Srbija se ipak uskladila sa poslednjom odlukom Evropske unije (EU) kojom se iranski Korpus islamske revolucionarne garde stavlja na listu osoba, grupa i subjekata uključenih u terorističke akte i podložnih restriktivnim merama prema Zajedničkom stavu o primeni specifičnih mera za borbu protiv terorizma. Ovo proizilazi iz ažurirane informacije na web stranici Saveta EU. Pozivajući se na ovaj zvaničan izvor EU, Radio Slobodna Evropa (RSE) je 12. marta preneo da se Srbija nije uskladila sa tom odlukom EU. Na listi država koje su se uskladile bile su sve zemlje regiona, osim Srbije. U međuvremenu je ažurirana lista trećih država koje se usklađuju sa odlukama o restriktivnim merama, kojom je sada obuhvaćena i Srbija. Reč je o odluci od 26. februara koja predstavlja redovnu reviziju spiska koji se vodi u okviru za borbu protiv terorizma, uspostavljenog 2001. godine. Prema Zajedničkom stavu EU, entiteti i pojedinci koji se nalaze na ovoj listi podložni su merama kao što su zamrzavanje imovine i zabrana da im se iz Evropske unije stavljaju na raspolaganje finansijska sredstva ili ekonomski resursi. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", navela je u saopštenju šefica evropske diplomatije Kaja Kalas. Savet EU redovno objavljuje listu država koje se usklađuju sa odlukama EU o restriktivnim merama, nakon što istekne kalendarski rok da se te države izjasne da li se usklađuju sa određenim odlukama. RSE je iz kabineta šefice evropske diplomatije Kaje Kalas tražio objašnjenja kada je došlo do izmena, čime je i Srbija uvrštena u drugu verziju. Do trenutka objavljivanja ove vesti, odgovor nije stigao. Slično se desilo i u januaru u slučaju Venecuele, kada je kasnije potvrđeno da se i Srbija uskladila sa restriktivnim merama toj državi, iako prvobitno nije bila na listi zemalja koje su mere podržale. Tada su se zvaničnici EU pozivali na "tehnički propust".

Tri državljanina Kosova izgubila su život u nesreći na gradilištu u Beču, izvijestile su vlasti i Ambasada Kosova u Austriji. Prema prvom saopštenju Ambasade, nesreća se dogodila u okrugu Alsergrund tokom građevinskih radova, kada se dio konstrukcije srušio i zatrpao radnike pod ruševinama. Kosovske vlasti su u početku potvrdile da su dvije od žrtava državljani Kosova: Pajtim Bajrami (1990) i Aslan Musljiu (1977). U ažuriranom saopštenju 18. marta, Ambasada je navela da je i treća žrtva među ukupno četiri poginule osobe u ovoj nesreći državljanin Kosova – Istref Zekaj. Ambasada je navela da je u stalnom kontaktu s austrijskim vlastima i porodicama žrtava kako bi pružila potrebnu podršku i koordinisala daljnje procedure. Predsjednica Kosova Vjosa Osmani reagovala je izražavajući saučešće porodicama trojice sunarodnjaka i naglasila da je ova tragedija ostavila duboku i neizbrisivu bol ne samo kod njihovih porodica, nego i kod svih sunarodnjaka. "Neka je vječan spomen na Pajtima Bajramija, Aslana Musljiua i Istrefa Zekaja", poručila je Osmani. Premijer Kosova Aljbin Kurti takođe je reagovao na slučaj izražavajući potresenost događajem i naglasivši da su institucije u koordinaciji kako bi pomogle porodicama žrtava. "U ovim teškim trenucima izražavam najiskrenije saučešće porodicama žrtava i svima koji su pogođeni ovim velikim gubitkom", napisao je Kurti. Predsjednica Skupštine Kosova Aljbuljena Hadžiju takođe je navela da je potresena smrću trojice građana Kosova na radnom mjestu u Beču, ocijenivši da je riječ o gubitku koji pogađa sve. "U ovim teškim trenucima izražavam najiskrenije saučešće njihovim porodicama i najbližima. Dijelimo njihovu bol i stojimo uz njih u ovom velikom gubitku", napisala je Hadžiju. U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, austrijska policija je rekla da je "više građevinskih radnika zatrpano zemljom iz još nejasnih razloga" u unutrašnjem dvorištu jedne stambene zgrade. Policija je takođe navela da su četiri radnika pronađena bez znakova života, dok je jedan izvučen živ i prevezen u bolnicu na liječenje. Radio Slobodna Evropa kontaktirao je i Ministarstvo spoljnih poslova Austrije radi dodatnih informacija o okolnostima nesreće, ali odgovor još nije stigao. Austrijske vlasti još nisu objavile potpune detalje o uzrocima urušavanja konstrukcije, dok se očekuje da će istraga rasvijetliti odgovornost i sigurnosne uslove na gradilištu.

Iranske vlasti potvrdile su da je moćni šef nacionalne sigurnosti Ali Larijani ubijen. On je najviši zvaničnik koji je stradao otkako je vrhovni vođa Ali Hamnei ubijen prvog dana američkih i izraelskih zračnih napada 28. februara. Vrhovni savjet za nacionalnu sigurnost potvrdio je da je Larijani ubijen zajedno sa svojim sinom Mortezom, zamjenikom Alirezom Bayatom i nekoliko tjelohranitelja, navodi se u saopštenju Sekretarijata tog tijela. Larijani je bio sekretar Vrhovnog savjeta za nacionalnu sigurnost. Saopštenje je objavljeno oko 12 sati nakon što je izraelski ministar odbrane Israel Katz izjavio da je Larijani ubijen u talasu zračnih napada na Teheran, u kojima su stradali i drugi visoki iranski zvaničnici. Odvojeno, Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) potvrdio je smrt Gholamreze Soleimanija, zapovjednika iranskih paravojnih snaga Basij. Izraelske obrambene snage (IDF) izjavile su da su Soleimani i Larijani ubijeni u istoj seriji napada 16. marta. Katz je rekao da su se dvojica lidera "pridružila Hamneiju, vođi programa uništenja, zajedno sa svima eliminisanim iz osovine zla u dubinama pakla", dok je kabinet izraelskog premijera Benjamina Netanyahua objavio fotografiju na kojoj premijer telefonom izdaje naređenje, uz opis: „Premijer Benjamin Netanyahu naređuje eliminaciju visokih figura iranskog režima.“ Američko-izraelska ofanziva na Iran, sada u trećoj sedmici, ne pokazuje znakove smirivanja, a sirene za zračnu opasnost oglasile su se 17. marta na više lokacija širom Bliskog istoka. Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da je sukob "uništio iransku vojsku u svakom pogledu" i ponovio na konferenciji za novinare u Washingtonu da će se Sjedinjene Države "u vrlo skoroj budućnosti" povući iz rata. Izraelska vojska saopštila je da je u najnovijem talasu napada gađala "infrastrukturu iranskog režima" širom Teherana, kao i lokacije povezane s grupom Hezbollah, koju Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacijom. U međuvremenu, Iran je nastavio ispaljivati rakete i dronove na ciljeve širom regiona, uključujući Izrael. Ključni Hormuški moreuz, kroz koji prolazi oko petine svjetskog transporta nafte, i dalje je uglavnom zatvoren zbog napada na brodove. Iranski napad dronovima i raketama pogodio je američku ambasadu u Bagdad, prema riječima sigurnosnih zvaničnika, od kojih je jedan rekao za AFP da je „najmanje jedan dron“ pao unutar kompleksa ambasade. Novi iranski napad dronom pogodio je i naftni kompleks u Fudžairi na istočnoj obali Ujedinjenih Arapskih Emirata, izazvavši požar, ali bez povrijeđenih, saopštile su lokalne vlasti 17. marta. Eksplozije su prijavljene i u Doha, dok je Katar saopštio da je presreo raketni napad. Trump je pozvao zemlje širom svijeta da pomognu u ponovnom otvaranju ključnog plovnog puta, ali su se mnoge usprotivile toj ideji. Kasnije je rekao da je okljevanje “vrlo glupa greška” i da Sjedinjenim Državama „zapravo ne treba nikakva pomoć“. "Ovo je veliki test, jer nam oni ne trebaju, ali su trebali biti tu", dodao je Trump. Napadi Irana na zemlje proizvođače nafte i gasa u Zalivu doveli su do naglog rasta cijena energije u mnogim državama. Cijene nekoliko vrsta nafte ponovo su porasle za oko pet posto 17. marta zbog zabrinutosti oko snabdijevanja.

Skupština Republike Srpske na posebnoj sjednici, 17. marta izabrala je novu Vladu tog bosanskohercegovačkog entiteta. Savo Minić, kadar Saveza nezavisnih socijaldemokrata, stranke Milorada Dodika, koji je dan ranije podnio ostavku na tu poziciju, ponovo je izabran za predsjednika entitetske vlade. On je 16. marta izjavio da se na ostavku odlučio kako bi se obezbijedio legalitet i legitimitet Vlade, te naveo da postoje osporavanja i od međunarodne zajednice, ne objašnjavajući na šta konkretno misli. Njegova ostavka je prihvaćena na sjednici Skupštine RS isti dan. Ovo je drugi put u posljednjih nekoliko mjeseci da je Minić podnio ostavku. Za entitetskog premijera imenovan je 2. septembra prošle godine. Ustavni sud Bosne i Hercegovine je 23. januara ove godine odlučio da ta Vlada nije ustavna, jer ga je za mandatara prošlog avgusta predložio Milorad Dodik, koji se tada predstavljao kao predsjednik RS. Prema Ustavu RS, mandatara može samo da predloži predsjednik entiteta, a ta funkcija je Dodiku oduzeta nakon što je postala pravosnažna presuda za nepoštovanje odluka visokog predstavnika, kojom mu se zabranjuje obavljanje političkih funkcija na period od šest godina. Nekoliko dana uoči odluke Ustavnog suda BiH, Minić je podnio ostavku, za mandatara ga je predložila tadašnja v.d. predsjednice RS, Ana Trišić Babić, te je on ubrzo ponovo postavljen na istu funkciju. Poslanici Stranke demokratske akcije i Demokratske fronte u Predstavničkom domu Parlamenta BiH su se i nakon tog imenovanja obratili Ustavnom sudu BiH, tražeći da bude poništeno. U svojoj apelaciji, između ostalog, oni tvrde da je imenovanje premijera na osnovu prijedloga v.d. predsjedničke funkcije, "direktno i svjesno kršenje načela vladavine prava" iz bh. Ustava. Ustavni sud BiH se o tome još nije izjašnjavao. Ko su novi ministri?Sastav nove Vlade RS je nepromijenjen u odnosu na prethodnu. Zora Vidović je ponovo izabrana za ministricu finansija, Željko Budimir za ministra unutrašnjih poslova, Goran Selak za ministra pravde, Senka Јujić za ministra uprave i lokalne samouprave, a Radenko Bubić za ministra privrede i preduzetništva Republike Srpske. Za ministra trgovine i turizma je ponovo izabran Ned Puhovac, Petar Đokić za ministra energetike i rudarstva, Zoran Stevanović za ministra saobraćaja i veza, a Alen Šeranić za ministra zdravlja i socijalne zaštite Srpske. Borivoje Golubović je izabran za ministra prosvjete i kulture, Radan Ostojić za ministra rada i boračko-invalidske zaštite, Irena Ignjatović za ministricu porodice, omladine i sporta, Zlatan Klokić za ministra za evropske integracije i međunarodnu saradnju. Bojan Vipotnik je ostao na poziciji ministra za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju, Anđelka Kuzmić je ministrica poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a Draga Mastilović ministrica za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske.

Protest pod sloganom "Za srpsko Kosovo i Metohiju" održan je 17. marta u Beogradu u organizaciji 13 desničarskih stranaka i pokreta, među kojima je i ultradesničarska grupa Obraz. Povod za okupljanje je Zakon o strancima i Zakon o vozilima, koji su na Kosovu stupili na snagu 15. marta na Kosovu, uz obrazloženje da će negativno uticati na pripadnike manjinske srpske zajednice, ali i sektor zdravstva i obrazovanja koji u srpskim sredinama funkcioniše u sistemu Srbije. Kako je javio reporter Radija Slobodna Evropa (RSE) par stotina građana okupilo se kod Predsedništva Srbije u centru glavnog grada, odakle su posle govora krenuli u šetnju ka Ambasadi Ruske Federacije, kako bi se zahvalili Kremlju na tome što ne priznaje nezavisnost Kosova. Oko 200 prisutnih nosilo je zastave Srbije, ali i barjake sa likom predsednika Rusije Vladimira Putina. Sa razglasa su se puštale nacionalističke pesme, a okupljeni su skandirali "Ne damo Kosovo" i "Izdaja". Među okupljenima je bio i narodni poslanik Branimir Nestorović iz opozicione parlamentarne stranke "Mi – glas iz naroda". Šta su poruke skupa?Na skupu je, između ostalih, govorio Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji je kazao da je vlast u Srbiji "pustila niz vodu" zdravstvo i obrazovanje koji su bili pod kontrolom na severu Kosova. "Tamo (na Kosovu) je nasilje svakodnevno, ljudi se muče, nemaju svoj novac. Tamo je ukinuto sve srpsko što je moglo da se ukine. I sada imamo finale sa institucijama obrazovanja i zdravstva", rekao je Samardžić. Puna primena Zakona o strancima i vozilima počela je 15. marta na Kosovu. Vlada te države je odlučila da uvede olakšice, izdavanjem privremenih boravišnih dozvola na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i priznavanjem lične karte koje im izdaju srpski organi, čime će biti ublažene posledice primene zakona. Ove olakšice su pozdravile Srbija, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija. Zakon o strancima će uticati na pripadnike srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta, ali žive, rade ili se školuju na Kosovu. Primera radi, na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici – koji fukcioniše po srpskom sistemu – građani Srbije koji rade ili studiraju moraće da imaju dozvolu za rad ili dozvolu za boravak. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Na skupu u Beogradu govorio je i Luka Arsenijević, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji je rekao da mladi Kosovo "drže u srcu, mislima i molitvama". "Konstantno gledamo kako ćemo da rešimo problem koji su zakuvali oni pre nas. Kada mi preuzmemo vlast, druga će se pesma pevati i ovde i na Kosovu", rekao je Arsenijević. Inače, na zvaničnom Instagram profilu "Studenti u blokadi", koji od nesreće u Novom Sadu predvode antivladine proteste u Srbiji, nije bio upućen poziv na skup desničarskih stranaka i organizacija. Na skupu i vođa ultradesničarskog ObrazaMeđu govornicima je bio i Mladen Obradović, vođa ultradesničarske organizacije Svetosavski savez Obraz. Obradović, koji je vodio zabranjenu organizaciju Otačastveni pokret Obraz, je rekao da su se ljudi okupili da bi "razbijali laži" predsednika Srbije "da je pobedio (premijera Kosova Aljbina) Kurtija tako što je naterao Srbe da Kosovu i Metohiji da uzmu separatistička dokumenta". Nakon govora, okupljeni su prošetali do Ambasade Ruske Federacije u Beogradu, da bi se, kako je rekao Obradović, zahvalili "braći Rusima". Ispred ruskog diplomtaskog predstavništva pevali su ruske pesme i skandirali "Srbija, Rusija - ne treba nam Unija" i "Srbi i Rusi braća zauvek". Obradović je vodio Otačastveni pokret Obraz koji je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije 2005. klasifikovalo kao klerofašističku organizaciju. Ustavni sud je 2012. zabranio rad te organizacije. U Srbiji je ovo udruženje pod neznatno promenjenim nazivom delovalo najpre neformalno, a od 2019. godine je i zvanično registrovano. Obradović je bio jedan od organizatora više anti-LGBT demonstracija, protesta protiv izložbe umetnika sa Kosova, te skupova podrške haškim osuđenicima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.

Crna Gora je privremeno zatvorila poglavlje 21 u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom (EU). Poglavlje se odnosi na transevropske mreže. Međuvladinom konferencijom održanom 17. marta, Crna Gora ima ukupno 14 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko obuhvataju pregovori o pristupanju Evropskoj uniji. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je reč o velikom koraku za zemlju. Najavila je posetu Crnoj Gori naredne sedmice, kada će, kako je rekla, poručiti da je veoma važno pronalaženje zajedničkog jezika kako bi se unapredila reformska agenda EU. "Međustranačka saradnja je ključna. Agenda Crne Gore za članstvo u EU zahteva brzo sprovođenje parlamentarnog rada. Računam na posvećenost svih političkih aktera da obezbede da se ovaj proces nastavi bez prekida“, poručila je komesarka. Ovo je druga međuvladina konferencija sa Crnom Gorom tokom kiparskog predsedavanja Savetom EU. Za ministarku za evropska pitanja Kipra, Marilenu Raunu, to je dokaz odlučnosti zemlje da nastavi reformski proces. Rauna je ocenila da Crna Gora i dalje prednjači u procesu pristupanja i ohrabrila podgoričke vlasti da održe, a gde je moguće i ubrzaju reformsku dinamiku. "Uverena sam da ćemo u narednim mesecima sazvati još konferencija o pristupanju, što će Crnu Goru dodatno približiti cilju da postane 28. država članica do 2028. godine", izjavila je kiparska ministarka. Crnu Goru je na međuvladinoj konferenciji predstavljao premijer Milojko Spajić, koji je ocenio da je privremeno zatvaranje poglavlja 21 samo jedan u nizu uspešnih koraka koje zemlja ostvaruje tokom kiparskog predsedavanja Evropskom unijom, koje traje do 30. juna 2026. godine. Spajić je ovu godinu ocenio kao prelomnu za evropske integracije Crne Gore. "Danas, kada proširenje Evropske unije nije samo pitanje institucionalne integracije i ekonomske konvergencije, već i evropske bezbednosti, stabilnosti i političke otpornosti, svaki korak ka proširenju predstavlja važnu kariku za celokupan evropski projekat", naglasio je Spajić. Crna Gora se za sada smatra najizvesnijom narednom članicom Evropske unije. Vlasti te zemlje ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine, kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – procesu koji, prema dosadašnjoj praksi, traje između jedne i tri godine. Ambicija crnogorskih vlasti je da država postane punopravna članica Evropske unije do kraja 2028. godine. Za uspešno okončanje pregovora potrebno je zatvoriti sva pregovaračka poglavlja. Da bi se ostvario ovaj cilj, celokupan proces trebalo bi da bude završen u narednih devet meseci.

Izvestilac za Bosnu i Hercegovinu u Evropskom parlamentu Ondrej Kolar poručio je da predstavnici Bosne i Hercegovine ne uspevaju da postignu međusobni dogovor, ostajući zapetljani i nesložni oko ključnih unutrašnjih pitanja. Prema njegovim rečima, takav pristup rizikuje da potkopa razvoj zemlje, što, između ostalog, dovodi do ozbiljnog odliva mozgova. Na raspravi o godišnjem izveštaju o zemlji, održanoj u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), Kolar je upozorio da dominiraju pretnje secesijom, da je angažman organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka slab, te da su prisutni pritisci na medije i opšta nestabilnost. "Zemlja, barem po mom mišljenju, nije prevazišla okvire Dejtonskog sporazuma i, nažalost, u velikoj meri se oslanja na Kancelariju visokog predstavnika, kao i na produžavanje mandata EUFOR-a. Doduše, treba reći da mnogi oštro kritikuju OHR zbog smanjenja suvereniteta zemlje", izjavio je Kolar tokom predstavljanja nacrta izveštaja. Predsedavajući AFET-a, Dejvid Mekalister (David McAllister), podsetio je da Bosna i Hercegovina od 2024. godine ima odluku o otvaranju pristupnih pregovora, koja je uslovljena sprovođenjem neophodnih reformi. "Nažalost, obnovljena politička kriza i kontinuirani pokušaji rukovodstva entiteta Republika Srpska da potkopaju ustavno-pravni poredak zemlje, a time i njen put ka pridruživanju, zaustavili su napredak", rekao je Mekalister. On je naveo da je Bosna i Hercegovina dostavila reformsku agendu, doduše sa zakašnjenjem, ali je naglasio da je neophodno hitno započeti proces sprovođenja dodatnih reformi. "Svi politički akteri trebalo bi ponovo da usmere fokus na evropske integracije, kako bi se ispunili uslovi za održavanje prve međuvladine konferencije", poručio je Mekalister. Međuvladina konferencija je forum između Evropske unije i zemlje kandidata na kojem se otvaraju i zatvaraju pregovaračka poglavlja. Predstavnica Evropske komisije nadležna za Bosnu i Hercegovinu podsetila je da je odluka o otvaranju pristupnih pregovora iz 2024. godine dokaz da su vrata Evropske unije otvorena za tu zemlju. "Nažalost, u dva uzastopna godišnja izveštaja konstatovali smo zastoj u napretku", navela je Barbara Hesus Himeno (Barbara Jesus Gimeno) iz Evropske komisije. Dodala je da nadležne vlasti moraju hitno preduzeti sve potrebne korake kako bi se usvojio pregovarački okvir. U nacrtu godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta izražava se žaljenje zbog kontinuiranih političkih podela, secesionističkih težnji i fenomena "zarobljene države", koji, decenijama nakon rata, narušavaju poverenje javnosti i podstiču odliv mozgova. U dokumentu se odbacuje istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, kao i osporavanje utvrđenih činjenica i nezavisnosti domaćih i međunarodnih sudova, posebno od strane političkih aktera. U nacrtu se takođe konstatuje ograničen napredak u borbi protiv, kako se navodi, široko rasprostranjene korupcije i sve izraženijih elemenata zarobljavanja države. Vlasti Bosne i Hercegovine pozivaju se da preduzmu hitne i konkretne mere na državnom i entitetskom nivou, kao i da ojačaju saradnju između institucija za borbu protiv korupcije, policije i tužilaštva. Takođe se pozivaju da otklone sistemske nedostatke u borbi protiv organizovanog kriminala, unapređenjem operativne saradnje između organa za sprovođenje zakona na svim nivoima vlasti. Izražava se i zabrinutost zbog zlonamernih dezinformacija i pokušaja stranog mešanja aktera iz trećih zemalja, uz poziv vlastima da preduzmu odlučne korake kako bi se tim pretnjama suprotstavile i ojačale otpornost društva. Kasnije tokom godine, nacrt izveštaja biće usvojen u AFET-u, a potom i na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, čime će dobiti formu rezolucije.

Evropska komisija ocenila je kao "zabrinjavajuće" poslednje korake nadležnih vlasti u Srbiji, koji se odnose na ono što u Briselu nazivaju primenom pravosudnih amandmana. Reč je o amandmanima na pravosudne zakone usvojene u januaru koje je Evropska komisija ocenila kao "ozbiljan korak unazad u procesu evropskih integracija" Srbije. "Naš stav ostaje nepromenjen. Komisija očekuje da će implementacija ovih zakona biti odložena dok Venecijanska komisija ne izda svoje mišljenje. Nakon toga, očekujemo da zakoni budu u skladu s tim revidirani", izjavio je Guillaume Mercier, portparol Evropske komisije zadužen za pitanja proširenja. Beogradske vlasti su Venecijanskoj komisiji uputile izmene zakona na razmatranje i Briselu obećale da ih neće primenjivati dok to telo ne iznese svoje mišljenje. Međutim, Visoki savet tužilaštva doneo je odluku da četvoro tužilaca ne nastavi rad u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK). Reč je o tužiocima koji su, između ostalog, bili angažovani na ispitivanju moguće korupcije vlasti u slučaju pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, kao i na istrazi zaplene pet tona marihuane u selu kod Kruševca. Tužilaštvo je poslednjih meseci na meti kritika državnih zvaničnika zbog više predmeta koje vodi protiv predstavnika vlasti, među kojima je i postupak protiv aktuelnog ministra kulture Nikole Selakovića zbog navodne zloupotrebe položaja. Evropski fondovi pod znakom pitanjaSituacija u vezi sa pravosudnim zakonima dodatno dovodi u pitanje mogućnost da Srbija dobije sredstva koja su joj dodeljena iz evropskih fondova. "Evropska komisija nastavlja da preispituje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU", potvrdio je portparol Mercier. Vladavina prava jedan je od ključnih uslova za svaku zemlju koja želi da koristi finansijska sredstva Evropske unije. Srbija je sredinom januara iz Plana rasta dobila samo polovinu predviđenih sredstava, jer nije ispunila sve reformske korake koji su bili predviđeni za tu tranšu. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je u februaru da će Evropska komisija, u svetlu usvajanja pravosudnih zakona, preispitati da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za evropsku finansijsku pomoć, uključujući sredstva iz Plana rasta, kao i iz pretpristupne pomoći. Srbija bi, inače, iz Plana rasta trebalo da dobije ukupno 1,6 milijardi evra u vidu grantova i kredita. Međutim, sva finansijska sredstva uslovljena su napretkom u oblasti vladavine prava. Novac je vezan za period od 2024. do 2027. godine. U slučaju da neka zemlja ne iskoristi celokupan iznos, sredstva se preraspodeljuju među ostalim korisnicima.

Skupština Republike Srpske usvojila je u utorak, 17. marta na posebnoj sjednici Rezoluciju o osudi i zabrani promovisanja i veličanja ideologije i simbola Nezavisne Države Hrvatske i ustaške, nacističke i fašističke ideologije. Radi se o prijedlogu vladajuće koalicije koju predvodi Savez nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika. Prihvaćeni su i zajednički zaključci svih stranaka iz Republike Srpske koji predviđa izmjene Zakona o grobljima i Krivičnog zakonika, što je bio prijedlog opozicione Srpske demokratske stranke. Vlada RS je zadužena da u roku od 60 dana izradi i u skupštinsku proceduru uputi izmjene Zakona o grobljima i pogrebnoj djelatnosti kojim bi se zakonski regulisalo uklanjanje spomenika i simbola koji promovišu i veličaju ideologiju NDH i ustašku, nacističku i fašističku ideologiju koji vrijeđaju vjerske, moralne i nacionalne osjećaje srpskog naroda. Pored toga, entitetska vlada je zadužena da u istom roku uputi u proceduru dopunu Krivičnog zakonika Republike Srpske kojom bi bilo propisano novo krivično djelo koje sankcioniše lica koja putem sredstava javne komunikacije na javnom mjestu ili na drugi način javno promovišu, veličaju, podržavaju ili podstiču pozitivno vrednovanje ili prihvatanje ustaštva i ustaške ideologije NDH. U Rezoluciji o osudi i zabrani promovisanja i veličanja ideologije i simbola NDH i ustaške, nacističke i fašističke ideologije i simbola osuđuje se veličanje i proslavljanje zločinačkih ideja iz konteksta Drugog svjetskog rata, genocida nad Srbima u NDH, Holokausta i Samudaripena. "Osuđuje se i zabranjuje svaki oblik veličanja i promovisanja ideologije i simbola NDH i ustaške, nacističke i fašističke ideologije i simbola, organizacija, nosilaca vlasti i istaknutih ličnosti, uključujući, ali ne ograničavajući se na inicijative ili podizanje spomenika i memorijala, imenovanje ulica, javnih institucija ili mjesta po pripadnicima tih pokreta, državanje javnih manifestacija na kojima se veličaju i pozdravljaju, upotrebu simbola, oznaka i pozdrava povezanih sa tim ideologijama", navodi se u rezoluciji. Pozivaju se nadležne institucije da, u skladu sa važećim zakonodavstvom i međunarodnim obavezama, preduzmu odgovarajuće mjere radi sprečavanja finansiranja organizacija i pokreta koji promovišu ideologiju i simbole NDH i ustaške, nacističke i fašističke ideologije i simbole, sankcionisanja i kažnjavanja javnog podsticanja na rasnu, etničku ili vjersku mržnju, kao i radi sprečavanja javnih okupljanja na kojima dolazi do veličanja ovih ideologija, isticanja njihovih simbola i parola, te upotrebe njihovih pozdrava. Istovremeno, pozvane su sve vjerske organizacije, politički akteri i javne institucije da osude svaku ideologiju zasnovanu na rasnoj nadmoći, etničkoj i vjerskoj mržnji ili negativnom i falsifikatorskom istorijskom revizionizmu, te da se uzdrže od političke ili svake druge javne saradnje sa pojedincima, organizacijama i pokretima koji promovišu takve ideje. Osuđuje se i širenje ustaške propagande i drugih oblika ideološkog ili vjerskog fanatizma putem interneta i digitalnih platformi, a od nadležnih institucija se zahtijeva da pokrenu postupke uklanjanja takvog sadržaja sa interneta i digitalnih platformi. Šta se još navodi u rezoluciji?Vlada Republike Srpske se zadužuje da pripremi i u skupštinsku proceduru uputi prijedlog izmjena i dopuna propisa kojima bi se jasno i nedvosmisleno inkriminisalo promovisanje i veličanje ideologije i simbola NDH i ustaške, nacističke i fašističke ideologije i simbola, te predvidjele odgovarajuće sankcije i kazne. Pozivaju se nadležne institucije da formiraju zakonski okvir na osnovu kojeg će u Republici Srpskoj biti uklonjeni svi postojeći simboli NDH i ustaške, nacističke i fašističke ideologije, zaključuje se u prijedlogu rezolucije. Inače, Republika Srpska godinama odbija da ukloni obilježja osobama osuđenim za ratne zločine nad nesrbima tokom rata u Bosni i Hercegovini, devedesetih godina prošlog vijeka. Iako se u BiH svake godine osuđuje ustaštvo, fašizam i nacizam, BiH nikada nije uspjela donijeti zakon o zabrani takvih ideologija. Zakon je do sada bio u proceduri nekoliko puta i svaki put je odbijen u Parlamentu BiH.

Uprava policije u Crnoj Gori odbija da saopšti ko je pravio plan i donosio ključne odluke u vezi sa kućnim nadzorom Miloša Medinice, za kojim je zbog bekstva nakon pravosnažne presude raspisana Interpolova poternica, objavila je nevladina organizacija MANS. Iz ove organizacije koja istražuje korupciju i organizovani kriminal u Crnoj Gori navode da takođe nije objašnjeno ko je bio odgovoran za postupanje policije u predmetu koji je završen Medeničinim bekstvom. Iz MANS-a tvrde da su imali uvid u dokumentaciju Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore vezanu za kućni nadzor, a potom i bekstvo Miloša Medenice. Miloš Medenica je 28. januara ove godine prvostepeno osuđen na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je njegovoj majci nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Umesto odlaska u pritvor, Medenica je krajem januara postao nedostupan javnosti. Za njim je u međuvremenu raspisana i Interpolova poternica. Šta otkrivaju iz MANS-a?Kako navode iz MANS-a, nije jasno zašto je policija sprovodila nadzor nad Medenicom dok je bio u kućnom pritvoru, jer Viši sud nije zahtevao provere. Uprava policije navodi da je "sačinjen Plan mjera i aktivnosti u cilju praćenja i postupanja po izrečenoj mjeri nadzora" i da je dinamika obilazaka bila prilagođena mogućnostima i kapacitetima policije u Podgorici, što iz MANS-a ocenjuju kao izbegavanje odgovornosti i priznanje da je policija samostalno vodila nadzor. MANS je saopštio i da je indikativno postupanje policije 28. januara, kada je utvrđeno da Medenice nema u stanu. Nema odgovora ko je doneo odluku da se policijski službenici tog dana povuku sa svojih pozicija i pošalju na proveru, niti ko je komandovao akcijom neposredno pre nego što je utvrđeno da je Medenica pobegao, objašnjavaju iz nevladine organizacije. Dodaju i da sumnje izazivaju službene beleške u kojima su datumi ručno ispravljani, a imena policajaca zatamnjena. Zbog svega toga iz ove nevladine organizacije pozivaju da nadležne institucije istraže i utvrde ko je odgovoran za propuste u policiji. Da je bekstvo Medenice neprihvatljivo i da je neophodna istraga o tome poručio je i premijer Crne Gore Milojko Spajić, dok je predsednik te zemlje Jakov Milatović zatražio smene odgovornih za ovaj slučaj.