Sjedinjene Američke Države produžile su operativnu licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS) do 30 septembra, izjavila je u petak ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana primene sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. Đedović Handanović je na društvenim mrežama navela da su odlukom Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD omogućeni nastavak poslovanja NIS-a i rad Rafinerije nafte u Pančevu. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarska naftna kompanija MOL i Gaspromnjeft sredinom januara su potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma, uz mogućnost uključivanja kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao manjinskog partnera, mada se treća kompanija skoro uopšte više ne pominje. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Đedović Handanović je rekla da su pregovori o kupoprodaji NIS-a između mađarskog MOL- i većinskog vlasnika Gaspromnjefta u završnoj fazi, prenela je Radio-televizija Srbije. "Novo produženje licence je signal da postoji napredak i volja da se osigura dodatno neophodno vreme kako bi se ova kompleksna transakcija završila", rekla je ministarka energetike. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić u četvrtak je izrazio očekivanje da bi pitanje NIS-a moglo da bude rešeno tokom septembra. "Po prvi put mi se čini, i optimista sam, i nadam se da bismo u septembru mogli da završimo celu priču oko NIS-a", rekao je Vučić novinarima.

Sjedinjene Američke Države su saopštile da su svesne pretnji iranskih oružanih snaga da će medije na persijskom jeziku, uključujući Radio Farda (servis RSE), staviti na listu potencijalnih vojnih meta, i ukazale na, kako su navele, istoriju Teherana u zastrašivanju i pokušajima napada na novinare i disidente u inostranstvu. U odgovoru na upit RSE, portparol Stejt departmenta je u petak rekao: "Upoznati smo s tim izveštajima". "Iranski režim je više puta zastrašivao i pokušavao da otme i ubije novinare i iranske disidente širom sveta samo zbog korišćenja svojih sloboda. To je dugotrajno, sramotno ponašanje režima koji decenijama širi teror širom sveta", rekao je portparol. "Sjedinjene Države stoje uz nevine civile koje je Iran targetirao i nastavljaju da rade sa saveznicima i partnerima kako bi razotkrile ove pretnje, podelile informacije o pretnjama i pozvale počinioce na odgovornost", dodao je portparol. U televizijskom intervjuu početkom ove nedelje, portparol iranskih oružanih snaga, brigadni general Abolfazl Šekarči, imenovao je Radio Farda, Iran International, BBC Persian i Manoto, i rekao da bi zaposleni u tim medijima mogli biti uključeni u iransku "banku vojnih meta". On ih je nazvao "vojnicima cionizma i kriminalne Amerike" i tvrdio, bez pružanja dokaza, da su ti mediji na različite načine povezani s CIA, Mosadom i drugim stranim obaveštajnim službama. Dejvid Kramer (David), izvršni direktor Instituta Džordž V. Buš i bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za demokratiju, ljudska prava i rad, rekao je da upozorenje Teherana odražava značaj medija koji bi mogli biti meta. "Nije iznenađenje što iranski režim gleda na medije poput Radija Farda i BBC na persijskom jeziku kao na pretnje, jer ne žele da iranski narod zna šta se zaista dešava", rekao je Kramer za RSE. "Reakcija režima pokazuje da ovi servisi imaju stvaran uticaj unutar Irana, dok režim više voli da deluje u tišinu i nasiljem protiv sopstvenog naroda i svojih suseda", rekao je on. Radio Farda je iranski servis Radija Slobodna Evropa, koji navodi da je njegova misija da "promoviše demokratske vrednosti pružanjem tačnih, necenzurisanih vesti i otvorene debate u zemljama gde je slobodna medija ugrožena i gde su dezinformacije sveprisutne". Kramer je rekao da mediji "moraju biti zaštićeni kako bi mogli da obavljaju svoj važan posao u unapređenju interesa američkog naroda kroz meku moć, dok takođe iranskom narodu daju do znanja da nisu zaboravljeni". Češka, u kojoj se nalazi sedište RSE i Radio Farde, izrazila je protest zbog pretnji. Ministar spoljnih poslova Petr Mačinka rekao je da je u ministarstvo pozvao na razgovor iranskog ambasadora povodom zog pitanja, objavili su češki mediji. "Radio Farda, sa sedištem u Pragu, bio je jedan od retkih kanala koji su stanovništvu u Iranu dostavljali proverene informacije. Njegov značaj je bio posebno jasan tokom masovne represije kojoj je iranski režim podvrgao svoj narod tokom zime", rekao je portparol češkog Ministarstva spoljnih poslova Adam Čorgo za Češki radio. Iranske vlasti su pokrenule brutalnu represiju tokom protesta u januaru. Iranske organizacije za ljudska prava sa sedištem u inostranstvu navode da su potvrdile oko 7.000 smrtnih slučajeva, ali da je stvarni broj žrtava verovatno veći. Tomas Melija (Thomas Melia), bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta s fokusom na ljudska prava, koji je sada viši saradnik u Centru za demokratiju i civilno društvo Univerziteta Džordžtaun, rekao je da pretnju treba shvatiti ozbiljno. On je rekao da osoblje Radija Farda u Pragu i drugde "mora da poveća svoju svest o bezbednosti", ukazujući na akcije iranske države usmerene na disidente u inostranstvu. Melija je takođe rekao da pretnja Teherana naglašava značaj rada Radija Farda. "To je znak koliko je važan rad Farde, da je iranski režim nezadovoljan što istinite činjenice, informacije i vesti koje Farda emituje dospevaju do iranskog naroda i da to žele da prekinu", rekao je Melija. Kristofer Voker (Christopher Walker), potpredsednik Centra za analizu evropske politike sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da Iran ozbiljno shvata konkurenciju oko informacija i da je uložio velika sredstva u svoje državne informativne kapacitete. "Iranske vlasti veoma ozbiljno shvataju konkurenciju u medijima i informacijama", rekao je Voker. "Zbog toga se smatra da godišnje troše stotine miliona dolara na svoje državne informativne kapacitete širom sveta". Voker je opisao pretnje međunarodnim medijima na persijskom jeziku i drugim nezavisnim izvorima kao deo, kako je rekao, "dugogodišnjeg obrasca transnacionalne cenzure i represije". On je takođe iranske pretnje stavio u okvir šire konfrontacije oko informacija između autoritarnih vlada i zapadnih demokratija. "Ovo je deo globalnog rata u senci koji protiv Zapada vode režimi u Moskvi, Pekingu, kao i Teheranu", rekao je Voker, zbog čega je "slobodnim zemljama potreban daleko koherentniji i odlučniji odgovor". Penzionisani viceadmiral Robert Harvard (Harward), bivši zamenik komandanta Centralne komande SAD, rekao je da je antagonizam Irana prema nezavisnim medijima ukorenjen u prirodi klerikalnih vlasti koje su na vlasti od Islamske revolucije 1979. "U svojoj suštini, režim je uvek bio protiv slobodnih medija i svakoga ko je spreman da govori, i to su mogli da kontrolišu interno", rekao je Harvard za RSE. "Sada, kako postaju sve očajniji, krenuće na sve spoljne pritiske jer govore istinu o tome kakav je to despotski režim", rekao je on. RSE izveštava na 24 jezika u 18 zemalja. To je privatna, neprofitna američka medijska korporacija koju finansira grantom Kongresa SAD preko Američke agencije za globalne medije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak povodom izjave crnogorskog premijera o mogućem hibridnom delovanju protiv njegove zemlje uz učešće zvaničnika dve države regiona, da nije reč o Srbiji. Premijer Crne Gore Milojko Spajić rekao je u četvrtak da vlasti te zemlje imaju "ozbiljne bezbjednosne operativne informacije" da će zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom biti praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem, u koje su uključeni zvaničnici najmanje dve države regiona. Vučić je rekao da Beograd ničim ne uslovljava Podgoricu na evropskom putu, prenela je Radio-televizija Srbije. On je dodao da Hrvatska postavlja uslove Crnoj Gori kako bi Podgorica napredovala na evropskom putu. "Ne znam koja je ta druga država, prva mora da je Hrvatska", izjavio je Vučić. Spajić u objavi na X nije naveo koje dve države su u pitanju, niti je naveo dokaze za svoju tvrdnju. Međutim, neki crnogorski mediji su nagovestili da su te dve zemlje Albanija i Srbija. Vučić je rekao da Srbija nema nikakve uslove za Crnu Goru osim da većinski srpski jezik bude priznat kao zvanični. "Mene interesuje samo da budemo ekonomski jači i pravimo veću razliku. U Crnoj Gori me jedino interesuje da srpski narod ima pravo na svoj jezik i zastavu, ništa više", rekao je Vučić. Ministar spoljnih poslova Albanija Ferit Hodža (Hoxha) je rekao da Tirana nije i ne može da bude deo nekog scenarija za destabilizaciju Crne Gore ili bilo koje druge zemlje. Ove godine je došlo do jačanja tenzija između Beograda i Podgorice, dok bi, s druge strane, otvorena pitanja između Crne Gore i Hrvatske mogla bi da otežaju Podgorici završetak pristupnih pregovora s EU. Crnogorske vlasti navode da deo političkih struktura u Beogradu nije spreman da prihvati Crnu Goru kao suverenu državu. Srbija je zabranila ulazak za više crnogorskih novinara, nakon što je Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak glavnom uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću, bliskom vlastima u Beogradu. Pored toga, Dan uoči samita EU i Zapadnog Balkana početkom juna u Tivtu, iz Crne Gore je uz obrazloženje da predstavlja "bezbednosni rizik" proterana grupa od oko 90 muškarava u kojoj je RSE identifikovao pristalice vlasti u Srbiji i napadače na antivladine demonstrante. Hrvatska od 2024. zbog bilateralnih sporova blokira da Crna Gora u pristupnim pregovorima zatvori poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. U julu je Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske upozorilo da je rešavanje otvorenih pitanja između Podgorice i Zagreba nužno da bi Crna Gora završila pristupne pregovora s Evropskom unijom.

Evropska unija (EU) duboko žali zbog odluke Kosovskog pravosudnog saveta da prihvati ostavke sudija iz redova kosovskih Srba koje su već bile povučene, navodi se u saopštenju koje je objavio portparol EU. "Čini se da su te odluke nespojive sa kosovskim zakonima, propisanim postupkom i opštim zahtevima vladavine prava na Kosovu", navodi se u saopštenju. "One su takođe u suprotnosti sa principima multietničkog pravosuđa, narušavaju poverenje zajednice kosovskih Srba i podrivaju napore usmerene ka održivom povratku u kosovske institucije". Sudski savet Kosova zatražio je u četvrtak od vršiteljke dužnosti predsednice Aljbuljene Hadžiju (Albulena Haxhiu) da razreši sudije i pomoćno osoblje iz srpske zajednice koji su tražili povratak na posao nakon što su kolektivno podneli ostavke pre nekoliko godina. Njihov zahtev za povratak na posao razmatrao je Sudski savet, a članovi Saveta glasali su protiv tog zahteva. EU je pozvala sve relevantne aktere da stvore uslove za multietničko pravosuđe, uz puno poštovanje kosovskih zakona, propisanog postupka i obaveza preuzetih u okviru Dijaloga uz posredovanje EU. "Prema svom Ustavu, Kosovo je multietničko društvo zasnovano na vladavini prava, a njegov pravosudni sistem mora odražavati etničku raznolikost Kosova", navodi se u ovom saopštenju. Podseća se da je Brisel u više navrata pozivao Kosovo da omogući reintegraciju srpskog pravosudnog osoblja sa Kosova, u skladu sa kosovskim zakonima i sporazumima postignutim u okviru Dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Odluka Sudskog saveta Kosova dolazi nakon što je Hadžiju prošlog meseca razrešila sedam srpskih tužilaca koji su podneli ostavke krajem 2022. godine. Oko 130 sudija, tužilaca i administrativnih radnika u pravosudnom sistemu podnelo je ostavke krajem novembra 2022. godine, u okviru kolektivnog povlačenja Srba iz kosovskih institucija u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova: Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Taj potez, koji je podstakla Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, usledio je kao znak protesta zbog odluke Vlade Kosova da ukine upotrebu registarskih tablica koje izdaje Srbija i zameni ih kosovskim tablicama. Oni su povukli ostavke u julu a EU je ranije pozdravila ovaj korak. Kosovske vlasti insistiraju da povratak Srba u kosovske institucije ne može biti političko pitanje, već se mora tretirati kao pravno i ustavno pitanje.

Vlasti na Kosovu saopštile su u petak da su ostaci najmanje deset skeleta pronađenih u tri masovne grobnice u Zubinom Potoku poslati u Hag na DNK identifikaciju. Ministra za rad, porodicu i vrednosti Oslobodilačkog rata u tehničkom mandatu Andin Hoti tokom posete Kaludri – jednoj od lokacija gde su pronađeni ostaci – zajedno sa porodicama nestalih, rekao je da su ostaci pronađeni na tom mestu poslati u laboratoriju Međunarodne komisije za nestale osobe u Hagu, gde će se izvršiti poređenje s uzorcima koja su dale porodice nestalih. Valjon Hiseni (Valon Hyseni) iz Instituta za sudsku medicinu rekao je da očekuju da će vrlo brzo dobiti prve rezultate posle slanja deset skeletnih ostataka kako bi se utvrdilo kome pripadaju. Iskopavanja su počela u julu i vlasti su 21. avgusta objavile da je završen proces iskopavanja i ekshumacije posmrtnih ostataka na tri lokacije u Maloj Kaludri i Jabuci u opštini Zubin Potoku. Specijalno tužilaštvo je navelo da su u tri masovne grobnice pronađeni posmrtni ostaci najmanje 23 osobe. U vezi s ovim slučajem, tri osobe su uhapšene pod sumnjom za ratne zločine protiv civilnog stanovništva i trenutno se nalaze u pritvoru. Vlasti na Kosovu sumnjaju da bi posmrtni ostaci pronađeni u masovnim grobnicama u Maloj Kaludri i Zubinom Potoku mogli pripadati "grupi mitrovačkih intelektualaca". Ta grupa od 23 osobe vodi se kao nestala od 19. aprila 1999. Među njima su bili lekari, profesori, advokati i stručnjaci drugih profila. Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da slučaj 23 nestale osobe vodi sedam godina i da dosad prikupljeni dokazi usmeravaju istragu ka njima, ali da će se tek DNK identifikacijom potvrditi da li zaista reč o tim osobama. Šefica programa Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) za Zapadni Balkan Samira Krehić izjavila je pre nekoliko dana za Radio Slobodna Evropa da je pronalaženje posmrtnih ostataka samo početak složenog procesa identifikacije. Prema njenim rečima, stanje ostataka, degradacija DNK i nedostatak dovoljnog broja uzoraka od članova porodice mogu otežati identifikaciju. U složenijim slučajevima, navodi Krehić, mogu biti potrebna dodatne ekspertize, analize i napori. Ona je navela da identitet žrtava i sam događaj ne treba prejudicirati pre završetka DNK analize. "Tek kada sa sigurnošću budemo znali pojedinačne identitete svih pronađenih žrtava, može početi rekonstrukcija događaja, a ne obrnuto", rekla je Krehić. ICMP je uključen u potragu i identifikaciju osoba nestalih u ratu na Kosovu još od 1999. Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, 1.577 osoba se i dalje vodi kao nestalo u ratu 1998-1999, dok je ukupno dokumentovano 12.230 žrtava rata. Kosovo je više puta tražilo saradnju Srbije u razjašnjavanju sudbine nestalih osoba i pristup vojnim arhivama za koje vlasti kažu da bi mogle pomoći u identifikaciji mogućih grobnica.

Albanija nije i da ne može biti deo nekog scenarija za destabilizaciju Crne Gore ili bilo koje druge zemlje, izjavio je u petak albanski ministar za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža (Hoxha). Hoža je time reagovao na izjavu premijera Crne Gore Milojka Spajića da vlasti te zemlje imaju "ozbiljne bezbjednosne operativne informacije" da će najavljeno zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom biti praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem, u koje su uključeni zvaničnici najmanje dve države regiona. Spajić u objavi na X nije naveo koje su to dve države, niti je naveo dokaze za svoju tvrdnju. Međutim, neki crnogorski mediji su nagovestili da su te dve zemlje Albanija i Srbija. "Iako ne postoji zvanično formulisana optužba protiv Albanije, želim jasno i snažno da naglasim da Albanija niti jeste, niti može biti deo bilo kakvog scenarija destabilizacije, ni u Crnoj Gori, susednoj, prijateljskoj zemlji, prijatelju, partneru i savezniku u NATO-u s kojom delimo isti projekat članstva u EU, niti bilo gde drugde", napisao je Hodža na X. On je rekao da Albanija svakodnevno ulaže u saradnju, razumevanje, stabilnost i razvoj regiona, kao i u širu evropsku i evroatlantsku saradnju. Šef albanske diplomatije je rekao da ni medijska tumačenja niti unutrašnje političke debate ne mogu stvoriti veštačke probleme između dve zemlje. "U stalnom smo kontaktu na svim nivoima i to sam učinio i u ovom slučaju, u komunikaciji koju sam imao s potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Crne Gore Ervinom Ibrahimovićem, kao i s potpredsednikom Vlade Nikom Đelošajem", napisao je on. Hodža je takođe pozvao političke aktere u Albaniji da izbegavaju nepotrebne debate i da spoljnu politiku ne pretvaraju u predmet stranačkih sukoba. Opozicija u Albaniji tražila je da se Vlada ne stane samo na demantiju, već da zvanično traži pojašnjenja od Podgorice i učini transparentnim da li su albanske institucije spomenute ili su bile predmet bilo kakvih bezbednosnih informacija. Opozicija je ocenila da je neprihvatljiva mogućnost da Albanija stvori utisak koordinacije sa Srbijom u aktivnostima protiv stabilnosti Crne Gore. Šef poslaničke grupe opozicione Demokratske partije Gazmend Bardi (Bardhi) na Fejsbuku (Facebook) he naveo da albanska diplomatija ne bi trebalo da stvara nejasnoće u regionu, već da radi na jačanju poverenja sa susedima. On je rekao da umesto što usklađivanja stavova s agendama koje dolaze iz Beograda, Tirana treba da stane uz zemlje koje teže stabilnom, demokratskom i evropskom regionu. "Svaki korak albanske Vlade koji služi normalizaciji političkog uticaja Srbije u Albaniji, bez transparentnosti i jasne procene nacionalnog interesa, nije prihvatljiv. Pitanja kao što su otvaranja srpskog konzulata u Skadru ne mogu se tretirati kao rutinske administrativne odluke, odvojene od geopolitičke realnosti i strateških interesa Albanije", napisao je Bardi. Crnogorski premijer je povezao navodne destabilizujuće akcije s procesom pridruživanja Evropskoj uniji. Njegova zemlja ima za cilj da do kraja godine privremeno zatvori sva pregovaračka poglavlja, kako bi ostvarila strateški cilj o članstvu u EU tokom 2028. Albanija je otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja sa EU i ima za cilj da završi pregovore o članstvu do kraja 2027. godine.

Hrvatska vlada je osudila izraz saučešća koji je predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić uputio povodom smrti osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Ovaj čin ocenila je kao "neprihvatljiv i protivan vrednostima na kojima počiva Evropska unija". "Hrvatska će u pristupnim pregovorima nastaviti insistirati na doslednom ispunjavanju svih kriterijuma, uključujući suočavanje s prošlošću, procesuiranje ratnih zločina, poštovanje presuda međunarodnih sudova i dobrosusedske odnose. Ovakve poruke ne doprinose evropskom putu Crne Gore", upozorio je zvanični Zagreb. Na dan smrti haškog osuđenika Ratka Mladića, predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić objavio je na mreži X da je sinu Ratka Mladića uputio saučešće u svoje i u ime stranke Nove srpske demokratije. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je dan kasnije saopštio da odnos prema porodici preminulog Ratka Mladića ne može biti izgovor za relativizaciju ratnih zločina. Naime, Hrvatska, kao jedna od 27 država članica Evropske unije, ima pravo veta u procesu proširenja, uključujući otvaranje ili zatvaranje pregovaračkih poglavlja. Hrvatska od 2024. godine zbog bilateralnih sporova blokira da Crna Gora u pristupnim pregovorima zatvori poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Ovo poglavlje i dalje nije zatvoreno. Trenutno Evropska radna grupa za proširenje, u kojoj učestvuju diplomate iz svih država članica EU, raspravlja o mogućnosti da Crna Gora tokom septembra privremeno zatvori još četiri pregovaračka poglavlja. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila osam od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Za svaki korak neophodna je saglasnost svih država članica. U julu je Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske upozorilo da je rešavanje otvorenih pitanja između Podgorice i Zagreba nužno da bi Crna Gora završila pristupne pregovora s Evropskom unijom.

Evropska komisija saopštila je u petak da je na vlastima Srbije kakvu će ulogu imati u sahrani ratnog zločinca Ratka Mladića, ali i istakla da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrednostima i da za njega nema mesta ni u Uniji ni u zemljama koje su kandidati za članstvo, Evropska unija je povodom smrti Mladića poručila da je on bio ratni zločinac koji je služio kaznu doživotnog zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i genocida u Srebrenici. "Evropska komisija smatra da je svako veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima i da za njega nema mesta ni u EU ni u zemljama kandidatima za članstvo u EU", rečeno je u odgovoru Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa. Evropska unija je ukazala na odgovornost srpskih institucija u vezi sa sahranom Mladića koji je u četvrtak preminuo u Hagu. "Ukoliko Ratko Mladić bude sahranjen u Srbiji, na srpskim vlastima je da potvrde eventualnu ulogu koju bi mogle imati u organizaciji ili samoj sahrani Ratka Mladića", rečeno je u odgovoru Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa. Mladić bi, prema najavama, trebalo da bude sahranjen u Srbiji. Ministar pravde Nenad Vujić istog dana saopštio je da će on biti sahranjen uz najviše državne počasti. Blaži stav povodom ovog pitanja izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je 28. avgusta izjavio da će Mladić biti sahranjen tamo gde porodica bude želela i da vlasti u Srbiji trenutno nemaju nikakve informacije o tome. "Ukoliko porodica bude želela da Mladić bude sahranjen u Srbiji, mi ćemo pomoći da to bude učinjeno na dostojanstven i pristojan način", naveo je Vučić. Smrt Ratka Mladića još jednom je podelila region. Reakcije povodom njegove smrti kreću se od podsećanja na njegove žrtve i poruka da smrt ne briše zločine, pa do njegovog veličanja. Bivši general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je pred sudom u Hagu na doživotni zatvor, nakon što je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, progon i prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, kao i uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce. Godinama je bio među najvažnijim beguncima od međunarodne pravde. Ratko Mladić se skoro 16 godina nalazio u bekstvu nakon što ga je Haški tribunal optužio 1995. godine. Uhapšen je 26. maja 2011. u selu Lazarevo kod Zrenjanina, u Srbiji, u akciji srpskih bezbednosnih službi.

Evropska unija (EU) je još dve nedelje produžila podršku Srbiji u gašenju požara, saopštila je ova institucija. Na terenu će do 5. septembra ostati četiri helikoptera iz strateške rezerve, koji su angažovani iz Češke, Rumunije i Slovačke, kao i rumunski tim za gašenje požara na kopnu. Evropska komesarka za upravljanje krizama Hadža (Hadja) Lahbib izjavila je da šumski požari predstavljaju ogroman pritisak na srpske vatrogasce i zajednice. "U ovom teškom trenutku, Evropa čvrsto stoji uz Srbiju i njen narod: naši timovi i vazduhoplovi nastavljaju da rade rame uz rame sa srpskim službama kako bi požari bili stavljeni pod kontrolu. Ovo je evropska solidarnost na delu i nastavićemo da pružamo podršku kako se situacija bude razvijala", izjavila je komesarka Lahbib. Pozivajući se na podatke evropskog programa za posmatranje Zemlje iz svemira (Kopernikus), EU potvrđuje da su, od 26. avgusta, veliki šumski požari koji su zahvatili Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara i druga područja spalili oko 13.920 hektara. "Razmere i dugotrajnost vanredne situacije i dalje predstavljaju veliki pritisak na kapacitete lokalnih službi za reagovanje i ugrožavaju jedno od najznačajnijih prirodnih područja Srbije", saopšteno je iz EU. Srbija se nedeljama bori sa požarima. Posebno je teško u Deliblatskoj peščari. Iako su kuće, uglavnom, sačuvane, pričinjena je velika šteta šumama i prirodi. Kao glavni uzroci navode se suša, visoke temperature i ljudski faktor. Srbija je u petak, 21. avgusta, zatražila pomoć Brisela u okviru Mehanizma civilne zaštite. Iz EU je potvrđeno da je od trenutka kada je Srbija uputila zahtev do poletanja evropskih helikoptera prošlo manje od 24 sata. Dok se zemlja bori sa požarima nešto duže od mesec dana, vlasti odbacuju kritike da je međunarodna pomoć prekasno zatražena. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obilazeći Deliblatsku peščaru 23. avgusta ocenio da je Srbija, proporcionalno svojoj veličini, "evropska velesila" kada je reč o opremljenosti letelicama koje gase požare. Ali je dodao da Mehanizam civilne zaštite EU ima ogroman potencijal, jer se pomoć šalje brzo i iz različitih zemalja. U međuvremenu, EU je potvrdila da održava blisku koordinaciju sa srpskim vlastima preko svog Centra za koordinaciju odgovora na vanredne situacije, dok oficir za vezu na terenu podržava operativnu koordinaciju između nacionalnih vlasti i evropskih timova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je Hag želeo smrt iza rešetaka Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, osuđenog na doživotnu robiju zbog genocida i ratnih zločina. "Mi smo sada videli da je Hag želeo Mladićevu smrt iza rešetaka, ne u blonici, posebno nisu želeli da dopuste da general umre u Srbiji, tamo gde je želeo", rekao je Vučić u petak novinarima u Osečini. On je naveo da je to "anticivilizacijsko ponašanje, bez presedana i bez opravdanja". Vučić je izjavio da će Mladić biti sahranjen tamo gde porodica bude želela i da vlasti u Srbiji trenutno nemaju nikakve informacije o tome. "Ukoliko porodica bude želela da Mladić bude sahranjen u Srbiji, mi ćemo pomoći da to bude učinjeno na dostojanstven i pristojan način", naveo je Vučić. Prema njegovim rečima poslati su logistički timovi u Hag kako bi pomogli oko prebacivanja tela u Srbiju. Prethodno je ministar pravde Nenad Vujić rekao da će Mladić biti sahranjen uz najviše državne počasti, prenela je banjalučka Alternativna televizija (ATV). Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, osuđen u Hagu na doživotni zatvor za zločin genocida i druge ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini, umro je 27. avgusta u 85. godini u bolnici u Hagu.