Republikanski i demokratski članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa podneli su predlog zakona kojim se od SAD traže mere u vezi sa Srbijom zbog "ozbiljnog nazadovanja" u demokratiji i vladavini pravau zemlji, kao i saradnje s Rusijom, Kinom i Iranom. SAD bi trebalo da uvedu finansijske i vizne sankcije štetnim akterima koji doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana, kao i osobama koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo koje oblasti ili države u regionu, navodi se u predlogu zakona – u koji je RSE imao uvid – koji su podneli republikanac Džo Vilson (Joe Wilson) i demokrata Bil Kiting (Bill Keating). Prema predlogu, zakon će se zvati "Zakon o podršci vladavini prava, izgradnji institucionalne pravde i odgovornosti", odnosno "SRBIJA Act" (Supporting the Rule of law, Building Institutional Justice, and Accountability Act). U predlogu zakona sankcije se traže i za ljude koji na Zapadnom Balkanu učestvuju u podrivanju demokratskih procesa i institucija, korupciji, ozbiljnim kršenjima ljudskih prava ili radnjama koje opstruiraju regionalne sporazume i okvire za bezbednost, mir, saradnju ili međusobno priznavanje. Republikanc Vilson je povodom predlaganja zakona naveo da se "pod predsednikom (Aleksandrom) Vučićem, Srbija namerno sve više udaljavala od vladavine prava i približavala neprijateljima slobode poput ratnog zločinca (ruskog predsednika Vladimira) Putina, Komunističke partije Kine i terorističkog režima u Teheranu". "Uprkos široko rasprostranjenim protestima protiv korupcije, Vučićeva vlada preti da destabilizuje region i šire. Narod Srbije zaslužuje bolje", naveo je Vilson. Uslovljavanje Strateškog dijaloga SAD i SrbijeDržavni sekretar SAD, prema predlogu koji su podneli Vilson i Kiting, treba da obustavi učešće u Strateškom dijalogu između SAD i Srbije, osim ako tokom susreta u okviru tog procesa ne pokrene pitanja odnosa Srbije s Rusijom, Kinom i Iranom; obezbeđivanja slobodnih i poštenih izbora; borbe protiv korupcije, javne nabavke i reforme vladavine prava i jačanje demokratskog upravljanja, slobode štampe i slobode okupljanja. Najkasnije 10 dana pre nekog susreta u okviru Strateškog dijaloga između SAD i Srbije, državni sekretar je dužan da Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma i Odboru za spoljne poslove Senata u pismenoj formi podnese potvrdu da će ta pitanja biti pokrenuta, kao i detaljan pregled načina na koji državni sekretar ili odgovarajući predstavnik Stejt departmenta planira da pokrene ta pitanja tokom tog susreta u okviru Dijaloga. U slučaju da državni sekretar ne dostavi potvrdu o tim zahtevima, prema predlogu zakona, nijedan zvaničnik Stejt departmenta nema ovlašćenje da učestvuje u Strateškom dijalogu između SAD i Srbije niti da u tu svrhu troši odobrena budžetska sredstva. Šta kaže predlog o stanju u Srbiji?Prema predlogu zakona, Srbija beleži ozbiljno nazadovanje u oblasti demokratije, što je odraženo u Izveštaju o ljudskim pravima za 2024. i Izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji za 2025, u kojima se navode značajni problemi sa vladavinom prava, nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i korupcijom; "Vlada Srbije, pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i vladajuće koalicije, odgovorila je na kontinuirane proteste predvođene studentima i građanima merama koje su međunarodni posmatrači, Evropski parlament i eksperti Ujedinjenih nacija okarakterisali kao mere koje uključuju prekomernu upotrebu sile, hapšenja demonstranata i pritisak na nezavisne medije", navodi se u tekstu predloga. Istovremeno, dodaje se, Vlada Srbije vodi spoljnu politiku produbljivanja političkih, ekonomskih i bezbednosnih veza s Rusijom i Kinom, iako formalno ima status kandidata za članstvo u EU. U predlogu se ukazuje da pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, u kojem je poginulo 16 ljudi, a koji mnogi građani Srbije pripisuju nemaru povezanom s korupcijom u ugovaranju državne infrastrukture, zahteva potpunu, transparentnu i nezavisnu istragu. Navodeći da SAD imaju trajni interes za stabilnu, demokratsku i suverenu Srbiju posvećenu regionalnom miru i bezbednosti, kao i čvrsto usidrenu u evroatlantskim institucijama i slobodna od štetnog spoljnog uticaja, predlog zakona traži da državni sekretar izvrši pritisak na Vladu Srbije kako bi omogućila nezavisne i kredibilne istrage o katastrofi u Novom Sadu i o optužbama za prekomernu upotrebu sile protiv mirnih demonstranata, kao i da pozove na odgovornost sve zvaničnike za koje se utvrdi da su odgovorni. Pored isticanja veza Beograda s Kinom i Rusijom, u tekstu se navodi da su Srbija i Iran produbili tehnološke i političke veze uprkos sankcijama SAD i međunarodne zajednice prema Iranu, kao i da je Vlada Srbije poslala ministra u Teheran kao ličnog Vučićevog izaslanika Vučića na sahranu bivšeg iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija, pridruživši se delegacijama iz Rusije i Kine u vreme kada većina evropskih vlada nije imala svoje predstavnike. I EXPO u predlogu zakonaPredlog zakona traži da najkasnije 180 dana od njegovog stupanja na snagu u slučaju da bude izglasan, državni sekretar, u koordinaciji s direktorom Nacionalne obaveštajne službe i ministrom odbrane, treba da podnese kongresnim odborima izveštaj o obimu ruskog političkog, ekonomskog, energetskog i bezbednosnog uticaja u Srbiji. U izveštaju treba da obuhvati i obim investicionih, infrastrukturnih, kao i političkih i bezbednosnih veza Srbije i Kine, uključujući sve implikacije po interese NATO-a i Evropske unije na Zapadnom Balkanu, kao i meru u kojoj bliske ekonomske, političke i druge veze Srbije s Rusijom i Kinom ugrožavaju interese SAD. Pored toga državni sekretar u koordinaciji sa šefovima drugih federalnih agencija treba da najkasnije 90 dana od stupanja na snagu zakona da odborima u Predstavničkom domu i Senatu navede specifične ciljeve za bilateralno angažovanje koji odražavaju političko okruženje u Srbiji, uključujući procenu kako će Strateški dijalog SAD i Srbije doprineti ostvarivanju tih ciljeva. To treba da uključi procenu u kojoj meri spoljna i bezbednosna politika Vlade Srbije ostaje usklađena s politikom NATO-a i EU ili je od nje odstupila, uključujući i kroz veze s Rusijom i Kinom. Od državnog sekretara se u tom kontekstu traži i procena resurse i sredstva stranim partnerima koja su na raspolaganju za podršku nezavisnim medijima, civilnom društvu i reformi pravosuđa u Srbiji, procenu da li je Vlada Srbije preduzela kredibilne korake u istrazi tragedije u Novom Sadu i optužbi za prekomernu upotrebu sile protiv demonstranata, kao i bilateralne konsultacije o pitanjima korupcije, javnih nabavki i vladavine prava, uključujući i u kontekstu izložbe EXPO 2027. Državni sekretar takođe treba u izveštaju da izloži dalji put za SAD u pružanju podrške nastavku napretka u dijalogu između Srbije i Kosova pod okriljem Evropske unije. Šta Srbija može da dobije?Prema predlogu zakona, ako Vlada Srbije preduzme korake na jačanju evroatlantskog puta, uključujući kredibilnu i nezavisnu istragu o padu nadstrešnice u Novom Sadu i pozivanje na odgovornost za prekomernu upotrebu sile protiv mirnih demonstranata, predsednik SAD treba da preduzme korake u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, uključujući akcije za jačanje demokratskih institucija Srbije i njene otpornosti na štetne strane uticaje. Predsednik takođe treba da održi i, po potrebi, proširi bezbednosnu i odbrambenu saradnju sa Srbijom u skladu s usklađenošću Srbije s bezbednosnim prioritetima NATO-a i EU. Dalje, državni sekretar treba da nastoji da dodatno unapredi neposredne kontakte među građanima i akademsku razmenu između SAD i Srbije.

Reakcije na smrt Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine na doživotni zatvor, kreću se od podsećanja na njegove žrtve i poruka da smrt ne briše zločine, pa do veličanja. Generalni sekretar UN Antonio Guterreš (Guterres) povodom Mladićeve smrti izrazio je "solidarnost sa žrtvama, preživelima i njihovim porodicama koje su pretrpele zločine za koje je g. Mladić proglašen krivim", rekao je Guterešov portparol Stefan Dužarik (Stephane). "Ove sudske presude su pravosnažne, a činjenice koje su njima konačno utvrđene čine deo istorijskog zapisa. Generalni sekretar ponovo poziva sve koji se nalaze na pozicijama moći da se uzdrže od poricanja ozbiljnosti presuđenih zločina", rekao je on. Gutereš snažno osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja, kao i sve postupke kojima se veličaju osobe koje su međunarodni sudovi osudili za ratne zločine, zločine protiv čovječnosti i genocide, dodao je Dužarik. Ratko Mladić je iza sebe ostavio veliki teret generacijama naroda iz kojeg on dolazi, izjavila je za RSE Šehida Abdurahmanović, članica Upravnog odbora Udruženja Majki enklava Srebrenica i Žepa. Abdurahmanović, čiji suprug je bio jedna od prvih civilnih žrtava u Srebrenici još 1992. godine, kaže da je Mladić sve vreme negirao da je genocid počinjen i da ona to ne može da razume. "Ne mogu razumjeti ni ove koji ga veličaju, koji su htjeli izvući ga sad iz ćelije da on umre u Srbiji, kao iz nekih humanih razloga", rekla je ona. Udruženje Majke enklava Srebrenica i Žepa saopštilo je da je Ratko Mladić umro, ali da zločini za koje je osuđen nisu umrli s njim. "Sjećanje na žrtve mora nadživjeti i njega i svaku politiku koja je pokušavala opravdati ili relativizirati ono što su međunarodni sudovi utvrdili kao činjenice", navedeno je. Dodaje se da Mladićevo nasleđe jesu žrtve, masovne grobnice, logori, proterani ljudi, razoreni životi i presude međunarodnih sudova. Majke Srebrenice i Žepe poručile su da treba govoriti i o političkom sistemu koji je Mladića stvorio, podržavao i štitio, navodeći da ga Beograd nije samo posmatrao kao nekakvog usamljenog begunca. "Ratko Mladić bio je proizvod vojne, političke i institucionalne strukture koja mu je omogućila da godinama djeluje, a nakon rata i da dugo izbjegava pravdu", ocenjeno je u saopštenju. Direktorka za međunarodnu pravda Human Rights Watcha Liz Evenson ocenila je da je "smrt Ratka Mladića podsetnik na trajnu potrebu za pravdom, istinom i reparacijama na Zapadnom Balkanu". "Puna odgovornost za tako strašne zločine, u Bosni i drugde, zahteva da vlade budu posvećene pravdi, čak i decenijama nakon samih događaja", navela Evensopn u saopštenju. U Banjaluci i Sarajevu oprečno o MladićuSrpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da će Mladić ostati upamćen kao komandant koji je "u najtežem periodu" stao na čelo Vojske RS, prenosi Radio telvizija Republike Srpske. Navela je i da se "teško oteti utisku" da je smrt haškog osuđenika između ostalog i rezultat toga što nije pušten na lečenje u Srbiju. Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i bivši predsednik RS Milorad Dodik naveo je da Mladićev odlazak mnogim ljudima u Republici Srpskoj vraća sećanje na vreme u kome su se "lomili istorija, sloboda i opstanak srpskog naroda." "Zato emocija koju osjeća naš narod ostaje snažnija od svih pokušaja da se izbriše ono što ljudi nose u svom pamćenju", naveo je Dodik na mreži X. Prethodno je za TV Informer ocenio da je reč o Mladićevom "ubistvu" jer je, kako je rekao, sve ukazivalo na njegovo loše zdravstveno stanje. Dodik je rekao i da je Mladić bio komandant Vojske Republike Srpske u borbi za slobodu srpskog naroda "bez obzira što su, izmišljajući kolektivnu odgovornost, i njega strpali u priču o odgovornosti za određene događaje". Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić izneo je tvrdnju da je Haški tribunal odlukom da Mladića ne pusti na lečenja u Srbiju "ubrzao" njegovu smrt. Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH i zamenik predsedavajuće Saveta ministara, koji dolazi iz Dodikovog SNSD-a, objavio je da je Mladić bio "patriota, autoritet i čovjek čije je prisustvo u najtežim vremenima našem narodu davalo snagu i ohrabrenje". "General Mladić bio je, jeste i ostaće moj komandant", napisao je Košarac na Instagramu. Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanovuković ocenio je da "Mladić ostaje čovjek čije je ime duboko upisano u našu istoriju." "Čovjek koji je, kako ga mnogi pamte, najteže trenutke svog naroda nosio na svojim plećima, koji je za svoj narod podnosio žrtvu i čije će djelo i ime nastaviti da žive", naveo je Stanivuković na mreži X. Dok je Miroslav Bojić, gradonačelnik Laktaša, grada kod Banjaluke, čak najavio na Fejsbuku da će na sednici gradske Skupštine 21. septembra predložiti da jedna od novih ulica čija će izgradnja biti završena iduće godine dobije ime po, kako je naveo, "velikanu" Ratku Mladiću. Bojić je potpredsednik SNSD-a, stranke Milorada Dodika. U Banjaluci je u večernjim satima održan pomen za Ratka Mladića u Hramu Hrista Spasitelja. Među stotinak prisutnih bio je i lider SNSD-a, Milorad Dodik. U Sarajevu je predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović naveo da "ratni zločinac Ratko Mladić ostaje upisan crnim slovima u istoriji BiH, Evrope i svijeta". "Pravosnažna presuda Haškog tribunala, suda Ujedinjenih nacija, za sva vremena je ovog ratnog zločinca i sudski svrstala među najbrutalnije ubice 20. stoljeća", naveo je Bećirović na Instagramu. Ministar odbrane BiH Zukan Helez napisao je na Fejsbuku da je umro čovek koji je iza sebe ostavio Srebrenicu, Sarajevo, masovne grobnice i hiljade uništenih života. "Smrću ne dolazi oprost. Ne brišu se masovne grobnice. Ne vraćaju se ubijena djeca. Ne vraćaju se očevi, majke, braća i sestre. Ostaje samo sramota, presuda i krvavi trag zločina", naveo je Helez koristeću u objavi i pogrdne poruke. Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović izjavio je da će Mladić ostati zapamćen onako kako ga je definisala pravosnažna presuda Međunarodnog suda u Hagu. "Mladićeva smrt je još jedan trenutak u kojem moramo odlučiti šta ćemo pamtiti i, još važnije, šta nikada nećemo dozvoliti da bude zaboravljeno", naveo je on. Reakcije iz Crne GorePredsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić objavio je na mreži X da je sinu Ratka Mladića uputio saučešće u svoje i u ime stranke Nove srpske demokratije. U Beogradu još bez zvanične reakcijeU Srbiji se oglasila Ambasada Rusije izražavajući saučešće porodici Ratka Mladića. Državni zvaničnici Srbije nisu se još oglasili povodom smrti Ratka Mladića. Ali jeste gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, koji je napisao na Fejsbuku "Počivaj u miru, generale. Neka ti je večna slava i hvala". Reakcije opozicije u Srbiji zavise od toga sa kojeg političkog spektra dolaze stranke. Predsednik desno orijetisane Nove demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović ocenio je da svaki odbranjeni korak RS "govori više i glasnije od haških optužbi", a da nove generacije koje Mladiću crtaju grafite "jasno govore da istina nađe svoj put". Opoziciona Stranka slobode i pravde podsetila je da je prethodna vlast, koju je činila Demokratska stranka sa partnerima, uhapsila i izručila Mladića Haškom tribunalu, gde je osuđen za niz ratnih zločina, uključujući i ubijanje više hiljada ljudi u Srebrenici. "Generacije ljudi koje nisu učestvovale u tim zločinima i koje za njih ne snose nikakvu krivicu, odrastale su i odrastaće noseći teret činjenice da se ime Srbije u svetu povezuje sa zločinima, posebno onim u Srebrenici", navedeno je. Opozicioni Zeleno-levi front (ZLF) saopštio je da Mladićevom smrću nije okončano pitanje odgovornosti za počinjene ratne zločine "Umesto počasti, ZLF poziva države institucuije da spreče svaki pokušaj glorifikacije osudjenog ratnog zločinca u javnom prostoru", navodi se. I Demokratska stranka je navela da smrt pojedinca ne menja činjenice utvrđene pred međunarodnim sudovima, niti može izbrisati odgovornost za počinjene zločine.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je u četvrtak da vlasti te zemlje imaju "ozbiljne bezbjednosne operativne informacije" da će najavljeno zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem, u koje su uključeni zvaničnici najmanje dve države regiona. Spajić u objavi na X nije naveo koje su to dve države, niti je naveo dokaze za svoju tvrdnju. "Prema našim saznanjima, takve aktivnosti imaju za cilj destabilizaciju Crne Gore, uz očekivanu podršku pojedinih političkih aktera i dijela medijske scene u našoj zemlji", naveo je Spajić. Crna Gora nastoji da do kraja godine privremeno zatvori sva pregovaračka poglavlja kako bi ostvarila strateški cilj članstva u EU tokom 2028. "Pokušaji destabilizacije neće promijeniti naš kurs niti zaustaviti evropski put Crne Gore, koji je veći od dnevnog interesa bilo koje političke strukture", naveo je Spajić na X. Mada Spajić nije naveo iz kojih država regiona bi mogli biti zvaničnici koji mogu biti uključeni u hibridne aktivnosti protiv Crne Gore, ove godine je došlo do jačanja tenzija između Beograda i Podgorice. S druge strane, otvorena pitanja između Crne Gore i Hrvatske mogla bi da otežaju Podgorici završetak pristupnih pregovora s EU. Crnogorske vlasti navode da deo političkih struktura u Beogradu nije spreman da prihvati Crnu Goru kao suverenu državu. Srbija je zabranila ulazak za više crnogorskih novinara, nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak glavnom uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću, bliskom vlastima u Beogradu. U Crnoj Gori je krajem maja na šest meseci ograničeno reemitovanje pšrograma televizije Informer TV iz Srbije. Dan uoči samita Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana početkom juna u Tivtu, iz Crne Gore je uz obrazloženje da predstavlja "bezbednosni rizik" proterana grupa od oko 90 muškarava u kojoj je Radio Slobodna Evropa identifikovao pristalice vlasti u Srbiji i napadače na antivladine demonstrante. Kad je reč o odnosima Podgorice i Zagreba, Hrvatska insistira na rešavanju više otvorenih bilateralnih pitanja među kojima su obeštećenja bivših logoraša, 14 nestalih osoba iz Domovinskog rata, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinsko-pravnih zahteva hrvatskih državljana, razgraničenje na moru, kao i sudbina školskog broda "Jadran".

Ratko Mladić je iza sebe ostavio veliki teret generacijama naroda iz kojeg on dolazi, izjavila je za Radio Slobodna Evropa Šehida Abdurahmanović, članica Upravnog odbora Udruženja Majki enklava Srebrenica i Žepa. Mladić, nekadašnji general Vojske Republike Srpske, i osuđenik za genocid u Srebrenici, preminuo je u Hagu u 84. godini gdje je služio doživotnu zatvorsku kaznu za ratne zločine. Abdurahmanović, čiji suprug je bio jedna od prvih civilnih žrtava u Srebrenici još 1992. godine, kaže da je smrt Mladića "očekivana danima". "O tome se priča u stvari on otkako je zatvoren, otkako je u Hagu on umire, godinama", rekla je ona. Ona ističe da je Mladić sve vrijeme negirao da je genocid počinjen i "u ćeliji nikad nije imao pokajanja ni u jednoj rečenici". "Ja kao običan čovjek i kao žrtva genocida to zaista ne mogu razumjeti. Ne mogu razumjeti ni ove koje koji ga veličaju, koji su ga htjeli izvući sad iz ćelije da on umre u Srbiji, kao iz nekih humanih razloga", kazala je ona. Istakla je da Mladić ono što je počinio nosi sa sobom i ostavlja veliki teret budućim generacijama, a da je žrtvama bitno da za života "nije izašao iz pritvorske jedinice". "Jedino što sad možemo mi da žalimo kao žrtve genocida što je on zaista ostao u Hagu sve ove godine, što nije negdje prebačen kao recimo Krstić ili neko u neki zatvor gdje je on zaslužio da bude. On u Hagu je imao hotelski smještaj", rekla je ona. Abrdurahmanović poručuje da mu ni ona ni druge žrtve genocida ne mogu poželjeti ništa dobro. "Neka ga i tamo ako Bog da čeka ono što je zaslužio, a svi ćemo mi otići tamo jednog dana, jedni prije, jedni kasnije, ali blago onom ko ostavi iza sebe nešto dobro, on je definitivno ostavio i sebi, svojoj porodici, svom narodu nešto najgore što je mogao čovjek da učini", zaključila je ona.

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković razgovarao je u četvrtak u u Sarajevu s američkom kongresmenkom Klaudijom Teni (Claudia Tenney) o političkoj i bezbednosnoj situaciji u BiH i regionu, ekonomskom razvoju, investicijama i jačanju partnerstva sa SAD, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova BiH. Konaković je zahvalio SAD na dugogodišnjoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH, istakavši značaj američkog angažmana za stabilnost zemlje. Posebno je upozorio na, kako je naveo, secesionističku politiku lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i njen uticaj na državne institucije i evropski put BiH. On je istakao Dodikovo "političko oslanjanje na Moskvu, ističući da takvo djelovanje u praksi služi geopolitičkim interesima Ruske Federacije u Bosni i Hercegovini i regionu", te da takvo delovanje nije u interesu ni onih koji žive u bh. entitetu Republika Srpska, ni srpskog stanovništva u BiH. Konaković i Tenu razgovarali su i o ekonomskim prilikama, privlačenju investicija, ulozi dijaspore u SAD, kao i o energetskoj bezbednosti, sa posebnim akcentom na projekat Južne gasne interkonekcije. Obe strane potvrdile su opredeljenost za dalje jačanje saradnje u oblastima bezbednosti, ekonomije, energetike, trgovine i investicija.

U Hagu je preminuo Ratko Mladić, osuđenik za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH) od 1992. do 1995. godine, potvrdio je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične tribunale. U saopštenju se navodi da je Mladić preminuo dok je bio hospitalizovan u Hagu, u Holandiji. Navedeno je da je u trenutku smrti čekao prebacivanje u neku državu radi izdržavanja preostalog dela kazne. Dodaje se da su holandske vlasti započele standardne procedure i istrage, kao i da je istragu naložila predsednica Mehanizma. Haški tribunal je Mladića osudio na doživotni zatvor 8. juna 2021. godine. Utvrđeno je da je kriv za genocid počinjen nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija (UN), u leto 1995. godine. Osuđen je i progon i prisilno premeštanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN-a taocima tokom bombardovanja NATO-a 1995. godine. Oslobođen je optužbe za genocid počinjen u šest bosanskohercegovačkih opština tokom 1992. godine – Prijedoru, Sanskom Mostu, Ključu, Kotor Varoši, Foči i Vlasenici. Na presudu, izrečenu 22. novembra 2017. godine, žalili su se i Haško tužilaštvo i Mladićeva odbrana. Žalbeni postupak sproveden je u avgustu prošle godine. Obe žalbe su odbijene. Tokom procesa, koji je počeo 16. maja 2012. godine i trajao 530 dana, izvedena su 592 svedoka, te predočeno oko 10.000 dokaznih materijala. Sud je u obzir uzeo i 2.000 presuđenih činjenica. Ratko Mladić je uhapšen u Srbiji 26. maja 2011. godine. Bio je najtraženiji haški begunac, koji se od pravde skrivao skoro 16 godina. Šest dana kasnije izručen je Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Prva optužnica protiv njega je podignuta 24. jula 1995. godine. Odbijen zahtjev za puštanje Mladića na sloboduPredsednica Međunarodnog mehanizma za krivične sudove (MMKS) Graciela Gatti Santana 26. avgusta je odbila zahtjev odbrane Ratka Mladića za puštanje ranije na slobodu iz humanitarnih razloga. Mladićeva odbrana je 18. augusta podnijela zahtjev kojim je zatraženo njegovo prijevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga i transfer u određenu bolnicu ili ustanovu za palijativnu njegu u Srbiji. Zahtjev za puštanje, kako je navedeno, zasnovan je zbog vjerovatne neposredne smrti i veće i kontinuiranije prisustvo njegove porodice. Gatti Santana je u odluci istikla kako nije uvjerena da humanitarni razlozi opravdavaju izuzetnu mjeru prijevremenog puštanja, čak i uz stroge uslove. "Interesi pravde i opšta pravna načela ne zahtijevaju puštanje na slobodu samo zato što se očekuje neposredna smrt", ističe se u odluci. Ona je dodala da uzimajući u obzir posebne interese povezane s Mladićevom kaznom doživotnog zatvora, ne smatra da pravilno provođenje krivičnog pravosuđa zahtijeva humanitarno puštanje. Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu je i 14. maja odbio zahtjev pravnih zastupnika Ratka Mladića za privremeno puštanje na slobodu. Ko je bio Mladić?Ratko Mladić je rođen 1943. godine u Božanovićima kod Kalinovika. Završio je Vojnu akademiju u Beogradu i bio u aktivnoj vojnoj službi Jugoslovenske narodne armije (JNA). Pred početak ratova na području bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) 1991. godine, Predsjedništvo SFRJ-a unaprijedilo je Mladića u general-majora, a u aprilu 1992. godine, na samom početku rata u Bosni i Hercegovini, u general-potpukovnika. U junu 1991. godine kao komandant 9. korpusa JNA, poslan je u Knin, tokom borbi između JNA i hrvatskih snaga. U maju 1992. godine je imenovan za komandanta Glavnog štaba novoformirane Vojske Republike Srpske, na kojem je bio do decembra 1996. godine. Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 14. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 10. oktobra 2002. godine pod nazivom Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - "Bosna i Hercegovina" i "Srebrenica". Druga izmijenjena optužnica donesena je 1. juna 2011. da bi nakon nje uslijedile još dvije izmijenjene optužnice - 20. oktobra i 16. decembra 2011. godine.

Sudski savet Kosova zatražio je od vršiteljke dužnosti predsednice Aljbuljene Hadžiju (Albulena Haxhiu) da razreši sudije i pomoćno osoblje iz srpske zajednice koji su tražili povratak na posao nakon što su kolektivno podneli ostavke pre nekoliko godina. Njihov zahtev za povratak na posao razmatrao je Sudski savet u četvrtak pre podne, a članovi Saveta glasali su protiv tog zahteva. "Većinom glasova, Sudski savet Kosova odlučio je da odbije zahtev za povlačenje ostavki sudija i odlučio da predsednici Republike Kosovo predloži njihovo razrešenje", navodi se u saopštenju Saveta. Vršiteljka dužnosti predsednice Hadžiju pozdravila je odluku Sudskog saveta i najavila da će "u skladu sa ustavnim i zakonskim odgovornostima... preduzeti korake za njihovo razrešenje". Hadžiju i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti (Albin) ranije su podsticali Sudski savet da odbije taj zahtev, uprkos pozivima Evropske unije da se ne vrši pritisak na nezavisnu pravosudnu instituciju. Odluka dolazi nakon što je Hadžiju prošlog meseca razrešila sedam srpskih tužilaca koji su podneli ostavke krajem 2022. godine. Oko 130 sudija, tužilaca i administrativnih radnika u pravosudnom sistemu podnelo je ostavke krajem novembra 2022. godine, u okviru kolektivnog povlačenja Srba iz kosovskih institucija u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova: Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Taj potez, koji je podstakla Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, usledio je kao znak protesta zbog odluke Vlade Kosova da ukine upotrebu registarskih tablica koje izdaje Srbija i zameni ih kosovskim tablicama. Evropska unija zatražila je da se pitanje reintegracije srpskih sudija i tužilaca koji su podneli ostavke rešava u okviru dijaloga između dve susedne zemlje, ali Kosovo želi da ih razreši i popuni njihova mesta putem novih konkursa za srpske sudije i tužioce. Kosovske vlasti insistiraju da povratak Srba u kosovske institucije ne može biti političko pitanje, već se mora tretirati kao pravno i ustavno pitanje.

Lider vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin) i lider opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) izjavili su da su u sredu razgovarali o "konkretnim imenima" za sledećeg predsednika Kosova, ali su odbili da otkriju moguće kandidate zbog "osetljivosti" razgovora. Kurti, premijer Kosova u tehničkom mandate, i Abdidžiku sastali su se u novom pokušaju da postignu dogovor o izboru novog predsednika zemlje, čime bi se okončala skoro dvogodišnja institucionalna kriza. "Razgovori će se nastaviti jer je izgrađeno međusobno poverenje i ovo je prvi put da smo razgovarali o konkretnim imenima ", rekao je Kurtiposle skoro tročasovnog sastanka u Prištini. On je rekao da su "u novoj fazi, kada razgovaraju o konkretnim i pojedinačnim imenima, koja ne mogu biti objavljena dok se ne postigne saglasnost o njima i sa njima". Iako je odbio da govori o karakteristikama kandidata, Kurti je rekao da su "svi u skladu s onim oko čega smo se dogovorili u pogledu kriterijuma, standarda, principa, vrednosti, zasluga i doprinosa". "Dakle, svi su oni dobre ličnosti, ima i veoma dobrih, ali moramo izabrati onog/onu ko je odličan/odlična", naglasio je Kurti. Abdidžiku je takođe naglasio da su imena o kojima se razgovaralo na sastanku "može reći s punim uverenjem reći, u velikoj meri u skladu s principima oko kojih smo se dosad dogovorili". On je dodao da, zbog osetljivosti procesa, u ovoj fazi ne može da kaže koja su to konkretna imena, "ali ćemo se ponovo sastati da finalizujemo proces i izaberemo sledećeg predsednika Kosova". Kurti je dotle upozorio na teške razgovore, rekavši da sada "moramo detaljno i opširno razgovarati" zbog broja imena koja strane mogu da iznesu. Zbog neslaganja među parlamentarnim partijama oko naslednika Vjose Osmani – čiji je predsednički mandat istekao u aprilu – Kosovo je u junu održalo prevremene izbore. Sada rizikuje održavanje još jednih izbora, koji bi bili četvrti u dve godine, ako novi predsednik ne bude izabran do početka septembra. Pokret Samoopredeljenje i DSK, posle neuspešnih razgovora o saradnji vlade, održali su sastanak na kojem su razgovarali o profilu sledećeg predsednika i rekli da nameravaju da na narednom sastanku izađu s konkretnim imenima. DSK je takođe dan ranije saopštio da će uskoro izneti konkretna imena za predsednika. Dosad je u medijima kružilo nekoliko imena za funkciju predsednika. U javnosti su pominjana imena profesora Ibrahima Beriše (Berisha) i bivšeg potpredsednika Skupštine Kosova iz 1990. godine, Iljaza Ramaja (Ilaz), ali su obojica demantovala da učestvuju u procesu. Pominjalo se i ime bivšeg predsednika Kosova Fatmira Sejdiua. U međuvremenu, bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj (Ramush) predložio je bivšeg predsednika Hašima Tačija (Hashm Thaci) za novog predsednika. Tači je u pritvoru u Hagu gde čeka presudu – koja će biti objavljena 16. septembra – u predmetu protiv njega i bivših predsednika parlamenta Kadrija Veseljija (Veseli) i Jakupa Krasnićija (Krasniqi) i bivšeg poslanika Redžepa Seljimija (Rexhe Selimi) za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Bivši šef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Vilijam Voker (William Walker) predložio je da predsednik bude Faton Bisljimi (Bislimi) iz redova DSK. Vršiteljka dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu), prema Ustavu, može da obavlja tu funkciju samo šest meseci, odnosno do 4. oktobra. Najviši pravni akt u zemlji nije predvideo šta se dešava u slučaju da taj period prođe a zemlja ne dobije novog predsednika. Pitanje predsednika je takođe bila najosetljivija tačka u neuspešnim pregovorima Samoopredeljenja i DSK o zajedničkoj vladi. Sada, Samoopredeljenje traži konsenzualnog predsednika, dok DSK takođe zahteva da novi šef države ne bude povezan ni s jednom partijom. Kurtijeva stranka je na poslednjim izborima osvojila 53 mandata i, zajedno sa strankama nevećinskih zajednica, ima dovoljno glasova da konstituiše Skupštinu i napravi novu Vladu. Međutim, da bi glasanje za predsednika Kosova bilo validno prisustvo neophodno je da 80 poslanika bude u Skupštini koja ima 120 mesta. Eventualnim sporazumom po pitanju predsednika Samoopredeljenja i DSK-a, koji ima 18 poslanika, došlo bi se do 81 glasa, što je dovoljno za glasanje za novog predsednika.

Omar Musabegović, počasni konzul Bangladeša u Bosni i Hercegovini potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) kako su pripadnici Specijalne policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske legitimisali njega i ambasadora Srbije Ivana Todorova. Oni su zajedno sjedili u jednom restoranu u Palama, nedaleko od Sarajeva, 25. augusta. "Sve su bacili na pod. Mene nisu, ja sam se legitimisao. Ambasador Srbije, nažalost, nije uspeo. Meni je žao gospodina Todorova koji je stariji gospodin, čovek koji ima jedno veliko iskustvo. Žao mi je, ali eto, tako se, nažalost, desilo", kazao je Musabegović za RSE. Naveo je da niko nije priveden, te da nije uputio protesnu notu zbog ovog slučaja. Dolazak počasnog konzula Bangladeša i ambasadora Srbije u restoran nije prethodno bio najavljen, ali je postojala rezervacija, dodaje Musabegović, te da je policija prije ulaska mogla vidjeti automobile sa diplomatskim tablicama. "Trebali su da imaju neku informaciju ko sedi, kako sedi i na kraju nikoga nisu priveli. Što je meni čudno. Ako je neko pod poternicom, ako je neko naoružan, shvatam. Niti su ti momci isto bili naoružani, niti je iko priveden. To je trajalo pet minuta, otišli su i nikome ništa", ističe počasni konzul Bangladeša u BiH. Na pitanje da li je o ovom slučaju obavijestio ambasadu Bangladeša u Holandiji, koja je službeno akreditovana za Bosnu i Hercegovinu, Musabegović odgovara: "Za sada ne. Imali smo komunikaciju, ali nismo ništa poduzeli po tom pitanju. Hvala Bogu niko nije povređen. Da jeste, to bi verovatno išlo drugačije", kaže on, dodajući da se nije raspitivao o razlozima dolaska policije u restoran. "Pa, gledajte, ne da me ne zanimaju, ali sad je kasno. Šta imamo od toga? Nismo hteli da dižemo to na veći nivo. Iskreno da vam kažem, da to nije izašlo u medijima, ne znam da li bi uopšte i spominjali to. Čisto da se ne dižu tenzije", ističe on. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske se nisu oglašavali ovim povodom, kao ni ambasada Srbije u Bosni i Hercegovini.

Predsjednica Međunarodnog mehanizma za krivične sudove (MMKS) Graciela Gatti Santana odbila je zahtjev odbrane Ratka Mladića za puštanje ranije na slobodu iz humanitarnih razloga. Mladić je osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini tokom rata od 1992. do 1995. godine. Mladićeva odbrana je 18. augusta podnijela zahtjev kojim je zatraženo njegovo prijevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga i transfer u određenu bolnicu ili ustanovu za palijativnu njegu u Srbiji. Zahtjev za puštanje, kako je navedeno, zasnovan je zbog vjerovatne neposredne smrti i veće i kontinuiranije prisustvo njegove porodice. Gatti Santana je u odluci istikla kako nije uvjerena da humanitarni razlozi opravdavaju izuzetnu mjeru prijevremenog puštanja, čak i uz stroge uslove. "Interesi pravde i opšta pravna načela ne zahtijevaju puštanje na slobodu samo zato što se očekuje neposredna smrt. Imajući u vidu nivo i prirodu njege koja je dostupna Mladiću, kao i mogućnosti za kontakt s porodicom, njegov nastavak pritvora neće mu prouzrokovati patnju izvan one koju zatvorska kazna sama po sebi podrazumijeva", ističe se u odluci. "Uzimajući u obzir posebne penološke interese povezane s Mladićevom kaznom doživotnog zatvora, ne smatram da pravilno provođenje krivičnog pravosuđa zahtijeva humanitarno puštanje. Naprotiv, Mladićevo ljudsko dostojanstvo, na koje svako ima pravo, u sadašnjim okolnostima u potpunosti se poštuje", dodaje se u odluci predsjednica Međunarodnog mehanizma za krivične sudove. Gatti Santana je navela da se Mladićev zahtjev za puštanje mora razmatrati u kontekstu posebnog i značajnog penološkog cilja koji stoji iza kazni izrečenih osobama osuđenim za međunarodne zločine. "Kazna, osim odvraćanja, treba izražavati osudu međunarodne zajednice zbog predmetnog ponašanja i njenu nespremnost da toleriše ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava", navela je ona. Gatti Santana je dodala da "u tom širem kontekstu, a posebno kada Mladićev nastavak pritvora uključuje visok nivo sveobuhvatne i saosjećajne njege koja daleko nadilazi minimalne međunarodne standarde, njegov zahtjev da posljednje dane života provede u Srbiji predstavlja preferenciju, a ne ishod koji zahtijevaju interesi pravde i opšta pravna načela". Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu je i 14. maja odbio zahtjev pravnih zastupnika Ratka Mladića za privremeno puštanje na slobodu. Ratko Mladić pravosnažno je u Hagu osuđen 8. juna 2021. za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti. U pritvoru pod nadzorom Međunarodnog mehanizma je od hapšenja 2011. godine u selu Lazarevo u Srbiji. Presudom suda u Hagu utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni UN u ljeto 1995, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva i držanje pripadnika mirovnih snaga UN kao talaca tokom NATO bombardovanja 1995.