Više osoba uhapšeno je u Srbiji i Bosni i Hercegovini koje su povezane sa slučajem "ubačenih snajperista", saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije 7. novembra, pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije ove nedelje rekao da se traga za snajperistima. MUP navodi da su osobe povezane s tim slučajem uhapšene na više lokacija u predstonici Srbije Beogradu, Zvorniku i Banjaluci, gradovima u bh. entitetu Republika Srpska. U saopštenju se navodi da je hapšenje izvršeno u okviru zajedničkih aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije, a da se nastavlja rad na ovom slučaju. Policija nije objavila inicijale i identitet lica koja su uhapšena. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 3. novembra za TV Prva da je u Srbiji prethodnih dana i nedelja bilo različitih bezbednosno-obaveštajnih podataka "koji nisu naivni" da su u Beograd stigla "dvojica snajperista". "Tri dana ne možemo da ih pronađemo. Ko su mete, videćemo. Znamo da su stigli, znamo odakle novac, verujem da će nadležne službe uspeti to da reše. To im je jedini način, moju volju ne mogu da pokolebaju, da me pobede ne mogu", rekao je tada Vučić.

Pukovnik policije Igor Žmirić postavljen je za komandanta Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 7. novembra. Žmirić je postavljen rešenjem direktora policije nekoliko meseci nakon penzionisanja bivšeg komandanta ove jedinice Spasoja Vulevića koje je privuklo pažnju javnosti zbog sumnji da vlast vrši neprimerene pritiske na tu formaciju policije. U saopštenju MUP-a se navodi da je Žmirić bio angažovan u Vojsci Srbije, a kasnije u Žandarmeriji i jedinici SAJ. Radio je, u dva navrata, kao pomoćnik komandanta policijske Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, a bio je i savetnik komandanta Žandarmerije. "Žmirić je učestvovao u obukama i razmenama iskustava sa najelitnijim jedinicama sveta – ruskim, američkim, francuskim. Takođe, završio je i prestižnu Akademiju za sprovođenje zakona u Budimpešti, jedinog FBI trening centra u Evropi", navodi se u saopštenju. Bivši komandant SAJ-a Vulević je u septembru agenciji Beta rekao da je prvo razrešen sa mesta komandanta na zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića, te da je zatim odlučio da se penzioniše. Vulević je tada rekao da je obavešten da "predsednik ne želi da ima oružanu formaciju koja nije pod njegovom apsolutnom kontrolom i da zbog toga ja više ne mogu da budem komandant". Sa druge strane, ministar policije Ivica Dačić rekao je u septembru da je Vulević doneo odluku da ide u penziju i "to je njegov lični zahtev, bez bilo kakvih uticaja sa strane". Do ovih kadrovskih promena u policiji dolazi usred masovnih antivladinih protesta širom Srbije koji traju već godinu dana, a na kojima se traži odgovornost vlasti za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu. Prethodnih meseci policiju su pratile optužbe demonstranata i nevladinih organizaciju na prekomernu upotrebu sile.

Bugarski parlament je u petak usvojio zakonske izmene kojima se velika rafinerija Lukoil na istoku zemlje stavlja pod državnu kontrolu posle američkih sankcija ruskom naftnom gigantu. SAD su prošlog meseca uvele sankcije protiv dva najveća ruska proizvođača nafte - državnog Rosnjefta i privatnog Lukoila – u pokušaju da izvrše pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina da prihvati pregovore o završetku rata u Ukrajini. Lukoil je u Bugarskoj vlasnik postrojenja Neftohim, najveće naftne rafinerije na Balkanu, u crnomorskom gradu Burgasu, od 1999. godine. Lukoil-Neftohim je takođe najveća bugarska kompanija. Američke sankcije, koje stupaju na snagu 21. novembra, "efektivno će dovesti do obustave rada rafinerije... zbog odbijanja svih ugovornih strana da izvrše plaćanja kompanijama koje pripadaju Lukoilu", navodi se u nacrtu zakona koji je predložila vladajuća koalicija u Bugarskoj. Prema tom dokumentu, može se imenovati poseban upravnik koji će ostvarivati pravo glasa akcionara. Upravnik bi mogao da proda akcije novom vlasniku, uz odobrenje vlade. Zakon je usvojen izuzetno brzom procedurom, samo u roku od nekoliko sati. Zakonski amandmani su dodatno dodati na dnevni red, a zatim su izglasani bez rasprave oko 30 sekundi u parlamentarnom odboru za energetiku. Usledilo je ekspresno usvajanje u plenarnoj sali – i u prvom i u drugom čitanju. Tokom debate, poslanici opozicije optužili su predlagače zakona da žure s njegovim donošenjem. Takođe su osudili pravo posebnog upravnika da proda akcije rafinerije, navodeći da bi to moglo dovesti do pravnih postupaka protiv Bugarske. Prošle nedelje, bugarski poslanici su usvojili privremena ograničenja na izvoz naftnih derivata, uključujući i u druge članice Evropske unije, kako bi osigurali dovoljne zalihe nakon poslednjih američkih sankcija ruskom energetskom sektoru. Zabrana obuhvata izvoz naftnih derivata, uključujući dizel i avionsko gorivo. Izuzeci su dozvoljeni za punjenje i pretovar lokalnih i stranih brodova i aviona gorivom, kao i za snabdevanje unutar EU oružanim snagama NATO-a ili oružanim snagama članica EU kada je to povezano sa zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom bloka. Izvori: AFP, Bugarski servis RSE

Evropska unija želi da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera, ali odnosi sa Rusijom ne mogu biti uobičajeni u senci "neopravdane ratne agresije Rusije protiv Ukrajine", navela je Evropska komisija za Radio Slobodna Evropa 7. novembra, u vezi sa otvaranjem Ruskog istorijskog društva u Beogradu. Portparolka Evropske komisije u odgovoru na upit RSE odgovorila je i da "EU želi da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera i potrebno nam je da nas Srbija uveri u svoj strateški pravac, što je ponovila predsednica fon der Lajen tokom svoje nedavne posete Beogradu". "Bili smo jasni sa našim partnerima, uključujući zemlje kandidati poput Srbije: odnosi sa Rusijom ne mogu da budu kao da je sve uobičajeno sa režimom Vladimira Putina, posebno u senci ničim izazvanog i neopravdanog rata agresije Rusije protiv Ukrajine", navela je ona. U odgovoru za RSE, ona je navela i da je poslednji izveštaj Evropske unije o proširenju uzeo u obzir usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija, iako je kandidat za članstvo u EU, nije se pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu i nastavila je da održava saradnju sa ruskim zvaničnicima. Ogranak Ruskog istorijskog društva u Srbiji osnovan je 26. oktobra, a predsednik Saveta beogradskog ogranka tog društva je Aleksandar Vulin, proruski orijentisani lider Pokreta socijalista i bivši šef srpske obaveštajne službe. On je na Osnivačkoj skupštini tog udruženja 26. oktobra u Beogradu rekao da je Rusko istorijsko društvo tačka okupljanja svih onih koji Srbiju vide kao državu koja će se "bez ikakvih ograda boriti za mirno stvaranje srpskog sveta" i za to da bude istinski saveznik Rusije i Kine. Vulin je poznat u javnosti po svojim proruskim stavovima, a u januaru 2024. dobio je odlikovanje od predsednika Rusije Vladimira Putina i Federalne službe bezbednosti. Stejt department ga je stavio na listu sankcija polovinom 2023. godine, zbog veza sa Rusijom i navodne korupcije dok je još bio na čelu Bezbednosno-informativne agencije. Iz Stejt Dipartmenta su odbili da komentarišu za RSE vest o osnivanju Ruskog istorijskog društva u Srbiji. Rusko istorijsko društvo je udruženje među čijim osnivačima su, pored ostalih, Ruska akademija nauka, ali i ruski državni mediji kao što su RIA Novosti i Interfax.

U prostorijama Posebnog odjela Federalnog tužilaštva FBiH u petak, 7. novembra, u svojstvu osumnjičenih za počinjenje više koruptivnih djela ispitani su Vahidin Munjić, vršilac dužnosti direktora Federalne uprave policije (FUP), šefica Kabineta premijera Vlade FBiH, Arijana Huseinović-Ajanović, policijski inspektor Muhamed Ohranović, te direktor Policijske akademije FUP-a Ervin Mušinović. Po naredbi Posebnog odjela Vrhovnog suda FBiH Munjiću je oduzet i mobilni uređaj. U saopštenju za javnost se navodi da će Federalno tužilaštvo uputiti Vrhovnom sudu FBiH prijedlog mjera zabrane za sve četiri osobe koje se odnose na preduzimanje poslovnih aktivnosti i službenih dužnosti, zabranu posjećivanje određenih mjesta, te zabranu sastajanja sa određenim osobama. Radi se o predmetu koji se vodi zbog spornih prepiski koja ukazuje na zloupotrebu položaja, trgovinu utjecajem i korupciju u takozvanoj aferi "spengavanje". Tri dana ranije, posebni odjel za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala u Federaciji Bosne i Hercegovine (POSKOK) privremeno je oduzeo telefone od četiri osobe zbog ovog slučaja. Tiče se prepiske između zvaničnika Vlade Federacije BiH i FUP-a. Telefon je oduzet i Ervinu Mušinoviću, direktoru Policijske akademije Federalnog Ministarstva unutrašnjih poslova. Mušinović je na svom Facebook nalogu napisao da je "skladu sa zakonskim procedurama, predao svoj službeni telefon u okviru predmeta koji se odnosi na prepiske iz telefona direktora FUP-a Vahidina Munjića". Prethodno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno da je Posebni odjel Federalnog tužilaštva predmet otvorio u julu. Preuzet je od Kantonalnog tužilaštva Kantona Sarajevo. "U ovoj fazi se poduzimaju sve potrebne radnje iz nadležnosti ovog tužilaštva", navodi se u odgovoru Federalnog tužilaštva za RSE. Afera "spengavanje" odnosi se na prepisku između v.d. direktora FUP-a Vahidina Munjića, premijera Federacije BiH Nermina Nikšića, kao i službenika FUP-a Muhameda Ohranovića. Ohranović je, prema ranije objavljenim porukama na portalu Istraga.ba, koordinirao između Nikšićevog kabineta i Munjića, kao i direktora Sudske policije Dženada Groše, te šefice Nikšićevog kabineta Arijane Huseinović-Ajanović. Poruke se odnose na dogovore o zapošljavanju u javnim preduzećima, među kojim i u FUP-u, bliskih rođaka, prijatelja, te prenošenja informacija o istragama koje su u toku. Iz Kantonalnog tužilaštva u Sarajevu je potvrđeno da je u ovoj instituciji bio otvoren predmet nakon anonimne prijave iz januara 2025., koja se odnosi na konkurs prijema policijskih službenika u FUP. Još u februaru je Ministarstvo unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo provjeravalo navode i dostavilo izvještaj Tužilaštvu Kantona Sarajevo, a u predmet je bilo uključeno i državno Tužilaštvo. "Budući da je Posebni odjel (POSKOK) krenuo sa radom u aprilu, a isti dan Tužilaštvo BiH dostavilo ovjerene fotokopije naredbi za pretrese i vještačenje mobilnih uređaja, pristupilo se popisu spisa koji je u maju ustupljen POSKOK-u na dalje postupanje", rečeno je za RSE iz kantonalnog Tužilaštva. Nikšić je na društvenim mrežama izjavio da "afere nema" i da je riječ o "pakovanju".

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su leks specijalis za kompleks zgrada Generalštaba oštećen u NATO bombardovanju 1999. godine, kojim vlasti Srbije nameravaju da otvore put za izgradnju na toj lokaciji u centru Beograd. Nameru da na tom mestu izgradi hotel izrazio je početkom 2024. Džared Kušner (Jared Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Projekat je zaustavljen nakon što je pokrenuta istraga o sumnjama vezanim za potpis na dokumenatu kojim je objektu ukinut status kuluturnog dobra. Za zakon, formalno nazvan izmene i dopune Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, 7. novembra je glasalo 130 poslanika, 40 je bilo protiv, a jedan poslanik nije glasao. Usvojen je i predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da taj Zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja. Leks specijalisom za Generalštab propisuje se da su postupci za realizaciju projekta hitni i da su državni organi dužni da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti. Po definiciji, leks specijalis (lex specialis) je poseban zakon koji ima prednost nad opštim zakonom u slučaju kada oba regulišu istu materiju. Taj termin u vreme aktuelne vlasti u Srbiji se odnosio na posebne zakone donete za određene projekte ili situacije, kao što je bilo u slučajevima izgradnje projekta aktuelne vlasti Beograd na vodi, nacionalnog stadiona i izložbe EXPO 2027. Opozicija najavila da će pokušati da spreči rušenjeTokom skuuštinske rasprave poslanici opozicije pozvali su na povlačenje leks specijalisa smatrajući ga protivzakonitim dok je vladajuća većina tvrdila da zgrada Generalštaba ne može da se obnovi i da je treba srušiti. "Obnova je pokušana ali nije moguća zbog oštećenja i materijala koji se više ne proizvodi", rekao je Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane". Biljana Đorđević, narodna poslanica iz opozicionog Zeleno-levog fronta, upozorila je da je u odredbama ovog leks specijalisa da stupa na snagu dan nakon usvajanja. "Mogu da zamislim da krenu da ruše već sledeće nedelje. Svakako da će građani doći i pokušati to da spreče, ne mogu da zamislim drugačije", rekla je Đorđević. Podsetila je da se radi o objektu kod zgrade Vlade u značajnom arhitektonskom delu Beograda. "Građani od toga ne mogu imati interesa. Može ih imati samo vladajući režim, da u ovom trenutku otopli odnose sa porodicom Tramp", navela je Đorđević. Poslanik opozicione stranke Srbija centar (SRCE) Petar Bošković ocenio je da bi zgradu trebalo sačuvati, između ostalog, jer se ispod nje "nalazi najviše čvorišta svih komunikacija". "Vladajući poslanici posle ovoga trebalo bi da odgovaraju za veleizdaju. Predlažem im da budući hotel presele u Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane", rekao je Bošković u parlamentu. 'Nezakonit i skandalozan korak', ocenjuju iz Evropa Nostra SrbijaVišnja Kisić, generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra Srbija, organizacije posvećene očuvanju i promociji kulturnog nasleđa, u komentaru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da je usvajanje lex specialisa "još jedan nezakonit i skandalozan korak vlasti da mesto Generalštaba koje je kulturno dobro, remek delo modernističke arhitektire i neizmerno važno mesto sećanja uruši zarad privatnog interesa". "Ovaj kvazi zakon dolazi nakon niza falsifikovanih, nezakonitih poteza vlasti - od pritisaka na institucije zaštite nasleđa, falsifikovanja dokumenata za ukidanje statusa kultirnog dobra Generalštabu (zbog čega Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu), do pravno neosnovane odluke Vlade Srbije o ukidanju statusa kulturnog dobra Generalštabu", navodi Kisić u pisanom odgovoru za RSE. Ona ocenjnuje i da je lex specialis "u potpunosti suprotan zakonima i Ustavu Republike Srbije, kao i svim obavezujućim međunarodnim konvencijama čija je Srbija potpisnica, i kao takav dovodi u pitanje ceo sistem zaštite bilo kog drugog kulturnog dobra". Šta predstoji?Posebnim zakonom vlast Srpske napredne stranke (SNS) i njihovih koalicionih partnera otvorila je put za izgradnju na mestu zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane bombardovanih u NATO intervenciji u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) 1999. godine. Nameru da tu gradi izrazio je 2024. zet američkog predsednika Donalda Trampa Džared Kušner. Tada je objavio nacrte projekata na "albanskoj obali i u centru Beograda", bez navođenja više detalja. Ubrzo je objavljeno da su u pitanju luksuzni hotel, poslovni i stambeni objekti, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je oduševljen Kušnerovim projektom. Vlada Srbije 15. maja 2024. potpisala je ugovor o "revitalizaciji kompleksa Generalštaba" sa Kušnerovom kompanijom kojoj je iznajmila zemljište na tom mestu na 99 godina. Njujork tajms je 18. marta objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara, kao i da se Kušnerova firma obavezala i da izgradi memorijalni kompleks žrtvama NATO bombardovanja. Šta je prethodilo?Realizaciju je u maju ove godine zaustavila istraga Tužilaštva Srbije za organizovani kriminal o falsifikovanju dokumenata na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgradama Generalštaba. Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da je direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić priznao falsifikovanje dokumentacije. Na osnovu te dokumentacije Ministarstvu kulture podneta je inicijativa za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za Generalštab. Vlada Srbije tu odluku donela je u novembru 2024. Kompanija koja bi trebalo da gradi potom je saopštila da je sudbina projekta neizvesna i odbacila povezanost sa falsifikovanjem dokumenata. Zgrada takozvanog Starog Generalštaba u Beogradu, arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena koja je sagrađena između 1924. i 1928. godine, proglašena je za kulturno dobro 1984. i predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. Služila je kao sedište Generalštaba Vojske Kraljevine Jugoslavije i nakon Drugog svetskog rata kao sedište Generalštaba Jugoslovenske narodne armije (JNA). Nova zgrada Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića, sagrađena od 1955. do 1965, bila je simbol tadašnje države Jugoslavije, potom sedište vrha Vojske Srbije, a status kulturnog dobra dodeljen joj je 2005. Kompleks arhitekte Dobrovića bio je jedan od najznamenitijih objekata jugoslovenske i srpske arhitekture u modernističkom stilu i jedna od najlepših zgrada Beograda.

Apelaciono odjeljenje Suda Bosne i Hercegovine ukinulo je prvostepenu presudu advokatici Vasviji Vidović kojom je bila osuđena na godinu dana zatvora zbog skrivanja dokaza. Kako je za Radio Slobodna Evropa potvrdila njena advokatica Nina Karačić, presuda je ukinuta zbog bitnih povreda odredbi krivičnog postupka, te je naložen ponovni pretres pred Apelacionim odjeljenjem. Karačić je rekla da su ujutro 7. novembra obaviješteni o odluci suda, a da još nije određeno kada će biti ponovljen pretres. Vidović je početkom februara osuđena na godinu dana zatvora, jer je, kako je navedeno u optužnici, nakon što je 18. decembra 2023. došla u prostorije Državne agencije za istrage i zaštitu u Istočnom Sarajevu da bi zastupala suspendovanog predsjednika Suda BiH Ranka Debeveca u svoju torbu sakrila njegov mobilni telefon, te pokušala da ga iznese iz zgrade. U optužnici se navodi da je ona kao advokatica znala da telefoni trebaju biti privremeno oduzeti po naredbi suda, te da je bila svjesna svojih protivzakonitih radnji usmjerenih ka otežavanju dokazivanja krivičnog djela njenog tadašnjeg branjenika. Vidović je tada uhapšena, zajedno sa Debevcem i bivšim direktorom Obavještajno-sigurnosne agencije BiH Osmanom Mehmedagićem. Debevec se, između ostalog, tereti za nezakonito prisluškivanje, krivotvorenje službene isprave, lažno predstavljanje, te primanje mita, dok se Mehmedagić tereti za krivotvorenje službene isprave i zloupotrebu položaja ili ovlaštenja. Na posljednjem ročištu pred sudom BiH, krajem oktobra, obojica su odbili da se izjasne o krivici.

Kancelarija za razmatranje žalbi Bosne i Hercegovine će na hitnoj sjednici razmatrati žalbu na nabavku transporta izbornog materijala za prijevremene predsjedničke izbore u Republici Srpskoj (RS). Hitna sjednica na kojoj će biti razmatrana žalba je zakazana za utorak, 11. novembar, saopšteno je iz ove Kancelarije. Prijevremeni izbori u RS su zakazani za 23. novembar, a potencijalnu prepreku za njihovo održavanje predstavlja žalba sarajevske kompanije TOP TLS na odluku Centralne izborne komisije BiH da posao transportovanja izbornog materijala dodijeli firmi Optimum Global Logistika, takođe iz Sarajeva. Ukupna vrijednost ugovora je nešto manja od 93.000 maraka (oko 47.000 evra). Iz Kancelarije pojašnjavaju da su tek 5. novembra ispunjene "sve procesne pretpostavke" za odlučivanje po žalbi, te da su svi relevantni materijali dostavljeni članovima Kancelarije koji će odlučivati o njoj. "Nakon što odluka bude donesena ista će bez odlaganja biti dostavljena strankama upostupku i objavljanje na Portalu javnih nabavki", navode iz Kancelarije. Ranije je za Radio Slobodna Evropa iz CIK BiH rečeno da bi kašnjenje odgovora na žalbu "moglo uticati na pomjeranje izbora", te da su Kancelariji za razmatranje žalbi BiH uputili urgenciju za što brže rješavanje tog pitanja. U Republici Srpskoj 8. novembra počinje predizborna kampanja za izbor novog predsjednika ovog bosanskohercegovačkog entiteta. Više od 1,2 miliona birača imaju pravo glasa na izborima zakazanim 23. novembra, dok će kampanja trajati do 22. novembra, nakon čega slijedi izborna šutnja. Centralna izborna komisija (CIK) BiH izbore je raspisala krajem avgusta, u jeku političke i ustavne krize koja je uslijedila nakon pravosnažne presude Miloradu Dodiku. Tom presudom mu je oduzet mandat predsjednika RS i zabranjeno obavljanje javnih funkcija u trajanju od šest godina. Dodik, koji je osuđen zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, izbjegao je zatvorsku kaznu od godinu dana plaćanjem novčane kazne od oko 18.000 evra. Prijevremeni izbori koštaće oko 3,3 miliona evra, a sredstva su osigurana iz državnog Ministarstva finansija. CIK je donio odluke o nabavci elektronske opreme, štampanju izbornog materijala i zakupu prostora za Glavni centar za brojanje. Biračka mjesta su određena i u inostranstvu – u ambasadama BiH u Beogradu, Beču, Berlinu i konzulatu u Minhenu. Građani koji su se prijavili za glasanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a za koje neće biti organizovano glasanje, moći će glasati putem pošte.

Na prijevremenu slobodu iz austrijskog zatvora bit će pušten Bruno Stojić, osuđeni ratni zločinac, kojem je Haški tribunal izrekao 20 godina zatvora. "On bi danas trebao biti oslobođen iz pritvorske jedinice u Gracu i doputovati u Hrvatsku", kazala je za Radio Slobodna Evropa odvjetnica Senka Nožica, koja je bila u timu Stojićeve Odbrane. Stojić u Austriji izdržava kaznu od 20 godina zatvora na koju ga je 2017. godine pravosnažno osudio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju za sudjelovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu i zločine nad Bošnjacima tokom rata u Bosni i Hercegovini. Proteklih godina podnio je nekoliko zahtjeva Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove u Hagu da bude prijevremeno oslobođen iz zatvora. Haški tribunal objavio je 2004. godine optužnicu protiv takozvane 'haške šestorke', odnosno šest čelnika samoproglašene Hrvatske republike Herceg-Bosne (HRHB), među kojima je i Stojić koji se dobrovoljno predao 2004. godine. Tribunal je u novembru 2017. izrekao pravosnažnu presudu za ratne zločine počinjene nad Bošnjacima 1993.-1994. godine, tokom rata u BiH. Na 25 godina zatvora tada je osuđen bivši predsjednika Vlade samoproglašene Hrvatske republike "Herceg-Bosne" Jadranko Prlić, bivši ministar obrane Bruno Stojić i bivši načelnik Glavnog stožera HVO-a Slobodan Praljk i Milivoje Petković na po 20 godina zatvora. Bivši zapovjednik Vojne policije HVO-a Valentin Ćorić dobio je 16, a načelnik Ureda za razmjenu zarobljenika Berislav Pušić deset godina zatvora. Tokom izricanja presude, Praljak je popio otrov i preminuo istog dana.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je Beograd da pojasni izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa mogućom prodajom municije Evropskoj uniji, preneo je Rojters. Portparolka ruskog ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova rekla je na redovnom brifingu 7. novembra da Moskva traži razjašnjenje Vučićeve objave da je Srbija spremna da prodaje municiju zemljama EU, „čak i ako bi mogla da završi u Ukrajini". "Srbija je više puta uveravala Rusiju da njena municija neće dospeti u ukrajinske ruke. Zato Vučićevi komentari zahtevaju zvanično objašnjenje iz Beograda", rekla je Zaharova u petak u Moskvi. Nemački magazin za politiku i kulturu Cicero objavio je 30. oktobra intervju sa predsednikom Srbije u kom je, kako se navodi, Vučić izrazio spremnost Srbije da u EU izveze veće količine municije i da on nema problem sa tim ukoliko bude završilo na ratištu u Ukrajini. "Kupci neka rade sa robom šta hoće", izjavio je Vučić u intervjuu za Cicero. Srbija ne isporučuje naoružanje i vojnu opremu stranama u sukobu bilo gde u svetu, saopštila je 7. novembra državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP) Nevena Jovanović. Ona je, u reakciji na izjavu Zaharove, navela da se Beograd strogo pridržava međunarodnih propisa i pravila Ujedinjenih nacija. Dodala je da MSP izražava iznenađenje komentarom Zaharove u vezi sa ovom temom. „Ukazujemo da je Srbija je suverena i nezavisna država koja odluke donosi isključivo u skladu sa svojim nacionalnim interesima. Od predstavnika prijateljskih država očekujemo uvažavanje te činjenice”, objavila je Jovanović. Navela je i da je Srbija jedina zemlja u Evropi izvan Zajednice nezavisnih država, saveza deset država bivšeg Sovjetskog Saveza, koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. „Vredi podsetiti da naša zemlja od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u procesu pristupanja Evropskoj uniji, iako je mogla. Zanimljivo je, svakako ne slučajno, da se taj datum poklapa sa početkom rata u Ukrajini,” zaključila je državna sekretarka Jovanović. Dodala je da će Srbija, kako je navela, politiku i dalje voditi u skladu sa sopstvenim interesima. List 'Ukrajinska pravda' je nakon Vučićevog intervjua Ciceru objavio da su skladišta municije u Srbiji puna, sa posebno velikim zalihama minobacačkih granata. "Srbija je spremna da prijateljima u Evropi ponudi sve što ima i to je fenomenalan doprinos evropskoj bezbednosti", rekao je Vučić, piše Cicero. Dodao je da je Srbija apsolutno spremna da sarađuje sa EU po vojnim pitanjima i da čeka odgovore evropskih zemalja na svoj predlog. Moskva je potom reagovala izjavom portparola predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, Dmitrija Peskova, da Rusija razume "kakav se neviđeni pritisak vrši na Srbiju" i pitanje izvoza srpskog oružja opisao kao "nimalo jednostavnu priču". Ruska Služba za spoljne obaveštajne poslove (SVR) saopštila je u junu da su srpske firme povećavale indirektne isporuke oružja Ukrajini preko zemalja EU kao što su Češka i Bugarska. Beograd je u isto vreme saopštio da je obustavio izvoz municije, naoružanja i vojne opreme proizvedene u Srbiji, nakon kritika iz Moskve i u jeku izraelsko-iranskog sukoba. Predsednik Vučić izjavio je 23. juna da će municija do daljeg biti isporučivana samo u domaće kasarne i potvrdio svoju izjavu izraelskim medijima da je Srbija posle napada palestinskog pokreta Hamas na Izrael 7. oktobra 2023. municiju prodavala Izraelu. "Druga je situacija danas. Zaustavili smo bukvalno sve", rekao je Vučić. Ministarstvo odbrane Srbije i Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa upućena 6. novembra - da li je od 23. juna, kada je doneta odluka, do danas iz Srbije izvoženo naoružanje i vojna oprema. Beograd je više puta demantovao da Srbija direktno izvozi oružje Ukrajini ili Rusiji i saopštio da ne može da utiče da li će srpsko oružje iz trećih zemalja završiti na ukrajinskom frontu. Koliko Srbija izvozi nije poznato pošto izveštaja Ministarstva trgovine nema godinama. Poslednji takav dokument, kako pokazuje pretraga portala nadležnih, objavljen je za 2022. U tom izveštaju stoji da je u periodu od 2005. do 2022. ukupna vrednost realizovanih izvoznih dozvola robe dvostruke namene 77,97 miliona dolara. Sa druge strane, Srbija o izvozu oružja obaveštava međunarodne organizacije. Godišnji izveštaji Srbije o izvozu i uvozu konvencionalnog oružja od 2015. do 2024. dostupni su na stranici Arms trade treaty (ATT) međunarodnog Ugovora o trgovini oružjem, sa sedištem u Ženevi, čiji potpisnik je 166 zemalja. U njima se vidi struktura izvoza ali ne i vrednost. Po izveštaju ATT-a, Srbija je u 2024. izvezla 16.185 artiljerijskih sistema velikog kalibra, u Azerbejdžan (6.500), Bugarsku (6.250), Sjedinjene Američke Države (1.757), Južnu Afriku (1.310), Ugandu, Ujedinjene Arapske Emirate, Malavi, Izrael, Tursku, Indiju i Nigeriju.