednogodišnji Uroš Blažić ubio je devetoro i ranio trinaestoro, uglavnom mladih ljudi, u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca. U Srbiji se 3. i 4. maj obeležavaju se kao Dani sećanja na žrtve masovnih ubistava. Ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat izrazio je solidarnost EU povodom godišnjice masovnih ubistava. "Danas i sutra nastavljamo da budemo solidarni sa porodicama, bližnjim i zajednicama žrtava tregedija u školi Ribnikar, Duboni i Malom Orašju", napisao je fon Bekerat na mreži Iks. On je rekao da "misle na izgubljene živote i na zauvek promenjene porodice tokom tih dana". "Sećanje na žrtve će zauvek ostati i biće poštovano", napisao je ambasador EU u Srbiji. Ministarstvo prosvete je ove godine preporučilo osnovnim i srednjim školama da se učenici ne ocenjuju od 4. do 8. maja, kada se obeležava Nedelja sećama i zajedništva. Tokom naredne sedmice, škole širom Srbije će organizovati aktivnosti kako bi se izrazilo poštovanje prema žrtvama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će prvu fazu brze saobraćajnice "Vožd Karađorđe", koja prolazi kroz Šumadiju, graditi kineska kompanija Šandong. "U narednih deset dana potpisaćemo komercijalni ugovor sa Šandongom", rekao je Vučić 2. maja za tabloidnu TV Informer. Kazao je i da je ugovor za izgradnju 90 kilometara puta u "najnaseljenijem delu Šumadije" vredan oko milijardu i trista miliona evra. "Kreće se se u radove i za najduže četiri godine imaćemo brzu saobraćajnicu", izjavio je Vučić. Reč je o saobraćajnici čija je gradnja najavljena još 2019. godine i koja bi trebalo da se proteže u pravcu istok-zapad U maju 2020, Vlada Srbije je ovaj projekat proglasila projektom od posebnog značaja za državu. Kompanija Šandong (China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group Ltd) je 2021. dobila posao u Srbiji na izgradnji saobraćajnici Požarevac–Golubac. Taj posao vredan 337 miliona evra ugovoren je bez tendera, direktnom pogodbom, na osnovu međudržavnog sporazuma. Rokovi su pomerani više puta. Poslednja najava je da će ta saobraćajnica biti gotova do kraja 2026. Među podizvođačima, koje kineski izvođač samostalno bira uz formalnu saglasnost države, bila je i firma Inkop iz Ćuprije u vlasništvu Milana Radoičića i braće Zvonka i Žarka Veselinovića. Sva trojica su od 2021. na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država, pod optužbama za organizovani kriminal i korupciju. Radoičić je u oktobru 2023, nakon što je preuzeo odgovornost za oružani napad grupe Srba u Banjskoj, na Kosovu, u kojem je ubijen kosovski policajac, izašao iz suvlasništva Inkopa i svoj deo preneo braći Veselinović. U njihovom vlasništvu je i firma Novi Pazar-put koja je bila podizvođač na brzoj saobraćajnici od Valjeva do Lajkovca, koju je takođe gradio Šandong. Posao je bio vredan 158 miliona evra, a većim delom je finansiran zajmom kineske Eksim banke. Zbog zaduživanja i poslova sa Kinom, koji se u izveštajima međunarodnih organizacija opisuju kao netransparentni i da ostavljaju prostor za korupciju, Srbija se više puta našla i na meti kritika Evropske unije, čija članica teži da postane.

Zatvorena iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi prebačena je na intenzivnu negu i nalazi se "na ivici smrti", rekao je njen brat Hamidreza Mohamadi za Radio Farda (Iranski servis RSE). "Ona umire", rekao je Hamidreza. "Zbog teških uslova u zatvoru i štete koja joj je naneta, ona je na ivici smrti. Odgovornost za Nargesin život, i živote svih zatvorenika, direktno leži na sudskim vlastima i bezbednosnom aparatu." Aktivistkinja za ljudska prava Mohamadi (54) dobila je Nobelovu nagradu za mir za 2024. godinu zbog njene borbe za prava žena u Iranu. Veći deo poslednje decenije provela je iza rešetaka zbog svog rada, a u decembru 2025. ponovo je uhapšena tokom komemorativne ceremonije u gradu Mešhedu na severoistoku Irana. Posle hapšenja, osuđena je na novu zatvorsku kaznu od sedam i po godina i nalazi se u zatvoru Zandžan, na oko 330 kilometara zapadno od Teherana. Uskraćen pristup neziPogoršanje njenog zdravstvenog stanja predstavja naglu eskalaciju u odnosu na stanje prijavljeno pre samo nekoliko nedelja, kada je njen brat rekao da je imala srčani udar u zatvoru i da joj je uskraćen pristup specijalističkoj nezi. Od tada je kolabirala, bila bez svesti nekoliko sati i prebačena je na odeljenje za koronarnu negu pošto zatvorsko medicinsko osoblje nije moglo da je leči, rekao je njen brat. Diše uz pomoć dodatnog kiseonika i pati od kritično niskog krvnog pritiska i mučnine. Mohamadi ima hronično srčano oboljenje, pretrpela je plućnu emboliju, dobila je tromb u nozi i prošla je kroz višestruke operacije ugradnje stentova i angioplastike. Lekari su rekli da se dalja kardiološka procedura koja joj je hitno potrebna ne može izvršiti u Zandžanu i da se mora obaviti u Teheranu. Njen brat je rekao da su i sudske medicinske vlasti i teheranski sudski zvaničnik pozvali na njen premeštaj. Odgovornost se prebacuje između sudova u Teheranu i Zandžanu suda bez rešenja, dodao je on.

Ministar za evropske integracije u Vladi Srbije Nemanja Starović izjavio je da će preporuke Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona biti "u potpunosti primenjene", kao i da će se o tome raspravljati na sednici republičkog parlamenta do kraja maja. "Mi intenzivno radimo na tome, formirana je Radna grupa i tokom maja će biti u potpunosti primenjene sve preporuke Venecijanske komisije", rekao je Starović za Radio-televiziju Srbije (RTS) 2. maja. Venecijanska komisija je 24. aprila ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. Ovo ekspertsko telo Saveta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. "Kolege iz Evropske komisije u ovom smislu kucaju na otvorena vrata", uverava Starović. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni", usvojeni u januaru ove godine. Za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u integracionom procesu Srbije ka EU, uz upozorenje da ograničavaju nezavisnost pravosuđa.

U Beogradu je u crkvi Svetog Marka održan parastos povodom 31 godine od vojno-policijske akcije hrvatskih snaga "Bljesak". Parastos su organizovali Udruženje porodica stradalih i nestalih "Suza" i Udruženje izbeglih, raseljenih i doseljenih lica "Zavičaj" iz Beograda, uz prisustvo članova porodica žrtava i predstavnika institucija. Nakon parastosa vence na Spomenik žrtvama rata 1990-1999 u Tašmajdanskom parku položili su ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Milica Đurđević Stamenkovski i komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević. Dan sećanja na stradale Srbe u operaciji "Bljesak" uvršten je sredinom 2025. u kalendar državnih obeležavanja. Akcijom "Bljesak" su hrvatske vojne i policijske snage 1. i 2. maja 1995. vratile u hrvatski ustavnopravni poredak Zapadnu Slavoniju, koju su do tada pod kontrolom držale snage samoproglašene Republike Srpske Krajine. Prema podacima iz Srbije, u akciji je ubijeno 283 Srba, od kojih 55 žena i 11 dece, te proterano oko 15.000. Sa druge strane, prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, u akciji "Bljesak" ubijena su 83 srpska civila. Prema tom izvoru njih 30 ubijeno je u napadima na izbegličke kolone, a 53 osobe su ubijene u svojim kućama. U akciji su poginula 42 pripadnika hrvatske vojske i policije, a 162 su ranjena. Hrvatske nevladine organizacije koje se bave ratnim zločinima upozorile su u više navrata da još nisu rasvetljeni i procesuirani svi zločini tokom "Bljeska", te ukazale na važnost pronalaska nestalih.