Američka Carina i zaštita granica (CBP) saopštila je u četvrtak da je izdala nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. "Službenici CBP-a će na svim ulaznim lukama u SAD zadržati pošiljke tih guma zbog dokaza koji razumno ukazuju na upotrebu prinudnog rada u njihovoj proizvodnji", navodi se u saopštenju. Agencija je dodala da je nalog u vezi s gumama proizvedenim u fabrici Linglonga u Zrenjaninu na severu Srbije, rezultat istrage i analize informacija koje ukazuju da su automobilske gume proizvedene uz korišćenje prinudnog rada – izjave radnika, fotografije, ugovore o radu, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, izveštaje nevladinih organizacija, medijske izveštaje i akademska istraživanja. Ti dokazi su, prema američkoj Carini, pokazali da su radnici u Linglongu izloženi devet pokazatelja prinudnog rada prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO): zadržavanje ličnih dokumenata, zastrašivanje i pretnje, izolacija, prekomerni prekovremeni rad, uskraćivanje zarada, dužničko ropstvo, zlostavljački uslovi života i rada, obmana i zloupotreba ranjivosti. "Poruka je jasna – Sjedinjene Države neće tolerisati prinudni rad u lancima snabdevanja", rekao je komesar Carine i zaštite granica Rodni Skot (Rodney S. Scott). Vršiteljka dužnosti izvršnog pomoćnika komesara Suzan Tomas (Susan S. Thomas) iz CBP-ove Kancelarije za trgovinu rekla je da "Amerikanci ne bi trebalo da se takmiče s proizvodima nastalim kroz eksploataciju" "Sprečavanjem ulaska robe proizvedene prinudnim radom na američko tržište, CBP pomaže da američki radnici i preduzeća posluju pod ravnopravnim uslovima", navela je Tomas u saopštenju u kojem se navodi da podaci CBP-a pokazuju da se gume iz zrenjaninske fabrike uvoze ili da je verovatno da će biti uvezene u SAD. Američka Carina je dodala da uvoznici zadržanih pošiljki mogu zatražiti uništenje ili izvoz svojih pošiljki, ili pokušati da dokažu da roba nije proizvedena prinudnim radom. RSE je u više navrata pisao o slučaju fabrike Linglong u Zrenjaninu i navodima o zloupotrebi radnika i kršenju radničkih prava. Početkom 2024. nevladina organizacija Astra podnela je krivičnu prijavu u ime 11 radnika iz Indije zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju. Nekoliko godina ranije sumnalo se i na eksploataciju više stotina radnika iz Vijetnama, koji su u to vreme bili angažovani na izgradnji fabrike u Zrenjaninu. Evropski parlament je rezolucijom iz 2021. tražio od Srbije da istraži slučaj "modernog ropstva", međutim on je okončan bez pokretanja postupka, povratkom radnika u Vijetnam. Linglong je odbacio odgovornost, tvrdeći da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača. Zbog navoda o prinudnom radu, američki Stejt department u izveštaju o trgovini ljudima za 2024. je naveo da "Vlada Republike Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne optužbe o prinudnom radu, uključujući oduzimanje pasoša, nehumane uslove rada i života, već je nastavila da tvrdi da vijetnamski i indijski radnici nisu žrtve trgovine ljudima".

Gruzijski predsednik Mihail Kavelašvili optužio je 18. decembra u Beogradu Evropsku uniju za, kako je naveo, "dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji". "Ono što evropske birokrate imaju kada je reč o našim zemljama često su nejednaki aršini, to je poznato i Srbiji", rekao je Kavelašvili u obraćanju novinarima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. "Mi se nadamo da ćemo i mi biti nosioci evropskog nasleđa, zato što smo i mi i Srbija deo toga", dodao je. Tenzije u odnosima Gruzije sa EU dodatno su produbljene posle parlamentarnih izbora u toj zemlji u oktobru 2024. na kojima je stranka Gruzijski san ostala na vlasti, zamrznula pregovore o pristupanju Uniji i optužila Brisel da pokušava da organizuje puč u Tbilisiju. Gruzijski san tvrdi da i dalje želi ulazak u EU, ali samo ako može da sačuva, kako navodi, tradicionalne pravoslavne vrednosti Gruzije, kao i "miroljubive" veze s Rusijom. Demonstracije u Tbilisiju se održavaju svakodnevno od spornih izbora, za koje međunarodni posmatrači kažu da nisu bili slobodni i pošteni, a intenzivirane su pošto je Gruzija objavila obustavu pregovora o pristupanju. Protesti su i u Srbiji, gde antivladini demonstranti duže od godinu dana na ulicama optužuju vlast za korupciju nakon pogibije 16 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešnice u Novom Sadu i traže vanredne izbore. Zemlja je u zastoju na putu ka članstvu zbog nedovoljnog napretka u vladavini prava, normlanizaciji odnosa sa Kosovom, te nastavka saradnje sa Rusijom i odbijanja da uvede sankcije toj zemljni zbog njene invazije na Ukrajinu. Navodeći da su Gruzija i Srbija "pod velikim pritiscima", Kavelašvili je rekao da dve zemlje treba da imaju tešnju saradnju. Dodao je da je Kavkaz "ključni region između istoka i zapada", i da će i Srbija "umeti da iskoristi tu prednost". Istakao je "obostrano poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije i Srbije". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Tbilisiju zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova i dodao da je sa gruzijskim predsednikom dogovorio uzajamnu podršku dve zemlje u Ujedinjenim nacijama i drugim svetskim organizacijama. Vučić je najavio i skoro otvaranje ambasade Srbije u Tbilisiju.

Lideri Evropske unije okupili su se u četvrtak u Briselu na samitu na kojem će se odlučivati o predlogu da se zamrznuta ruska imovina koristi za finansiranje ekonomskih i vojnih potreba Ukrajine u narednim godinama, što je Poljska uporedila s izborom između "novac danas ili krv sutra". Samit EU usledio je dan pošto je ruski predsednik Vladimir Putin grubo kritikovao lidere Unije, koristeći reč koja se može prevesti kao "mlada svinja", i ponovio tvrdnje da će Moskva ostvariti ratne ciljeve u Ukrajini silom ako američki napor za mir ne dovede do sporazuma koji ispunjava njene zahteve. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na sastanku u Brisel rekao da je trenutni predlog zajma podržanog zamrznutom imovinom poželjniji, ali da na kraju nije bitno kako se sredstva koriste, sve dok se pronađe rešenje. "Ako na proleće Ukrajina ne dobije odgovarajuću tranšu – koja će, u slučaju mira, biti iskorišćena za obnovu zemlje, a u slučaju nastavka rata, za druge prioritete, pre svega proizvodnju dronova – proizvodnja dronova u Ukrajini biće smanjena nekoliko puta", rekao je novinarima na konferenciji za novinare posle obraćanja na samitu iza zatvorenih vrata. Ukrajina se trenutno suočava s manjkom strane pomoći od oko 53 do 59 milijardi dolara sledeće godine, dodao je on. Zapadne zemlje su podržavale ratom razorenu zemlju i direktnom budžetskom podrškom i vojnom pomoći od početka ruske invazije pre skoro četiri godine, ali predstojeći period može biti drugačiji. SAD su naznačile da najverovatnije neće slati više gotovinu, stavljajući teret na EU i druge zemlje G7 da se angažuju – i da to urade uskoro. Oko 140 milijardi evra (165 milijardi dolara) ruske državne imovine nalazi se u belgijskoj kompaniji za finansijska tržišta Juroklir (Euroclear), dok se dodatnih 25 milijardi evra ruske državne imovine nalazi u bankama širom EU, uglavnom u Francuskoj, ali i u jednoj belgijskoj privatnoj banci, na Kipru i u Nemačkoj. Zajam za reparacije je deo šireg finansijskog paketa vrednog do 210 milijardi evra, pokazuju podaci Evropske komisije. To takođe uključuje 45 milijardi evra koji će biti iskorišćeni za otplatu zajma G7 Ukrajini iz 2024. godine. Dok je većina od 27 članica EU za korišćenje zamrznute ruske imovine za podršku zajma, Belgija strahuje da bi plan mogao da je učini pravno ranjivom, ali su i druge zemlje, uključujući Italiju, izrazile sumnje. "Sada imamo jednostavan izbor – ili novac danas ili krv sutra. I ne govorim samo o Ukrajini, govorim o Evropi", rekao je poljski premijer Donald Tusk po dolasku lidera EU na samit u Briselu. "To je naša odluka i samo naša", dodao je on. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) rekla je da neće otići sa samita bez dogovora o tome kako finansirati Ukrajinu u naredne dve godine. Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) izdao je oštro upozorenje ranije ove nedelje, rekavši da bi neuspeh značio da će "sposobnost Evropske unije da deluje biti ozbiljno oštećena godinama, ako ne i duže, i da ćemo svetu pokazati da nismo sposobni da stojimo zajedno i delujemo u tako ključnom trenutku naše istorije". Švedski ministar za evropska pitanja dodao je u intervjuu za RSE u Briselu u četvrtak da "moramo imati neku vrstu sporazuma koji zaista osigurava da imamo finansijsku podršku za Ukrajinu". "To je najrealnija opcija koju imamo za stolom, nešto oko čega bi trebalo da se složimo. Ali to je takođe rešenje koje zaista znači da je i Rusija odgovorna i da mora da plati štetu koju je nanela Ukrajini", rekao je on. U borbenom govoru na događaju Ministarstva odbrane u sredu, Putin je pokušao da unapred okrivi Evropu i Ukrajinu za neuspeh mirovnih napora, rekavši da će Rusija silom zauzeti više teritorije ako Kijev i evropski lideri koje je opisao kao "mlade svinje" ne zauzmu pravi pristup američkim predlozima. "Ako suprotstavljena strana i njeni strani pokrovitelji odbiju da se uključe u suštinske diskusije, Rusija će vojnim sredstvima ostvariti oslobođenje svojih istorijskih zemalja", rekao je Putin, odbacujući svaki predlog koji poziva Moskvu na teritorijalne ustupke. Moskva trenutno kontroliše skoro petinu Ukrajine i ruski zvaničnici su više puta rekli da neće napraviti kompromis oko pet ukrajinskih regiona za koje Putin neosnovano tvrdi da su ruski. Posebno sporna tačka u višenedeljnim pregovorima u kojima učestvuju SAD, Ukrajina, Evropa i Rusija bio je deo Donjecke oblasti koji ukrajinske snage još drže. Načelnik Generalštaba ruske vojske general Valerij Gerasimov u četvrtak je nastavio da kritikuje Evropu, rekavši da je Zapad "glavni izvor" porasta vojnih pretnji ruskoj bezbednosti. Uz izveštaj Reutersa

Jedan od trojice državljana Sudana, kojima su amputirane potkoljenice i dijelovi šaka zbog promrzlina zadobivenih u pokušaju prelaska granice Bosne i Hercegovine i Hrvatske, upućen je iz bolnice u Bihaću u Klinički centar u Sarajevu na "liječenje i operativni tretman". U Sarajevu mu je urađena samo dijagnostika, nakon čega je pacijent vraćen u Bihać na nastavak liječenja, saopćili su iz bolnice Dr. Irfan Ljubijankić. Ovo je saopćeno iz Bolnice Dr. Irfan Ljubijankić u Bihaću nakon što je Radio Slobodna Evropa (RSE) zatražio objašnjenje o tome kako su trojica državljana Sudana završila u Kliničkom centru u Tuzli, gdje su im amputirane potkoljenice, kao i je li Klinički centar odbio operirati jednog pacijenta. Iz Kliničkog centra u Sarajevu su za RSE rekli da je tokom boravka na KCUS-u pacijent pregledan i dijagnostički obrađen na više klinika, kao i da KCUS nije odbio pacijenta. "Nakon dijagnostičke obrade, pacijent je vraćen na dalje liječenje u Kantonalnu bolnicu Bihać, koja je u potpunosti osposobljena za nastavak njegovog tretmana". Ipak morali u Tuzlu na operacije Bolnica iz Bihaća je pojasnila da su pacijenti primljeni početkom decembra. Bili su u teškom općem stanju, s dijagnozom gangrene i nekrotičnih promjena na ekstremitetima (rukama i nogama), nastalih kao posljedica dugotrajnog lutanja i izloženosti nepovoljnim vremenskim uvjetima. "Tokom hospitalizacije došlo je do pogoršanja općeg zdravstvenog stanja jednog pacijenta, uz razvoj teških infekcijskih komplikacija. Pacijent je, u skladu s medicinskim indikacijama, upućen na dalje liječenje i operativno zbrinjavanje u tercijarnu zdravstvenu ustanovu – Univerzitetski klinički centar Sarajevo. Nakon obavljene dijagnostičke obrade u UKC Sarajevo pacijent je vraćen u Kantonalnu bolnicu Dr. Irfan Ljubijankić Bihać na dalje liječenje", saopćeno je iz Bolnice u Bihaću. Pacijenti su potom operirani u bolnici u Bihaću, tačnije amputirani su im dijelovi šaka. Ali s obzirom na to da su bili "potrebni dalji operacioni tretmani i dodatna dijagnostička obrada isti su upućeni na Septično odjeljenje Klinike za ortopediju UKC Tuzla", objasnili su iz Bolnice u Bihaću. U Tuzli su ljekari Sudancima morali amputirati potkoljenice i trenutno su na liječenju u ovoj ustanovi. Promrzline su, prema onom što su rekli aktivistima koji im pomažu, zadobili na planini Plješevici koja je česta ruta za osobe u pokretu koji žele preći granicu BiH i Hrvatske. Sudanci su na putu već skoro dvije godine, najduže su boravili u Libiji i Grčkoj, prije nego su krenili ka EU preko Balkanske rute. Želja im je bila, kako su rekli, da stignu do Njemačke i nađu poslove, kako bi mogli pomoći porodice u teškog situaciji u Sudanu. Iz Službe za poslove sa strancima BiH kažu da će daljnji smještaj i zbrinjavanje državljana Sudana ovisiti o medicinskim preporukama. Sve će se, kažu, raditi u koordinaciji s nadležnim institucijama i relevantnim partnerima. Aktivista Nihad Suljić za RSE je rekao da je namjera da budu smješteni u neki privatni dom gdje bi mogli imati svu potrebnu njegu i pomoć. "Bez dozvole Službe za poslove sa strancima ne možemo ništa uraditi. Sve vrijeme mi u ovome pomažu iz nevladine organizacije SOS Balkan Route koja snosi troškove svega što je potrebno. Ja sam našao jedan dom u blizini Tuzle, u Lukavcu, u kojem bi bili smješteni barem mjesec, dva, tri, dok se malo ne oporave." U migrantskim kampovima Lipa, Ušivak i Blažuj, tokom novembra bila su smještena 1083 migrnata, navedeno je u mjesečnom izvještaju Međunarodne organizacije za migracije. Do kraja novembra u BiH je ušlo 12.607 migranata, podaci su Ministarstva sigurnosti BiH. Najbrojniji su Afganistanci, potom državljani Egipta, Maroka, Sirije, Iraka i Pakistana.

Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da je Beograd zainteresovan za kineske tehnologije u agraru, šumarstvu i vodoprivredi, naučnoistraživačkom i inovacionom sektoru. „Srbija snažno podržava zajedničko lansiranje prvog satelita za poljoprivredne i naučne svrhe u orbitu u što skorijem roku. Nastojaćemo da učinimo sve što je potrebno na ovom planu”, rekao je ministar Glamočić. Dodao je da je primena savremenih tehnologija važna u oblasti daljinske detekcije, praćenja useva, upravljanja vodnim i šumskim resursima, kao i unapređenja sistema ranog upozoravanja. Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, Glamočić je u Beogradu ugostio delegaciju Harbinskog instituta za tehnologiju (Harbin Institute of Technology HIT) iz Hejlunđanga na severoistoku Kine, jednog od vodećih tehničkih univerziteta u svetu koji se po globalnim rang-listama nalazi među četiri najznačajnije institucije u oblasti naprednih tehnologija. Harbinski institut za tehnologiju radi u okviru kineskog Ministarstva industrije i informacionih tehnologija. Delegaciju u Beogradu predvodila je prorektorka Instituta Sun Sjue. Predstavnici Harbinskog instituta za tehnologiju ukazali su na iskustvo ove naučne institucije u razvoju i lansiranju satelita, kao i u primeni veštačke inteligencije u agraru. Naglasili su da bi svemirske tehnologije mogle direktno da doprinesu razvoju precizne poljoprivrede, digitalizaciji agrarnog sektora, analizi zemljišta i vegetacije, kao i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa. „U tom smislu, u razgovoru su razmotrene mogućnosti za zajedničke naučnoistraživačke projekte i razvoj tehnoloških platformi”, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Dan ranije, u sredu 17. decembra, u Beogradu je održan konesko-srpski seminaru o aero-svemirskim tehnologijama na kom je ministar Glamočić saopštio da Kina i Srbija planiraju saradnju u toj oblasti. Istog dana delegacija Medijskog centra Ministarstva za javnu bezbednost Kine posetila je Beograd i Ministarstvo unutrašnjih poslova u cilju, kako je saopšteno, razmene iskustava i dobrih praksi u komunikacijama sa javnošću. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali istovremeno od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) iste godine i Aleksandra Vučića na vlast ima jaku političku, ekonomsku i vojnu saradnju sa Kinom. Brisel je zbog toga više puta upozorio Srbiju da bi spoljnu politiku trebalo uskladi sa Evropskom. Vučić je u poslednjoj deceniji više puta je bio u Pekingu. Pre pet dana saopštio je da se priprema njegova nova poseta Kini. Prethodno je Vučić 4. septembra u Pekingu prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.

Evropska unija izdvojila je 13,5 miliona evra za Bosnu i Hercegovinu za jačanje odgovora na neregularne migracije i borbe protiv organiziranog kriminala, saopštila je Delegacija EU u BIH. „Jačanjem institucionalnih kapaciteta vlasti će moći bolje koordinirati i upravljati migracionim tokovima, štititi interese zajednica i osigurati doprinos stabilnosti društva”, rekao je šef Delegacije EU u BIH Luiđi Soreka 18. decembra povodom Međunarodnog dana migranata. Dodao je da će sredstva EU ojačati kapacitete vlasti BIH u cilju preuzimanja vodeće uloge u upravljanju migracijama, usaglašavanja mera sa standardima EU, kao i da će se program sprovoditi Međunarodnom organizacijom za migrante (IOM), UNHCR-om i UNICEF-om. „Strateška ulaganja će ojačati upravljanje i nadzor nad privremeno-prihvatnim centrima, usaglasiti prakse upravljanja granicom sa evropskim standardima i osigurati da pomoć i proces registracije poštuju ljudska prava i potrebnu zaštitu”, dodao je ambasador Soreka. Navodi se da će finansijska podrška EU ojačati kapacitete BiH za potrebe pružanja ključnih humanitarnih usluga na teritoriji cele države, kao što su hrana, vode, sanitarnu i higijensku pomoć i zdravstvenu zaštitu za migrante. Dodaje se da će podrška EU obuhvatiti i organe javnog zdravstva na nivou kantona, čime se osigurava da ljudi u pokretu imaju pristup blagovremenoj i adekvatnoj zdravstvenoj nezi. Saopšteno je da će evropski rantovi pomoći da se osnaže saradnja i poverenje na lokalnom nivou i apelovano na izgradnju pozitivnih odnosa između zajednica domaćina i migranata. Istaknuto je da projekat koji finansira EU „Individualne mere za jačanje sistema upravljanja neregularnim migracijama i borbe protiv organiziranog kriminala“ ima za cilj da omogući Bosni i Hercegovini da u potpunosti bude vlasnik sistema upravljanja migracijama, dok u isto vrijeme promovira stabilnost, zaštitu i integraciju, u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Navodi se da je Evropska unija do sada podržala smeštaj i pomoć za više od 200.000 migranata, tražitelja azila i izbeglica u Bosni i Hercegovini.

U četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, 18. decembra izabrani su predsednici skupština opština nakon čega su odbornici u svim opštinama izglasali izlazak iz Asocijacije kosovskih opština. Ovakva odluka dolazi nakon što su gradonačelnici iz Srpske liste početkom decembra preuzeli vlast u četiri opštine na severu i najavili “neophodnost sprovođenja detaljne pravne i finansijske analize zatečenog stanja, kako bi se u narednom periodu donele odluke u skladu sa zakonom i u najboljem interesu građana“. Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević je obrazlažući zahtev za izlazak iz Asocijacije kosovskih opština rekao da to nikada nije bila želja većinskog srpskog stanovništva, već da se radilo o „političkoj odluci“. Severnu Mitrovicu, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok su od maja 2023. vodili albanski gradonačelnici nakon što su su oni iz Srpske liste novembra 2022. podneli ostavke tokom kolektivnog istupanja Srba iz institucija kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Potom su bojkotovali i izborne procese. Ove opštine su se od avgusta do septembra 2023. priključile Asocijaciji kosovskih opština koja deluje kao nevladina organizacija sa ciljem razmene iskustava i zaštite interesa svojih članica. Tome se usprotivila Srpska lista ocenivši da odluka „nije doneta u korist građana i da je nelegitimna“. Tada je reagovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz ocenu da opštine sa srpskom većinom treba da budu deo Zajednice opština sa srpskom većinom koja je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa sa ciljem da pripadnici srpske zajednice dobiju veću autonomiju. Dolaskom albanskih gradonačelnika na vlast 2023. lokalne vlasti su, pored ostalog, preuzimale objekte u njihovom vlasništvu u kojima su funkcionisale srpske institucije, zabranile „nelegalnu“ gradnju koju je finansirala Srbija ili najavljivale rušenje bespravno izgrađenih naselja. Opština Severna Mitrovica sredinom ove godine potpisala je memorandum o razumevanju sa opštinom Južna Mitrovica koji je predviđao izgradnju mostova preko reke Ibar za pešake i automobile, što je podržala Vlada Kosova. Srpska lista je najavila da će zatražiti reviziju svih ovih odluka. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da se za neku odluku ili drugi akt opštine neusaglašen sa Ustavom i zakonima može zatražiti ponovno razmatranje od strane nadzornog organa, u ovom slučaju Ministarstva lokalne samouprave, ili druge odgovorne institucije Vlade Kosova. U četvrtak 18. decembra u Severnoj Mitrovici je na redovnoj sednici za predsednika skupštine opštine izabran Nemanja Biševac, u Zvečanu Srđan Milosavljević, u Leposaviću Marko Rakić i u Zubinom Potoku Nemanja Jakšić.

Bivši anesteziolog Frederik Pešije (Frédéric Péchier) osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog namernog trovanja 30 pacijenata, od kojih je 12 umrlo. Kako prenosi BBC, sud u Bezansonu na istoku Francuske proglasio ga je krivim za kontaminiranje infuzionih vrećica supstancama koje su izazivale srčani zastoj ili krvarenje. Njegova najmlađa žrtva, četvorogodišnje dete, preživelo je dva srčana zastoja tokom rutinske operacije krajnika 2016. godine. Najstarija žrtva imala je 89 godina. „Vi ste Doktor Smrt, trovač, ubica. Pretvorili ste ovu kliniku u groblje. Donosite sramotu svim lekarima“, rekli su tužioci u završnoj reči prošle nedelje. Pešije je prvi put stavljen pod istragu pre osam godina kada je bio osumnjičen za trovanje pacijenata u dve klinike u Bezansonu između 2008. i 2017. Njegova prva poznata žrtva, Sandra Simard, imala je 36 godina kada je doživela iznenadni srčani zastoj tokom operacije kičme. Preživela je zahvaljujući intervenciji samog Pašijea iako je pala u komu. Testovi na njenim infuzionim kesicama pokazali su koncentraciju kalijuma 100 puta veću od očekivane doze, što je alarmiralo lokalne tužioce. Tokom 15 nedelja suđenja Pešije je povremeno priznavao da su neki pacijenti koji su se razboleli ili umrli možda bili otrovani ali je negirao krivicu. „Rekao sam to ranije i ponoviću: nisam trovač. Uvek sam poštovao Hipokratovu zakletvu“, izjavio je. Sada će provesti najmanje 22 godine iza rešetaka, nakon što je bio na slobodi tokom suđenja. Ima rok od 10 dana da uloži žalbu. Ukoliko bi bila usvojena, sudilo bi mu se drugi put u roku od godinu dana.

Džared Ajzakman (Jared Isaacman) imenovan je za novog direktora Američke vazduhoplovne i svemirske agencije NASA (National Aeronautics and Space Administration). Američki Senat usvojio je nominaciju Ajzakmana za čelno mesto u agenciji sa 67 glasova ‘za’ i 30 protiv. Ajzakman će preuzeti kormilo NASA samo nekoliko nedelja uoči očekivanog lansiranja rakete Artemis II u kojoj će četiri astronauta krenuti na putovanje oko Meseca i označiti najdalji put u svemir sa ljudskom posadom od završetka programa Apolo 1972. godine. Tako je završena višemesečna saga u vezi sa njegovim postavljanjem u kojoj je predsednik Sjedinjenih američkih Država (SAD) Donald Tramp prvo predložio njegovo ime, zatim povukao nominaciju, a potom ga ponovo kandidovao za tu funkciju. Biznismen, milijarder i amaterski pilot mlaznih aviona Džared Ajzakman (42) prvi je neprofesionalni astronaut koji je hodao svemirom i prvi administrator NASA-e poslednjih decenija koji dolazi izvan državnih institucija. BBC piše da će se njegov mandat na čelu agencije meriti ključnim testom – da li će uspeti da vrati ljude na Mesec pre Kine. Tramp je jasno stavio do znanja da želi da SAD uspostave stalnu lunarnu bazu kako bi omogućile eksploataciju resursa i služile kao odskočna daska ka Marsu. Tramp je prvi put najavio nameru da nominuje Ajzakmana u decembru 2024, ali je povukao nominaciju u maju usled javnog sukoba sa biznismenom Ilonom Maskom, izvršnim direktorom kompanije SpaceX (Space Exploration Technologies Corp), zbog njegovih bliskih odnosa i saradnje sa Ajzakmanom. Mask je bio jedan od najvećih Trampovih političkih donatora ali su se razišli oko načina smanjenja državne potrošnje. Tramp je tada povukao Ajzakmanovu nominaciju tražeći „temeljnu proveru prethodnih veza“. Senator Edvard Marki, demokrata iz Masačusetsa, kritikovao je SpaceX jer odbija da otkrije koliko je novca Ajzakman platio za letove u svemir. „SpaceX ima milijarde razloga da poželi prijateljski nastrojenog administratora NASA-e. Pošteno je da američki narod zna u kojoj meri su Ajzakman i SpaceX finansijski povezani“, rekao je Marki u prošlog ponedeljka. U novembru je predsednik ponovo predložio Ajzakmana. Od osnivanja svoje firme za platne usluge Shift4 1999, kada je imao 16 godina, Ajzakman je stekao ime u svemirskoj industriji samostalnim finansiranjem eksperimentalnih letova u Zemljinu orbitu. Dva puta je leteo u svemir i oba puta u saradnji sa kompanijom SpaceX Ilona Maska. Te misije dale su Ajzakmanu reputaciju preduzetnika koji prihvata prelazak svemirske industrije sa projekata finansiranih od strane vlade ka privatnom sektoru. Njegove pristalice nadaju se da će kao direktor NASA-e podsticati konkurenciju među svemirskim kompanijama, uskladiti ih njenim ciljevima i usmeriti napore agencije na najnaprednije tehnologije. U izlaganju povodom nominacije Ajzakman je u decembru rekao da podržava Trampovu misiju eksploatacije Meseca. „Nije vreme za odlaganje, već za akciju. Jer ako zaostanemo, ako napravimo grešku, možda je nikada nećemo nadoknaditi. Posledice bi mogle da promene ravnotežu moći na Zemlji“, rekao je Ajzakman pred senatorima. Dodao je da smatra da je uključivanje konkurencije iz privatnog sektora ključno za uspeh u svemirskoj trci. Prošle nedelje Ajzakman je pohvalio dodelu velikog ugovora kompaniji Blue Origin, u vlasništvu Džefa Bezosa iz Amazona, koja je rival kompaniji Space X. Sugerisao je i da NASA treba više da sarađuje sa univerzitetima i akademskim institucijama. Po magazinu Forbs, Ajzakmanovo bogatstvo procenjuje se na 1,2 milijarde dolara i uglavnom je stečeno poslovanjem njegove kompanije za platne usluge i prodajom firme za obuku pilota u čijem vlasništvu je bila i privatna flota vojnih aviona. Ajzakman će na čelu NASA-e naslediti Šona Dafija (Sean Duffy), američkog sekretara za saobraćaj, koji je od jula obavljao funkciju privremenog šefa Američke vazduhoplovne i svemirske agencije.

Sjedinjene Američke Države (SAD) najavile su prodaju oružja Tajvanu vrednog više od 10 milijardi dolara, preneo je AP. Navodi se da će u kontigentu biti rakete srednjeg dometa, haubice i dronovi. Stejt department je plan objavio u sredu uveče tokom televizijskog obraćanja predsednika SAD Donalda Trampa. Osam ugovora o prodaji oružja obuhvataju 82 mobilna artiljerijska raketna sistema HIMARS i 420 taktičkih raketnih sistema ATACMS, sličnim onima kojima je Vašington snabdevao Ukrajinu tokom bivše američke administracije. Ugovori o prodaji odnose se i na 60 samohodnih haubica, prateću opremu vrednu više od četiri milijarde dolara i dronove vredne više od milijardu dolara. Ostatak paketa obuhvata vojni softver vredan više od milijardu dolara, rakete Džavelin i TOW u vrednosti od oko 700 miliona dolara, rezervne delove za helikoptere vredne 96 miliona dolara i setove za remont raketa Harpun od 91 milion dolara. U obraćanju naciji Tramp nije pominjao Kinu i Tajvan ali AP podseća da su američko-kineske tenzije oscilirale tokom njegovog drugog mandata zbog trgovine i tarifa ali i sve veće kineske aktivnosti prema Tajvanu, za koji Peking tvrdi da mora da se ujedini sa kopnom. Stejt department naveo je da prodaja oružja Tajvanu „služi nacionalnim, ekonomskim i bezbednosnim interesima SAD” i da podržava napore kupca da modernizuje svoje oružane snage i održi kredibilne odbrambene sposobnosti. „Predložena prodaja pomoći će u unapređenju bezbednosti kupca i doprineti održavanju političke stabilnosti, vojnog balansa i ekonomskog napretka u regionu“, navodi se u američkom saopštenju. Po saveznom zakonu, SAD su obavezne da pomognu Tajvanu u samoodbrani i to je postalo sve spornije u odnosima sa Kinom koja je obećala da će, ako bude potrebno, silom preuzeti Tajvan. Ministarstvo odbrane Tajvana u četvrtak je izrazilo je zahvalnost SAD zbog prodaje oružja, navodeći da će to pomoći Tajvanu da održi „dovoljne sposobnosti samoodbrane“ i obezbedi snažne odvraćajuće kapacitete. „Jačanje odbrane Tajvana je temelj za održavanje mira i stabilnosti u regionu“, navelo je ministarstvo. Ministar spoljnih poslova Tajvana Lin Čia-lung zahvalio je SAD na unapređenju sposobnosti samoodbrane Tajvana i dodao da je to, kako je rekao, „ključno za odvraćanje sukoba u Tajvanskom moreuzu” koji razdvaja Tajvan od kineskog kopna. Prodaja oružja dolazi u trenutku kada je vlada Tajvana obećala da će povećati izdvajanja za odbranu na 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda sledeće godine i da dostigne pet odsto do 2030. Povećanje je usledilo nakon što su Tramp i Pentagon zatražili da Tajvan troši čak 10 odsto BDP-a na odbranu, što je znatno više od onoga što SAD ili bilo koji od njihovih glavnih saveznika troše na odbranu. Taj zahtev naišao je na otpor tajvanske opozicione KMT partije i dela stanovništva Tajvana. Predsednik Tajvana Lai Čing-te u novembru je najavio budžet od 40 milijardi dolara za kupovinu oružja, uključujući izgradnju sistema protivvazdušne odbrane sa naprednim sposobnostima detekcije i presretanja nazvanog Tajvan Dome. Budžet je planiran za narednih osam godina, od 2026. do 2033. Povećanje američke vojne pomoći Tajvanu najavljeno je u zakonu koji je usvojio Kongres, a koji Tramp uskoro treba da potpiše. Prošle nedelje Ambasada Kine u Vašingtonu osudila je tak akt, poznat kao Zakon o nacionalnoj odbrani, navodeći da nepravedno označava Kinu kao agresora. „Zakon nastavlja da forsira narativ o ‘kineskoj pretnji’, zagovara vojnu podršku Tajvanu, podriva kineski suverenitet, bezbednost i ometa napore obe strane da stabilizuju bilateralne odnose“, navela je Ambasada Kine u Vašingtonu nakon što je zakon prošao Predstavnički dom. Senat Sjedinjenih američkih Država u sredu je usvojio taj zakon.