Nevladina organizacija Unija za građanske slobode za Evropu (Liberties) opisala je vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke kao "razarače" koji aktivno slabe vladavinu prava. Pozivajući se na dokaze više od 40 nevladinih organizacija u 22 zemlje, ova organizacija je u godišnjem izveštaju o vladavini prava ocenila da vlade ovih pet članica EU "dosledno i namerno" narušavaju vladavinu prava. Tih pet zemalja predstavljaju najozbiljniju zabrinutost, jer, kako se navodi u dokumentu, aktivno erodiraju institucije vladavine prava. U dokumentu Liberties se upozorava da se demokratski standardi pogoršavaju u još šest drugih evropskih država, uključujući i one koje istorijski imaju jake demokratije. U ovoj kategoriji obuhvaćene su Belgija, Danska, Francuska, Nemačka i Švedska. U ovim državama se smatra da dolazi do opadanja vladavine prava u nekim oblastima. U trećoj kategoriji, koja se u dokumentu naziva "stagnatori", gde nije bilo značajnijeg napretka u bilo kom smeru, navedene su Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija i Španija. Letonija je jedina zemlja koja je okarakterisana kao "vredan radnik". Unija za građanske slobode za Evropu je nevladina organizacija koja se bavi zaštitom građanskih sloboda, ljudskih prava i vladavine prava u Evropskoj uniji. Sa sedištem u Berlinu, ova NVO okuplja mrežu nacionalnih nevladinih organizacija i kroz istraživanja, kampanje i zagovaranje utiče na politiku i zakonodavstvo EU, posebno u oblastima slobode medija, digitalnih prava i nezavisnosti sudstva. U izveštaju koji je ova organizacija objavila navodi se da je vladavina prava u državama EU nazadovala u svim oblastima, uključujući pravosuđe, borbu protiv korupcije, slobodu medija i kontrolu i ravnotežu civilnog društva. U godišnjem izveštaju Liberties se ocenjuje da kontrole i ravnoteže igraju ključnu ulogu u vladavini prava jer služe kao sistem ranog upozorenja kada vlade prekorače svoja ovlašćenja. "Međutim, ovo je bilo područje sa najvišim nivoom regresije, ali sa najmanjim brojem preporuka. Kada kršenja u ovom području ostanu nezapažena i nekontrolisana, to slabi sisteme osmišljene da obuzdaju prekoračenje vlasti i ugrožava moć i postepena ograničenja koja eskaliraju u sistemske probleme", navodi se u godišnjem izveštaju o vladavini prava. Liberties je utvrdio da je broj zemalja koje doživljavaju regresiju porastao za gotovo 50 odsto (sa prethodnih devet na trinaest država članica), jer su zaštitne mere koje ograničavaju izvršnu vlast i podržavaju demokratsku odgovornost bile pod pritiskom. Jedan od najraširenijih problema u evropskom bloku, kako stoji u ovom izveštaju, bio je korišćenje ubrzanih i netransparentnih zakonodavnih procesa, uključujući ozbiljne slučajeve namernog podrivanja procesa donošenja zakona, što je rezultiralo usvajanjem problematičnih zakona bez osporavanja. "Kada institucije ne uspeju dosledno primenjivati i braniti temeljna prava, one potkopavaju kredibilitet EU i njenih izveštaja o vladavini prava", navodi se u godišnjem izveštaju. Ocenjuje se da su mehanizmi EU za rešavanje erozije vladavine prava uglavnom neefikasni, pri čemu većina država članica nije uspela da pretvori smernice u opipljive akcije uprkos višegodišnjim preporukama Evropske komisije.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović otkazao je sastanak Procesa Brdo-Brioni, koji je trebalo da bude održan u maju, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. "Političke izjave i postupci predsednika Srbije, kojima svedočimo poslednjih dana i sedmica, u potpunoj su suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope", naveo je Milanović 30. marta u pisanoj izjavi. Vučić je odgovorio da predsednik Hrvatske zbog njega nije morao da otkaže sastanak, već da je mogao da pozove "svoje prijatelje iz Prištine i Tirane". "Apsolutno je u pravu, meni tamo nije mesto", rekao je Vučić i dodao da mu niko iz Hrvatske neće određivati šta da govori, prenela je agencija Tanjug. Proces Brdo–Brioni je regionalna politička inicijativa koja okuplja lidere država Zapadnog Balkana, a pokrenuta je 2013. godine sa ciljem da podstakne saradnju i ubrza evropske integracije regiona. Šta je izjavljivao Vučić?Vučić je nakon lokalnih izbora u Srbiji 29. marta izjavio da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja na izborni proces", navodeći "logističku podršku jedne susedne države". "Udarali su nas iz regiona i danas. Mogli ste da vidite šta su sve radili iz Zagreba i koliki su im napori bili. U Kuli (opština na severu Srbije) ste imali više zagrebačkih tablica nego iz okolnih opština. A ne pričam samo o transportnoj logistici, već pre svega o medijskoj", rekao je Vučić. Posle izbijanja antivladinih protesta zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje demonstracija, što su zvaničnici u Zagrebu oštro negirali. Iz Milanovićevog kabineta saopšteno je da su Hrvatska i Slovenija, kao članice Evropske unije, inicirale Proces Brdo-Broni s ciljem unapređenja međusobne saradnje i ubrzavanja procesa evropskih integracija zemalja Jugoistočne Evrope. Kao kopredsedavajući Procesu Brdo-Brioni, Milanović je obavestio šefove država učesnika da je odlučio da otkaže planirani sastanak u Hrvatskoj. Uz predsednike Hrvatske, Slovenije i Srbije, u Procesu Brdo-Brioni učestvuju i lideri Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije. Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da ne zna ništa o Milanovićevoj odluci da otkaže samit. Govoreći o Vučićevim izjavama, naveo je da je reč o "dva lažna koncepta". "Jedan (je) da se Hrvatska upliće u unutrašnje političke prilike Srbije i da je jedan od pokretača ili suorganizatora 'narandžaste revolucije'. Drugi, da (Hrvatska) pravi vojni savez s Albanijom i Kosovom protiv Srbije. Jedna i druga tema su potpuno netačne", rekao je Plenković novinarima. I hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman odbacio je tvrdnje srpskih zvaničnika o hrvatskom mešanju u lokalne izbore u toj zemlji, nazvavši ih "teorijama zavere". "Čini mi se da građani Srbije razumeju da to nema veze s Hrvatskom", rekao je Grlić Radman odgovarajući na pitanja novinara. Grlić Radman je kazao i da političari u Srbiji ne treba da se bave "konfabulacijama", već reformama i ispunjavanjem kriterijuma radi napretka u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Poslednju u nizu tenzija između Srbije i Hrvatske izazvala je srpska nabavka raketa iz Kine, zbog čega je hrvatski premijer Andrej Plenković 13. marta rekao da je pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte). Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je takođe Hrvatsku uvrstilo na listu zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe", a kao razlozi su navedeni "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić u ponedjeljak je u crnogorskoj Skupštini optužio opozicionu Demokratsku partiju socijalista (DPS) da je 2011. godine potpisala tajni sporazum s Jedinstvenom Rusijom da zemlja neće ulaziti u Evropsku uniju (EU), ako je to suprotno ruskim interesima. Jedinstvena Rusija je vladajuća partija u toj državi, a njena centralna figura je predsednik Rusije Vladimir Putin. Raspravi u Skupštini Crne Gore je prethodilo pitanje predsjednika Kluba poslanika DPS Andrije Nikolića upućeno Spajiću o tome da li će podnijeti ostavku ukoliko Crna Gora ne zatvori sva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom do kraja godine. Za sada Crna Gora ima ukupno 14 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko obuhvataju pregovori o pristupanju Evropskoj uniji. "Vi ste potvrdili ambiciozan plan da će Crna Gora zatvoriti sva poglavlja do kraja ove godine. Time ste preuzeli javnu odgiovornost pred građanima. Vrijeme je da čujemo stoji li iza tih obećanja politička i moralna odgovornost", rekao je Nikolić, prenosi RTCG. Crnogorski premijer je uzvratio tvrdnjom da je DPS 2011. godine potpisao sa Jedinstvenom Rusijom sporazum o saradnji i pitao Nikolića da li je vidio taj sporazum. "Jeste li vidjeli sta on sadrži i šta predviđa? Kada odgovorite na to pitanje, rado ću da dodam sva svoja saznanja o tom sporazumu", rekao je Spajić. Nikolić je rekao da je ovo odgovor koji pokazuje nepoštovanje prema građanima. Nije tema DPS, rekao je, jer je vladao do 2020. godine, već je tema djelovanje aktuelne vlasti. Nakon tri decenije na vlasti DPS Mila Đukanovića izgubila je na izborima 30. avgusta 2020. Tokom njene vladavine Crna Gora je ušla u NATO i postala kandidat za članstvo u EU. "Mi smo vodili proces NATO i EU integracija dok su neki ljudi ovdje palili NATO zastave", rekao je Nikolić reagujući na Spajićev odgovor u Skupštini. Premijer je odgovorio da je pitanje od koga su preuzete određene obaveze u DPS kroz ovaj sporazum sa ruskom partijom. "Možda su u DPS ucijenjeni od Rusije? Možda ruske tajne službe prijete da objave cijeli sporazum? Vi ste se 2011. godine obavezali kroz taj sporazum da nećete ući u EU ako je to suprotno interesima Ruske Federacije. To sadrži taj sporazum. To sada i radite u parlamentu. Mi to nećemo dozvoliti. Mi sada vodimo Crnu Goru u pravcu EU", rekao je premijer. Nikolić je pak kazao da premijer podmeće i plasira neistine, navodeći da je DPS uveo zemlju u NATO i trasirao put ka EU. "Vi nećete dostojanstvo otići sa političke pozornice. Vi nastavljate da obmanjujete javnost. Vi ste danas u Vladi sa ljudima koji su govorili da im je Vladimir Putin predsjednik. Jeste li ih to pitali? Kada to s njima raspravite, možete da s nama otvarate pitanja iz prošlosti", rekao je Nikolić.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) ponovo je upozorio Teheran da brzo postigne dogovor o okončanju rata i otvori Ormuski moreuz ili će narediti vazdušne udare s ciljem "potpunog uništenja" iranskog terminala za izvoz nafte, ostrva Hark, naftnih bušotina i elektrana. Američki lider je drugi dan zaredom rekao da je dogovor verovatno na dohvat ruke, ali je takođe u objavi na društvenim mrežama u ponedeljak naveo da "ako iz bilo kog razloga uskoro ne bude postignut dogovor", američke snage će reagovati "dizanjem u vazduh i potpunim uništavanjem svih njihovih elektrana, naftnih bušotina i ostrva Hark (a moguće i svih postrojenja za desalinizaciju!), kojih namerno još nismo 'dirali'". Dan ranije, Tramp je pozdravio napredak u razgovorima s Iranom, navodeći da se oni vode direktno i indirektno s "razumnim" liderima i rekao da Teheran delimično otvara ključni Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetskih isporuka nafte i prirodnog gasa. On, međutim, nije izneo detalje, kako je naveo, direktnih razgovora s Iranom, čiji lideri negiraju da se pregovori vode. Teheran je naveo da je primio, razmotrio i odbacio američki mirovni plan od 15 tačaka koji je dostavljen preko pakistanskih izaslanika. Iran je u ponedeljak ocenio da je plan "nerealan, nelogičan i preteran", dok je lansirao nove rakete i dronove na mete u Izraelu. "Dosad se razgovaralo o porukama o američkoj spremnosti i zahtevu za pregovore, koje smo dobili od nekih posrednika, uključujući Pakistan", rekao je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagaei. Tramp je postavio rok do 6. aprila Iranu da otvori Ormuski moreuz i prihvati sporazum kojim bi se okončao rat ili će se suočiti s američkim napadima na elektrane. Energetski sektor je došao u fokus rata s Iranom, koji je počeo 28. februara američkim i izraelskim vazdušnim napadima u kojima su ubijeni vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei i drugi iranski lideri. Iran je praktično zatvorio Ormuski moreuz pokretanjem vazdušnih udara na teretne brodove na tom plovnom putu. Situaciju dodatno komplikuje to što su se pobunjenici Huti u Jemenu, koje podržava Iran, uključili u sukob tokom vikenda lansiranjem raketa prema Izraelu, uključujući i salvo rano u ponedeljak. Praktično zatvaranje Ormuskog moreuza povećalo je cenu referentne sirove nafte za više od 55 odsto u martu. U ranim popodnevnim satima u evropskoj trgovini, cena nafte Brent porasla je za dodatnih dva odsto na 114,85 dolara po barelu. Kao znak koliko je kriza duboka, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je novinarima u WhatsApp četu u ponedeljak da je Kijev spreman da uzvrati ako Rusija prestane da napada energetski sistem Ukrajine. "Nedavno, posle tako teške globalne energetske krize, zaista smo dobili signale od nekih naših partnera o tome kako da smanjimo naše odgovore u naftnom sektoru i energetskom sektoru Ruske Federacije", rekao je Zelenski.

Savet Evropske unije (EU) produžio je okvir za restriktivne mere u vezi sa situacijom u Bosni i Hercegovini za dodatnih godinu dana, saopštila je ova institucija. Radi se o praznoj listi na koju se po potrebi mogu dodavati imena, a na kojoj i dalje nema nijednog imena. Ovaj okvir sankcija je EU prvobitno usvojila u martu 2011. godine, za fizička i pravna lica čije aktivnosti potkopavaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine, ozbiljno ugrožavaju bezbednosnu situaciju u zemlji ili podrivaju Dejtonski mirovni sporazum. "Evropska unija će stoga zadržati mogućnost uvođenja ciljanih restriktivnih mera protiv pojedinaca ili subjekata koji podrivaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine. Restriktivne mere mogu se uvesti i protiv onih koji ozbiljno ugrožavaju bezbednosnu situaciju u zemlji ili podrivaju Dejtonski/Pariški opšti okvirni sporazum za mir", navodi se u saopštenju Saveta EU. Ove restriktivne mere se redovno produžavaju na godinu dana i sastoje se od zamrzavanja imovine, zabrane stavljanja sredstava na raspolaganje i zabrane putovanja u EU za fizička lica. "Savet EU prati događaje u Bosni i Hercegovini i može razmotriti korišćenje svih instrumenata koji su mu na raspolaganju u slučaju pogoršanja situacije u zemlji", dodaje se u saopštenju, uz naglašavanje nedvosmislene posvećenosti perspektivi Bosne i Hercegovine za članstvo u EU kao jedinstvene, ujedinjene i suverene države. Donošenje odluka o uvođenju sankcija u Evropskoj uniji je komplikovan proces i zahteva jednoglasan odgovor država članica. Iako je Evropski parlament pozivao da se uvedu sankcije Miloradu Dodiku, tada predsedniku entiteta Republika Srpska, do toga nije došlo pošto je Mađarska otvoreno podržavala Dodika.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti rekao je u ponedeljak da će pozvati lidere opozicionih stranaka na sastanke kako bi pokušao da obezbedi potrebne glasove za izbor novog predsednika zemlje. On je naveo da zbog posete Parizu nije imao vremena za održavanje internih konsultacija oko organizacije ovih sastanaka, te dodao da će oni uskoro biti održani. Na pitanje novinara da li će kandidature ministra spoljnih poslova Gljauka (Glauk) Konjufce i poslanice Samoopredeljenja Fatmire Kolčaku (Kollçaku) za funkciju predsednika biti povučene, Kurti je rekao da će "videti šta je pravno moguće". Kurti je podvukao da je za siguran izbor predsednika neophodno obezbediti širu podršku poslanika. "Potrebno je da imamo oko 85 glasova kako bismo bili sigurni da ćemo izabrati predsednika, zbog toga ću pozvati na razgovore", rekao je on. Kurti nije želeo detaljnije da govori o mogućim predlozima za izbor predsednika na sastancima sa opozicijom, uz obrazloženje da će to biti saopšteno nakon obavljenih razgovora. Poslanici Kosova imaju oko mesec dana da izaberu novog predsednika države, nakon što je Ustavni sud 25. marta poništio dekret aktuelne predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine. Predsednica Skupštine Kosova, Aljbuljena Hažiu (Albulena Haxhiu), izjavila je da će, čim se stvore uslovi, biti nastavljena sednica za izbor predsednika koja je započeta 5. marta. "Kako sam obaveštena, premijer Kurti je danas jasno stavio do znanja da će pozvati parlamentarne grupe, te se nadam da će ovi razgovori i sastanci dovesti do rešenja oko pitanja predsednika. Važno je da zemlja ne ide na izbore", rekla je ona na konferenciji za novinare. Ona je dodala da se rešenje može pronaći ukoliko postoji politička volja. "Ni Ustav, ni bilo koji zakon, niti Poslovnik Skupštine ne predviđaju zabranu povlačenja kandidata ili potpisa, niti šta se dešava ako se predloži još jedan kandidat. Znate, mogu biti najviše četiri kandidata", rekla je ona. Proces izbora predsednika Kosova propao je 5. marta zbog nedostatka kvoruma u Skupštini. Kandidati za predsednika bili su Gljauk Konjufca i Fatmire Kolčaku (Kollcaku), koje je predložila vladajuća stranka Samoopredeljenje. Za opozicione stranke, dva imena koja je prethodno predložila vlast su neprihvatljiva, te insistiraju na političkom dogovoru ili kandidatu koji je prihvatljiv za sve. Aktuelna predsednica Vjosa Osmani izrazila je želju da se kandiduje za drugi mandat ali nije imala podršku političkih stranaka. U međuvremenu, šef poslaničke grupe Alijansa za budućnost Kosova, Besnik Tahiri, rekao je da je odgovornost Kurtija da obezbedi 80 glasova za izbor novog predsednika. On je dodao da je potreban politički dogovor kako bi se obezbedilo 80 glasova potrebnih za izbor predsednika ali je izrazio skepticizam da će sastanci između Kurtija i opozicije dati rezultate. Kurti je na sastanke oko izbora predsednika pozivao i pre početka sednice, ali i dok je predmet razmatrao Ustavni sud. Međutim, lideri opozicionih stranaka tada su odbili da se sastanu, naglašavajući da žele da sačekaju odluku Ustavnog suda pre ulaska u političke razgovore. Mandat aktuelnoj predsednici Kosova Vjosi Osmani ističe 5. aprila. Prema Ustavu Kosova kandidat za predsednika Kosova mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne osvoji neophodan broj glasova u trećem krugu je dovoljna prosta većina, odnosno najmanje 61 glas uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika. Ukoliko izbor ne uspe u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana.

Tanker pod ruskom zastavom koji prevozi rusku sirovu naftu stigao je na Kubu nakon što je Washington ukinuo sankcije za taj brod, što mu je omogućilo da prođe uprkos faktičkom američkom naftnom embargu prema karipskom ostrvu. Odluka administracije američkog predsjednika Donalda Trumpa da dozvoli brodu Anatoly Kolodkin da pristane na Kubu dolazi u trenutku kada zemlja prolazi kroz gotovo nezapamćene nestanke struje koji je gura ka potpunom kolapsu. Ova odluka izazvala je negodovanje među kritičarima, koji tvrde da administracija time nagrađuje Moskvu i šalje pogrešnu poruku u trenutku kada Rusija, prema navodima, pruža osjetljive obavještajne podatke Iranu dok on odgovara na američke i izraelske vazdušne napade. Napori uz podršku SAD-a da se okonča rat u Ukrajini, koji traje više od četiri godine, takođe su posustali, djelimično zbog čvrstog stava Moskve prema ukrajinskoj teritoriji. Ova isporuka predstavlja prve uvoze nafte u više od dva mjeseca za karipsku državu, koja je uvela strogu racionalizaciju benzina usred masovnih nestanaka struje. Ranije ovog mjeseca, Ministarstvo finansija SAD‑a izdalo je licencu kojom se Kubi izričito zabranjuje uvoz ruske nafte, dodajući je na listu zemalja s ograničenim pristupom. Anatoly Kolodkin isplovio je iz ruske luke Primorsk nakon što je ukrcao oko 700.000 barela sirove nafte. Platforme za praćenje brodova primijetile su da se brod, koji je plovio prema Kubi, zaustavio usred Atlantskog okeana ranije ovog mjeseca, dok se čekalo da li će mu SAD dozvoliti pristajanje. Odgovarajući na pitanja novinara 29. marta o tome da li će brod moći pristati, Trump je rekao: "Nemamo ništa protiv da neko dobije pun brod… jer moraju preživjeti." "Ako neko želi poslati naftu Kubi upravo sada, nemam ništa protiv toga, bila to Rusija ili ne", dodao je. Ministarstvo saobraćaja Rusije saopštilo je 30. marta da je brod pristao na Kubi. Administracija Donalda Trumpa traži načine da ublaži uticaj naglog rasta globalnih cijena energije izazvanog jednomjesečnim ratom s Iranom. Administracija je ranije ublažila neke sankcije Rusiji, koje su bile uvedene kako bi se Moskva kaznila zbog rata u Ukrajini. Neki američki zakonodavci i evropski lideri – kao i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski – kritikovali su ovu odluku, tvrdeći da će ona pomoći Moskvi da finansira svoju invaziju na Ukrajinu. Ukrajina je, u međuvremenu, prošle sedmice započela ciljanu kampanju dronovima protiv nekih od najvažnijih ruskih terminala za izvoz nafte u Baltičkom moru. "Kuba je sljedeća"Blokada isporuka nafte Kubi dolazi u trenutku kada Washington pojačava pritisak na vladu u Havani. Na ekonomskom forumu u Majamiju 27. marta, Trump je pomenuo operaciju hapšenja venecuelanskog lidera Nicolasa Madura, koja je rezultirala velikim političkim promjenama u Karakasu. Trump je rekao: "Bili smo vrlo, vrlo uspješni. Znate, kada sam ušao u Venezuelu… izgradio sam ovu veliku vojsku, rekao sam im da je vjerovatno nikada neće morati koristiti, ali ponekad morate." Zatim je dodao: "A Kuba je sljedeća, usput. Ali pravite se da to nisam rekao, molim vas." Trump je također sugerisao da će Washington "uskoro uraditi nešto s Kubom". Ostrvska država, udaljena oko 145 kilometara od obale Floride, predstavlja izazov za američke administracije još od revolucije koju je predvodio Fidel Kastro, a koja je 1959. dovela do uspostavljanja komunističke vlade blisko povezane sa Sovjetskim Savezom. Trump je rekao da je naložio američkom državnom sekretaru Marcu Rubiju da vodi razgovore s kubanskim zvaničnicima i govorio o "prijateljskom" preuzimanju ostrva. Uz izvještavanje Reutersa i The Washington Posta

Policija Tuzlanskog kantona (TK) uhapsila je četiri osobe, od čega tri policajca, zbog osnova sumnje na krivično djelo trgovina ljudima. Dvojica policajaca su iz Kalesije, a jedan iz Živinica, koji su, po odluci Uprave policije TK, privremeno suspendovana. Lica kojima je oduzeta sloboda će nakon kriminalističke obrade biti predata u nadležnost Tužilaštva Tuzlanskog kantona. Radi se o predmetu u kojem je u januaru ove godine Tužilaštvo Tuzlanskog kantona podiglo optužnicu protiv osam osoba, osumnjičenih za iskorištavanje dvije maloljetne djevojčice za prostituciju i seksualno iskorištavanje. Optuženi su Besim Kopić, Miralem Halilović, Jasmin Modrić i Dževad Požegić, koji su u vrijeme počinjenja krivičnog djela bili policajci. Među optuženima su i Šemsudin Kadrić, Sulejman Šehić i Nedim Avdić, te bivši parlamentarac i univerzitetski profesor Zijad Jagodić. Prema optužnici, Kopiću, Kadriću, Haliloviću, Modriću i Šehiću se stavlja na teret da su od aprila 2024. do jula 2025. godine vrbovali, navodili, prevozili na različite lokacije, predavali drugim licima i skrivali dvije, tada 15-godišnje djevojčice u svrhu seksualnog iskorištavanja i prostitucije, te ih osobno seksualno iskorištavali i primali novac za to. Jagodiću, Požegiću i Avdiću se na teret stavlja da su seksualno iskorištavali djevojčice i plaćali im za to, svjesni da su maloljetne i da su žrtve trgovine ljudima, saopštili su iz Tužilaštva Tuzlanskog kantona. Svi su uhapšeni 29. oktobra prošle godine i nalaze se u pritvoru. Za krivično djelo za koje se terete predviđena je kazna zatvora od najmanje deset godina. Tužiteljstvo je navelo da su djevojčice trenutno smještene i zbrinute u ustanovama socijalne zaštite, gdje im se pruža sva potrebna zdravstvena i psihosocijalna zaštita te da je sudski postupak, zbog zaštite maloljetnica, zatvoren za javnost. Lica kojima je oduzeta sloboda će nakon kriminalističke obrade biti predata u nadležnost Kantonalnom tužilaštvu Tuzlanskog kantona.

Vlada Kosova je odobrila predlog Ministarstva odbrane da se pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) pošalju u Gazu, čime je otvoren put da se odluka uputi na razmatranje i usvajanje u Skupštini Kosova. Prema važećem zakonima, nakon odluke izvršne vlasti, pitanje se prosleđuje poslanicima na razmatranje i glasanje, dok je na kraju potrebno i odobrenje predsednika države. Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je na sednici Vlade izjavio da je Kosovo spremno da učestvuje i pomogne narodu Gaze, "jer smo i sami od 1999. godine bili i jesmo korisnici pomoći međunarodnih snaga". Ministar odbrane Ejup Maćedonci (Maqedonci) naglasio je da Kosovo ovim angažmanom želi da pokaže da je pouzdan partner i da je spremno da deluje zajedno sa saveznicima kako bi se obezbedio mir i bezbednost. "Ova odluka dodatno jača međunarodni profil naše države, potvrđuje profesionalizam KBS-a i svrstava našu republiku među države koje ne samo da imaju koristi od međunarodne bezbednosti, već i kontinuirano doprinose održavanju međunarodnog mira i poretka", rekao je on. Odluka o slanju trupa usvojena je bez glasova protiv i bez uzdržanih. Očekuje se da će raspoređivanje pripadnika KBS-a biti realizovano u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga, mehanizma formiranog u okviru inicijative Odbora za mir (Peace Board), koju je predložio predsednik SAD Donald Tramp (Trump), sa ciljem postizanja mira u svetu. Kosovo je među prvih pet država – zajedno sa Indonezijom, Marokom, Kazahstanom i Albanijom – koje su se obavezale da učestvuju u ovoj misiji, sa ciljem obezbeđivanja sigurnosti i nadzora primirja u Pojasu Gaze. Međutim, još uvek nije poznato kada će tačno doći do raspoređivanja trupa i koliko će ih biti. Ministarstvo odbrane je ranije saopštilo da je nacrt odluke o ovom pitanju prosleđen Vladi 3. marta. Skupština Kosova ponovo je funkcionalna nakon što je Ustavni sud 25. marta doneo odluku da dekret predsednice Vjose Osmani o njenom raspuštanju usled nemogućnosti izbora novog predsednika zemlje, nema pravno dejstvo. Skupština sada može da razmatra pitanje slanja trupa u Gazu, a mora da usvoji i sporazum o članstvu Kosova u Međunarodnim stabilizacionim snagama. Predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja je bila jedna od osnivača inicijative Odbor za mir, javno je podržala ovu inicijativu. Njen predsednički mandat ističe 4. aprila. Prema navodima izraelskog javnog servisa KAN, očekuje se da će Međunarodne stabilizacione snage započeti raspoređivanje trupa u Gazi u maju, uključujući desetine vojnika sa Kosova, iako institucije u Prištini nisu zvanično potvrdile ovaj rok. Ministar odbrane Ejup Maćedonci izjavio je da se u početku planira slanje više od 20 vojnika specijalizovanih za različite oblasti, uključujući deminiranje i uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava, specijalne operacije, planiranje i medicinske timove. Očekuje se da će Međunarodne stabilizacione snage imati zadatak da stabilizuju bezbednosnu situaciju u Gazi, nakon rata koji je počeo u oktobru 2023. godine, kada je Hamas – kojeg su SAD i Evropska unija proglasile terorističkom organizacijom – napao Izrael, ubio više od 1.200 ljudi i uzeo taoce. Nakon toga, izraelski napadi na Gazu izazvali su desetine hiljada žrtava, humanitarnu krizu i velika razaranja infrastrukture. Plan za formiranje ovih snaga deo je šireg paketa za postizanje mira, koji su prihvatile strane u sukobu. Ovo ne bi bio prvi put da se KBS raspoređuje u inostranstvu. Ove snage su 2021. učestvovale u misiji u Kuvajtu u saradnji sa američkim snagama, a 2022. na Foklandskim ostrvima, u saradnji sa Ujedinjenim Kraljevstvom. KBS je trenutno u procesu transformacije u vojsku, koji bi trebalo da bude završen do 2028. godine.

Predsjednik SAD-a Donald Trump rekao je da želi "uzeti naftu u Iranu" i možda zauzeti ostrvo Kharg, dok istovremeno insistira da Washington"izuzetno dobro" napreduje u pregovorima s Iranom i da je "prilično siguran" da će mirovni sporazum biti postignut "uskoro". Miješanje prijetnji i mogućnosti mirovnog sporazuma s Teheranom pojavilo se u intervjuu objavljenom kasno 29. marta u Financial Timesu, te u izjavama sat kasnije novinarima u avionu Air Force One. Novinarima je Trump pohvalio napredak u razgovorima s Iranom, rekavši da se oni vode direktno i indirektno s "razumnim" liderima, te je ustvrdio da Teheran djelimično otvara ključni Hormuški moreuz, plovni put kroz koji prolazi oko 20 posto svjetskih zaliha nafte i prirodnog gasa. Nije pojasnio na šta misli kada govori o direktnim razgovorima s Iranom, čiji lideri negiraju da se pregovori uopšte vode. Teheran je saopštio da je primio, razmotrio i odbio američki mirovni plan od 15 tačaka, koji je dostavljen preko pakistanskih izaslanika. Trump je rekao: "Izuzetno dobro nam ide u tim pregovorima. Ali nikad ne znate s Iranom, jer pregovaramo s njima, a onda ih uvijek moramo dići u zrak… bilo B-52 bombarderima" ili time što sam poništio nuklearni sporazum iz 2015. koji je Teheran potpisao sa svjetskim silama, uključujući SAD, Rusiju i Kinu. "Mislim da ćemo postići sporazum s njima. Prilično sam siguran. Ali moguće je i da nećemo", rekao je novinarima. "Ali mi smo već imali promjenu režima. (Iranski) režim je desetkovan, uništen. Svi su mrtvi." Nije navodio detalje, ali je rekao da su sadašnji lideri "vrlo razumni". "Vidim sporazum s Iranom. Mogao bi uskoro biti postignut", rekao je. "Uzimanje iranske nafte je prioritet"U intervjuu za Financial Times, Trump je rekao da bi najradije uzeo iransku naftu, poredeći situaciju s Venezuelom, gdje je naveo da namjerava preuzeti kontrolu nad naftnom industrijom "na neodređeno vrijeme" nakon što su američke snage u januaru zarobile lidera Nicolasa Madura. "Iskreno govoreći, najradije bih uzeo iransku naftu, ali neki glupi ljudi u SAD-u kažu: 'Zašto to radite?' Ali to su glupi ljudi", citirao je FT Trumpa. "Možda uzmemo ostrvo Kharg, možda ne. Imamo mnogo opcija", rekao je, misleći na čvorište kroz koje se izvozi većina iranske nafte. "To bi također značilo da bismo morali biti tamo (na ostrvu Kharg) neko vrijeme", rekao je. "Mislim da oni nemaju nikakvu odbranu. Mogli bismo ga zauzeti vrlo lako." Trump je postavio rok do 6. aprila Iranu da otvori Hormuški moreuz i prihvati sporazum kojim se okončava rat, ili će se suočiti s američkim napadima na elektrane. Pakistan želi biti domaćin pregovoraRanije tokom dana, Pakistan je saopštio da nastoji organizovati direktne mirovne pregovore u Islamabadu ove sedmice, ali nasilje na Bliskom istoku i oštra retorika između Washingtona i Teherana ne jenjavaju. "Pakistan će biti počašćen da ugosti i olakša značajne razgovore između dvije strane u narednim danima, s ciljem sveobuhvatnog i trajnog rješenja tekućeg sukoba", rekao je pakistanski ministar vanjskih poslova Ishaq Dar nakon sastanka vodećih regionalnih diplomata 29. marta. Washington i Teheran nisu komentarisali predložene mirovne pregovore, dok se broj žrtava i šteta na Bliskom istoku nastavlja povećavati. U novom razvoju događaja tokom vikenda, jemenski Huti pobunjenici koje podržava Iran uključili su se u sukob ispaljujući rakete prema Izraelu, uključujući i treći nalet rano 30. marta. Ovaj razvoj događaja dešava se dok su hiljade dodatnih marinaca SAD-a stigle u region, a Washington nastavlja postavljati temelje za moguću kopnenu invaziju na Iran, iako američki zvaničnici kažu da još nije donesena nikakva odluka o invaziji. Dok je rat SAD-a i Izraela s Iranom ušao u petu sedmicu, moćni predsjednik iranskog parlamenta, Mohammad Baqer Qalibaf, koji se smatra mogućim kandidatom za vođu zemlje nakon što su američko-izraelski zračni napadi ubili dosadašnje rukovodstvo, optužio je Sjedinjene Države da "tajno" planiraju kopneni napad uprkos razgovorima o miru. "Sigurni smo da možemo kazniti Ameriku i natjerati je da požali što je ikada razmatrala napad na Iran", rekao je. Iran je kasno 29. marta izveo raketni napad u kojem je ranjeno najmanje 11 ljudi u pustinjskom gradu Beršebi, saopštile su izraelske vlasti. U jednom od napada izbio je veliki požar u hemijskoj fabrici na periferiji grada. Izraelska vojska je u svom "24-satnom izvještaju" saopštila da je izvela više od 140 zračnih udara na centralni i zapadni Iran, uključujući Teheran, tokom 24 sata zaključno s večeri 29. marta. Naveli su da su pogođena mjesta za lansiranje balističkih projektila i skladišta, među ostalim metama. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je 29. marta saopštila da je iranski reaktor na tešku vodu u Khondabu, blizu grada Araka, za koji je Teheran objavio da je napadnut 27. marta, pretrpio ozbiljna oštećenja i da više nije u funkciji. Izraelska vojska je ranije saopštila da je pogodila postrojenje, službeno poznato kao Khondabov istraživački reaktor na tešku vodu - što je najmanje drugi put da je lokacija bila meta nakon izraelskog zračnog udara tokom 12‑dnevnog rata u junu 2025. Reaktor je dio velikog nuklearnog kompleksa u centralnom Iranu koji uključuje postrojenja za proizvodnju teške vode, što omogućava Iranu da koristi prirodni uran kao gorivo bez potrebe za visokim nivoima obogaćivanja. Nestanci struje u TeheranuIzraelska vojska je također saopštila da je izvela nove napade na lokacije povezane s iranskim režimskim zvaničnicima, ali nije navela detalje. Iransko Ministarstvo energetike je saopštilo da su udari SAD-a i Izraela kasno 29. marta gađali objekte za snabdijevanje električnom energijom u glavnom gradu Teheranu, što je dovelo do nestanaka struje u nekoliko gradskih četvrti. U međuvremenu, izraelski premijer Benjamin Netanyahu rekao je da je naložio vojsci da se dodatno pomjeri ka jugu Libana kako bi proširila ono što je nazvao "postojećom sigurnosnom zonom". Netanyahu je rekao da je cilj spriječiti prijetnju koju predstavlja Hezbolah, grupa koju Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacijom, kao i raketne napade iz tog područja. "Odlučni smo da iz temelja promijenimo situaciju" u južnom Libanu, rekao je. Uz izvještavanje Radija Farda i Radija Mashaal, te agencija Reuters, AFP i dpa