Presuda Apelacionog suda u Beogradu, kojom su 2. februara 2024. godine oslobođeni okrivljeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, doneta je uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka u korist okrivljenih, utvrđeno je presudom Vrhovnog suda Srbije u koju je Radio Slobodna Evropa imao uvid. Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo. Za to su bili okrivljeni bivši šef Državne bezbednosti (DB) u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković, nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao i nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak. Oni su u dva navrata prvostepeno bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Beogradu doneo konačnu oslobađajuću presudu. Vrhovni sud je u postupku zaštite zakonitosti delimično usvojio zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva, utvrdivši da u oslobađajućoj presudi za ubistvo Ćuruvije pojedini dokazi nisu pravilno ocenjeni. Apelacioni sud je, kako se između ostalog navodi u presudi, izneo neke "potpuno nejasne" ili "protivrečne" zaključke, koji nisu u skladu sa izjavama nekih od najvažnijih svedoka tužilaštva, niti sa ključnim materijalnim dokazima. Ipak, napominje se da delimičnim usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud nije ulazio u pravosnažnost presude. Zahtevom za zaštitu zakonitosti ne može se oboriti presuda apelacionog suda, već se samo mogu utvrditi nezakonitosti tokom postupka. Slavko Ćuruvija fondacija pozdravila presudu Vrhovnog sudaIz Slavko Ćuruvija fondacije su pozdravili tu presudu Vrhovnog suda, ali i napomenuli da ona "ne može da promeni užasnu činjenicu da odgovorni za ubistvo novinara ni posle skoro 27 godina nisu osuđeni za ovaj zločin". "Podsećamo da je Slavka Ćuruviju ubila država zbog javno izgovorene reči, i da izostanak konačne pravde nije samo tragedija za porodicu i poštovaoce novinara, već i krajnje uznemirujuća poruka za sve novinare i one koji se bore za povratak zakonitosti u državu koja je izgubila moralni kompas, u kojoj su i danas, na najgori način, progonjeni i napadani svi koji se usude da kritikuju vlast", istakli su u saopštenju 8. januara. Dodaju da postoje "tri potpuno oprečne presude u procesu za ubistvo Ćuruvije". Suđenje je za ubistvo Ćuruvije počelo je sedamnaest godina kasnije, u junu 2015. Specijalni sud u Beogradu proglasio je 2019. krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika DB-a, navodeći da je neposredni izvršilac ubistva NN lice. Apelacioni sud je, međutim, tu presudu ukinuo u septembru 2020. U ponovljenom postupku Specijalni sud je u decembru 2021. doneo presudu kojom su potvrđene kazne iz prvog postupka. Tri godine kasnije Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je optužbi četvoricu nekadašnjih pripadnika DB-a. "Napre su okrivljeni prvostepeno osuđeni na zatvorske kazne, apelacija ih konačno oslobađa krivice, dok Vrhovni sud utvrđuje da je konačna presuda nezakonita", podvukli su iz Fondacije. "Tražimo odgovornost za sve u pravosudnom sistemu koji su doprineli ovako katastrofalnom porazu pravosuđa, institucije bez koje ova zemlja nema budućnost", dodali su. Slavko Ćuruvija je, nakon što je napustio poziciju glavnog i odgovornog urednika u državnom listu "Borba", osnovao "Nedeljni telegraf", početkom 1996. godine i prvi nezavisni dnevnik u Srbiji "Dnevni telegraf", a zatim i nedeljnik "Evropljanin". Bio je kritičar vlasti tadašnjeg autoritarnog predsednika Slobodana Miloševića. Po posebnom medijskom zakonu, "Dnevni telegraf" je uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine, nakon čega je štampan u Crnoj Gori i distribuiran u Srbiji kroz mrežu izdavača. Tokom poslednje tri decenije, u Srbiji je ubijeno troje novinara i nijedan slučaj nije razrešen.

Obilježavanje 9. januara predstavlja jasno nepoštivanje i neprovođenje konačnih i obavezujućih odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, navodi se u objavi Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini na mreži X. Dodaje se kako je Ustavni sud Bosne i Hercegovine naglasio da utvrđivanje 9. januara kao Dana Republike Srpske ne simbolizira kolektivno i zajedničko sjećanje u multietničkom društvu, te da je diskriminatorno. "Nepoštivanje odluka Ustavnog suda može predstavljati krivično djelo na osnovu odredbi Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, te je preduzimanje zakonom propisanih mjera u domenu nadležnih organa za provedbu zakona, posebno kada se radi o nosiocima javnih funkcija", ističe se. Vlasti u Republici Srpskoj i ove godine obilježavaju 9. januar kao dan tog entiteta. Ustavni sud Bosne i Hercegovine je dva puta osporio ovaj datum, vjerski praznik Sveti Stefan, kao dan RS-a. Krivični zakon BiH, odlukom visokog predstavnika u BiH, propisuje kazne za svaku osobu koja je uključena u organizovanje neustavnog dana RS-a, jer je riječ o nepoštovanju odluka Ustavnog suda. Do sada niko nije kažnjen niti je krivično odgovarao zbog proslave 9. januara. Christian Schmidt je odlukom 2023. godine unio izmjene u Krivični zakon BiH u vezi s nepoštovanjem odluka Ustavnog suda, čime je omogućeno da odgovorne osobe budu kažnjene kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina, kao i izricanjem mjera zabrane vršenja službe.

U četvtak rano ujutu došlo je do požara na bočnom ulazu u novosadsku katedralu, Crkvu Imena Marijinog. Povređenih nema, a na vratima crkve je pričinjena šteta, javila je agencija Beta. Za sada nema zvaničnih podataka o uzroku požara. Iz policije su za Radio Slobodna Evropa saopštili da rade na rasvetljavanju svih okolnosti. Župnik te crkve Atila Zeler ocenio je za lokalni portal 021.rs da je reč o podmetnutom požaru. "U ranim satima došlo je do podmetanja požara sa severne strane bočnih vrata na Katedrali, odnosno župnoj Crkvi Imena Marijinog. Ne znamo razlog zašto je požar podmetnut", kazao je. Gradonačelnik pozvao nadležne da hitno reagujuGradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin ocenio je da paljanje vrata Katedrale predstavlja "nedopustiv čin nasilja i vandalizma", preneo je njegov kabinet. "Svako ugrožavanje verskih objekata i prava vernika je direktan napad na suživot i bezbednost svih naših sugrađana", rekao je. On je pozvao nadležne da hitno reaguju i procesuiraju počinioce. "Grad će pružiti punu podršku institucijama u rasvetljavanju ovog događaja i učiniti sve što je u našoj nadležnosti kako se ovakvi incidenti više ne bi ponovili", kazao je Mićin. Ministar za ljudska i manjinska prava: 'Neprihvatljiv napad na versku slobodu'Požar na novosadskoj katedrali osudio je i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Demo Beriša. On je to to nazvao "vandalskim činom" koji predstavlja "neprihvatljiv napad na versku slobodu, bezbednost i temeljne vrednosti društva". Istakao je da je svaki vid nasilja i ugrožavanja verskih objekata ozbiljno kršenje prava na slobodu veroispovesti i direktan udar na međusobno poštovanje i toleranciju među građanima Srbije. "Ovakvi incidenti ne smeju imati mesto u našem društvu. Srbija je posvećena zaštiti svih verskih zajednica i njihovih objekata, kao i očuvanju mira, sigurnosti i međusobnog uvažavanja", poručio je. Novosadska opozicija traži transparentnu istraguNa otkrivanje počinilaca apelovao je i opozicioni Gradski odbor Demokratske stranke (DS). U saopštenju te stranke navodi se da krivci za to delo moraju odmah biti identifikovani i procesuirani, bez obzira na motive i eventualne nalogodavce. "Imajući u vidu trenutak u kojem se incident dogodio i opštu društvenu atmosferu, ne može se unapred isključiti mogućnost da je reč o svesnom pokušaju izazivanja verske i nacionalne mržnje", ocenjuje se u saopštenju. Reagovao je i pokret "Kreni-promeni" ocenivši da je "napad na Katedralu ujedno i napad na duh Novog Sada". "Napadnut je verski objekat, ali je istovremeno napadnuto sve ono što Novi Sad simbolizuje: zajedništvo, različitost, toleranciju i uzajamno poštovanje", poručili su. Građanski pokret Bravo zatražio je "hitnu, potpunu i transparentnu istragu, identifikaciju i procesuiranje odgovornih, jasnu i nedvosmislenu reakciju svih nadležnih institucija, kao i da Grad Novi Sad bez odlaganja sanira nastalu štetu na objektu". Osude Socijaldemokratske partije HrvatskeOpoziciona Socijaldemokratska partija Hrvatske (SDP) osudila je izbijanje požara, navodeći da taj čin vandalizma predstavlja simptom dubljeg problema. Najveća hrvatska opoziciona stranka ocenila je da je reč o "zloupotrebi vere koja se sve češće ne koristi kao lični moralni korektiv, nego kao sredstvo podele društva na 'nas' i 'njih'". "U sekularnoj državi vera može i treba da bude izvor zajedništva i da oblikuje lične vrednosti poput solidarnosti, odgovornosti i brige za druge. Nažalost, sve češće svedočimo njenoj instrumentalizaciji u političke svrhe, gde se pod krinkom 'višeg autoriteta' skrivaju interesi moći, a kritičari se proglašavaju neprijateljima nacije", piše u saopštenju. Crkva Imena Marijinog izgrađena je krajem 19. veka. Nalazi se na centralnom gradskom trgu i jedan je od simbola Novog Sada.

Granična policija Bosne i Hercegovine je saopštila da je neistinita informacija o mogućem napadu na granične prelaze BiH, nakon što je dobila informaciju o tome od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske. Iz ove državne institucije je saopšteno da je Granična policija, u saradnji sa drugim sigurnosnim agencijama, nakon što je dobila informaciju, preduzela sve mjere i angažovala dodatne ljudske resurse i materijalno-tehnička sredstva. "Istovremeno, u skladu s procedurama poduzete su sve aktivnosti na provjeravanju tačnosti navoda informacija, kao i operativno-taktičke aktivnosti na terenu. Nakon svih poduzetih mjera i radnji, u saradnji s drugim sigurnosnim agencijama, utvrđeno je da je riječ o netačnoj informaciji", navodi se u saopštenju 8. januara. Dodaje se kako Granična policija BiH zahvaljuje svim bh. agencijama za provođenje zakona i Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Hrvatske na ostvarenoj brzoj, efikasnoj i profesionalnoj saradnji. "Ovaj slučaj potvrđuje da su razmjena informacija i saradnja od ključnog značaja za institucionalnu provjeru svih potencijalnih navoda i suzbijanje svih mogućih prijetnji", ističe se. U saopštenju se navodi i kako je Granična policija BiH spremna suočiti se sa svim izazovima u zaštitu državne granice, te je odlučna preduzeti sve raspoložive mjere i radnje na suzbijanju svih oblika prekograničnog kriminala, nezakonitih migracija i drugih prijetnji.

Farmeri u Grčkoj nastavili su proteste širom zemlje pokretanjem dvodnevne blokade autoputeva i naplatnih stanica zbog porasta troškova proizvodnje i najavljenog trgovinskog sporazuma Evropske unije (EU) sa državama Južne Amerike. Kako prenosi AP, traktorima su 8. januara blokirali ključne rute zaustavljajući saobraćaj. Policija nije intervenisala ali je grčka vlada saopštila da neće tolerisati širenje blokada. Autoput koji povezuje Atinu sa Solunom zatvoren je u oba pravca u protestu poljoprivrednika koji traže veću državnu pomoć i odbacivanje sporazuma EU sa južnoameričkim zemljama. Predloženi dogovor stvorio bi veliku zonu slobodne trgovine između Evrope i južnoameričkih zemalja, uključujući Brazil i Argentinu. Evropski poljoprivrednici strahuju da bi na taj način tržište bilo preplavljeno jeftinijim agrarnim proizvodima. „Ako se ovaj sporazum sprovede grčka poljoprivreda je gotova. Troškovi proizvodnje u Grčkoj 300 odsto su viši nego u Latinskoj Americi", rekao je za AP Vangelis Rubis, jedan od organizatora protesta. Kao primer je naveo krompir rekavši da je grčkim farmerima potrebno da košta 35 do 40 evrocenti po kilogramu samo da bi pokrili troškove, u poređenju sa oko 10 centi u Brazilu. Protesti u Grčkoj počeli su u novembru sa zahtevima da se smanje troškovi proizvodnje do kojih je došlo zbog zloupotreba evropskih subvencija usled kojih su isplate odložene. Vlada Grčke u sredu je objavila ustupke koji uključuju jeftiniju električnu energiju za farmere i sniženje poreza na gorivo kako bi predupredila nastavak protesta. U četvrtak, 8. januara, na ulice su izašli i poljoprivrednici u Francuskoj. Kako je saopštila francuska policija, oni su sa stotinak traktora došli u Pariz kako bi protestovali protiv sporazuma EU i južnoameričkih država. Brisel je prethodnih dana obnovio unutrašnje pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini sa zemljama Merkosura – Brazilom, Argentinom, Bolivijom, Paragvajem i Urugvajem, dok se spekuliše se da bi sporazum mogao da bude potpisan u Paragvaju 12. januara. Od zemalja EU tome se protive Francuska i Poljska, dok pristalice sporazuma predvodi Nemačka.

Zbog obilnog snega u Srbiji pojedina mesta na zapadu zemlje peti dan su bez električne energije, saobraćaj je otežan na većini putnih pravaca, a javni prevoz u Beogradu odvija se po skraćenom redu vožnje. Usled visokog vodostaja reka i prekida u snabdevanju električnom energijom vanredna situacija proglašena je u Majdanpeku, Osečini, Loznici, Vladimircima, Krupnju, delu teritorije Prijepolja i u Malom Zvorniku na zapadu zemlje. Najviše problema u isporukama struje je u Kolubarskom, Mačvanskom i Zlatiborskom okrugu na zapadu Srbije. Radio-televizija Srbije javila je da su meštani sela Šljivova kod Krupnja na zapadu pet dana bez električne energije. Predsednik opštine Krupanj Mladen Stefanović rekao je da je pojačan broj ekipa na terenu kao bi struja došla do potrošača. Povodom snega i ledenog talasa u Srbiji, premijer Đuro Macut izjavio je 8. januara za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je situacija pod kontrolom. „Imamo nekoliko mesta u kojima je elektrodistributivna mreža pod udarom ali ljudi su na terenu i otklanjaju kvarove”, rekao je Macut. Preduzeće Putevi Srbije saopštilo je da je zabrana saobraćaja za kamione na snazi u zapadnim krajevima zemlje na području Valjeva, Požege, Užica, Novog Pazara, Ivanjice i Kruševca, kao i na istoku na teritoriji Zaječara. Dodaje se da su državni putevi prohodni i da se ostali čiste po prioritetima. Zbog snega koji ponovo pada od srede skraćen je jedan broj linija javnog prevoza u Beogradu, dok na trasama na kojima uobičajeno saobraćaju trolejbusi sada voze autobusi. U jutarnjim satima 8. januara većina ulica glavnog grada bila je neočišćena od snega. Proteklih dana u pojedinim delovima Srbije bilo je do 30 centimetara snega. Sektor za vanredne situacije saopštio je da je od 4. januara intervenisao 40 puta i evakuisao 20 ljudi. Republički hidrometeorološki zavod javio je da će u petak, 9. januara, u Srbiji biti veoma hladno, sa mrazevima od -14 stepeni Celzijusa na severu do -10 na jugu i jugoistoku.

Srbija je na listi država koje su se uskladile sa odlukom Evropske unije (EU) o restriktivnim merama protiv Venecuele. Ovo stoji u ažuriranoj verziji deklaracije šefice evropske diplomatije Kaje Kallas, kojom ona potvrđuje koje treće zemlje su se uskladile sa odlukama o evropskim sankcijama. Pozivajući se na zvanični dokument objavljen na sajtu Saveta EU, Radio Slobodna Evropa (RSE) je prvobitno javio da je Srbija jedina zemlja kandidat iz regiona koja se nije uskladila sa ovom odlukom. Međutim, kako se saznaje iz izvora EU, neobuhvatanje Srbije na listi zemalja koje su se uskladile posledica je tehničkog propusta službi koje rade na ažuriranju podataka o usklađenosti drugih država sa stavovima Evropske unije. Radi se o odluci EU da produži restriktivne mere do januara 2027. godine, zbog, kako se navodi u odluci, "produbljivanja političke krize u Venecueli, kao i upornih akcija koje potkopavaju demokratiju i vladavinu prava, kontinuiranih kršenja ljudskih prava i represije nad civilnim društvom i demokratskom opozicijom, uključujući i u vezi sa sprovođenjem i događajima nakon predsedničkih izbora održanih 28. jula 2024. godine". "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta (EU). Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", navela je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. Odluka je doneta u decembru prošle godine, pre dešavanja 3. januara, kada su američke snage uhapsile, sada već svrgnutog predsednika Venecuele, Nikolasa Madura, i njegovu suprugu Siliju Flores. Srbija se, međutim, nije uskladila sa sankcijama zbog potkopavanja ili ugrožavanja teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, kao ni sa restriktivnim merama u vezi sa destabilizujućim aktivnostima Rusije. Sa druge strane, mere sa kojima se Srbija uskladila sa odlukama Evropske unije odnose se na situaciju u Maliju, Haitiju i Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji. Srbija je kandidat za punopravno članstvo u EU od 2012. godine, a pristupne pregovore otvorila je 2014. godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno uskladi sa spoljnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku članstva. Od agresije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, stepen usklađenosti je opao, jer Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje od decembra 2021. godine i izgubila je status zemlje lidera u pristupnom procesu. U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je objavila Evropska komisija u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, a ne na Rusiju.

Suđenje ministru kulture u Vladi Srbije Nikoli Selakoviću za zloupotrebu službenog položaja u slučaju "Generalštab" zakazano je za 4. februar u Specijalnom sudu u Beogradu, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa u Višem sudu. Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je 15. decembra 2025. optužni predlog protiv Selakovića i još tri osobe, koje optužuje da su svojim položajem uticali ili falsifikovali dokumenta na osnovu kojih je kompleks Generalštaba u centru Beograda izgubio zaštitu kao kulturno dobro. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se omogućila gradnja na ovom mestu. Luksuzni kompleks na mestu Generalštaba trebalo je da gradi kompanija zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Firma "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner) je u danu podizanja optužnice protiv Selakovića saopštila da odustaje od planirane gradnje. Branilac ministra kulture Vladimir Đukanović naveo je na društvenoj mreži X da je tek 6. januara dobio optužni predlog, uz ocenu da je to pokazatelj da je Selakoviću i ostalima "presuda već doneta i da je suđenje farsa". Selaković je saslušan 4. decembra, a nakon što je dao iskaz izneo je optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal. Bez navođenja dokaza, optužio ih je da rade po nalogu neimenovanih centara moći, čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. I Vučić je optužio Tužilaštvo i antivladine demonstrante, koji se protive gradnji na mestu Generalštaba, za odluku Kušnerove kompanije da odustane od projekta. Predsednik Srbije je više puta do sada najavio podnošenje krivičnih prijava protiv "svih koji su učestvovali u hajci i uništenju investicije". Pored antivladinih demonstranata, gradnji na mestu Generalštaba protive se i opozicija i stručna javnost. Umesto rušenja zgrada oštećenih u NATO bombardovanju 1999, zalažu se za njihovu obnovu i da zadrže status zaštićenog kulturnog dobra.

Pojedini demonstranti, aktivisti civilnog društva i novinari dobijaju anonimne telefonske pozive i SMS poruke u kojima se upozoravaju da ograniče izveštavanje i ne iznose stav o antivladinim demonstracijama koje u toj zemlji traju dvanaesti dan, javio je Servis Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku (RSE/RL). „Ove poruke se šalju svima čiji su mobilni telefoni locirani u zoni demonstracija. One nemaju nikakvu pravnu vrednost niti predstavljaju osnov za bilo kakvo pravno dejstvo”, napisala 8. januara na društvenoj mreži X Marzieh Mohebbi, advokatkinja koja živi van Irana. Obraćajući se primaocima poruka, Mohebbi je dodala: „Pravosuđe Islamske Republike nema legitimitet, korumpirano je i nepouzdano. Niko ne zna šta će se desiti ako se odazovete, zato nemojte obraćati pažnju ni na zvanične pozive.“ Pojavili su se i izveštaji da su novinari morali da potpišu pisane izjave kojima se obavezuju da neće iznositi stavove niti objavljivati sadržaje o protestima na društvenim mrežama. Neki su čak upozoreni da će biti uhapšeni ukoliko ne ispune zahteve bezbednosnih službi. Komitet za zaštitu novinara (CPJ) osudio je postupke iranskih bezbednosnih agencija koje „pozivaju i prete novinarima“ usred talasa protesta širom zemlje. Komitet je saopštio da su nakon izjava iranskog vrhovnog lidera ajatolaha Alija Hameneija o gušenju protesta „novinari kontaktirani i naređeno im je da se jave bezbednosnim organima, uključujući Revolucionarnu gardu (IRGC)”. „Vlasti moraju odmah da obustave zastrašivanje koje ima za cilj da ućutka nezavisno izveštavanje u ključnom trenutku”, dodao je CPJ. Hannah Neumann, poslanica Evropskog parlamenta, dala je podršku iranskim demonstrantima. „Danas su ljudi širom Irana ponovo na ulicama. Znaju da može biti pucano na njih. Ali za mnoge je ćutanje sada opasnije od hrabrosti“, napisala je na 8. januara na društvenoj mreži X i dodala je je „iranski režim izgubio i poslednji trag legitimiteta“. Nemačka predstavnica, koja predvodi delegaciju EP za odnose sa Iranom, ranije je poručila da Evropa ima odgovornost da čvrsto stane uz iranski narod „koji traži prava koja nikada ne bi smela da zahtevaju hrabrost“ i da insistira na odgovornosti kada se ta prava uskraćuju. Snimci i fotografije iz kurdskih gradova u Iranu od 8. januara prikazuju zatvorene pijace i radnje. Trgovci su navodno stupili u štrajk u Ilamu, Kermanshah-u, Sarpol-e Zahabu, Rawansaru, Pavehu, Kamyaranu, Sanandaju, Qorvehu, Bijaru, Marivanu, Banehu, Saghezu, Divandarreu, Urmiji, Mahabadu, Bokanu, Oshnaviehu i Sardashtu. Štrajk su pozvale političke partije i organizacije civilnog društva u Iranskom Kurdistanu. Sedam kurdskih partija izdalo je zajednički poziv na opšti štrajk u kurdskim oblastima zemlje 8. Januara u znak podrške protestima i osude „zločina režima u Kermanshahu, Ilamu i Lorestanu“. U saopštenju se novi talas protesta opisuje kao jasno i glasno „ne“ Islamskoj Republici i odgovor na „sve katastrofe koje je režim nametnuo Iranu tokom svoje vladavine”. Protesti u Iranu traju 12. Dan, a korisnici iz različitih gradova prijavili su usporen i nestabilan internet. U Teheranu, Karaju, Isfahanu, Širazu, Mašhadu i Tabrizu zabeleženi su ozbiljni prekidi ili kratkotrajni nestanci pristupa internetu, kako fiksnom, tako i mobilnom. Prema sajtu CITNA, kvalitet pristupa internetu primetno je opao, a u Teheranu i Karaju korišćenje aplikacija za poruke i internet pozive je ometeno. Amir Rashidi, direktor za digitalna prava i bezbednost u američkoj organizaciji Mian izjavio je za Radio Farda da se iranska vlada sprema da potpuno prekine pristup internetu. Dodao je da, po izvorima iz tehnološkog sektora, režim planira da aktivira takozvani nacionalni internet – državnu internu mrežu koja omogućava ograničen pristup i veću kontrolu, uz mogućnost potpunog prekida veze sa globalnom mrežom u vreme nemira.

Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je 8. januara da su predstavnici mađarskog MOL počeli analizu poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) koja je zbog većinskog ruskog vlasništva pod sankcijama Sjedninenih Država. Macut je za Radio-televiziju Srbije izrazio očekivanje da će u narednom periodu uslediti "dobre vesti", i da je dolazak predstavnika MOL deo procedure koja prethodi donošenju konačnih odluka u vezi sa kupoprodajnim ugovorom i transakcijom. Delegacija MOL-a od 5. januara obilazi Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. Iz te kompanije su ranije za RSE rekli da razmatraju sve opcije koje bi omogućile da "zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu". Macut je podsetio da je NIS dobio licencu za nastavak rada tokom januara i da se očekuje dopremanje novih količina sirove nafte preko Janafa, kao i ponovno pokretanje prerade u drugoj polovini meseca. On je rekao da će se u nastavku razmatrati i pitanje transformacije vlasničke strukture, uz mogućnost da Srbija poveća svoj vlasnički udeo. "Ako bismo imali veći procenat dobili bismo kontrolnu moć nad Naftnom industrijom Srbije", rekao je Macut. Ruska državna kompanija Gasprom (Gazprom), njena ćerka firma Gasprom Njeft (Gazprom Neft) i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga imaju 56,15 odsto akcija u NIS-u, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. NIS je od oktobra pod sankcijama SAD, dok američka administracija pokušava da onemogući Rusiju u korišćenju prihoda od energetike za rat u Ukrajini.