Srbija i Ukrajina nastavljaju pregovore o slobodnoj trgovini, dogovoreno je nakon sastanaka potpredsednika Vlade Ukrajine Tarasa Kačke sa državnim vrhom u Beogradu 21. maja. Kačka se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Đurom Macutom, a sa ministrima trgovine i evrointegracija potpisao je zajednička dokumenta. Sa ministarkom trgovine Jagodom Lazarević potpisao je dokumenta koja garantuju nastavak pregovora o Sporazumu o slobodnoj trgovini između Ukrajine i Srbije. Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema ovakav sporazum. Sporazum bi, kako su ocenili zvaničnici Srbije i Ukrajine, mogao značajno da poveća robnu razmenu dve zemlje i otvori novu fazu ekonomske saradnje. Podrazumevao bi umanjenje, odnosno ukidanje carina na uvoz i izvoz robe. Kačka je sa ministrom za evrointegracije Nemanjom Starovićem potpisao i Memorandum o razumevanju u oblasti evropskih integracija. Obe zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Memorandum potvrđuje opredeljenost dveju država za unapređenje bilateralne saradnje i razmenu iskustava u procesu evropskih integracija, uključujući jačanje institucionalnih kapaciteta, obuku državnih službenika, saradnju u oblasti usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i razmenu znanja o korišćenju EU fondova. Ministar Starović je, kako je preneto u saopštenju, izjavio da Srbija od početka sukoba u Ukrajini dosledno zastupa stav da se rešenje mora tražiti u skladu sa međunarodnim pravom i osnovnim principima Povelje Ujedinjenih nacija. Naglasio da Srbija od početka sukoba pruža humanitarnu pomoć Ukrajini i njenim građanima kroz više vidova i mera podrške. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Kačka: Povoljni uslovi za razvoj bilateralnih odnosaPotpredsednik Vlade Ukrajine Taras Kačka ocenio je da postoje povoljni uslovi za intenzivniji razvoj bilateralnih odnosa i realizaciju zajedničkih projekata, saopštila je Vlada Srbije nakon sastanka sa premijerom Đurom Macutom. Premijer Macut je istakao da je Srbija opredeljena za očuvanje mira i stabilnosti, kao i za nastavak razvoja konstruktivnog dijaloga i saradnje sa svim partnerima. U razgovoru je, kako je saopšteno iz Macutovog kabineta, bilo reči i o značaju nastavka humanitarne i institucionalne saradnje, kao i o potrebi očuvanja stabilnosti i jačanja dijaloga "u složenim međunarodnim okolnostima". Tokom posete Tarasa Kačke Beogradu, 20. maja je otvoren poslovni forum koji je okupio više od 40 srpskih i ukrajinskih privrednika, te predstavnike institucija i kompanija iz sektora poljoprivrede. Sa Vučićem o ekonomiji i energeticiJačanje ekonomske saradnje i nastavak pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini, bili su i u fokusu razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Tarasom Kačkom. Predsednik Srbije je sastanak nazvao "otvorenim i sadržajnim", dodajući da se razgovaralo o unapređenju bilateralnih odnosa, evropskom putu Beograda i Kijeva i daljem razvoju saradnje u oblastima od zajedničkog interesa - kao što su trgovina, energetika, infrastruktura. "Saglasili smo se da Srbija i Ukrajina imaju prostor da značajno prošire partnerstvo, naročito kroz konkretnije povezivanje privreda i bolju iskorišćenost postojećih potencijala", dodao je. U oblasti energetike se, kako je naglasio Vučić, razgovaralo o regionalnoj energetskoj bezbednosti, diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja, kao i o značaju Vertikalnog gasnog koridora za šire povezivanje sa evropskim energetskim tokovima. Vertikalni gasni koridor razvija se uz podršku Evropske komisije, kako bi se tečni prirodni gas, preko terminala u Grčkoj, dopremio ka centralnoj i istočnoj Evropi. Cilj je smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa, nakon agresije na Ukrajinu. Vučić je, dan pre sastanka sa Kačkom, telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, a nakon razgovora poručio da su Srbija i Ukrajina "opredeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog". Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posetio je Ukrajinu 11. juna 2025, kada je u Odesi održan samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsednika Srbije.

Nemački kancelar Friedrich Merz predložio je da se zemljama Zapadnog Balkana dodeli status posmatrača u Evropskoj uniji (EU), a Ukrajini status takozvane pridružene članice bez prava glasa. U pismu koje je Merc poslao čelnicima Evropske unije, predsednici Evropske komisije Ursuli fan der Leyen (Ursula von der Leyen), predsedniku Evropskog saveta Antoniu Košti (António Costa), kao i predsedavajućem Evropskom unijom, kiparskom predsedniku Nikos Hristodulidesu (Nikos Christodoulides), ocenjuje se da je potrebna nova dinamika za Ukrajinu, kao i za Zapadni Balkan i Moldaviju. U pismu u koje Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, nemački kancelar navodi da proces proširenja EU traje predugo i da to, prema njegovom mišljenju, razumljivo stvara frustracije među zemljama kandidatima, ali i među državama članicama. Zapadni Balkan - posmatrač u institucijama EUZa države Zapadnog Balkana i Moldaviju, Fridrih Merc predlaže razmatranje "inovativnih rešenja" kako bi se ubrzao njihov proces pristupanja. Između ostalog, nemački kancelar predlaže privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu i bliže veze sa evropskim institucijama u svakodnevnom procesu donošenja odluka. On u pismu govori o dodeljivanju statusa posmatrača zemljama Zapadnog Balkana u svim relevantnim institucijama Evropske unije i održavanju zajedničkih sednica Evropske komisije ili Evropskog parlamenta sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana o pitanjima koja se direktno odnose na region. Pet članica EU traži integrisanje zemalja kandidata u zajedničko evropsko tržište"Postepena integracija mogla bi da se uspostavi kroz izgradnju blokova koji bi mogli da budu osnova za punu primenu odgovarajućih oblasti politika, a zatim bi bila praćena povećanom podrškom u procesu sprovođenja pravne tekovine Evropske unije. Osim toga, mogli bismo da unapredimo pomenutu institucionalnu integraciju na osnovu suštinskog napretka. Sve ovo moglo bi značajno da približi zemlje kandidate nama i time podstakne novu ambiciju za dalje reforme potrebne za postizanje punopravnog članstva", navodi u pismu nemački kancelar Fridrih Merc. "Trebalo bi čvrsto da ostanemo pri svom obećanju da zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija mogu da se pridruže Evropskoj uniji, kako je utvrđeno Kopenhaškim kriterijumima i predviđeno Solunskom agendom iz 2003. godine. Naš cilj se nije promenio: završetak Evropske unije uključivanjem svih zemalja kandidata u Uniju", dodao je nemački kancelar. Ukrajina kao pridružena članicaŠef nemačke vlade predlaže da se Ukrajini odmah omogući znatno približavanje Evropskoj uniji i njenim ključnim institucijama, "bez uticaja na tekuće pregovore o pristupanju, već podsticanjem i podrškom tom procesu". Prema njegovom mišljenju, status "pridružene države članice" mogao bi, između ostalog, da uključuje učešće na sastancima lidera ili ministara Evropske unije bez prava glasa, status pridruženog člana Evropske komisije i Evropskog parlamenta, takođe bez prava glasa, kao i postepenu primenu pravne tekovine Evropske unije u skladu sa napretkom Ukrajine u pregovorima o pristupanju - kako tvrdi, "ne automatski, već nakon odobrenja Saveta Evropske unije i uz odgovarajuće zaštitne klauzule". Fridrih Merc takođe predlaže mehanizam automatskog vraćanja u slučaju nazadovanja u temeljnim vrednostima Evropske unije, posebno kada je reč o vladavini prava ili strukturnim koracima unazad u pregovorima o pristupanju. "Ukrajina je član evropske porodice i nastavićemo da podržavamo Ukrajinu u izgradnji mirne i prosperitetne budućnosti unutar Evropske unije. Ovim pristupom Ukrajina bi napravila ogroman korak napred, odmah se približavajući punopravnom članstvu. Već sada bismo Ukrajini ponudili značajan ekvivalent članstva koji daleko prevazilazi ono što bismo mogli da ostvarimo u srednjoročnom periodu putem naše metodologije pristupanja, posebno imajući u vidu proces ratifikacije", navodi nemački kancelar u pismu. On podvlači da predlog za Ukrajinu odražava specifičnu situaciju te zemlje. Paralelno s tim, kaže Merc u pismu, Evropska unija bi nastavila sa redovnom procedurom pristupanja kako bi se osiguralo da i formalno pristupanje bude ostvareno što je pre moguće. Šef nemačke vlade smatra da ovi predlozi ne zahtevaju izmene institucionalnog i pravnog okvira Evropske unije, već samo "snažan politički sporazum". Dodaje da se ova pitanja mogu rešiti ukoliko Evropljani zauzmu konstruktivan pristup prema ovom posebnom statusu, jer bi to bio snažan politički signal koji je Ukrajini i njenim građanima potreban u kontinuiranoj borbi protiv ruske agresije.

Iako je predala dva zahteva za isplatu iz Plana rasta, Srbija još nije dobila novac iz druge i treće tranše, jer Evropska komisija i dalje procenjuje da li zemlja ispunjava uslove za prijem evropskih fondova. Ukupna dostupna sredstva iz planiranih narednih isplata iznose oko 428 miliona evra. Druga isplata za Srbiju iznosi 163,1 milion evra, dok treća tranša iznosi 265 miliona evra. Ovaj novac uslovljen je ispunjavanjem svih reformskih koraka predviđenih Reformskom agendom. "Što se tiče Srbije, možemo da potvrdimo da su drugi i treći zahtev za plaćanje iz Srbije u fazi procene", potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije (EK). U međuvremenu, tri države Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, osim predfinansiranja već su primile i treće isplate iz evropskog Plana rasta. Prema podacima Evropske komisije, Evropska unija (EU) je do sada Srbiji isplatila 172,1 milion evra. To uključuje predfinansiranje od 111 miliona evra u junu 2025. godine i prvu isplatu od 61,1 milion evra u januaru 2026. godine. Međutim, prva isplata predstavljala je nešto više od polovine predviđenih sredstava, jer je januarskom tranšom bilo planirano da se raspodeli 112 miliona evra. Smanjenje sredstava odnosilo se na nedovoljnu primenu reformskih koraka. Komisija je procenila da je od predviđenih sedam koraka Srbija ispunila samo tri. Srbija ima na raspolaganju više od 1,5 milijardi evra iz Plana rasta za period između 2024. i 2027. godine. Zvaničnici Evropske komisije navode da ta institucija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata EU, te da je reč o uobičajenoj praksi koja se primenjuje tokom celog procesa, u fazi svakog zahteva za plaćanje. Međutim, briselski zvaničnici ponovili su zabrinutost zbog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i navode da pažljivo prate naredne korake vlasti u Beogradu. "Nastavljamo da podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU. Istovremeno, očekujemo da će vlasti podržavati i poštovati efikasne demokratske mehanizme, vladavinu prava i ljudska prava. To uključuje usklađivanje pravosudnih zakona sa standardima EU, posebno kroz brzu implementaciju preporuka iz mišljenja Venecijanske komisije o nedavno usvojenim amandmanima, kao i kroz zaustavljanje nazadovanja u oblasti slobode medija", navodi se u odgovoru Evropske komisije. Iako ne postoji formalna odluka o zamrzavanju evropskih fondova, takozvani "Mrdićevi zakoni" glavni su razlog što Srbija od januara nije dobila nikakva sredstva iz EU. Evropska komisija je u više navrata izrazila zabrinutost zbog usvajanja tih zakona, ocenjujući da oni "ograničavaju nezavisnost pravosuđa". Inače, za svaku isplatu sredstava iz Plana rasta zemlja korisnik mora da sprovede konkretne reforme u unapred definisanim rokovima. Međutim, Evropska komisija predviđa određenu fleksibilnost kroz takozvani sivi period. Pre svake isplate Evropska komisija dodatno procenjuje stanje vladavine prava u zemlji, koje predstavlja osnovni, nadređeni uslov za odobravanje finansijske podrške. Za reforme koje su morale da budu ispunjene do decembra 2024. godine ostavljen je dodatni rok od 24 meseca, odnosno do decembra 2026. godine, da se obaveze ispune bez automatskog gubitka sredstava. Za reforme čiji je krajnji rok decembar 2025. godine „sivi period“ traje kraće — 12 meseci, što znači da i one moraju da budu završene najkasnije do decembra 2026. godine. U slučaju Srbije, ključni datum je 31. decembar 2026. godine, kada zemlja ulazi u takozvanu tačku trajnog finansijskog gubitka. To znači da sredstva za reforme koje do tada ne budu ispunjene postaju trajno nedostupna. Evropska komisija ima ovlašćenje da ta izgubljena sredstva preraspodeli drugim zemljama Zapadnog Balkana koje su uspešno sprovele svoje reforme. Srbija treba da sprovede ukupno 98 reformskih koraka u periodu od 2024. do 2027. godine u okviru Plana rasta Evropske unije kako bi dobila sva finansijska sredstva koja su joj dodeljena. Do sada je Srbija sredstva dobila samo za tri ispunjena reformska koraka.

Uz brojne svečanosti, koncerte i poruke zvaničnika da evropski put, građansko jedinstvo i jačanje institucija ostaju ključni prioriteti države, Crna Gora 21. maja obilježava 20 godina od referenduma 2006. godine kada je obnovila državnu nezavisnost. Time je nakon 88 godina, obnovljena crnogorska nezavisnost. Na referendumu je glasalo 86,5 odsto od ukupnog broja birača. Nezavisnost je podržalo 55,5 odsto, dok je za ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom bilo 44,5 odsto građana. A danas, 20 godina kasnije, prema istraživanjima javnog mnjenja, ideju nezavisne Crne Gore podržalo bi oko 70 odsto građana. Kampanju za nezavisnost predvodio je lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović. Referendumsko pitanje je glasilo: "Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodnopravnim subjektivitetom?" Referendumska kampanja protekla je u atmosferi tenzija između pristalica Bloka za nezavisnu Crnu Goru i prosrpskih partija okupljenih u Bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Manjinski narodi bili su dio bloka za nezavisnost. Crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je u srijedu da dvije decenije od obnove nezavisnosti, Crna Gora ima ideju koja je spaja i vodi – "evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope". Na svečanosti u Vinogradu "13. jul Plantaže" povodom obilježavanja 20 godina nezavisnosti Crne Gore, Spajić je rekao da da je referendum 2006. o statusu Crne Gore bio veliki, ali tek prvi korak u izgradnji države, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Dvadeset godina nakon referenduma, Crna Gora je međunarodno priznata država, članica NATO-a i "prva naredna" kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, ali i država dubokih podjela i snažnog uticaja Srpske pravoslavne crkve. Za 20 godina, Crna Gora je stigla na korak do članstva u Evropskoj uniji, a u NATO je ušla 2017. Prošla je i kroz brojna politička previranja, ali i doživjela mirnu smjenu vlasti 2020., kada su pobjednici sa referenduma svoje mjesto ustupili najvećim dijelom onima koji su 2006. bili za zajednicu sa Srbijom. Broj stanovnika Crne Gore jeste porastao u posljednje dvije decenije, ali samo neznatno, između ostalog i zbog toga što su brojni mladi ljudi otišli u inostranstvo. Ono što je ostalo isto, iako u manjem obimu, jesu referendumske podjele iz 2006. koje su uglavnom političke prirode. Vlada Crne Gore planira trodnevni program u Podgorici uz koncerte svjetskih i domaćih muzičkih zvijezda, a nasuprot tome dio crnogorskih opština najavljuje da neće obilježavati Dan nezavisnosti.

Crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je u sredu da dve decenije od obnove nezavisnosti, Crna Gora ima ideju koja je spaja i vodi – "evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope". Na svečanosti u Vinogradu "13. jul Plantaže" povodom obeležavanja 20 godina nezavisnosti Crne Gore, Spajić je rekao da da je referendum 2006. o statusu Crne Gore bio veliki, ali tek prvi korak u izgradnji države, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Svečanosti prisustvuje predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović, drugi raniji i sadašnji funkcioneri predstavnici zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, diplomatskog kora, medija, nevladinog sektora, kao zvanice iz javnog i kulturnog života. Među zvanicama je i evropska komesarka Marta Kos. "Dvije decenije nakon obnove nezavisnosti, Crna Gora ima ideju koja je spaja i vodi. Ideju čijem ostvarenju nikada nijesmo bili bliži, a to je evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope možda i posljednji pravi mirovni projekat na svijetu", rekao je Spajić koji je domaćin svečanosti. On je rekao da Evropa nije politički cilj niti željena destinacija, već da je ona "ogledalo u kojem vidimo kakvi želimo biti", odnosno država koja štiti građane, čuva vladavinu prava i poštuje svačije dostojanstvo. "Ovaj put nije jednosmjerna ulica i nije želja Brisela, već njime želimo da idemo zbog Podgorice, Cetinja, Nikšića, Pljevalja, Bara, Ulcinja, Plava, Berana i svih naših gradova, u kojima ljudi žele da žive bolje, pravednije i sigurnije", rekao je Spajić. 'Uskoro ćete doprinositi istoriji EU'Evrokomesarka Kos je u obraćanju na svečanosti čestitala Dan nezavisnosti, navodeći da je Crna Gora pre 20 godina odlučila da ispiše novo poglavlje u dugoj istoriji crnogorske državnosti. "Evropa vidi šta ste izgradili. Evropa vidi vaša postignuća. Uskoro ćete doprinositi istoriji EU. Naredna poglavlja naše zajedničke istorije pisaćemo zajedno", rekla je Kos. Ona je navela da mesto Crne Gore u EU sada dobija svoj oblik i da je već počela izrada Ugovora o pristupanju Crne Gore, što je priznanje za postignuto i podsticaj da se ubrzaju preostale reforme na putu evrointegracija. "Ne samo zato što će to koristiti Crnoj Gori, već zato što će prisustvo Crne Gore ojačati Evropu. Time ćemo biti korak bliže zaokruživanju naše Unije", rekla je Kos. Prema planu, ceremonijalni deo programa povodom 20 godina od obnove nezavisnosti održava se na lokaciji "Plantaže 13. jul", a kulturno-zabavni program za građane biće održan 20, 21. i 22. maja u Podgorici. Crnogorski mediji su aprilu preneli rezultate istraživanja agencije Spektrum analitika, prema kojima bi, da je referendum za nezavisnost Crne Gore održan u novembru prošle godine, više od 60 odsto građana glasalo za nezavisnost, a oko 15 odsto za zajedničku državu sa Srbijom, ali s nekom vrstom nezavisnosti. Na referendum 2006. za nezavisnost je glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, dok su protiv bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Nakon što je nezavisnost zvanično proglašena 3. juna, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada koju vodi Spajić najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom ove godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Federalno tužilaštvo Belgije saopštilo je u sredu da je otvorilo istragu o potencijalnoj umešanosti belgijskih državljana u takozvani "snajper safari" tokom opsade Sarajeva za vreme rata 90-ih. Prema saopštenju ove institucije, istraga je pokrenuta "na osnovu informacija objavljenih u štampi". Tužilaštvo je dodalo da, u interesu istrage, ne želi dodatno da komentariše ovaj slučaj. Postupak u Belgiji usledio je nakon što je Javno tužilaštvo u Milanu pokrenulo istragu o takozvanim "vikend snajperistima" koji su, prema prijavi pisca i novinara Ezija Gavacenija, plaćali velike iznose novca kako bi dolazili na položaje Vojske Republike Srpske oko Sarajeva i snajperima, uglavnom "iz zabave", ubijali građane u opkoljenom gradu. Gradsko veće Sarajeva krajem januara dalo je saglasnost da se Grad pridruži postupku u Milanu protiv osumnjičenih. Pod istragom je trenutno osamdesetogodišnji državljanin Italije, bivši kamiondžija iz provincije Pordenone, koji je saslušan 9. februara. Tokom gotovo četvorogodišnje opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto ubijeno dete stradalo je od snajperskog hica, dok je više od 14.000 dece ranjeno. Ipak, do danas nijedan pojedinačni snajperista nije procesuiran ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u presudama protiv najviših zvaničnika Republike Srpske zaključio je da je snajperska kampanja imala za cilj terorisanje civila u Sarajevu.

Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija zalažu se za postepenu integraciju zemalja kandidata u evropsko jedinstveno tržište, smatrajući da bi se time zadržao zamah u procesu proširenja Evropske unije (EU) i podstakle države aspiranti da ubrzaju reformski proces. "Pristup jedinstvenom evropskom tržištu zasnovan na zaslugama – ako je potrebno, korak po korak – predstavlja takav podsticaj, ubrzavajući ekonomsku integraciju i regulatornu konvergenciju, a istovremeno čuvajući dugoročnu perspektivu punopravnog članstva u EU", navodi se u non-pejperu ovih pet država članica EU. Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid u ovaj dokument, koji je prosleđen svim članicama EU. U Evropskoj uniji, takozvani non-pejper predstavlja neformalni dokument čiji je cilj predlaganje ideja, testiranje reakcija ili pokretanje diskusija o određenim pitanjima bez obavezivanja na formalni stav. Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija u ovom nezvaničnom dokumentu navode da postepena integracija u ključne sektore jedinstvenog tržišta – kao međukorak ka punoj evropskoj integraciji – treba aktivno i sistematski da se sprovodi kada država kandidat pokaže visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u relevantnom sektoru, kao i snažnu i kredibilnu primenu vladavine prava. Pominju se oblasti poput implementacije "zelenih traka", ubrzane integracije u tržišta energije i električne energije, integracije u jedinstveno digitalno tržište, kao i u sektore transporta i logistike, uključivanja u strategije konkurentnosti i industrijske politike EU, integracije u politike EU o kritičnim sirovinama, primene sporazuma o ocenjivanju usklađenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda, proširenja pristupa statusu ovlašćenih ekonomskih subjekata (AEO) za zemlje kandidate, kao i omogućavanja mobilnosti mladih. "Ovaj pristup bi proširio i ojačao jedinstveno tržište, doprinoseći geoekonomskom značaju i strateškoj autonomiji EU, istovremeno približavajući kandidate i pomažući u suzbijanju uticaja trećih zemalja", navodi se u dokumentu. Ove države pozivaju Evropsku komisiju da predstavi predloge za konkretnu sektorsku integraciju u jedinstveno evropsko tržište, uključujući jasne procedure za procenu da li je država kandidat dostigla visok nivo pripremljenosti u relevantnim poglavljima, kao i zaštitne mere u slučaju ozbiljnijih zastoja. Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija smatraju da, iako se njihov dokument fokusira na sektorsku integraciju u jedinstveno tržište, postepena integracija treba aktivno da se promoviše i u drugim oblastima politika EU, posebno u Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, kao i kroz postepeno institucionalno uključivanje kandidata. Grupi zemalja u procesu proširenja trenutno pripada deset država: šest zemalja Zapadnog Balkana, kao i Ukrajina, Moldavija i Gruzija. Turska, iako je deo procesa proširenja više od decenije, ima zamrznute pregovore o članstvu. Crna Gora za sada jedina ima kredibilnu perspektivu prijema u EU i smatra se najizglednijom budućom članicom evropskog bloka. Nalazi se u završnoj fazi pristupnih pregovora sa Briselom. Do sada je privremeno zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, a EU je već odobrila rad ad hok grupe koja će raditi na nacrtu pristupnog sporazuma. Ideju o integraciji zemalja Zapadnog Balkana u evropsko jedinstveno tržište u februaru su izneli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama. U zajedničkom autorskom tekstu za nemački list Frankfurter ajgemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) naveli su da zemlje regiona ne moraju odmah dobiti puno političko članstvo u EU, već da bi najpre trebalo da budu integrisane u jedinstveno evropsko tržište i Šengen zonu. Predlog o integraciji zemalja regiona u Šengen zonu predstavio je i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić na zajedničkom sastanku šefova evropskih diplomatija i ministara iz Zapadnog Balkana, održanom 11. maja u Briselu.

Svetska fudbalska federacija (FIFA) prema izveštajima planira da tokom Svetskog prvenstva ponovo zabrani navijačima da na stadionima nose iransku zastavu iz perioda pre revolucije, obnavljajući kontroverzu koja je bacila senku na turnir u Kataru pre četiri godine i izazvala reakciju iranske dijaspore i opozicionara. O zabrani je izvestio Atletik (The Athletic) u utorak nakon što je FIFA ukazala na svoj kodeks ponašanja na stadionima, koji zabranjuje "transparente, zastave, odeću i druge predmete političke, uvredljive i/ili diskriminatorne prirode" na utakmicama. Za razliku od Katara, gde zabrana nije sprovođena dosledno, očekuje se da će se zabrana na prvenstvu koje se ove godine održava u SAD, Kanadi i Meksiku primenjivati kao opšta politika. U izveštaju se navodi da je iranski fudbalski savez podneo FIFA-i listu zahteva u vezi s učešćem reprezentacije, uključujući "poštovanje iranske zastave", dok je FIFA opisala nedavne razgovore s iranskim fudbalskim zvaničnicima kao "odlične" i "konstruktivne". Belgijska poslanica iranskog porekla Darja Safai koja se godinama zalaže za pravo žena u Iranu da ulaze na stadione, rekla je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da zabrana neće zaustaviti navijače iz dijaspore. "Ako insistirate, ako sednete na svoje mesto i zauzmete ga, oni ne mogu ništa da urade. Uvek sam govorila: Ovo je moja prava zastava, ovo je moje mesto i ja ću sedeti ovde", rekla je ona. Safai je napravila direktno poređenje između zvanične zastave Islamske Republike i ikonografije iz sovjetskog doba. "Zastava Islamske Republike je ideološka zastava, uporediva sa srpom i čekićem komunizma. To nije prava zastava iranskog naroda", dodala je ona. Sporna zastava s grbom lava i sunca decenijama se koristila, a motiv lava i sunca ima korene u persijskoj heraldici još iz 12. veka, pre bilo koje moderne monarhije, i postao je zvanični nacionalni grb Irana nakon Ustavne revolucije 1906–1907. godine. Novouspostavljena Islamska Republika ga je 1980. zamenila novim grbom, pretvarajući oba simbola u snažne političke simbole. Novi grb je stilizovani kompozit dizajniran tako da istovremeno podseća na lale, mač i reč "Alah" na arapskom pismu, dok na ivicama zastave stoji natpis "Alahu Akbar" ponovljen 22 puta, što upućuje na datum revolucije po iranskom kalendaru. Od tada, simbol koji je predstavljao persijski nacionalni identitet kroz vekove i dinastije najistaknutije je preuzeo monarhistički pokret, mada su ga Iranci širom opozicionog spektra takođe isticali kao širi simbol otpora Islamskoj Republici. Iran igra u Grupi G sa Novim Zelandom, Belgijom i Egiptom. Turnir počinje u junu.

Srbija i Ukrajina opredeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog, saopšteno je iz Kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nakon što je srpski državnik telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u sredu. Istog dana u Beograd je stigao potpredsednik ukrajinske Vlade Taras Kačka, koji je sa privrednom delegacijom iz te zemlje otvorio Poslovni forum Srbija - Ukrajina. Sa tog događaja je poručeno da bi Srbija trebalo da postane "najvažnije poslovno čvorište na Balkanu za ukrajinske kompanije". O čemu su Vučić i Zelenski razgovarali?Na Vučićevom zvaničnom Instagram profilu objavljeno je da su dvojica zvaničnika razgovarala o bilateralnim odnosima, mogućnostima za dodatno unapređenje ekonomske saradnje, kao i o zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Ukrajine. "U tom kontekstu, tema je bila i sutrašnja poseta Tarasa Kačke, potpredsednika Vlade Ukrajine za evropske i evroatlantske integracije i trgovinskog predstavnika Ukrajine, koja će predstavljati važan korak u daljem jačanju saradnje između naših zemalja", saopštio je Vučićev kabinet 20. maja. Kako se navodi, predsednici Srbije i Ukrajine razgovarali su i o "značaju dijaloga, međusobnog razumevanja i odgovornog pristupa u rešavanju problema, uz saglasnost da su mir i očuvanje ljudskih života vrednosti koje moraju imati prioritet". U Beogradu Poslovni forum Srbija - UkrajinaU okviru posete potpredsednika Vlade Ukrajine Tarasa Kačke Beogradu, u sredu je otvoren poslovni forum koji j okupio više od 40 srpskih i ukrajinskih privrednika, te predstavnike institucija i kompanija iz sektora poljoprivrede. Predsednik Privredne komore Ukrajine Genadij Čižikov istakao je da je Srbija za ukrajinske kompanije jedno od najinteresantnijih tržišta u regionu. "Srbija bi trebalo da postane najvažnije poslovno čvorište na Balkanu za ukrajinske kompanije", poručio je on. Potpredsednik Vlade Ukrajine Taras Кačka ocenio je da je sada "pravi trenutak" za intenzivniji razvoj bilateralne trgovine i zajedničkih projekata. Ministarka spoljne i unutrašnje trgovine Srbije Jagoda Lazarević najavila je potpisivanje zajedničke izjave o nastavku pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema sporazum o slobodnoj trgovini. Obe zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posetio je Ukrajinu 11. juna 2025, kada je u Odesi održan samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsednika Srbije. Vučić na samitu EU - Zapadni Balkan u TivtuPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije 20. maja najavio i da će prisustvovati Samitu lidera EU i Zapadnog Balkana 5. juna u Tivtu. "Posle razgovora sa predsednicom Evropske komisije doneo sam odluku da prisustvujem samitu u Tivtu", rekao je Vučić obraćajući se novinarima u Palati Srbija. Uoči priprema za samit, predsednica EK Ursula fon der Lajen razgovarala je sa Vučićem, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. Prema rečima portparolke Evropske komisije Paole Pinjo, predstojeći junski samit bio je u fokusu razgovora fon der Lajen sa predsednikom Srbije. Vučić je izostanak Srbije na prošlogodišnjem samitu objasnio time da veruje da tako "štiti Srbiju i njene interese, jer moramo da pokažemo šta smo uradili." Zvaničnici u Beogradu su tu odluku komentarisali u kontekstu zastoja u procesu pridruživanja Uniji. Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju EU od decembra 2021. Samit EU-Zapadni Balkan predstavlja najvažniji politički događaj na kojem se okupljaju lideri 27 država članica EU i šest zemalja regiona. O pregovorima sa MOL-omVučić je rekao i da ne idu dobro pregovori sa mađarskim MOL-om o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je pod američkim sankcijama. "Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno, nisam preveliki optimista", naveo je. Rok koji su američke vlasti postavile za prodaju ruskog udela u NIS-u ističe 22. maja, kada treba da se podnese dokumentacija o kupoprodajnom ugovoru. "Nadam se da će OFAC razumeti poziciju Srbije i da neće Srbija ni kriva ni dužna biti kažnjena", rekao je Vučić. Američke vlasti zahtevaju izlazak ruskog vlasništva kao uslov za povlačenje sankcija, a kompaniji su u više navrata produžavale licencu za rad dok traju pregovori o promeni vlasništva. Mađarska MOL grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa kompanijom "Gaspromnjeft" o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS. Kupovinu mora da odobri američki OFAC. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je ranije rekla da Srbija, kao manjinski vlasnik, u pregovorima sa MOL-om nije zadovoljna detaljima o budućem radu Rafinerije i pokrivenosti tržišta Srbije. Takođe, kako je navela, i u vezi sa finansijskim obavezama koje je NIS preuzeo pre par godina.

Evropska komisija je isplatila novu tranšu iz sredstava koja su na raspolaganju u okviru Plana rasta za Albaniju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru. Radi se o trećoj isplati u ukupnom iznosu od 158,9 miliona evra. Od tog iznosa, Albaniji je isplaćeno 49 miliona evra, Crnoj Gori 44,2 miliona evra, a Severnoj Makedoniji 65,7 miliona evra. Isplata odnosi se na treći polugodišnji izveštajni period koji obuhvata reforme sprovedene do kraja decembra 2025. godine. Prema saopštenju Evropske komisije, isplata sledi nakon zahteva za plaćanje i pozitivne ocene Komisije o reformskim koracima sprovedenim u oblastima poslovne konkurentnosti i inovacija u Albaniji i Crnoj Gori, kao i obrazovanja i digitalizacije u Severnoj Makedoniji. "Današnjim oslobađanjem sredstava, ukupan iznos odobren u okviru Instrumenta, u okviru njihovih odgovarajućih finansijskih paketa, dostiže 212,8 miliona evra za Albaniju, 89,3 miliona evra za Crnu Goru i 142,1 milion evra za Severnu Makedoniju", navodi se u saopštenju Evropske komisije. U Evropskoj komisiji objasnili su da će deo ovih isplaćenih finansijskih sredstava za sve tri zemlje biti prebačen u državne budžete, dok će preostala sredstva biti dostupna za investicione projekte putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan, u skladu sa važećim procedurama odobravanja. Sredstva namenjena Investicionom okviru za Zapadni Balkan, nakon što ih odobri upravni odbor, podržaće infrastrukturne projekte u oblastima održivog transporta, čiste energije, digitalnog razvoja i razvoja ljudskog kapitala. Bosna i Hercegovina jedina je zemlja koja do sada nije dobila nijednu isplatu iz Plana rasta, jer još nije usvojila Reformsku agendu. Srbija je, osim takozvanog predfinansiranja u iznosu od sedam odsto ukupno dodeljenih sredstava, do sada dobila jednu isplatu – i to polovinu predviđenog iznosa, pošto nije ispunila sve reforme predviđene u zadatom roku. Evropska komisija trenutno procenjuje da li Srbija ispunjava kriterijume za dalje isplate, u svetlu usvajanja pravosudnih zakona u januaru koji prema ocenama briselskih zvaničnika "ograničavaju nezavisnost pravosuđa". Kosovo je prošlog meseca dobilo sredstva iz predfinansiranja. Plan rasta predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za zemlje regiona. Paket vredan šest milijardi evra usvojen je 2023. godine i ima za cilj da zemljama regiona donese koristi od članstva pre njihovog pristupanja Evropskoj uniji. Sredstva se državama regiona dodeljuju delom kroz bespovratnu pomoć, a delom kroz povoljne kredite. Cilj plana je integracija partnera u jedinstveno tržište EU, unapređenje regionalne ekonomske saradnje, produbljivanje reformi povezanih sa EU i povećanje pretpristupnog finansiranja. To bi, zauzvrat, trebalo da ubrza proces proširenja i podstakne rast ekonomija partnera. Plan podržava Instrument za reforme i rast, finansijski mehanizam sa budžetom od šest milijardi evra. Svakih šest meseci partneri izveštavaju o napretku reformi sprovedenih uz podršku ovog instrumenta. Ukupno finansiranje odobreno u okviru ovog instrumenta od 2024. godine iznosi 673,6 miliona evra.