Crna Gora je u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom u ponedeljak privremeno zatvorila još tri pregovaračka poglavlja: 17 – Ekonomska i monetarna politika, 18 – Statistika i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je time napravljen još jedan važan korak u približavanju zemlje Evropskoj uniji. Istovremeno je upozorila da vreme za ostvarenje državnog cilja ističe i pozvala vladu i opoziciju da sarađuju i preuzmu odgovornost za važne odluke. "Pozivam i vladu i opoziciju da nacionalni interes stave iznad svega. To znači da rade zajedno, prave kompromise i preuzmu odgovornost za odluke koje se moraju hitno doneti. Ako to ne učinite, rizikujete budućnost Crne Gore i trenutak u kojem je najbliža EU", izjavila je Kos nakon međuvladine konferencije – foruma gde se otvaraju ili zatvaraju pregovaračka poglavlja. Crnogorski premijer Milojko Spajić rekao je da zatvaranje ovih poglavlja donosi bolje uslove rada i veću socijalnu uključenost. Naveo je da je vlada koju predvodi ispunila sve obaveze vezane za završnu fazu pregovora, ali da su za okončanje procesa potrebni mudrost i kompromis. "Jaka, nezavisna i ujedinjena Evropa sada znači bolju budućnost za njene građane. Do 2028. idemo napred zajedno", rekao je Spajić. Posle ove međuvladine konferencije Crna Gora ima 21 privremeno zatvoreno poglavlje. Još 12 čeka na zatvaranje da bi zemlja okončala pregovore o članstvu. Zvanična Podgorica želi da ceo proces završi do kraja godine. To je veoma ambiciozan plan, s obzirom na to da su preostala svega dva meseca. Evropski zvaničnici i dalje smatraju da je cilj ostvariv, ali povremeno nagoveštavaju da bi se pregovori mogli okončati početkom naredne godine. "Naša ambicija je da sva poglavlja budu zatvorena do kraja našeg predsedavanja. I dalje smo na putu da to ostvarimo, ali biće veoma teško. To zavisi od Crne Gore, ali i od država članica", izjavio je Tomas Birn (Thomas Byrne), državni ministar za evropske poslove Irske, koja do 31. decembra predsedava Savetom EU. Crna Gora je najviše odmakla u procesu pristupanja i cilja punopravno članstvo 2028. godine. Brisel i Podgorica već rade na nacrtu ugovora o pristupanju. Prema rečima Kos, ugovor bi mogao biti potpisan već narednog leta. O proširenju, pa i o napretku Crne Gore, razgovaraće se i na samitu EU koji će biti održan u Briselu 15. i 16. oktobra. RSE je imao uvid u nacrt zaključaka. U njemu se navodi da Evropski savet pozdravlja rad na izradi ugovora o pristupanju sa Crnom Gorom i "prima k znanju nameru predsedavajućeg Savetom da se do kraja ove godine postigne dogovor o privremenom zatvaranju svih pregovaračkih poglavlja, na osnovu sprovođenja odgovarajućih reformi od strane Crne Gore". Ugovor o pristupanju između EU i Crne Gore biće prvi koji će sadržati nove zaštitne mehanizme. Evropska komisija je prošle nedelje usvojila paket preispitivanja politika pre proširenja, sa političkim smernicama i merama kojima se Unija priprema za buduća proširenja. Crna Gora, kao najizvesnija buduća članica, biće prva na kojoj će te mere biti primenjene.

Slučaj ruskog paravojnog kampa, otkrivenog uz reku Drinu na zapadu Srbije u septembru 2025. godine, i dalje je u fazi istrage, rečeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu koje vodi ovaj predmet. Iz ove institucije navode da se protiv dve osobe vodi postupak zbog krivičnog dela Organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi u saizvršilaštvu. Kako je RSE ranije pisao, pod istragom su Lazar Popović iz Beograda i Sava Stevanović iz Loznice. Obojica su povezani sa proruskim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem. Lazar Popović je njegov nekadašnji savetnik, a Stevanović je najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Sumnja se da je borbeno-taktička obuka, koju su organizovali u ugostiteljskom objektu Sunčana reka, imala za cilj pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana 28. septembra 2025. Dvojica osumnjičenih su ranije saslušani i pušteni iz pritvora – Lazar Popović u februaru 2026, a Stevanović polovinom oktobra prošle godine. Oni su privedeni 26. septembra 2025. godine, dva dana uoči parlamentarnih izbora u Moldaviji, na kojima su se takmičili proevropska Stranka akcije i solidarnosti (PAS) i blok proruskih partija. Istog dana moldavska policija je objavila video snimak uz tvrdnju da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U toj zemlji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra. Obuka je, prema navodima srpske policije, organizovana u ugostiteljskom objektu "Sunčana reka" kod Loznice na zapadu Srbije, a kroz obuku je prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U saopštenju policije se ne spominje Rusija, a predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon hapšenja da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi". Moldavija je optužila Rusiju za hibridni rat, kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija, dok je Kremlj negirao mešanje u izborni proces. Osim ovog, u Srbiji se vodi još nekoliko istraga u vezi sa akterima povezanim sa ruskim tajnim službama. Tužilaštvo u Subotici, na severu zemlje, vodi istragu protiv grupe koja se sumnjiči da je "na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama Evropske unije". Ta grupa se dovodi u vezu sa sabotažama za račun Rusije po zemljama Evropske unije. Jedna osoba iz grupe je u septembru osuđena pred subotičkim Višim sudom na godinu dana kućnog zatvora, jer je za novčanu naknadu pristao da preveze borbeni dron dugog dometa s eksplozivnim napravama. Taj slučaj istražitelji dovode u vezu sa ruskim obaveštajnim službama i incidentom početkom avgusta na aerodromu Lajpcig/Hale, gde je, u blizini ukrajinskih teretnih aviona pronađen dron s eksplozivnom napravom. Ranije, krajem 2025, tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj. Postupak protiv osmoro članova iste grupe i dalje je u fazi istrage.

Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu formiralo je predmet i u toku je predistražni postupak protiv gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela teška telesna povreda i nasilničko ponašanje. Opozicioni pokret Kreni-Promeni optužio je gradonačelnika da je 28. septembra fizički napao njihovu odbornicu navodeći da joj je tada polomljen nos i deo gornje vilice, dok Šapić negira da je udario odbornicu Tatjanu Mićić. Tužilaštvo je navelo za RSE da je u dosadašnjem toku postupka, naloženo policijskim službenicima da pribave i izuzmu video-zapise sa svih dostupnih bezbednosnih i nadzornih kamera koje su mogle zabeležiti događaj. Navodi se i da je od Urgentnog centra zatraženo dostavljanje kompletne medicinske dokumentacije za sve ostale učesnike događaja, dok je za oštećenu Tatjanu Mićić javni tužilac ponovo zatražio dostavljanje kompletne medicinske dokumentacije. U odgovoru se dodaje da je tužilac saslušao Šapića u svojstvu osumnjičenog i ispitao oštećenu Tatjanu Mićić u svojstvu svedokinje. "U daljem toku postupka biće pribavljeni i analizirani svi raspoloživi dokazi, kao i preduzete druge neophodne radnje radi potpunog, objektivnog i zakonitog utvrđivanja svih činjenica i okolnosti od značaja za donošenje javnotužilačke odluke", navodi Tužilaštvo. Prema navodima odbornice Kreni-promeni Tatjane Mićić, gradonačelnik Šapić je kasno uveče 28. septembra napao nju i njenog supruga na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Šapić je negirao da je fizički napao odbornicu tvrdeći da se samo branio od verbalnog i fizičkog napada od njenog supruga i nje. Gradonačelnik Beograda, koji je član predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke, odbio je da podnese ostavku. Istovremeno se izvinio građanima Beograda i "prijateljima iz Srpske napredne stranke i Aleksandru Vučiću", koji je nosilac kampanje te stranke za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra, navodeći da je njegova najveća greška što se nije udaljio i napustio to mesto. Opozicija i veći broj nevladinih organizacija traže Šapićevu ostavku. Predlog za njegovo razrešenje nalazi se na dnevnom redu sednice Skupštine grada Beograda, zakazane za 13. oktobar, kao jedina tačka dnevnog reda. Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović saopštio je da je sednica zakazana na zahtev 41 odbornika opozicije, koji je predao taj pokret prošle nedelje.

Posebni odjel za korupciju, organizovani i međukantonalni kriminal bh. entiteta Federacija BiH potvrdio je optužnicu protiv bivšeg direktora Autocesta FBiH Elmedina Volodera, te Marina Nikolića, Borisa Zelića i Reufa Kadrića, zbog sumnje na zloupotrebe povezane s eksproprijacijom zemljišta za izgradnju dijela Koridora Vc. Ovo je saopštio 12. oktobra Vrhovni sud entiteta Federacije Bosne i Hercegovine u okviru kojeg djeluje Posebni odjel za korupciju, organizovani i međukantonalni kriminal. Optužnica je potvrđena, kako se navodi, nakon što je utvrđena osnovana sumnja da su počinjena krivična djela navedena u optužnici. Optužnica je podignuta krajem septembra. Iz Tužilaštva je tada navedeno da je Marin Nikolić od augusta 2022. do maja 2023. godine organizovao grupu kojoj su pristupili Voloder, Zelić i Kadrić, s ciljem pribavljanja protivpravne imovinske koristi Borisu Zeliću kroz postupak eksproprijacije zemljišta na području Ljubatovića, u srednjoj BiH. Tužilaštvo tvrdi da je tim radnjama pribavljena protivpravna korist od najmanje 702.3 hiljade maraka (oko 359 hiljada eura), dok je JP Autoceste FBiH oštećeno za više od 2,53 miliona maraka (oko 1,3 miliona eura). Optuženi su, koristeći službene i poslovne pozicije, kako se navodi u saopštenju, radili na izmjeni projektne dokumentacije, uspostavi nove deponije Ljubatovići i pokretanju postupka potpune eksproprijacije zemljišta za deponiju. Aktivnosti su preduzimane, kako se navodi u optužnici, iako je izvođač radova bio spreman o vlastitom trošku uspostaviti privremenu deponiju, dok je projektant ranije iznio stav da nova deponija nije potrebna. Tužilaštvo tvrdi da je Boris Zelić prethodno kupio zemljište koje je kasnije obuhvaćeno eksproprijacijom, nakon čega mu je JP Autoceste FBiH za eksproprisane nekretnine isplatilo 851,9 hiljade maraka (oko 435 hiljada eura). Zelić se dodatno tereti da je prilikom kupovine pojedinih nekretnina nadležnim organima prijavljivao niže kupoprodajne cijene od stvarno ugovorenih i plaćenih, te da je takve podatke dostavljao Poreznoj upravi Federacije BiH. Tužilaštvo je predložilo saslušanje više od 50 svjedoka, četiri vještaka i izvođenje više od 500 materijalnih dokaza.

Više javno tužilaštvo u Beogradu navelo je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je i dalje u toku istraga protiv Milana Radoičića u slučaju oružanog napada u Banjskoj, na severu Kosova, u septembru 2023. godine. Odgovor tužilaštva usledio je nakon što se Radoičić pojavio na predizbornom mitingu Srpske napredne stranke (SNS) u Kragujevcu, u jeku kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. Nosilac izborne liste SNS-a je Aleksandar Vučić, donedavni predsednik Srbije. Vučić je ranije u nekoliko navrata iznosio stav da Radoičić nije kriminalac, već neko ko se bori za Srbe na Kosovu. Vlada Kosova je u međuvremenu za RSE navela da je prisustvo Milana Radoičića na predizbornom skupu izborne liste na čijem je čelu Aleksandar Vučić, "dokaz koji potvrđuje da je teroristički napad u Banjskoj, u opštini Zvečan, planirala, finansirala i organizovala država Srbija". Navedeno je i da prisustvo Radoičića "treba biti alarm za EU i druge zapadne zemlje". Radoičić je priznao da je bio na čelu oružane grupe Srba koja je izvršila napad u Banjskoj, kada je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, a potom u razmeni vatre i trojica napadača. Kosovo ovaj napad smatra "terorističkim aktom". Trojica od 45 optuženih u ovom slučaju su osuđeni pred kosovskim pravosudnim organima, dok se ostali, uključujući Radoičića, nalaze u bekstvu. U Srbiji se protiv Radoičića istraga vodi zbog sumnje da je, zajedno sa više NN lica, izvršio tri krivična dela – udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti. Glavni tužilac Nenad Stefanović ranije je najavljivao da će optužnica biti podignuta krajem 2024. ili početkom 2025. godine, ali do sada to nije učinjeno, niti se zna šta je istragom utvrđeno. Radoičiću je ranije određena mera da se dva puta mesečno javlja policiji. Iz Višeg javnog suda u Beogradu nije odgovoreno na upit RSE da li je ova mera i dalje na snazi. Međunarodna zajednica redovno poziva Srbiju da odgovorni u slučaju Banjska budu izvedeni pred lice pravde. Milan Radoičić je godinama pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, dok se na Kosovu, pored ostalog, dovodi u vezu i sa ubistvom srpskog političara Olivera Ivanovića, te ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva u regionu Đakovice.

Ambasada Ukrajine u Beogradu osudila je plasiranje ruske propagande u izbornoj kampanji u Srbiji pozivajući učesnike da se uzdrže od korišćenja ruske agresije na Ukrajinu kao sredstva u izbornoj kampanji. U saopštenju se dodaje da učesnici izborne kampanje treba da budu svesni posledica koje takve izjave mogu imati po razvoj ukrajinsko-srpskih odnosa. "Pokušaji da se ničim izazvana agresija Rusije, koja je odnela desetine hiljada života i prouzrokovala patnju miliona ljudi, predstavi kao borba za duhovne i istorijske vrednosti koje se dele sa srpskim narodom, predstavljaju ciničnu manipulaciju usmerenu na pridobijanje izborne podrške kroz zloupotrebu pitanja osetljivih za srpsko društvo", navedeno je. Podseća se i da je takva retorika u direktnoj suprotnosti sa stavom rukovodstva Srbije o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Ambasada Ukrajine je reagovala na izjavu Slobodana Dimitrijevića, predsednika Srpsko-ruskog pokreta na predizbornom skupu Socijalističke partije Srbije, dosadašnje članice vladajuće koalicije u Srbiji. Dimitrijević je na tom skupu 11. oktobra poklonio lideru SPS-a Ivici Dačiću ikonu navodeći da je iz Kijevsko-pečerske lavre. On je tada Kijevsko-pečersku lavru nazvao svetim ruskim mestom rekavši "gde se Rusi bore protiv svega onoga protiv čega smo se borili i mi". Ukrajinska ambasada je saopštila da se posvećenost ruske države pravoslavnim vrednostima jasno ogleda u bombardovanju Kijevsko-pečerske lavre 15. juna 2026. koje je prouzrokovalo znatnu štetu na Uspenskoj sabornoj crkvi. Kijevsko-pečerska lavra ili Pečerski manastir osnovana je u 11. veku i nalazi se na popisu svetske baštine UNESKO-a. Ukrajinska ambasada navodi da je Kijevsko-pečerska lavra od osnivanja postala duhovno središte kako za Ukrajinu, tako i za ceo pravoslavni svet. Vlasti Srbije priznaju teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ali Srbija je među retkim evropskim zemljama koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zvanični Beograd nastavio je da održava bliske odnose sa Kremljom uprkos pozivima Brisela da se, kao Srbija kao država kandidat za članstvo u Evrpskoj uniji, uskladi sa spoljnom politikom Unije. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra učestvuju i proruske stranke.

Evropski parlament zvanično je potvrdio da je od srpskih vlasti primio poziv da pošalje posmatračku misiju na predstojeće parlamentarne izbore. "Budući da je misija već odobrena, pod uslovom da stigne poziv, Parlament će večeras odlučiti o imenima evroposlanika koji putuju", navodi se u izjavi pres-službe EP. Posmatračku misiju činiće sedam evropskih poslanika. Konstitutivni sastanak, na kojem će biti izabran predsedavajući delegacije, biće održan u sredu, 14. oktobra. Formalni poziv iz Srbije stigao je u subotu, 10. oktobra, a uputila ga je vršiteljka dužnosti predsednika Republike Ana Brnabić. U Srbiji se 25. oktobra održavaju vanredni parlamentarni izbori. U proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je 8. oktobra, kada je održana Konferencija predsednika. Evropski parlament je, međutim, bio spreman da poziv iz Srbije sačeka najkasnije do ponedeljka, 12. oktobra. Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa, odlučila je 8. oktobra da se paralelno započne neophodno planiranje, kako bi pripreme mogle da se nastave ako misija bude potvrđena na vreme. Evropski parlament poslednji put je posmatrao izbore u Srbiji tokom vanrednih parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. Tadašnja misija imala je pet poslanika i delovala je u okviru međunarodne posmatračke misije pod vođstvom OEBS-a/ODIHR-a. Prema opisu Evropskog parlamenta, delegacija se u danima pre izbora sastaje sa šefom Misije EU za posmatranje izbora ili šefom misije OEBS-a/ODIHR-a, izbornim vlastima, kandidatima, kao i predstavnicima civilnog društva i medija. Na dan izbora članovi delegacije posmatraju otvaranje, glasanje i zatvaranje odabranih biračkih mesta, kao i brojanje glasova na njima. Potom mogu da prate glasačke kutije do centara za unos i obradu rezultata i da posete te centre. Na kraju iznose sopstvena zapažanja i zaključke.

Ukrajina je spremna obustaviti napade na ruska postrojenja za preradu nafte, izjavio je predsjednik Volodimir Zelenski, ako Moskva pristane zaustaviti napade na energetske sisteme, dok su zvaničnici širom Evrope pokušavali razjasniti situaciju u vezi s "energetskim primirjem" koje je tokom vikenda najavio američki predsjednik Donald Trump. Trump je objavio iznenada da je postignuto primirje 11. oktobra, rekavši da su se Rusija i Ukrajina složile s tim. Međutim, zvaničnici u Kijevu rekli su da u početku nisu bili upoznati s takvim dogovorom, dok iz Moskve nema komentara o primirju. Ruski dronovi su tokom noći pogodili elektranu u Kijevu i energetska postrojenja u Harkivu, što je dodatno unijelo zabunu u vezi sa situacijom. "Ako Rusija želi da zaustavimo napade dugog dometa na njene rafinerije nafte i izvoz nafte, onda Rusija mora zaustaviti napade na naš energetski sistem i kritičnu infrastrukturu te prestati ubijati naše ljude", rekao je Zelenski u obraćanju putem videoveze na Varšavskom sigurnosnom forumu 12. oktobra. Dva ukrajinska zvaničnika rekla su za Radio Slobodna Evropa da je Kijev prvi čuo za mogućnost novog primirja kroz Trumpovu objavu. "Pitanje koje imamo jeste zna li [ruski predsjednik Vladimir] Putin za ovo", rekao je jedan zvaničnik. "Energetsko primirje i drugi koraci za smanjenje eskalacije i garantovanje sigurnosti zaista su potrebni u praksi, a ne samo na mreži Truth Social", dodao je Zelenski, misleći na Trumpovu društvenu mrežu. "Ovo energetsko primirje može funkcionisati i može postati veliki korak ka okončanju rata ako se Amerikanci sada zaista uključe i pobrinu da ga se Rusi pridržavaju." Trumpova objava uslijedila je dva dana nakon što je rekao da je postigao dogovor s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom prema kojem će Moskva osloboditi zalihe dizelskog goriva u zamjenu za privremeno ublažavanje razornih ekonomskih sankcija Rusiji. Nije bilo moguće nezavisno potvrditi jesu li ruski napadi na energetska postrojenja uslijedili nakon Trumpove objave, ali Moskva se još nije oglasila povodom izjave američkog predsjednika. "Odmah stupa na snagu energetsko primirje u ratu između Rusije i Ukrajine", napisao je 11. oktobra na mreži Truth Social. "Obje strane su se složile. Nemojte ga kršiti!" Medijski portal Axios citirao je zvaničnika Bijele kuće koji je rekao da se Trumpova izjava o primirju odnosi isključivo na rafinerije nafte obje strane. Stručnjaci su istakli da je jedina ukrajinska rafinerija pogođena ruskim zračnim napadima, zbog čega radi smanjenim kapacitetom, dok Rusija ima široku mrežu rafinerija koje je Kijev gađao vlastitim napadima. Trump je i ranije izjavljivao da su se strane dogovorile da obustave napade na energetska postrojenja, posljednji put 14. septembra, ali je Putin nastavio s napadima, čime su ugašene sve nade u trajno primirje. Ublažavanje sankcijaObjava o energetskom primirju uslijedila je dva dana nakon što je Trump naredio privremeno ublažavanje američkih sankcija na ruski dizel, što je izazvalo ogorčenje u Kijevu, među evropskim saveznicima i kod brojnih američkih zakonodavaca, koji su rekli da će taj potez ohrabriti Putina da nastavi rat protiv Ukrajine. Trump je također iznio oštre kritike prema Zelenskom prvi put otkako su poboljšali odnose nakon napetog sastanka u Bijeloj kući u februaru 2025. Trump je rekao da bi ga Ukrajina trebala zamijeniti na poziciji predsjednika dok je istovremeno hvalio Putina. Međutim, evropski lideri ponovo su potvrdili podršku ukrajinskom predsjedniku i odbrambenim naporima njegove zemlje. "Nije vrijeme za ublažavanje pritiska na Rusiju, a Evropa to neće učiniti", napisala je 10. oktobra na mreži X šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kallas, osuđujući dogovor o dizelu i upozoravajući da će on povećati prihode Moskve od rata. Dodala je da ministri vanjskih poslova EU planiraju 12. oktobra odobriti nove sankcije. U međuvremenu, neke od najvećih članica bloka, uključujući Njemačku, potvrdile su da će zadržati strogi režim sankcija uprkos promjeni američke politike. Kanadski premijer Mark Carney osudio je američko-ruski dogovor, rekavši da on podriva napore za uspostavljanje stabilnosti u Evropi i okončanje rata u Ukrajini. "Premijer je jasno poručio da je ovaj sporazum u direktnoj suprotnosti s naporima Ukrajine, Kanade i naših saveznika da uspostave mir i stabilnost u Evropi", navodi se u saopćenju pripisanom Carneyju. "On će Rusiji osigurati dodatne prihode i pomoći u finansiranju nezakonitog i neopravdanog rata protiv Ukrajine." Zakonodavci se protiveRepublikanski zastupnik Brian Fitzpatrick rekao je u Washingtonu da planira iznuditi glasanje u Predstavničkom domu o zakonu kojim bi se blokirala kupovina ruske nafte, što predstavlja rijedak izazov Trumpu unutar njegove vlastite stranke. Sedam republikanskih i demokratskih senatora pozvalo je Trumpa 11. oktobra u zajedničkoj izjavi da "promijeni kurs" u vezi s dogovorom o isporuci dizela, navodeći da je on u suprotnosti s američkim zakonom kojim se zabranjuje uvoz energenata sve dok Rusija ne okonča agresiju na Ukrajinu. "Kongres je 2022. godine izričito zabranio uvoz ruskih energenata kako bi spriječio da američki dolari finansiraju Putinov brutalni rat protiv Ukrajine", navelo je sedam senatora, četiri republikanca i tri demokrata. Izjavu su potpisali republikanci Susan Collins iz Mainea, Lisa Murkowski s Aljaske, Thom Tillis iz Sjeverne Karoline i John Curtis iz Utaha, kao i demokrati Jeanne Shaheen iz New Hampshirea, Richard Blumenthal iz Connecticuta i Ron Wyden iz Oregona. Dok je Trumpov plan za ublažavanje ograničenja na izvoz ruskih energenata naišao na široku osudu među pristalicama Ukrajine, njegov poziv na energetsko primirje podržali su zapadni saveznici. Britanski premijer Andy Burnham, koji je otvoreno kritikovao odluku o ublažavanju sankcija Rusiji, rekao je da podržava Trumpov poziv na energetsko primirje. "Rusija je tokom vikenda pojačala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu", napisao je Burnham na mreži X. "To je napad na ukrajinske civile, koji zbog toga ostaju na hladnoći i u mraku. Ujedinjeno Kraljevstvo snažno podržava današnji poziv predsjednika Trumpa da se odmah uspostavi trajno energetsko primirje", dodao je. Burnham je rekao da je 10. oktobra telefonom razgovarao sa Zelenskim i da mu je ukrajinski predsjednik poručio da je "Ukrajina spremna ako Rusija zaustavi svoje napade". "Ovo je najbolji put ka povratku energenata i goriva na svjetska tržišta." Kanadski premijer Carney također je, tokom telefonskog razgovora s Trumpom, rekao da podržava poziv američkog predsjednika na energetsko primirje. Carney je rekao da je "imperativ da se svi napadi na energetsku infrastrukturu i civile odmah obustave".

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da izmene zakona o Specijalizovanim većima Kosova, sa sedištem u Hagu, krše obaveze Kosova prema Evropskoj uniji (EU). Upozorila je da takvi potezi mogu da ugroze približavanje Kosova evropskim strukturama. "Želela bih da budem jasna i u vezi sa tim da izmena zakona o Specijalizovanim većima na Kosovu ide protiv osnovnih obaveza Kosova prema EU. I to je neprihvatljivo. Menjanje pravila dok je sudski postupak u toku prkosi svim međunarodno utvrđenim standardima vladavine prava", poručila je Kos. "Moja poruka je vrlo jednostavna. Evropsko proširenje ide napred. Ali ako kandidati idu unazad, oni nisu na dobrom putu i zaista neće moći da postanu članice EU", dodala je ona. Ove izjave evropska komesarka iznela je uoči sastanka ministara inostranih poslova EU, koji se održava u Luksemburgu. Skupština Kosova usvojila je 6. oktobra izmene Zakona o Specijalizovanim većima i Kancelariji specijalizovanog tužioca, nakon što su 16. septembra četvorica bivših čelnika Oslobodilačke vojske Kosova osuđena na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina. Zakon, sa izmjenama usvojenim u Skupštini, između ostalog predviđa ograničavanje mandata Suda u Hagu, prenošenje predmeta koji nisu u njegovoj nadležnosti na pravosudne institucije Kosova, kao i ograničavanje maksimalne kazne na 15 godina zatvora. Zakon takođe predviđa mogućnost izdržavanja kazne na Kosovu, kao i mogućnost predsjedničkog pomilovanja. Evropska unija je neposredno nakon glasanja izrazila "duboku zabrinutost" zbog ovih izmena i istakla podršku radu Specijalizovanih veća. Pravni osnov za osnivanje Specijalizovanih veća jeste razmena pisama iz 2014. godine između tadašnje predsednice Kosova Atifete Jahjage i tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. Veća su smeštena u Hagu, ali su deo pravosudnog sistema Kosova. Evropska unija je njihov glavni finansijer, s gotovo 400 miliona evra od osnivanja. Kos je ponovo podvukla važnost vladavine prava kao suštinskog uslova za napredak svake zemlje ka evropskim strukturama. Ona je izrazila punu podršku radu Međunarodnog krivičnog suda (MKS), nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Američke Države 9. oktobra prvi put uvele sankcije protiv suda kao institucije, a ne samo protiv njegovih sudija i tužilaca. EU je te sankcije ocenila kao „duboko žalosne”. Kos je ocenila da je međunarodno pravo ključno, posebno u kontekstu prilika u regionu. "Međunarodno pravo je takođe ključno za mir i bezbednost, a to je od posebne važnosti na Zapadnom Balkanu, kao što smo videli nakon smrti ratnog zločinca [Ratka Mladića], kada se nacionalističke tendencije ponovo bude. A videli smo u prošlosti šta može da se dogodi ako to prevlada", poručila je Kos. Ratko Mladić, osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici, preminuo je 27. avgusta u pritvorskoj jedinici u Hagu. Sahranjen je uz počasnu salvu i oproštajne govore članova njegove porodice i bivših suradnika, u kojima je veličana njegova ratna prošlost. U prisustvu političkog vrha entiteta RS i zvaničnika Srbije, te pripadnika Srpske pravoslavne crkve i Vojske Srbije, okupljeni su uzvikivali Mladićevo ime, ispraćajući kovčeg aplauzom i pjesmom. Komemoraciju, opijelo i sahranu u Beogradu pratila su upozorenja iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država o neprihvatljivosti veličanja osuđenih ratnih zločinaca.

Ruski bloger i osnivač Telegram kanala Ribar Mihail Zvinčuk, koji je zajedno sa suprugom Valerijom i troje saradnika, protjeran iz Crne Gore iz razloga nacionalne i unutrašnje sigurnosti, vratio se u Rusiju. Zvinčuk i suradnici su prethodno iz Podgorice otputovali u Srbiju. Po dolasku u Moskvu iz Beograda, Zvinčuk je izjavio ruskim medijima da su u njegovo oslobađanje i povratak bile uključene ruske državne institucije, uključujući Ministarstvo vanjskih poslova i diplomatsku mrežu. Naveo je i da oprema oduzeta tokom privođenja u Crnoj Gori, među kojom su kamere i dron, još nije vraćena te da ruska ambasada pomaže u rješavanju tog pitanja. Zvinčuk i njegovi suradnici privedeni su u petak, 9. oktobra, na teritoriji općine Kotor. Kod njih je pronađena i oduzeta digitalna oprema i uređaji, uključujući opremu visoke rezolucije, dron, kameru, GoPro kameru, kao i više telefona. Iz policije je navedeno da će oprema će biti predmet vještačenja i analiza, u cilju utvrđivanja njene namjene i svrhe korištenja na teritoriji Crne Gore. Odluka o protjerivanju donijela je policija Crne Gore iz razloga nacionalne i unutrašnje sigurnosti države. Zvinčuk je prije Crne Gore boravio u Srbiji i Bosni i Hercegovini, utvrdio je RSE, gdje je sa timom navodno snimao dokumentarni serijal o odnosima Rusije i Balkana. Iz Ribara su rekli da su svih četvero ruskih državljana "legalno boravili u Crnoj Gori te da je planirano snimanje Cetinjskog manastira, za šta je ranije podnesen zvaničan zahtjev". Ribar je ruska medijsko-informaciona mreža koju je 2018. godine osnovao Mihail Zvinčuk, bivši zaposlenik pres-službe ruskog Ministarstva odbrane. Tokom rata u Ukrajini Ribar je postao jedan od najuticajnijih proruskih vojnih kanala na Telegramu. Zvinčuk je pod sankcijama Evropske unije od 2023. godine zbog podrške ruskom ratu protiv Ukrajine i širenja propaganda. Evropska unija navodi da je član radne grupe koju je ruski predsjednik Vladimir Putin formirao radi koordinacije mobilizacijskih napora povezanih s ratom protiv Ukrajine. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija Ribar povezale s operacijama stranog uticaja i informacionog ratovanja. Američki State Department je 2024. godine, kroz program Rewards for Justice, ponudio nagradu do 10 miliona dolara za informacije o osobama povezanim s projektom Ribar, navodeći sumnje da je mreža sudjelovala u operacijama stranog uticaja.