Glavni pregovarači Kosova i Srbije, zajedno sa specijalnim predstavnikom Evropske unije, 22. januara su prvi put u trilateralnom formatu sazvali Zajedničku komisiju za nestale osobe, potvrdio je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen. Cilj Zajedničke komisije, prema njegovim rečima, jeste nadgledanje sprovođenja Deklaracije o nestalim osobama, koja ima za cilj da doprinese rasvetljavanju sudbine preostalih nestalih, uključujući i osobe koje su prisilno nestale, da obezbedi smirenje i zatvaranje tog pitanja za njihove porodice, kao i da podstakne trajno pomirenje i mir. O osnivanju ove komisije u maju 2023. godine dogovorili su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti, tokom jedne od rundi dijaloga održanih na najvišem političkom nivou. "EU ima velika očekivanja od Zajedničke komisije da će dati značajan doprinos rasvetljavanju sudbine nestalih i pomoći u zatvaranju bolnog poglavlja za porodice koje su predugo čekale na odgovore", naveo je Sorensen u saopštenju. Kako je objasnio, u skladu sa dogovorenim mandatom, Zajednička komisija će podržati napore Radne grupe za nestale osobe, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), kroz olakšavanje aktivnosti strana u sprovođenju dogovora, rešavanje svih nesuglasica i praćenje ostvarenog napretka. Prema njegovim rečima, posrednik EU, Kosovo, Srbija ili Međunarodni komitet Crvenog krsta mogu Zajedničkoj komisiji uputiti svako pitanje koje se odnosi na sprovođenje, primenu i tumačenje Deklaracije o nestalim osobama, kao i svako sporno pitanje koje se pojavi u okviru Radne grupe za nestale osobe, uključujući razmatranje i ažuriranje mandata i opšteg okvira rada Radne grupe, ukoliko se o tim pitanjima ne postigne konsenzus. O formiranju Zajedničke komisije za nestale osobe glavni pregovarači Srbije i Kosova dogovorili su se u decembru 2024. godine. Prvi sastanak bio je planiran za januar 2025. godine, ali je srpska strana u to vreme odbila učešće u razgovorima o ovom pitanju, navodeći kao razlog zatvaranje kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Glavni pregovarači Srbije i Kosova ujedno su i predsedavajući ove komisije. Na narednim sastancima u okviru Komisije, države će predstavljati zamenici glavnih pregovarača.

Američki državni tajnik Marco Rubio izjavio je u četvrtak da Washington pozdravlja inicijativu Iraka da pripadnike "Islamske države" zadrži u sigurnim pritvorskim objektima u toj zemlji, te je istovremeno pozvao države da repatriraju svoje državljane iz tih objekata kako bi se suočili s pravdom. "Sjedinjene Američke Države pozdravljaju inicijativu Vlade Iraka da pritvori teroriste ISIL-a u sigurnim objektima u Iraku, nakon nedavne nestabilnosti na sjeveroistoku Sirije", naveo je Rubio u saopćenju. "Strani teroristi bit će u Iraku privremeno; Sjedinjene Američke Države pozivaju države da preuzmu odgovornost i repatriraju svoje državljane iz ovih objekata kako bi se suočili s pravdom." Vrhovno pravosudno vijeće Iraka saopćilo je u četvrtak da će pokrenuti pravne postupke protiv pritvorenika "Islamske države" prebačenih iz Sirije, dan nakon što je američka vojska objavila da je prebacila 150 osumnjičenih militanata iz Sirije u Irak. Američka vojska je navela da bi u okviru ove operacije iz Sirije moglo biti prebačeno ukupno do 7.000 pritvorenika. Irak je počeo prihvatati pritvorenike prebačene iz zatvora u Siriji, dok se Kurdi povlače, te je pozvao i druge zemlje da pomognu u njihovom preuzimanju. "Ovo je ključni dio dugoročnog okvira za sprečavanje ponovnog jačanja ISIL-a, u skladu s principom pravedne podjele tereta među članicama Koalicije", rekao je Rubio u četvrtak. UN će upravljati kampovimaUjedinjeni narodi su saopćili da preuzimaju upravljanje velikim kampovima u Siriji u kojima su smješteni deseci hiljada žena i djece povezanih s "Islamskom državom", nakon brzog sloma kurdskih snaga koje su ih godinama čuvale. Ujedinjeni narodi navode da se SDF povukao iz kampa Al-Hol, koji zajedno s još jednim kampom, Roj, zbrinjava oko 28.000 civila, uglavnom žena i djece koji su pobjegli iz uporišta "Islamske države" nakon sloma njenog samoproglašenog kalifata. Među njima su državljani Sirije i Iraka, ali i oko 8.500 državljana drugih zemalja. Sirijske vladine snage uspostavile su sigurnosni prsten oko kampa, a timovi UN-ove agencije za izbjeglice (UNHCR) i UNICEF-a stigli su u kamp u srijedu, saopćili su zvaničnici. "UNHCR, koji je preuzeo odgovornost za upravljanje kampom, aktivno koordinira sa sirijskom vladom kako bi se hitno nastavila sigurna isporuka životno važne humanitarne pomoći", rekla je visoka zvaničnica UN-a za humanitarnu pomoć Edem Wosornu obraćajući se Vijeću sigurnosti UN-a. Zvaničnici UN-a, međutim, još nisu uspjeli ući u kamp jer je, kako je rekao glasnogovornik UN-a Stephane Dujarric, "situacija u kampu i dalje prilično napeta i nestabilna, uz izvještaje o pljačkama i paljevinama". Dodao je da je sirijska vlada izrazila spremnost da osigura sigurnost i pruži podršku UNHCR-u i humanitarnim organizacijama. Više od 10.000 pripadnika Islamske države, kao i deseci hiljada žena i djece povezanih s tom grupom, godinama su u oko desetak zatvora i pritvornih kampova koje su na sjeveroistoku Sirije čuvale Sirijske demokratske snage (SDF), predvođene Kurdima. SDF se ove sedmice brzo povukao nakon sukoba sa sirijskim vladinim snagama, što je izazvalo zabrinutost za sigurnost zatvora i ionako teške uvjete u kampovima.

Delegacija poslanika Evropskog parlamenta (EP) razgovarala je u Skupštini Srbije sa predstavnicima vlasti i opozicije o aktivnostima u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) i političkoj krizi u zemlji. Fokus razgovora je na temama istaknutum u dve prošlogodišnje rezolucije EP o Srbiji, poput polarizacije i povećane represije nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. Devet članova delegacije Odbora za spoljne poslove (AFET) razgovaraće sa predstavnicima Vlade Srbije i parlamentarnih stranaka o dodatnim reformama potrebnim za unapređenje procesa pristupanja Srbije EU. Evroparlamentarci će razgovarati i sa predstavnicima medija, organizacija civilnog društva, istraživačkih centara, akademske zajednice i studenata. Delegaciju EP, koju predvodi portugalska evroposlanica Marta Temido, neće primiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica parlamenta Ana Brnabić koji se nalaze van zemlje. Prethodno su i Vučić i Brnabić izjavili da ne žele da se sastanu sa evroparlamentarcima tvrdeći da ih nisu ni oabvestili ni pitali o dolasku, što je EP demantovao. Evroposlanici u Beogradu borave od 22. do 24. januara, a na kraju posete će održati konferenciju za medije. Očekuje se da posle posete sačine izveštaj. Članovi delegacije pogledali izložbu o JasenovcuČlanovi delegacije EP su između sastanaka obišli i postavku izložbe o logoru Jasenovac iz Drugog svetskog rata, koja je postavljena u centralnom holu parlamenta. Poslanici EP, predvođeni izvestiocem za Srbiju Toninom Piculom, pogledali su izložbu o Jasenovcu, iako su predstavnici vlasti Srbije tvrdili da je delegacija EP "tražila da u Skupštini Srbije ne prođe kroz centralni hol gde je izložba "Jasenovac – trajna opomena". "Temelji Evropske unije zasnovani su na antifašizmu i nemam nikakav problem da pogledam izložbu o Jasenovcu", rekao je Picula novinarima nakon obilaska izložbe. Prethodno je tim Picule demantovao navode da su pojedini evroparlamentarci tražili da ne prolaze pored izložbe o Jasenovcu u holu Skupštine Srbije navodeći da ti navodi "očito predstavljaju manipulacije sa ciljem da se diskredituje misija EP". Opozicija traži preusmeravanje sredstava iz Plana rastaProevropska opozicija tražila je od delegacije EP presumeravanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan organizacijama civilnog društva i medijima koji doprinose očuvanju osnovnih ljudskih prava i sloboda. Lider Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović rekao je da vlast zloupotrebljava evropska sredstva. "Da bi kupovali softefere kojima prate novinare i aktiviste", naveo je. On je rrkao da su od evroparlamentaraca dobili poruku da Srbija ima evropsku budućnost, a da su oni preneli da u Srbiji postoji evropska aleternativa. "Vučić je najveća prepreka za evropsku budućnost i mir u regionu", ocenio je Grbović govoreći o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Predstavnici opozicije su takođe naveli da su tražili i personalizovane sankcije za ljude iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Vlast: Evroparlamentarci došli sa presudomPotpredsednica Skupštine Srbije iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Marina Raguš izjavila je da misija EP "nije bila spremna da čuje činjenice". Ocenila je da su evroparlamentarci došli u Beograd sa "presudom". Navela je i da je prethodna Rezolucija EP, u kojoj su iznete kritike na račun Srbije, doneta pre izveštaja ODIHR o lokalnim izborima. Brnabić optužila misiju EP za mešanje u unutrašnje stvari SrbijePredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da misija EP koja boravi u Beogradu "ne predstavlja duh Evropskog parlamenta, niti evropske vrednosti". "Ona je tu da se brutalno i neprimereno meša u unutrašnja pitanja Srbije i staje na stranu onih koji nedemokratskim sredstvima žele da unesu haos u naše društv", napisala je Brnabić na društvenoj mreži X. Šta su teme razgovora?Teme su, kako je najavljeno, pitanja istaknuta u prošlogodišnjim Rezolucijama. U Rezoluciji iz oktobra govori se o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji godinu dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. U prethodnoj Rezoluciji, iz maja 2025, konstatuje se određeni napredak, ali se navodi da Srbija i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU. To su unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema - građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti. Sastav delegacije EPU delegaciji su tri člana konzervativne Evropske narodne partije (EPP), najveća grupa u EP, dva člana grupe Socijalisti i demokrate, a po jednog imaju Zeleni, liberalna grupa Obnovimo Evropu, desna grupa Evropski konzervativci i reformisti, i krajnje desna grupa Evropa suverenih nacija. Članovi delegacije iz EPP su Rajnhold Lopatka (Reinhold) iz Austrije, Davor Ivo Štir (Stier) iz Hrvatske i Rasa Juknjavičenje (Juknevičiene) iz Litvanije. Socijaliste i demokrate predstavljaju šefica delegacije Marta Temido i izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula iz Hrvatske. U ime Zelenih u delegaciji je Vladimir Prebilič iz Slovenije, grupu Obnovimo Evropu predstavlja Helmut Brandšteter (Brandstätter) iz Austrije, Evropske konzervativce i reformiste Šerban-Dimitrie Sturza (Serban-Dimitrie Sturdza) iz Rumunije, a Evropu suverenih nacija Petr Bistron (Bystron) iz Nemačke.

Evropska unija zatražila je od Sjedinjenih Država da prema njoj postupaju s poštovanjem. Na kraju vanrednog samita lidera država članica, predsednik Evropskog saveta Antonio Costa podsetio je da je transatlantska zajednica izgrađena kroz istoriju, utemeljena na zajedničkim vrednostima i posvećena prosperitetu i bezbednosti naših naroda. "Verujemo da odnosi između partnera i saveznika treba da budu uspostavljeni na srdačan i uzajamno uvažavajući način", rekao je Antonio Costa na kraju samita. Vanredni samit sazvan je nakon pretnje američkog predsednika Donalda Trumpa da uvede tarife pojedinim evropskim državama. I nakon što je američki predsednik 21. januara saopštio da odustaje od tarifa, EU nije otkazala samit, smatrajući da je neophodno razgovarati o stanju i budućnosti transatlantskih odnosa. "Evropska unija će nastaviti da se zalaže za svoje interese i da brani sebe, svoje države članice, svoje građane i svoje kompanije od bilo kog oblika prisile. Ima snagu i instrumente za to i učiniće to ako i kada bude potrebno", poručio je Costa. Poštovanje teritorijalnog integriteta Grenlanda i Danske"Kraljevina Danska i Grenland imaju punu podršku Evropske unije. Samo Kraljevina Danska i Grenland mogu odlučivati o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda", poručio je predsednik Evropskog saveta. "Ovo je odraz naše čvrste posvećenosti principima međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta, koji su ključni za Evropu i za međunarodnu zajednicu u celini. Ti principi će i dalje voditi naše delovanje", dodao je. Costa je naglasio da EU i SAD imaju zajednički interes kada je reč o bezbednosti arktičkog regiona, kroz saradnju u okviru NATO saveza. Lideri evropskih država potvrdili su da će Evropa igrati snažniju ulogu u ovoj regiji. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen priznala je da su evropske institucije do sada posvećivale nedovoljno pažnje potrebama Arktika. "Kolektivno smo nedovoljno investirali u Arktik i arktičku bezbednost. Moramo se snažnije angažovati. Za sledeći dugoročni budžet predložili smo udvostručavanje sredstava za Grenland. Komisija će uskoro predložiti značajan investicioni paket", potvrdila je predsednica Evropske komisije. EU rezervisana prema Trumpovom 'Odboru za mir'Predsednik Evropskog saveta potvrdio je da su države članice rezervisane kada je reč o učešću u novoformiranom "Odboru za mir". "Imamo ozbiljne sumnje u vezi sa nizom elemenata u povelji "Odbora za mir", koji se odnose na njegov opseg, način upravljanja i kompatibilnost sa Poveljom Ujedinjenih nacija", rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Costa. On je potvrdio spremnost evropskih institucija da sarađuju sa Sjedinjenim Američkim Državama na implementaciji sveobuhvatnog mirovnog plana za Gazu, ali je naglasio da bi Odbor za mir svoju misiju trebalo da obavlja kao prelazna administracija, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a.

Ukrajina, Rusija i Sjedinjene Američke Države vode trilateralni sastanak u Abu Dhabiju, što će biti prvi put da su se ove tri zemlje sastale za istim stolom od ruske invazije 2022. godine. Susret je potvrđen nakon razgovora u Kremlju između ruskog predsjednika Vladimira Putina, američkog izaslanika Stevea Witkoffa i Jareda Kushnera, zeta Donalda Trumpa. Diplomatski savjetnik Kremlja Jurij Ušakov rekao je novinarima da su ti razgovori bili "korisni u svakom pogledu", dodavši da je "dogovoreno da se prvi sastanak trilateralne radne grupe za sigurnosna pitanja održi danas u Abu Dhabiju". Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da će razgovori trajati dva dana. Witkoff, Kushner i američki tim trebali bi se u petak u Abu Dhabiju sastati s ruskom delegacijom, koju predvodi general Igor Kostjukov, direktor ruske vojne obavještajne službe GRU. Administracija Donalda Trumpa snažno zagovara postizanje mirovnog sporazuma, a njeni izaslanici intenzivno putuju između Kijeva i Moskve u nizu pregovora, što kod nekih izaziva zabrinutost da bi Ukrajina mogla biti primorana na nepovoljan dogovor. Američki predsjednik je u srijedu rekao da bi Putin i Zelenski bili "glupi" ako se ne bi uspjeli dogovoriti i zaključiti sporazum. Govoreći u četvrtak na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu, Witkoff je rekao da je u pregovorima ostalo još jedno ključno pitanje koje treba riješiti, ali nije precizirao o čemu je riječ. Zelenski je izjavio da budući status teritorija na istoku zemlje koji je trenutno pod ruskom okupacijom ostaje neriješen, ali da su mirovni prijedlozi "skoro spremni". Obje strane su ranije naglašavale da je pitanje teritorije ključno. Konkretno, Putin zahtijeva da Ukrajina preda 20 posto istočne Donjecke oblasti koju još uvijek drži. Zelenski je odbio odustati od teritorija koji je Ukrajina uspješno branila od 2022. godine kroz mukotrpno i skupo iscrpljujuće ratovanje. Rusija zahtijeva i da se Ukrajina odrekne ambicije da se pridruži NATO-u te odbacuje bilo kakvo prisustvo NATO-ovih trupa na ukrajinskom tlu nakon potpisivanja mirovnog sporazuma. "Rusi moraju biti spremni na kompromise jer, znate, svi moraju biti spremni, ne samo Ukrajina, i to nam je važno", rekao je Zelenski iz Davosa, dodavši da su poslijeratne sigurnosne garancije između Washingtona i Kijeva spremne ako se postigne dogovor, ali da će zahtijevati ratifikaciju u obje zemlje. Zelenski je govorio nakon sastanka iza zatvorenih vrata s američkim predsjednikom u Davosu. Ukrajinski predsjednik je održao oštar govor u Davosu, optužujući evropske lidere da su u "režimu Grenlanda", čekajući da Trump preuzme liderstvo u vezi s Ukrajinom i drugim geopolitičkim krizama, umjesto da sami djeluju. Uprkos ograničenoj i neujednačenoj podršci Ukrajini od strane Trumpa otkako je preuzeo dužnost prije godinu dana, Zelenski se fokusirao na ulogu Evrope u sukobu, optužujući evropske lidere za "nedostatak političke volje". "Prošle godine, ovdje u Davosu, završio sam govor riječima: ‘Evropa mora znati kako da se brani’", rekao je Zelenski. "Prošla je godina dana, a ništa se nije promijenilo." Govoreći novinarima tokom ljeta nazad u Washington, Trump je rekao da je njegov sastanak sa Zelenskim prošao dobro, dodavši da mu je ukrajinski predsjednik rekao da želi postići dogovor o okončanju rata. "Imao sam dobar sastanak, ali imao sam mnogo dobrih sastanaka s predsjednikom Zelenskim i ipak se ništa ne dešava", rekao je Trump. Trump je napomenuo da i Putin i Zelenski žele postići dogovor te da "svi prave ustupke" kako bi se rat okončao. Rekao je da su ključne prepreke u pregovorima ostale iste tokom proteklih šest ili sedam mjeseci, ističući da su "granice" glavno sporno pitanje. "Glavna prepreka je ista stvar koja je blokirala dogovor tokom prošle godine", rekao je. Trump je kazao da su on i Zelenski razgovarali o tome kako Ukrajinci preživljavaju hladnu zimu bez grijanja. "Za narod Ukrajine to je zaista teško", rekao je Trump, dodajući da je "nevjerovatno" kako stanovnici uspijevaju izdržati zimu suočeni s neprekidnim ruskim napadima. Ukrajina prolazi kroz oštru zimu, dok ruski napadi na civilnu infrastrukturu prekidaju snabdijevanje električnom energijom i grijanjem u velikom dijelu glavnog grada Kijeva, kao i u drugim većim gradovima.

Srbija i Kosovo saglasili su se na sastanku pregovarača u Briselu 22. januara o funkcionalizaciji Komisije za nestala lica tokom rata na Kosovu. Glavni pregovarač Kosova Besnik Bislimi izjavio je da sada preostaje da se predstavnici kosovske i srpske delegacije sastanu "u narednim sedmicama i utvrde prve prioritete za rad zajedničke komisije". Pregovarač Srbije Petar Petković današnju rundu dijaloga ocenio je kao "prvi sastanak Zajedničke komisije za implementaciju Deklaracije o nestalim osobama". "To je izuzetno važno i značajno i nadam se da će se nakon ovog prvog sastanka ubrzati svi procesi u pravcu pronalaženja svih nestalih lica", izjavio je Petković nakon runde dijaloga na nivou glavnih pregovarača. Glavni pregovarači ujedno su i predsedavajući ove Komisije. Današnja runda dijaloga predstavljala je inauguraciju Komisije za nestala lica. O daljim modalitetima rada Komisije naknadno će se baviti zamenici glavnih pregovarača, koji su nadležni za pitanja nestalih osoba. Dogovor je postignut nakon višesatnih razgovora koje je evropski posrednik u dijalogu Peter Sorensen vodio odvojeno sa glavnim pregovaračima Srbije i Kosova, Petrom Petkovićem i Besnikom Bislimijem. Na kraju ovih susreta, u večernjim satima održan je zajednički sastanak na kojem je dogovor formalizovan. Komisija za nestala lica je deo Zajedničke deklaracije o nestalim licima, koju su Kosovo i Srbija postigli 2023. godine, u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa. Kosovo i Srbija su se 17. decembra 2024. saglasili da sprovedu tu deklaraciju. Međutim, srpska strana je u to vreme odbila učešće u razgovorima o ovom pitanju zbog akcija zatvaranja kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Ovo je prvi susret u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u ovoj godini, a nakon što je Sorensen nedavno posetio Beograd i Prištinu. Srbija i Kosovo dijalog o normalizaciji odnosa u kojem posreduje Evropska unija vode od 2011. godine. Normalizacija odnosa jedan je od ključnih uslova za obe zemlje kako bi postale punopravne članice evropskog bloka.

Lideri država članica Evropske unije (EU) okupljaju se 22. januara uveče u Briselu na hitnom samitu, sazvanom nakon pretnji američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina pojedinim državama evropskog kontinenta. Održavanje samita potvrđeno je i nakon što je američki predsednik 21. januara odustao od uvođenja carina, pošto je u Davosu postignut okvirni sporazum o Grenlandu na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Danska premijerka Mete Frederiksen je, uoči početka samita, ponovila novinarima stav da suverenitet Danske i Grenlanda predstavlja "crvenu liniju". "Od samog početka smo jasno rekli da se o našem statusu suverene države ne može raspravljati; to se ne može menjati", izjavila je Mete Frederiksen. "Spremni smo da sarađujemo sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao što smo to oduvek činili kada je reč o bezbednosti. Međutim, naše crvene linije su jasne – o našim demokratskim pravilima se ne može pregovarati", rekla je ona. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je, nakon što je predsednik Tramp odustao od uvođenja carina, situacija "prihvatljivija", ali je istakao da Evropska unija ostaje "izuzetno oprezna i spremna da upotrebi svoje instrumente ukoliko dođe do daljih pretnji". On je ocenio da su previranja tokom protekle sedmice pokazala da "kada Evropa deluje jedinstveno i koristi instrumente koji su joj na raspolaganju, može da zavredi poštovanje". Makron je potvrdio da je cilj samita da se pokaže evropsko jedinstvo u podršci Danskoj i njenom teritorijalnom integritetu, kao i da se potvrdi da je Evropa snažna kada je ujedinjena i kada brzo reaguje. Nemački kancelar Fridrih Merc pozdravio je odluku američkog predsednika da ne uvede carine evropskim državama, ističući da je od ključnog značaja očuvanje transatlantskog saveza. "Ovaj transatlantski savez nije nešto čega se može lako odreći. Gradili smo ga tokom 75 godina. To je najuspešniji politički savez koji je ikada postojao između Evrope i Amerike. To nije samo vojni, već i politički savez – veza između Evrope i Amerike. Iskreno se nadam da ćemo uspeti da ga očuvamo, ali istovremeno znam da mi, u evropskom delu NATO-a, moramo učiniti više kada je reč o našim odbrambenim sposobnostima", rekao je nemački kancelar uoči početka samita. Evropska unija je na samitu prvobitno planirala da raspravlja o zajedničkom odgovoru na američke pretnje tarifama. Očekuje se da će lideri razgovarati i o strategiji odgovora na eventualne buduće pretnje Donalda Trampa. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta u pozivu šefovima država i vlada zemalja EU naglasio je da želi razgovor o izazovima u transatlantskim odnosima, njihovim posledicama po Evropsku uniju, kao i koordinaciju budućih koraka. Evropski parlament je 21. januara zamrznuo proces ratifikacije trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama, u svetlu tenzija u vezi sa Grenlandom. Kako navode evropske diplomate, EU želi jasno da utvrdi koliko je trenutno transatlantsko trgovinsko partnerstvo i vojno savezništvo čvrsto, stabilno i predvidljivo. Fokus rasprave nesumnjivo će biti Grenland, a očekuje se da lideri dobiju više informacija od Danske. Premijerka te zemlje je, nakon potvrde o postizanju okvirnog sporazuma, poručila da je njena zemlja spremna da razgovara o bezbednosti na Arktiku, ali insistira na poštovanju teritorijalnog integriteta. 'Odbor za mir' na agendi sastanka evropskih lideraEvropska unija u ovom trenutku okleva da formalno učestvuje u novoformiranom Odboru za mir čekajući dodatna objašnjenja sa američke strane, ali i analizirajući da li učešće u ovom forumu dozvoljavaju ustavi pojedinih država članica. Očekuje se da će ovaj odbor nadgledati upravljanje Pojasom Gaze, nakon što su SAD posredovale u sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Hamasa – palestinske grupe koju Vašington i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. Evropska komisija je u početku pozdravila ideju o ovom odboru, ali će EU pokušati da i po ovom pitanju zauzme zajednički stav. Za pojedine evropske zemlje problematično je to što je Tramp među učesnike Odbora pozvao i predsednike Rusije i Belorusije, Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka. Međutim, jednoglasje po ovom pitanju više nije moguće, budući da su se ovom Odboru pridružile Bugarska i Mađarska.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je pozvao američkog predsednika Donalda Trampa da obezbedi više raketa Patriot i drugih sistema protivvazdušne odbrane tokom sastanka u Davosu, u Švajcarskoj, dok su se američki izaslanici pripremali za dalje razgovore u Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Zelenski je takođe otvorio mogućnost trostranih razgovora između ruskog, ukrajinskog i američkog tima koji bi se održali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima 23. i 24. januara. Tramp i Zelenski bili su na sastanku više od sat vremena na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u razgovorima koje je Tramp nazvao pozitivnim. "Sastanak sa predsednikom Zelenskim je bio dobar. Videćemo kako će se završiti", rekao je Tramp tokom kratkog susreta sa novinarima dodajući da je njegova poruka Putinu bila da "rat mora da se završi". Ubrzo nakon Trampovih izjava, Zelenski je rekao da je njegova glavna poruka da je Ukrajini potrebna dodatna odbrana od ruskih napada dronovima i raketama koji su ostavili do milion ljudi bez grejanja i struje na temperaturama ispod nule. "Moje poslednje reči... predsedniku Trampu (bile su): Ne zaboravite na protivvazdušnu odbranu, ne zaboravite na Patriot", rekao je Zelenski dodajući da je Ukrajini to "veoma važno tokom ove zime". Dan mrmotaZelenski je mnogo puta upućivao takve molbe, a svoj govor je započeo i završio govoreći o globalnom Danu mrmota u kojem su krize dovele do jakih reči, ali ne i do odlučnih akcija. "Svaki forum poput ovog to dokazuje. Baš prošle godine ovde u Davosu, završio sam svoj govor rečima: 'Evropa mora da zna kako da se brani'. Prošlo je godinu dana, a ništa se nije promenilo". Zelenski je rekao da se ovo odnosi i na Iran, gde je "bilo toliko priče... ali su se udavili u krvi", kao i na zastale napore da se stvori međunarodni krivični tribunal za rusku agresiju u Ukrajini. Kritikujući "nedostatak političke volje" u Evropi, on je takođe uporedio kako američke pomorske snage zaplenjuju tankere iz tzv. flote senke, dok se "ruska nafta prevozi duž samih evropskih obala" bez ikakvog presretanja. Zelenski je zaključio rekavši: "Hajde da okončamo ovaj Dan mrmota" i da mirovni pregovori sa Rusijom sada ulaze u "poslednju milju". Ta milja počinje američkom delegacijom koju predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner), koja se upućuje u Moskvu na razgovore sa Putinom kasnije 22. januara. Ranije je sam Vitkof na doručku dao optimistične komentare rekavši da "smo sada na kraju. Zapravo sam optimista". "Mislim da smo se sveli na jedno pitanje i razgovarali smo o verzijama tog pitanja, a to znači da je rešivo. Dakle, ako obe strane žele da reše ovo, rešićemo ga", rekao je Vitkof. U Moskvi, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše Vitkofov optimizam napominjući samo da će se "diskusija nastaviti o pitanju ukrajinskog rešenja i drugim srodnim temama“. Kremlj je saopštio da će se razgovori održati uveče, a Vitkof je rekao da američka delegacija neće prenoćiti u Moskvi, već će direktno leteti za UAE. Međutim, nije bilo neposrednih informacija od ruskih ili američkih zvaničnika o trilateralnim razgovorima koje je spomenuo Zelenski. Izvor: Ray Furlong, Ukrajinski servis RSE

Nemačka je 22. januara naredila proterivanje ruskog diplomate osumnjičenog da je bio kontakt sa ženom uhapšenom prethodnog dana pod optužbom za špijunažu. "Nemačka vlada neće tolerisati špijunažu u Nemačkoj – posebno ne pod maskom diplomatskog statusa", saopštilo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova na mreži X. "Danas smo pozvali ruskog ambasadora i obavestili ga o proterivanju dotične osobe koja je špijunirala za Rusiju", saopštilo je ministarstvo. Na to je reagovala ruska ambasada u Nemačkoj navodeći da proterivanje diplomate neće ostati bez odgovora, prenosi Reuters. Ambasada je saopštila da je Berlin "odlučio da dodatno eskalira rusko-nemačke odnose koristeći očigledno izmišljene izgovore". Ruski rat u Ukrajini naglo je pojačao tenzije između Moskve i članice NATO-a Nemačke, koja snažno podržava Kijev, a takođe optužuje Rusiju za nadziranje dronovima, sabotažu i kampanje dezinformisanja. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, govoreći tokom posete Etiopiji, rekao je o ovom slučaju da je jasno stavljeno do znanja "da je ovo neprijateljski čin i da su obaveštajne aktivnosti u našoj zemlji potpuno neprihvatljive, posebno pod maskom diplomatije". "Dotična osoba u ruskoj ambasadi proglašena je personom non grata sa trenutnim dejstvom. Ovo pokazuje da veoma pažljivo pratimo akcije Rusije i da preduzimamo mere protiv njih. Agresivne akcije Rusije imaju posledice", naveo je on. Prvobitna vest o ovom slučaju se pojavila dan ranije kada je policija u Berlinu uhapsila navodnu špijunku, ženu nemačko-ukrajinskog porekla delimično identifikovanu kao Ilona V. Ona je navodno koristila svoje lične kontakte sa sadašnjim i bivšim zaposlenima u nemačkom ministarstvu odbrane kako bi prikupila informacije o vojnoj pomoći Ukrajini, industriji naoružanja, lokacijama za testiranje dronova i drugim osetljivim pitanjima. Takođe je optužena da je pomagala svom ruskom nalogodavcu da koristi lažni identitet kako bi prisustvovao političkim događajima u Berlinu i izgradio korisne kontakte. Prema pisanju časopisa "Špigl", njen nalogodavac u ruskoj ambasadi bio je oficir vojnoobaveštajne službe GRU koji je formalno delovao kao zamenik vojnog atašea. "Špigl" ga je delimično identifikovao kao Andreja M. i izvestio da mu je Berlin sada naredio da napusti zemlju u roku od 72 sata. Izvor: AFP, Reuters

Države članice Evropske unije moraju da provedu prekograničnu procjenu uticaja na životnu sredinu prema važećim konvencijama, navode iz Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa, na upit o obavezama Hrvatske vezano za izgradnju odlagališta nuklearnog otpada na Trgovskoj gori, uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom. Hrvatski sabor usvojio je na sjednici 15. decembra prošle godine Zakon o izgradnji centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori, prema kojem je na toj lokaciji planirano skladištenje dijela otpada iz Nuklearne elektrane Krško u Sloveniji i Hrvatskoj. BiH se protivi izgradnji Centra, tvrdeći da bi skladištenjem radioaktivnog otpada na samoj granici sa Hrvatskom bilo ugroženo oko 250.000 stanovnika nekoliko opština koje žive uz granicu i rijeku Unu, koja dijeli dvije države. Zvaničnik Evropske komisije koji je govorio pod uslovom anonimnosti navodi da "države članice moraju osigurati da se javnosti pruže potrebne mogućnosti za efikasno učešće u procesu donošenja odluka u vezi s upravljanjem istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom u skladu, posebno, s međunarodnim obavezama". U tom kontekstu, posebno ističu konvencije o zaštiti životne sredine, usvojene u danskom Arhusu i finskom Espou. Dodaju da su upoznati sa hrvatskom namjerom da gradi Centar za upravljanje radioaktivnim otpadom u staroj kasarni u Čerkezovcu, na brdu Trgovska gora, ali da sama Komisija nema ulogu u odobravanju projekata ovog tipa. "Svaka država članica odgovorna je za sigurno upravljanje svojim radioaktivnim otpadom u skladu sa zakonodavstvom Euratoma", navode iz Evropske komisije, kao i da se članice moraju pridržavati "visokih standarda sigurnosti, transparentnog upravljanja radioaktivnim otpadom i učešća u smislenim javnim konsultacijama". Ubuduće, preporučuju da se proces odabira lokacije nastavi, "u skladu s postojećim regulatornim okvirom". Hrvatska, koja zajedno sa Slovenijom upravlja nuklearnom elektranom Krško, ima međunarodnu obavezu da dio otpada preuzme najkasnije do 2028. godine. U Čerkezovcu će biti smješten i institucionalni radioaktivni otpad iz Hrvatske, od medicinskih izvora do industrijskih materijala. Ekolozi ocjenjuju da je Hrvatska u ovom slučaju prekršila ovu međunarodnu konvenciju tijela Ujedinjenih nacija, koja garantuje ključna prava u pitanjima zaštite okoliša sa obje strane granice. Prije pet godina Savjet ministara Bosne i Hercegovine je donio Odluku o imenovanju Ekspertnog tima za praćenje stanja i aktivnosti u vezi sa problematikom odlaganja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva na lokaciji Trgovska gora. Njihov zadatak je bio da urade sveobuhvatnu stručnu analizu stanja i uticaja mogućeg odlagališta na Trgovskoj gori, te da izrade prijedlog mjera zaštite stanovništva u 13 opština u BiH u slivu rijeke Une i zaštite životne sredine. RSE se u decembru prošle godine obratio Savjetu ministara sa pitanjem o tome šta je do sada Ekspertski tim preduzeo, na šta nije odgovoreno. Predsjednik Vlade Hrvatske, Andrej Plenković, 12. decembra 2025. u Banjaluci je izjavio kako je odlagalište u Trgovskoj gori "bezopasno", te da tome u prilog idu stručne procjene. Hrvatska Vlada je još 2018. godine usvojila nacionalni program sprovođenja strategije zbrinjavanja radioaktivnog otpada, iskorištenih izvora i istrošenog nuklearnog goriva, jer su to morali zbog obaveza prema EU i potpisanim međunarodnim sporazumima. Tim programom je Trgovska gora bila označena kao lokacija za skladištenje radioaktivnog otpada, te je odluka o njegovom usvajanju donesena uprkos protivljenju lokalnih zajednica, sa obje strane rijeke Une.