Ministar pravde Srbije Nenad Vujić posetio je 20. aprila haškog osuđenika Ratka Mladića i zatražio od Rezidualnog mehanizma da se bivši komandant Vojske Republike Srpske leči na slobodi. Mladić služi doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. U izjavi za medije nakon posete Mladiću, Nenad Vujić je rekao da je Mladićevo zdravstveno stanje "ozbiljno" i da "zahteva ozbiljan tretman". "Obavestio sam sve u Hagu i tražimo puštanje na lečenje iz humanih razloga. Postoje svi uslovi za to, a mi ćemo kao država dati i dodatne garancije ako treba", rekao je Vujić. On je dodao da će u vezi sa ovim slučajem komunicirati i sa Ujedinjenim nacijama. Mladić je u novembru 2025. godine podneo zahtev za privremeno puštanje na slobodu kako bi prisustvovao ceremoniji u čast bliskog člana porodice koji je nedavno preminuo. Taj zahtev je predsednica Mehanizma za međunarodne krivične sudove (IRMCT), sutkinja Graciela Gatti Santana, odbila pod obrazloženjem da Mladić nije dokazao da je njegov zahtev opravdan. Prethodno je u junu 2025. Mladićeva odbrana tražila da njegovo privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu na osnovu navodne terminalne dijagnoze i kratkog očekivanog životnog veka. Mehanizam je odbio taj zahtev pod obrazloženjem da on prima sveobuhvatnu zdravstvenu negu, što je jasno potkrepljeno medicinskim izveštajima. Ratko Mladić, koji se od pravde skrivao skoro 16 godina, uhapšen je u Srbiji maja 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u leto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više stotina miliona evra zbog nedovoljne primene reformskog procesa predviđenog Planom rasta. "Prošle sedmice sam pisala vlastima u regionu da ubrzaju reforme, ili će njihovi građani biti na gubitku. Plan rasta je strogo zasnovan na učinku i vremenski ograničen. Trenutno je više od 700 miliona evra u opasnosti da bude trajno izgubljeno u regionu ako se reforme ne završe do juna 2026. ili decembra 2026. godine", izjavila je Marta Kos na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je pismeno šest država Zapadnog Balkana da rizikuju da do polovine ove godine kolektivno izgube preko 700 miliona evra iz Plana rasta Evropske unije zbog neispunjavanja reformi, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Evropska komisija. Kako se nezvanično saznaje, Kos je ovo pismo poslala 17. aprila u sve prestonice regiona. Izvori RSE su potvrdili da je ovim pismom Kos zatražila od svih da ubrzaju reforme predviđene Planom rasta kako bi iskoristili puni potencijal ovog finansijskog paketa. Naime, finansijska sredstva iz Plana rasta su vremenski ograničena. Za svaki reformski korak precizno je predviđen krajnji rok primene i alocirana određena suma novca. Evropska komisija je predvidela i takozvani "grejs period" koji omogućava odlaganje primene na određeno vreme. Za korake koji je trebalo da budu izvršeni sredinom 2025. godine, krajnji rok ističe 30. juna ove godine, dok za korake koji je trebalo da budu ispunjeni krajem 2024. godine ovaj rok ističe tokom 2026. "Ukoliko se ne ispuni, partneri rizikuju da kolektivno izgube preko 700 miliona evra", potvrdio je za RSE jedan zvaničnik Evropske komisije. Inače, prva ili više sredstva iz Plana rasta dobilo je pet država regiona, izuzev Bosna i Hercegovina, koja je kasnila sa usvajanjem reformske agende. Kraj juna ove godine predstavlja trenutak kada svaka zemlja ulazi u takozvani trenutak trajnog gubitka ako ne ispuni ranije usaglašene reforme. Kako se saznaje iz izvora u Briselu, mogući gubici u slučaju da se ne preduzmu sve reforme po državama su sledeći: Albanija: 67,7 miliona evraBosna i Hercegovina: 373,9 miliona evraCrna Gora: 15,1 miliona evraKosovo: 68,8 miliona evraSeverna Makedonija: 49,2 miliona evraSrbija: između 108,7 i 135,9 miliona evraNa osnovu maksimalnog iznosa, ukupno se može izgubiti 710,6 miliona evra, što predstavlja 11,84 odsto ukupnog finansiranja iz Plana rasta. Plan rasta je najambiciozniji paketu EU za region od šest milijardi evra. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina.

Vladajući Pokret Samoopredeljenje i opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) nisu uspeli u ponedeljak na sastanku lidera partija da postignu dogovor o izboru novog predsednika Kosova tokom sastanka u ponedeljak, navodeći da je to bio njihov poslednji sastanak o toj temi. Lider Samoopredeljenja i premijer Albin Kurti (Albin) rekao je novinarima posle sastanka da lider DSK-a Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) nije prihvatio njegove ponude za dogovor i naznačio da je već pisao lideru najveće opozicione stranke Bedriju Hamzi iz Demokratske partije Kosova (DPK) o mogućem sastanku. "Moram da kažem da su razgovori bili neuspešni jer lider DSK nije prihvatio nijednu od naših ponuda", rekao je Kurti, upozoravajući da je zemlja u riziku da ponovo izađe na prevremene izbore ako novi predsednik ne bude izabran do 28. aprila. On je rekao da je ponudio DSK-u da u zajedničkoj vladi s drugim partnerima, da ima mesto zamenika premijera, Ministarstvo spoljnih poslova i još tri ministarstva. Kurti je rekao da je izneo i drugu ponudu po kojoj bi DSK dobio mesto predsednika Skupštine Kosova. "Pre bih da upravo Abdidžiku bude moj zamenik i da na taj način započnemo novo poglavlje saradnje između DSK i Pokreta Samoopredeljenje", naglasio je Kurti. Abdidžiku je dotle istakao da se posle neuspelih pregovora više neće sastati s Kurtijem. "Trudio sam se, pokušavao sam, nažalost, nisam uspeo. Sada ću se vratiti u DSK i velikoj misiji ujedinjenja desnice unutar DSK-a", rekao je Abdidžiku posle sastanka, ponavljajući stav svoje partije da jedna stranka ne može da vodi tri glavne institucije u zemlji: Skupštinu, Vladu i Predsedništvo. Prema njegovim rečima, Kurti je insistirao da mesto predsednika treba da ostane njegovoj partiji. Kurti je, s druge strane, insistirao da ne želi da njegova partija vodi tri glavne institucije u zemlji. Abdžiku je na pitanje da li postoji približavanje između DSK i bivše predsednice zemlje Vjose Osmani, čiji je mandat istekao 4. aprila, rekao da bi tako nešto bila dobra vest i za Kosovo i za DSK. "To je moj cilj i radiću na tom cilju do poslednjeg dana", rekao je on. Kurti i Abdidžiku su se sastali dok se približava kraj rok za izbor predsednika na glasanju u Skupštini 28. aprila, i ako to ne bude urađeno, Kosovo će opet na parlamentarne izbore. Mogući sastanak Kurtija i HamzeKurti je rekao da je pisao lideru DPK da se vidi kako dalje. Na pitanje da li bi dao sličnu ponudu DPK-u, Kurti nije želeo da otkrije detalje, ali je dodao da je "ponuda za zajedničku vladu koja je data DSK-u bila isključivo za DSK". Zvaničnici PDK-a su nedavno izjavili da čekaju zvanično pismo premijera za sastanak. Kurti je kritikovao PDK zbog zahteva u prethodnim razgovorima da neko iz opozicione stranke bude izabran za predsednika bez navođenja mogućeg kandidata. On je to ponovio u ponedeljak, rekavši: "PDK me je zamolio da napravim blanko politički dogovor gde oni predlažu dva kandidata, a mi glasamo za njih." Predsednik Kosova se bira dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja ili 61 glasom u trećem krugu, ali je potrebno da 80 poslanika bude u sali da bi se sednica održala. Zbog toga je potreban dogovor parlamentarnih stranaka o tom pitanju, s obzirom na to da nijedna partija, pa ni Kurtijeva vladajuća stranka, Pokret Samoopredeljenje sa 57 poslanika – nema toliki broj poslanika u Skupštini od 120 mesta. Pošto je mandat Vjose Osmani istekao početkom ovog meseca, a zemlja nije uspela da imenuje njenog naslednika, predsednica Skupštine Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) je 4. aprila imenovana za vršiteljku dužnosti predsednice. I Hadžiju je u nedelju pozvala partije da postignu konsenzus o izboru predsednika, ističući da zemlja ne bi trebalo da ide na vanredne izbore, treći put od februara prošle godine.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos primila je 20. aprila u Briselu rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. Kos je poručila da univerziteti moraju ostati mesta kritičkog mišljenja i otvorene debate, oslobođena bilo kakvih oblika zastrašivanja. "Veoma cenim njegovu (Đokićevu) posvećenost odbrani autonomije i dostojanstva Univerziteta u Beogradu. To je važno za demokratsku i evropsku budućnost Srbije", navela je Marta Kos na društvenim mrežama nakon susreta sa Đokićem. Radi se o prvoj poseti rektora Univerziteta Briselu i susretu sa predstavnicom evropskih institucija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se oglasio povodom susreta rektora Đokića s Kos, navodeći da je "malo tu EU narušila principe vladavine prava, zato što onaj ko i dalje nije podneo ostavku na mesto rektora nema pravo da se bavi politikom". "Siguran sam da će to biti sadržajni razgovori. Jedino mi je žao što se nije odazvao pozivu predsednika svoje zemlje. Plašim se šalje lošu poruku građanima Srbije", rekao je on tokom obilaska novog železničkog mosta na reci Tamiš na severu Srbije. Do ovog susreta je došlo u trenutku krize na univerzitetima u Srbiji i upadu policije u Rektorat u Beogradu, te poruke Brisela da se zakoni i akademske slobode moraju poštovati. Dok vlasti policijski pretres Rektorata 31. marta objašnjavaju istragom smrti studentkinje koja je nekoliko dana ranije stradala nakon pada sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu, rektor Đokić je javno poručio da cilj bio pokušaj gušenja kritičke misli na Univerziteta. "Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", poručio je Đokić okupljenima na protestu zbog upada policije u Retkorat 31. marta. Đokić je neretko na meti napada predstavnika vlasti zbog podrške studentskim protestima i blokadama fakulteta sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu krajem 2024. godine, ali i raspisivanje vanrednih izbora. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković poručio da čelnici univerziteta koriste blokade "za političke ambicije", a predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Đokića "za terorizam i učešće u pokušaju rušenja države". Sam Đokić nije isključio mogućnost da, ukoliko to od njega budu tražili, predstavlja studente na izborima koje vlast u Srbiji još nije raspisala. Vučić je 20. aprila rekao da će datum raspisivanja izbora biti poznat do 6. maja, ili koji dan posle. Poslednji parlamentarni izbori u Srbiji održani su u decembru 2023, a većinu je osvojila Vučićeva Srpska napredna stranka. Mandat Skupštine traje četiri godine, pa bi sledeći redovni izbori trebalo da budu najkasnije do kraja 2027. godine.

Ukrajinski dronovi pogodili su crnomorsku naftni lučki naftni terminal u gradu Tuapse, saopštili su ruski zvaničnici, navodeći da je udar izazvao požar i smrt najmanje jedne osobe. To je bio drugi ukrajinski napad na jednu od glavnih luka na jugu Rusije u proteklih nedelju dana. "Tuapse je bio pod još jednim masovnim napadom dronova", rekao je u ponedeljak Venjamin Kondratjev, guverner Krasnodarskog kraja na jugu Rusije. Komandant ukrajinskih snaga za dronove Robert Brovdi potvrdio je da je ukrajinska vojska ponovo gađala naftni terminal Tuapse kojom upravlja Rosnjeft, samo nekoliko sati pošto je ugašen požar od sličnog napada pre četiri dana. Rafinerija, koja može da preradi oko 240.000 barela sirove nafte dnevno i isporučuje proizvode kao što su lož ulje i dizel, deo je izvozne infrastrukture ruskog naftnog giganta Rosnjefta i poslednjih meseci je više puta bila meta ukrajinskih napada. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je 112 ukrajinskih dronova uništeno iznad zemlje u noći s nedelje na ponedeljak. Ukrajina je poslednjih nedelja pojačala napade dronovima na ruska naftna postrojenja, smanjujući izvoz i poremetivši mogućnost Moskve da iskoristi skok globalnih cena energenata izazvan ratom u Iranu i zatvaranjem Ormuskog moreuza. Ranije ovog meseca, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Ukrajina predložila Rusiji prekid vatre u energetskom sektoru. "Ako je Rusija spremna da zaustavi napade na našu energetsku infrastrukturu, bićemo spremni da odgovorimo istom merom", objavio je Zelenski 6. aprila. U drugom napadu, ukrajinske specijalne snage su pogodile dva velika ruska desantna broda u Sevastopoljskom zalivu na Krimu koji je Rusija anektirala, onesposobivši oba plovila, saopštila je ukrajinska vojna obaveštajna služba (HUR). Tokom iste operacije, uništen je i ruski radarski sistem, saopštio je HUR na Fejsbuku (Facebook), uz video koji prikazuje trenutak napada. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je u ponedeljak saopštilo da su ruske snage tokom noći izvele napad s 142 drona. "Ruski dronovi nastavljaju da napadaju civilna vozila u Sumskoj oblasti", naveo je regionalni guverner u objavi na Telegramu, dodajući da su najmanje tri osobe povređene. Šest osoba je povređeno u Dnjepropetrovskoj oblasti kao rezultat ruskih napada, saopštila je ukrajinska Državna služba za vanredne situacije. Pregovori koje podržavaju SAD o okončanju rata u Ukrajini – koji je sada u petoj godini – zastali su dok Vašington usmerava pažnju na rat u Iranu. Rusija nije pokazala nikakve naznake ublažavanja svojih tvrdih zahteva u pogledu ukrajinske teritorije i bezbednosnih garancija, za koje je Kijev rekao da su nisu prihvatljivi. Izvor: Reuters

Vlada Srbije naložila je svim državnim organima da pri pripremi zakona posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije i tome da li su predlozi prethodno konsultovani sa Evropskom komisijom. Nadzor nad sprovođenjem tih pravila biće poveren Ministarstvu za evropske integracije, navodi se u saopštenju tog Ministarstva od 20. aprila. Dodaje se da će predlagači propisa biti u obavezi da prethodno pribave mišljenje Ministarstva za evropske integracije, bez čije provere neće biti moguće usvajanje zakona i podzakonskih akata relevantnih za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Odluka Vlade dolazi nakon upozorenja zvaničnika EU na mogućnost uskraćivanja novca iz evropskog Plana rasta za Srbiju zbog usvajanja seta pravosudnih zakona, koje su u Briselu ocenjeni kao ozbiljan korak unazad u evropskim integracijama zemlje. Brnabić: Ne verujem da će Marta Kos tražiti zamrzavanje fondovaPredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je 20. aprila da ne veruje da će evropska komesarka za proširenje Marta Kos tražiti zamrzavanje fondova za Srbiju. Ona je ocenila da to "ne bi bilo fer" jer Venecijanska komisija još nije dala svoje mišljenje. Brnabić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekla da će mišljenje Venecijanske komisije stići u junu. "Mi nećemo čekati jun, već ćemo odmah, čim dobijemo mišljenje ekspertskog tima (Venecijanske komisije), što očekujemo krajem aprila, i pre toga krenuti da radimo na izmenama pravosudnih zakona kako bismo imali vremena i za javnu raspravu. Očekujem da te izmene što pre ponovo uđu u Skupštinu", rekla je Brnabić. Izmene zakona usvojene su u Skupštini Srbije u januaru bez prethodne javne rasprave i konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Brisel je saopštio da zakoni nisu u skladu sa evropskim standardima i da potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava. Nakon poziva EU za hitnom revizijom, zakoni su prosleđeni na mišljenje Venecijanskoj komisiji, a ministar pravde Srbije je najavio da će biti korigovani ukoliko ovo savetodavno telo Saveta Evrope bude imalo "suštinske primedbe". Iz sredstava Plana rasta EU, Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka.

Vlada Kosova u ponedeljak je iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) proglasila za terorističku organizaciju, nakon što su to ranije učinili SAD i Evropska unija. Premijer Aljbin Kurti (Albin) je na sastanku kabineta rekao da "ovom odlukom Kosovo jača svoju poziciju u zaštiti međunarodne bezbednosti, demokratskih vrednosti i ljudskih prava". "Ovo je jasno svrstavanje Kosova sa njegovim strateškim saveznicima u zajedničkoj borbi protiv terorizma", rekao je Kurti. On je za IRGC rekao da je "struktura koja koristi terorizam i organizovano nasilje kao instrument spoljne politike, doprinoseći regionalnoj i globalnoj destabilizaciji". Korpus islamske revolucionarne garde je ideološko krilo vojske Irana i stvoren je posle revolucije 1979. radi zaštite klerikalnog rukovodstva. Garda kontroliše ili poseduje kompanije širom iranske ekonomije, uključujući ključne strateške sektore. Nekoliko zemalja je već označilo IRGC terorističkom organizacijom, uključujući SAD. Evropska unija ga je nedavno označila kao terorističku organizaciju nakon što je Teheran brutalno ugušio antivladine proteste ranije ove godine. Organizacije za ljudska prava saopštile su da je više od 6.000 ljudi ubijeno tokom protesta u Iranu. Prema njihovim navodima, demonstrante su ubile bezbednosne snage, uključujući Revolucionarnu gardu koja je direktno pucala na demonstrante. Iran ne priznaje Kosovo kao državu i nema formalne diplomatske odnose s njim. Stavljanje grupe ili organizacije na crnu listu obično znači zamrzavanje njene imovine u zemlji i uvođenje viznih ograničenja njenim liderima i zvaničnicima.

Iran je u ponedeljak insistirao da ne planira da prisustvuje novoj rundi pregovora sa SAD, dok raste neizvesnost oko napora usmerenih na sprečavanje ponovnog rasplamsavanja skoro dvomesečnog rata SAD i Izraela protiv Irana. Očekivalo se da će američki potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) otići u ponedeljak u Pakistan na pregovore. Međutim, iransko Ministarstvo spoljnih poslova izgleda da je odbacilo mogućnost daljih razgovora, pri čemu se dve strane međusobno optužuju za kršenje privremenog prekida vatre koji je omogućio pregovore. "Zasad... nemamo planove za sledeću rundu pregovora i nije doneta nikakva odluka u tom pogledu", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei na brifingu za novinare. Neizvesnost oko pregovora raste dok se približava isticanje dvonedeljnog prekida vatre između Irana i SAD u sredu. A i ako se razgovori u Islamabadu nastave, Teheran i Vašington su daleko udaljeni po ključnim pitanjima, uključujući nuklearni program Irana i njegovu kontrolu nad Ormuskim moreuzom, koji je Islamska Republika praktično zatvorila od početka američko-izraelske kampanje bombardovanja 28. februara. 'Kršenja' primirjaTokom nedeljnog brifinga za novinare, Bakaei je rekao da SAD nisu ozbiljne u vezi s diplomatskim naporima, navodeći, kako je naveo, "kršenja" primirja. On je rekao da su američki napad na iranski teretni brod rano ujutru u nedelju, američka pomorska blokada iranskih luka i kašnjenja u sprovođenju primirja u Libanu "jasna kršenja primirja". Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je rekao da su američke snage presrele brod pod iranskom zastavom dok je pokušavao da prođe kroz američku pomorsku blokadu i da vojska SAD ima "puni nadzor" nad teretnjakom. Iranska vojna komanda navela je da je taj potez prekršio primirje i zapretila da će "uskoro" uzvratiti na "oružanu pirateriju", naveli su državni mediji. Teheran je saopštio da neće učestvovati u pregovorima ako je na snazi američka blokada iranskih luka, dok je Tramp rekao da ona neće biti ukinuta dok se ne potpiše mirovni sporazum. Ranije ove nedelje postojale su nade da će Ormuski moreuz, kroz koji obično prolazi oko petina globalnih isporuka nafte, biti otvoren posle više od mesec dana zatvaranja, pošto je Teheran objavio da je otvoren za komercijalni brodski saobraćaj. Međutim, iranske snage su pucale na najmanje tri civilna broda, od kojih su dva navodno bila indijska, a jedan pod francuskom zastavom, i najavile ponovno zatvaranje moreuza. Libanski frontIran je takođe saopštio da kašnjenje u sprovođenju prekida vatre u Libanu, gde Izrael vodi rat protiv Hezbolaha, saveznika Teherana, takođe predstavlja kršenje sporazuma. Hezbolah je i militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veliki deo juga Libana. SAD ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu samo njegovo oružano krilo. Izrael i Liban su se dogovorili o zasebnom desetodnevnom prekidu vatre koji je stupio na snagu 17. aprila. Primirje je uključivalo Hezbolah, koji je ušao u rat na strani Irana i ispaljivao je rakete na Izrael. Obe strane su se međusobno optuživale za kršenje sporazuma. Primirje je okončalo nedelje teških borbi između Hezbolaha i Izraela, koji je izvršio invaziju na južni Liban. Međutim, izraelske snage i dalje okupiraju veći deo juga Libana s ciljem održavanja tampon zone kako bi zaštitile severni Izrael od napada Hezbolaha. Hezbolah je saopštio da zadržava "pravo da se odupre" izraelskoj okupaciji. Izraelska vojska je u ponedeljak upozorila libanske civile da se ne vraćaju na jug Libana, ali to nije sprečilo hiljade raseljenih u ratu da se vrate svojim domovima. Izvori: Reuters i AFP

Američki predsjednik Donald Trump kaže da njegovi predstavnici putuju u Islamabad, Pakistan, na novu rundu razgovora sa Iranom dok Hormuški moreuz ostaje zatvoren. Razgovor bi trebao biti održan 20. aprila, a Teheran još nije potvrdio učešće. Trump je na Truth Social platformi rekao da Sjedinjene Države "nude vrlo pošten i razuman dogovor, i nadam se da će ga prihvatiti jer, ako to ne učine, Sjedinjene Države će uništiti svaku pojedinačnu elektranu i svaki pojedinačni most u Iranu." Najnovije Trumpove izjave dolaze samo nekoliko dana prije isteka dvosedmičnog primirja s američkim i izraelskim snagama 22. aprila. Ranije su postojale nade da će se moreuz, kroz koji se obično odvija oko jedne petine globalne trgovine naftom, otvoriti nakon više od mjesec dana zatvaranja, pošto je Teheran objavio da su otvoreni za komercijalni pomorski saobraćaj tokom 10-dnevnog primirja između Izraela i Libana, koje je stupilo na snagu 16. aprila. Međutim, nada je bila kratkog vijeka, usred izvještaja da su iranske snage napale najmanje tri civilna broda, od kojih su navodno dva bila indijska, a jedno plovilo je bilo pod francuskom zastavom. Poluzvanična novinska agencija Tasnim, bliska Korpusu islamske revolucionarne garde ranije je saopćila da su plovila pod zastavama Bocvane i Angole bila primorana promijeniti kurs zbog kako su naveli "neovlaštenog tranzita" kroz ključni plovni put. U istoj objavi na društvenim mrežama 19. aprila, Trump je također tvrdio da je iranska prijetnja zatvaranjem moreuza suvišna jer ga je američka pomorska blokada iranskih luka, koja je stupila na snagu 13. aprila, "već zatvorila." Glasnogovornik iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmail Baqaei kritikovao je američku blokadu iranskih luka kao kršenje sporazuma o primirju. U objavi na X-u Baqaei je napisao da je to "i nezakonito i kriminalno", dodajući da "namjernim nametanjem kolektivne kazne iranskom stanovništvu to predstavlja ratni zločin i zločin protiv čovječnosti." Prva runda američko-iranskih mirovnih pregovora održana je u Islamabadu 11-12. aprila, ali je završena bez sporazuma, iako Trump tvrdi da su dvije strane "veoma blizu dogovora". Pakistanska vojna delegacija predvođena načelnikom vojske Asimom Munirom, jednim od ključnih posrednika u prvim razgovorima u Islamabadu, stigla je u Teheran 15. aprila sa novom porukom iz Washingtona u najnovijem pokušaju oživljavanja pregovora. Iran nije formalno potvrdio da će prisustvovati novoj rundi razgovora, a poluzvanična novinska agencija Tasnim pozvala se na izvor upoznat sa situacijom koji je rekao da se daljnji pregovori neće održati dok američka blokada ostaje na snazi. Iranska strana je također izrazila više skepticizma da je bilo kakav dogovor blizu. Glavni iranski pregovarač, predsjednik parlamenta Mohammad Baqer Qalibaf, rekao je da su "još uvijek daleko od završne rasprave", u televizijskom obraćanju ranije 19. aprila, dodajući da su "napravili napredak u pregovorima, ali postoje mnoge praznine i neke fundamentalne tačke ostaju." Ranije je Vrhovno vijeće za nacionalnu sigurnost, najviše sigurnosno tijelo zemlje, saopćilo da razmatra "nove prijedloge" koje je dostavio Munir, ali su dodali da iranski pregovarački tim "neće napraviti ni najmanji kompromis, povlačenje ili popustljivost" i da će braniti nacionalne interese "svom snagom."

Novorođenče staro dva dana preminulo je 19. aprila na putu od Opšte bolnice u Čačku do Univerzitetskog kliničkog centa u Kragujevcu u centralnoj Srbiji. Kako je objavila Radio-televizija Srbije (RTS) na svom sajtu, novorođenče je reanimirano više puta u čačanskoj bolnici i u vozilu Hitne pomoći, a na odeljenje neonatologije u Univerzitetski klinički centar u Kragujevcu stiglo je bez znakova života. Naložena je obdukcija preminule bebe. Radio Slobodna Evropa (RSE) kontaktirao je obe zdravstvene ustanove u vezi sa ovim slučajem, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Odgovor na hitan upit je izostao i iz Ministarstva zdravlja Srbije. Ministarstvo zdravlja je u februaru naložilo nadzor u čačanskoj Opštoj bolnici, nakon što su u toj ustanovi zabeležena dva smrtna slučaja posle operacije krajnika u razmaku od nekoliko dana. Najpre je preminula četvorogodišnja devojčica, a potom i jedan odrasli muškarac. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je tim povodom rekao da će nadležne službe proveriti ceo sistem u bolnici, te da su zaustavljene "hladne operacije", dok su lekari iz Kragujevca zaduženi da rade hitne operacije. Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na upit RSE da li je nadzor u čačanskoj bolnici završen.