Albanija će nastaviti realizaciju luksuznog turističkog projekta koji planira zet Donalda Trampa (Trump), Džared Kušner (Jared Kushner), na udaljenom delu balkanske obale, uprkos upornim protestima zbog njegovog uticaja na životnu sredinu, izjavio je premijer Edi Rama u ponedeljak za Rojters. Hiljade ljudi izašle su na ulice glavnog grada Tirane, kao i na južnu obalu gde je planiran rizort, zahtevajući da se projekat obustavi zbog uticaja na zaštićeno močvarno područje koje je stanište flamingosa, foka i mesta za gnežđenje morskih kornjača. Flamingo je postao simbol pokreta: demonstranti nose ružičaste naduvane ptice i transparente sa natpisom "Flamingo revolucija". Rama ostaje pri svom stavu i rekao je za Rojters da će investitori u narednim mesecima "zadiviti" javnost svojim planovima, kao i da bi delovi rizorta mogli biti otvoreni za posetioce pre kraja decenije. "Kažem vam, to će biti prelep projekat i mi ćemo ga realizovati i bićemo ponosni da tome doprinosimo u Evropi", rekao je Rama tokom intervjua u svojoj kancelariji, nekoliko metara od mesta gde se svake večeri održavaju protesti protiv projekta. "Izabran sam da ovakve stvari ostvarim. Nisam izabran da me vode ljudi koji imaju drugačiju viziju razvoja zemlje", dodao je. Hiljade ljudi izašlo je u ponedeljak uveče na ulice Tirane zahtevajući obustavu projekta, ali su istovremeno izražavali i niz nezadovoljstava zbog Ramine trinaestogodišnje vlasti, za koju tvrde da nije uspela da suzbije korupciju niti unapredi osnovne javne usluge. Rama (61), bivši košarkaš i umetnik koji je na vlasti od 2013. i teži da uvede Albaniju u EU, ponosan je na proces modernizacije zemlje koja je decenijama stagnirala pod posebno rigidnom komunističkom diktaturom do 1990-ih. Projekat rizorta koji podržava osmislili su Kušner i njegova supruga Ivanka Tramp, koji su, kako su rekli, pre nekoliko godina tokom putovanja brodom zavoleli Albaniju. Rama ih je tada upoznao i ocenio kao "veoma prijatne, skromne… dobre ljude". Danas je Kušnerova investiciona firma Affinity Partners uključena u projekat vredan 1,4 milijarde evra u blizini zaštićenog područja Vjosa–Narta, kao i u još jedan projekat na obližnjem ostrvu Sazan. Protesti su počeli krajem maja kada je lokacija u blizini Vjosa–Narte ograđena bodljikavom žicom tokom radova na pristupnom putu i drugim pripremnim aktivnostima. U sukobima sa privatnim obezbeđenjem povređeno je nekoliko demonstranata, a nezadovoljstvo se potom proširilo i na Tiranu. U međuvremenu je ograda uklonjena. Rama je priznao da je njeno postavljanje bila "sramotna ideja". Ipak, umanjio je zabrinutost za životnu sredinu, navodeći da procena uticaja na okolinu još nije završena i da će biti sprovedena paralelno sa radovima. Džared Kušner imao je planove i za još jedan projekat na Zapadnom Balkanu, u Srbiji. Najavio je revitalizaciju kompleksa Generalštaba, porušenog u NATO bombardovanju 1999. godine. Tome su se, međutim, žestoko usprotivili predstavnici stručne javnosti, opozicije, kao i studenti u blokadi. Nakon što je u decembru 2025. Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije podiglo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta. Sudski proces protiv ministra Selakovića još uvek je u toku. *Uz izveštavanje Rojtersa

Sud Bosne i Hercegovine je 8. juna izrekao prvostepenu presudu u kojoj su bivši pripadnici Vojske Republike Srpske Zdravko Panić i Trivo Vukić osuđeni na po 15 godina zatvora, a Slobodan Knežević na 10 godina zatvora, zbog ratnog zločina na području opštine Prijedor. U presudi se navodi da su Vukić i Panić osuđeni zbog učestvovanja u ubistvu 11 civila bošnjačke nacionalnosti, a Knežević zbog ubistva jednog civila bošnjačke nacionalnosti. Tijela tih civila bila pronađena su u masovnoj grobnici na lokaciji Hozića Kamen u opštini Prijedor. Ratni zločin se dogodio, kako se navodi u presudi, od 27. do 30. jula 1992. godine ili približno u tom vremenu, u okviru širokog i sistematičnog napada vojske i policije Republike Srpske, "kada je izvršen progon ubistvima civila bošnjačke nacionalnosti na području nekoliko sela u opštini Prijedor". Slobodanu Kneževiću, Zdravku Paniću i Trivi Vukiću određen je pritvor, koji po ovom rješenju može trajati najduže devet mjeseci od dana lišenja slobode, ili do nove odluke Suda. U izrečene kazne zatvora optuženima se uračunava vrijeme provedeno u pritvoru, po ranijim rješenjima Suda BiH. U istom predmetu, Milodrag Glušac, Ranko Babić, Ranko Došenović, Milorad Obradović i Milan Vukić su oslobođeni od optužbe, jer nije dokazano da su radnjama opisanim u oslobađajućem dijelu izreke presude počinili krivično djelo za koje su se teretili - zločini protiv čovječnosti. U Prijedoru i okolnim mjestima tokom rata u Bosni i Hercegovini je ubijeno 3.176 osoba. Oko 30.000 osoba nesrpske nacionalnosti prošlo je i kroz prijedorske logore Trnopolje, Omarska i Keraterm.

Evropska komisija je u ponedeljak izrazila zabrinutost da bi planirani projekat u zaštićenom području Piše Poro–Narte mogao imati uticaje na životnu sredinu koji su u suprotnosti s procesom pregovora o pristupanju između Albanije i Evropske unije. Poslednjih dana u Albaniji su održani protesti zbog izgradnje rezorta u Zvernecu, blizu Valone, usled zabrinutosti zbog uticaja na životnu sredinu i sporova oko vlasništva nad zemljištem. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) skrenuo je pažnju na to da se od Albanije u procesu pristupanja EU, u okviru metila za zatvaranje pregovora o Poglavlju 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama, očekuje da se u potpunosti uskladi sa zakonima EU u toj oblasti. To, prema njegovim rečima, uključuje primene Direktiva o pticama i staništima, ukidanje neusklađenih odredbi usvojenih izmenama Zakona o zaštićenim područjima, kao i okončanje važenja zakona o strateškim investicijama iz 2015. godine. "Pored toga, da bi zatvorila Poglavlje 27, Albanija mora da pokaže sposobnost upravljanja budućim lokacijama mreže Natura 2000 (mreža zaštićenih prirodnih područja u EU), uključujući mere očuvanja koje sprečavaju narušavanje staništa i vrsta. Albanija mora da se uzdržati od postupaka koji bi mogli da ugroze ispunjenje merila za zatvaranje (poglavlja)", rekao je Mersije u pisanom odgovoru za RSE. Poglavlje 27 pregovora o pristupanju EU obuhvata životnu sredinu i klimu. Ono promoviše održivi razvoj i zaštitu životne sredine za sadašnje i buduće generacije. To poglavlje se zasniva na preventivnom delovanju, principu "zagađivač plaća", borbi protiv ekološke štete na samom izvoru, zajedničkoj odgovornosti i integraciji zaštite životne sredine u druge politike EU. To poglavlje obuhvata više od 200 važnih pravnih akata koji pokrivaju horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vode i vazduha, upravljanje otpadom, zaštitu prirode, kontrolu industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima, hemikalije i genetski modifikovane organizme, buku, šumarstvo i klimatske promene. Albanija je otvorila sva poglavlja pregovora o pristupanju s Evropskom unijom i nalazi se na drugom mestu među zemljama kandidatima po napretku ka članstvu. Članice EU u maju su usvojile izveštaj o proceni ispunjenosti privremenih kriterijuma u oblasti vladavine prava, što je neophodan korak ka privremenom zatvaranju pregovaračkih poglavlja. Međutim, evropski zvaničnici tvrde da izražena zabrinutost nije nova. "Kao što je već istaknuto u našem poslednjem Izveštaju o proširenju, ponovljeno produženje zakona o strateškim investicijama i dalje izaziva zabrinutost u pogledu potencijalnih uticaja na životnu sredinu, posebno u zaštićenim područjima", rekao je portparol Evropske komisije. Zvaničnik je takođe potvrdio da je slična zabrinutost preneta albanskom Ministarstvu turizma i životne sredine u vezi s potencijalnim nedostacima projekta. Prema rečima Mersijea, Ministarstvo je obavestilo evropske sagovornike da su građevinski radovi obustavljeni i da će za projekat biti sprovedena potpuna procena uticaja na životnu sredinu, uz konsultaciju s civilnim društvom. Agencija za medije i informisanje pri albanskoj vladi potvrdila je da je povodom tog pitanja 26. maja tokom onlajn sastanka s predstavnicima Evropske komisije, albanski ministar životne sredine Sofjan Jaupaj obavestio da ne postoji odobren konačni projekat, niti da je bilo koji projekat u fazi izgradnje. "Ministar je istakao posvećenost Albanije da osigura da svaki potencijalni razvojni projekat prođe kroz potpunu procenu uticaja na životnu sredinu, koja će biti sprovedena u potpunoj transparentnost i uz konsultacije s javnošću. Albanija ostaje posvećena procesu pristupanja EU“, saopštila je albanska vlada. Albanski premijer Edi Rama izjavio je u nedelju uveče da su debate i brige izražene oko projekata u Zvernecu i Sazanu "lažne" i "neosnovane". On je rekao da su takve inicijative važne za ekonomski razvoj zemlje i da će se pretvoriti u "primere nacionalnog ponosa", pomažući time, prema njegovim rečima, integraciji Albanije u EU. Područje Piše Poro-Narte je zaštićena sredina i smatra se jednim od najvažnijih staništa u Albaniji za ptice močvarice i ptice selice, uključujući flamingose. Radovi su povezani s planovima koje je ranije najavio Džared Kušner (Jared Kusher), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). U martu 2024. godine, Kušner je najavio nameru da izgradi hotele i stotine vila u oblasti Zverneca.

Bosna i Hercegovina i Hrvatska potpisale su novi Ugovor o graničnim prelazima, kojim je predviđeno 58 prelaza različitih kategorija, od čega je šest određeno za promet robe pod potpunim inspekcijskim nadzorom. Njegova primjena počinje odmah po potpisivanju. Novi ugovoru su 8. juna u Sarajevu potpisali predsjedavajuća Savjeta ministara BiH Borjana Krišto i hrvatski premijer Andrej Plenković. Prethodno je iz Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH upozoreno da bi to moglo dovesti do blokade graničnog prometa u Gradišci, na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine. Stari granični prelaz u Gradišci privremeno je polovinom maja zatvoren zbog urušavanja dijela mosta preko rijeke Save, zbog čega je UIO BiH privremeno otvorila novoizgrađeni prelaz. Novi ugovor predviđa uspostavljanje stalne carinske jedinice u Gradišci, koja nije formirana, jer Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UIO), zbog blokade u radu, nije usvojio potrebne izmjene. Zbog toga postoji mogućnost da Gradiška od utorka, 9. juna, ostane bez ijednog graničnog prelaza. No, Krišto i Plenković su, u obraćanju novinarima poslije potpisivanja ugovora, istakli da će privremeni prelaz u Gradišci "nastaviti sa radom". Krišto je izjavila da će se, između institucija Bosne i Hercegovine i Hrvatske, uputiti nota kako bi se osigurao nastavak rada prelaza u privremenom režimu, naglasivši da će on funkcionisati "na privremenoj osnovi“ dok se ne ispune svi uslovi za njegovo trajno uspostavljanje. I hrvatski premijer potvrdio je da će takva nota biti razmijenjena između dvije strane, navodeći da se njome izražava "razumijevanje obje strane da će se prijelaz nastaviti u režimu privremene kakav je sada“. Istakao je da je u interesu svih da prelaz ostane u funkciji, posebno tokom ljetne turističke sezone, te da bi bilo "nesvrhovito" da se saobraćaj ponovo obustavlja. Šta predviđa potpisani UgovorNovim ugovorom Bosna i Hercegovina i Hrvatska reorganizuju mrežu graničnih prelaza između dvije zemlje, uz precizno definisanje njihovih kategorija i namjene. Krišto je istakla da novi ugovor značajno proširuje mrežu graničnih prelaza, posebno onih najviše kategorije za robu pod inspekcijskim nadzorom. "Ranije smo imali samo dva takva prelaza, Bijaču i Gradišku, a sada ih je pet, odnosno šest u prijelaznom periodu", navela je, dodajući da među njima spadaju Svilaj, Izačić, Kamensko i novi prelaz Gradiška na mostu kod Gornje Varoši. Sporazumom je predviđeno ukupno 58 graničnih prelaza- šest za međunarodni drumski promet putnika i robe pod inspekcijskim nadzorom, 17 za međunarodni promet putnika i roba, pet željezničkih prelaza, 20 prelaza za međunarodni promet putnika, te deset stalnih prelaza za pogranični promet. Ugovor je rezultat pregovora vođenih od kraja 2025. do februara 2026. godine, a predviđena je njegova privremena primjena od dana potpisivanja. To znači da novi režim stupa na snagu odmah, bez prelaznog perioda. Iz UIO BiH navode da, ukoliko primjena počne odmah, to može imati "direktne i ozbiljne posljedice po privredu, prevoznike i građane, koji ne bi mogli koristiti nijedan granični prelaz u Gradišci". Naime, Uprava za indirektno oporezivanje BiH, nije usvojila izmjene Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji, potrebne za uspostavljanje carinske ispostave na lokaciji "Gradiška – Novi most". Član Upravnog odbora UIO BiH iz entiteta Federacija Bosne i Hercegovine Zijad Krnjić odbija dati saglasnost na potrebne odluke dok se ne riješi finansijsko poravnanje između tog entiteta i entiteta Republika Srpska u vezi sa raspodjelom prihoda od indirektnih poreza. Zbog toga Upravni odbor praktično ne donosi odluke, pa nema ni pravnog osnova za formiranje nove organizacione jedinice. Istovremeno, situacija na terenu dodatno je pogoršana oštećenjem starog mosta na Savi. Nakon urušavanja dijela konstrukcije, most u Gradišci zatvoren je za međunarodni promet u maju, a trenutno je u toku njegova sanacija, koja će trajati do završetka radova, bez precizno definisanog roka ponovnog otvaranja. Kako bi ublažila posljedice zatvaranja mosta, UIO je 19. maja privremeno izmjestila carinske službenike sa starog prelaza na novu lokaciju i omogućila funkcionisanje prelaza u ograničenim uslovima. Ta mjera donesena je na period od tri mjeseca, kao privremeno rješenje, dok se ne stvore uslovi za trajno organizovanje sistema. Međutim, novi ugovor sada zahtijeva formalno uspostavljen prelaz sa jasno definisanom organizacionom strukturom, što u postojećim okolnostima nije moguće obezbijediti. Zbog toga UIO upozorava da bi moglo doći do scenarija u kojem stari prelaz ostaje zatvoren zbog oštećenog mosta, a novi ne može raditi u skladu s ugovorom zbog neispunjenih administrativnih uslova.

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek optužio je lidera stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića da je mandat u Skupštini Kosova dobio zahvaljujući više od 2.000 glasova Albanaca. On je istakao kako je popularnost Rašića porasla među albanskim glasačima od redovnih februarskih izbora prošle godine, te upitao: "Da li je moguće da Srbe treba da zastupa čovek za koga glasaju Albanci"? Srpska lista deluje uz podršku Beograda, dok je Rašić u dva mandata bio ministar u Vladi Aljbina (Albin) Kurtija. Na izborima održanim 7. juna, prema preliminarnim rezultatima, Srpska lista je osvojila 43.071 glas, dok je stranka Za slobodu, pravdu i opstanak dobila 5.285 glasa. U praksi bi to, prema ovim rezultatima, značilo da je Srpska lista od deset rezervisanih mesta za srpsku zajednicu dobila devet, a Rašićeva stranka jedno. "Katastrofalan rezultat u srpskim sredinama, on ni 3.000 glasova nije mogao da uzme u srpskim sredinama, osvojio je svega 2.795 glasova. Zato su se pobrinuli njegovi prijatelji, Kurti i njegovi saradnici, i dobio je 2.257 glasova u albanskim sredinama", rekao je Elek. S druge strane, Rašić je u izjavi za Radio Slobodna Evropa odbacio ove optužbe uz obrazloženje da je većinu osvojenih glasova dobio od srpske zajednice, ali da su mu poverenje dale i druge manjinske zajednice jer je u dva mandata bio ministar za zajednice i povratak. "Naša baza je u srpskim glasovima. Kontinuitet rasta koji imamo na izborima je evidentan bez obzira na pritiske iz Srpske liste. U Leposaviću (opštini sa srpskom većinom na severu) posebno je evidentan taj rast glasova. U decembru 2025. smo imali oko 830 glasova, a sada oko 1.200, što znači da nam je popularnost porasla za oko 40 odsto", kaže on. On tvrdi kako glasove nije dobijao od Albanaca, ali da uvek dobija glasove od drugih manjinskih zajednica kao rezultat njegove pozicije ministra za zajednice i povratak u poslednje tri i po godine. U prilog svojim tvrdnjama predsednik Srpske liste Zlatan Elek pomenuo je da je Rašić dobio glasove u Prizrenu, Glogovcu, Đakovici, Podujevu, Suvoj Reci, Mališevu, Đeneral Jankoviću i Južnoj Mitrovici – gradovima u kojima pripadnici srpske zajednice ne žive. Elek je naveo da se Srpska lista obratila međunarodnoj zajednici sa zahtevom da se uvaže glasovi srpske zajednice, te ponovo ustvrdio kako je Srpska lista "pokradena", kao i da je na delu "politički inženjering". Nakon decembarskih izbora 2025. takođe se pokrenulo pitanje da li su rezervisani mandati za manjinske zajednice u Skupštini Kosova ustavna zaštita političkog predstavljanja ili instrument političkog inženjeringa. Tada je Emilija Redžepi, predsednica Nove demokratske stranke koja predstavlja bošnjačku zajednicu, optužila Rašića za "manipulaciju glasovima", jer je dobio oko 200 glasova u selima opštine Prizren gde ne žive pripadnici srpske zajednice. Ona se tim povodom žalila i Vrhovnom sudu Kosova, koji je odbio žalbu uz obrazloženje da ne može utvrđivati ko je kako glasao i da svako ima pravo da glasa za koga želi. Od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, od kojih 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu.

Ruske vlasti su obustavile železnički saobraćaj za Krim nakon što je ukrajinski dron pogodio lokomotivu, dodatno ograničavajući trgovinu na okupiranom crnomorskom poluostrvu koje se muči s nestašicom goriva. Napad u ponedeljak usledio je nekoliko dana nakon što su ruski zvaničnici naredili nova ograničenja komercijalnog i putničkog saobraćaja duž glavnih puteva koji vode do okupiranog ukrajinskog regiona. Nedeljama je ukrajinska vojska pojačavala kampanju napada dronovima srednjeg dometa usmerenih na teretne kamione – pre svega cisterne za benzin i gorivo – koji snabdevaju Krim. To, plus šira ukrajinska kampanja napada dronovima koja je pogodila ruske rafinerije nafte, cevovode i povezanu infrastrukturu, dovelo je do nestašice benzina na poluostrvu, čija je ekonomija u velikoj meri zavisna od ruskih turista. Ukrajinski ministar odbrane rekao je da je kampanja napada srednjeg dometa "logistička blokada" ruskih snaga. Krim, koji je Rusija okupirala i anektirala pre 12 godina, direktno je povezan s kopnenim delom Rusije preko milijardu dolara vrednog drumsko-železničkog mosta preko Kerčkog moreuz, na istoku poluostrva. Trajekti takođe omogućavaju pristup poluostrvu, ali su njihovi kapaciteti ograničeni. Most, poznat i kao Kerčki most i kao Krimski most, bio je meta ukrajinskog kamiona-bombe 2022. godine, što je navelo ruske vlasti da narede ograničenja kamionskog saobraćaja koja su ostala na snazi. Ruta preko Kerčkog mosta je znatno duža za ruske turiste i mnogi se umesto toga odlučuju za vožnju putem R-280 dugim 700 kilometara, koji se proteže duž severne obale Azovskog mora – od granice s Rusijom, preko teritorija Ukrajine koje je okupirala Rusija, do Krima. Šef okupirane Luganske oblasti, kojeg je postavila Rusija, u subotu je najavio ograničenja putničkog i komercijalnog saobraćaja duž puta R-280, kao i drugog glavnog puta koji prolazi kroz gradove Lugansk i Donjeck, do primorskog grada Mariupolja. Taj dekret usledio je psole sličnog koji je 21. maja izdao drugi administrator koga je imenovala Rusija, a kojim je takođe ograničen kamionski saobraćaj duž puta R-280. Situacija na autoputu R-280 je "katastrofalna", rekao je ukrajinski vojni analitičar Vladislav Seleznjov za RSE. "Prevoznici navodno nisu voljni da pošalju cisterne s gorivom na poluostrvo, čak ni za znatno veće isplate." Ruske železničke vlasti su u ponedeljak obustavile putnički saobraćaj za Krim pošto je ukrajinski dron pogodio lokomotivu, ranio mašinovođu voza i ubio pomoćnika. Nekoliko vozova ide na poluostrvo, uključujući i one koji dolaze čak iz Moskve. Na samom poluostrvu, zvaničnici su prošle nedelje ograničili prodaju benzina, uveli sistem kupona i dali prioritet javnom prevozu i drugim osnovnim uslugama. Postoje i izveštaji o dugim redovima ispred brojnih benzinskih pumpi. Nestašice benzina su takođe prijavljene u Lugansku i Donjecku pod ruskom okupacijom. Neke prodavnice prehrambenih proizvoda i hrane na Krimu takođe su prijavile nestašicu nekih osnovnih namirnica, iako nije jasno koliko su nestašice rasprostranjene i da li su direktno povezane s problemima sa snabdevanjem ili s paničnom kupovinom ljudi. Jedan krimski aktivista, koji je govorio za RSE pod uslovom anonimnosti, rekao je da je putnički saobraćaj na putevima poluostrva znatno manji poslednjih dana. Nasuprot tome, prošlog leta vozači automobila su morali da čekaju i do 10 minuta da bi izašli na glavni autoput koji se proteže u pravcu istok-zapad, rekao je aktivista. "Obični Krimljani pate još više; mnogi od njih sada nisu u mogućnosti da vode svoje poslove, dođu na posao ili dođu u bolnice", rekao je aktivista.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos pozdravila je u ponedeljak održavanje parlamentarnih izbora na Kosovu i pozvala političke snage da pronađu rešenje za formiranje institucija. "Da bi Kosovo napredovalo na svom putu ka Evropskoj uniji, političke snage sada moraju da se ujedine i pronađu kompromise kako bi izgradile institucionalnu stabilnost", poručila je Marta Kos na mreži X. Ona je prva zvaničnica Evropske unije koja je čestitala na "urednom procesu glasanja" na Kosovu i pobedi Aljbina Kurtija (Albin), premijera Kosova u tehničkom mandatu. Kos je najavila da će ponovo posetiti Kosovo "u najkraćem mogućem roku" kako bi se ubrzao rad na evropskim integracijama Kosova i nastavila realizacija finansiranja kroz Plan rasta Evropske unije. Na Kosovu su u nedelju održani vanredni parlamentarni izbori. Prema preliminarnim rezultatima, najviše glasova ponovo je osvojio Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija, ali sa manjom podrškom nego na prethodnim izborima održanim u decembru prošle godine. Ostale političke stranke zabeležile su blagi rast podrške. Međutim, izlaznost birača bila je niža i iznosila je oko 35 odsto, u poređenju sa približno 45 odsto na decembarskim izborima prošle godine. Kosovo je u poslednjih 16 meseci tri puta izlazilo na parlamentarne izbore. Zemlja se suočavala sa institucionalnom krizom jer političke stranke prošle godine nisu uspele da postignu dogovor o formiranju vlade, a potom ni o izboru predsednika države. Prema Ustavu Kosova, predsednika ili predsednicu bira Skupština. Bivšoj predsednici Vjosi Osmani mandat je istekao u aprilu, a od tada funkciju vršioca dužnosti predsednika obavlja Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), predsednica Skupštine. Preliminarni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora održanih u nedelju ponovo su otvorili pitanje političke stabilnosti na Kosovu. Brojke ukazuju na mogućnost formiranja novih institucija, ali politička realnost nagoveštava još jednu potencijalnu blokadu. Iako na papiru postoji više kombinacija za formiranje parlamentarne većine, duboka politička polarizacija među strankama dovodi u pitanje njihovu održivost i funkcionalnost, ocenjuju poznavaoci političkih prilika.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan proglasio je u ponedeljak rano ujutro pobedu svoje partije Građanski ugovor nad nekoliko proruskih grupa, osvojivši, prema nepotpunim preliminarnim rezultatima oko 50 odsto glasova. Centralna izborna komisija (CIK) je saopštila da, posle skoro 91 odsto prebrojanih glasova, Građanski ugovor ima 50,1 odsto glasova, dok je savez Jaka Jermenija, prijateljski nastrojen prema Moskvi, na drugom mestu s 23,4 odsto. Savez Jermenije, koji predvodi bivši predsednik Robert Kočarjan i koji se takođe smatra naklonjenim Moskvi, na trećem mestu s 9,8 odsto. "Ovo je istorijska pobeda koja će definitivno osigurati trajnost i razvoj Jermenije i, naravno, imaćemo trajan i institucionalni mir", rekao je Pašinjan na konferenciji za novinare posle izbora. Ankete pre glasanja davale su Građanskom ugovoru 24-32 odsto podrške, a Jakoj Jermeniji 9-11 odsto, iako su mnogi potencijalni glasači navedeni kao "neodlučni". Prvobitne procene daju Pašinjanovoj partiji 61-63 mesta u Narodnoj skupštini sa 105 poslanika, čime ima jasnu većinu ako se potvrde ovi rezultati posle brojanja svih glasova. Međutim, i dalje nema 70 potrebnih poslanika da se glatko sprovedu ustavne promene za koje je Pašinjan rekao da su neophodne za sklapanje mira sa susednim, ogorčenim rivalom Azerbejdžanom i druge mere. Pašinjan je rekao da će Jermenija voditi uravnoteženu spoljnu politiku posle izbora, dodajući da "nema pitanja o izboru" između Rusije i Zapada. Izborni zvaničnici su saopštili da je izlaznosti bila 59 odsto, dok su Jermeni glasali u testu podrške premijeru posle kontroverznog mirovnog sporazuma s Bakuom i njegovih napora da približi malu južnokavkasku zemlju Zapadu posle decenija oslanjanja na Rusiju. Veze Jerevana s Moskvom pojavile su se kao glavno izborno pitanje, posebno posle odluke Rusije da uvede ograničenja na jermenski izvoz poslednjih nedelja kao odgovor na njeno okretanje ka Zapadu. Uoči izbora, jermenske vlasti su uhapsile šest kandidata Jake Jermenije, javili su državni mediji, bez navođenja razloga. Jaka Jermenija je saopštila da nastoji da održi ekonomske i političke veze Jerevana s Rusijom i optužila je Pašinjana za opasno neprijateljstvo prema Moskvi. Jaku Jermeniju predvodi rusko-jermenski milijarder Samvel Karapetijan, koji je u kućnom pritvoru pod optužbom da je pozivao na rušenje vlade. On je optužbe nazvao politički motivisanim. Navodi o nepravilnostimaIzborne vlasti i nezavisni posmatrači prijavili su niz navodnih nepravilnosti tokom glasanja 7. juna, pokazuju informacije koje su prikupili dopisnici RSE. Do kraja glasanja, Jermenski antikorupcijski komitet je izvestio da je pokrenuto 33 krivična postupka u vezi s navodnim izbornim krivičnim delima. Ministarstvo unutrašnjih poslova Jermenije je ranije saopštilo da je pokrenulo istrage o navodnim slučajevima dvostrukog glasanja i kršenja tajnosti glasanja. Grupa za posmatranje Nezavisni posmatrač izvestila je o poremećajima i proceduralnim problemima na nekoliko biračkih mesta. Prema navodima grupe, posmatrači su bili prisutni na 1.420 biračkih mesta širom zemlje, a navodna kršenja su zabeležena na stotinama njih. Podrška SAD i EU Pašinjanovoj stranciSAD i EU su izrazili podršku Pašinjanu, koji je preuzeo vlast 2018. godine posle uglavnom mirnog narodnog ustanka – poznatog kao Plišana revolucija – protiv prethodne vlade koja je bila prijateljska prema Moskvi. Pašinjan je započeo proces – iako se očekuje da će trajati mnogo godina – pridruživanja EU i nastavio je mirovni proces sa susednim Azerbejdžanom, kontroverznu politiku koja je ojačala opoziciju i razljutila čak i neke od njegovih bivših pristalica. Pašinjan je dobio veliku podršku SAD pošto je pristao da učestvuje u Sporazumu za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP) predsednika SAD Donalda Trampa (Trump). Američki Stejt department je za RSE naveo da inicijativu vidi kao "ključni i trajni deo donošenja mira i prosperiteta Jermeniji i Južnom Kavkazu". Premijer je takođe pokušao da normalizuje odnose s dugogodišnjim ogorčenim rivalom i susedom Turskom, bliskim saveznikom Azerbejdžana. Njegova vlada je zamrznula učešće u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju predvodi Rusija. Pašinjanov cilj ulaska u EU, njegovo izbegavanje ODKB-a i odluka da Jerevan bude domaćin samiti povezanog s EU, na kojem je učestvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, razgnevili su Moskvu i doveli su do pretnji ukidanja ekonomskih povlastica za Jermeniju. Rusija je dugo smatrala Jermeniju delom svoje sfere uticaja. Ruski predsednik Vladimir Putin je izneo jedva prikrivenu pretnju u vezi sa zapadnim težnjama Jerevana, rekavši da bi Jermenija mogla da se suoči s "ukrajinskim scenarijem" zbog želje za evropskim integracijama. Izvori BBC i Reuters

Iako je politika državljanstva u nadležnosti Srbije, povećan broj ruskih državljana koji sticanjem srpskog državljanstva dobijaju mogućnost bezviznog ulaska u Evropsku uniju predstavlja potencijalni bezbednosni izazov za Uniju, smatra Evropska komisija. U najnovijem dokumentu Evropske komisije, kojim se procenjuje napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 koji se odnosne na vladavinu prava, ova institucija navodi da je u proteklom periodu povećan broj dodeljenih državljanstava ruskim državljanima. "Uprkos suverenom pravu Srbije da odlučuje o svojim politikama državljanstva i naturalizacije, ubrzano sticanje prava putovanja bez viza u EU za državljane Rusije dodeljivanjem srpskog državljanstva, čiji se broj povećao u odnosu na prethodne godine, predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU", navodi se u non-pejperu Evropske komisije u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid. Ovaj dokument bio je krajem maja predmet rasprave na nivou diplomata država članica Evropske unije. "Srbija mora poboljšati proveru zahteva za vize koje podnose državljani zemalja za koje se smatra da predstavljaju rizik u pogledu iregularnih migracija ili bezbednosti", navodi se. Korupcija ne slabi, pritisak na medije raste, iz izveštaja EU o SrbijiU poslednje vreme nekoliko država članica Evropske unije vrši pritisak na Evropsku komisiju da predloži zakon kojim bi se olakšalo odbijanje turističkih viza ruskim državljanima zbog ruske invazije na Ukrajinu. Države EU se zalažu za strožija pravila za odbijanje turističkih viza RusimaPrema podacima EU, broj izdatih turističkih viza za šengenski prostor ruskim državljanima porastao je tokom 2025. godine na gotovo 480.000, što je najviši nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je najavio da Srbija neće uvoditi vize za ruske državljane. Prema uslovima iz Plana rasta, Srbija do kraja godine treba da uvede vize za najmanje tri zemlje. Vizna politika Srbije je sa viznom politikom Evropske unije "samo delimično usklađena" sa listom trećih zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU, navodi se u izveštaju o vladavini prava za Srbiju. Trenutno 12 takozvanih trećih zemalja uživa bezvizni režim sa Srbijom, ali ne i sa EU: Armenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Kina, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kazahstan, Rusija, Surinam i Turska. "Nije postignut dalji napredak u usklađivanju sa viznom politikom EU od decembra 2024. godine, kada je Srbija ispunila svoje obaveze iz Reformske agende o usklađivanju sa viznim režimom EU sa najmanje tri zemlje čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU", navodi se u dokumentu. Reformskom agendom Srbija se obavezala da uvede vizni režim za najmanje tri od navedenih država. Vrednost ove obaveze u okviru Plana rasta iznosi nešto više od 27,1 miliona evra. Neispunjavanje ove obaveze do kraja 2026. godine rezultiralo bi gubitkom te sume financijskih sredstava. Primenu ove obaveze Srbija je predvidela do kraja decembra 2024. godine u svojoj Reformskoj agendi za Plan rasta. Evropska komisija je, međutim, svim državama regiona odobrila takozvani grejs odnosno produženi period. Za obaveze koje je trebalo ispuniti do kraja 2024. godine taj rok je produžen za 24 meseca, odnosno do decembra 2026. godine. U međuvremenu, pre eventualnog uvođenja viza za najmanje tri države, Evropska komisija od Srbije dokumentima traži da pooštri pravila za izdavanje viza državljanima zemalja koje još imaju bezvizni režim sa Srbijom li nemaju sa EU. Komisija smatra da bi se na taj način obezbedila veća kontrola i usklađenost sa standardima EU, kao i smanjio priliv iregularnih migranata ka Evropskoj uniji među državljanima trećih zemalja koji u Srbiju ulaze sa važećim vizama.