Pentagon je smanjio svoje zvanične podatke o žrtvama u ratu sa Iranom, ažurirajući broj poginulih i ranjenih američkih vojnika tokom petomjesečnog sukoba. Ovaj potez je izazvao pitanja o metodologiji Pentagona i zabrinutost zbog transparentnosti kod demokratskih poslanika i drugih. Prema najnovijim podacima Ministarstva odbrane, 14 američkih vojnika je poginulo, a više od 400 je ranjeno do 27. jula. To je manje nego što je pokazala zvanična baza podataka Pentagona od 21. jula, brojka koju je predsednik Donald Trump naveo 23. jula, a zatim ponovo 26. jula. Sistem za analizu žrtava u odbrani, koji Pentagon naziva definitivnim izvorom o žrtvama, takođe je dodao novu kategoriju pod nazivom "Prekomorske operacije". Ta kategorija se odnosi na poginule i ranjene počev od 7. jula, rekli su zvaničnici. Četiri vojnika - troje poginulih u iranskom raketnom napadu u Jordanu i jedan poginuo u Iraku tokom misije detonacije iranske bombe - pojavljuju se u ovoj kategoriji. Objašnjenja za novu kategoriju nisu sasvim jasna. Američke i izraelske snage su prvi put napale Iran 28. februara. Vašington i Teheran su 7. aprila postigli dvonedeljni prekid vatre, ali su nastavili da razmjenjuju udare. Trump je 7. jula obavijestio Kongres da je počeo novi sukob sa Iranom. Američke snage su napadale iranske ciljeve 12 dana zaredom, dok je Iran odgovorio udarima na, kako je rekao, američke ciljeve oko regiona Zaliva, kao i udarima na nekoliko komercijalnih brodova u Ormuskom moreuzu. Ažurirani podaci podstakli su obnovljenu dvostranačku kontrolu nad načinom na koji Pentagon izvještava o povredama u borbi i koliko je transparentan otkako se takozvani Memorandum o razumijevanju potpisan prošlog mjeseca raspao. Prošle nedelje, dvanaest demokratskih poslanika u Odboru za oružane snage Senata pisalo je ministru odbrane Pitu Hegsetu pitajući šta stoji iza promjena u podacima o žrtvama. Zastupnik Tomas Masi, republikanac u Predstavničkom domu koji je bio oštar kritičar rata, otvoreno je kritikovao Pentagon. Portparol Pentagona Džoel Valdez odbacio je optužbe da je pad broja žrtava pokušaj da se sakrije rastući broj žrtava iz rata. Rekao je da su promjene u brojkama rezultat "anomalija" i "privremenih poremećaja podataka" koji se "neposredno rješavaju". Prošle nedelje, Pentagon je saopštio da je oko 100 američkih vojnika povrijeđeno u iranskim napadima odmazde od prekida vatre. Oko 96 posto se vratilo na dužnost, saopštilo je ministarstvo, nakon ambulantnog liječenja i stoga nisu klasifikovani kao zvanično ranjeni prema kriterijumima izvještavanja.

U Skupštini Srbije završen je prvi dan rasprave o poverenju Vladi na zahtev opozicije, koji je podnet još u februaru. Nastavak sednice je zakazan za utorak 28. jul u 10 časova. Šef poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić je, tokom četvoročasovnog obrazlaganja predloga, rekao da su ključni razlog ministar kulture Nikola Selaković i afera Generalštab. Premijer Đuro Macut odbacio je Aleksićeve kritike ocenjujući da vlada dobro radi. Aleksić je ocenio da se mnoge afere ne bi dogodile, da su raspisani vanredni parlamentarni izbori koje studenti u blokadi i učesnici antivladinih protesta zahtevaju već godinu dana. "Ako ste toliko jaki što ne raspišete izbore", upitao je. "I mnogo bi manju štetu trpeli građani Srbije. Ne bi se desila ova sramota sa Generalštabom, ne bi se dogodio Senjak, ne bi se desila afera Konjuh, ne bi se desila sramota sa Tivtom...", naveo je. Aleksić je optužio vlast za urušuvanje institucija. Između ostalog optužio je ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića da preti akademskoj zajednici gašenjem fakulteta i otpuštanjima. Kritike je uputio vlasti i zbog odnosa sa Kosovom. Naveo je da nekadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić nije snosio nikakvu odgovornost za organizovanje oružanog napada u Banjskoj na severu Kosova. Osim što je, kako je naveo, podneo ostavku u toj najvećoj stranci kosovskih Srba, koju podržava zvanični Beograd. "Kakva smo mi država ako nama jedan kriminalac treba da se bori za Kosovo i Metohiju i sprovodi neke svoje akcije", rekao je Aleksić navodeći da nije odgovoreno na pitanje da li je država bila upućena u tu akciju. Aleksić je kritikovao vlast i zbog potpisivanja sporazuma za vlastima u Prištini o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, navodeći da je time "razvlašćena" Srbija na severu Kosova. Kako je rekao, Briselski sporazum potpisan 2013. godine, podrazumevao je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, koja do danas nije formirana. Premijer odbacuje kritikePremijer Đuro Macut je odgovarajući na Aleksićevo izlaganje rekao da se pojedinačne situacije koriste kao razlog za osporavanje rada čitave vlade. "Pojedinačne izjave često izvučene iz konteksta i spinovane manje su bitne od rada", rekao je. Macut kaže da institucije rade i da su istrage u toku. Naveo je i da treba sačekati rezultate istrage o padu nadstrešnice u Novom Sadu kada je stradalo 16 osoba, a jedna teško povređena. "Danas razgovaramo kakvu Srbiju želimo, rada ili neprestanih sukoba, Srbiju dijaloga ili blokada, rezultata ili političkih predstava", rekao je Macut. Odbacio je kritike izrečene o Kosovu. Macut je rekao da cela situacija ne datira ni od ove vlade ni od prethodnih, pozivajući se na to da je prvi sporazum sa Kosovom potpisan 2011. u vreme bivše vlasti. Premijer je svoje izlaganje završio ocenom da vlada zaslužuje da joj se izglasa poverenje. Brnabić: Male šanse da se izglasa nepoverenje VladiUoči sednice predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da su male šanse da poslanici izglasaju nepoverenje Vladi na čijem je čelu premijer Đuro Macut. "Tokom rasprave nećemo čuti ništa novo od opozicije. Možda nas ubede neverovatnim argumentima da Vlada Đura Macuta nije radila dobar posao, ali mi imamo visoku stopu ekonomskog rasta, počeli smo strateški dijalog sa SAD, najavljene su nove investicije", rekla je ona za RTS. Deo opozicije ne učestvuje u skupštinskoj raspraviDemokratska stranka saopštila je da ne učestvuje "u Vučićevoj simulaciji parlamentarizma". U saopštenju je navedeno da skupštinska rasprava odavno nije borba protiv vlasti, već fasada koja pomaže režimu da glumi državu i institucije. I koalicija NADA, koju čine Novi DSS i Monarhisti, saopštila je da nastavlja bojkot rada parlamenta, započet nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024. Zašto je traženo glasanje o nepoverenju Vladi?Predlog za raspravu o nepoverenju Vladi podnela su 62 poslanika opozicije još u februaru zbog slučaja skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Tužilaštvo za organizovani kriminal, Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Nakon rekacije tužilaštva, kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika, odustala je od izgradnje luksuznog kompleksa u centru Beograda na mestu porušenog Generalštaba. Sednica je zakazana 24. jula na zahtev 109 poslanika vladajuće koalicije. Prethodno poslanici vladajuće većine više puta nisu želeli da daju kvorum da ta sednica bude održana. Ukoliko Skupština usvoji predlog o nepoverenju Vladi počinje da teče rok od 30 dana tokom kojeg mora da se izabere nova Vlada. U suprotnom će Skupština biti raspuštena i biće raspisani izbori. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Studenti u blokadi, koji su pokrenuli masovne proteste nakon stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, su još pre godinu dana tražili vanredne parlamentarne izbore. Vlast je do sada taj zahtev odbacivala.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski trebao bi se sastati s novim britanskim premijerom Andyjem Burnhamom u Londonu 27. jula. Zelenski ovim započinje ključnu sedmicu međunarodnih razgovora, u trenutku kada nastavlja da raste broj poginulih civila u ruskim zračnim napadima u Ukrajini. Zelenski će biti prvi strani lider kojeg će Burnham ugostiti otkako je prije sedam dana preuzeo dužnost nakon ostavke Keira Starmera. "Britanija stoji uz Ukrajinu, rame uz rame, i naša podrška ostaje nepokolebljiva", rekao je Burnham uoči posjete. "Rusija ne bi trebala imati nikakve sumnje u našu odlučnost i nećemo odustati dok ne postignemo trajan i pravedan mir za Ukrajinu", dodao je Burnham, koji je sa Zelenskim razgovarao telefonom samo nekoliko sati nakon što je 20. jula preuzeo dužnost. Iz Ureda britanskog premijera u Downing Streetu saopćeno je da rani sastanak dvojice lidera "pokazuje snagu odnosa između dvije zemlje". Burnham i Zelenski trebali bi se sastati sa nekima od 200 ukrajinskih pripadnika vojske koji su posljednje tri sedmice boravili u Velikoj Britaniji učestvujući u vježbi pomorske sigurnosti i protuminskog djelovanja u pripremi za moguće buduće misije u Crnom moru. Tokom posjete Burnham bi trebao najaviti da će podijeliti prava intelektualnog vlasništva za novi britanski sistem elektronskog ratovanja Stone Cloak, čime bi Ukrajini bilo omogućeno da sama proizvodi ovu tehnologiju. Ometači signala, veličine tablet računara, mogu se koristiti za sprečavanje ruskih sistema protuzračne odbrane da prate i gađaju dronove kada su pričvršćeni na letjelice, rekli su zvaničnici. Iz Downing Streeta su istakli da je podrška Ujedinjenog Kraljevstva Ukrajini od početka ruske invazije u februaru 2022. dostigla 25 milijardi funti uključujući 16 milijardi funti direktne vojne pomoći. Nakon posjete Londonu, Zelenski bi 28. jula trebao otputovati u Washington na razgovore s američkim predsjednikom Donaldom Trumpom. Očekuje se i da će Zelenski prisustvovati sahrani američkog senatora Lindseyja Grahama, koji je preminuo ranije ovog mjeseca. Republikanski senator bio je glasan zagovornik Ukrajine i nekoliko dana prije smrti boravio je u Kijevu na sastancima sa Zelenskim. U međuvremenu, raste broj poginulih u ratu u Ukrajini, dok je glavni grad Kijev 26. jula bio meta ruskog napada balističkim projektilima, saopćile su vlasti. Drugi dijelovi zemlje bili su tokom dana izloženi zračnim napadima u kojima je poginulo najmanje šest osoba. Rusija negira da gađa civilna područja uprkos brojnim dokazima o takvim napadima u kojima su od početka ruske invazije poginule hiljade ljudi. Izvor: Ukrajinski servis RSE, AFP, BBC

Teheran je priopćio da je obustavio napade odmazde na američke saveznike na Bliskom istoku, nakon što Sjedinjene Američke Države drugu noć zaredom nisu izvele napade na Iran. Visoki iranski vojni dužnosnik upozorio je da bi Iran mogao proširiti napade diljem regije ako Washington nastavi bombardiranje, navodeći da bi jemenski pobunjenici Huti, koje podupire Teheran, mogli pojačati napade na brodove u Crvenom moru. Zatišje u sukobima uslijedilo je dva dana prije sastanka američkog predsjednika Donalda Trumpa i izraelskog premijera Benjamina Netanyahua, zakazanog za 28. srpnja, točno pet mjeseci nakon početka američko-izraelske kampanje zračnih napada na ciljeve u Iranu. Iran je prethodnih mjeseci odgovarao napadima na američke saveznike u regiji i praktično blokirao Hormuški tjesnac, kroz koji prolazi značajan dio svjetske trgovine naftom i plinom. Američki veleposlanik pri UN-u Mike Waltz izjavio je da je pauza u napadima donesena kako bi se omogućili mirovni pregovori iza zatvorenih vrata. Dodao je da predsjednik Trump "ostavlja sve opcije otvorenima", ali da trenutačno daje prostor diplomatskim razgovorima. Prema pisanju lista The New York Times, jedan od razloga za privremenu obustavu napada je i smanjenje američkih zaliha presretačkih projektila za obaranje iranskih raketa. CNN navodi da su potpredsjednik J.D. Vance i predsjednik Združenog stožera general Dan Caine na sastanku u Bijeloj kući upozorili na rizik od daljnje eskalacije. Waltz je priznao da su određene američke vojne zalihe iscrpljene, dijelom zbog vojne pomoći Ukrajini, ali je odgovornost za stanje pripisao administraciji bivšeg predsjednika Joea Bidena. Glasnogovornik iranske vojske Mohammad Akraminia izjavio je da su SAD prije dvije noći obustavile napade te da je Iran, čija je strategija bila odmazda, također zaustavio svoje operacije. Istodobno, upozorio je da će se sukob proširiti ako Washington obnovi bombardiranje. Predsjednik Trump izjavio je da još nije odlučio hoće li narediti nastavak opsežnih vojnih operacija te poručio da Iran mora izabrati između postizanja sporazuma i suočavanja s napadima "na mnogo višoj razini". Ankete pokazuju da je rat s Iranom nepopularan među američkim biračima, što bi moglo utjecati na predstojeće kongresne izbore u studenome. Jemenski pobunjenici Huti priopćili su da su oborili saudijski dron te posljednjih dana preuzeli odgovornost i za napade na saudijska naftna postrojenja. Iranska državna televizija objavila je da je vojska u posljednja 24 sata zaustavila šest brodova koji su pokušali proći kroz Hormuški tjesnac. Teheran je istodobno priopćio da je u razgovorima s Omanom postignut napredak o zajedničkim načelima i operativnim mehanizmima za plovidbu, uključujući mogućnost uvođenja naknada za prolaz, čemu se Washington protivi.

Spasioci ruskog Ministarstva za vanredne situacije evakuisali su tijela dvoje planinara iz Bosne i Hercegovine koji su poginuli na padinama planine Elbrus u ruskoj republici Kabardino-Balkariji, na nadmorskoj visini od 5.350 metara, saopštila je u nedjelju regionalna uprava Ministarstva. "Tijela dvoje planinara evakuisana su na poljanu Azau i predata istražno-operativnoj grupi nadležnih organa", navodi se u saopštenju koje prenosi ruska novinska agencija Interfax. Prema navodima Ministarstva, snježna oluja onemogućila je spasioce da pronađu i evakuišu tijela preostala tri planinara, zbog čega je potraga za članovima strane ekspedicije privremeno obustavljena. Kako se navodi, u potragu je uključen dvostruko veći broj spasilaca i opreme, ali troje nestalih planinara još nije pronađeno. Registrovana grupa od sedam planinara zatražila je pomoć u subotu uveče nakon što njeni članovi nisu mogli samostalno sići sa sedla Elbrusa. Jedan član ekspedicije uspio je samostalno sići i pozvati pomoć, dok su drugog pronašli i evakuisali pripadnici spasilačkih službi. Obojica su predata ljekarima. Rusko Ministarstvo za vanredne situacije objavilo je i videosnimak s Elbrusa koji prikazuje izuzetno teške vremenske uslove u kojima se odvija spasilačka akcija. Planina Elbrus nalazi se na masivu Kavkaza. Njen zapadni vrh, visok 5.642 metra, smatra se najvišim vrhom Evrope.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežana Paunović izjavila je 25. jula da je "notorna laž" da je tri i po godine primala platu direktorke Apotekarske ustanove Peć na Kosovu, iako je ta ustanova ugašena odlukom Vlade Srbije. Paunović je tako za list Danas reagovala na tekst Radija Slobodna Evropa (RSE) koji je ova saznanja objavio na osnovu analize javno dostupnih dokumenata koje je podnosila sama ministarka. Ona je navela da je reč o "neistini koju neko plasira radi njenog linča". "Da li stvarno mislite da ima iko u državi Srbiji ko je toliko moćan da svojim potpisom ugasi instituciju i nastavi da prima platu iz budžeta Srbije, bez da ovaj sistem sve to vidi? To je u nivou 'informacije' da je Severna Koreja pobedila na svetskom prvenstvu u fudbalu", rekla je Paunović. Snežana Paunović nije objasnila zašto je u javnim izveštajima o prihodima i imovini, koje je podnosila Agenciji za sprečavanje korupcije, navodila platu v.d. direktora ove ustanove sve do 2025. kada je postala ministarka. Ministarka, koja je ranijom izjavom da bi 1998. "etnički očistila" Kosovo izazvala oštre osude regiona i Evropske unije, nije objasnila ni javne dokumente koji pokazuju da je 2021, kao v.d. direktora Apotekarske ustanove Peć, sama podnela zahtev da se ova ustanova obriše iz registra. Da apoteka Peć sa sedištem u obližnjem Goraždevcu više ne postoji, za RSE je potvrdio i novinar Radija Goraždevac Damjan Portić. Analizom izveštaja koje je Agenciji podnosila Paunović, RSE je utvrdio i da je za 11 godina koliko je, prema zvaničnim podacima, vodila apoteku Peć, iz budžeta Srbije, na ime plate, primila oko 146 hiljada evra. Paunović za list Danas tvrdi i da je "mediji koji su plasirali informaciju" nisu kontaktirali pre objavljivanja teksta. RSE je tri dana pre objavljivanja teksta uputio pitanja kabinetu ministarke i kontaktirao sa njenom predstavnicom za medije. Ni kabinet ministarke, kao ni Vlada Srbije, njena Kancelarija za Kosovo, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), i resorna ministarstva u čijoj su nadležnosti državne bolnice i apoteke, nisu odgovorili na pitanja RSE o prihodima Snežane Paunović i njenoj funkciji u instituciji koja je prestala da postoji.

Državljanin Bosne i Hercegovine Miran Kostić optužen je prošle nedelje pred federalnom velikom porotom u Ajdahu za laganje prilikom pokušaja dobijanja američkog državljanstva tako što nije otkrio svoju ulogu u zlostavljanju zatvorenika tokom rata 90-ih u BiH, saopštilo je u petak američko Ministarstvo pravde. Prema sudskim dokumentima, 66-godišnji Kostić iz grada Bojsi u saveznoj državi Ajdaho bio je visoki zvaničnik samoproglašene Autonomne pokrajine Zapadna Bosna (APZB). Ministarstvo pravde je saopštilo da je u toj ulozi udarao je zatvorenike pištoljem, tukao ih drvenim palicama, kočevima i pesnicama, i šutirao ih, usled čega su gubili svest. Dodaje se da je Kostić prisiljavao zatvorenike da se međusobno tuku, a takođe je naređivao drugim pripadnicima APZB da tuku zatvorenike. Ministarstvo pravde SAD je zahvalilo Ministarstvu pravde BiH i Međunarodnom rezidualnom mehanizmu Ujedinjenih nacija za krivične tribunale, navodeći da su imali ključnu ulogu u vođenju istrage u vezi s Kostićem. "U svojim zahtevima za dobijanje američkog državljanstva i tokom intervju s FBI-jem i Službom za državljanstvo i imigraciju SAD (USCIS), više puta je lagao o zlostavljanju u kojem je učestvovao i koje je naredio, a, između ostalih laži, propustio je da prijavi optužbe za ratne zločine koje su podignute protiv njega u Bosni i Hercegovini", navelo je u saopštenju Ministarstvo pravde SAD. Kostić je optužen za pokušaj prevare pri naturalizacija i iznošenje materijalno lažnih izjava agentima organa reda. Ako bude osuđen, mogao bi da dobije maksimalnu kaznu od 10 godina zatvora za svaku tačku optužnice za pokušaj prevare pri naturalizaciji, kao i pet godina zatvora za tačku optužnice za davanje lažnih izjava. "Miran Kostić je decenijama koristio boravak u SAD i na kraju je pokušao da postane naturalizovani državljanin, sve vreme prikrivajući kršenja ljudskih prava koja je počinio u Bosni i Hercegovini", rekao je pomoćnik državnog tužioca A. Tajsen Duva (A. Tysen Duva) iz Krivičnog odeljenja Ministarstva pravde. Tuva je rekao da će pojedinci koji počine krivična dela u inostranstvu i lažu imigracionim vlastima tražeći sigurno utočište u SAD biti istraženi i krivično gonjeni. "Kancelarija federalnog tužioca američkog tužioca je ponosna što sarađuje sa našim partnerima kako bi se osiguralo da se savezni imigracioni zakoni poštuju i pravilno sprovode“, rekao je američki tužilac Bart M. Dejvis za okrug Ajdaho. Slučaj Mirana Kostića ispituje služba za istrage unutrašnje bezbednosti pri Ministarstvu za unutrašnju bezbednost SAD i Federalni istražni biro u koordinaciji s drugim službama.

Dvostranačka grupa članova američkog Kongresa insistira da se sastanak u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sledeće godine održi u Južnoj Karolini umesto u Srbiji, ističući složene odnose Vašingtona s Beogradom i sporove među kongresnim republikancima. Član Predstavničkog doma Džo Vilson (Joe Willson) trebalo bi u petak da predstavi zajedničku rezoluciju Kongresa s 40 predlagača kojom se poziva da se godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. održi sledećeg leta u Čarlstonu, u Vilsonovoj rodnoj državi Južna Karolina, umesto u Beogradu koji favorizuju drugi istaknuti republikanci. Agencija Rojters (Reuters) navodi da je imala uvid u kopiju rezolucije. Parlamentarna skupština OEBS-a prihvatila je ponudu Narodne skupštine Srbije da bude domaćin godišnjeg zasedanja 2027. u Beogradu na kojem bi trebalo da se okupi više od 300 poslanika iz parlamenata 57 država članica OEBS-a (Evrope, SAD, Kanade i zemalja Centralne Azije). Dok su američki kongresmeni s obe strane debate izneli razne logističke i praktične argumente za svoje željeno mesto održavanja skupa, od kojih neki imaju malo veze s geopolitikom, spor takođe govori o široj debati u Vašingtonu u vezi sa Srbijom, koja ima tople veze i s Moskvom i s administracijom predsednika Donalda Trampa (Trump), ističe Rojters. Neki kongresmeni, nezadovoljni dubokim ekonomskim vezama Beograda s Rusijom, zalagali su se za čvršći stav prema Srbiji, koja je značajan kupac ruskih energenata i koja je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije, uprkos statusu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Drugi kongresmeni su naglasili potrebu za kontinuirano angažovanje sa srpskom vladom kako bi se ta država u potpunosti uskladila sa Zapadom. 'U džepu američkih protivnika'Vilson, kopredsedavajući Helsinške komisije, tela povezanog s Kongresom koje je fokusirano na Evropu, rekao je za Rojters da bi sastanak koji bi organizovale SAD signalizirao posvećenost Amerike njenim saveznicima u OEBS-u. On je takođe kritikovao Srbiju zbog njenog neprijateljskog stava prema Kosovu, američkom savezniku čiju nezavisnost Beograd ne priznaje. Vilson je na X naveo da je Srbija je pod uticajem Rusije, Kine i Irana. "Srbija je prisustvovala državnoj sahrani terorističkog vođe (Alija) Hameneija, gde su isticani transparenti kojima se preti životu predsednika Trampa, održava duboke odnose s Rusijom u svemu — od energetike do bezbednosti, i kupila je i koristi kineske sisteme protivvazdušne odbrane, dronove i naprednu vojnu tehnologiju", naveo je Vilson. On je takođe istakao da ministri u Vladi Srbiji "relativizuju genocid", kao i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "u džepu američkih protivnika". Među poslanicima koji su kosponzorisali Vilsonovu rezoluciju je Vilijam Kiting (William Keating), vodeći demokrata u pododboru za Evropu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, koji je javno kritikovao srpsku vladu iz različitih razloga. Kiting je u saopštenju naveo da bi godišnje zasedanje trebalo da se održi u SAD "kako bi se istakla važna uloga koju SAD treba da igraju u multilateralnim institucijama". Vilson je rekao da je među onima koji su se usprotivili da se skup OEBS-a održi u Čarlstonu republikanski senator Rodžer Viker (Roger Wicker), predsednik Odbora Senata za oružane snage. Vilson je naveo da mu je Viker rekao da kongresni novac potreban za sastanak u Čarlstonu možda neće stići, što je Vilson odbacio. Viker, koji je i sam vodeći senator u Helsinškoj komisiji, imao bi ogroman uticaj u odlučivanju o tome da li godišnji skup OEBS-a može da se održi u SAD. Vilson je rekao da bi Južna Karolina bila dobro mesto, delom zato što bi njegov sin, republikanski kandidat za guvernera, pomogao da se osigura dobar prijem delegata. Nekoliko kosponzora njegove rezolucije su i sami iz Južne Karoline. Da li će Vilsonova rezolucija biti usvojena nije jasno. Iako rezolucija uključuje nekoliko relativno visoko rangiranih potpisnika iz obe partije, Kongres je na samo nekoliko dana od pauze koja će trajati do septembra.

Ruski Gazprom Export povećao je Energoinvestu nabavnu cijenu prirodnog gasa za 14,42 posto za treći kvartal ove godine, naveo je u Vedran Lakić, ministar energije, rudarstva i industrije Federacije BiH na svom Facebook profilu. Kako je nevaeo, "riječ je o cijeni koju određuje prodavac i na koju Energoinvest ne može uticati". "Upravo ovakav jednostran odnos, u kojem jedan prodavac diktira cijenu bez mogućnosti uticaja kupca, dodatno potvrđuje ispravnost odluke da osiguramo alternativni pravac i dodatne izvore snabdijevanja gasom. To nije samo energetsko, nego i pitanje naše sigurnosti", naveo je on. Poskupljenje dolazi nakon što vlast u Federaciji BiH planira gradnju plinovoda Južna interkonekcija, kojim bi plin stizao da LNG terminala na otoku Krku u Hrvatskoj, a u projekt su uključeni američki investitori. U BiH trenutno djeluju dva entitetska uvoznika ruskog plina. Energoinvest uvozi plin u Federaciju BiH, a Gas-Res u Republici Srpskoj. Istovremeno, drugi bh. entitet Republika Srpska je dogovorila da će produžiti ugovor sa Gazpromom na godinu dana i dobijati gas po "povlaštenim cijenama za gas", ne navodeći detalje. To je izjavio Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata tokom susreta u junu u Sankt Peteburgu sa generalnim direktorom Gasproma Aleksejem Millerom. Iz State departmenta za RSE je ranije rečeno da će Sjedinjene Američke Države pažljivo pratiti one u Bosni i Hercegovini koji "daju prioritet političkoj prednosti nad energetskom sigurnošću, zasnovanoj na pouzdanoj američkoj energiji i prekidu ovisnosti o ruskom plinu". BiH je trenutno potpuno ovisna o ruskom gasu koji, preko Srbije, dobavlja putem Turskog toka. Godišnja plaćanja Gazpromu procjenjuju se na oko 75 miliona eura, dok je broj potrošača u RS-u zanemariv, jer taj entitet nema izgrađenu infrastrukturu. BiH godišnje potroši do 250 miliona kubnih metara plina, koji u zemlju ulazi u Šepku, na istoku zemlje, a trasom izgrađenom prije gotovo 50 godina doprema se do Sarajeva, sa najvećim brojem potrošača, te dalje do srednje Bosne.

Apelacioni sud Crne Gore ukinuo je prvostepenu presudu Višeg suda u Podgorici kojom su bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i sutkinja Milica Vlahović Milosavljević bile osuđene zbog zloupotrebe službenog položaja. Prvostepenom presudom iz decembra 2025. godine Medenica je bila osuđena na godinu i devet meseci zatvora, dok je Vlahović Milosavljević bila osuđena na šest meseci zatvora. Viši sud je tad presudio da je tadašnja predsednica Vrhovnog suda uticala na sutkinju Privrednog suda Milicu Vlahović Milosavljević da donese odluku u predmetu u korist njenog kuma Rada Arsića, a na štetu jedne ruske kompanije. Cilj, prema tužilaštvu, je bio da se spreči naplata 400.000 evra potraživanja ruske kompanije od Arsića. One su u sudskom procesu negirale krivicu. Apelacioni sud je, kako je saopšteno, ocenio da "u obrazloženju presude, prvostepeni sud nije dao jasne i argumentovane razloge u pogledu odlučne činjenice, koja se tiče posledice izvršenja krivičnog djela". "Nasuprot tome, u obrazloženju se navode protivrječni razlozi u pogledu tog bitnog elementa bića krivičnog djela, što je bio razlog zbog kojeg je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje", piše u saopštenju suda. Apelacioni sud je 17. jula oslobodio Vesnu Medenicu optužbi i za drugi slučaj u kom je osuđena na šest meseci zatvora zbog delo zloupotreba službenog položaja. Medenicu je novembra 2024. Vrhovni sud prvostepeno osudio da je sprečila suspenziju nekadašnjeg sudije u Rožajama Milosava Zekića kada se protiv njega vodio krivični postupak. Protiv Vesne Medenice vodi se više odvojenih postupaka. U januaru 2026. je prvostepenom presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka, a u tri mandata predsednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnela ostavku. Njen sin Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na deset godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja.