Sudije, tužioci i advokati protestuju u nedelju z Beogradu ispred Ustavnog suda Srbije i Pravnog fakulteta zbog, kako navode, političkih pritisaka na pravosuđe. Protest je organizovan zbog najava mogućih izmena zakona o Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) i zbog toga što tužiteljki iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu nije dozvoljeno da izvrši uviđaj u šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije u kome borave pristalice vlasti. "Pravda je slepa, pravosuđe nije", piše na centralnom transparentu učesnika protesta kojih je više stotina. Sudija Apelacionog suda Milimir Lukić izjavio je da bi najavljenom izmenom zakona Tužilaštvo za organizovani kriminal definitivno izgubilo svoju autonomiju i samostalnost. On je ocenio da će kada TOK postane deo Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, rezultat biti prvo slabljenje, a potom i nestanak sudskih organa nadležnih za organizovani kriminal. "Ono što je za najveću brigu je da država ovom izmenom zakona nedvosmisleno odustaje od institucionalne borbe protiv organizovanog kriminala", poručio je. Sudija Aleksandar Trešnjev izjavio je da se Tužilaštva za organizovani kriminal plaše oni koji su počinili krivična dela. "Ali oni neće reći da ga se plaše, reći će da su u tom tužilaštvu kriminalci. Nismo došli ovde nikoga da branimo po imenu i prezimenu, došli smo da branimo pravo i obavezu tužioca da piše optužnicu kada za to postoje dokazi", poručio je. Protest je završen kod Pravnog fakulteta odavanjem 16-minutne pošte stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. što je pokrenulo masovne antivladine proteste širom Srbije. Predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) je u novembru najavio izmene seta pravosudnih zakona navodeći da očekuje da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal pređe pod ingerencije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Kritike vlasti na račun rada TOK-a kulminirale su zbog slučaja "Generalštab". Ministar kulture Srbije Nikola Selaković označio je TOK kao "blokadersko-tužilačku bandu koja se odmetnula i od države i od naroda.“ Selakovića je prethodno TOK pozvao na saslušanje u svojstvu osumnjičenog u predmetu "Generalštab" u istrazi zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba u Beogradu. "To je jedna kriminalna banda koja pokušava da uzurpira državu. Hoće da spreče parlament da donosi zakone, da zabrane predsedniku da komentraiše njihova dela", rekao je Selaković 2. decembra ne navodeći dokaze za svoje tvrdnje. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao 3. novembra tužioce u TOK-u "kriminalnom bandom". Kolegijum TOK-a je u par navrata saopštio da su poslednjih meseci tužioci tog tela izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija. Predstavnici vlasti takve optužbe odbacuju.

Više stotina građana, predvođenih studentima Fakulteta za pravne i poslovne studije, učestvovalo je u protestnoj šetnji centralnim ulicama Novog Sada zbog toga što je pokrajinskom opozicionom poslaniku Pokreta slobodnih građana (PSG) i docentu Radivoju Jovoviću produžen kućni pritvor uz pooštravanje mera. Okupljeni su otišli i do zgrade u kojoj Jovović živi i gde je u kućnom pritvoru. Poručili su da niko nije slobodan dok svi nisu slobodni. Protest je organizovan nakon što je Jovoviću kućni pritvor ponovo produžen na još tri meseca, uz pooštravanje mera. Jovoviću je rešenjem Osnovnog suda 20. avgusta određen pritvor koji je izdržavao u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora na Klisi do 27. avgusta, kada je mera pritvora zamenjena zabranom napuštanja stana. Potom je 25. novembra rešenjem novosadskog Višeg suda kućni pritvor produžen na još tri meseca i pooštren zabranom korišćenja interneta i kontakta sa drugima. Radivoje Jovović uhapšen je tokom blokade zgrade Osnovnog Suda u Novom Sadu 19. avgusta i sumnjiči se da je sprečavao tužioca da uđe u zgradu suda. U Srbiji se od novembra 2024. održavaju antivladini protesti i blokade čiji učesnici zahtevaju odgovornost zbog pada betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 osoba a jedna teško povređena. U međuvremenu su studenti u blokadi, koji su predvodili proteste, ispostavili kao zahtev i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast odbacuje zahteve demonstranata i osuđuje proteste i blokade.

Posle trodnevnih razgovora ukrajinskih i američkih zvaničnika u Majamiju koji su završeni u pozitivnom tonu, premda nisu doveli do jasnog pomaka, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sprema da se sastane u ponedeljak s evropskim liderima radi daljih razgovora o miru. Nekoliko sati pošto je Zelenski rekao da je imao "veoma konstruktivan“ telefonski razgovor s američkim pregovaračkim timom – koji predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Džared Kušner (Jared Kushner) – Rusija je nastavila noćne vazdušne napade na ključnu ukrajinsku infrastrukturu dok temperature nastavljaju da padaju s dolaskom zime. Gradonačelnik centralnog ukrajinskog grada Kremenčuka, koji je ključno industrijsko čvorište u kojem se nalazi jedna od najvećih rafinerija nafte u Ukrajini, rekao je da je njegov grad pretrpeo "masivan" napad koji je izazvao štetu na infrastrukturi za struju i vodu. Zasad nema izveštaja o smrtnim slučajevima. U ruskim napadima pogođen je istočni ukrajinski grad Slovjansk, gde je ranjeno sedam ljudi i oštećeno više zgrada. Noćni napadi su nastavljeni i dok se intenziviraju napori da se pregovara o okončanju rata. Rusija je saopštila da je oborila 77 ukrajinska drona na nekoliko lokacija tokom noći. Posle razgovora na Floridi, Zelenski je na Telegramu naveo da je "Ukrajina posvećena nastavku iskrene saradnje sa američkom stranom kako bi se postigao pravi mir", dodajući da su se dve strane saglasile o sledećim koracima i formatu razgovora, ne navodeći druge detalje. Zelenski će se razgovarati s evropskim saveznicima kada poseti London u ponedeljak kako bi razgovarao o mirovnom procesu s britanskim premijerom Kirom Starmerom (Keir), francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom (Friedrich Merz). "Ukrajina može računati na našu nepokolebljivu podršku. To je cela poenta napora koje smo preduzeli kao deo Koalicije voljnih", naveo je Makron na X u subotu. Nastavak razgovora o naporima koje predvode SAD za okončanje rataFrancuski predsednik je rekao da će grupa "razmotriti" mirovne pregovore. Evropa se suprotstavila ranim verzijama mirovnog plana koji iznele SAD i nastojala je da dobije podršku Vašingtona za svoje predloge. Makron, Merc, Starmer i Zelenski su učestvovali na virtuelnom sastanku "koalicije voljnih" pre oko dve nedelje, gde su razgovarali o planovima za slanje evropskih mirovnih snaga u Ukrajinu u slučaju prekida vatre. Nedavna užurbana diplomatska aktivnost za okončanje rata pokrenuta je kada je američki mirovni plan od 28 tačaka procurio u medije u novembru. Taj prvobitni predlog je izgleda u velikoj meri bio naklonjen Rusiji, iako je od tada pretrpeo nekoliko izmena kako bi se više uzele u obzir zabrinutosti Kijeva. Poslednja verzija predloga nije objavljena. Bela kuća je vršila pritisak na Kijev i Moskvu da se dogovore o planu za okončanje rata, ali zasad nema puno naznaka napretka, uprkos tome što su obe strane uključene u proces koji predvode SAD. "Nastavićemo ove napore zajedno sa Amerikancima kako bismo Ukrajini pružili bezbednosne garancije, bez kojih ne može biti čvrstog i trajnog mira", nastavio je Makron u svom postu. "Rusija je zarobljena u eskalatornom pristupu i ne traži mir", napisao je Makron, dodajući: "Moramo nastaviti da vršimo pritisak na Rusiju da je primoramo da sklopi mir." U američkom sažetku razgovora Ukrajine i SAD u Majamiju objavljenom kasno u petak navedeno je da su se "obe strane složile da pravi napredak ka bilo kakvom sporazumu zavisi od spremnosti Rusije da pokaže ozbiljnu posvećenost dugoročnom miru, uključujući korake ka deeskalaciji i prestanku ubijanja". Teritorijalne i bezbednosne garancije su već dugo spore tačke u razgovorima o dogovoru za okončanje rata. Ukrajina tvrdi da bi pravedan kraj rata uključivao pouzdane bezbednosne garancije i da je ne bi primorao da preda više teritorije Rusiji. Razgovorima u Majamiju prethodila je poseta Kušnera i Vitkofa Moskvi. Tramp je 3. decembra rekao da je američka delegacija imala "veoma dobar sastanak" s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i da veruju da bi on "voleo da vidi kraj rata", mada razgovori nisu doveli do nekog proboja.

Dva organizatora maratona održanog u Iranu uhapšena su pošto neke od trkačica nisu nosile obavezan hidžab, islamsku maramu koja pokriva glavu i vrat, saopštilo je u subotu iransko pravosuđe. "Uprkos prethodnim upozorenjima u vezi s potrebom da se poštuju važeći zakoni i propisi zemlje, kao i verski, običajni i profesionalni principi... događaj je održan na način koji je kršio javni red i pristojnost", preneo je navode lokalnog tužilaštva medij Mizan. "Uzimajući u obzir prekršaje koji su se dogodili i na osnovu zakona i propisa, podneta je krivična prijava protiv zvaničnika i agenata koji su organizovali ovaj događaj", dodaje se u izveštaju. Mizan je naveo da su "dva glavna organizatora takmičenja uhapšena po nalozima". "Jedan od uhapšenih je zvaničnik u slobodnoj zoni Kiš, a drugi radi za privatnu kompaniju koja je organizovala trku", dodaje taj mediji. U izveštaju nije jasno navedeno da li su oni u zatvoru, mada je navedeno da je nad njima određen "sudski nadzor". Takođe, zasad nije poznato koliko je žena prekršilo zakone o hidžabu. Maraton je održan dan ranije na jugozapadnom iranskom ostrvu Kiš, privukavši oko 5.000 učesnika u odvojenim muškim i ženskim trkama. Kiš se nalazi u zoni slobodne trgovine u Persijskom zalivu. U nastojanju da se privuku turisti u trgovačke zone i na plaže, u toj zonu se zakoni o pokrivanju glave sprovode manje strogo. Nošenje hidžaba je u Iranu zakonska obaveza još od vremena posle Islamske revolucije 1979. godine i za kršenje tih zakona su predviđene duge zatvorske kazne, novčane kazne i zabrane putovanja. Zakone često sprovodi takozvana policija za moral. Smrt Mahse AminiMeđutim, poslednjih godina, sve veći broj žena i devojaka prestaje da se pokriva u javnosti, posebno u velikim gradovima, direktno prkoseći klerikalnim vladarima konzervativne islamske zemlje. Do preokreta je došlo 2022. posle smrti u pritvoru Mahse Amini, mlade žene koja je uhapšena zbog kršenja zakona o hidžabu, što je izazvalo proteste protiv establišmenta koje su predvodile žene i koji su potresli zemlju. Poslanici s tvrde linije reagovali su jačanjem mera za sprovođenje Zakona o hidžabu i čednosti. Ipak, u oprezu da ne izazove nemire, Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana kasnije je obustavio sprovođenje najoštrijih elemenata zakona. Član iranskog Saveta za svrsishodnost, koji služi kao savetodavno telo vrhovnom vođi zemlje, rekao je da pojačani zakoni o hidžabu nisu primenljivi. Mohamed Reza Bahonar je u oktobru rekao novinarima da u suštini "ne postoji obavezni zakon o hidžabu na snazi", što je izazvalo negodovanje među tvrdokornim pristalicama, ali je odražavalo situaciju na terenu u većini većih gradova. To pitanje je stvorilo podelu između poslanika s tvrde linije i onih umerenijih. Predsednik Masud Pezeškijan – koga mnogi smatraju umerenim – odbio je da ratifikuje zakon usvojen u parlamentu kojim bi se uvele strože kazne za žene koje ignorišu kodeks oblačenja. Izvori: Radio Farda, AFP

Zvaničnici SAD i Ukrajine razgovarali su u subotu treći dan zaredom, ali nisu objavili da je došlo do pomaka, dok su Rusija i Ukrajina nastavile uzajamne vazdušne napade dok se rat približava svojoj četvorogodišnjici. Do kasnog popodneva po lokalnom vremenu u subotu, nisu objavljena zvanična saopštenja sa sastanka u Majamiju, mada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da se pridružio svom pregovaračkom timu na "konstruktivnom" telefonskom razgovoru s predstavnicima SAD koji su učestvovali u razgovorima. "Upravo sam imao dug i sadržajan telefonski razgovor s (predstavnicima SAD) Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), zajedno sa (ukrajinskim pregovaračima) Andrijem Hnatovim i Rustemom Umerovim", napisao je Zelenski na X. On je rekao da je zahvalan "na veoma fokusiranoj, konstruktivnoj diskusiji". "Obradili smo mnoge aspekte i prošli kroz ključne tačke koje bi mogle da obezbede kraj krvoprolića i eliminišu pretnju od nove ruske invazije punih razmera, kao i rizik da Rusija ne ispuni svoja obećanja, kao što se više puta dešavalo u prošlosti", dodao je on, ne navodeći vreme razgovora. Zelenski je rekao da je Kijev "posvećen nastavku iskrene saradnje sa američkom stranom kako bi se postigao pravi mir" i da su usaglašeni "sledeći koraci i format za razgovore sa SAD". On je, međutim, upozorio da se "ne može o svemu razgovarati telefonom" i da čeka lični brifing od svog tima, potencijalno pre planiranog odlaska u London u ponedeljak kako bi se sastao s liderima evropskih zemalja koje podržavaju Ukrajinu. U američkom sažetku razgovora objavljenom kasno u petak navedeno je da su se "obe strane složile da pravi napredak ka bilo kakvom sporazumu zavisi od spremnosti Rusije da pokaže ozbiljnu posvećenost dugoročnom miru, uključujući korake ka deeskalaciji i prestanku ubijanja". Ukrajinci obavešteni o razgovorima u MoskviVitkof i Kušner su tokom tri dana razgovora obavestili Hnatova, načelnika Generalštaba ukrajinskih oružanih snaga, i Umerova, sekretara ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i glavni pregovarač, o razgovorima koji su vodili u Moskvi s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Vitkof je navodno razgovarao sa Putinom skoro pet sati 2. decembra u Kremlju, ali su ruski zvaničnici rekli da u razgovorima "nije postignut nikakav kompromis". Nedavna užurbana diplomatska aktivnost oko okončanja rata pokrenuta je kada je američki mirovni plan od 28 tačaka procurio u medije u novembru. Taj prvobitni predlog je izgleda u velikoj meri bio naklonjen Rusiji, iako je od tada pretrpeo nekoliko izmena kako bi se više uzele u obzir zabrinutosti Kijeva. Poslednja verzija predloga nije javno objavljena. Posle razgovora u Rusiji, Putin je rekao da je spreman da nastavi da se sastaje s Amerikancima "koliko god puta bude potrebno". Kasnije je ruski predsednik zauzeo prkosniji ton, rekavši za indijske medije u petak tokom posete Nju Delhiju da ukrajinske trupe treba da u potpunosti napuste područje Donbasa na istoku Ukrajine ove nedelje ili će Rusija "osloboditi te teritorije silom". Zelenski ide u LondonLideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke trebalo bi da se sastanu sa Zelenskim u Londonu u ponedeljak kako bi razgovarali o mirovnom procesu. "Ukrajina može računati na našu nepokolebljivu podršku. To je cela poenta napora koje smo preduzeli kao deo Koalicije voljnih", naveo je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) na X uoči sastanka, koji organizuje britanski premijer Kir Starmer (Keir). "Nastavićemo ove napore zajedno s Amerikancima kako bismo Ukrajini pružili bezbednosne garancije, bez kojih ne može biti čvrstog i trajnog mira", napisao je Makron. "Rusija je zarobljena u eskalatornom pristupu i ne traži mir", napisao je Makron, dodajući: "Moramo nastaviti da vršimo pritisak na Rusiju da je primoramo da sklopi mir." Glavne tačke sporenja ostaju između dve strane, uključujući i one oko pružanja bezbednosnih garancija Ukrajini u slučaju mirovnog sporazuma i teritorijalnih ustupaka. Rusija trenutno kontroliše oko petinu teritorije Ukrajine, uključujući velike delove Donbasa koji se sastoji od Donjecke i Luganske oblasti. Rusija je poslednjih nedelja intenzivirala napade na energetski sektor i infrastrukturu Ukrajine, gađajući elektrane i železnička čvorišta dok s približavanjem zime padaju temperature. Ukrajinska vojska je u subotu saopštila da je Rusija tokom noći lansirala 653 drona i 51 raketu, od čega je oboreno 585 dronova i 30 raketa. Postrojenja za proizvodnju električne energije i toplote u Černigovskoj, Zaporiškoj, Lavovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti bila su glavne mete, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo za razvoj zajednica i teritorija, dodajući da je 9.500 potrošača bilo bez grejanja, a 34.000 bez vodosnabdevanja u južnoj Odeskoj oblasti u subotu ujutru. Dotle su neprovereni snimci kružili ruskim Telegram kanalima koji su izgleda prikazivali ukrajinski napad na rusku rafineriju nafte u Rjazanju. Ukrajinska vojska je saopštila da je gađala rafineriju kako bi smanjila "sposobnosti ruskih oružanih snaga", navodeći da je taj objekat "jedna od najvećih rafinerija nafte u Rusiji". Ukrajinska vojska je takođe saopštila da je pogodila metalurški kombinat Alčevsk u Luganskoj oblasti koju je okupirala Rusija. Navela je da se postrojenje koristi za proizvodnju komponenti koje se koriste u granatama koje se ispaljuju na ukrajinske gradove.

Šefica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) izjavila je u subotu da SAD ostaju najveći saveznik Evrope, nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) u važnom strateškom dokumentu navela da se Evropa suočava s "civilizacijskim brisanjem" i da bi jednog dana mogla da izgubi status pouzdanog saveznika. Nova Nacionalna bezbednosna strategija SAD, objavljena na sajtu Bele kuće rano u petak, kritikuje Evropsku uniju kao antidemokratsku, navodeći da Evropi nedostaje samopouzdanja, kao i da cilj SAD treba da bude da "pomognu Evropi da ispravi svoju trenutnu putanju". "Ima mnogo kritika, ali mislim da su neke od njih i tačne, ako pogledate Evropu, ona je potcenjivala sopstvenu moć prema Rusiji", rekla je Kalas na panelu na Doha forumu u Kataru. Navodeći da bi Evropa trebalo da bude samouverenije, ona je rekla da su "SAD i dalje naš najveći saveznik". "Mislim da se nismo uvek slagali po različitim temama, ali mislim da je opšti princip i dalje tu. Mi smo najveći saveznici i trebalo bi da se držimo zajedno", rekla je Kalas. Nova Nacionalna bezbednosna strategija Vašingtona kritikuje Evropu uz ocenu da je previše regulisana i da se suočava s "civilizacijskim brisanjem" zbog imigracije. U dokumentu je praktično stavljen na papir zaokret Trampove administracije u odnosu na Evropu, koju su SAD optužile da zloupotrebljava američku velikodušnost, u radikalnom odstupanju od prethodne politike SAD. Izvori: Reuters, AFP

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković izjavio je da je "vraćanje srpskih opština na severu Kosova narodu" od velikog značaja za "budućnost i opstanak srpskog naroda". Petković je to saopštio posle sastanka sa predstavnicima Srpske liste koji su 5. decembra preuzeli mandate odbornika i funkcije gradonačlenika u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Sastanak je održan u Raški na jugu Srbije. "Dolaze bolja vremena i na Kosovu i Metohiji", napisao je Petković na Instagramu. On je naveo i da je "Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem uvek tu da podrži svoj narod" i "osigura očuvanje mira i stabilnosti". Predstavnici Srpske liste, koja ima podršku zvaničnog Beograda, lokalnu vlast preuzimaju tri godine nakon kolektivnog istupanja Srba iz institucija Kosova kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Novi gradonačelnici su 5. decembra preuzeli dužnost u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Oni su položili zakletvu uz kosovske simbole i zakone. Prethodno je zakletvu položilo i 14 od 15 odbornika. Nije bio prisutan jedino Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije koji se ne nalazi na Kosovu jer je tražena osoba zbog pronađenog oružja na njegovom imanju, što je on negirao. Srpska lista je tokom predizborne kampanje za lokalne izbore priznala da je pogrešila što je napustila institucije, te navela kako je ta odluka bila doneta da bi se skrenula pažnja međunarodne zajednice na "težak položaj" Srba. Predsednik Srpske liste Zlatan Elek rekao je 3. decembra da će novi gradonačelnici, Milan Radojević u Severnoj Mitrovici, Zoran Todić u Leposaviću, Dragiša Milović u Zvečanu i Miloš Perović u Zubinom Potoku, po preuzimanju dužnosti tražiti uvid u kompletnu dokumentaciju. Srpska lista je ranije najavljivala da će poništiti "nelegalne" odluke albanskih gradonačelnika, koji su od maja 2023. vodili ove opštine. Iz EU su nakon oktobarskih izbora za Radio Slobodna Evropa izrazili očekivanje da će novoizabrane opštinske vlasti na severu Kosova, u saradnji sa centralnim institucijama, u narednom periodu "konstruktivno pristupiti rešavanju potreba i zahteva stanovništva kroz institucije i u skladu sa zakonima".

Francuski tužioci pokrenuli su istragu nakon sumnji da su dronovi letjeli iznad baze nuklearnih podmornica na atlantskoj obali u četvrtak kasno uveče, izjavio je u petak tužilac nadležan za vojne poslove u gradu Ren. Jean-Marie Blin rekao je da su letovi dronova prijavljeni od oko 19:00 u četvrtak do 1:00 ujutro u petak. On je negirao medijske navode da je žandarmerija pucala na sumnjive dronove, ali je potvrdio da su preduzete "preventivne mjere". Letovi dronova, uglavnom nepoznatog porijekla, zabilježeni su u evropskom vazdušnom prostoru posljednjih mjeseci. Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen nazvala je ova kršenja vazdušnog prostora "hibridnim ratom". Rusija redovno negira optužbe da stoji iza ovih upada. Baza Ile Longue na sjeverozapadu Francuske je mjesto gdje su raspoređene podmornice na nuklearni pogon, prema web-stranici francuske mornarice. Svaka podmornica opremljena je sa 16 balističkih raketa koje nose više nuklearnih bojevih glava. Blin je rekao da je istraga trenutno fokusirana na to da li su dronovi zaista bili na nebu. "Neki od izvještaja mogu biti potpuno izmišljeni, dok su drugi mnogo ozbiljniji." Dodao je da su prijave stigle od različitih osoba koje su bile na mjestu događaja, uključujući žandarme i vojne oficire.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država(SAD)Donald Trump postao je prvi čovjek koji je primio novu nagradu za mir koju dodjeljuje FIFA tokom izvlačenja žrijeba za Svjetsko prvenstvo 2026. Prilikom predstavljanja nagrade za mir, FIFA je navela da je Trump "donio mir u mnoge zemlje svijeta, postigao primirja i pokrenuo diplomatske procese". Američki lider, kako je rečeno, "zaustavio je osam ratova, uključujući jedan sukob između Kosova i Srbije". Gianni Infantino, predsjednik Svjetske fudbalske organizacije, uručio je nagradu Trumpu na ceremoniji u Kennedy Centru u Vašingtonu. "Ovo je zaista jedna od najvećih počasti u mom životu. Spasili smo milione života. Na primjer, u Kongu – više od 10 miliona je poginulo, a išli su ka još 10 miliona vrlo brzo. Takođe sa Indijom i Pakistanom, zaustavili smo ratove, u nekim slučajevima neposredno prije nego što su počeli. Svijet je sada sigurnije mjesto. SAD prije godinu dana nisu bile u tako dobroj situaciji", rekao je Trump nakon što je primio nagradu. Infantino je rekao da je Trump osvojio ovu nagradu zbog "izuzetnih poteza" u promociji mira i jedinstva širom svijeta. FIFA je u novembru najavila da će dodjeljivati ovu godišnju nagradu kako bi odala priznanje ljudima koji donose "nadu za nove generacije". Američki predsjednik je više puta izjavio da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir zbog svoje uloge u zaustavljanju osam sukoba tokom ove godine, uključujući i postizanje primirja u Gazi. Ipak, Nobelovu nagradu za mir ove godine osvojila je opoziciona liderka iz Venecuele, Marina Corina Machado. Američki lider je organizaciju Svjetskog prvenstva postavio u središte svog drugog predsjedničkog mandata. Svjetsko prvenstvo će se održati narednog ljeta u SAD-u, Kanadi i Meksiku.

Policija u Kragujevcu saopštila je da je podnela krivičnu prijavu protiv R.P. zbog sumnje da je bez građevinske dozvole gradio stambeno-poslovni objekat u ovom gradu u centralnoj Srbiji. Na ovom gradilištu se 28. novembra urušio potporni zid, zbog čega je i deo pristupne saobraćajnice susednog naučnog kompleksa pao u više metara duboku rupu. Policija je saopštila da se sumnja da je R.P. kao odgovorno lice privrednog društva "RP Invest 1980" izvodio nelegalne građevinske radove na izgradnji objekta. Kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije pisao, reč je biznismenu sa severa Kosova Radošu Petroviću. On je nakon urušavanja pristupnog puta za RSE izjavio da su problemi sa dokumentacijom "samo tehnički". "Ne mogu sad ja da okrivljujem ni sebe, a ni nekog drugog. To bi bilo mnogo glupo. Meni je najvažnije je da nema nastradilih", rekao je Petrović. Prema zvaničnom registru, "RP Invest 1980" je zahtev za dobijanjem građevinske dozvole podneo 17. novembra 2025. a taj zahtev mu je odbijen samo dan pre urušavanja puta pored gradilišta. U dokumentu o odbijanju dozvole navodi se, između ostalog, da gabariti podzemnih etaža nisu u skladu sa prikazanim gabaritima u lokacijskim uslovima i urbanističkim projektom. Navodi se i da "temeljna ploča i zidovi sa svim slojevima ne mogu prelaziti granice susednih parcela". Zgrada je imala gotovo šest spratova kada je građevinska inspekcija prvi put posetila gradilište 21. novembra, nedelju dana pre incidenta. Tek tada je naređeno zaustavljanje radova. Firma "RP Invest 1980", čiji je zvanični vlasnik Jelena Petrović, supruga Radoša Petrovića, registrovana je u Kragujevcu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, i prema podacima registra ima samo dva zaposlena. U prethodnoj godini, prema podacima iz finansijskih izveštaja, ostvarila je prihod od 15 miliona evra. Na istoj adresi na kojoj je registrovana firma, nalaze se "Green Park Building" i "RP euro Invest" čiji je Pretović suvlasnik. Prema podacima sa zvaničnog sajta "RP Invest 1980", preko ovih kompanija izgrađeno je 100.000 metara kvadratnih stambenih i stambeno-poslovnih zgrada, samo u Kragujevcu. Radoš Petrović suvlasnik je i kompanije "RP Gradnja KM DOO Kosovska Mitrovica". Preko njegove kragujevačke kompanije bio je izvođeč radova na poslovima koje je finasirala Vlada Srbije na severu Kosova.