Evropska unija pozdravila je odluku predsednice Kosova Justine Široke Pulje (Shiroka Pula) da zakon o izmenama i dopunama Zakona o Specijalizovanim većima Kosova vrati Skupštini na ponovno razmatranje. "EU je u više navrata izrazila duboku zabrinutost zbog inicijative za izmenu Zakona o Specijalizovanim većima Kosova, kako pre tako i nakon što ga je Skupština Kosova usvojila 6. oktobra 2026", navodi se u saopštenju EU u petak uveče. U saopštenju se naglašava da Evropska unija očekuje da bude konsultovana ako se rasprava u Skupštini nastavi. Taj zahtev je u duhu razmene pisama iz 2014. između tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton) i tadašnje predsednice Kosova Atifete Jahjage. Tom razmenom pisama utvrđeni su modaliteti konsultovanja EU pre izmena zakonodavstva. "Vladavina prava i zaštita osnovnih prava, uključujući prava žrtava i svedoka, i dalje su od najveće važnosti", poručuje se u saopštenju. EU je ponovila da su Specijalizovana veća Kosova nezavisna pravosudna institucija, koja deluje u okviru pravnog sistema Kosova i utvrđena je Ustavom Kosova. "Njihov sadašnji mandat i nezavisnost moraju se u potpunosti i bezrezervno poštovati. EU izražava solidarnost sa svim žrtvama, preživelima i njihovim porodicama iz svih zajednica pogođenih ratnim zločinima", poručuju iz Brisela. Predsednica Široka Pulja vratila je u četvrta Skupštini na ponovno razmatranje izmene Zakona o Specijalizovanim većima Kosova u Hagu. To je učinila na zahtev Demokratske partije Kosova (DPK), koja je zakon i predložila. Zakon je usvojen po hitnom postupku 5. i 6. oktobra, uz podršku Alijanse i Pokreta Samoopredeljenje. Njegovo usvajanje bilo je uslov da se istovremeno glasa i za predsednicu. Iste noći je istekao ustavni rok, posle kojeg bi Kosovo moralo da ide na nove izbore. Tokom rasprave o zakonu početkom oktobra ispred Skupštine je protestovalo više hiljada ljudi nezadovoljnih presudom od 16. septembra. Tom presudom su bivše vođe Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašim Tači (Hashim Thaci), Kadri Veselji (Veseli), Jakup Krasnići (Krasniqi) i Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) u prvom stepenu osuđeni za ratne zločine. Izmene ne ukidaju sud, ali mu znatno sužavaju nadležnost. Sud bi se bavio samo delima koja su direktno povezana sa navodima o trgovini organima iz izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2011. godine. Vremenski okvir bi se sa perioda od januara 1998. do decembra 2000. suzio na period od 1. jula 1999. do kraja 2000. godine. Teritorijalno, nadležnost bi obuhvatala samo Kosovo, bez severa Albanije. Ostali predmeti, uključujući one pred Vrhovnim većem, prešli bi u nadležnost pravosuđa na Kosovu. Najveća kazna bila bi ograničena na 15 godina i osuđeni bi mogli da budu pomilovani, što je u suprotnosti s važećim zakonom o pomilovanju. DPK traži konačnu stručnu proveru zakona i otklanjanje odredbi koje bi mogle da onemoguće njegovu primenu, posebno onih o nadležnosti i mandatu suda. Ova stranka očekuje da zakon bude ponovo usvojen za četiri nedelje. Predsednica je u obrazloženju poručila da se protivi svakom osporavanju oslobodilačkog karaktera rata OVK. Specijalizovana veća navode da nisu konsultovana o izmenama. Prema Ustavu, nadležni skupštinski odbor ima četiri nedelje da pripremi izveštaj. Za ponovno usvajanje potrebno je najmanje 61 glas, odnosno većina svih poslanika.

Prva dama SAD Melanija Tramp (Melania Trump) posredovala je u postizanju lokalnog prekida vatre između Rusije i Ukrajine za grad Oleški na jugu Ukrajine pod ruskom okupacijom, saopštila je u petak Bela kuća. Kijev je potvrdio da su u toku pripreme za operaciju uspostavljanja humanitarnih koridora i evakuacije civila. Bela kuća je navela da će privremeni prekid vojnih dejstava stupiti na snagu 29. oktobra, što će omogućiti dopremanje humanitarne pomoći u grad, kao i izlazak stanovnika kroz predviđeni bezbedni prolaz. U saopštenju se navodi da je Melanija Tramp direktno sarađivala s ruskim i ukrajinskim rukovodstvom na dogovaranju aranžmana, što je neuobičajena diplomatska uloga za prvu damu SAD. David Arahamija, šef poslaničke grupe Sluga naroda u ukrajinskom parlamentu, potvrdio je planiranu operaciju u objavi na društvenim mrežama, zahvalivši Melaniji Tramp i papi Lavu XIV na njihovom doprinosu. "Operacija deblokade naselja Oleški i okolnih područja počeće u bliskoj budućnosti", napisao je Arahamija. "Cilj je uspostavljanje stalnih humanitarnih koridora radi bezbedne evakuacije civila i dopremanja pomoći". On je rekao da će uskoro biti postignut prekid vatre kako bi se omogućila operacija, pozivajući se pritom na saopštenje prve dame SAD. Dmitro Lubinec, ukrajinski ombudsman za ljudska prava koji je predvodio pregovore s ukrajinske strane, potvrdio je na Telegramu pokretanje humanitarne misije za spasavanje civila u Oleškiju i zahvalio "Melaniji Tramp i njenom timu na njihovom vođstvu i naporima u koordinaciji pregovaračkih timova Ukrajine i Ruske Federacije". "Prema našem dogovoru, prvo će biti uspostavljen prekid vatre. Drugo, humanitarna pomoć biće dopremljena u Olešku. Treće, biće osigurano slobodno kretanje civila iz Oleškija", naveo je Lubinec. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pozdravio je angažovanje Melanije Tramp u koordinaciji humanitarne operacije u Oleški, ističući saradnju ruskih i ukrajinskih zvaničnika. "Nadovezujući se na dogovore postignute između predsednika (Vladimira) Putina i (Donalda) Trampa, i uz direktno angažovanje gospođe Tramp, Jana Lantratova – zvaničnica koju je predsednik Ruske Federacije imenovao za pitanja ljudskih prava – sprovela je, zajedno sa svojom koleginicom s ukrajinske strane, opsežne aktivnosti", izjavio je Peskov. Stanovnici Oleškija suočeni s teškim uslovimaOleški se nalazi na obali reke Dnjepar koju su okupirale ruske snage, preko puta regionalnog centra, grada Hersona. Pre početka ruske invazije u februaru 2022. godine, grad je imao oko 24.000 stanovnika. Prema procenama kabineta Melanije Tramp, u gradu je ostalo između 1.700 i 2.000 ljudi, uključujući oko 50 dece. Veruje se da su većina njih starije osobe koje nisu mogle ili nisu želele da odu. Od 2022. nije sproveden zvaničan popis stanovništva. Grad je prošao kroz godine borbi, raseljavanja i izolacije. Uništenje obližnje brane Kahovka u junu 2023. godine dodatno je pogoršalo situaciju, pri čemu je, prema procenama, 90 odsto teritorije Oleškija bilo poplavljeno. Stanovnici se suočavaju s ozbiljnim nestašicama hrane, čiste vode, električne energije i medicinske nege. Melanija Tramp je opisala ovaj grad kao zajednicu na liniji fronta koja se nalazi na ivici katastrofe, navodeći da su putevi minirani, a da se vojni napadi redovno nastavljaju. Ruske vlasti ne dozvoljavaju nezavisnim medijima ulazak u Oleški, što otežava nezavisnu procenu punih razmera humanitarne krize. Ukrajinski zvaničnici i volonteri rekli su za RSE da su civili u gradu zapravo taoci ruskih vojnih ciljeva na okupiranom jugu zemlje. Oni navode da prisustvo civila otežava ukrajinske vojne operacije usmerene protiv ruskih položaja u tom području. Evakuacije iz OleškijaMelanija Tramp je navela da će predstavnici civilnog sektora iz Rusije i Ukrajine obilaziti stanovnike u njihovim domovima kako bi procenili njihove potrebe. Oni koji žele da odu dobiće koordinisanu pomoć i prevoz do odredišta po svom izboru. "Predviđam da će neki želeti da odu u Rusiju, a neki u Ukrajinu", rekla je ona. Njena kancelarija je saopštila da su strane radile na tehničkim aranžmanima, uključujući razminiranje, ali nisu otkrivene planirane rute, broj osoba čija se evakuacija očekuje, niti mehanizmi za praćenje poštovanja prekida vatre. Prva dama je navela da je takođe obezbedila učešće jedne američke medijske kuće koja će pratiti ruske i ukrajinske timove tokom operacije i dokumentovati njihov rad, ističući da će nezavisno dokumentovanje pomoći da se osigura poštovanje želja porodica. Konzervativni američki medij Njuzmaks (Newsmax) potvrdio je da će učestvovati. Melanija Tramp je navela da je za ovu krizu saznala tokom privatnog razgovora na događaju "Negovanje budućnosti zajedno" (Fostering the Future Together), održanom u Njujorku tokom 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Ona je navela da je njen predstavnik koristio kanale komunikacije uspostavljene tokom prethodnih napora da se deca ponovo spoje sa svojim porodicama od kojih su razdvojena zbog rata. Prema podacima njene kancelarije, ti napori su pomogli da se 34 dece ponovo spoji sa svojim porodicama. Predsednik Tramp je pohvalio ovu inicijativu, navodeći da obe strane sarađuju s njegovom suprugom. "Ona želi da vidi kako se mališani vraćaju svojim porodicama i to je stvar između Rusije i Ukrajine", rekao je Tramp novinarima. On je rekao da je prekid vatre dogovoren u posebno teškom području, opisujući rad svoje supruge kao "sjajan". Zelenski traži bezbednosne garancijeOvo saopštenje usledilo je dok se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obraćao u Institutu Hadson u Vašingtonu, gde je pozvao na obnovu diplomatskih napora za okončanje rata, uz upozorenje da sporazum mora sprečiti Rusiju da ponovo napadne Ukrajinu. Zelenski je rekao da je, neposredno pre događaja, razgovarao s izaslanicima američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), o nedavnim sastancima i načinima za unapređenje pregovora. On je rekao da se za prvu polovinu novembra planira trilateralni sastanak Ukrajine, SAD i Rusije koji bi se, potencijalno, održao na tehničkom nivou, s dugoročnijim ciljem organizovanja razgovora između lidera tih zemalja. "Potrebni su nam ovi sastanci i potrebna nam je diplomatija kako bismo napredovali", rekao je Zelenski, dodajući da će napredak zavisiti od spremnosti Rusije da učestvuje. On je rekao da je Ukrajina spremna za sastanak u svakom trenutku, ali je optužio Moskvu da neprestano pronalazi razloge za odlaganje pregovora. Zelenski je takođe naglasio potrebu za nastavkom američkog pritiska na Rusiju i dodao da bi Evropa trebalo da bude uključena u šire razgovore. Zelenski je rekao da će Ukrajini biti potrebna finansijska podrška za održavanje snažne vojske u trajanju od najmanje 10 godina, kao i pomoć u obnovi i pristup naprednim sistemima naoružanja. On je takođe rekao da Ukrajina još uvek čeka na ranije dogovorene isporuke presretača za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, za koje je naveo da su neophodni s obzirom na to da Rusija nastavlja napade velikih razmera koristeći dronove i rakete. "Najvažnije nije samo pregovaranje", rekao je on. "Potrebni su nam rezultati". I dalje ograničenja StarlinkaZelenski je izjavio da i dalje postoje ograničenja koja utiču na pristup Ukrajine satelitskim komunikacijama Starlink, uprkos izveštajima da je taj problem rešen. Upitan o tom pitanju ispred Bele kuće, Tramp je rekao da nije razgovarao s Ilonom Maskom (Elon Musk) čija kompanija SpaceX upravlja sistemom Starlink, ali da bi mogao da ga kontaktira ako ograničenja potraju. "Čuo sam da je to rešeno, ali ako nije, razgovaraću s njim", rekao je Tramp. Zelenski je na Hadson institutu rekao da ograničenja u vezi sa Starlinkom, kao i kašnjenja u isporuci presretača, otežavaju odbranu Ukrajine, mada je naveo da ukrajinske snage i dalje drže svoje položaje i održavaju vojnu logistiku.

Osumnjičeni za antisemitsko skandiranje uoči nedavne nogometne utakmice u Splitu uhapšen je u Livnu na jugozpadu BiH, na temelju međunarodne potjernice INTERPOL-a Zagreb, saopćila je Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) 23. oktobra. Tereti se da je zajedno s drugim osobama sudjelovao u skandiranju poruka koje sadrže antisemitske i prijeteće izraze, kaže se u saopćenju. Osumnjičen je i za vandalizam, huliganstvo te oštećenje i krađu imovine te će nakon kriminalističke obrade biti predan u nadležnost Suda Bosne i Hercegovine. Uoči utakmice nogometnih klubova Hajduk i Ajax u Splitu 15. oktobra, dio navijača splitskog kluba uzvikivao je u povorci prema stadionu antisemitske i nacističke parole. Hrvatska policija pokrenula je istragu zbog javnog poticanja na nasilje i mržnju, a do 19. oktobra identificirana su 23 osumnjičena. Policija je 23. oktobra objavila fotografije još četvorice muškaraca za kojima traga.

EU je poručila da izbori koji će se u nedelju održati u Srbiji moraju biti organizovani u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, koji podrazumevaju poštovanje osnovnih sloboda. "Mora se poštovati pravo građana da slobodno i informisano donesu izbornu odluku, kao i jednaki uslovi za sve učesnike u izborima, uključujući jednak pristup medijima, razdvajanje države i partije i izbegavanje nepravednih prednosti za one koji su već na vlasti", rekao je portparol Evropske komisije u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). On je poručio da Brisel pažljivo prati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar, te da su slobodni, pošteni i transparentni izbori u srži evropske demokratije. Evropske institucije, prema rečima portparola, pozdravljaju to što izbore posmatra OEBS/ODIHR, uključujući i delegaciju poslanika Evropskog parlamenta. "Pravilno funkcionisanje demokratskih institucija, a naročito prilikom sprovođenja izbora, takođe je u srži procesa pristupanja EU", dodao je. Srbija je zvanično kandidat za članstvo u EU, ali su pregovori o pristupanju u zastoju gotovo pet godina. Poslednji klaster Srbija je otvorila u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, a Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Kremlju. To je bio ključni razlog zastoja na njenom evropskom putu. U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja. Nekadašnji lider u procesu pristupanja, Srbija je postepeno izgubila mesto među predvodnicima evropskih integracija. Crna Gora je za sada najizvesnija buduća članica EU, a za njom sledi Albanija. Evropska unija, nekadašnji strateški cilj zemlje, gotovo je nestala iz predizborne kampanje. U Srbiji je od ponoći na snazi izborna tišina.

Evropska komisija stala je u odbranu delegacije Evropskog parlamenta koja će posmatrati izbore u Srbiji, nakon što je zvanični Beograd osporio njen sastav. "Kada je reč konkretno o misijama za posmatranje izbora, želim da budem jasan: veoma ozbiljno shvatamo svaki pokušaj diskreditovanja poslanika Evropskog parlamenta koji učestvuju u posmatranju izbora", izjavio je na konferenciji za novinare portparol Evropske komisije Kristijan Vigand (Christian Wiegand). On je naglasio da se rad delegacije zasniva na jasnim standardima, nepristrasnosti i dugogodišnjoj stručnosti. "Zato očekujemo od svih zemalja, uključujući, naravno, zemlje kandidate i potencijalne kandidate, da konstruktivno i transparentno sarađuju sa priznatim međunarodnim naporima u posmatranju izbora", poručio je briselski portparol. "Raspoređivanje dugoročne misije OEBS-a za posmatranje izbora, uzgred budi rečeno, na zahtev srpskih vlasti, kao i poziv upućen Evropskom parlamentu, predstavljaju važne korake ka obezbeđivanju kredibilnog posmatranja izbora i podršci doprinosu domaćih posmatrača integritetu izbornog procesa", dodao je Vigand. Ova reakcija usledila je nakon što je predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić uputila pismo predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli, u kojem protestuje zbog sastava delegacije, a posebno zbog imenovanja evropskog poslanika Andreasa Šidera (Andreas Schieder) za njenog šefa. Prema rečima Brnabić, dosadašnje javno delovanje više članova delegacije pokazuje "njenu potpunu političku pristrasnost". Evropski parlament je nakon prijema pisma saopštio da nema nameru da menja sastav delegacije koja će posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. Na pismo je 22. oktobra reagovao i austrijski kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker), koji je poručio da Beč ne smatra dobrim znakom kritiku upućenu Šideru, koji je takođe iz Austrije. Osvrćući se na izbore koji će u Srbiji biti održani u nedelju, 25. oktobra, portparol Vigand je rekao da Evropska unija (EU) pažljivo prati predstojeće glasanje. "Slobodni, pošteni i transparentni izbori su u srži evropske demokratije. Oni moraju biti organizovani u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima", rekao je on. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) angažovala je više stotina posmatrača za praćenje vanrednih parlamentarnih izbora. U Srbiji je od ponoći na snazi izborna tišina.

U Srbiji u ponoć u četvrtak počela je izborna tišina uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra. Birališta se u nedelju otvaraju u sedam ujutru, a zatvaraju u osam sati uveče, kada se izborna tišina i završava. Do tada su zabranjene bilo kakve aktivnosti izborne kampanje, kao i uticanje na volju birača. U medijima i na javnim skupovima u tom periodu nije dozvoljeno da se objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati i njihovi izborni programi, te pozivaju birači da glasaju ili ne glasaju za određene izborne liste. Kazne za kršenje ovih pravila su od deset hiljada dinara (85 evra), do 600 hiljada (5.100 evra). Ovo će biti 15. po redu izbori od uvođenja višestranačja, a 11. vanredni. Pravo glasa ima 6.450.523 birača. Glasaće se na 8.392 biračkih mesta, od čega su 93 u inostranstvu. Za mesta u republičkom parlamentu i priliku da formiraju vlast boriće se 18 lista. Da bi ušle u parlament, liste moraju da osvoje najmanje tri odsto od ukupnog broja glasova. Izuzetak su devet manjinskih lista. Za njih važe nešto drugačija pravila, odnosno niži prag koji moraju da pređu.

Američki zvaničnici javno su optužili Rusiju da je ugrozila komercijalni satelit pod kontrolom FInske, koji Ukrajini i drugim državama obezbeđuje snimke i obaveštajne podatke, nazvavši taj potez "namerno nepromišljenim". Kao odgovor na optužbe iznete tokom debate u Ujedinjenim nacijama u sredu, Rusija je američke tvrdnje odbacila kao "apsurdne", a Vašington optužila za sopstvene "agresivne vojne ambicije u svemiru". Razmene optužbi usledila se nekoliko dana pošto je ruski vojni satelit, poznat kao Kosmos-2612, "opasno" približio satelitu ICEYE-X36, registrovanom u SAD a kojim upravlja finska kompanija ICEYE. Ruski satelit se približio "izuzetno blizu" – prema nekim procenama, na svega 200 metara – što su stručnjaci za svemir i amateri koji prate satelite ocenili kao krajnje neuobičajen događaj. "Ovo nije rutinsko približavanje ili prolazak", navela je za RSE kompanija LeoLabs, koja se bavi obaveštajnim podacima u oblasti vazduhoplovstva i svemira. "To ponašanje je u skladu sa složenim operacijama susreta i koje se odvijaju u blizini (drugog objekta)". Satelit ICEYE-X36 opremljen je radarskom tehnologijom koja omogućava prikupljanje detaljnih snimaka Zemljine površine, čak i kroz oblake. Finska kompanija je u januaru potpisala ugovor s Ministarstvom odbrane Ukrajine o pružanju obaveštajnih podataka. Kosmos-2612 je "pokazao preteće ponašanje tako što je namerno izveo manevar kojim se opasno približio komercijalnom satelitu", izjavio je Brajan Hardesti (Brian Hardesty), savetnik američke delegacije na Konferenciji o razoružanju, tokom sastanka Prvog komiteta UN u Njujorku – tela koje se bavi pitanjima kontrole naoružanja i razoružanja. "Takvo ponašanje ukazuje na operacije koje bi mogle biti povezane s upotrebom oružja u orbiti". "Odluka da se sprovedu ove aktivnosti bila je namerno nepromišljena", rekao je on. Ruski predstavnik, čiji identitet nije odmah utvrđen, nije se direktno odgovorio na tu tvrdnju. "Pozivamo države članice da adekvatno odgovore na agresivne vojne ambicije Sjedinjenih Država u svemiru", rekao je on. Takođe se osvrnuo na komentare koje je prošlog meseca izneo sekretar Ratnog vazduhoplovstva SAD, najviši civilni zvaničnik te grane oružanih snaga. Govoreći na konferenciji nedaleko od Vašingtona, izjava Troja Minka (Troy Meink) da je Vašington zapravo rasporedio stvarno oružje u svemiru, "svemirsko oružje za kontrolu u orbiti, sposobno da brani Združene snage od neprijateljskih akcija protivnika", što je izazvalo uznemirenost među stručnjacima za politiku. Drugi dugogodišnji posmatrači prilika u svemiru ističu, međutim, da je ta izjava samo javno potvrdila ono što je već neko vreme bilo očigledno. "Sjedinjene Države nisu iznenada militarizovale svemir time što su priznale da poseduju ove kapacitete", napisala je Malori Stjuart (Mallory Stewart), bivša visoka zvaničnica zadužena za kontrolu naoružanja u Stejt departmentu. "Trka u naoružanju u svemiru traje već godinama".

Austrija je izrazila nezadovoljstvo time što je Srbija uložila primedbu na sastav delegacije Evropskog parlamenta koja će posmatrati predstojeće izbore u Srbiji. Austrijski kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker) poručio je da Beč ne smatra dobrim znakom kritiku upućenu Andreasu Šideru (Andreas Schieder), evropskom poslaniku iz Austrije koji će predvoditi delegaciju Evropskog parlamenta. "To nije signal u pravcu Evropske unije. Kao što sam ranije rekao, smatram da je i na samim zemljama, a pre svega na Zapadnom Balkanu, da ovde rešavaju probleme, a ne da stvaraju nove. Zato smo veoma kritični prema ovoj meri", rekao je Štoker u Miločeru na konferenciji za novinare na kraju samita u okviru Berlinskog procesa. Predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić uputila je pismo predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli. U njemu protestuje zbog sastava delegacije, a posebno zbog imenovanja Andreasa Šidera za njenog šefa. Brnabić je u pismu navela da dosadašnje javno delovanje više članova delegacije pokazuje "njenu potpunu političku pristrasnost". "Izbor lica koja kontinuirano iznose izrazito negativne sudove o vlastima u Srbiji, a pojedina i javno iskazuju očekivanje njihove smene i podršku drugim učesnicima na izborima, jasno ukazuje na to da u Srbiju dolaze s već formiranim zaključcima", ocenila je Brnabić. Evropski parlament je nakon prijema pisma saopštio da nema nameru da menja sastav delegacije koja će posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. "Nadamo se da ćemo videti nezavisne i slobodne izbore i da će Srbija tada biti svesna odgovornosti koju sama snosi za ovo članstvo i za zemlje Zapadnog Balkana", izjavio je austrijski kancelar. Pristupni pregovori Srbije sa EU su u zastoju gotovo pet godina. Srbija je poslednji klaster u pristupnim pregovorima otvorila u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, a Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Kremlju. To je bio ključni razlog zastoja na njenom evropskom putu. U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja. Nekadašnji lider u procesu pristupanja, Srbija je postepeno izgubila mesto među predvodnicima evropskih integracija. Crna Gora je za sada najizvesnija buduća članica EU, a za njom sledi Albanija. Evropska unija, nekadašnji strateški cilj zemlje, gotovo je nestala iz predizborne kampanje. Samo lista Evropska Srbija gradi kampanju na članstvu u EU i sankcijama Rusiji, dok vladajuća Ujedinjena Srbija i Studentska lista tu temu uglavnom zaobilaze. Evroskeptične desničarske liste otvoreno se protive članstvu, a većina lista, uključujući i studente u blokadi, protivi se sankcijama Rusiji.

Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) ocenio je da su rezerve koje Hrvatska ima prema daljem napretku Crne Gore ka Evropskoj uniji premostive. "Ne mislim da su one toliko suštinske da bi mogle da ometu članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji. U svakom slučaju, to su informacije kojima raspolažem, a potvrdila su ih oba premijera", izjavio je Merc na konferenciji za novinare na kraju samita Berlinskog procesa, misleći na Milojka Spajića i Andreja Plenkovića. Merc je potvrdio da između Crne Gore i Hrvatske traje veoma intenzivan i konstruktivan razgovor o preostalim pitanjima. Hrvatska je prošle nedelje potvrdila rezerve prema napretku Crne Gore u pristupnim pregovorima sa Briselom zbog nerešenih bilateralnih pitanja. Da bi napredovala, Crna Gora mora da reši ukupno osam pitanja. Spor je dobio novu dimenziju na samitu Evropske unije u noći između 15. i 16. oktobra. Hrvatska je tada uticala na ublažavanje formulacija o napretku Crne Gore i na uklanjanje rečenice koja je predviđala završetak pristupnih pregovora s Podgoricom do kraja ove godine. Neposredno nakon toga, Vlada Crne Gore donela je dve odluke koje se tiču otvorenih pitanja s Hrvatskom. Gradski bazen u Kotoru više ne nosi ime vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića, bivšeg čuvara u logoru Morinj, već se zove "Petar II Petrović Njegoš". Vlada je naknadno odobrila i spomen-ploču hrvatskim zatočenicima u Morinju, uz obrazloženje da za to postoji poseban javni interes povezan s pristupanjem Crne Gore EU. Odluke su donete 19. oktobra i odnose se na dva od osam pitanja koja je Zagreb naveo u dokumentu upućenom državama članicama EU. Andrej Plenković koji je takođe učestvovao na samitu u Miločeru, pozdravio je ove dve odluke, ocenivši ih kao "korak u dobrom smeru". Za popodne je najavljen bilateralni sastanak Plenkovića i Spajića. Crnogorski premijer smatra da su izazovi koje njegova zemlja ima s Hrvatskom "premostivi". O sporu Hrvatske i Crne Gore govorio je i austrijski kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker). On je naveo da bilateralna pitanja ne smeju uticati na proces pristupanja EU niti usporavati proširenje, koje ima izuzetan geopolitički značaj. Austrija će inače predsedavati Berlinskim procesom u narednom jednogodišnjem mandatu. "Prvi put od 2013. godine nova članica EU je na pomolu", ocenio je austrijski kancelar. "Skori ulazak Crne Gore u EU bio bi više nego zaslužen. Istovremeno, to bi bio podsticaj za čitav region i važan dokaz kredibiliteta Evropske unije", dodao je. Crna Gora je najnaprednija država u procesu evropskih integracija i smatra se najizvesnijom budućom članicom EU. Članstvo cilja 2028. godine, a obavezala se da pregovore okonča do kraja tekuće godine. Ipak, sa čak 12 nezatvorenih poglavlja, završetak pregovora do decembra deluje teško ostvarljivo, iako nije nemoguć. Hrvatske rezerve, formalno potvrđene sredinom oktobra na samitu EU, takođe će uticati na tempo kojim će se Crna Gora približavati članstvu u Uniji.

U okviru zajedničke akcije pravosudnih i bezbednosnih institucija protiv krijumčarenja robe, na severu Kosova uhapšeno je deset osoba, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa zamenik direktora policije Kosova za region sever Veton Eljšani (Elshani). Svi su pušteni nakon saslušanja, a protiv njih će se voditi postupak u redovnoj proceduri. U međuvremenu je Osnovno tužilaštvo u Mitrovici saopštilo da je istraga trajala šest meseci a da je do sada zaplenjeno više od 22 automobila, kao i roba u vrednosti od preko 200.000 evra. Dodaje se da je istraga, koja je sprovedena u saradnji sa policijom Kosova, Obaveštajnom agencijom Kosova i Carinom Kosova "otkrila i prekinula sumnjivu aktivnost unošenja robe sa teritorije Republike Srbije na teritoriju Republike Kosova ilegalnim putevima". Policija Kosova je i ranije sprovodila akcije protiv krijumčarenja robe iz Srbije preko "alternativnih" puteva na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. U jednoj takvoj akciji 2021. godine došlo je i do sukoba nakon protivljenja lokalnog stanovništva, a policija je upotrebila i suzavac kako bi rasterala demonstrante. "Alternativni putevi" na severu Kosova uglavnom podrazumevaju ilegalan prelaz granice sa Srbijom, koje je policija u međuvremenu uglavnom stavila pod svoju kontrolu. U saopštenju Tužilaštva iz Mitrovice se precizira da su u istrazi od aprila meseca ponovo identifikovane lokacije i ilegalni putevi kojima je roba unošena na teritoriju Kosova. "Od maja do septembra 2026. godine sprovedeno je više od 20 akcija u pograničnim područjima i naseljima opština Zubin Potok, Zvečan, Leposavić i Severna Mitrovica", navodi se i dodaje da je među krijumčarenom robom bilo prehrambenih proizvoda, lekova bez akciznih markica, pića, higijenskih proizvoda i tekstila. "Za takvu robu nisu poznati poreklo, način skladištenja i transporta, niti rok upotrebe, zbog čega predstavlja neposredan rizik po zdravlje građana. Istovremeno, takve aktivnosti nanose štetu državnom budžetu i preduzećima koja posluju u skladu sa zakonom", dodaje se u saopštenju. Nakon oružanog napada u Banjskoj 2023. godine kosovske institucije su zatvorile više od 20 alternativnih puteva za koje se smatra da vode ka Srbiji.