Troje tužilaca u Srbiji vraćeno je na rad u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) čime je ispunjena još jedna preporuka Venecijanske komisije o neophodnim izmenama spornog seta pravosudnih, takozvanih, "Mrdićevih" zakona. Na vanrednoj sednici Visokog saveta tužilaštva u četvrtak, odlučeno je da se tužioci Irena Bjeloš iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Aleksandar Barac iz Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu i Boris Majlat iz Višeg javnog tužilaštva u Šapcu, vrate u TOK na period od tri godine. Nakon što su, prema evropskim preporukama, izmenjeni zakoni došli na dnevni red za usvajanje u Parlamentu Srbije, Venecijanska komisija je 16. juna saopštila da su vlasti u Srbiji u potpunosti primenile značajan deo ključnih preporuka, ali da dve od devet nisu potpuno sprovedene. Reč je upravo o kadrovskim rešenjima u TOK-u i vraćanju tužilaca koji su prethodno na osnovu "Mrdićevih zakona" smenjeni. Reč je o tužiocima koji su, između ostalog, radili na slučajevima ispitivanja moguće korupcije vlasti u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, kao i o istrazi u slučaju zaplene pet tona marihuane u selu kod Kruševca u centralnoj Srbiji. Preporuke Venecijanske komisije usledile su nakon što je Evropska komisija (EK) krajem januara pozvala na hitnu reviziju izmena pravosudnih zakona koje su tada usvojene u Skupštini Srbije. Evropska komisija tada je ocenila da je reč o ozbiljnom koraku unazad u procesu evropskih integracija. Zbog ovih izmena Brisel je upozoravao Srbiju da dovodi u pitanje novac iz evropskog Plana rasta. Krajem aprila, Venecijanska komisija izdala je preporuke za otklanjanje nedostataka pravosudnih zakona, a Srbija je počela da ih sprovodi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je odluka američke Carinske i granične zaštite (CBP) o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi Srbija Ziđin Koper (Zijin Copper) na granicama SAD, zbog sumnje na prinudan rad u toj kompaniji, loša po Srbiju. On je poručio da će država pomoći toj kompaniji u Boru, na istoku Srbije, koliko može kako bi se rešio taj izvozni problem. "Očigledno je da u geopolitičkom sukobu u kojem su svi protiv svih, ali se izdvajaju dve velike države SAD i KIna, i mi plaćamo cenu", rekao je Vučić novinarima tokom obilaska radova na Fruškogorskom koridoru. On je rekao da veruje da će Srbija kroz dijalog sa Amerikancima "moći makar malo da pomogne kompaniji iz Bora, koja zapošljava 7.000 ljudi i drži nam istok Srbije u životu". Pre Ziđina, američka carina je onemogućila uvoz automobilskih guma iz kineskog Linglonga u Zrenjaninu, na severu zemlje, takođe zbog upotrebe prinudnog rada. Kompanija Srbija Ziđin Koper saopštila je, reagujući na odluku CBP, da se protivi svim oblicima prinudnog rada, kao i da sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja. Kompanija je navela da ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, "uključujući i zakone SAD, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada". Američka carina je saopštila da je nalog za zadržavanje bakra iz Srbije rezultat njihove istrage, kao i informacija da kompanija "Srbija Ziđin" koristi prinudni rad u proizvodnji i obradi rude bakar. Naveli su da je CBP analizirao izjave radnika, fotografije, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, javno dostupne izveštaje nevladinih organizacija, vesti i akademska istraživanja. U saopštenju je nevadeno da su radnici u kompaniji "Srbija Ziđin" bili izloženi po šest indikatora prinudnog rada Međunarodne organizacije rada. To su zloupotreba ranjivosti, zadržavanje plata, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad. I nevladina organizacija China Labor Watch (CLW) saopštila je da je dokumentovala prinudni rad u kineskom Ziđin Koperu u Srbiji. Naveli su da su utvrdili da je dolazilo do zadržavanja ličnih dokumenata, depozita za zapošljavanje, prekomernoh radnog vremena bez adekvatnog odmora, nebezbednih uslova rada i ograničenja slobode kretanja. Kompanije Ziđina su najveći izvoznici iz Srbije poslednjih godina, a Srbija je otvorena za kineski kapital dok vlasti grade prijateljske odnose sa kineskim državnim vrhom.

Viši sud u Beogradu osudio je Vladimira Kecmanovića na 14 godina i 6 meseci zatvora, a Miljanu Kecmanović na dve godine i 11 meseci zatvora. Prvostepena presuda doneta je za roditelje maloletnog dečaka koji je 3. maja 2023. u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" počinio masovno ubistvo. Njemu nije moglo da se sudi jer je u to vreme imao manje od 14 godina. Devetoro đaka i školskog čuvara je 3. maja 2023, u vreme nastave, ubio maloletni učenik te škole - pucajući na njih iz očevog pištolja. Ranio je petoro đaka i nastavnicu. Ubijeni su: Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i Dragan Vlahović. Tužilaštvo je tražilo maksimalne kazne za Vladimira i Miljanu Kecmanović, dok je odbrana tražila oslobađajuće presude navodeći da nema dokaza da su izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret. Vladimiru Kecmanoviću na teret se stavljaju teško delo protiv opšte sigurnosti i zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, dok je Miljana Kecmanović optužena za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. Tužilaštvo i odbrana imaju pravo da ulože žalbu na ovu presudu Apelacionom sudu u Beogradu. Suđenje je ponovljeno zato što je Apelacioni sud u novembru 2025. godine usvojio žalbe odbrane i ukinuo osuđujući deo presude Kecmanovića zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Predmet je potom vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Vladimiru Kecmanoviću bio je produžen pritvor do donošenja nove presude, dok se Miljana Kecmanović branila sa slobode. Ponovljeni postupak protiv roditelja počeo je krajem januara 2026. godine i, na zahtev tužilaštva, bio je zatvoren za javnost radi zaštite interesa maloletnih lica i privatnosti oštećenih. Iznošenje završnih reči, prema odluci suda, bilo je javno.

Sinoć oko 20 časova ispred Skupštine Srbije napadnut je novinar Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), saopšteno je iz te asocijacije. Matić je napadnut dok je snimao javno okupljanje ispred Narodne skupštine, kada mu je nepoznati mladić nasilno oteo telefon, uprkos tome što se Matić predstavio kao novinar i zatražio da mu uređaj bude vraćen, navodi se u saopštenju ANEM-a. Navode da mu je telefon vraćen tek nakon što je intervenciju izvršio Đorđe Prelić, osuđenik za ubistvo francuskog fudbalskog navijača Brisa Tatona. U kratkom razgovoru Prelić je optužio Matića da mu je svojim ranijim izveštavanjem na televiziji B92 "upropastio život", navodi se. Nakon incidenta, Matić se obratio obezbeđenju Skupštine Srbije, ali je dobio odgovor da "događaj nije primećen" i da slučaj prijavi policiji. ANEM navodi da je slučaj prijavljen Policijskoj stanici Stari grad. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na hitan upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome da li se ispituju okolnosti napada i navodi da je napadač Đorđe Prelić. ANEM poziva na hitnu reakciju institucija i ističe da napad na Matića "ne sme biti tretiran izvan konteksta kampanje koja se protiv novinara duže vreme vodi." Ceo incident dogodio se u blizini Pionirskog parka koji je više od godinu dana blokiran jer su u njemu pristalice vlasti podigle šatorsko naselje, poznatije kao Ćacilend. Đorđe Prelić Prela, osuđenik za ubistvo Brisa Tatona i bivši vođa navijača i ranije je viđan na skupovima vladajuće Srpske napredne stranke. U avgustu 2025. godine bio je u Ćacilendu u blizini Predsedništva Srbije tokom skupa naprednjaka o čemu je pisao RSE. Takođe, prema izveštavanjima medija i tvrdnjama opozicionih lidera, Prelić se pojavljivao na mitinzima vladajuće partije i u drugim gradovima Srbije, među kojima i na skupu u Sremskoj Mitrovici u februaru 2025. Prelić je prvobitno 2011. godine, dok je bio u bekstvu, osuđen na 35 godina zatvora kao organizator napada na Tatona. Apelacioni sud je kaznu smanjio na 15, potom na 12 i na kraju na 10 godina, što je minimalno propisana kazna za teško ubistvo. Uhapšen je 2013. u blizini Barselone, a izručen Srbiji godinu kasnije. Na slobodu je izašao 2021. godine, i to nakon što je Apelacioni sud preinačio odluku Višeg suda, koji mu je ranije odbio uslovni otpust. Bris Taton i grupa francuskih navijača doputovali su u Beograd u septembru 2009. godine kako bi pratili fudbalski meč između Partizana i Tuluza. Umesto sportskog spektakla, susreli su se sa nasiljem koje je potreslo Srbiju. U centru Beograda napala ih je grupa huligana povezanih sa navijačkom tribinom Partizana. Sud je kasnije utvrdio da je Taton brutalno pretučen, a potom sa ograde iznad stepeništa na Obilićevom vencu, sa više od četiri metra visine, bačen na betonsku podlogu. Nedugo nakon tragičnog događaja, policija je privela deset navijača Partizana, dok su dvojica osumnjičenih vođa grupe, Đorđe Prelić i Dejan Puzigaća, pobegli iz zemlje i godinama bili u bekstvu.

Visoki američki zvaničnici obelodanili su detalje okvirnog sporazuma s Iranom koji bi trebalo da zvanično bude potpisan u petak na ceremoniji u Švajcarskoj. Memorandum o razumevanju predviđa okončanje borbi na svim frontovima, uključujući u Libanu, ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za komercijalni saobraćaj i okončanje američke pomorske blokade Irana, navodi se u tekstu pročitanom u petak tokom telefonskog razgovora s novinarima. Dve strane se obavezuju da će se posle zvaničnog potpisivanja sporazuma dogovoriti o konačnom rešenju u roku od 60 dana koje uključuje ograničenja iranskog nuklearnog programa i ukidanje američkih sankcija Islamskoj Republici, rekli su američki zvaničnici. "Ovo je u osnovi sporazum koji nam omogućava da odmah otvorimo Ormuski moreuz, obavezuje Irance da unište nuklearne zalihe, a zatim nam daje kontrolu", rekao je jedan visoki američki zvaničnik. Sporazum, koji je već elektronski potpisan, označava najveći diplomatski proboj između SAD i Irana u poslednjih nekoliko godina i usledio je posle višemesečnog rata, poremećaja pomorskog saobraćaja i pregovora pozadinskim kanalima u koji su bili uključeni posrednici iz regiona. Uprkos predstavljanju sporazuma kao velikog diplomatskog otvaranja, američki zvaničnici su više puta isticali duboku sumnju u vezi s namerama Teherana i upozoravali da bi vojni i ekonomski pritisak mogao brzo da bude obnovljen. Drugi visoki američki zvaničnik rekao je da će kritični test biti na razgovorima u Švajcarskoj ovog vikenda, gde se očekuje da će pregovarači pokušati da pretvore memorandum u plan redosleda za implementaciju. "Sastanak ovog vikenda u Švajcarskoj biće prilično kritičan", rekao je zvaničnik. "Ako jedna strana ne ispunjava očekivanja druge strane, nadamo se da ćemo znati u roku od nekoliko dana ili nedelja, a ne meseci." Prolaz bez naplate kroz Ormuz, ukinuta američka blokadaJedna od najznačajnijih odredbi zahteva od Irana da omogući bezbednu komercijalnu plovidbu kroz Ormuski moreuz besplatno tokom 60 dana, dok pregovara o dugoročnom pomorskom okviru s Omanom i arapskim državama u Persijskom zalivu. SAD će početi da ukidaju svoju pomorsku blokadu odmah posle zvaničnog potpisivanja i potpuno će je ukloniti u roku od 30 dana, navodi se u tekstu. Pratite dešavanja u vezi s dogovorom SAD i Irana na našem blogu uživo.Zvaničnici su rekli da odredba već ima uticaja. "Prvi put u 100 dana ovog sukoba, Iran nije pucao ni na jedan brod", rekao je jedan zvaničnik. Sporazum takođe predviđa izuzeća koja omogućavaju nastavak izvoza iranske nafte, potez koji su zvaničnici branili kao ekonomski pragmatičan uprkos kritikama nekih američkih konzervativnih političara. Iranske nuklearne zaliheNuklearne odredbe izgledaju politički najosetljivije i strateški najznačajnije. Iran potvrđuje da "neće nabavljati niti razvijati nuklearno oružje", dok je saglasan da će njegove zalihe obogaćenog uranijuma bar biti razblažene na licu mesta, rekli su američki zvaničnici. "To je donji prag", rekao je jedan zvaničnik. "Tražićemo više od toga." Visoki američki zvaničnik rekao je da će se Vašington u velikoj meri oslanjati na nuklearno nadzorno telo UN i američke tehničke timove za verifikaciju. "Poverenje nije naša stvar", rekao je zvaničnik. Zvaničnik je dodao da je američko osoblje spremno da pomogne u fizičkom uklanjanju nuklearnog materijala, ako bude potrebno. Zvaničnici su takođe rekli da je šteta od nedavnih američkih vazdušnih napada na iranska nuklearna postrojenja značajno ograničila mogućnost Teherana da brzo obnovi materijal. Ublažavanje sankcija povezano s pridržavanjem sporazumaDogovor predviđa eventualno ukidanje svih američkih primarnih i sekundarnih sankcija Iranu, ali samo u okviru konačnog sporazuma. SAD bi takođe oslobodile milijarde zamrznute iranske imovine u fazama, u zavisnosti od, kako su zvaničnici rekli, "dobrog ponašanja". "Ono što je Iran želeo bio je pristup ovim sredstvima posle potpisivanja", rekao je jedan zvaničnik. "Ono što su prihvatili je da neće dobiti novac osim ako ne ispune uslove." Sporazum takođe predviđa fond za obnovu i razvoj vredan najmanje 300 milijardi dolara, koji podržavaju Vašington i regionalni partneri, iako su zvaničnici naglasili da Vašington neće direktno doprinositi sredstvima. Umesto toga, izuzeća od sankcija bi omogućila investitorima iz Zaliva i drugima da finansiraju projekte u Iranu.

Ruske vlasti saopštile su u sredu da je ukrajinski dron pogodio autobus s beloruskom dečjom fudbalskom ekipom u Brjanskoj oblasti Rusije, što je Kijev negirao. Jegor Kovaljčuk, vršilac dužnosti guvernera Brjanske oblasti, koja se nalazi uz granicu Rusije s Ukrajinom, saopštio je da je jedna žena poginula, a osam osoba, uključujući decu, povređeno u incidentu u sredu. On je objavio nekoliko slika s navodnog mesta napada, rekavši da je žena koja je poginula pratila decu do ruskog crnomorskog letovališta Gelendžik. Kovaljčuk je dodao da će svi putnici biti vraćeni svojim kućama u Belorusiji. Ukrajinska vojska je odbacila optužbu kao "lažnu", navodeći da njene snage "nisu koristile bespilotne letelice protiv meta u Brjansku" tokom perioda koji su naveli ruski zvaničnici. "Nesposobna da ostvari svoje deklarisane ciljeve na bojnom polju i trpeći značajne gubitke, Rusija sve više pribegava manipulaciji informacijama", dodaje se u saopštenju Generalštaba ukrajinske vojske. RSE nije mogao nezavisno da potvrdi izveštaje unutar ruske teritorije. Belorusko ministarstvo spoljnih poslova navelo je da je napad "teroristički čin" i pozvalo Kijev da pruži "detaljna objašnjenja", istovremeno upozoravajući protiv putovanja u područja vojnog sukoba. Svjatlana Tihanovskaja, beloruska opoziciona liderka u egzilu koja je prošlog meseca posetila Kijev radi razgovora s ukrajinskim zvaničnicima, izrazila je saučešće onima na koje je uticao incident i pozvala na "potpunu jasnoću" u istrazi o navodnom napadu. "Moje misli su sa žrtvama i njihovim porodicama... Rusija nije bezbedna, posebno za Beloruse. Ovaj kriminalni ruski rat mora da se završi", napisala je Tihanovskaja na X. Rusija je dotle nastavila vazdušne napade na civilnu i energetsku infrastrukturu širom ukrajinskih regiona, oštetivši školu jahanja u Sumskoj oblasti, gde su poginula tri konja. U videu poslatom ukrajinskom servisu RSE, radnica škole je rekla da je osoblje pozvalo decu da ne dolaze u ustanovu posle napada, "ali da su neka deca došla ovde u suzama". "Ovo je veoma traumatično za njih... Izgleda kao u filmu o ratu, ali to je realnost", dodala je ona stojeći usred uništenih štala. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je pokrenuo diplomatsku incijativu za mirovni sporazum kojim bi se okončala invazija Rusije na Ukrajinu ubrzo pošto je stupio na dužnost u januaru 2025. Uprkos nekoliko sastanaka između američkih, ruskih i ukrajinskih diplomata od tada, pozicije Kijeva i Moskva su i dalje udaljene, pri čemu se Kremlj drži svog čvrstog stava i ne nudi nikakav kompromis oko kontrole nad ključnim istočnim regionom Ukrajine, Donjeckom.

Lideri zemalja Grupe sedam (G7) obećali su u sredu "nepokolebljivu podršku" Ukrajini i saglasili se da povećaju pritisak na Rusiju kroz sankcije i isporuke oružja Kijevu uz naznake da Vašington ponovo okreće pažnju ka okončanju najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. G7 je u saopštenju drugog dana dvodnevnog samita u Evijanu u Francuskoj navela da s nedavnim napretkom Ukrajine na bojnom polju "sada postoji novi zamah" u ratu, koji je u petoj godini. "Pohvaljujemo Ukrajinu zbog njene otpornosti i napretka na bojnom polju poslednjih meseci i naglašavamo da sada postoji novi zamah", navodi se u saopštenju. "Da bismo podržali i ubrzali ovaj novi zamah, saglasni smo da povećamo isporuku kapaciteta protivvazdušne odbrane, dodatnih sistema i presretača, kao i kapaciteta dugog dometa", dodaje se u saopštenju. Pre samita, američki zvaničnici su ponovili da okončanje rata ostaje jedan od najvećih prioriteta spoljne politike predsednika Donalda Trampa (Trump). S okvirnim sporazumom postignutim s Teheranom o produženju prekida vatre i početku pregovora 19. juna o punom mirovnom sporazumu, Tramp, koji se sastao s ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim u Francuskoj, rekao je tokom samita da će uraditi "sve što može" da pomogne u okončanju rata. Evropske diplomate su primetile da je ton samita bio konstruktivan u vezi s Ukrajinom, dok je kanadski premijer Mark Karni (Carney) rekao novinarima da se čini da je Tramp promenio stav o ratu u Ukrajini, zauzimajući realniji stav u vezi sa sukobom. "U diskusijama o Ukrajini, došlo je do promene u stavu Sjedinjenih Država, stavu koji je... jači protiv Rusije i realniji u pogledu situacije na terenu, u ratu", rekao je Karni. Tramp je pokrenuo diplomatsku inicijativu za mirovni sporazum kojim bi se okončala ruska invazija na Ukrajinu ubrzo pošto je stupio na dužnost u januaru 2025. Ti napori su zastali poslednjih meseci, posebno od početka rata s Iranom. U saopštenju G7 obećano je jačanje energetske otpornosti Ukrajine uprkos brojnim ruskim vazdušnim napadima na energetsku infrastrukturu koji su znatno oštetili mogućnost zemlje da obezbeđuje grejanje i električnu energiju, posebno tokom hladnih zimskih meseci. U saopštenju je takođe direktno spomenuta ruska ekonomija, obećavajući povećanje pritiska na nju. "U tom kontekstu, pojačaćemo naše sankcije, uključujući i one u sektoru nafte i gasa. Smatramo da je ovo pravi trenutak da se preduzmu dodatne mere, jer je predsednik Tramp postigao sporazum koji podržavamo o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza", navodi se u saopštenju.

Evropski parlament usvojio je godišnju Rezoluciju o Crnoj Gori, potvrđujući da je ta zemlja i dalje najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i pozdravljajući napredak ostvaren tokom protekle godine u procesu pristupanja. U dokumentu se navodi da bi cilj zatvaranja pristupnih pregovora do kraja 2026. godine mogao biti ostvariv ukoliko Crna Gora zadrži postojeći tempo reformi i političku posvećenost evropskom putu. Crna Gora je ove nedelje zatvorila još dva poglavlja u pregovorima o članstvu čime sada ima 16 zatvorenih poglavlja od ukupno 33. Važi za najozbiljnijeg kandidata za narednu članicu EU, a Evropska komisija je najavila da će naredne nedelje predstaviti finansijski paket za ovu zemlju, kao i prilagođavanje budžeta EU za 28 članica. Za Rezoluciju je na plenarnoj sednici glasalo 486 evropskih poslanika, 101 je bio protiv, a 75 uzdržano. Izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru, Marjan Šarec, ocenio je da je Crna Gora danas bliže članstvu u Evropskoj uniji nego ikada u svojoj istoriji. "Napredak Crne Gore pokazuje da je politika proširenja strateška investicija u evropsku bezbednost, stabilnost i otpornost – ne samo za tu zemlju, već i za Evropu u celini. Crna Gora ostaje predvodnik procesa proširenja i tokom protekle godine ostvarila je značajan napredak, pri čemu nijedna druga država kandidat nije toliko odmakla u pristupnom procesu. Sa 16 zatvorenih pregovaračkih poglavlja, članstvo u Evropskoj uniji za Crnu Goru više nije daleka težnja, već realan i dostižan cilj", izjavio je Šarec nakon glasanja. Evropski parlament je usvojenom Rezolucijom ocenio da je Crna Gora ostvarila "opipljiv napredak", ali je naglasio da odlučujuća faza procesa tek predstoji. Poslanici su poručili da će konačni uspeh zavisiti od trajnih rezultata u oblasti vladavine prava, političke stabilnosti i sposobnosti političkih aktera da evropske integracije stave iznad dnevnih političkih interesa. U usvojenoj rezoluciji posebno se naglašava značaj reformi u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, temeljna prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropski parlament podseća da upravo napredak u ovim oblastima ostaje ključni pokazatelj spremnosti zemlje za članstvo u Evropskoj uniji. Poslanici su pozvali sve političke aktere u Crnoj Gori da očuvaju široki društveni i politički konsenzus o evropskim integracijama, te nastave sa reformama koje će osigurati nezavisnost institucija, efikasnije pravosuđe i jačanje demokratskih standarda. Rezolucijom se potvrđuje snažna podrška Evropskog parlamenta politici proširenja i evropskoj perspektivi Crne Gore. Evropski poslanici ocenjuju da bi zemlja mogla postati naredna članica Evropske unije ukoliko nastavi sa sprovođenjem reformi i očuva usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Italijanski istražitelji zaplijenili su fotografiju i prigušivač tokom pretresa kuće jednog od četvorice osumnjičenih u istrazi o navodnim snajperistima koji su tokom opsade Sarajeva dolazili u Bosnu i Hercegovinu kako bi pucali na civile, javila je italijanska novinska agencija ANSA. Pretres su po nalogu Tužiteljstva u Milanu proveli pripadnici specijalne jedinice karabinjera ROS kod 64-godišnjeg muškarca iz pokrajine Alessandria. Istražitelji smatraju da bi pronađena fotografija mogla pomoći u utvrđivanju njegovog eventualnog boravka u Bosni i Hercegovini tokom rata. Prema navodima iz istražnih dokumenata, bivša partnerica osumnjičenog izjavila je da joj je govorio kako je tokom rata devedesetih odlazio u Bosnu zajedno s ljudima koji su za vikend dolazili da djeluju kao snajperisti i pucaju na muslimane. Tvrdila je i da joj je pričao o ljudima koje je ubio, zbog čega je navodno imao noćne more. Žena je rekla i da je posjedovao fotografiju na kojoj je prikazan u vojnoj opremi na nepoznatoj lokaciji za koju se pretpostavlja da je u Bosni, kao i prigušivač za oružje. Osim njega, pod istragom su još trojica italijanskih državljana. Tužiteljstvo ih sumnjiči za ubistva civila tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine, uključujući žene, djecu i starije osobe, pucajući iz položaja na brdima oko grada. Istraga je pokrenuta nakon prijave italijanskog pisca Ezija Gavazzenija, koji je godinama prikupljao svjedočenja o navodnim "vikend-snajperistima" iz Italije. U međuvremenu, istragu o "vikend-snajperistima" pokrenulo je i Federalno tužiteljstvo Belgije, i to o potencijalnoj umiješanosti belgijskih državljana. Za 29. juni u sjedištu Eurojusta u Hagu zakazan je sastanak istražitelja iz Italije, Belgije i Bosne i Hercegovine radi koordinacije daljih aktivnosti u predmetu. Tokom gotovo četverogodišnje opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto ubijeno dijete stradalo je od snajperskog hica, dok je više od 14.000 djece ranjeno. Do danas nijedan pojedinačni snajperista nije procesuiran ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u presudama protiv najviših zvaničnika Republike Srpske zaključio je da je snajperska kampanja imala za cilj teroriziranje civila u Sarajevu.

Evropski parlament usvojio je 17. juna Rezoluciju o Kosovu u kojoj upozorava da je 2025. godina bila izgubljena za Kosovo, dok su i meseci 2026. ozbiljno ugroženi zbog produžene političke krize i institucionalnog zastoja. Za ovu rezoluciju glasalo je 412 evropskih poslanika, 174 je bilo protiv, a 58 uzdržanih. U Rezoluciji navodi se da bi nastavak blokade mogao imati direktne posledice po evropsku perspektivu zemlje i pristup finansijskim sredstvima Evropske unije. Poslanici upozoravaju da postoji rizik da Kosovo izgubi sredstva iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, jer zbog političke krize možda neće moći da ispuni neophodne kriterijume za njihovo korišćenje. Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Riho Terras, ocenio je da je poslednjih godinu i po dana bilo veoma teško za Kosovo, te naglasio da politički zastoj ima značajan uticaj na budućnost zemlje. Prema njegovim rečima, važno je da Kosovo ostane na evropskom putu i nastavi napredak u procesu integracija. U Rezoluciji se izražava snažna podrška nastojanjima Kosova da se pridruži Evropskoj uniji, ali se istovremeno izražava žaljenje zbog političkog zastoja, duboke polarizacije na političkoj sceni i učestalih izbornih procesa poslednjih godina. Evropski parlament ocenjuje da je normalno funkcionisanje političkog sistema ozbiljno narušeno. Rezolucijom se podržava zahtev Kosova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a države članice pozivaju se da bez odlaganja ovlaste Evropsku komisiju za pripremu upitnika kao narednog koraka u procesu pristupanja. Takođe se poziva Savet EU da brzo deluje kada budu ispunjeni relevantni kriterijumi za dodelu kandidatskog statusa. Kosovo i Srbija pozivaju se da sarađuju i preduzmu sve neophodne mere kako bi počinioci napada u Banjskoj 2023. godine što pre bili privedeni pravdi. Izražava se žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije procesuirala odgovorne za ovaj napad, posebno Milana Radoičića.