Kompanija povezana s planiranim investicijama Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), u Albaniji, navela je za Radio Slobodna Evropa da poštuje "javne i institucionalne procese koji su u toku" i da je "spremna da krene napred" kako se situacija bude razvijala. RSE je kontaktirao Kušnerovu kompaniju Affinity Partners posle višednevnih protesta u Albaniji zbog turističkog projekta u Zvernecu, blizu Valone. "Naš fokus ostaje na odgovornom upravljanju, unapređenju životne sredine, otvaranju radnih mesta i stvaranju dugoročne vrednosti za lokalne zajednice", rekao je za RSE Ašer Abegera (Asher), predsednik Sazan Real Estate Development LLC. "Uzbuđeni smo zbog mogućnosti da napravimo destinaciju svetske klase i realizujemo jednu od najvećih privatnih investicija u istoriji regiona", dodao je on. Protesti u Zvernecu zbog građevinskih radova na turističkom projektu u oblasti Piše Poro-Narte, na jugozapadu Albanije, počeli su prošle nedelje. Ova oblast je deo zaštićenog pejzaža od nacionalnog i međunarodnog značaja. Protesti su nastavljeni u utorak u glavnom gradu Tirani, uz pozive na otkazivanje projekta i ostavku premijera Edija Rame. Stanovnici tog područja, građani i predstavnici civilnog društva izrazili su zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu, vlasništva nad zemljištem i transparentnosti investicije. Ekološke organizacije su takođe počele da prikupljaju potpise putem onlajn peticije. Međutim, Rama je branio projekat i rekao da neće biti zaustavljen dok je on premijer. Rama je takođe rekao da je Specijalna struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) blokirala transakciju imovine povezane s projekatom. SPAK nije javno potvrdio blokiranje neke transakcije. SPAK je 1. juna potvrdio da je pokrenuo istragu u vezi sa Zvernecom, ali nije izneo detalje o tome šta se tačno istražuje. Projekat je privukao pažnju i zbog ranijih izjava Kušnera. On je u martu 2024. rekao da namerava da izgradi hotele i stotine vila u oblasti Zverneca. Kušnerova kompanija je dobila status strateškog investitora u decembru 2024. za izgradnju luksuznog rizorta na ostrvu Sazan. Odluku je doneo Strateški investicioni komitet, kojim predsedava Rama. Što se tiče Zverneca, Rama je u utorak rekao da Kušner "nije podneo zahtev da bude strateški investitor".

Nekoliko desetina ljudi okupilo se na protestu ispred Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR), u Sarajevu, 2. juna. Kao razlog okupljanja naveli su ostanak OHR-a u Bosni i Hercegovini, tražeći od međunarodne zajednice da i naredni visoki predstavnik ima Bonnska ovlaštenja, te da se riješi pitanja državne imovine. Njihovo okupljanje se dešava dan uoči dvodnevnog zasijedanja Vijeća za provedbu mira u BiH (PIC) koje bi trebalo, kako je najavljeno, razmatrati izbor nasljednika Christiana Schmidta. Iz ambasada SAD, Velike Britanije, Njemačke i Italije u BiH nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o mogućim imenima Schmidtovog nasljednika, šta misle o budućnosti institucije Ureda visokog predstavnika (OHR), te obimu njegovih ovlasti, nakon gotovo tri decenije međunarodnog nadzora nad BiH. Ono što je izvjesno da ako dogovor ne bude postignut, Schmidt formalno ostaje na funkciji visokog predstavnika u BiH. On je u aprilu najavio povlačenje s funkcije koju je obavljao pet godina, ali tek nakon što se izabere njegov nasljednik "zbog potrebe očuvanja institucionalnog kontinuiteta" uoči općih izbora u BiH koji su zakazani za oktobar. Iako će Vijeće za provedbu mira (PIC) formalno odlučiti o novom visokom predstavniku, jednako važno pitanje je kakav će mandat dobiti mogući nasljednik Christiana Schmidta i koliko će prostora imati za korištenje tzv. Bonnskih ovlasti da nameće zakone i smjenjuje dužnosnike. U posljednje dvije rasprave o BiH u Vijeću sigurnosti UN-a američki dužnosnici zagovarali su postupno ograničavanje izvršnih ovlasti budućeg visokog predstavnika, te prijelaz OHR-a iz faze aktivnog intervencionizma u ulogu posrednika koji bi odgovornost prepustio domaćim institucijama. Takav pristup predstavljao bi odmak od modela koji je obilježio mandate Nijemca Christiana Schmidta ili Britanca Paddyja Ashdowna, kad je OHR koristio Bonnske ovlasti za nametanje obvezujućih odluka i više bi nalikovao na 12-godišnje razdoblje Valentina Inzka. Zadaća PIC-a je "davanje političkih smjernica visokom predstavniku", što znači da će članice, osim o imenu novog čelnika OHR-a, morati postići dogovor i o ulozi te institucije. PIC čine SAD, EU, UK, Njemačka, Francuska, Italija, Kanada, Japan, Rusija i Turska, koja predstavlja interese Organizacija islamske saradnje, uz još nekoliko zemalja. Rusija je suspendovala učešće u radu PIC-a početkom 2022. godine, a godinama zagovara zatvaranje OHR-a. Ruski stav se podudara sa zahtjevima vlasti u entitetu Republici Srpskoj koje često podržava Kina u raspravama pred Vijećem sigurnosti UN-a. Istovremeno, zapadne članice PIC-a i dalje insistiraju na ispunjavanju uslova "Programa 5+2" prije zatvaranja OHR-a. Među neriješenim pitanjima ostaju raspodjela državne i vojne imovine, uz "pozitivnu procjenu političke situacije". Evropska komisija u svom je mišljenju o članstvu (avis) BiH navela da BiH ne može postati članica Evropske unije dok postoji međunarodni protektorat u sadašnjem obliku.

Albanski premijer Edi Rama izjavio je u utorak da su tužioci za borbu protiv korupcije blokirali transakciju nekretnina u vezi s turističkim projektom na obali na jugozapadu Albanije, blizu Valone, ali je naglasio da investicija neće biti zaustavljena. Rama je rekao da pozdravlja istragu koju je pokrenula Specijalna struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) u vezi s poreklom imovine na kojoj je planiran projekat. On je, međutim, rekao da je blokada transakcije investitora za kupovinu zemljišta "arbitrarna i negativna". On je na konferenciji za novinare sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom (Costa) rekao da ovaj problem treba podeliti na dva dela: istragu o poreklu imovine i blokadu transakcije investitora. "Pozitivan deo je istraga o poreklu imovine, s obzirom na to da je reč o pitanju koje je pokrenuto, s pravom ili ne, i o kome se mnogo priča", rekao je Rama. Prema njegovim rečima, "ružan" deo se odnosi na, kako je rekao, "samozvane portparole", koji šire "poluistine". "Investitori koji su danas vlasnici imovine prema albanskom zakonodavstvu su investitori s neupitnom reputacijom. Finansijska sredstva za prenos uplate vlasnicima imovine pokazala su se kao potpuno legalni", rekao je Rama. On je dodao da je blokiranje prenosa novca osobi oko koje postoje sumnje stvar koja pripada istražnom organu, ali je rekao da investitori "imaju svoja prava". Blokiranje transakcije s njihove strane je potpuno arbitrarno i negativno. Blokiranje prenosa novca vlasniku, oko koga postoje sumnje, stvar je na koju istražni organ ima pravo", rekao je Rama. SPAK nije izdao saopštenje o istrazi, niti je potvrdio da li je blokirao transakciju povezanu s imovinom na kojoj se očekuje realizacija projekta u Zvernecu. Pres služba SPAK-a je za Radio Slobodna Evropa navela da nema komentar na Raminu izjavu. Rama je rekao da istragu smatra pozitivnom jer, prema njegovim rečima, investicija može da se nastavi s novim zakonskim vlasnicima, dok svako za koga se eventualno dokaže da polaže prava na imovinu može da dobije novac. "Smatram to pozitivnim jer se investicija nastavlja s novim i zakonskim vlasnicima, a u slučaju da se utvrdi drugo poreklo imovine, oni koji imaju pravo na tu imovinu mogu da dobiju novac", rekao je Rama. Stanovnici sela Zvernec rekli su za RSE da su uključeni u sudski spor s biznismenom iz Valone u vezi s vlasništvom nad zemljištem, za koje tvrde da im je nepravedno oduzeto. Ko su kupci?Prema zvaničnim podacima, kao vlasnik područja okruženog metalnom ogradom u Zvernecu je kompanija "Albania Land Development", koja je registrovana u albanskoj Državnoj katastarskoj agenciji 27. maja 2025. Podaci Nacionalnog biznis centra pokazuju da su vlasnici ove kompanije braća iz Katara, Mohamadmoataz Mhd Ruslan Alhajat i Ramez Mhd Ruslan Alhajat. Nacionalni savet za teritoriju je 29. maja izdao dozvolu za "izvođenje radova na ograđivanju i pripremnih radova u funkciji izgradnje pristupnih puteva unutar imanja, koje se nalazi u Zvernecu". Dozvola je izdata kompaniji "Zvërnec South Adriatic Development", u svojstvu investitora pripremnih radova za pristupne puteve. Meštani Zverneca, građani i predstavnici civilnog društva u Albaniji protive se projektu, navodeći da postoje nejasnoće u vezi s imovinom, investicijom i uključenim licima. Poslednjih dana održano je nekoliko protesta na kojima je traženo otkazivanje projekta i Ramina ostavka. Premijer Albanije je branio projekat i rekao da neće biti otkazan dok je on na čelu Vlade. Organizacije za zaštitu životne sredine su počele da prikupljaju potpise za otkazivanje projekta putem onlajn peticije. Područje na kojem su počeli radovi deo je zaštićenog pejzaža od nacionalnog i međunarodnog značaja. Ekološke organizacije smatraju ga jednim od najvažnijih staništa u Albaniji za ptice močvarice i selice, uključujući flamingose. Projekat je takođe privukao pažnju zbog prethodnih izjava Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Kušner je u martu 2024. rekao da namerava da izgradi hotele i stotine vila u oblasti Zverneca. U to vreme, Rama je rekao da je Vlada dobila zahtev za investicije samo na ostrvu Sazan, a ne i u Zvernecu. Međutim, ove nedelje je rekao da je zahtev za Zvernec podnet još 2023. Kušnerova kompanija je u decembru 2024. dobila status strateškog investitora za izgradnju luksuznog rizorta na ostrvu Sazan. Tu odluku je doneo Strateški investicioni komitet, kojim predsedava Rama. Prema izveštaju Njujork tajmsa (The New York Times), Kušnerovo učešće u projektu išlo bi preko njegove investicione firme Afiniti partners (Affinity Partners), koja ima dve milijarde dolara finansijske podrške Javnog investicionog fonda Saudijske Arabije, kao i od drugih stranih investitora. Što se tiče Zverneca, Rama je u utorak rekao da Kušner "nije podneo zahtev da bude strateški investitor". "To nije strateška investicija. Još nije podneo zahtev za stratešku investiciju, ali bi mogao to da uradi. Nije podneo nikakav zahtev za stratešku investiciju. Znate li zašto? Zato što im možda uopšte nisu potrebni ovi naši podsticaji, pošto će u Albaniju doneti četiri milijarde evra", rekao je Rama.

Kantonalni sud u Sarajevu oslobodio je bivšeg načelnika Općine Ilidža Senaida Memića optužbi za zlouporaba položaja ili ovlasti. Osim Memića, za to kazneno djelo bili su optuženi zaposlenici Općine, Ljiljana Eterović, Azra Mulaosmanović, Amir Arnautović i Sanja Čizmedžić, koji su, također, oslobođeni optužbi, saopćio je Sud 2. juna. Memić je jedan od osnivača Stranke demokratske akcije (SDA), političke partije ispred koje je izabran za načelnika u dva mandata od 2011. do 2020. godine. Suđenje mu je počelo u martu 2024., a tereti se da je koristio položaj općinskog načelnika kako bi pribavio korist investitorima "Panamera" i "Malak Group" iz Sarajeva. U optužnici se navodi da su dvojici različitih investitora u stambenu zgradu i hotel omogućili da, nakon izgradnje prizemlja i četiri sprata, izgrade još dodatna tri sprata. Vijeće nije bilo jednoglasnoSudsko vijeće nije bilo jednoglasno u donošenju presude, saopćio je sud u Sarajevu. U obrazloženju presude, predsjednica Vijeća Adisa Zahiragić navela je da nije dokazana namjera pribavljanja imovinske koristi. Navela je da nije dokazano da su optuženi poznavali bilo koga iz firmi "Panamera" i "Malak Group", te da sumnja u namjeru optuženika nije potvrđena. Memiću je ukinuta zabrana napuštanja mjesta prebivališta i putovanja izvan Bosne i Hercegovine, kao i dodatna mjera privremenog oduzimanja putovnice i osobne iskaznice. Radi se o prvostepenoj presudi protiv koje postoji mogućnost žalbe. Memić je uhapšen u maju 2023. po nalogu Tužilaštva Kantona Sarajevo, dok je bio na funkciji ambasadora u Maleziji, nakon čega ga je Predsjedništvo BiH smijenilo s te pozicije. Protiv njega su podignute i druge optužnice, za zloupotrebu položaja ili ovlaštenja i za nezakonita zapošljavanja u Općini Ilidža.

Predsjedništvo Bosne i Hercegovine nije usvojilo budžet za ovu godinu na sjednici 2. juna, saznaje Radio Slobodna Evropa iz ove institucije. Nacrt budžeta za 2026. godinu je utvrdilo Vijeće ministara BiH 21. maja u iznosu od 1,58 milijardi maraka (oko 808 miliona eura). Predviđao je povećanja za više državnih sigurnosnih i pravosudnih institucija. Najveći rast bio je planiran za Ministarstvo obrane BiH, kojem je predviđeno povećanje od oko 22 miliona eura. Granična policija BiH trebala je dobiti dodatnih 6,6 miliona eura, Agencija za istrage i zaštitu (SIPA) oko 8,6 miliona i Obavještajno-sigurnosna agencija BiH oko 4,6 miliona eura). Sud BiH, prema nacrtu, trebao je dobiti oko 2,55 miliona eura, a Tužilaštvo BiH četiri, oko dva miliona eura više u odnosu na budžet za 2025. godinu. Trenutno je na snazi tzv. privremeno finansiranje državnih institucija, gdje se sredstva isplaćuju na osnovu budžeta i potrošnje po tromjesečjima u prethodnoj godini.

Država Srbija je povredila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, odlukom da zabrani protest srpsko-kineskom udruženju tokom posete kineskog predsednika Sija Đinpinga 2016. godine, presudio je Evropski sud za ljudska prava. U odluci, objavljenoj 2. juna, Sud je ocenio da je Srbija povredila slobodu okupljanja i udruživanja zabranom okupljanja koje je Srpsko-kinesko društvo prijateljstva FDH pokušalo da organizuje protiv progona pripadnika pokreta Falun Gong u Kini. Falun Gong, grupa koja promoviše budističku školu meditacije, na meti je progona vlasti u Kini u poslednjih 25 godina. Prema oceni Evropskog suda za ljudska prava, Srbija je povredila Član 11 (sloboda okupljanja i udruživanja) i 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Srpsko-kinesko društvo prijateljstva FDH podnelo je policiji prijave za tri skupa, koja su planirali da održe u Beogradu 17. i 18. juna tokom posete kineskog predsednika. U sva tri slučaja vlasti su primenile član Zakona o javnom okupljanju, koji predviđa da javni skup nije dozvoljen kada postoji pretnja po javnu bezbednost ili nacionalnu bezbednost. Vlasti su obrazložile da se tokom posete predsednika Kine očekuje prisustvo "značajnog broja kineskih državljana" koji podržavaju kinesko rukovodstvo, te da takva situacija nosi rizik od sukoba koji bi mogao ugroziti javnu bezbednost i imovinu. Pozivajući se na Član 11. (sloboda okupljanja i udruživanja) Evropske konvencije, podnosilac predstavke posebno tvrdi da je zvanična procena pretnje javnoj bezbednosti bila zasnovana isključivo na pretpostavkama, te da čak i u slučaju postojanja rizika od kontrademonstracija to nije predstavljalo dovoljan razlog za zabranu mirnog protesta. Pozivajući se na Član 13. (pravo na delotvoran pravni lek) Konvencije, podnosilac predstavke navodi da postupci sudske kontrole pred upravnim sudovima, kao i postupak po ustavnoj žalbi, nisu predstavljali delotvorna pravna sredstva za zaštitu njegovih prava. U saopštenju se kaže da Evropski sud za ljudska prava nije odredio naknadu štete jer "podnosilac predstavke nije podneo zahtev za pravično zadovoljenje (naknadu štete)". Presuda kao satisfakcijaDejan Marković, iz Društva srpsko-kineskog prijateljstva – FDH, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da presuda Evropskog suda predstavlja značajnu satisfakciju za aktiviste Falun Gonga u Srbiji. "Mi nismo podneli zahtev za odštetu, jer je naš cilj bio da se ovom presudom u Srbiji ubuduće dopuste aktivnosti i skupovi koji se tiču ljudskih prava u Kini. Ostaje da se vidi hoće li se to desiti i kako će Ministarstvo unutrašnjih poslova ubuduće reagovati", kaže Marković. Prema njegovim rečima, nadležni organi zabranjuju okupljanja aktivistima njegovog udruženja od 2014. godine. Dodaje da su u poslednjih 12 godina aktivisti podneli petnaestak zahteva za dozvolu javnog okupljanja i da su svi odbijeni. "Automatski se zabranjuje sve što je u vezi sa skupovima koji se tiču ljudskih prava u Kini. Obrazloženja su uvek ista - ugrožavanje bezbednosti, jer na drugoj strani mogu da se okupe podržavaoci Komunističke partije Kine", kaže Dejan Marković. Hapšenja aktivistaOsim zabrane okupljanja, srpske vlasti su u nekoliko navrata pritvarale aktiviste Falun Gonga tokom poseta kineskog predsednika. U maju 2024, kada je Si Đinping bio u Srbiji, uhapšeno je šestoro aktivista i još dve osobe koje su u njihovom srodstvu. Kako piše u rešenju koje je izdala Služba za borbu protiv terorizma Uprave kriminalističke policije, a u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, razlog zadržavanja je postojanje sumnje "da će ugroziti sigurnost lica pod međunarodnom zaštitom ozbiljnom pretnjom". Drugi slučaj dogodio se deceniju ranije. Jedanaest aktivista grupe Falun Gong uhapšeno je u Beogradu 2014. godine, uoči početka Samita sa Kinom, a potom deportovano iz zemlje. Tada su aktivisti Falung Gonga, kako su rekli, privedeni zbog namere da "mirno protestuju u cilju podizanja svesti o stanju ljudskih prava u Kini" i "protivzakonitog hapšenja" njihovih pristalica. Taj slučaj je došao je i do najviše pravne instance – Ustavnog suda Srbije, koji je u avgustu 2021. godine presudio u korist aktivista Falun Gonga. Ustavni sud je ocenio je da je policija nezakonito zadržala mirne demonstrante. U odluci u koju je RSE imao uvid, Ustavni sud je utvrdio da je došlo do povrede prava na slobodu i bezbednost.

Francuski i njemački ministri za Evropu Benjamin Haddad i Gunther Krichbaum razgovarali su u Sarajevu sa članovima Predsjedništva Bosne i Hercegovine- Željkom Cvijanović, Denisom Bećirovićem i Željkom Komšićem, 2. juna. Oni su u glavni grad Bosne i Hercegovine stigli uoči sjednice Vijeća za provedbu mira u BiH (PIC) na kojoj bi trebao biti izabran novi visoki predstavnik u BiH. Tokom dana susreli su se i sa ministrom vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedinom Konakovićem. Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, ministri Haddad i Krichbaum potvrdili su podršku Francuske i Njemačke suverenitetu, teritorijalnom integritetu i ustavnom poretku Bosne i Hercegovine, kao i njenoj evropskoj perspektivi. Istaknuli su značaj kontinuiranog međunarodnog angažmana u Bosni i Hercegovini, te važnost uloge Kancelarije visokog predstavnika do ispunjavanja ciljeva i uslova iz Agende 5+2, naglašavajući njegov doprinos provedbi Dejtonskog mirovnog sporazuma, očuvanju institucionalne funkcionalnosti i stabilnosti zemlje. Konaković je podsjetio da je djelovanje visokog predstavnika u ključnim trenucima doprinosilo zaštiti suvereniteta države, očuvanju vladavine prava i sprečavanju destabilizirajućih i secesionističkih djelovanja. Upozorio je i da bi svako prerano slabljenje uloge OHR-a, prije ispunjavanja uslova 5+2, predstavljalo rizik za političku stabilnost i evropsku perspektivu zemlje. U Sarajevu je došao 1. juna i Stephen Doughty, britanski ministar za Evropu, Sjevernu Ameriku i prekomorske teritorije Velike Britanije, koji se 1. juna susreo sa ministrom vanjskih poslova BiH Elmedinom Konakovićem. Prema saopštenju Ministarstva vanjskih poslova BiH, "ponovio je snažnu podršku Velike Britanije punom mandatu i ovlastima OHR-a". Dio evropskih država predvođenih Njemačkom, Francuskom i Velikom Britanijom želi zadržati postojeći model koji visokom predstavniku omogućuje nametanje zakona i smjenu izabranih dužnosnika u slučaju političkih ili institucionalnih blokada ili narušavanja Daytonskog mirovnog sporazuma. Istovremeno, administracija u Washingtonu zagovara postupno smanjenje intervencionističke uloge OHR-a i veće oslanjanje na domaće institucije i političare. Sadašnji visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt je u aprilu najavio povlačenje s funkcije koju je obavljao pet godina, ali tek nakon što se izabere njegov nasljednik "zbog potrebe očuvanja institucionalnog kontinuiteta" uoči općih izbora u BiH koji su zakazani za oktobar. Koja je uloga PIC-a?Zadaća PIC-a je "davanje političkih smjernica visokom predstavniku", što znači da će članice, osim o imenu novog čelnika OHR-a, na sjednici 3. i 4. juna u Sarajevu morati postići dogovor i o ulozi te institucije. PIC čine SAD, EU, UK, Njemačka, Francuska, Italija, Kanada, Japan, Rusija i Turska, koja predstavlja interese Organizacija islamske suradnje, uz još nekoliko zemalja. Rusija je suspendovala učešće u radu PIC-a početkom 2022. godine, a godinama zagovara zatvaranje OHR-a. Ruski stav se podudara sa zahtjevima vlasti u entitetu Republici Srpskoj koje često podržava Kina u raspravama pred Vijećem sigurnosti UN-a. Istovremeno, zapadne članice PIC-a i dalje insistiraju na ispunjavanju uslova"Programa 5+2" prije zatvaranja OHR-a. Među neriješenim pitanjima ostaju raspodjela državne i vojne imovine, uz "pozitivnu procjenu političke situacije". Evropska komisija u svom je mišljenju o članstvu (avis) BiH navela da BiH ne može postati članica Evropske unije dok postoji međunarodni protektorat u sadašnjem obliku.

Ukazom od 1. juna nominovani su ambasadori Sjedinjenih Država za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Crnu Goru. Ova nominovanja treba da prođu potvrdu Senata. Kako je objavila Bijela kuća za BiH je nominovan Ronald Johnson iz savezne države Massachusetts za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora SAD. Ronald J. Johnson je penzionisani brigadni general američkih marinaca. Trenutnu dužnost ambasadora od septembra 2025. u BiH obnaša John Ginkel kao otpravnik poslova. Za Srbiju je nominovan Michael Young iz države Utah. Michael K. Young je tokom administracije predsjednika Georgea Busha starijeg radio u Ministarstvu inostranih poslova SAD kao ambasador za trgovinu i ekološka pitanja, te kao zamjenik podsekretara za ekonomska i poljoprivredna pitanja i zamjenik pravnog savjetnika. Takođe je bio predsjednik Utah Univerziteta od 2004-2011. SAD nemaju ambasadora u Srbiji od januara 2025. kada je tu poziciju napustio Christopher Hill. Predsjednik SAD Donald Trump nominovao je za to mjesto Marka Brnoviča u martu 2025., ali je šest mjeseci kasnije administracija povukla taj predlog, a razlozi nisu navedeni. Brnovič je preminuo u januaru 2026. Za Crnu Goru je nominovan Peter McCoy iz Južne Caroline. Nominovani ambasador za Crnu Goru Peter McCoy tokom pravne karijere služio je kao državni tužilac iz okruga Južna Carolina 2020. do 2021., a prethodno je radio kao krivični tužilac. SAD ambasadu u Podgorici trenutno vodi kao otpravnik poslova karijerni diplomata Michael C. Keays. Istaknute su i nominacije za ambasadore u Republici Salvador, Azerbejdžanu, Kraljevini Kambodži, Ekvatorijalna Gvineja, Moldaviji, Indoneziji, Bugarskoj, Republici Trinidad i Tobago, Paragvaju, Kolumbiji, Litvanija, Egipat, Brazil, Ekvador, Gambija, Dijera Leone, Keniji. SAD su ranije nominovale i svog ambasadora u Albaniji. Krajem maja ove godine, kandidat za američkog ambasadora u Albaniji, Eric Wendt, pojavio se pred Odborom za inostrane poslove američkog Senata. U vezi s Kosovom, Washington još nije dao nikakvu izjavu, budući da američku ambasadu u Prištini trenutno vodi otpravnica poslova Anu Prattipati, nakon što je prethodni ambasador Jeff Hovenier završio svoj trogodišnji mandat krajem decembra 2024. Inače, procedura imenovanja ambasadora SAD bazira se na ustavnom principu "savjeta i saglasnosti" Senata. Predsjednik prvo nominuje kandidata za ambasadora, koji može biti karijerni diplomata ili politički imenovana osoba. Nakon toga nominacija ide u Senatski odbor za inostrane poslove, koji razmatra kandidata. Odbor često organizuje saslušanje na kojem kandidat odgovara na pitanja senatora o politici SAD, zemlji u koju ide kao ambasador i drugim relevantnim temama. Odbor glasa o nominaciji i šalje preporuku punom sastavu Senata. Ako se nominacija odobri bude upićena na glasanje u Senatu. Tek nakon što Senat potvrdi kandidata većinom glasova, predsjednik formalno imenuje ambasadora. Novi ambasador potom odlazi u zemlju domaćina i predaje akreditive šefu države, čime službeno preuzima dužnost. Za razliku od mnogih država, ambasadori SAD ne stupaju na funkciju odmah nakon predsjedničke nominacije. Potvrda Senata predstavlja važan mehanizam kontrole izvršne vlasti i često može potrajati sedmicama ili mjesecima, posebno ako postoje političke kontroverze oko kandidata.

U velikom ruskom napadu raketama i dronovima na Kijev, koji je uslijedio tokom noći, ubijene su najmanje četiri osobe, a desetine su ozlijeđeni, uključujući djecu, rekli su ukrajinski zvaničnici.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je u ponedeljak navode da će Srbija uvesti vize za ruske državljane. Vučić je za TV prva rekao da se nije ni razmišljalo o uvođenju viza za državljane Rusije, nakon izveštaja ruskog lista Izvestija da u Srbiji jačaju rasprave o antiruskim inicijativama, uključujući i moguće ukidanje bezviznog režima s Rusijom do kraja godine, radi pristupanja Evropskoj uniji. Vučić je rekao da pozvao predsednicu Narodne skupštine Srbije Anu Brnabić da proveri da vidi da "nešto u parlamentu nisu izglasali". "Takva odluka neće biti doneta, čak i da je neko donese, biće sklonjena odmah, stornirana odmah", rekao je Vučić. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u ponedeljak da odluka Srbije o ukidanju bezviznog režima s Rusijom ne bi mogla biti jednostrana, bez recipročnih mera, prenela je agencija Beta. "Po pravilu, takve su odluke simetrične. Donose se na osnovu reciprociteta", rekao je Peskov novinarima u Kremlju, povodom navoda da bi Srbija mogla ukinuti bezvizni režim s Rusijom. Ruski list Izvestija citirao je predsednika skupštinskog odbora za dijasporu i Srbe u regionu Dragana Stanojevića da u Srbiji jačaju antiruske inicijative, uključujući i razmatranje mogućeg ukidanja bezviznog režima s Rusijom radi ispunjavanja uslova za ulazak u EU. On je, međutim, za Izvestija rekao da je Srbija još daleko od ulaska u EU i ukidanja viznog režima sa zemljama Šengena, zbog čega bi ubrzano ispunjavanje tih zahteva predstavljalo "kapitulaciju" i moglo dovesti do gubitka podrške među građanima. Prema njegovim rečima, pitanje viznog režima s Rusijom razmatra se kao deo ispunjavanja uslova iz Brisela, ali da je Srbija "daleko" od članstva u EU, "pa je i realizacija tih obaveza takođe daleka".