Sloboda medija na Zapadnom Balkanu se generalno pogoršava, ocenili su Reporteri bez granica na čijoj su ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda u svetu Srbija i Bosna i Hercegovina među najgore plasiranim evropskim državama. Organizacija za zaštitu slobode medija i prava novinara sa sedištem u Parizu u izveštaju Indeks slobode medija u svetu za 2026. objavljenom u četvrtak ocenjuje da je sloboda medija globalno na najnižem nivou u poslednjih 25 godina, dok manje od jedan odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima je situacija s medijima "dobra". Srbija se nalazi na 104. mestu, a Bosna i Hercegovina na 90 mestu na listi sa 180 zemalja, pri čemu su obe zemlje u kategoriji "Teška situacija" po pitanju slobode medija. "S izuzetkom Kosova (84. od 180 zemalja i teritorija u Indeksu, +15 mesta od 2025. godine), koje je zabeležilo poboljšanje uprkos tome što je ostalo jedna od najslabije rangiranih zemalja u Evropi, sloboda medija na Zapadnom Balkanu se generalno pogoršava", naveli su Reporteri bez granica. S druge strane, ističu se u izveštaju, iako su Albanija (83. na listi), Bosna i Hercegovina i Srbija kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, sve tri zemlje su neprijateljski nastrojene prema novinarstvu i ranjive na propagandu, Od država Zapadnog Balkana najbolje su plasirane Crna Gora (41. mesto) i Severna Makedonija (45. mesto). Crna Gora je zahvaljući indeksu 71 svrstana u kategoriju "Zadovoljavajuća" po pitanju medijskih sloboda, dok je Severna Makedonija s indeksom 69 u kategoriji "Problematična situacija". U toj kategoriji su i Albanija s indeksom 56 i Kosovo s indeksom 55. Bosna i Hercegovina (indeks 54) i Srbija (indeks 50) su u kategoriji "Teška situacija". U toj grupi od evropskih zemalja je jedino još Gruzija (na 135. mestu), dok su Kazahstan, Turska, Belorusija, Azerbejdžani i Rusija u najlošijoj kategoriji "Veoma ozbiljna situacija". Na vrhu liste Reportera bez granica su Norveška, Holandija, Estonija, Danska, Švedska, Finska i Irska, i to su jedine zemlje svrstane u kategoriju "Dobra situacija". Na dnu liste su Saudijska Arabija, Iran, Kina, Severna Koreja i Eritreja. Reporteri bez granice ukazuju da se u Belorusiji i Rusiji zakoni a borbu protiv terorizma i ekstremizma "redovno koriste za kriminalizaciju rada novinara". S druge strane, za Ukrajinu se navodi da je relativan izuzetak u istočnoj Evropi usled blagog poboljšanja uprkos ruskoj invaziji. "Taj napredak je prvenstveno postignut zahvaljujući dinamičnom medijskom sektoru u zemlji i istraživačkom radu ukrajinskih medija za jačanje transparentnosti u političkom životu države", navode Reporteri bez granica. Najveći skok je zabeležila Sirija posle pada režima Bašara al Asada koja je na listi u 2026. napredovala Sirija za 36 mesta 141. poziciju. Manje od jedan odstoPrvi put u istoriji Svetskog indeksa slobode medija, više od polovine zemalja sveta nalazi se u situaciji koja je ocenjena kao "teška" ili "veoma ozbiljna", navode Reporteri bez granica i ukazuju da u poslednjih 25 godina prosečna ocena svih ispitanih zemalja nikada nije bila tako niska. Pre 25 godina petina svetske populacije je živelo u zemljama u kojima je situacija u medijima smatrana "dobrom", dok sada manje od jedan odsto svetske populacije uživa u takvim uslovima. Usvajanje sve restriktivnijih zakona, posebno povezanih s pitanjima nacionalne bezbednosti, još od 2001. nagriza pravo na informisanje, čak i u demokratskim državama, navodi se u izveštaju. Problem s restriktivnim zakonima je sveprisutan, pošto je, kako ističu Reporteri bez granica, od pet indikatora kojima mere stanje slobode medija (ekonomski, pravni, bezbednosni, politički i društveni), indikator pravnog okvira zabeležio najveći pad ove godine. Problemi i u Evropskoj unijiOrganizacija sa sedištem u Parizu navodi da mnoge članice Evropske unije i kandidati za članstvo krše Evropski zakon o slobodi medija (EMFA), koji je stupio na snagu u avgustu 2025. U Nemačkoj, koja je 14. na listi, zakoni o nacionalnoj bezbednosti ne ispunjavaju stroge zahteve zakona u vezi sa zaštitom novinara i njihovih izvora, navode Reporteri bez granica. U više zemalja su podrivene odredbe EMFA koje garantuju nezavisnost javnih servisa, posebno u Bugarskoj (71. mesto), Malti (67.), Italiji (56.), Slovačkoj (37.), Francuskoj (25.), Litvaniji (15.) i Češkoj (11.). Estonija (3.), čiji javni servis nije izbegao pritiske, izgubila je svoju poziciju unutar EU u korist Holandije. Reporteri bez granica navode da je u Mađarskoj odlazeća vlada Viktora Orbana odbila da sprovede EMFA i kršila slobodu medija, pa je na 74. mestu i nalazi se među tri najniže rangirane članice EU s Kiprom (80. mesto) i Grčkom (86. mesto), gde, kako se navodi u izveštaju, evropski zakoni nisu uspeli da reše problem "oligarhizacije" medijskog pejzaža i pretnji po bezbednost novinara.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) izjavio je u redu da je u telefonskom razgovoru s ruskim kolegom Vladimirom Putinom razgovarao o mogućem privremenom prekidu vatre kako bi se zaustavile borbe u četvorogodišnjem ratu u Ukrajini. Tramp je rekao novinarima u Beloj kući da je tokom 90-minutnog razgovora s Putinom pokrenut razgovor o prekidu vatre povodom godišnjice završetka Drugog svetskog rata sledećeg meseca. Tramp je rekao da je predložio "malo" prekida vatre. "I mislim da bi on (Putin) to mogao da učini", rekao je predsednik SAD. Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov izneo je ruskim medijima dodatne detalje telefonskog razgovora, navodeći da je Putin rekao da je spreman na prekid vatre do ili oko 9. maja, kada Rusija obeležava poraz nacističke Nemačke. Moskva je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, zauzevši teritoriju u istočnom delu svog suseda. Borbe na kopnu su poslednjih meseci praktično u pat poziciji. Međutim, tokom prošle godine, Ukrajina je pojačala svoju kampanju napada dronovima, gađajući rusku energetsku infrastrukturu, vazduhoplovne baze i druge mete. Moskva se muči u nastojanju da održi odbranu od dronova. Ruske vlasti su najavile da će tradicionalne vojne parade u Moskvi i Sankt Peterburgu 9. maja ove godine biti manje, što se smatra merom za izbegavanje mogućih ukrajinskih napada dronova koji dosežu sve dublje u rusku teritoriju. Tramp i Putin su takođe razgovarali o ratu SAD sa Iranom. Tramp je naveo da je rekao Putinu da "pre nego što mi pomognete (s Iranom), želim da okončam vaš rat". Na pitanje koji će rat – u Ukrajini ili Iranu – prvi završiti, Tramp je rekao da bi mogli biti na istom "rasporedu".

Američki ministar energetike Chris Wright u srijedu je u Dubrovniku rekao da bi bio šokiran ako Europska unija ne podrži projekat Južne plinske interkonekcije koji će BiH priključiti na terminal za ukapljeni plin na hrvatskom otoku Krk i osloboditi je ovisnosti od ruskog plina. Wright je rekao da je ponosan na odluke vlada BiH i Hrvatske da se odluče na taj projekt i izrazio nadu da će on što prije biti realiziran. BiH i Hrvatska u utorak su u Dubrovniku – gdje se održava forum Inicijative triju mora koja okuplja zemlje između Baltika, Jadrana i Crnog mora – potpisale sporazum o izgradnji plinovoda Južna interkonekcija, koji bi trebao omogućiti BiH pristup novim izvorima opskrbe ukapljenim plinom (LNG) preko terminala na Krku, čime treba da se prekine potpuna ovisnost BiH o ruskom plinu. Europska unija ranije je, međutim, upozorila da bi zakonski okvir, kojim se privatna američka tvrtka postavlja kao glavni investitor, mogao utjecati na europski put BiH te na pristup za oko milijardu eura namijenjenih za infrastrukturne projekte u okviru EU Plana rasta za Zapadni Balkan. Iako je prvotno planirano da projekt u BiH vodi javna kompanija BH-Gas koja je u vlasništvu Vlade entiteta Federacije BiH, u provedbu je posebnim zakonom (lex specialis) uključena američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, osnovana krajem prošle godine. Prema dostupnim podacima, direktor AAFS Infrastructure and Energy je Jesse Binnall, bivši član pravnog tima američkog predsjednika Donalda Trumpa, dok je potpredsjednik Joseph Flynn, brat bivšeg američkog savjetnika za nacionalnu sigurnost Michaela Flynna. Wright nije htio komentirati američku privatnu tvrtku AAFS koja će graditi taj plinovod na bosanskohercegovačkom teritoriju, a povezana je s Trumpovim suradnicima. On je dodao da bi "bio šokiran" da Europska unija, koja je ranije imala rezerve prema načinu provedbe projekta Južna interkonekcija, u konačnici "ne podrži" taj plinovod. Prema pravnoj stečevini Europske energetske zajednice, nije sporno da operator plinovoda bude privatna kompanija, ali bi problematičan mogao biti model prema kojem se posebnim zakonom tvrtka AAFS izdvaja iz općeg pravnog okvira i određuje kao investitor, operator i upravljač strateške infrastrukture, bez prethodno provedenog javnog natjecanja. Pravna stečevina (Aquis) Europske energetske zajednice (EEZ), zahtijeva neovisne regulatore, certificirane operatore, otvoren pristup transportnoj mreži za sve zainteresirane i tržišnu konkurenciju. BiH je potpisnik Ugovora o EEZ od 2006. godine i kandidat za punopravno članstvo u Europskoj uniji, i potpisivanjem više sporazuma se obvezala primjenjivati europsko energetsko zakonodavstvo. Sekretarijat Energetske zajednice mogao bi pokrenuti postupak utvrđivanja povrede obveza koji može rezultirati formalnom odlukom o neusklađenosti i zahtjevom za izmjenu zakonodavstva, što bi moglo usporiti realizaciju projekta ili ga odgoditi dok se približava januar 2028. godine kad bi ruski plin trebao prestati teći preko zemalja EU.

Filozofski fakultet u Nišu, na jugu Srbije, pokrenuo je spor pred Upravnim sudom protiv rešenja o oduzimanju dela studijskih programa toj visokoškolskoj ustanovi i izdavanju radne dozvole Fakultetu srpskih studija. To je saopštio dekan Filozofskog Vladimir Jovanović na konferenciji za medije, 29. aprila. Vlada Srbije je u novembru 2025. donela odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija Univerziteta u Nišu. Istom odlukom predviđeno da se departmani za istoriju, srbistiku i ruski jezik sa Filozofskog prebace na novoosnovani fakultet. "Ono što smo mi stvarali, ne bismo želeli da prepustimo drugome", rekao je dekan Vladimir Jovanović. "Prostom odlukom pera, četvrtina Filozofskog fakulteta treba da se oduzme i da se od nje napravi nova institucija koja se zove Fakultet srpskih studija", dodao je. Kako prenosi agencija Beta, Jovanović je istakao i da Filozofski fakultet nema ništa protiv "imena i suštine Fakulteta srpskih studija". "Ne możemo da se protivimo odluci vlade Srbije da formira nove fakultete. Međutim, smatramo da to nije urađeno u skladu sa propisima i pravnim procedurama", rekao je Jovanović. Advokat: Odluka preti da postane pravni presedanAdvokat Jovan Rajić, čija advokatska kancelarija zastupa Filozofski fakultet u sporu pred Upravnim sudom, kazao je da ova situacija "preti da postane opasan pravni presedan". "Ukoliko ovo prođe na ovaj način otvara se mogućnost da se slična priča ponavlja i sa drugim fakultetima na državnim univerzitetima širom Srbije. Ovo je probni balon za naše društvo i pravosuđe", kazao je Rajić. On je kazao da je od Upravnog suda zatraženo da poništi dozvolu za rad koja je izdata novom fakultetu i izmenjenu dozvolu za rad Filozofskog fakulteta. "S obzirom da Upravni sud u proseku odlučuje u roku od pet do šest godina mi smo tražili takozvanu privremenu meru koja se u Zakonu o upravnim sporovima zove odlaganje izvršenja rešenja", objasnio je Rajić. Odlukom Ministarstva prosvete nalaženo je da novi fakultet preuzme imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata prisvojenih departmana. Na Filozofskom fakultetu kažu da se protiv takve odluke jednoglasno izjasnilo Nastavno-naučno veće fakulteta, kao i Savet. Zbog oduzimanje departmana Filozofskom fakultetu u Nišu je organizovano više protesta studenata i drugih građana. Poništavanje takve odluke zatražio je i Slobodni univerzitet u Nišu, neformalna grupa profesora. Niški Filozofski fakultet je prvi fakultet u tom gradu koji je podržao studentske proteste i blokade zbog stradanja 16 ljudi u Novom Sadu.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da će parada za Dan pobede na Crvenom trgu – godišnji spektakl u Kremlju kojim se slavi sovjetska uloga u Drugom svetskom ratu i današnja ruska vojska – biti drastično manja ove godine, bez vojnih vozila ili teškog naoružanja prvi put posle skoro dve decenije. Dan pošto je Ministarstvo kasno u sredu uveče potvrdilo glasine da će ovogodišnja parada za 9. maj biti mnogo skromnija, portparol predsednika Vladimira Putina sugerisao je da je glavni razlog ukrajinska "teroristička aktivnost", jasno referišući napade dronovima koje je Kijev pokrenuo dok se bori protiv ruske invazije. "U kontekstu ove terorističke pretnje, naravno da se preduzimaju sve mere da se opasnost minimizira", rekao je novinarima portparol Dmitrij Peskov. U saopštenju Ministarstva odbrane navodi se da će na paradi marširati vojnici i drugo osoblje, ali ne i kadeti iz najprestižnijih ruskih vojnih akademija, niti će biti "kolona vojne opreme" – što je referenca tenkove, oklopna vozila, interkontinentalne balističke rakete i još mnogo toga što je proteklih godina često prikazivano. Manifestacija koja se održava svake godine ispred zidina Kremlja tradicionalno služi kao slavljenje ruske istorije i obeležavanje poraza nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, s veteranima na počasnim mestima. Poslednji put na paradi nije bilo vojnih vozila 2007. godine, tokom predsedničkog mandata Dmitrija Medvedeva. Parada je takođe bila skromnija 2023, sa samo nekoliko desetina vozila, raketnim lanserima i oklopnim pešadijskim vozilima, i kolonom koju je predvodio jedan tenk iz Drugog svetskog rata. Međutim, tokom četvrt veka vlasti Putina, Kremlj je takođe koristio paradu da predstavi vojnu opremu sa stotinama tenkova, vozila, aviona i raketnih lansera kao demonstraciju spoljnom svetu. Od početka invazije na Ukrajinu 2022, parada je takođe podsetnik na ruske ratne napore u invaziji, uz malo pominjanja izuzetno velikog broja žrtava koje Rusija ima. Tokom prošle godine, Ukrajina je pojačala svoju kampanju dronova, gađajući rusku energetsku infrastrukturu, vazduhoplovne baze i druge mete. Moskva se nosi s u naporima za obaranje dronova. Pre nego što je Peskov dao izjavu, neki posmatrači su spekulisali da je potez ka smanjenju razmera parade izazvan strahom od napada ukrajinskog drona. Ukrajina je 2023. uspela da dronom pogodi u zgradu unutar kompleksa Kremlja, iznenadivši vojne komandante. "Mogućnost Ukrajine da udari duboko na rusku teritoriju zaista je porasla poslednjih godina", rekao je glavni urednik Nove gazete Evropa Kiril Martinov, pre saopštenja Ministarstva odbrane. "I generalno govoreći, proboj protivvazdušne odbrane tokom ove parade, uz prisustvo svih uvaženih gostiju, apsolutno je veoma realna pretnja." On je takođe ukazao da je rusko društvo sve više umorno od rata, kao i od načina na koji Kremlj vodi ekonomiju koja je sve više pod pritiskom, i drakonskih ograničenja interneta, za koje vlasti kažu da imaju za cilj smanjenje pretnje od ukrajinskih napada dronovima. "Niko ne razume kada će se rat završiti ili pod kojim okolnostima. Sve više ljudi, čak i među onima koji su podržavali rat, oseća izvesno razočaranje zbog toga", rekao je za on za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE).

Osnovni sud u Prištini osudio je Slobodana Radenkovića na dve godine zatvora zbog napada na pripadnike misije NATO (KFOR) i Policije Kosova u Zvečanu na severu zemlje maja 2023. godine. Pored jedinstvene kazne od dve godine zatvora, izrečena mu je i novčana kazna od 15.000 eura. Presuda je doneta nakon što je Radenković postigao sporazum o priznanju krivice sa Specijalnim tužilaštvom Kosova. Na teret mu se stavljalo učešće u masi koja je počinila krivično delo i huliganizam, te napad na službeno lice. U pritvoru se nalazi od 14. januara ove godine, a vreme provedeno u pritvoru biće uračunato u izdržavanje kazne. Optužnicu protiv Radenkovića Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 16. aprila, prema kojoj je 29. maja 2023. godine ispred zgrade opštine u Zvečanu, učestvovao u izvršenju krivičnih dela u koordinaciji sa drugim osumnjičenima. Navodi se i da je optuženi, zajedno sa drugim osumnjičenima, pokušao da nasiljem spreči uspostavljanje ustavnog poretka u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Malo pre ovog sukoba u četiri opštine na severu Kosova na vlast su došli albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali lokalne izbore na predlog Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. U sukobu između Srba i vojnika misije KFOR teže i lakše je povređeno 93 vojnika KFOR. S druge strane, povređeno je i oko 50 Srba koji su učestvovali u ovom nasilju, od kojih su mnogi potom otišli u Srbiju i nisu dostupni kosovskim pravosudnim organima. Kosovske vlasti su uhapsile i optužile desetine osumnjičenih zbog od kojih je nekoliko osuđeno na zatvorske kazne nakon sporazuma o priznanju krivice sa tužilaštvom u vezi sa nasiljem u Zvečanu. Kosovo je okrivilo Srbiju za nasilje uz ocenu da iza njega stoje "kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću". Međutim, Beograd je odbacio ovu optužbu, rekavši da je kosovska vlada ciljala da gurne Srbe "ka novom sukobu sa NATO-om". NATO je, u međuvremenu, više puta zahtevao da počinioci nasilja budu pozvani na odgovornost.

U Bosni i Hercegovini je zabilježen značajan rast broja žalbi građana Ombudsmanu za ljudska prava, porast diskriminacije, koje prate sistemske slabosti u funkcionisanju nadležnih institucija. Prema podacima izvještaja za 2025. godinu, zabilježen je rast obraćanja građana do 35 posto. Institucija ombudsmana je zaprimila 3.759 žalbi i više od 9.000 različitih obraćanja. "Mi postajemo sve više opterećena institucija i činjenica da imamo povećanje broja žalbi je indikator koji ukazuje na nekoliko stvari. Prva, da je zaista došlo do povećanja kršenja ljudskih prava. Druga, da je veće povjerenje građana u instituciju ombudsmana", navodi ombudsmanka Jasminka Džumhur. Institucija je u izvještajnom periodu uputila više od 600 preporuka nadležnim organima, ali kažu da zabrinjava nizak stepen njihove realizacije. Broj žalbi na diskriminaciju povećan je za 60 posto, pri čemu dominiraju slučajevi mobinga i diskriminacije po osnovu etničke pripadnosti, pola i vjerskih uvjerenja. Istovremeno, zabilježen je rast predmeta u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava za 46 posto, kao i povećanje od 30 posto u oblasti pristupa informacijama. Ombudsmanka Nives Jukić govoreći o strukturi žalbi kaže da i dalje dominiraju predmeti iz oblasti građanskih i političkih prava, nakon čega slijede ekonomska, socijalna i kulturna prava, pravosuđe i uprava, prava djece, diskriminacija, te povreda prava osoba lišenih slobode i osoba sa invaliditetom. U segmentu prava djece evidentiran je rast od 35 posto, a problemi se najčešće odnose na obrazovanje, dostupnost vrtića, zdravstvenu zaštitu i posljedice konfliktnih razvoda, u kojima djeca često postaju žrtve, istaknuto je na konferenciji. Primjetan je rast pritužbi na rad policijskih organa za 47 posto, uz navode građana o neprofesionalnom postupanju i nedostatku adekvatnih odgovora institucija. Ombudsman Nevenko Vranješ istaknuo je da je izvršenje preporuka i dalje ispod 50 posto, što je znatno ispod regionalnog prosjeka od oko 70 i evropskog od 80 posto, "što ukazuje na ozbiljan problem odnosa institucija prema preporukama ombudsmana i potrebu za većom odgovornošću". Vranješ je upozorio i na pogoršanje položaja povratničke populacije, navodeći da oko 100.000 ljudi i dalje čeka rješavanje stambenog pitanja, dok su zabilježeni i slučajevi napada na povratnike i njihovu imovinu. Govoreći o sistemskim problemima, ombudsmanka Jasminka Džumhur naglasila je da se građanin kao individua sve više gubi iz fokusa institucija, uprkos činjenici da bi upravo on trebao biti u središtu njihovog djelovanja. Ukazala je i na nedostatak koordinacije između različitih nivoa vlasti, posebno u Federaciji BiH, što dovodi do neujednačene primjene prava i pravne nesigurnosti građana, uključujući i diskriminaciju po osnovu mjesta stanovanja.

Sporazum vrijedan šest milijardi dolara u oblasti energetske bezbjednosti potpisan je u Tirani, u prisustvu premijera Albanije Edija Rame i ambasadorice Sjedinjenih Američkih Država u Grčkoj Kimberly Guilfoyle. Sporazum je potpisan između albanske kompanije Albgaz i dvije velike međunarodne kompanije - jedne američke i jedne grčke. Dokument predviđa razvoj Energetskog centra u Vlori, kao i okvirni sporazum o snabdijevanju tečnim prirodnim gasom, kao važne korake ka diversifikaciji izvora energije i jačanju energetske nezavisnosti Albanije, u bliskoj saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama i partnerstvu s Grčkom. Potpisivanju sporazuma prethodila je objava ambasadorice SAD u Grčkoj, Kimberly Guilfoyle, na društvenoj mreži X. "U Tirani sam kako bih unaprijedila energetsku agendu predsjednika SAD i pridružila se premijeru Ediju Rami na ceremoniji potpisivanja istorijskog sporazuma između Albanije, kompanije Venture Global i Aktor LNG USA, kojim se predviđa dvadesetogodišnji ugovor o snabdijevanju američkim tečnim prirodnim gasom", istakla je Guilfoyle. Ona je kazala da investicija vrijedna šest milijardi dolara jača energetsku bezbjednost i nacionalnu sigurnost u cijelom regionu. "Kada Sjedinjene Države, Albanija i Grčka rade zajedno, ovaj region je povezaniji, bezbjedniji i prosperitetniji", izjavila je Guilfoyle. Sporazum predviđa izgradnju infrastrukture u Vlori za uvoz američkog tečnog prirodnog gasa, kao i njegovu regasifikaciju radi snabdijevanja južne Evrope. Ministar energetike i infrastrukture Albanije Enea Kakaraçi rekao je tokom ceremonije potpisivanja da partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama odražava zajedničku viziju izgradnje sigurne i održive energetske budućnosti. "Centralni stub te vizije je razvoj Energetskog centra u Vlori, višekomponentnog projekta koji će redefinisati ulogu Albanije na energetskoj mapi regiona", naglasio je Kakaraçi. Ambasadorica Sjedinjenih Američkih Država u Atini ocijenila je Albaniju kao nepokolebljivog partnera SAD-a i zemlju od izuzetnog strateškog značaja za Balkan i Evropu. "Predsjednik Trump bio je snažan zagovornik energetske bezbjednosti. Njegova vizija i djelovanje dodatno su potvrdili da obezbjeđivanje pouzdane energije jača Sjedinjene Države i naše strateške saveznike. Administracija Trumpa podigla je energetsku saradnju u sam vrh prioriteta širom svijeta, a današnje potpisivanje sporazuma predstavlja opipljiv dokaz tih napora", izjavila je Guilfoyle. Ambasadorica je takođe istakla da Sjedinjene Države podržavaju Balkan koji je povezaniji, energetski bezbjedniji i prosperitetniji, naglašavajući da je Albanija, kako je rekla, ključna za ostvarenje te vizije. I premijer Albanije Edi Rama ocijenio je ovaj sporazum kao izuzetno važan. "Vlora će se pretvoriti u kritičnu energetsku tačku u jugoistočnoj Evropi. Želim da naglasim značaj potrebe Albanije i Grčke da dodatno ojačaju naše veze i saradnju na više načina, a posebno kada je riječ o snabdijevanju energijom, energetskoj proizvodnji i jačanju energetske nezavisnosti. Pozicioniranjem Albanije kao povezujuće zemlje, energetski tokovi prolaze kroz Zapadni Balkan, doprinose stabilnosti regiona i utiču na energetsku sigurnost susjednih država", rekao je Rama. Albanski premijer je dodao da partnerstvo između Albanije i Sjedinjenih Američkih Država šalje vrlo jasnu poruku da i male zemlje mogu postati dio rješenja za najhitnije globalne izazove, poput potrebe za sigurnim snabdijevanjem energijom. Kosovo, u međuvremenu, nema mrežu gasovoda za distribuciju prirodnog gasa, niti izgrađen institucionalni sistem za upravljanje ovim sektorom. Međutim, Strategija energetike Kosova za period 2022–2031. godine predviđa mogućnost da se zemlja u budućnosti poveže s regionalnim gasnim mrežama.

Veteran Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) vratio se na Kosovo nakon što je pušten iz pritvora u Srbiji, gde je bio oko tri meseca zbog navodnih ratnih zločina protiv civilnog stanovništva, saopštio je njegov advokat Arianit Koci. "Mithat (Llozhani) Ložani stigao je na Kosovo oko 5 časova u sredu ujutru", napisao je Koci na svom Facebook nalogu. On je naveo da je Ložani "prošao kroz težak period", te dodao da će "više detalja, zajedno sa Mithatom, pružiti u narednim danima". Ložani je uhapšen 5. februara kada je ušao u Srbiju iz Hrvatske preko graničnog prelaza Batrovci. Prema navodima Srbije, Ložani je uhapšen pod sumnjom da je prošao obuku kao pripadnik OVK operativne zone Dukađini 1998. i 1999. godine "nakon čega je učestvovao u terorističkim napadima na pripadnike MUP-a Srbije i vojske Jugoslavije". Srbija je tvrdila da je "kao član grupe kojom je komandovao Ramuš Haradinaj, učestvovao u otmici i masakru policajaca". Međutim, Organizacija ratnih veterana OVK je za Radio Slobodna Evropa saopštila da je uhapšeni muškarac učestvovao u nekoliko vežbi u Albaniji, ali da nema informacija da je bio na frontu na Kosovu. Ministarstvo spoljnih poslova Kosova ranije je zatražilo i od međunarodne zajednice da se angažuje oko oslobađanja Ložanija. Srbija je više puta hapsila državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine na Kosovu 1998-99, a samo 2025. godine zabeleženo je nekoliko takvih hapšenja. Tokom 1990-ih, Srbija je OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je štitila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga.

Policija u Podgorici uhapsila je dvije osobe zbog sumnje da su pomogle osuđenom Milošu Medenici da se krije i izbjegne organe za sprovođenje zakona, saopštila je Uprava policije Crne Gore. Kako je navedeno, službenici Odjeljenja bezbjednosti Podgorica su, po nalogu državnog tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici, lišili slobode S.L. (36) i N.M. (36) iz Podgorice, zbog sumnje da su izvršili krivično djelo omogućavanje bjekstva licu lišenom slobode. Policija sumnja da su osumnjičeni Milošu Medenici pružili pomoć i logistiku u skrivanju kako bi bio nedostupan nadležnim organima, nakon što je prekršio mjeru nadzora i nakon što mu je postupajuća sutkinja 28. januara 2026. godine odredila pritvor. "U policijsko–tužilačkim aktivnostima koje su sprovedene sinhronizovano i koordinisano, na osnovu do sada prikupljenih činjenica egzistiraju dokazi koji ukazuju na osnove sumnje da su ova dva lica izvršila krivično djelo koje im se krivičnom prijavom stavlja na teret", saopšteno je. Osumnjičeni S.L. i N.M. biće, uz krivičnu prijavu, privedeni državnom tužiocu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici. Policija je navela da nastavlja aktivnosti na pronalasku, lociranju i lišenju slobode odbjeglog Miloša Medenice, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Nacionalni centralni biro Interpola u Podgorici je 29. januara 2026. godine raspisao međunarodnu potjernicu za Medenicom. Miloš Medenica osuđen je 28. januara na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsjednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mjera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod mjerom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bijega. Ubrzo je, međutim, pobjegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova potjernica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru.