Više javno tužilaštvo u Subotici ne raspolaže informacijama o tome ko je doneo predmete podobne za pravljenje eksplozivne naprave, koji su 5. aprila pronađeni na severu Srbije, saopštilo je ovo tužilaštvo za Radio Slobodna Evropa (RSE). Navodi se da je sumnjive materije vojska pronašla u dva ranca u ataru između sela Trešnjevac i Vojvoda Zimonjić. "Njihov sadržaj biće predmet veštačenja koje će usmeriti dalji tok istrage", saopštilo je subotičko Više javno tužilaštvo, po čijem nalogu je u nedelju izvršena pretraga terena. Dodaje se da je rezultat uviđaja tužioca na licu mesta postojanje osnovane sumnje da se u ruksacima nalaze predmeti podobni da od njih stručno lice napravi eksplozivnu napravu. Saopšteno je da je događaj kvalifikovan kao nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija u vezi sa krivičnim delom diverzija. "Tužilaštvo u Subotici preduzima radnje u cilju obezbeđivanja dokaza za vođenje postupka protiv izvršioca, ukoliko bude otkriven", saopštilo je tužilaštvo za RSE. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je 5. aprila da su kod vojvođanskog sela Velebit, dvadesetak kilometara od severne granice, u blizini cevovoda Balkanski tok kojim se transportuje prirodni gas iz Rusije, pronađen "eksploziv razorne moći". Naveo je da je o tome obavestio mađarskog premijera Viktora Orbana. Orban je u nedelju nakon sednice državnog Saveta za odbranu rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". Direktor Vojnobezbednosne agencije Srbije Đuro Jovanić prethodno je demantovao, kako je rekao, dezinformacije da je Ukrajina pokušala da organizuje diverziju. Dodao je da na pronađenom eksplozivu stoji da je proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine odbacilo je optužbe. "Najverovatnije je reč o operaciji Rusije u sklopu njenog mešanja u mađarske izbore", naveo je portparol Ministarstva spoljnih poslova Heorhij Tihi. Objava vlasti Srbije da je nekoliko stotina metara od magistralnog gasovoda pronađen eksploziv došla je sedam dana uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj, gde ankete pokazuju prednost opozicije. Oko 60 odsto snabdevanja Mađarske prirodnim gasom obavlja se 400 kilometara dugim cevovodom kroz Srbiju, koji je pušten u rad 2021, a koji je deo međunarodnog plinovoda Turski tok. Njim se prirodni gas od Rusije transportuje ispod Crnog mora, dalje preko teritorije Turske, Bugarske, Srbije, Mađarske i drugih zemalja Srednje Evrope.

Viši privredni sud u Banjaluci donio je drugostepenu presudu u korist Radiotelevizije Bosne i Hercegovine (BHRT) protiv Radiotelevizije Republike Srpske (RTRS), prema kojoj entitetski emiter mora isplatiti državnom 5,4 miliona maraka (oko 2,76 miliona evra), saopšteno je 9. aprila iz BHRT-a. Presudom se žalbe odbijaju i potvrđuje prvostepena presuda. BHRT se u ovom predmetu žalio na troškove postupka, te kako iz ove medijske kuće podsjećaju, prvostepenom presudom je odlučeno da je RTRS obavezan da BHRT-u isplati pomenutih 5,4 miliona maraka, te troškove postupka u iznosu većem od 35 hiljada maraka (oko 18 hiljada evra). "Ukoliko u roku od 30 dana RTRS ne ispuni obaveze, pokrenuće se izvršni postupak", zaključuje se u saopštenju. Radi se o sporu koji je BHRT pokrenuo zato što nisu dobili sredstva od RTV takse. Po ovom osnovu, ukupan dug RTRS-a prema BHT-u je veći od 100 miliona maraka (oko 51 milion evra). U martu prošle godine Ustavni sud BiH potvrdio je zakonsko pravo BHRT-a na dio RTV takse prikupljene u Republici Srpskoj, poništivši ranije presude nižih sudova u RS koje su bile u korist RTRS-a, i naložio ponavljanje sudskih postupaka pred sudovima u Banjaluci. Nakon toga, u julu, Vrhovni sud RS donio je rješenja u dva postupka koja potvrđuju pravo BHRT-a na sredstva od RTV takse, stavljajući tačku na spor sa RTRS-om po pitanju naplate i raspodjele sredstava.

Vrhovni sud Rusije dozvolio je da se Memorijal, organizacija za ljudska prava koja je dobila Nobelovu nagrade za mir, označi kao "ekstremistička" organizacija, što će omogućiti ruskim vlastima da progone svakoga ko doprinosi radu grupe ili deli njene materijale. Presuda doneta u četvrtak na zatvorenom saslušanju je novi pokušaj ruskih zvaničnika u okviru dugotrajnog suzbijanja slobode govora u toj zemlji. Kampanja je dobila na zamahu otkako je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. u nastojanju vlasti da ograniče kritike vojne operacije. Norveški Nobelov komitet saopštio je uoči presude da je "duboko uznemiren najnovijim pokušajem ruskih vlasti da unište Memorijal". "Memorijal je dobio Nobelovu nagradu za mir za svoj višedecenijski rad na dokumentovanju ratnih zločina, kršenja ljudskih prava i žrtava represije iz sovjetskog doba. Označiti takvu organizaciju ekstremističkom je uvreda za fundamentalne vrednosti ljudskog dostojanstva i slobode izražavanja", navodi se u saopštenju. Razotkrivanje zločina sovjetskih vlastiPresuda je deo napada Kremlja na Memorijal, koji je decenijama razotkrivao zločine sovjetskih vlasti – posebno tokom ere diktatora Josifa Staljina – protiv sopstvenog naroda. Organizacija je zabranjena u Rusiji u decembru 2021. godine zbog navodnog kršenja drakonskih zakona o takozvanim stranim agentima. Memorijal je 2022. dobio Nobelovu nagradu za mir zajedno s ukrajinskim Centrom za građanske slobode i Alesom Bjaljatskim, zatvorenim osnivačem beloruske grupe za ljudska prava Vjasna. "Slučaj protiv Memorijala je još jedan pokušaj zastrašivanja svih neistomišljenika u zemlji i prisiljavanja civilnog društva na tišinu", naveo je Memorijal u saopštenju pre objavljivanja presude. Od zabrane u Rusiji, Memorijal deluje uglavnom iz inostranstva kako bi podržao stotine političkih zatvorenika koji su još uvek u toj zemlji. Presuda u četvrtak je usmerena na "međunarodni javni pokret Memorijal", za koji grupa tvrdi da formalno ne postoji. Nejasna oznaka, navodi Memorijal, namerni je potez ruskih vlasti da se omogući krivično gonjenje svakoga ko govori o ljudskim pravima ili zločinima u prošlosti.

Glavna ruska bezbednosna agencija privela je bivšeg ruskog frilensera Radija Slobodna Evropa, optužujući ga za izdaju i tvrdeći da je navodno komunicirao sa ukrajinskim obaveštajnim službama. Federalna služba bezbednosti (FSB) nije identifikovala optuženog. Navela je samo da je rođen 1960. i da je pritvoren u sibirskom regionu Čita. FSB je naveo da je optuženi "prenosio informacije neprijatelju u vezi s informativnim resursima lokalne štampane publikacije specijalizovane za izveštavanje o napredovanju specijalne vojne operacije", što je eufemizam ruskih vlasti za rat u Ukrajini. Nije precizirano kada su se navodne kriminalne aktivnosti dogodile. Prošle nedelje, informativni portal Chita.ru citirao je neimenovane izvore koji su rekli da je čovek po imenu Aleksandar A. pritvoren. Portal je identifikovao Aleksandra kao šefa lokalne partije. Još dve osobe su takođe pritvorene otprilike u isto vreme, navodi se u saopštenju. Telegram kanal Sibirski ekspres identifikovao je optuženog kao Aleksandra Andrejeva, koji je radio za mediji koji je osnovao prognani naftni tajkun Mihail Hodorkovski. Ruska državna novinska agencija TASS je izvestila da je privedeni bivši frilens novinar RSE. Andrejev je radio kao frilenser za Ruski servis RSE početkom 2010-ih. RSE zasad nije komentarisao izveštaje. Više od jedne decenije, ruske vlasti su pojačale represiju nad nezavisnim medijima, kao i nad organizacijama civilnog društva, aktivistima za ljudska prava i drugim nevladinim grupama. Tužioci koriste takozvani zakon o "stranim agentima" kao opravdanje da nametnu teške zahteve za izveštavanje novinarima koji rade za medije izvan Rusije. Optužbe za izdaju su znatno ozbiljnije prema ruskom zakonu u poređenju s prekršajima koji se odnose na "strane agente". Predsednik Vladimir Putin je 2023. potpisao zakon kojim se maksimalna kazna za osobe osuđene za izdaju povećava sa 20 godina zatvora na doživotnu.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen izjavio je da je 9. aprila s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i glavnim pregovaračem Beograda u dijalogu s Prištinom razgovarao o unapređenju diskusija o ključnim pitanjima dijaloga o normalizaciji odnosa. Sorensen je na X naveo da je imao "dobre sastanke" s Vučićem i Petrom Petkovićem koji je šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo. "Dogovorena je neophodnost daljeg angažmana i zajedničkog rada na konkretnim koristima za sve", dodao je Sorensen. Predsednik Srbije je posle sastanka izjavio da "jednosmerne mere" vlasti na Kosovu stvaraju ozbiljan pritisak na tamošnju srpsku zajednicu, Vučić je na Instagramu napisao da je jedna od tema sastanka bila "bezbednost srpskog naroda" na Kosovu, kao i "neizvesnost" u kojoj žive pripadnici srpske zajednice. "Naglasio sam da jednostrane mere Prištine, kao i primena propisa bez uvažavanja realnih okolnosti na terenu i bez dogovora u Briselu, stvaraju ozbiljan pritisak na srpski narod i vitalne srpske institucije na Kosovu i Metohiji", napisao je Vučić. Vučić je dodao da je Peteru Sorensenu ukazao "na činjenicu da jednostrani potezi Prištine nastavljaju da dodatno podižu tenzije i ugrožavaju krhku stabilnost na terenu". Vlada Kosova počela je da primenjuje Zakon o strancima i vozilima 15. marta, ali uz olakšice prema pripadnicima srpske zajednice. Politički predstavnici srpske zajednice na Kosovu i civilni sektor protivili su se punoj primeni zakona, uz obrazloženje da će negativno uticati na pripadnike manjinskih zajednica, ali i sektor zdravstva i obrazovanja koji u srpskim sredinama funkcioniše u sistemu Srbije. Primera radi, na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici – koji funkcioniše po srpskom sistemu – građani Srbije koji rade ili studiraju moraće da imaju dozvolu za rad ili dozvolu za boravak. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Nakon sastanka Petera Sorensena sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem 14. marta, zvanična Priština je odlučila da uvede olakšice, izdavanjem privremenih boravišnih dozvola na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i priznavanjem lične karte koje im izdaju srpski organi, čime će biti ublažene posledice primene zakona. Ove olakšice su pozdravile Srbija, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija.

Policija entiteta Republika Srpska pronašla je 38 migranata tokom kontrole i pretresa kamiona u mjestu Draksenić kod Kozarske Dubice, u neposrednoj blizini graničnog prelaza sa Hrvatskom. U kamionu se nalazilo 25 državljana Kine, 12 državljana Turske i jedan državljanin Iraka, saopšteno je iz entitetske policije. U akciji je uhapšen državljanin Crne Gore koji je osumnjičen za krivično djelo krijumčarenje ljudi. "Lice lišeno slobode će uz izvještaj o počinjenom krivičnom djelu biti predato Tužilaštvu BiH na dalje postupanje, a o svemu navedenom je obavještena i Služba za poslove sa strancima BiH", naveli su iz policije. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u BiH je u prošloj godini registrovano oko 11.000 migranata.

Neslaganje između Vašingtona i Teherana oko toga da li privremeni prekid vatre obuhvata i Liban uzdrmalo je sporazum postignut ove nedelje, dok Izrael poručuje da će nastaviti da napada libanski Hezbolah, koji ima podršku Irana, "gde god je potrebno". Izrael i Sjedinjene Američke Države smatraju Hezbolah terorističkom organizacijom. Iranski pregovarači trebalo bi da se sastanu s delegacijom SAD koju predvodi potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) kasnije ove nedelje na prvim mirovnim pregovorima u ratu. Međutim, privremeno primirje najavljeno u ponedeljak kako bi se omogućili pregovori izgleda da je pod pritiskom, bez naznaka da je Iran u potpunosti ukinuo blokadu Ormuskog moreuza, što je izazvalo najgori poremećaj globalnog snabdevanja energentima u istoriji. Teheran je saopštio da neće biti sporazuma sve dok Izrael napada Liban. "Ko god deluje protiv izraelskih civila – biće napadnut. Nastavićemo da napadamo Hezbolah gde god je potrebno, dok ne vratimo punu bezbednost stanovnicima severa (Izraela)", naveo je u četvrtak izraelski premijer Benjamin Netanjahu na društvenim mrežama. Iranska državna novinska agencija Fars izvestila je da Teheran razmatra povlačenje iz sporazuma o prekidu vatre zbog kontinuiranih napada Izraela na Hezbolah. Bela kuća je saopštila da Liban nije deo primirja, dok je nekoliko zemalja izrazilo zabrinutost da to pitanje preti da potopi sporazum kojim je rat obustavljen posle više od pet nedelja borbi. "Izraelske akcije stavljaju pod veliki pritisak primirje između SAD i Irana. Primirje u Iranu trebalo bi da se proširi na Liban", rekla je u četvrtak šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas (Kallas). "Hezbolah je uvukao Liban u rat, ali pravo Izraela da se brani ne opravdava nanošenje tako masovnog razaranja", rekla je ona. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot) rekao je da izraelski napadi "podrivaju" sporazum između SAD i Irana, dok je britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper (Yvette Cooper) pozvala na proširenje prekida vatre na Liban. Izrael je u sredu, nakon što je objavljen prekid vatre, izveo svoje najveće napade u Libanu u okviru trenutnog sukoba. Vens je tokom posete Mađarskoj u sredu je rekao da veruje da postoji "legitiman nesporazum" oko uslova primirja. "Mislim da su Iranci mislili da prekid vatre uključuje Liban, a jednostavno nije", rekao je on, dodajući da "ni mi ni Izraelci nismo rekli da će to biti deo prekida vatre". "Ako Iran želi da dozvoli da se ovi pregovori raspadu... oko Libana... to je na kraju njihov izbor", rekao je Vens novinarima, dodajući da je Izrael spreman da pokaže uzdržanost u svojim napadima u Libanu. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) izjavio je da će američke snage ostati na svojim mestima "u i oko Irana" dok se ne postigne "pravi sporazum". "Uprkos svoj lažnoj retorici koja govori suprotno – nema nuklearnog oružja i Ormuski moreuz će biti otvoren i bezbedan", dodao je on. Brodski saobraćaj kroz moreuz, jednu od najvažnijih arterija za prevoz nafte, gasa i druge ključne robe, zasad je i dalje gotovo paralizovan. Žalost u Iranu i LibanuU Teheranu, vlasti su naizgled iskoristile zatišje u borbama da organizuju zvanične ceremonije žalosti povodom smrti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen u vazdušnom napadu 28. februara. Državna televizija je prikazala masovna okupljanja na ulicama, s iranskim zastavama i velikim portretima Hamneija. Zbog rata, državna sahrana još nije održana. Hamneijev sin, Modžtaba, imenovan je za njegovog naslednika 8. marta, ali još nije viđen u javnosti. To može biti iz bezbednosnih razloga, posle niza pogibija visokih zvaničnika, ali je takođe izazvalo spekulacije o njegovom zdravlju usled izveštaja da je i sam teško povređen. Najistaknutiji iranski lider poslednjih nedelja bio je predsednik parlamenta Mohamed Baker Kalibaf. On je na društvenim mrežama izneo tvrdnje da izraelski napadi u Libanu krše sporazum o prekidu vatre. Očekuje se da će Kalibaf zajedno sa ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem predvoditi delegaciju Teherana na pregovorima u Islamabadu koji počinju u subotu uz posredovanje Pakistana. Iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je da je prekid vatre u Libanu suštinski uslov sporazuma njegove zemlje s Vašingtonom. Liban obeležava zvanični Dan žalosti posle izraelskih napada prethodnog dana. Pre sastanka vlade, libanski ministar zdravlja Rakan Naseredin rekao je da su 203 osobe poginule u vazdušnim napadima u sredu, dok je više od 1.000 ljudi ranjeno. Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk (Volker Turk) rekao je da su "razmere ubijanja i razaranja u Libanu danas ništa manje nego užasni". Crveni krst je saopštio da je "zgrožen razornom smrću i uništenjem" širom Libana. Minimalni saobraćaj OrmuzomRano u četvrtak, iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) je objavio alternativne rute za brodove koji plove kroz moreuz, navodeći rizik od morskih mina u glavnoj zoni plovnog puta. "Svi brodovi koji nameravaju da prođu kroz Ormuski moreuz se ovim obaveštavaju da, kako bi se poštovali principi pomorske bezbednosti i bili zaštićeni od mogućih sudara s morskim minama... treba da izaberu alternativne rute za saobraćaj", preneli su državni mediji saopštenje IRGC-a, uz davanje instrukcija za alternativne rute ulaska i izlaska. Viši iranski zvaničnik je rekao da će svim brodovima za prolaz Ormuskim moreuzom biti potrebna dozvola IRCG-a. Pre rata koji je počeo 28. februara napadima SAD i Izraela na Iran, brodovi su se slobodno kretali kroz moreuz bez potrebe za koordinacijom s Iranom. Prema podacima organizacije Marin trefik (Marine Traffic), koja prati pomorski saobraćaj, četiri broda su u utorak prošla kroz taj plovni put. Izveštaji medija sugerišu da brodarske kompanije čekaju više pojašnjenja pre nego što nastave tranzit.

Predstavnički dom Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) prihvatio je većinom glasova na vanrednoj sjednici Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o gasovodu "Južna plinska interkonekcija Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska". U tajnom elektronskom glasanju, podršku je dalo 79 zastupnika, dva su bila protiv i jedan suzdržan. Nakon glasanja, vanredna sjednica je završena. Da bi ovaj zakon stupio na snagu, potrebno je da ga u istom tekstu odobri i Dom naroda, čija je sjednica sazvana za 15. april. Južna plinska interkonekcija je planirani gasovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskom plinskom mrežom i LNG terminalom na otoku Krku, čime bi se omogućila diversifikacija izvora snabdijevanja plinom. Izmjene i dopune zakona dolaze u trenutku kada se Federacija BiH suočava s pritiskom rokova koje je postavila Evropska unija u vezi s potpunom obustavom uvoza ruskog plina od januara 2028. godine. Ministar energije, rudarstva i industrije FBiH Vedran Lakić ranije je upozorio da BiH, koja nema vlastitu proizvodnju plina, mora ubrzati realizaciju alternativnih pravaca snabdijevanja kako bi izbjegla ozbiljne poremećaje u energetskom sektoru. Predloženim izmjenama zakona omogućava se uključivanje američkog investitora u realizaciju projekta Južna interkonekcija. Riječ je o kompaniji AAFS Infrastructure and Energy d.o.o., registrovanoj u Sarajevu, koja je u potpunom vlasništvu američke firme AAFS Infrastructure and Energy LLC. Prema obrazloženju Vlade Federacije BiH, osnovna trasa gasovoda ostaje nepromijenjena, ali su predviđeni dodatni odvojci, uključujući i novi krak prema Tuzli. Planirano je da trasa počinje u Travniku, prolazi kroz Tomislavgrad i Posušje, prelazi granicu s Hrvatskom kod Imotskog te se spaja s hrvatskim plinskim sistemom na području Makarske, uz nastavak prema Splitu. Izmjenama zakona izbrisana je ranija odredba prema kojoj je domaća kompanija BH Gas trebala biti nosilac projekta. Iz Vlade FBiH navode da BH Gas i dalje ostaje bitan dio sistema te da ima obavezu razvoja drugih interkonekcija, uključujući sjevernu i zapadnu. Bosna i Hercegovina se trenutno snabdijeva isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije, jednim gasovodom od Zvornika do Sarajeva, izgrađenim prije oko četiri decenije. Iz Vlade FBiH ranije su poručili da je Južna interkonekcija jedan od najznačajnijih infrastrukturnih i energetskih projekata za Federaciju BiH i državu BiH, jer direktno utiče na sigurnost snabdijevanja, stabilnost energetskog sistema i ekonomski razvoj. Procijenjena vrijednost izgradnje projekta kreće se između 405 miliona i 810 miliona eura, u zavisnosti od konfiguracije terena, materijala i tehničkih rješenja.

Vlada Crne Gore utvrdila je u sredu predlog odluke o davanju koncesije za aerodrome u Podgorici i Tivtu, kojim je predviđeno da koncesija bude dodeljena prvorangiranom ponuđaču Incheon Airport Consortium (IAC) iz Južne Koreje na period od 30 godina, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Rukovodilac radom Ministarstva saobraćaja Filip Radulović rekao je na konferenciji za novinare da konačnu odluku o davanju koncesije ima Skupština Crne Gore. "Koncesije ne predstavljaju prodaju ni privatizaciju Aerodroma. To je dugoročno upravljanje imovinom, u ovom konkretnom slučaju na 30 godina. Imovina je naša i ostaje naša svo ovo vrijeme", rekao je on. Radulović je rekao da će posle isteka koncesionog perioda sve novoizgrađeno na području aerodroma, kao i imovina aerodroma ostati u vlasništvu države. Savetnica premijera za ekonomsku politiku Milena Milović je rekla da je koncesionar dužan da u Podgorici i Tivtu rekonstruiše terminale koji postoje, ali i da izgradi nove. "Od ovih 300 miliona najveći dio investicije se dešava u prvih šest godina, 132 miliona eura se ulaže u prve tri godine", rekla je Milović. Milović je rekla da se koncesionar takođe obavezao da uplati godišnje 35 odsto bruto prihoda, što je, prema njenim rečima, najmanje 600 miliona u periodu od 30 godina. "Benefiti za našu državu se procjenjuju na najmanje milijardu eura u periodu trajanja 30 godina", dodala je ona. Milović je rekla da su zaposleni zaštićeni jer je obaveza koncesionara da preuzme kolektivni ugovor i da preuzme sve zaposlene koji imaju ugovor o radu na pet godina trajanja koncesije. Kada je tenderska procedura za zakup Aerodroma Crne Gore, posle sedam godina, 2025. ušla u završnu fazu, ministar finansija Srbije Siniša Mali je rekao da je Srbija, koja nije učestvovala na tenderu, zainteresovana za koncesiju aerodroma u Podgorici i Tivtu. Vlada Crne Gore je prošle godine saopštila da su u predviđenom roku do 9. maja ponude dostavile dve međunarodne kompanije: Incheon koji je u vlasništvu južnokorejske Vlade i privatna kompanija iz Luksemburga Corporacion America Airports S.A.

Privremeno primirje između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Irana poljuljano je manje od jednog dana nakon što je dogovoreno, pošto je Izrael pokrenuo masovne napade na iranske saveznike u Libanu, dok je Teheran izveo napade na naftna postrojenja u više zemalja Persijskog zaliva, nakon tvrdnji da je njegova energetska infrastruktura bila meta napada. Delegacije Sjedinjenih Američkih Država i Irana trebalo bi da se sastanu u Islamabadu 10. aprila kako bi započele detaljne razgovore o mirovnom sporazumu, nakon što je privremeno primirje postignuto kasno 7. aprila. Međutim, i dok se timovi pripremaju za sastanke, izvještaji o kršenju primirja prigušili su optimizam viđen svega nekoliko sati ranije, kada su prvi brodovi slobodno prošli kroz Hormuški moreuz, koji bi Iran, u skladu sa sporazumom o prekidu vatre, trebalo u potpunosti da otvori. Dodatno pogoršavajući situaciju, Izrael je izveo svoje najteže napade u Libanu na Hezbolah, grupu koju podržava Iran, a koju su Sjedinjene Američke Države označile kao terorističku organizaciju, što je otvorilo pitanje šta je tačno obuhvaćeno sporazumom o prekidu vatre. "Sjedinjene Američke Države će blisko sarađivati sa Iranom, za koji smo utvrdili da je prošao kroz ono što će biti veoma produktivna promjena režima", napisao je Tramp na društvenim mrežama, prije nego što je, prema navodima američkog javnog servisa PBS, kasnije rekao da Liban "nije dio sporazuma s Iranom zbog Hezbolaha". "To je zaseban sukob", dodao je Tramp. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je, povodom izraelskih napada na Hezbolah, da će odgovoriti ukoliko se oni odmah ne zaustave. "Ako se agresija protiv voljenog Libana odmah ne prekine, ispunit ćemo svoju dužnost i uzvratiti", navodi se u saopštenju IRGC-a. Iranski ministar vanjskih poslova Abas Aragči (Abbas Araqchi) poručio je u objavi na mreži X da su uslovi prekida vatre između Irana i Sjedinjenih Američkih Država "jasni i nedvosmisleni". "SAD moraju izabrati - ili prekid vatre ili nastavak rata preko Izraela. Ne mogu imati oboje", napisao je Aragči. Washington i Teheran postigli su kasno 7. aprila dogovor o dvosedmičnom prekidu vatre, uz posredovanje Pakistana, kako bi se obje strane povukle s ivice eskalacije i otvorio prostor za pregovore o mirovnom sporazumu. Američki predsjednik Donald Tramp (Donald Trump), koji je ranije 7. aprila upozorio da će "čitava civilizacija umrijeti tokom noći" ukoliko Iran ne postigne dogovor, kasnije je na društvenim mrežama naveo da je od Teherana dobio prijedlog u 10 tačaka i da smatra da je riječ o "funkcionalnoj osnovi za pregovore". U Iranu su građani izrazili olakšanje, ali i zabrinutost nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran objavili dogovor o privremenoj obustavi sukoba. Nakon više od pet sedmica napada, pojedini Iranci navode da očekuju teške dane zbog uništene infrastrukture, ali ističu i zahtjeve da vlasti obnove osnovna prava i oslobode političke zatvorenike. "Drago mi je zbog prekida vatre, ali neću biti miran dok ne dođe do trajnog mira", poručio je jedan građanin Irana u poruci za Radio Fardu, servis Radija Slobodna Evropa. "Znam da su pred nama teški dani. Mnogo infrastrukture je uništeno, a vlasti bi mogle postati još nasilnije, ali moramo ostati zajedno i distancirati se od huškača na rat", dodao je. Tramp nije iznio detalje iranskog prijedloga, ali je naveo da dogovor zavisi od toga hoće li Teheran omogućiti slobodan prolazak brodova kroz Hormuški moreuz, jednu od najvažnijih pomorskih ruta svijeta, kroz koju prolazi oko 20 posto globalne trgovine naftom i gasom. Prema podacima pomorskog nadzornog sistema Marine Traffic, tri broda su 8. aprila prošla kroz Hormuški moreuz. "Primjećuju se prvi znaci ponovnog kretanja brodova kroz Hormuški moreuz nakon objave prekida vatre, koji uključuje privremeno ponovno otvaranje ovog strateškog plovnog puta radi omogućavanja pregovora", navodi se u objavi te platforme na mreži X. Visoki iranski zvaničnik upozorio je, međutim, da će brodovima koji prolaze kroz moreuz i dalje biti potrebna dozvola Teherana. Izrael je saopštio da podržava odluku predsjednika Donalda Trampa da se napadi na Iran obustave na dvije sedmice, pod uslovom da Iran odmah ponovo otvori Hormuški moreuz i zaustavi napade na Sjedinjene Američke Države, Izrael i druge zemlje u regionu. Međutim, u saopštenju koje je objavio ured izraelskog premijera Benjamina Netanjahua (Benjamin Netanyahu) navodi se da sporazum o prekidu vatre ne obuhvata Liban, što je u suprotnosti s ranijom izjavom pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa (Shehbaz Sharif). U međuvremenu, zaljevske zemlje – Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati – prijavile su nove napade na svojoj teritoriji. Izuzetno nestabilna situacijaEn Drižen (Anne Dreazen), potpredsjednica Centra za Novi Bliski istok pri Američkom jevrejskom komitetu, izjavila je za RSE da, iako trenutna pauza predstavlja "taktičku deeskalaciju", pomorski aspekti sporazuma ostaju izuzetno nesigurni. Ona je ocijenila da činjenica da se prolazak brodova i dalje koordinira preko iranske vojske znači da sporazum predstavlja "kontrolisani i uslovni režim pristupa", a ne stvarni povratak međunarodnim normama. "U praktičnom smislu, Iran zadržava mogućnost da reguliše, ograničava ili politizuje pomorski saobraćaj, koristeći moreuz kao sredstvo pritiska, umjesto da obnovi princip slobodne plovidbe", rekla je Drižen. Dodala je da je sada na Teheranu teret dokazivanja da je spreman "promijeniti kurs - od prinude i destabilizacije ka ozbiljnim pregovorima i deeskalaciji". Visoki zvaničnici administracije Donalda Trampa opisali su sporazum kao "pobjedu", dok je Džejson Brodski (Jason Brodsky), direktor za politiku u organizaciji United Against Nuclear Iran, sporazum ocijenio kao "taktičku pauzu - odgađanje" koje je Sjedinjenim Američkim Državama trebalo da pokaže hoće li se Iran pridržavati dogovora. "Mislim da predsjednik Tramp zadržava mogućnost eskalacije. Planovi napada su pripremljeni. Ta vjerodostojna vojna prijetnja i dalje postoji", rekao je Brodski za RSE, dodajući da obje zemlje ostaju u poziciji da izvedu udare. "Iranci imaju sposobnost da zaprijete Hormuškom moreuzu. Dakle, obje strane se mogu vratiti na ranije pozicije ako ovaj dogovor ne opstane." Dogovor postignut u posljednjem trenutku uslijedio je u jeku globalne zabrinutosti zbog Trampovih izjava o potpunom uništenju iranske civilizacije. Papa Lav, Amerikanac, ocijenio je takve izjave kao "zaista neprihvatljive", dok su drugi upozoravali na opasnosti od napada na civilnu infrastrukturu. Prije toga bilo je malo znakova da su strane spremne na kompromis u ratu, koji je započeo 28. februara američkim i izraelskim zračnim napadima na Iran, uz vrlo malo dodirnih tačaka između prijedloga koje su iznijeli Washington i Teheran. "Prekid vatre, ako se održi, mogao bi poslužiti kao širi izlaz iz budućih neprijateljstava. U tom smislu, eskalacija – pa čak i prijetnja eskalacijom – možda je bila neophodna kako bi se izazvala sadašnja deeskalacija", rekao je Kejl Braun (Cale Brown), bivši zamjenik portparola tokom Trampovog prvog mandata i predsjednik kompanije Polaris National Security, u izjavi za RSE.