Francuska filmska legenda Brižit Bardo (Brigitte Bardot), filmska ikona pedesetih i šezdesetih godina, koja postala zaštitnica prava životinja, preminula je u 91. godini, saopštila je njena fondacija u nedelju. Bardo je retko viđana u javnosti poslednjih meseci, ali je hospitalizovana u oktobru, a u novembru je objavila saopštenje u kojem je demantovala glasine da je umrla. Fondacija nije navela kada ili gde je umrla. "Fondacija Brižit Bardo sa ogromnom tugom objavljuje smrt svoje osnivačice i predsednice, gospođe Brižit Bardo, svetski poznate glumice i pevačice, koja je odlučila da napusti svoju prestižnu karijeru da bi posvetila svoj život i energiju dobrobiti životinja i svojoj fondaciji", navodi se u saopštenju poslatom AFP-u. Bardo je postala globalna zvezda pošto se glumila u filmu "I Bog stvori ženu" 1956. godine, a kasnije se pojavila u još oko 50 filmova pre nego što je odustala od glume. Povukla se iz sveta filma da bi se trajno nastanila u blizini mesta Sen Trope na francuskoj rivijeri, gde se posvetila borbi za životinje. Pored kampanje za prava životinja kasnije godine Brižit Bardo, koju u Francuskoj često nazivaju jednostavno "B.B.", obeležile su i simpatije za krajnju desnicu. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) odao je počast Bardo, nazvavši je legendom 20. veka. "Svojim filmovima, svojim glasom, svojom blistavom slavom, svojim inicijalima (BB), svojim tugama, svojom velikodušnom strašću prema životinjama i svojim licem koje je postalo Marijana, Brižit Bardo je utelovila život slobode", napisao je na X, misleći na ženski simbol Francuske Republike u umetnosti. "Opraštamo se od legende veka". Većina od njenih 50-ak filmova bila su zabavna ostvarenja, ali i filmovi koji se lako zaboravljaju – uz nekoliko izuzetaka. Bardo je stekla međunarodnu slavu plešući bosa mambo u filmu "I Bog stvori ženu". Scena neobuzdane seksualne energije, u kojoj Bardo bosa pleše mambo u lepršavoj suknji s prorezom do struka, zapečatila je njen status boginje, dok je istovremeno na sebe navukla gnev filmskih cenzora – njena raščupana kosa i žestoka energija zračile seksualnim magnetizmom koji se retko viđao u mejnstrim kinematografiji. Sedam godina kasnije, njena uloga namrgođene, frustrirane supruge scenariste u filmu "Prezir" Žan-Lika Godara (Jean-Luc Godard) takođe je rezultirala scenama koje su postale deo filmskog folklora. Igrajući se s očekivanjima producenata i gledalaca da u filmu imaju kadrove golog tela Bardo, Godar je napravio montažu njenih udova dok leži u krevetu sa svojim mužem, pitajući ga koji deo njenog tela mu se najviše sviđa. Sa samo 21 godinom, skandalizovala je cenzore i očarala publiku. Njena gluma iz 1956. u "I Bog stvori ženu", koji je snimio njen suprug Rože Vadim (Roger), označila je odlučan raskid sa skromnim heroinama prethodne ere. Rođena u Parizu 28. septembra 1934. godine, Bardo je odrasla u porodici više srednje klase. Opisivala je sebe kao stidljivo, samosvesno dete koje je "nosilo naočare i imalo dugu kosu". Međutim, sa 15 godina došla je na naslovnu stranu časopisa El (Elle), započevši manekensku karijeru koja je ubrzo dovela do filma. Lik Bardo u filmu "I Bog stvori ženu" bio je oličenje oslobođene ženstvenosti. Kontroverza je samo podstakla njenu privlačnost. Bardo je postala simbol Francuske 1950-ih i 60-ih. Njena privlačnost protezala se daleko izvan francuske kinematografije. Navodno je Bob Dilan (Dylan) sa 15 godina napisao svoju prvu pesmu o njoj, nikada objavljenu "Song for Brigitte", dok je Endi Vorhol (Andy Warhol) naslikao njen portret. Sposobnost Bardo da podriva tradicionalne rodne uloge učinila je ne samo seks simbolom, već i ikonom pop kulture i tačkom oslonca za promenu društvenih stavova. Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) je 1959. napisala članak za časopis Eskvajer (Esquire) u kojem je veličala njen upadljiv osećaj slobode. "B.B. ne pokušava da skandalizuje", napisala je feministička filozofkinja. "Ona sledi svoje sklonosti. Jede kada je gladna i vodi ljubav s istom beskrupuloznom jednostavnošću". Uprkos svom uticaju, Bardo je život slavnih smatrala izolovanim. Često je govorila da je zarobljenica sopstvene slave, u nemogućnosti da uživa u jednostavnim životnim zadovoljstvima. "Niko ne može da zamisli koliko je to bilo užasno, takva muka", prisetila se decenijama kasnije. "Nisam mogla da nastavim tako da živim." Njen lični život oblikovala su četiri braka, afere i borba s depresijom. Na svoj 26. rođendan pronađena je bez svesti u kući na Francuskoj rivijeri nakon što je pokušala da sebi oduzme život. Glasine o još jednom pokušaju samoubistva pojavile su se godinama kasnije kada je misteriozno otkazala zabavu za 49. rođendan, a zatim se pojavila u bolnici. Uz glumu, Bardo je uživala u uspešnoj muzičkoj karijeri. Njene saradnje sa kantautorom Seržom Gensburom (Serge Gainsbour), uključujući erotsku "Je t’aime... moi non plus", podstakla je i priznanja i kontroverze. Krajem 1960-ih pozirala je za bistu Marijane, personifikacije Francuske Republike. Ali nije pronašla mnogo zadovoljstva u hvalama koje je dobila. "Bila sam veoma srećna, veoma bogata, veoma lepa, mnogo obožavana, veoma poznata i veoma nesrećna", rekla je za časopisu Pariz mač (Paris Match) oko svog 50. rođendana. "Prečesto sam bila razočarana. Imala sam zaista strašna razočaranja u životu. Zato sam odlučila da se povučem, da živim sama." Bardo je snimila poslednji od svojih 42 filma 1973. godine. Razočarana filmskom industrijom, proglasila je svet filma "trulim" i napustila javni život. "Dala sam filmu 20 godina svog života, to je dovoljno", rekla je tada u jednom TV intervjuu. Nastanila se u modernom francuskom letovalištu Sen Trope, gde je pronašla utehu među životinjama i mediteranskim pejzažom. Tamo je počela strastvenu odbranu dobrobiti životinja. "Ovo je moja jedina bitka, jedini pravac u kom želim da usmerim svoj život", rekla je Bardo 2013. godine. Njena posvećenost životinjama postala je legendarna. Fondaciju Brižit Bardo za dobrobit i zaštitu životinja osnovala je 1986, a sledeće godine je prodavala lične suvenire na aukciji kako bi prikupila sredstva za svoju borbu. Bardo je podržavala poznate aktiviste i energično se borila protiv okrutnosti prema životinjama, ponekad preteći da će napustiti Francusku zbog sporova oko dobrobiti životinja. Kada je glumac Žerar Depardje (⁠Gérard Depardieu) prihvatio rusko državljanstvo posle javne svađe s francuskim vlastima 2013, Bardo je zapretila da će slediti njegov primer ako Francuska eutanazira dva bolesna cirkuska slona. Tokom većeg dela svog života, Bardo je živela sama iza visokih zidina u Sen Tropeu, okružena mačkama, psima i konjima. Često je sugerisala da je ta strast bila protivotrov njenim razočaravajućim vezama. "Dala sam svoju lepotu i mladost muškarcima", jednom je rekla. "Daću svoju mudrost i iskustvo životinjama." Kako se njen aktivizam intenzivirao, tako se pojačavala i reakcija na njene političke izjave. Njene izjave o imigraciji, islamu i homoseksualnosti dovele su do niza osuđujućih presuda za podsticanje rasne mržnje. Između 1997. i 2008. godine, francuski sudovi su je šest puta kaznili zbog njenih komentara, posebno onih usmerenih na francusku muslimansku zajednicu. U jednom slučaju, pariski sud ju je kaznio sa 15.000 evra zbog toga što je opisala muslimane kao "ovo stanovništvo koje nas uništava, uništava našu zemlju nametanjem svojih dela". Bardo se 1992. udala za Bernara d'Ormala (Bernard d’Ormale), bivšeg savetnika krajnje desničarskog Nacionalnog fronta, a kasnije je javno podržala lidere te stranke Žan-Marija Le Pena (Jean-Marie Le Pen) i njegovu ćerku Marin (Marine). Bardo je tu liderku nazvala "Jovankom Orleankom 21. veka". Ipak, uprkos svim njenim polarizujućim stavovima, uticaj Bardo je opstao, bilo u modi – mediji su primetili redovne povratke njene prepoznatljive frizure – ili kroz redovne dokumentarce i književne emisije koje slave njen uticaj na francusku kinematografiju. Na pitanje francuskog kanala BFM TV u maju 2025. da li sebe smatra simbolom seksualne revolucije, rekla je: "Ne, jer se pre mene već dogodilo mnogo divljih stvari - nisu me čekale. Feminizam nije moja stvar; volim muškarce." U istom intervjuu, na pitanje koliko često razmišlja o svojoj filmskoj karijeri. "Ne razmišljam o tome", rekla je, "ali to ne odbacujem, jer sam zahvaljujući tome svuda u svetu poznata kao neko ko brani životinje". Izvori: AFP, Reuters

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dana će razgovarati s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) tokom sastanka koji bi mogao biti najznačajniji u novijoj istoriji Ukrajine, dok Rusija nastavlja smrtonosne vazdušne napade na Kijev i druge ukrajinske gradove i mesta. Bela kuća nije direktno komentarisala razgovore u nedelju, ali je u svom dnevnom programu navela sastanak dvojice lidera za popodne u Palm Biču, Florida, dok strane nastoje da postignu mirovni sporazum kako bi se okončao rat Rusije protiv Ukrajine. Zelenski stiže u SAD posle posete Kanadi, gde se sastao s premijerom Markom Karnijem (Carney), koji je ponudio podršku Ukrajini uoči ključnih razgovora sa SAD, navodeći da rusko "varvarstvo... pokazuje koliko je važno da stojimo uz Ukrajinu". Zelenski je takođe održao konferencijski razgovor s evropskim liderima. Posle razgovora, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) pozvala je na "pravedan i trajan mir koji čuva suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine". Ukrajinski lider je rekao da će ponovo razgovarati s evropskim liderima posle sastanka s Trampom, pozivajući Zapad da zauzme čvrst stav kako bi sprečio ruskog predsednika Vladimira Putina da "manipuliše i izbegava pravi i pravedan kraj rata". Ukrajinski mirovni plan od 20 tačakaZelenski – uz podršku Evrope – predložio je plan od 20 tačaka za okončanje ruskog rata protiv Ukrajine, pošto je nastojao da se suprotstavi planu od 28 tačaka koji je Tramp predstavio u novembru, a za koji su kritičari rekli da je u velikoj meri naklonjen Rusiji. Jedno od kritičnih pitanja u srži trenutnih pregovora je sudbina istočnog regiona Donbasa. Veći deo te teritorije je pod ruskom kontrolom i Moskva zahteva da Kijev preda delove koje Rusija ne drži. To uključuje dva velika grada – Kramatorsk i Slavjansk – koji su ključni za ukrajinsku odbranu u tom području. Drugo kritično pitanje je sudbina najveće ukrajinske nuklearne elektrane. Postrojenje u Zaporiškoj oblasti, koje je bilo najveći izvor električne energije u Ukrajini, nalazi se pod ruskom kontrolom od početka invazije u februaru 2022. godine. Zelenski je predložio da se elektrana stavi pod zajedničku kontrolu Ukrajine i SAD, pri čemu bi Vašington ostvarivao profit od prodaje električne energije iz elektrane – uključujući i potencijalno Moskvi. "Ukrajina nije započela ovaj rat. Rusija ga je započela. Ukrajina je podržala predlog predsednika Trampa za prekid vatre. Ukrajina je pristala na mnoge različite kompromise, a to je dokumentovano u našim nacrtima sporazuma, u našem planu od 20 tačaka", napisao je Zelenski na društvenim mrežama. Kremlj, koji veruje da ima prednost i na bojnom polju i u mirovnim pregovorima, pokazuje malo spremnosti za kompromis u pogledu svojih tvrdih zahteva, od kojih većina prethodi invaziji. Rusija tvrdi da je zauzela dva mestaRusija je u subotu tvrdila da je zauzela još dva ukrajinska mesta – Mirnohrad i Huljajpole. Mirnohrad, u ukrajinskom Donjecku, nalazi se blizu Pokrovska, važnog logističkog centra kojem Moskva daje prioritet skoro godinu dana i koji je, kako tvrdi, zauzela ranije ovog meseca. Huljajpole je mesto na prvoj liniji fronta u jugoistočnoj Zaporiškoj oblasti. "Ako vlasti u Kijevu ne žele da reše ovaj posao mirnim putem, rešićemo sve probleme pred nama vojnim sredstvima", rekao je Putin. Ruske tvrdnje nisu mogle biti odmah potvrđene. Ukrajinska vojska je saopštila da je odbila ruske napade na Mirnohrad i Huljajpole. Tokom noći između petka i subote, ruski napad dronovima i raketama na Kijev ubio je dve osobe i ranio najmanje 28 drugih, saopštili su ukrajinski zvaničnici. Gradonačelnik Vitalij Kličko rekao je da su veliki delovi gradskih okruga na istočnim obalama reke Dnjepar bez struje i vode. Najveća ukrajinska privatna elektroenergetska kompanija saopštila je da je skoro trećina Kijeva ostala bez struje, kasnije dodajući da 500.000 porodica nema struju posle ruskog napada. "Danas je Rusija pokazala svoju reakciju na mirovne pregovore... Pokrenuli su masovni napad na Ukrajinu", rekao je Zelenski. "To je ista Rusija koja to demonstrira dok smo mi na putu ka mirovnim pregovorima." "Oni ne žele da okončaju rat i pokušavaju da iskoriste svaku priliku da Ukrajini nanesu još veću patnju", dodao je Zelenski. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) – jedan od ključnih pristalica Kijeva, zajedno sa liderima Velike Britanije i Nemačke – reagovao je u subotu na poslednje ruske napade na ukrajinsku prestonicu, nazivajući ih dokazom da Rusija želi da "produži rat". Rusija negira da je ciljala civilne objekte uprkos široko rasprostranjenim dokazima o takvim napadima. Uz izveštaj Reutersa

Dekanu Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Sarajevu Muhamedu Ajanoviću, koji je uhapšen zbog sumnji za zloupotrebu položaja ili ovlašćenja, određen je jednomesečni pritvor, saopštio je Opštinski sud u Sarajevu. Sud je u nedelju naveo da su mere izrečene i za glavnu prosvetnu inspektorku Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Dalilu Hakalović, koja je uhapšena 25. decembra kad i Ajanović, u istom slučaju, takođe zbog sumnji na zloupotrebu položaja ili ovlašćenja. Ajanović je, kako navodi Tužilaštvo Kantona Sarajevo (KS), koristio prijateljske veze s Hakalović, ministarkom za nauku, visoko obrazovanje i mlade KS Adnom Mesihović i pomoćnicom ministarke Dženitom Viteškić, kako bi preko njih osigurao potrebna mišljenja i instrukcije od Ministarstva, što mu je omogućavalo da ne raspisuje konkurs za izbor dekana i ostajanje na funkciji. Tužilaštvo takođe sumnjiči Mesihović i Viteškić za zloupotrebu položaja ili ovlašćenja, odnosno nezakonito zapošljavanje u tom ministarstvu. Nakon hapšenja u aprilu i boravka u pritvoru obe su u junu puštene da se brane sa slobode, uz mere zabrane sastajanja sa svedocima. Opštinski sud u Sarajevu je za Haliković u nedelju odredio mera zabrane sastajanja i kontaktiranja ili ikakvog povezivanje sa svedocima i zaposlenima Kantonalne uprave za inspekcijske poslove, kao i kontaktiranje s drugim osumnjičenima u slučaju. Takođe joj je izrečena mera zabrane preduzimanja službenih dužnosti i posećivanje službenih prostorija Kantonalne uprave za inspekcijske poslove, Stomatološkog fakulteta i Stomatološkog kliničkog centra.

Na Kosovu se u nedelju održavaju vanredni parlamentarni izbori, pošto posle glasanja u februaru nijedna partija nije uspela da obezbedi potrebnu većinu za formiranje Vlade. Centralna izborna komisija (CIK) saopštila je da je izlaznost na izborima do 13 časova bila 17,84 odsto. Prema podacima objavljenim na sajtu CIK‑a, Ranilug prednjači s najvećom izlaznošću - 33,28 odsto, dok Leposavić ima najnižu - 1,57 odsto. U Prištini je dosad glasalo 21,51 odsto građana. Skoro dva miliona građana moće da glasa na 2.557 biračkih mesta od sedam do 19 časova, a prvi rezultati se očekuju pre 20 časova. CIK je overio ukupno 24 politička subjekta za učešće na izborima. Među njima je 18 političkih partija, tri predizborne koalicije, dve građanske inicijative i jedan nezavisni kandidat. U trci za mesta u Skupštini Kosova nalazi se 1.146 kandidata za poslanike, koje je CIK overio iz svih političkih subjekata učesnika. Skupština Kosova ima 120 mesta, dok je za obezbeđivanje parlamentarne većine i formiranje Vlade potrebno 61 mandat. Ovo su drugi parlamentarni izbori koji se održavaju u roku od godinu dana na Kosovu, pošto je strankama trebalo više od šest meseci da konstituišu parlament uz više intervencija Ustavnog suda, ali na kraju nisu uspele da se dogovore oko izvršne vlasti. Zbog političke blokade i nemogućnosti postizanja dogovora, Skupština je raspuštena i raspisani su prevremeni izbori. Predsednica Kosova Vjosa Osmani posle glasanja u Prištini izrazila je želju da se izbori održe na miran, uredan i demokratski način. Ona je takođe izrazila nadu u što veće učešće građana u izborima, rekavši da očekuje da će rezultati omogućiti brzo formiranje Skupštine i izbor nove Vlade Kosova. Formiranje ovih institucija, prema njenim rečima, neophodno je za važne unutrašnje i međunarodne procese za Kosovo. Kandidat Pokreta Samoopredeljenje za premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin) glasao je u Prištini pre 10 časova. "Nadam se da će izlaznost biti masovna", rekao je Kurti novinarima. On se obratio medijima na albanskom, engleskom i srpskom jeziku. Prema njegovim rečima, što je veća izlaznost, to je bolji kvalitet izbora i legitimitet institucija koje će iz njih proizaći. Kandidat Demokratske partije Kosova za premijera Bedri Hamza glasao je oko 10 časova u Južnoj Mitrovici. On je pozvao sve građane da glasaju prema svojim uverenjima i volji. Članovi Srpske liste, najveće srpske stranke na Kosovu, zajedno su izašli da glasaju u centru Severne Mitrovice, predvođeni liderom partije Zlatanom Elekom. Kolektivno glasanje postalo je uobičajena praksa kad god Srpska lista učestvuje na izborima. U trci za deset mesta rezervisanih za srpsku zajednicu u Skupštini Kosova, pored Srpske liste, registrovale su se i Stranka za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića i Kosovski savez Gorana Marinkovića. Lider Alijanse za budućnost Kosova i kandidat te stranke za premijer aRamuš Haradinaj (Ramush) glasao je oko devet časova u Glođanu. Nakon što je glasao, kratko se obratio medijima, pozivajući građane da izađu i ostvare svoje pravo glasa. Kandidat Demokratskog saveza Kosova za premijera Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) glasao je oko 10.45 u Prištini. On je pozvao građane da glasaju za, kako je rekao, evroatlantsku budućnost Kosova. "Nadamo se da će proces glasanja proći glatko, neka narod Kosova pobedi", izjavio je Abdidžiku novinarima. Predsednik CIK-a Krešnik Radonići (Kreshnik Radoniqi) je rekao da je glasanje u dijaspori, održano dan ranije, proteklo veoma dobro. On je kasnije rekao da su prijavljeni problemi sa nedostatkom struje na šest biračkih mesta u opštinama: Istok, Uroševač, Vitina, Orahovac, Gračanica i Gnjilane. Dodao je da su opštinske izborne komisije obavestile nadležne organe o ovim problemima i da su oni rešeni. Koalicija Demokratija u akciji (DnV), koja prati prevremene parlamentarne izbore na Kosovu, objavila je da je tri odsto biračkih mesta otvoreno sa zakašnjenjem, uglavnom zbog nedostatka članova komisije, dok je na dva biračka mesta uzrok bio i nestanak struje. Mali broj biračkih mesta imao je problema sa kamerama i postavljanjem kabina, dok je 16 odsto mesta imalo nedostatak odgovarajuće infrastrukture za osobe sa invaliditetom, navodi DnV. Posmatrači su takođe prijavili prisustvo propagandnog materijala u krugu od 100 metara od centara u tri odsto slučajeva i nedostatak šaltera za pomoć u 18 odsto mesta, uglavnom u Uroševu, Gnjilanu i Peći.

Vodeće ukrajinske agencije za borbu protiv korupcije saopštile su da istražuju navodnu kupovinu glasova poslanika i da bezbednosne službe ometaju napore za sprovođenje pretresa. Istraga, objavljena u subotu, poslednja je u nizu istraga dve agencije – Specijalizovanog tužilaštva za borbu protiv korupcije i Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije Ukrajine – koje su uzdrmala politiku u Ukrajini. Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAPO) saopštilo je da su njegovi istražitelji identifikovali "organizovanu kriminalnu grupu" koja uključuje poslanike u ukrajinskom parlamentu Vrhovnoj radi. Članovi grupe, saopštilo je SAPO, dobijali su nezakonite koristi u zamenu za glasanje u parlamentu. Nisu objavljeni dodatni detalji. Nacionalni biro za borbu protiv korupcije (NABU) saopštio je da je njegovim istražiteljima onemogućen pristup administrativnim zgradama koje koriste poslanici. Agencija zadužena za obezbeđivanje poslanika, Agencija za državnu zaštitu, negirala je optužbe, navodeći za RSE da su stražari samo proveravali identitet istražitelja. "Stvar je u tome da zaposleni u NABU-u pokušavaju da dovedu nepoznate ili nejasne ljude na teritoriju režima, odnosno na teritoriju vladinog kompleksa", rekao je portparol službe Oleksij Morozov. Istražiteljima je kasnije dozvoljen ulazak u dobro čuvani kompleks, saopštila je bezbednosna agencija na Fejsbuku (Facebook). Dve agencije osnovane 2015. u okviru sveobuhvatnih reformi usmerenih na iskorenjivanje duboko ukorenjene korupcije, izgradile su reputaciju za sprovođenje politički obojenih istraga – kao i za borbu za očuvanje svoje nezavisnosti od drugih organa za sprovođenje zakona. Istraga o mitu u energetskom sektoru – uključujući finansiranje sistema protivvazdušne odbrane za infrastrukturu elektroenergetske mreže – izbila je u javnost prošlog meseca kada su službenici za borbu protiv korupcije izvršili pretrese u kancelarijama u Kijevu. Ta istraga, koja je još uvek u toku, na kraju je dovela do toga da predsednik Volodimir Zelenski otpusti Andrija Jermaka, svog dugogodišnjeg šefa kabineta i ključnog posrednika u mirovnim pregovorima sa SAD. Smena Jermaka usledila je u teškom trenutku za Zelenskog. Optužbe su narušile njegov ugled kod kuće i dodatno pojačale pritisak da se održe novi izbori, čemu se ukrajinski predsednik opirao zbog vanrednog stanja i rata Rusije protiv Ukrajine.

Predsednik države Aleksandar Vučić najavio je da će od nedelje uveče početi uklanjanje "Ćacilenda", šatorskog kampa ispred Skupštine Srbije, čime bi trebalo da bude omogućen saobraćaj kroz jednu od centralnih ulica u Beogradu posle više meseci. Vučić je prilikom polaganja kamena temeljca za zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba na opštini Banjica u subotu rekao da će umesto šatora ispred Skupštine biti napravljeno "lepo Božićno selo", posle čega će uskoro ponovo biti uspostavljen saobraćaj, prenela je agencija Beta. "Ćacilend" se prvo pojavio u martu kao šatorsko naselje u Pionirskom parku između Predsedništva i Skupštine kao odgovor vlasti na masovne proteste s kojih se traži odgovornost za novosadsku tragediju u kojoj je 16 ljudi poginulo. Kasnije je proširen na široku ulicu ispred parlamenta čime je onemogućen prolazak vozila, uključujući i gradski prevoz, koji zbog toga mesecima ima izmenjene linije Vučić je rekao da mu je drago što su studenti počeli da koriste regularne i legalne političke tokove, pošto su studenti u blokadi najavili da će u nedelju skupljati potpise za raspisivanje izbora, iako oni mesecima traže raspisivanje izbora, što je predsednik Srbije odbijao. Studenti u blokadi su ranije ove nedelje naveli da građani treba da pronađu neki od štandova u svom gradu i potpišu odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. "Svojim potpisom radiš tri važne stvari: postaješ osoba koja će prva biti informisana o daljim aktivnostima studenata i o načinima na koje baš ti možeš da pomogneš; postaješ poveznica pokreta i svog okruženja; postaješ deo promene koja se bori za uspostavljanje sistema po meri svih građana", naveli su studenti u pozivu ranije ove nedelje. Studenti u blokadi su na svom sajtu objavili detaljan spisak mesta u Srbiji gde će biti štandovi za prikupljanje potpisa građana na zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. "Dođi da zajedno raspišemo pobedu! Potpiši odluku! Budi kontrolor. Učestvuj u podizanju svesti u svojoj okolini. Od nedelje nastavljamo zajedno", napisali su studenti u objavi na tom sajtu. Vučić je u subotu rekao da će prostor ispred Skupštine Srbije "od 2-3. januara" biti otvoren za saobraćaj, a da će pristalice vlasti ostati "neko vreme" u Pionirskom parku, gde su kako je RSE ranije pisao, u ograđenom prostoru ispred najvažnijih državnih institucija boravile i osobe s kriminalnim dosijeima, bivši pripadnici paravojnih formacija i članovi ultradesničarskih grupa. "Ja ću sutra da ih pozdravim, da im se zahvalim na svemu i kažem da će ostati u istorijskim čitankama kako su svojim junaštvom izdržali sve pritiske i sačuvali otadžbinu", rekao je Vučić. Ljudi iz "Ćacilenda" u novembru su bacali pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare, na građane koji su demonstrirali u blizini šatorskog naselja i državnog parlamenta. U tom naselju pristalica vladajuće Srpske napredne stranke u novembru se dogodila i pucnjava u kojoj je sedamdesetogodišnji muškarac iz pištolja ranio pedesetsedmogodišnjaka. Tokom godine kamp je proširivan i utvrđivan, okružuju ga betonske barijere, prijavnice i ograda u više nivoa, mobilni toaleti, a obezbeđuju ga policija i maskirani civili.

Skoro trećina ukrajinske prestonice ostala je bez grejanja pod niskim temperaturama pošto su ruski dronovi oštetili gradske toplane, dok je najmanje jedan osoba poginula a više od 20 ljudi je ranjeno u napadima u noći petak na subotu. Ukrajinski zvaničnici naredili su vanredna isključenja struje u velikim delovima Kijeva, kao odgovor na napade. "Ovo je prvi put da je toliko dronova pogodilo centar grada", rekao je novinarima ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko. Nekoliko sati kasnije, Ukrajina je izgleda pokrenula svoj vazdušni napad na ruske mete, s više od 110 dronova ispaljenih na sedam regiona, uključujući Moskvu. Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da su svi oboreni. Do višesatnog ruskog napada na stambene kuće i civilnu infrastrukturu došlo je dok se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pripremao za ključne razgovore s predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump) o mirovnom planu koji podržava Vašington. Bela kuća, koja nije izdala zvanično saopštenje o sastanku, objavila je raspored koji najavljuje sastanak Zelenskog i Trampa na Floridi popodne u nedelju. "Mislim da oni to žele da urade sada, i mislim da Rusija to želi. Ali svaki put kada jedno želi da to uradi, drugo ne želi", rekao je Tramp za Njujork post (The New York Post) u petak. Zelenski je u izjavi novinarima koji su putuju s njim u SAD ponovo naznačio da postoji prostor za kompromis. Jedno od ključnih pitanje u srži pregovora koji su počeli da se ubrzavaju prošlog meseca pošto je Bela kuća objavila plan koji se smatra veoma povoljnim za Moskvu je sudbina istočnog regiona Donbasa. Večina te teritorije je pod ruskom kontrolom, ali Moskva zahteva da Kijev preda delove koje Rusija ne drži, uključujući dva velika grada – Kramatorsk i Slavjansk – koji su ključni za ukrajinsku odbranu u tom području. Zelenski je predložio kompromis koji zahteva uspostavljanje demilitarizovane zone iz koje bi i Ukrajina i Rusija povukle svoje snage. Međunarodne snage bi zatim nadgledale demilitarizovanu tampon zonu. Ukrajinski lider je pokrenuo ideju o održavanju referenduma o planu, iako je takođe upozorio da bi 60-dnevni prekid vatre bio neophodan kako bi se osiguralo da ljudi mogu bezbedno da glasaju. Zelenski je u izjavi novinarima odbacio ideju koju je predložila Moskva da se ukrajinskim građanima koji žive u Rusiji dozvoli da glasaju na takvom referendumu. Ukrajinski zvaničnici kažu da bi to omogućilo prevaru. Drugo kritično pitanje bila sudbina najveće ukrajinske nuklearne elektrane. Postrojenje u Zaporiškoj oblasti, koje je bilo najveći izvor električne energije u Ukrajini, nalazi se pod ruskom kontrolom još od početka invazije u februaru 2022. godine. Zelenski je predložio da se elektrana stavi pod zajedničku kontrolu Ukrajine i SAD, pri čemu bi Vašington ostvarivao profit od prodaje električne energije elektrane – uključujući i potencijalno Moskvi. Kremlj, koji veruje da ima prednost i na bojnom polju i u mirovnim pregovorima, pokazao je malo spremnosti na kompromis u pogledu svojih tvrdih zahteva, od kojih većina prethodi invaziji. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je najmanje 11 ljudi ranjeno u napadu na ukrajinsku prestonicu u subotu. Veliki delovi gradskih četvrti na istočnim obalama reke Dnjepar ostali su bez struje i vode, naveo je u objavi za Telegram. Najveća ukrajinska privatna elektroenergetska kompanija saopštila je da je skoro trećina Kijeva ostala bez struje. "Danas je Rusija pokazala svoju reakciju na mirovne pregovore... Pokrenuli su masovni napad na Ukrajinu", rekao je Zelenski. "To je ista Rusija koja to demonstrira dok smo na putu ka mirovnim pregovorima". Dan ranije, Rusija je lansirala teške klizne bombe na Harkiv, drugi po veličini grad u Ukrajini, ubivši najmanje dve osobe i ranivši nekoliko drugih. Najveći ukrajinski lučki grad, Odesa, takođe je pod napadima nekoliko dana zaredom.

Izrael je u petak postao prva zemlja koja je zvanično priznala samoproglašenu Republiku Somaliland kao nezavisnu i suverenu državu. Ova odluka mogla bi promijeniti regionalnu dinamiku i staviti na iskušenje Somaliju, koja se oduvijek protivila podjeli. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da će Izrael tražiti hitnu saradnju sa Somalilandom u poljoprivredi, zdravstvu, tehnologiji i ekonomiji. U saopštenju je čestitao predsjedniku Somaliland-a Abdirahmanu Mohamedu Abdullahiju, pohvalio njegovo liderstvo i pozvao ga u zvaničnu posjetu Izraelu. Netanjahu je rekao da je ova izjava "u duhu Abrahamskih sporazuma, potpisanih na inicijativu predsjednika Trumpa". Sporazumi iz 2020. godine, koje je posredovala prva administracija Donalda Trumpa, formalizovali su diplomatske odnose Izraela sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom, a kasnije su se pridružile i druge zemlje. Netanjahu, ministar vanjskih poslova Gideon Saar i predsjednik Somalilanda potpisali su zajedničku deklaraciju o međusobnom priznanju, navodi se u izraelskom saopštenju. Abdullahi je izjavio da će Somaliland pristupiti Abrahamskim sporazumima, nazvavši taj korak doprinosom regionalnom i globalnom miru. Dodao je da je Somaliland posvećen izgradnji partnerstava, jačanju zajedničkog prosperiteta i promociji stabilnosti na Bliskom istoku i u Africi. U međuvremenu, Egipat je saopštio da je ministar vanjskih poslova Badr Abdelatty u petak razgovarao telefonom sa kolegama iz Somalije, Turske i Džibutija o "opasnim dešavanjima" na Rogu Afrike nakon objave Izraela. Ministri su osudili priznanje Somalilanda od strane Izraela, ponovili punu podršku jedinstvu i teritorijalnom integritetu Somalije i upozorili da priznavanje separatističkih regija predstavlja prijetnju međunarodnom miru i sigurnosti, navodi Ministarstvo vanjskih poslova Egipta. Somaliland uživa autonomiju, kao i relativni mir i stabilnost od 1991. godine, kada je Somalija zahvaćena građanskim ratom, ali regija nije uspjela osigurati međunarodno priznanje. Tokom godina, Somalija je sarađivala s međunarodnim akterima kako bi spriječila priznanje Somalilanda. Bivši britanski protektorat se nada da će priznanje od strane Izraela potaknuti i druge države da slijede isti primjer, čime bi se povećala njegova diplomatska težina i pristup međunarodnim tržištima.

Dragan Štavljanin, novinar i urednik Radija Slobodna Evropa, te autor više knjiga i stručnih radova, preminuo je u Pragu od posledica teške bolesti u 62. godini života. Sve što je radio nosilo je jasan profesionalni pečat. Velikodušno je delio svoje znanje i vreme, isporučujući izuzetno novinarstvo na svim našim platformama. Kada je Balkanski servis obeležio 30. godišnjicu, u našoj arhivi pronađena je fotografija Dragana kako izveštava sa građanskih protesta 1996-97. godine u Beogradu. Draganov put vodio je od reportera do urednika, a izuzetan rezultat je postigao kada je tokom NATO kampanje protiv Srbije 1999. godine vodio petočasovni noćni program Radija Slobodna Evropa. U tim mesecima straha i neizvesnosti, RSE je u Srbiji dostigao rekordnu publiku kao jedan od retkih objektivnih izvora informacija, dobijenih od reportera prisutnih na svim stranama sukoba. Dragan je izgradio i koordinisao mrežu dopisnika koji su pokrivali Srbiju, Kosovo i Crnu Goru. Sa mnogima od njih ostao je u profesionalnim i prijateljskim odnosima i nakon 1999. godine, baš kao što je uvek bio rado viđen među kolegama i prijateljima u svim državama bivše Jugoslavije. Intervjuisao je svetski poznate ličnosti, uključujući Leha Valensu, Mariju Todorovu, Jorgosa Papandreua, Fransisa Fukujamu i mnoge druge, i dokazao se kao promišljen i cenjen sagovornik vodećih glasova u politici, ekonomiji i spoljnim poslovima. Poslednjih godina rada na RSE Dragan je pokrenuo video-serijal "Post Scriptum", sažeta objašnjenja globalnih dešavanja – od Balkana do rata u Ukrajini; od demokratskog nazadovanja u Mađarskoj do autoritarizma u Turskoj; od tehnološke industrije do širenja digitalnog uticaja Kine. Serijal je jedan od najgledanijih sadržaja na društvenim mrežama RSE. Angažman u RSE završio je kao spoljno-politički urednik. Karijeru je započeo u drugoj polovini osamdesetih kao jedan od najmlađih novinara u tada visoko cenjenom i popularnom nedeljniku NIN. Nastaviće je u Radio Beogradu. Privržen profesionalnom i etičkom izveštavanju tu kuću je među prvima napustio odbijajući da prihvati strogo kontrolisanu uređivačku politiku koju su nametali krugovi vlasti Slobodana Miloševića. Serijal Dragana Štavljanina - Jugoslavija: 30 godina od raspadaVerujući da promene u Srbiji mogu biti izvedene i u uslovima međunarodne izolacije tadašnje Jugoslavije i ratova u okruženju, kao pomoćnik ministra informisanja iz redova nestranačkih ličnosti, priključio se početkom devedestih timu Miloševićevog oponenta premijera Milana Panića. Autor je više knjiga; među njegovim najvažnijim delima je "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" komparativna studija sukoba na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, u kojoj je slučaj Kosova poslužio kao ključna tačka – zasnovana na intervjuu koji je uradio za RFE; kao i "Balkanizacija interneta i 'smrt' novinara", knjiga o promenama u novinarstvu u digitalno doba. Magistrirao je na poljima međunarodnih odnosa na Otvorenom univerzitetu u Londonu i u Budimpešti. Godine 2012. odbranio je doktorsku disertaciju pod naslovom "Demokratija i mediji u eri globalizacije" na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od Čačka gde je rođen, preko Beograda gde je ušao u novinarske vode, do Praga gde je živeo skoro tri decenije, prilagođavao se i igrao razne uloge: bio je suprug i otac troje dece, kolega i nezamenjivi prijatelj. Uvek je ostajao dosledan, principijelan, etičan i profesionalan. Iz bolnice u kojoj se borio sa najtežim izazovom, kolegama na RSE uputio je poruku: "Naše povremene međusobne nesuglasice nikada nisu bile podsticane nacionalnom, verskom ili bilo kojom grupnom pripadnošću bilo koga od nas, već različitim profesionalnim viđenjima kako da dođemo do najboljeg rezultata. I po tome smo oaza u svetu podeljenom po raznim osnovama." Od radio-reportera do analitičara i pisca, Dragan Štavljanin je do kraja ostao briljantan.

Platforma Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara zabeležila je ove godine niz incidenata na Zapadnom Balkanu, od kojih je ubedljivo najveći broj iz Srbije. Prema podacima sa sajta Platforme, ove godine je zabeleženo 59 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara u zemljama Zapadnog Balkana, od kojih su čak 33 iz Srbije, navodi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). To je 56 odsto od ukupnog broja prijavljenih incidenata. U Hrvatskoj je zabeleženo sedam takvih slučajeva, u Bosni i Hercegovini šest, u Crnoj Gori i Albaniji po pet, a u Severnoj Makedoniji tri. NUNS navodi da su čak 344 slučaja zabeležena ove godine u bazi tog udruženja, u kojoj se evidentiraju napadi, pritisci i pretnje novinarima u Srbiji, što je najveći broj otkako vodi tu evidenciju. Veliki deo incidenata povezan je sa izveštavanjem o antivladinim građanskim i studentskim protestima koji traju duže od godinu dana, otkako je 16 osoba poginulo u padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, navodi NUNS. Mreža Bezbedni novinari (SafeJournalists) navodi da međunarodna vidljivost slučajeva pretnji i nasilja prema novinarima i novinarkama na Zapadnom Balkanu pojačava pritisak na institucije da reaguju. Platforma Saveta Evrope, kada zabeleži ozbiljna kršenja slobode medija, preko svojih mehanizama zvanično poziva nadležne institucije države članice da dostave odgovor i informacije o tome koje su korake preduzele u konkretnom slučaju. Platforma pomaže u prikupljanju, obradi i deljenju informacija o ozbiljnim zabrinutostima u vezi sa slobodom medija i bezbednošću novinara u državama članicama Saveta Evrope. Cilj joj je da unapredi zaštitu novinara, da efikasnije odgovori na pretnje i nasilje prema medijskim profesionalcima i da podstakne mehanizme ranog upozoravanja i kapacitete za reagovanje u okviru Saveta Evrope.