Albanija je ušla u najvažniju fazu procesa pristupanja Evropskoj uniji – fazu privremenog zatvaranja pregovaračkih poglavlja. Na međuvladinoj konferenciji u Briselu zemlja je prvi put privremeno zatvorila tri pregovaračka poglavlja, čime je napravila novi korak ka članstvu u EU. Predstavnici Evropske unije (EU) pozdravili su ovaj napredak, ali su poručili da je neophodno nastaviti sa sprovođenjem reformi. Irski ministar za evropska pitanja Tomas Birn (Thomas Byrne), čija zemlja predsedava Evropskom unijom, rekao je da Albanija treba da nastavi sa reformama, posebno u oblasti vladavine prava, reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije. "Irska će pružiti podršku Albaniji u daljem usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije i napretku u pristupnom procesu", izjavio je Birn nakon održavanja Međuvladine konferencije sa Tiranom. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos takođe je pozdravila zatvaranje prvih poglavlja, ističući da će dalji napredak zavisiti od nastavka reformi u oblasti vladavine prava, osnovnih prava, pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. "Reforme moraju biti praćene transparentnim, odgovornim i inkluzivnim donošenjem odluka, uz učešće svih političkih aktera, civilnog društva i građana", navela je Kos. Albansku delegaciju predvodio je premijer Edi Rama, koji je ovaj događaj ocenio kao prekretnicu na, kako je rekao, nepovratnom putu Albanije ka Evropskoj uniji. "Privremeno zatvaranje poglavlja predstavlja potvrdu da reforme daju rezultate i da je zemlja spremna da preuzme obaveze koje proizlaze iz članstva u EU. Ovaj korak pokazuje da Evropska unija prepoznaje i nagrađuje ostvareni napredak", izjavio je albanski premijer. Jedna od tema konferencije za novinare nakon Međuvladine konferencije bili su i protesti koji su održani u Tirani. Komesarka Kos podsetila je da su Evropska unija i albanske vlasti još ranije postigle dogovor o ukidanju Zakona o strateškim investicijama i pozvala vlasti da taj proces završe što je pre moguće. Premijer Rama potvrdio je da će Zakon o strateškim investicijama biti ukinut, navodeći da o tome već duže vreme postoji saglasnost sa Evropskom unijom. Istovremeno je branio Zakon o zaštićenim područjima, ocenivši da je reč o jednom od najboljih zakonskih rešenja koje je Albanija usvojila i da je rezultat dugotrajnog rada na njegovoj pripremi. Međuvladina konferencija sa Albanijom bila je četvrta po redu tokom istog dana, koji se u Briselu kolokvijalno naziva "super utorak". Reč je o najvećem broju održanih međuvladinih konferencija u jednom danu u poslednjih više od 20 godina. Ukrajina i Moldavija otvorile su po jedan klaster, Crna Gora je zatvaranjem još dva poglavlja prešla polovinu privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja, a Albanija je prvi put započela proces zatvaranja poglavlja. Albanija je tokom 2025. godine otvorila sva pregovaračka poglavlja. Smatra se trenutno drugom najnaprednijom zemljom u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Zemlja ima ambiciju da zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja 2027. godine.

Ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije, Snežane Paunović, proglašena je personom non grata (nepoželjnom osobom), uz trajnu zabranu ulaska ili tranzita kroz Kosovo, saopštio je ministar unutrašnjih poslova u Vladi Kosova na dužnosti, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla). Paunović je u subotu za televiziju Kurir izjavila da "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine" da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Precizirala je kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Svečlja je ocenio da je Paunović ovom izjavom potvrdila "ono od čega Srbija nikada nije odustala – projekat etničkog čišćenja Albanaca". "Ovakav govor i ovakve iskrivljene težnje nisu ništa novo. One predstavljaju nastavak državne politike koja je decenijama proizvodila nasilje, zločine i pokušaje istrebljenja Albanaca sa njihovih ognjišta", napisao je on u objavi na Facebooku. Dodao je da "kontinuirana mržnja, izražena pretećim tonom" prema Kosovu neprihvatljiva, te da mora biti "najoštrije sankcionisana od strane demokratskih država i društava koja štite mir, ljudska prava i ne tolerišu retoriku i ponašanje koje podstiče mržnju, destabilizaciju i ponavljanje zločinačkih politika iz prošlosti". Izjavu ministarke Paunović osudila je portparolka Evropske unije Anitta Hipper navodeći da je "suprotna vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je EU zasnovana". Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. Studenti u blokadi, Pokret slobodnih građana i Stranka Srbija centar (SRCE) osudili su izjavu ministrke Paunović, te pozvali na političku odgovornost. Studenti u blokadi osudili izjavu o Albancima ministarke u Vladi SrbijeEU osuđuje izjavu srpske ministarke o Albancima, Ivica Dačić osude opisuje 'sramnim i licemernim' Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo. Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

Studenti u blokadi osudili su izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović, koja je navela da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, "etnički očistila Kosovo 1998. godine". Ministarka je to izjavila u subotu, 11. jula za televiziju Kurir navodeći da je to "najgrublja kvalifikacija koju je u životu rekla". Studenti u blokadi su ocenili da je takva poruka nedopustiva i suprotna Ustavu, ljudskim pravima i osnovnim demokratskim vrednostima. "U demokratskom društvu ne postoji opravdanje za pozivanje na etničko čišćenje, ni kao istorijsku hipotezu, ni kao političku poruku, ni kao lični stav. Zato je izjava ministarke Snežane Paunović da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, 'etnički očistila Kosovo 1998. godine', nedopustiva i potpuno suprotna Ustavu, ljudskim pravima i dostojanstvu svakog čoveka", navodi se u saopštenju. Studenti su istakli da član vlade Srbije predstavlja državu i sve njene građane, uključujući i Albance koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, te da je posebno zabrinjavajuće što ovakva izjava dolazi od ministarke zadužene za državnu upravu i lokalnu samoupravu. "Resor kojim rukovodi mora počivati na jednakosti građana, vladavini prava i zaštiti prava svih, bez obzira na nacionalnu pripadnost", poručili su studenti.U objavi na Instagramu je navedeno da Srbi, kao narod koji je i sam kroz istoriju doživeo progone, etnička čišćenja i stradanja, imaju posebnu moralnu obavezu da odbace svaki poziv na takvu politiku. "Poštovanje žrtava sopstvenog naroda podrazumeva doslednu osudu etničkog čišćenja nad bilo kim, jer patnja nikada ne sme biti opravdanje za novu nepravdu", naveli su studenti. Izjavu ministarke u Vladi Srbije osudila je i Evropska unija, a evropska komesarka za proširenje, Marta Kos je rekla da "za ovakve izjave može postojati samo nulta tolerancija". EU osuđuje izjavu srpske ministarke o Albancima, Ivica Dačić osude opisuje 'sramnim i licemernim' Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. "Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu", napisala je ona. Paunović je od 2024. je na mestu potpredsednice te partije. Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade, Ivica Dačić, ocenjuje "napade" na Paunović "sramnim i licemernim", saopšteno je iz njegovog kabineta. Dačić, koji je ujedno i šef Socijalističke partije Srbije (SPS) čiji je Paunović član, dodao je da oni koji optužuju ministarku "za navodno pozivanje na etničko čišćenje istovremeno godinama ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova i Metohije". Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

Francuska će dozvoliti Ukrajini da proizvodi krstareće rakete francuske proizvodnje, precizno vođene bombe i rakete-presretače za protivvazdušnu odbranu, pored narudžbina za francusko-italijanski sistem protivvazdušne odbrane SAMP/T sljedeće generacije i 16 borbenih aviona Rafale. Vijest dolazi samo nedelju dana nakon što je Donald Trump na samitu NATO saveza u Ankari otkrio da će Sjedinjene Države dati licence Ukrajini za proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane Patriot. Francuski predsjednik Emmanuel Macron je, objavljujući, rekao da će Ukrajini biti dozvoljeno da proizvodi sopstvenu proizvodnju raketa-presretača za protivvazdušnu odbranu Aster, precizno vođenih bombi vazduh-zemlja AASM i SCALP, što je krstareća raketa dugog dometa koja se lansira iz vazduha. Aster-i se koriste za SAMP/T, dok borbeni avioni Rafale mogu biti opremljeni i AASM-ovima i SCALP-ovima. Nije bilo naznaka kada bi ukrajinska proizvodnja sistema mogla da počne i koliko je SAMP/T-ova Kijev naručio ili kada će ih potencijalno dobiti. Očekuje se da će Rafalovi početi da lete ukrajinskim nebom 2028. godine, jer je ukrajinskim pilotima potrebna opsežna obuka za njihovo korišćenje. Ukrajina već koristi stariju verziju SAMP/T u svojoj odbrani od sve većeg broja ruskih raketnih napada na gradove i ključnu infrastrukturu zemlje, ali se generalno smatraju manje efikasnim od Patriota. Najave su stigle 13. jula tokom sastanka takozvane Koalicije voljnih, neformalne grupe od skoro 40 zemalja, predvođene Velikom Britanijom i Francuskom, koje su se obavezale da će podržati Ukrajinu vojnom opremom. Na sastanku je takođe objavljeno da će francuske i britanske trupe ove jeseni održati zajedničke vojne vježbe u Poljskoj i drugim zemljama koje se graniče sa Ukrajinom, kao dio plana za multinacionalne snage koje bi bile raspoređene u Ukrajini čim se objavi potencijalni prekid vatre sa Rusijom.

Poslednjom međuvladinom konferencijom Crna Gora je prešla polovinu privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja. Privremeno su zatvorena Poglavlje 8 – Konkurencija i Poglavlje 29 – Carinska unija. Time Crna Gora sada ima ukupno 18 privremeno zatvorenih poglavlja od ukupno 33 koliko ih ima u pregovaračkom procesu za članstvo u Evropskoj uniji. "Sa 18 privremeno zatvorenih pregovaračkih poglavlja – više od polovine ukupnog broja – Crna Gora ostaje predvodnik u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Proširenje EU predstavlja geopolitičku nužnost za očuvanje evropske stabilnosti, bezbednosti i demokratskih reformi. Ono će ostati među najvišim prioritetima našeg predsedavanja", izjavio je po završetku međuvladine konferencije Tomas Birn (Thomas Byrne), irski ministar za evropska pitanja, čija zemlja predsedava Savetom Evropske unije. On je ponovio stav da je moguće da se celokupan pregovarački proces završi tokom irskog predsedavanja, odnosno do kraja ove godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je današnji dan značajan ne samo za Crnu Goru, već i za politiku proširenja Evropske unije. "Danas je super utorak za proširenje Evropske unije i Crna Gora je deo toga. Više od polovine pregovaračkih poglavlja je zatvoreno i želim da čestitam građanima Crne Gore Dan državnosti. Ovo će doneti koristi i građanima i privredi – kompanije će poslovati po pravilima Evropske unije, biće manje provera na granicama i manje administrativnih prepreka", rekla je Kos. Kolokvijalni naziv "Super-utorak" odnosi se na 14. jul, kada je u Briselu održan najveći broj međuvladinih konferencija u jednom danu, nakon vise od dve dekade. Održane su ukupno četiri – sa Ukrajinom, Moldavijom, Crnom Gorom i Albanijom. Podgoričku delegaciju predvodio je premijer Milojko Spajić, koji je ocenio da je reč o važnom koraku na evropskom putu zemlje. "Crna Gora nije mogla dobiti lepšu vest za Dan državnosti. Zatvorili smo još dva pregovaračka poglavlja. Time smo prešli polovinu zatvorenih poglavlja u pregovaračkom procesu, dok su sva preostala u završnoj fazi, a neka su već spremna za zatvaranje", rekao je Spajić. Crna Gora je najnaprednija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji i smatra se najozbiljnijim kandidatom za narednu članicu Unije. Podgoričke vlasti očekuju da članstvo bude formalizovano tokom 2028. godine. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Vijeće za provođenje mira u BiH (PIC) 14. jula u Sarajevu nije donijelo odluku o izboru novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Ovo je treći sastanak na kojem se raspravljalo o ovom pitanju. "Novi pokušaj biće napravljen na narednoj sjednici", rečeno je iz Evropske unije za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Na sastanku održanom 14. jula, ambasadori Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira potvrdili su svoju opredijeljenost da što je prije moguće imenuju zajednički prihvatljivog kandidata za novog visokog predstavnika", navodi se na mreži X na profilu kancelarije visokog predstavnika za BiH. Na sjednici 30. juna PIC je imenovao privremenog visokog predstavnika, američkog diplomatu Louisaa Chrishocka. Na prvoj sjednici, održanoj 3. i 4. juna, države članice nisu uspjele doći do dogovora o nasljedniku visokog predstavnika Christiana Schmidta, koji je najavio svoj odlazak sa te funkcije nakon nešto manje od pet godina. Sjedinjene Države su podržale italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija – koji ima i podršku svoje zemlje, dok su druge članice EU u PIC-u predlagale francuskog diplomatu Renea Trokaza (Trocaz). PIC je međunarodno političko tijelo zaduženo za nadgledanje i provođenje Dejtonskog sporazuma, a njegov Upravni odbor – u kojem se nalaze ključne zapadne države i međunarodni akteri – zadužen je za izbor novog visokog predstavnika. OHR je uspostavljen 1995. godine Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, kao ključni mehanizam nadzora nad civilnom implementacijom mira. Inače, uoči sjednice PIC-a u Sarajevu, u Briselu se na sjednici Vijeća za vanjske poslove Evropske unije 13. jula, između ostalog, raspravljalo o Zapadnom Balkanu, a posebno o Bosni i Hercegovini, odnosno procesu izbora novog visokog predstavnika u ovoj zemlji. Visoka predstavnica Evropske unije Kaja Kallas obavijestila je ministre vanjskih poslova o svojoj posjeti Bosni i Hercegovini od 2. jula, kao i toku procesa imenovanja novog visokog predstavnika. "Odlučni smo da imamo evropskog kandidata koji može pomoći da se zemlja približi Evropskoj uniji. Na kraju, uspjeh visokog predstavnika mjeriće se danom kada ta funkcija više neće biti potrebna", rekla je Kalas po završetku sastanka ministara. Ona nije iznosila više detalja o sadržaju razgovora o Bosni i Hercegovini.

Političar iz Niša, sa juga Srbije, Dragoslav Ćirković dobio je pretnje nakon posete Potočarima i odavanja pošte žrtvama genocida. U Potočarima je 11. jula obeležena 31. godišnjica od genocida koji su snage Vojske Republike Srpske počinile na više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Ćirković je objavio na Fejsbuku fotografiju iz Potočara kako ostavlja cvet na spomenik žrtvama. Fotografiju je pratila poruka "Iskreno žalim za svim nevino stradalim. Teško ćemo ovu duboku ranu zalečiti kao srpski narod". Ćirković za RSE kaže da je neverovatno ono što je nakon objave stiglo u komentarima na društvenoj mreži čak i od njegovih sugrađana. "Spominjana je moja porodica, spominjano je da sam izdajnik srpskog roda, da sam ustaša", naveo je. On dodaje da je oficir 63. padobranske brigade u rezervi i da smatra da "Srbija može da se voli ne samo srcem nego i glavom". "I da shvatimo da je vreme da se posvetimo miru i izgradnji budućnosti", dodao je. Ćirković je u razgovoru za RSE rekao da su ga pretnje iznenadile i da je smatrao obavezom i dužnošću da ode i oda poštu ljudima u Potočarima koji su pobijeni. "Očekivao sam da ljudi nakon 31 godinu shvate da je na ovim prostorima bilo dosta rata i da je vreme da se posvetimo budućnosti, pre svega mislim na ekonomiju i saradnju", naveo je. Upitan ko je odgovoran što u Srbiji ni posle tri decenije ne postoji spremnost za suočavanje sa prošlošću i prihvatanje odgovornosti, Ćirković kaže da je vlast najodgovornija. "Vlast koja je morala po svaku cenu da radi na tome da se taj nesrećni rat smiri. 30 godina, pa to je pola ljudskog veka", rekao je. Zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, već zvaničnici govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Međunarodni sud pravde i Haški tribunal presudili su da zločini u Srebrenici predstavljaju genocid.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da je odluka Apelacionog suda u Novom Sadu da potvrdi optužnicu u slučaju pada nadstrešnice u tom gradu 2024. godine, doneta iz "čiste bahatosti i bez ikakve argumentacije", prenela je agencija Beta. "Šta možete da mi kažete oko odluke da vratite pritvor onima koji nisu u pritvoru već godinu dana, ili sedam-osam meseci, zbog toga što bi mogli da utiču na svedoke, kao što je to slučaj sa jednim ili dvoje ministara i ljudima koji su bili direktori preduzeća, gde ima logike u svemu tome", rekao je novinarima u Parizu, gde je prisutvovao paradi povodom Dana Francuske. Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu za pad nadstrešnice u Novom Sadu i među optužene vratio bivšeg ministra građevine Gorana Vesića, njegovu pomoćnicu Anitu Dimoski i nekadašnju direktorku preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije Jelenu Tanasković. Sud je usvojio žalbu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i preinačio rešenje Višeg suda, koji je izuzeo od krivičnog gonjenja Vesića, Dimoski i Tanasković. U potvrđenoj optužnici njih troje se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Za to krivično delo tereti se i Nebojša Šurlan, takođe jedan od bivših direktora Infrastruktura železnice. Pored njih još devet osoba se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, dok je Apelacioni sud odbacio žalbe sedmoro okrivljenih kao neosnovane. U padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. stradalo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena.

Evropska unija reagovala je 14. jula na izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežane Paunović "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine". Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je da je šokirana izjavom ministarke Paunović. Izrazila je nadu da se radi o individualnom stavu, a ne o stavu cele Vlade Srbije. "Za ovakve izjave može postojati samo nulta tolerancija. U Evropi nema mesta za retoriku koja opravdava, zagovara i veliča etničko čišćenje. Lično sam zaista zgrožena što uopšte moramo da izgovaramo ovakve stvari u ovoj situaciji", izjavila je Marta Kos na konferenciji za novinare nakon zatvaranja dva pregovaračka poglavlja između EU i Crne Gore. Ocenila je da su takve izjave u direktnoj suprotnosti sa vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja – koje je preko potrebno – odgovornosti i dobrosusedskih odnosa, na kojima počiva Evropska unija i bez kojih proces pristupanja ne može napredovati. "One su takođe u suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije. Mogu samo da pretpostavim da su ovo stavovi jednog ministra, a ne zvaničan stav Vlade Srbije. Očekujemo da politički lideri postupaju odgovorno, uzdrže se od zapaljive retorike i doprinesu izgradnji poverenja, pomirenja i regionalne stabilnosti", poručila je evropska komesarka za proširenje. Portparolka Evropske unije Anitta Hipper rekla je na konferenciji za novinare da ne bi trebalo da bude mesta u Evropi za "retoriku koja opravdava i zagovara etničko čišćenje". "Takve izjave su suprotne vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je EU zasnovana", navela je. S druge strane, ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade, Ivica Dačić, ocenjuje "napade" na nju "sramnim i licemernim", saopšteno je iz njegovog kabineta. Dačić, koji je ujedno i šef Socijalističke partije Srbije (SPS) čiji je Paunović član, dodao je da oni koji optužuju ministarku "za navodno pozivanje na etničko čišćenje istovremeno godinama ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova i Metohije". Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović rekla je u subotu za televiziju Kurir "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine", da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. "Ovo je najgrublja kvalifikacija koju sam ikad u životu rekla", dodala je Paunović. Istakla je kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. "Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu", napisala je ona. Paunović je od 2024. je na mestu potpredsednice te partije. Poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, ispred Partije za demokratsko delovanje, je u objavi na društvenoj mreži Facebook naveo da je povodom izjave ministarke Paunović zatražio reakciju "relevantnih međunarodnih ambasada" u Beogradu. Takođe je najavio da će zatražiti njenu smenu. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok se više od 1.500 ljudi i dalje vodi kao nestali. Izjavu ministarke Paunović osudili su i Studenti u blokadi koji su u saopštenju ocenili da je takva poruka nedopustiva i suprotna Ustavu, ljudskim pravima i osnovnim demokratskim vrednostima. Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

Crna Gora će preći polovinu privremeno zatvorenih poglavlja, Albanija prvi put zatvara poglavlja, dok će tokom dana Ukrajina i Moldavija otvoriti po još jedan klaster u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom na međuvladinoj konferenciji u Briselu. Poznat kolokvijalno kao "super utorak", ovaj dan obeležava organizovanje najvećeg broja međuvladinih konferencija u zadnjih 20 godina. "Danas imamo najveći broj međuvladinih konferencija o pristupanju još od 2002. godine. Ovo je izuzetno značajan trenutak u procesu pristupanja", izjavio je Tomas Birn (Thomas Byrne), irski ministar nadležan za evropska pitanja, čija zemlja predsedava Evropskom unijom (EU). "Imali smo zaista intenzivne i značajne aktivnosti u vezi sa proširenjem i današnji dan zaista vidimo kao veoma važan trenutak u tom procesu", dodao je on. Crna Gora zatvara dva pregovaračka poglavlja, čime će imati ukupno 18 zatvorenih od 33 poglavlja u pregovorima sa Briselom. Albanija, koja se smatra drugom na listi predvodnika, privremeno zatvara prva tri poglavlja u ovom procesu. "Ovo je prelomni trenutak za Albaniju, koja započinje zatvaranje pregovaračkih poglavlja. A, naravno, naš predvodnik u procesu proširenja, Crna Gora, danas zatvara još dva poglavlja. Zato je ovo dan za slavlje, ali i dan da gledamo unapred i radimo još više. Imamo podršku država članica, ali samo ukoliko zemlje kandidati ispunjavaju svoje obaveze. Na to moramo posebno da obratimo pažnju", izjavila je evropska komesarka Marta Kos. U prethodnim nedeljama se aktivno radilo na tome da ovaj "super utorak" ima pet međuvladinih konferencija. Evropske institucije su pokušale da ubede države članice da i Srbija istog dana otvori Klaster 3. Međutim, nije bilo konsenzusa među državama članicama EU. Za svaku međuvladinu konferenciju neophodna je saglasnost svih država članica. Irska, koja predsedava EU do 31. decembra, obećala je da će nastaviti da se angažuje kako bi se postigao konsenzus oko Srbije. "Srbija je zemlja kandidat za članstvo i to je pitanje o kojem ćemo svakako nastaviti da razgovaramo sa državama članicama. Tu ima još posla koji treba obaviti, ali sam, kao irski ministar, posvećen tome da nastavimo dijalog i sa državama članicama i sa Srbijom kako bismo videli na koji način možemo da unapredimo njen pristupni proces", izjavio je irski ministar Tomas Birn. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je povodom toga istakla da je, kako bi neka zemlja mogla da nastavi pristupni proces, potrebno da zemlja kandidat ispuni obaveze, a da Evropska komisija državama članicama obrazloži zašto je predložila ono što je predložila, odnosno otvaranje Klastera 3. Sve to zajedno, upozorava Kos, zahteva i saglasnost država članica koje, prema njenim rečima, moraju da uoče koristi i razloge zbog kojih bi toj zemlji trebalo omogućiti da nastavi proces pristupanja. "Nakon nazadovanja koje je konstatovano u prošlogodišnjem Izveštaju o proširenju, načinjeni su određeni pomaci. I dalje ima mnogo toga da se uradi, posebno u oblasti vladavine prava, ali sada dobijamo signale iz Srbije da je spremna da se više uskladi sa strateškim opredeljenjima Evropske unije", izjavila je evropska komesarka za proširenje. Svaka delegacija će tokom dana održati odvojene sastanke. Albanija cilja da okonča pregovore do kraja 2027. godine, dok Irska smatra da bi Crna Gora taj proces mogla završiti i do kraja ove godine.