Na komemorativnom skupu u Novom Sadu desetine hiljada ljudi 1. novembra odale su poštu stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Godinu dana nakon pogibije 16 osoba i teškog povređivanja jedne niko nije proglašen krivim. U ranim prepodnevnim satima građani su se okupili u blizini stanične zgrade, gde se pre godinu dana dogodila tragedija. Tamo su ostavljali cveće i sveće, a u 11.52, u vreme kada se nadstrešnica obrušila, održano je i 16 minuta tišine u pomen na žrtve. Dijana Hrka, čiji je sin među stradalima, poručila je u govoru pred okupljenima da kreće u svoju borbu i najavila štrajk glađu ispred Skupštine grada Beograda. "Ja moram da znam ko je ubio moje dete, ko je ubio 16 ljudi. Mora neko da odgovara za ovo", poručila je. Profesorka Građevinskog fakulteta u Beogradu Sanja Fric izjavila je da nadstrešnica nije pala kao posledica akta terorizma ili sabotaže, kako se to može čuti u provladinim medijima. "Ona je pala zbog gubitka nosivosti. Do toga je došlo primarno, ali ne i jedino, zbog korozije čeličnih žica kojom je nadstrešnica bila okačena o krovnu konstrukciju. Međutim, to je bila samo kap koja je prelila čašu koja se godinama punila korupcijom i javašlukom u građevinarstvu", rekla je Fric. U popodnevnim časovima kolona je prošetala do na Kej žrtava racije, gde ih je već čekao veliki broj građana. Kraj programa obeležen je odavanjem 16-minutne pošte za poginule i puštanjem 16 lampiona. Celodnevni skup protekao je bez incidenata. Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Porfirije služio je parastos stradalima u Beogradu, kome je prisustvovao državni vrh. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon pomena poručio da je "u ovom tužnom trenutku najvažnije da Srbija bude dostojanstvena i ujedinjena". MUP je saopštio da je u piku okupljanja od 11.52 do 12.08 časova bilo prisutno oko 39.000 građana, koji su u Novi Sad stigli sa teritorije cele Srbije. Još nema nezavisnih procena o broju okupljenih, a prema medijskim izveštajima desetine hiljada građana iz cele Srbije bilo je u Novom Sadu u znak odavanja pošte stradalima. Danima uoči skupa u Novom Sadu više kolona studenata iz različitih krajeva Srbije pešačile su ka ovom gradu. Više hiljada njih prešle su stotine kilometara, a najdužu rutu od oko 400 kilometara prešli su studenti iz Novog Pazara - 16 dana za 16 žrtava. Stizali su pešice, na biciklima, traktorima. Veliki broj ljudi stigao je u Novi Sad automobilima u subotu ujutru. Dan ranije je obustavljen saobraćaj svih vozova za prevoz putnika zbog anonimne dojave da su na svim vozovima i prugama postavljene eksplozivne naprave. Takve dojave stizale su i uoči dva velika skupa u Beogradu zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu – 15. marta i 28. juna. I tada je bio obustavljen železnički saobraćaj, a do danas nije utvrđeno ko je stajao iza tih lažnih dojava. Tragedija u Novom Sadu promenila je Srbiju – sa jedne strane je vlast, oličena u populističkom lideru Aleksandru Vučiću, dok su nasuprot njega antivladine snage, predvođene studentskim protestnim pokretom. Hiljade antivladinih demonstranata na ulicama Srbije traže vanredne izbore. Vlast ostavlja prostor za izbore pre roka, ali odbija da ih raspiše.

Granični policajci Srbije zadržali su grupu studenata iz Mađarske koji su želeli da prisustvuju komemorativnom skupu u Novom Sadu na godišnjicu pada nadstrešnice, na granici nekoliko sati da bi im zabranili ulazak u zemlju, prenela je agencija Beta pozivajući se mađarski portal 24.hu. "Satima smo čekali, naterali su nas da se skinemo u donji veš, i vratili su nas nazad – tako su granični policajci iz Srbije postupili sa mađarskim studentima", rekao je jedan od mađarskih studenata u izjavi za 24.hu. On je rekao da im granični policajci Srbije nisu dali obrazloženje zbog čega im je zabranjen ulazak u Srbiju. "Oduzeli su nam razne stvari, poput voki-toki uređaja kojima je mađarski tim bio opremljen, kao i nalepnice i bedževe", rekao je on. Kako prenosi mađarski portal, Ana Horvat, članica Unije studenata koja je organizovala akciju solidarnosti sa srpskim studentima, objasnila je da su putovali automobilima, mini autobusima i jednim autobusom na obeležavanje prve godišnjice tragedije u Novom Sadu. Njihov prvi tim je, kako je navela, stigao u petak popodne na granicu sa Srbijom, ali dalje nisu mogli pa su nakon višesatnog čekanja dobili dokument u kojem se navodi da predstavljaju "pretnju za nacionalnu bezbednost" Srbije. Dodala je da ih je oko 30 planiralo da se pridruži studentima u Srbiji, ali ih je na kraju pušteno 11. Beta prenosi i da je redakcija drugog mađarskog portala telex.hu kontaktirala Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine Mađarske koje je odgovorilo da "ni u konzulat u Subotici, ni u ambasadu u Beogradu, niti u Ministarstvo nije stigla prijava mađarskih građana". "Ni srpske vlasti nisu podnele prijavu. Ukoliko dobijemo prijavu bilo koje strane, preduzećemo potrebne korake", naveli su iz tog ministarstva. U Novom Sadu je na godinu dana pada nadstrešnice održan komemorativni skup u spomen 16 poginulih. Desetina hiljada ljudi je prisustvovalo skupu iz Novog Sada i drugih gradova Srbije.

Američka privredna komora na Kosovu saopštila je u subotu da je "duboko zabrinuta“ zbog odluke Vlade u tehničkom mandatu da odobri i podnese Skupštini nacrt zakona o državnom budžetu za 2026. godinu, navodeći da zemlja još uvek novu Vladu posle izbora 9. februara. Vlada u tehničkom mandatu je u petak odobrila budžet za 2026. godinu, u iznosu od rekordnih cifru oko četiri milijarde evra, uprkos neizvesnosti da li Skupština može razmotriti taj predlog posle brojnih prigovora. Američka privredna komora na Kosovu je saopštila da odluke s direktnim uticajem na fiskalnu i ekonomsku politiku zemlje treba da donosi "Vlada s punim mandatom i demokratskim legitimitetom". "Važeći zakoni jasno ograničavaju delokrug privremene vlade, dozvoljavajući joj samo neophodne aktivnosti i ispunjenje tehničke obaveze podnošenja nacrta budžeta, ali ne i usvajanje ili pokretanje novih fiskalnih mera koje stvaraju nove dugoročne obaveze za javne finansije", navodi se u saopštenju. Druge albanske stranke i civilno društvo odmah su u petak doveli u pitanje zakonitost odluke Vlade u tehničkom mandatu, navodeći da ona nema ovlašćenja da predloži budžet na usvajanje u novom sazivu Skupštine. Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin) je tokom usvajanja nacrta budžeta insistirao da njegova Vlada u tehničkom mandatu "može da predloži godišnji budžet Skupštini kako je utvrđeno zakonom" i pozvao Skupštinu da se izjasni o tome. Američka privredna komora je povodom odluke Vlade u tehničkom mandatu da poveća minimalnu platu na 500 evra počev od januara, navela da "takve odluke mogu da ugroze stabilnost tržišta rada i da stvore nesigurnost za poslovnu zajednicu". Ukazujući da takva odluka mora da se zasniva na sveobuhvatnim analizama tržišta rada, produktivnosti i stvarnih kapaciteta privatnog sektora, kako bi se obezbedila ravnoteža između dobrobiti radnika i konkurentnosti preduzeća, Američka privredna komora je upozorila da usvajanje novih mera javne potrošnje u ovoj fazi "može da naruši makroekonomsku stabilnost, poveća budžetsko opterećenje za naredne godine i poremeti tržište rada, podižući očekivanja za više plate u privatnom sektoru, čime se utiče na ukupnu konkurentnost ekonomije". Profesor ekonomije na Univerzitetu u Prištini Mejdi Bektaši (Bektashi), izjavio je za RSE u petak da će odluke Vlade u tehničkom mandatu o novom budžetu, kao i o povećanju minimalne plate, penzija i socijalnih davanja, imati brojne posledice po finansijsku održivost Kosova. "Ovaj budžet ne može da izdrži troškove koje je danas predložila Vlada. A ta neodrživost će se odraziti na povećanje poreza, povećanje drugih doprinosa koje će građani morati da plaćaju kako bi se budžet popunio ili kako bi se pokrila ova povećanja", rekao je Bektaši.

Rusija je tokom noći između petka i subote nastavila smrtonosne napade raketama i dronovima na Ukrajinu, dok Kijev tvrdi da je rasporedio specijalne snage da brane grad Pokrovsk, ključno uporište na istoku zemlje. Najmanje pet ljudi je poginulo u subotu, dok su desetine ljudi, uključujući decu, ranjene širom Ukrajine, saopštili su zvaničnici. Prema lokalnim vlastima, ruski napadi su bili usmereni na najmanje sedam ukrajinskih regiona u poslednja 24 sata, oštetivši stambene zgrade i poremetivši komunalne usluge. Južne oblasti Ukrajine, Mikolajivska i Hersonska, koje su bile predmet intenzivnih kopnenih borbi 2022. godine, bile su među najteže pogođenima u poslednjim napadima. Načelnik vojne administracije Mikolajiva, Vitalij Kim, rekao je da je u ruskom balističkom raketnom napadu na grad Mikolajiv ubijena jedna osoba, dok je ranjeno 15 ljudi, uključujući dete, dodajući da su u napadu oštećene benzinska pumpa i nekoliko vozila. U ruskom granatiranju Hersonske oblasti, još tri osobe su poginule, a najmanje 22 je ranjeno, rekao je Oleksandar Prokudin, načelnik Hersonske regionalne vojne administracije. Prokudin je dodao da je 26 sela širom regiona gađano u poslednjim napadima. U istočno-centralnoj Dnjepropetrovskoj oblasti Ukrajine jedna osoba je poginula, a dve su ranjene. Načelnik Černigovske vojne administracije, Vjačeslav Čaus, izvestio je da su ruski noćni udari pogodili i severni grad Novgorod-Siverski. Čaus je dodao da je napad takođe oštetio administrativne zgrade regiona, prodavnice, apoteku i kafić u centru grada, povredivši jednu stariju ženu. "Sedam dronova pogodilo je teritoriju poljoprivrednog preduzeća u (gradu) Korjukivki. Hangar se zapalio, a spasioci su ugasili požar... U napadu je povređena 66-godišnja civilna žena", napisao je na Telegramu. Specijalne snage u ključnom gradu na frontu, navodi KijevUkrajinska vojna obaveštajna služba je izvestila da je operacija specijalnih snaga u toku u ukrajinskom gradu Pokrovsku, koji se nalazi u ratom razorenoj Donjeckoj oblasti. Nekoliko ukrajinskih i zapadnih medija je izvestilo da je Kijev nedavno započeo operaciju, dok ruske snage tvrde da su opkolile ukrajinske snage koje brane grad. Mada su moskovske snage tvrdile da su odbile napad, prema Ukrajinskom servisu RSE, operacija je još trajala u subotu, a vojni izvori unutar ukrajinske obaveštajne službe kažu da su navodi o porazu ruska provokacija. Vrhovni komandant Ukrajine, general Aleksandar Sirski, rekao je da je operacija u toku, tvrdeći da grad nije blokiran i da njegove snage čine "sve" da održe logistiku u tom području. "Naši vojnici moraju da obuzdaju pritisak neprijateljskih snaga od više hiljada ljudi, koje nastavljaju pokušaje da se infiltriraju u stambene oblasti i preseku naše rute snabdevanja", naveo je Sirski na Telegramu. "Neprijatelj u Pokrovsku plaća najvišu cenu za pokušaj da izvrši naređenja kremaljskog diktatora da okupira ukrajinski Donbas", dodao je Sirski. Ukrajinski vojnici navode da se situaciju u Pokrovsku pogoršala, dok procene sugerišu da je između 200 i 400 ruskih vojnika sada u istočnim delovima grada, koristeći urbani teren, podrume i prerušavanje u civile da izbegnu da budu primećeni. Pokrovsk je ove godine najžešće područje na ukrajinskim frontovima. Slično Bahmutu 2023. i Avdijivki 2024. godine, koje su ruske snage prethodno zauzele u najkrvavijim i najdužim bitkama rata, sada se u tom gradu vode najintenzivnije borbe. Ruske snage su polako napredovale ka njegovim istočnim i južnim obodima, zauzimajući ključne puteve i gušeći linije snabdevanja u grad. Kao i veliki gradovi tog regiona Kramatorsk i Slovjansk, koji su i dalje pod ukrajinskom kontrolom, Pokrovsk ima vojni značaj, pružajući ukrajinskim snagama vitalne rute snabdevanja. Analitičari upozoravaju da bi pad grada mogao da otvori put ruskim snagama ka zapadu ka Dnjepropetrovsku, dovodeći u opasnost južne regione Ukrajine. Ukrajina tvrdi da je napala ključan cevovodUkrajinska vojska tvrdi da je u petak pogodila cevovod za naftne proizvode u okrugu Ramenskoje u Moskovskoj oblasti, dodajući da je napad izazvao eksplozije i obustavio rad. U napadu su uništene transportne cevi za benzin, dizel i avionsko gorivo za rusku vojsku, saopštila je ukrajinska vojnoobaveštajna agencija na Telegramu. Snimci koje je agencija podelila prikazuju lokaciju cevovoda, sa snimcima iz vazduha koji prikazuju požar i gust crni dim koji se diže iz odsečenog dela cevi velikog prečnika. Tvrdnja se ne može nezavisno proveriti. Ruske vlasti nisu potvrdile da je došlo do napada na taj cevovod. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u subotu da je njegova protivvazdušna odbrana oborila 98 ukrajinskih dronova tokom noći, dodajući da je jedanaest dronova uništeno iznad Moskovske oblasti. Kijev je poslednjih meseci gađao ruske rafinerije nafte, povećavajući pritisak i na vojne kapacitete Rusije i na njenu širu ekonomiju.

Ministri energetike G7 objavili su 31. oktobra, nakon dvodnevnog sastanka u Kanadi, da zemlje te grupe nastavljaju podržavati napore Ukrajine da popravi i obnovi svoju kritičnu energetsku infrastrukturu. Konkretno, zemlje se obavezuju da će podržati nastojanja Ukrajine da ostvari energetsku sigurnost jačanjem regionalne energetske povezanosti i obnavljanjem pouzdanog, decentralizovanijeg energetskog sistema, te da će osigurati sigurnost i diverzifikaciju međusobno povezanih lanaca snabdijevanja energijom. G7 takođe nastavlja podržavati oporavak energetskog sektora Ukrajine putem direktne finansijske pomoći, kreditnih linija, osiguranja od rizika, usklađivanja politika i resursa, te stvaranja uslova za dugoročna ulaganja privatnog sektora. Osim toga, ministri G7 su rekli da su, pored ovih napora, "na snazi sankcije protiv Rusije vezane za energiju" i da nastavljaju da "preduzimaju korake za jačanje mjera i demontiranje ruskih flota tankera u sjeni kako bi ograničili (ruske) prihode". "Osuđujemo direktne napade Rusije na energetski sistem Ukrajine, koji i dalje uzrokuju razorne društvene, ekološke i ekonomske posljedice za ukrajinski narod, teško pogađajući najugroženije. Nedavni napadi Rusije na gasnu infrastrukturu Ukrajine stvorili su rizike za zajednice i ljudske živote, slabeći civilnu infrastrukturu i energetsku sigurnost ukrajinskog naroda", navodi se u saopštenju. Sastanak ministara energetike i zaštite okoliša zemalja G7, neformalne grupe najrazvijenijih zemalja Zapada, održan je u Torontu, 30. i 31. oktobra. Grupa je osnovana 1975. i čine je: SAD, Kanada, Japan, Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka. Evropska komisija ima status posmatrača. Od početka potpune invazije u februaru 2022. godine, Rusija napada energetsku infrastrukturu Ukrajine. Analitičari Američkog instituta za proučavanje rata (ISW) predvidjeli su da bi Rusija mogla intenzivirati svoje napade kako bi pogoršala stanje energetske infrastrukture Ukrajine uoči predstojeće zime. Posljednjih sedmica, ruska vojska je intenzivirala napade na ukrajinsku energetsku i gasnu infrastrukturu, koja snabdijeva ljude gasom tokom sezone grijanja.

Kijev i međunarodne vlasti osudili su ruske napade na ukrajinski civilni energetski sektor, a Ukrajina je optužila Moskvu za "nuklearni terorizam" zbog udara na trafostanice ključne za opskrbu energijom nuklearnih postrojenja u zemlji. "Namjerni udari na civilna energetska postrojenja koja izravno utječu na siguran rad nuklearnih instalacija nose obilježja nuklearnog terorizma i predstavljaju teško kršenje međunarodnog humanitarnog prava", objavilo je ukrajinsko Ministarstvo vanjskih poslova 31. oktobra. Ministarstvo se pozvalo na izjavu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) datu dan ranije, u kojoj se spominju vojni napadi koji su "doveli do oštećenja trafostanica ključnih za nuklearnu sigurnost i zaštitu u Ukrajini". Nuklearna nadzorna agencija UN-a izvijestila je da su incidenti u blizini nuklearnih elektrana Južna Ukrajina i Hmelnitskij doveli do toga da postrojenja izgube pristup vanjskim dalekovodima. U izjavi IAEA-e navodi se da je treća elektrana, u Rivneu, bila prisiljena smanjiti snagu u dva od svoja četiri reaktora zbog napada. "Opasnosti za nuklearnu sigurnost i dalje su vrlo stvarne i sveprisutne, ponovno pozivam na maksimalnu vojnu suzdržanost u blizini nuklearnih postrojenja", rekao je šef IAEA-e Rafael Grossi. Visoke napetosti oko nuklearne elektrane ZaporižjeVelika pozornost usmjerena je na nuklearnu elektranu Zaporižje na jugoistoku Ukrajine, gdje su u toku akcije sanacije štete od prethodnih napada. "Nastavljamo intenzivno raditi na stvaranju uvjeta potrebnih za početak ovih dodatnih popravaka. Obnova ovog dalekovoda ključna je za poboljšanje krhke situacije nuklearne sigurnosti na lokaciji", rekao je Grossi. Nuklearna elektrana – najveća u Evropi – pod ruskom je kontrolom nedugo nakon što je Moskva pokrenula svoju potpunu invaziju na Ukrajinu u veljači 2022. Oslanja se na dizel generatore za hitne slučajeve od 23. septembra, kada su prekinuti vanjski dalekovodi. Šest reaktora postrojenja Zaporižje zatvoreno je više od tri godine i ne proizvode električnu energiju. Ali potrebna im je energija za rad sigurnosnih sistema – poput pumpi za hlađenje – kako bi se spriječila nuklearna nesreća. G7 osuđuje ruske napadeOdvojeno, Grupa sedam (G7) izdala je 31. oktobra zajedničku izjavu u kojoj "osuđuje ruski rat protiv Ukrajine i njegov uticaj na njihovu energetsku sigurnost". "Ponovo potvrđujemo našu nepokolebljivu podršku Ukrajini u odbrani njenog teritorijalnog integriteta i prava na postojanje, te njezine slobode, suvereniteta i nezavisnosti", navodi se u izjavi ministara energetike G7. "Nedavni ruski napadi na ukrajinsku infrastrukturu prirodnog gasa stvorili su rizike za zajednice i ljudske živote, slabeći civilnu infrastrukturu i energetsku sigurnost ukrajinskog naroda", dodaje se. Rusija poriče da cilja civilnu infrastrukturu unatoč brojnim dokazima o takvim napadima. Ukrajina je uzvratila napadima na vojne infrastrukturne objekte, često duboko u Rusiji. Kijev je 31. oktobra naveo da je do sada u 2025. izveo oko 160 napada na ruska naftna postrojenja, ciljajući ključni izvor financiranja koji je Moskva koristila za vođenje rata. Zapadne nacije takođe su uvele sankcije ruskom energetskom sektoru, dodatno pogađajući protok novca prema Kremlju. Na ratištu, ukrajinske snage nastavile su se boriti za održavanje kontrole nad strateški važnim gradom Pokrovskom, koji je meta višemjesečne ruske ofenzive. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da je Rusija koncentrisala oko 170.000 vojnika u regiji, ponovo nazvavši situaciju tamo "teškom". Reuters je citirao dva ukrajinska vojna izvora koji su rekli da je Kijev poslao specijalne snage kako bi pomogli obrani u Pokrovsku usred izvještaja da su se male grupe ruskih vojnika - procijenjenih 200-400 vojnika - uvukle u grad kako bi pripremile veći napad. Nije bilo službenih komentara. Na osnovu izvještaja Ukrajinskog servisa RSE i Reutersa

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je 31. oktobra da ne razmatra mogućnost vojnog napada na Venecuelu, iako je ta zemlja izrazila zabrinutost da američko vojno prisustvo u regionu ima za cilj promjenu režima u Karakasu. Sjedinjene Američke Države rasporedile su osam ratnih brodova u Karipskom moru, poslale borbene avione F-35 u Portoriko i nosač aviona u pravcu regiona – što predstavlja veliku vojnu silu za koju Vašington tvrdi da je namjenjena borbi protiv trgovine drogom. Na pitanje novinara u predsjedničkom avionu da li razmatra napad na Venecuelu, Trump je kratko odgovorio: "Ne." Vašington je početkom septembra pokrenuo kampanju napada usmjerenih na brodove za koje se sumnja da učestvuju u krijumčarenju droge u Karipskom moru i istočnom Pacifiku. Ova kampanja je do sada odnijela najmanje 62 života, uništila 14 brodova i jednu podmornicu. Administracija Donalda Trumpa tvrdi da ti brodovi predstavljaju prijetnju po nacionalnu bezbjednost SAD jer, kako navode, služe za šverc droge. Pored vojne opreme raspoređene u regionu, Vašington je izveo i nekoliko demonstracija sile koristeći bombardere B-52 i B-1B, koji su letjeli u blizini obale Venecuele. Posljednji takav slučaj dogodio se u ponedeljak. Regionalne tenzije su porasle kao rezultat ovih napada na brodove osumnjičene za prevoz droge i vojnog gomilanja, dok je Venecuela optužila SAD da planiraju svrgavanje predsjednika Nicolasa Madura, koji je Vašington optužio za "izmišljanje rata".

Kantonalni sud Tuzla odredio je jednomjesečni pritvor za osam osoba koje su osumnjičene da su počinile krivično djelo trgovina ljudima, odnosno seksualno iskorištavanje dvije djevojčice rođene 2009. godine. Pritvor je određen za četiri službenika Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona Besima Kopića, Miralema Halilovića, Jasmina Modrića i Dževada Požegića, ali i za još četvoricu osumnjičenih Šemsudina Kadrića, Zijada Jagodića, Sulejmana Šehića i Nedima Avdića. Kopić, Kadrić, Halilović, Modrić i Šehić su osumnjičeni da su periodu od aprila 2024. do kraja jula 2025. godine vrbovali, navodili, prevozili na različite lokacije na području Kalesije, Živinica i Srebrenika, predavali drugim licima i skrivali dvije petnaestogodišnje djevojčice u svrhu seksualnog zlostavljanja. Osumnjičeni su, kako je ranije navelo Tužilaštvo, i sami seksualno zlostavljali djevojčice. Jagodić, Požegić i Avdić su osumnjičeni da su, iako su bili svjesni da se radi o djevojčicama koje su maloljetne i da su žrtve trgovine ljudima, prisiljavali djevojčice na seks. Radi se o dvije djevojčice čiji je razvoj otežan teškim porodičnim prilikama i koje su bile smještene u socijalnim ustanovama na području Tuzle, kao i prihvatilištu Doma za djecu bez roditeljskog staranja Tuzla, odakle su više puta bježale i vraćane su od strane policijskih službenika i centara za socijalni rad. Miralem Halilović, načelnik Odjeljenja kriminalističke policije Policijske uprave Živinice obavljao je i funkciju predsjednika Radne grupe za izradu Strategije za borbu protiv korupcije ovog kantona. Vlada Tuzlanskog kantona, nakon akcije, Halilovića je smijenila sa ove funkcije te su saopštili da daju punu podršku aktivnostima usmjerenim na borbu protiv svih oblika kriminaliteta, s posebnim akcentom na sankcionisanje onih koji nisu dostojni policijske uniforme. Uhapšeni su 29. oktobra nakon pretresa na više lokacija u Kalesiji, Živinicama i Banovićima. Za krivično djelo za koje se terete predviđena je kazna zatvora od najmanje deset godina.

Vatromet, baklje, ovacije i aplauzi. Desetine hiljada ljudi tako je u Novom Sadu dočekalo studente i građane koji su iz različitih krajeva Srbije peške stigli u taj grad na obeležavanje godišnjice pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice 1. novembra. Studenti su poručili da danas slave "ljubav i solidarnost", dok će sutra biti "dan za tugu". Prva je u Novi Sad stigla grupa studenata iz Novog Pazara na jugozapadu Srbije koja je prešla i najduži put od više od 400 kilometara. "Osećaj je neverovatan, ovaj broj ljudi, ova količina pozitivne energije i ljubavi u vazduhu je nešto što ne može rečima da se opiše, već prosto mora da se doživi", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marija, studentkinja iz Novog Pazara. Dodala je da je umor prisutan, ali da je "motivacija jača". Doček je trajao duže od četiri sata, a nešto pre ponoći u Novi Sad je umarširala i najveća grupa od skoro četiri hiljade studenata koja je iz Beograda pešačila oko 80 kilometara. Dan uoči godišnjice nesreće, u Novi Sad su prevođeni traktorima stigli i studenati i građani iz različitih krajeva zapadne Srbije, ali i biciklisti iz Beograda, Niša i drugih gradova. U Novi Sad je umarširala i grupa koja je krenula sa severa Srbije, a na čelu njihove kolone bila su velika srca na kojima su bila ispisana imena 16 stradalih u padu nadstrešnice. Novosađani su svima uručili zahvalnice "za svaki pređeni korak u borbi za slobodu". Studentima koji su pešačili simbolično su uručeni ključevi Grada Novog Sada, a razmenjene su i zastave Univerziteta. Skup je završen polaganjem cveća i odavanjem pošte stradalima na Železničkoj stanici. 'Solidarnost ne mogu da nam uzmu'Na marš do Novog Sada, studenti iz Novog Pazara krenuli su pre 16 dana, pešačeći po jedan dan za svaku žrtvu nesreće. "Moje kolege su moja nova porodica i kako nas ne mogu da podele, tako ne mogu da podele ni Srbiju. Svaki naš korak je korak ka boljoj budućnosti za sve nas. Zajedno ćemo pobediti", poručio je okupljenima po dolasku u Novi Sad student Univerziteta u Novom Pazaru Enes Džogović. Dodao je da solidarnost "nikada neće moći da im uzmu". Vladimir Lekić, koji je na doček studenata u Novom Sadu došao iz Mladenovca kod Beograda, rekao je za RSE da bi u "normalnijim zemljama" zahtevi davno bili ispunjeni, a protesti završeni. "Ovde ljudi moraju da daju poslednji atom snage da bi se nešto uradilo. Ovo je velika studentska žrtva, pa ćemo da vidimo šta će od svega toga da bude". Aleksandra Banović iz Novog Sada izjavila je da studenti "ispisuju novu istoriju". "Ovo je toliko čisto, lepo, snažno i emotivno. Mislim da su nas sve promenili nabolje". I Jasmina iz Beograda kaže za RSE da su studenti "probudili nadu i veru u zajedništvo". Na komemorativni skup 1. novembra u Novom Sadu pozvali su studenti koji godinu dana predvode antivladine proteste sa kojih se traži krivična i politička odgovornost za nesreću. Vlada proglasila Dan žalosti, Vučić pozvao na dijalogVlada Srbije proglasila je 1. novembar Danom žalosti, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić apelovao je 31. oktobra na mirno obeležavanje godišnjice nesreće i ponovo pozvao na dijalog. U obraćanju javnosti, Vučić je rekao da su "mnogi tokom prethodnih godinu dana pravili greške, uključujući i njega". "U nekim trenucima sam i sam rekao neke stvari koje mi je žao što sam izgovorio, o studentima, demonstrantima i drugim ljudima. Izvinjavam se zbog toga", rekao je Vučić. Naveo je i da zna da su "neki ljudi i dalje ljuti što još nisu određeni, a kamoli kažnjeni krivci" za pad nadstrešnice. "Iskreno se nadam da će na ta pitanja uskoro biti dat odgovor", rekao je Vučić. Ponovo stali vozoviDan uoči komerativnog skupa u Novom Sadu, preduzeće "Srbijavoz" saopštilo je da je obustavljen saobraćaj svih vozova. Kao razlog se navode "anonimne dojave da su na svim vozovima i prugama postavljene eksplozivne naprave". Ista situacija dogodila se i uoči dva velika skupa u Beogradu zbog pada nadstrešnice – 15. marta i 28. juna kada je zbog anonimne dojave o bombama u vozovima i na prugama obustavljan železnički saobraćaj. Uz optužbe da su do pada nadstrešnice u Novom Sadu doveli nemar i korupcija, sa antivladinih protesta traži se i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što vlast odbija, odbacujući odgovornost za nesreću. Optužnica u istrazi krivične odgovornosti, koja je protiv 13 osoba podignuta u decembru 2024. godine, još nije potvrđena. Niko od osumnjičenih, među kojima je i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić, nije u pritvoru. Vesić je, uz bivšeg ministra infrastrukture, Tomislava Momirovića, obuhvaćen i istragom moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Tu istragu protiv 14 osoba od avgusta vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu. Rekonstrukcija zgrade Železničke stanice je i pod višemesečnom istragom Evropskog tužilaštva zbog moguće zloupotrebe novca iz fondova Evropske unije. Betonska nadstrešnica se obrušila samo nekoliko meseci nakon svečanog otvaranja posle rekonstrukcije. Izvođač radova bio je kineski konzorcijum ''China Railway International'' i ''China Communications Construction Company''.

Vlada Srbije proglasila je Dan žalosti 1. novembra povodom godišnjice stradanja 16 građana zbog urušavanja konstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu. Pre godinu dana, 1. novembra 2024. u padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 16 osoba, dok je jedna teško povređena. U Novom Sadu će u subotu 1. novembra biti obeležena godišnjica tragedije. Na veliki komemorativni skup danima pešače brojni studenti i građani iz svih krajeva Srbije. U Srbiji godinu dana traju protesti, predvođeni studentima u blokadi, zbog tragedije u Novom Sadu. Sa tih protesta zahteva se odgovornost zbog pada nadstrešnice i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora što vlast odbacuje. Dan žalosti podrazumeva spuštanje zastave na pola koplja uz odgovarajuće osvetljenje noću, a mediji, muzeji, pozorišta, bioskopi, sportske hale su obavezni da emituju program i muziku prikladne danu žalosti.