Profesionalni vozači iz zemalja regiona najavili su protest na šengenskim granicama zbog otežanog rada od uvođenja EES sistema. Smatraju da su procedure sada komplikovanije i duže, kao i da im skraćuju radni boravak u zemljama Evropske unije. Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut predao je neformalni predlog za rešavanje problema prevoznika sa Zapadanog Balkana šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreasu fon Bekeratu, saopštila je 19. januara Vlada Srbije. Navodi se da je na sastanku sa Bekeratom u Beogradu premijer u formi "non-pejpera" dostavio predlog u kom se kao jedno od rešenja nudi da se za profesionalne vozače izmeni pravilo po kom državljani zemalja u šengenskom prostoru mogu da borave 90 dana u periodu od šest meseci. Saopšteno je da se predlaže poseban status regiona u sistemu ulaska i izlaska u EU (EES). "Od uvođenja elektronskog sistema kontrole granica problem je eskalirao i preti da parališe rad transportne zajednice Srbije i ostalih ekonomija regiona", rekao je Macut. Ukazao je da su od pravila boravka 90/180 izuzeta osoblje železnica i avio-prevoza i izrazio spremost da se nastavi dijalog radi nalaženja održivog rešenja koje će obezbediti stabilnost, bezbednost i efikasnost transporta i privredne razmene. Po aktuelnim evropskim propisima, profesionalnim vozačima iz zemalja Zapadnog Balkana na šengenskoj teritoriji omogućeno je obavljanje poslova prevoza putnika i robe šest meseci u godini. EES je novi elektronski sistem Evropske unije koji beleži ulaske i izlaske državljana trećih zemalja koristeći biometriju umesto pečatiranja pasoša. Počeo je da se primenjuje 12. oktobra 2025, uz postepeno uvođenje do aprila 2026. Portparol Evropske komisije Markus Lamert saopštio je u ponedeljak da je ta institucija u kontaktu su sa partnerima na Zapadnom Balkanu povodom ovog pitanja. Objasnio je da je za duži boravak od 90 dana u šest meseci potrebna viza za dugoročni boravak ili boravišna dozvola države članice EU. „Sistem ulaska i izlaska ne uvodi nove zahteve u vezi sa trajanjem kratkoročnih boravaka u šengenskom prostoru, već obezbeđuje bolju primenu pravila i sistematsko otkrivanje nepravilnosti“, rekao je Lamert. Naveo je da osobe koje poseduju dozvolu za lokalni pogranični saobraćaj nisu obavezne da se evidentiraju u sistemu. „Odluka o tome da li će se sprovoditi nasumične granične kontrole na spoljnim granicama u nadležnosti je država članica, a ne Evropske komisije“, saopštio je Lamert. Udruženja profesionalnih vozača iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije najavila su da će 26. januara na graničnim prelazima država šengenskog sistema blokirati transportne terminale zbog, kako su navela, problema koje im stvara EES pri ulasku i izlasku. Neđo Mandić, iz Udruženja prevoznika Srbije, rekao je da vozači u šengenskom prostoru mogu da borave najviše 15 dana u mesecu. "Dan ulaska se smatra prvim danom boravka, a dan povratka poslednjim. Ako uđete ili izađete u ponoć i 10 minuta to se računa kao pun dan. Ako to uradite nekoliko puta to je pet ili šest dana manje. Ostaje 10 dana da se radi. Raditi 10 od 30 dana nema ekonomske isplativosti", naveo je Mandić na konferenciji za štampu u Beogradu. Naveo je da je u tom problemu oko 30.000 profesionalnih vozača iz Srbije, mnogo veći broj u regionu, i da vozači iz trećih zemalja na granicama EU čekaju i po 72 sata. Strukovna udruženja predložila su da se Šengenski sporazum dopuni prihvatljivim rešenjima i pozvala evropske vlasti da zajedno sa partnerima iz regiona brzo pronađu najbolju soluciju.

Evropska komisija ima na raspolaganju protivmere ako američka administracija ostvari pretnje i nametne dodatne carine pojedinim članicama Evropske unije, izjavio je u ponedeljak portparol Komisije Olof Gil, ali i naglasio da su evropske institucije "uzdržane" i da se zalažu za konsultacije. "Imamo sredstva na raspolaganju i spremni smo da ih upotrebimo kako bismo zaštitili naše ekonomske interese", izjavio je Gil, dodajući da se EU zalaže za konsultacije umesto eskalacije. Potvrdio je da je evropska strana "u stalnim konsultacijama sa američkom stranom", na svim nivoima, uključujući i politički, kako bi se na odgovoran način pronašlo rešenje. Potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne (Stéphane Séjourné) ocenio je da je pretnja američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) o uvođenju dodatnih carina evropskim zemljama "školski primer prisile". "Ono što doživljavamo jeste školski primer prisile. Možda je prvi korak za Evropsku komisiju da prepozna da se trgovinski instrument, u ovom slučaju carine, koristi kako bi nas se ucenilo da odustanemo od Grenlanda. Ovo je danas školski slučaj, a definicija prisile je vrlo jasna u evropskim tekstovima", rekao je Sežurne za francuski radio. Pokretanje evropskog "instrumenta protiv prisile" zatražio je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) neposredno nakon što je američki predsednik najavio da će uvesti carine pojedinim evropskim državama jer su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a. Reč je o instrumentu Evropske unije u oblasti trgovinske i spoljne politike koji omogućava EU da odvraća, reaguje i suprotstavi se ekonomskoj prisili trećih zemalja prema celoj Uniji ili njenim državama članicama. Instrument je stupio na snagu u decembru 2023. godine, ali do sada nijednom nije aktiviran. Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija. Te zemlje su 18. januara izašle sa zajedničkim saopštenjem u kojem su ocenile da "pretnje carinama potkopavaju transatlantske odnose i nose rizik opasne silazne spirale". O krizi u odnosima EU i Sjedinjenih Američkih Država zbog Grenlanda šefovi država i vlada raspravljaće na hitnom samitu koji je sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa), a koji će biti održan u četvrtak, 22. januara. EU ima na raspolgaanju paket protivmeraU slučaju da diplomatija ne urodi plodom, Evropska unija bi mogla da oživi paket kontracarina u vrednosti od 93 milijarde evra, usmeren na listu američkih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda obuhvaćenih hitnim merama – od jahti do soje. Paket je pripremljen prošlog proleća, nakon što je američki predsednik u aprilu predstavio sveobuhvatne carine. Te mere su privremeno suspendovane nakon što su američki predsednik Donald Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) postigli dogovor o trgovinskim odnosima. Portparol Evropske komisije potvrdio je u ponedeljak da suspenzija paketa automatski ističe 6. februara, što znači da će kontracarine stupiti na snagu narednog dana, osim ukoliko EU ne odluči da suspenziju produži. Nemački ministar finansija Lars Klingbajl (Klingbeil) poručio je da Evropljani neće dozvoliti da budu ucenjivani i upozorio da Evropska unija ima "širok spektar opcija" za odgovor na Trampove pretnje. "U Evropskom parlamentu imamo carinski sporazum koji mora biti ratifikovan i o kojem tek treba da se odluči. Za sada je na čekanju. U Evropskoj uniji smo usvojili protivmere koje ne mogu biti produžene i koje bi mogle stupiti na snagu početkom februara", izjavio je nemački ministar finansija uoči sastanka ministara nadležnih za ekonomska i finansijska pitanja. On je istakao da se mere sada moraju analizirati i pripremiti u slučaju da predsednik Tramp uvede carine, ali je dodao da i dalje veruje u dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama. "Ne želimo eskalaciju, ne tražimo eskalaciju, ali smo spremni za trenutak kada do nje dođe", poručio je Klingbajl. Nemački ministar obratio se novinarima zajedno sa francuskim kolegom Rolandom Leskirom (Roland Lescure), koji je ocenio da Evropljani danas žive "na nepoznatoj teritoriji". "Nikada ranije nismo bili svedoci onoga što se sada dešava. Saveznik i prijatelj star 250 godina razmatra uvođenje carina. Ne volimo carine, ali nam se naročito ne dopada njihova upotreba kao geopolitičkog oružja", rekao je francuski ministar. On je dodao da Evropa mora biti snažna i obezbediti da iznete pretnje ne postanu stvarnost. "Da bismo to postigli, moramo pokazati da smo spremni da koristimo sve instrumente koji su nam na raspolaganju – bilo da su to carine, trgovinski sporazumi ili mere protiv ekonomske prisile", naglasio je Leskir. Francuski ministar je potvrdio da se intenzivno radi sa ostalim državama članicama uoči samita zakazanog za 22. januar, kako bi Evropska unija izašla sa jedinstvenim stavom o američkim tarifama.

Mađarska MOL Grupa potpisala je glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa kompanijom Gaspromnjeft o kupovini udela od 56,15 odsto u Naftnoj industriji Srbije (NIS), saopštila je 19. januara kompanija MOL Srbija. U saopštenju se navodi i da je MOL Grupa u pregovorima sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. "Po okončanju transakcije MOL će preuzeti značajne akcionarske odgovornosti i prava upravljanja u kompaniji koja upravlja jedinom rafinerijom u Srbiji, čime će dodatno ojačati prisustvo na energetskom tržištu centralne i jugoistočne Evrope", navodi se u saopštenju MOL Srbija. Okvirni sporazum definiše ključne uslove ugovora o kupoprodaji i podnošenje zahteva za regulatorna odobrenja. Strane planiraju da ugovor o kupoprodaji potpišu do 31. marta. NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Za zaključenje transakcije između MOL-a i Gaspromnjefta neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). OFAC nije odmah odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa o sporazumu MOL-a i Gaspromnjefta. Potvrđujući da su MOL i Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe kupoprodajnog ugovora, ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 19. januara da je Srbija u pregovorima uspela da poveća svoje vlasništvo u NIS-u za pet odsto. "Srbija je uspela da poboljša svoju poziciju, da naše vlasništvo povećamo u budućnosti za pet odsto i dođemo do broja akcija koji će nam omogućiti veća prava odlučivanja u Skupštini akcionara", rekla je ministarka. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Država Srbija je do sada imala do sada 29,9 odsto. Ministarka je ponovila da se MOL obavezao da neće zatvarati rafineriju u Pančevu, već da će održavati postojeći nivo proizvodnje, koji će povećavati u skladu sa potrebama. Takođe je navela da se očekuje da i partneri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata budu deo budućeg kupoprodajnog ugovora, kao i da je rok za te pregovore do 24. marta. Prethodno je mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto rekao da je MOL u tesnim pregovorima sa ADNOK-om, kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ocenjujući da će biti "sjajne vesti" ukoliko dođe do saradnje ADNOK-a i MOL-a u Srbiji. Sijarto je tokom posete Beogradu rekao da mađarska vlada pruža diplomatsku podršku MOL-u u preuzimanju većinskog udela u NIS-u. NIS je pod američkim sankcijama od oktobra 2025, a u međuvremenu je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija SAD izdala posebnu licencu za operativni rad do 23. januara. To je omogućilo transport sirove nafte za Rafineriju u Pančevu preko Jadranskog naftovoda (JANAF), bez koje Rafinerija nije mogla da radi.

Rusija je tokom noći između nedelje i ponedeljka nastavila napade na ukrajinski energetski sektor, dok Kijev pokušava da ubrza radove na preusmeravanju snabdevanja električnom energijom iz svojih zapadnih nuklearnih elektrana u teško pogođena područja na istoku. Ove zime, Rusija ne krije da je njena strategija da napada već oštećenu elektroenergetsku mrežu i elektrane u Ukrajini, kao i toplane koje grejanjem i toplom vodom snabdevaju mnoge, ako ne i većinu, zgrada u Kijevu i drugim ukrajinskim gradovima. U ruskim udarima rano u ponedeljak je pogođena Odeska oblast, gde je oštećena energetska i gasna infrastruktura, dok je najmanje jedna osoba povređena, saopštile su regionalne vlasti. Načelnik Odeske regionalne vojne uprave Oleg Kiper dodao je da je dron pogodio višespratnu stambenu zgradu u Odesi. DTEK, najveća privatna energetska kompanija u Ukrajini, saopštila je da je energetski objekat u južnom gradu Odesi "značajno" oštećen u napadu, zbog čega je skoro 40.000 domaćinstava bez struje. U drugom po veličini ukrajinskom gradu, Harkivu, Rusija je napala kritični infrastrukturni objekat s četiri projektila, uzrokujući značajnu štetu, rekao je gradonačelnik Igor Terehov u ponedeljak. U Kijevu, radnici komunalnih službi nastavljaju da rade na vraćanju grejanja u zgrade koje su ostale bez grejanja posle napada na prestonicu 9. januara. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da situacija i dalje izazovna usled jakog mraza s temperaturama do minus 20 stepeni Celzijusa. Vanredni nestanci struje se nastavljaju, dok je vanredno stanje i dalje na snazi u ukrajinskoj prestonici, dodao je on. Ukrajinski ministar energetike Denis Šmihalj izjavio je da će Ukrajina raditi na poboljšanju prenosa električne energije iz zapadnog dela zemlje u svoje istočne regione gladne energenata usled ruskih napada na energetsku infrastrukturu. "Ovo uključuje i popravke i proširenje mreže. Postavljeni zadaci će smanjiti trajanje nestanka struje u oblastima gde je situacija trenutno najteža", napisao je Šmihalj na Telegramu. Tri operativne nuklearne elektrane u Ukrajini, koje obezbeđuju većinu električne energije u zemlji, nalaze se na zapadu, dok su na istoku Ukrajine, koja je zavisila od termoelektrana, ti objekti skoro potpuno uništeni. Američki Institut za proučavanje rata (ISW) upozorio je da se ruske snage navodno spremaju da izvedu udare dugog dometa na trafostanice koje napajaju ukrajinske nuklearne elektrane. "Ako bi Rusi ozbiljno želeli da okončaju rat, fokusirali bi se na diplomatiju – a ne na raketne napade, nestanke struje, pa čak i pokušaje da oštete naše nuklearne elektrane", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u nedelju u večernjem video obraćanju. "Imamo informacije o lokacijama koje je Rusija izviđala u pripremi za napade. Sve jasno pokazuje da diplomatija nije prioritet za Rusiju", upozorio je Zelenski. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je gađa energetsku infrastrukturu za koju tvrdi da je koristi ukrajinska vojska. Podaci pokazuju da su ruske snage intenzivirale napade na ukrajinsku energetsku i gasnu infrastrukturu početkom jeseni 2025. godine, prekidajući snabdevanje tokom grejne sezone. Uz izveštaj Reutersa

Centralna izborna komisija (CIK) Kosova odlučila je u ponedeljak da se sprovede potpuno ponovno brojanje svih glasova na biračkim mestima u 28 opština s parlamentarnih izbora održanih krajem decembra. Takođe je odlučeno da se smene politički predstavnici u Opštinskoj izbornoj komisiji u Prizrenu, gde su, prema rečima šefa CIK-a, Krešnika Radonićija (Kreshnik Radoniqi), uočene najveće razlike u broju glasova za kandidate za poslanike. Prethodno je CIK odlučio da u tih 28 opština ponovo prebroji samo 10 odsto biračkih mesta, dok je za 10 drugih opština doneo odluku o potpunom ponovnom brojanju. Odluka doneta u ponedeljak usledila je pošto je delimično ponovno brojanje otkrilo velike razlike u glasovima za kandidate za poslanike na prevremenim parlamentarnim izborima 28. decembra 2025. Posle otkrivanja tih neslaganja, partije i organizacije civilnog društva zahtevale potpuno ponovno brojanje glasova. CIK je 13. januara počeo potpuno ponovno brojanje glasova u 10 opština – Dragaš, Kačanik, Leposavić, Prizren, Skenderaj, Štimlje, Uroševač, Vučitrn, Mamuša i Ranilug – nakon što je verifikacijom dva odsto biračkih mesta utvrđena neslaganja u glasovima kandidata. Sada će glasovi biti potpuno prebrojani u 28 drugih opština, gde je ranije odlučeno da se prebroji samo 10 odsto biračkih mesta: Dečane, Đakovica, Glogovac, Gnjilane, Istok, Klina, Kosovo Polje, Kamenica, Južna Mitrovica, Lipljan, Novo Brdo, Obilić, Orahovac, Peć, Podujevo, Priština, Štrpce, Suva Reka, Vitina, Zubin Potok, Zvečan, Mališevo, Junik, Dragaš, Gračanica, Parteš, Klokot i Severna Mitrovica. Zahtev za ponovnim brojanjemNakon utvrđivanja neslaganja u glasovima, Državno tužilaštvo je u ponedeljak pokrenulo postupak, naloživši prikupljanje dokaza o mogućim izbornim manipulacijama. Koalicija organizacija koje prate izborni proces na Kosovu Demokratija na delu (DnV) je u ponedeljak saopštila da posle potvrde velikih odstupanja u brojanju glasova za kandidate u nekoliko opština "izbegavanje odluke o potpunom ponovnom prebrojavanju na nivou cele zemlje produbljuje krizu poverenja u integritet izbornog procesa". CIK je 13. januara počela ponovno brojanje glasova na 914 biračkih mesta nakon što je izveštaj o verifikaciji glasova kandidata za dva odsto biračkih mesta utvrdio slučajeve neslaganja u broju glasova. DnV je saopštila da odstupanja identifikovana u opštinama gde je sprovedeno potpuno ponovno prebrojavanje, ali i u opštinama gde je prebrojano samo 10 odsto glasova, pokazuju da "fenomen nije izolovan i da stvarni obim iskrivljivanja glasova za kandidate ne može sa sigurnošću da se utvrdi selektivnim prebrojavanjem". Gotovo 15.000 promijenjenih glasova na Kosovu: Djelimično ponovno brojanje budi sumnje u zloupotrebe"U tom kontekstu, delimično ponovno prebrojavanje, bez obzira na to koliko bilo obimno, ne garantuje pouzdanost konačnog rezultata. Samo potpuno ponovno prebrojavanje preferencijalnih glasova u svim opštinama može obezbediti da volja birača bude tačno odražena i da nema biračkih mesta koja su ostala van provere, što bi moglo uticati na rangiranje i mandat kandidata", saopštio je DnV. Zbog neslaganja u broju glasova, Osnovno tužilaštvo u Prizrenu je dan ranije ovlastilo Policiju Kosova da identifikuje odgovorne za nepravilnosti tokom procesa prebrojavanja glasova za kandidate za poslanike. Dan kasnije, nacionalna koordinatorka za izbore, tužiteljka Laura Pula, tražila je od glavnih tužilaca u svim osnovnim tužilaštvima da u svim opštinama u kojima je završen proces ponovnog prebrojavanja glasova "počnu s prikupljanjem potrebnih informacija i pruže relevantne dokaze koji potvrđuju izvršenje eventualnih krivičnih dela u vezi s izbornim procesom". DnV je saopštio da dosadašnji nalazi stvaraju dovoljno osnova da pravosudni organi pokrenu istragu o tom pitanju na nivou cele zemlje, uz zahtev da se istraga ne odnosi isključivo na članove biračkih komisija. "Kandidati koji imaju koristi od ovih neslaganja i manipulacija takođe treba da budu deo istrage, kako bi se razjasnilo da li je bilo podsticanja, koordinacije ili direktnog odnosno indirektnog učešća u manipulaciji glasanjem", naveo je DnV. Partije tražile potpuno ponovno brojanje glasovaParlamentarne partije su takođe zahtevale potpuno ponovno brojanje glasova. Lider Demokratske partije Kosova (DPK) Bedri Hamza ocenio je da su neslaganja otkrivena tokom delimičnog ponovnog brojanja glasova "izuzetno zabrinjavajuća". "U ovim okolnostima, kao predsednik DPK-a smatram da je potpuno ponovno prebrojavanje glasova širom Kosova neophodan i ispravan korak", napisao je na Fejsbuku (Facebook), dodajući da odgovorne institucije moraju delovati kako bi zaštitile integritet izbornog procesa. Sličan zahtev je uputio i lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku). "Kako bi se otklonila svaka sumnja, CIK mora da obezbedi potpuno ponovno prebrojavanje svake kutije u svakom gradu. Neka se ohrabre oni koji su dobro procenili, neka se otkriju oni koji su krali. Glas se ne otuđuje. Glas se štiti", rekao je on. Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj (Ramush) rekao je da je delimično ponovno prebrojavanje ukazalo na "šemu manipulacije glasova zabrinjavajućih razmera". "Izborni proces je već danas narušen i, nakon ovih nalaza, glasovi moraju biti prebrojani jedan po jedan. Bez potpunog ponovnog prebrojavanja, ne može se obezbediti integritet ovih izbora", rekao je on. Promena u broju glasova kod kandidata za poslanike nije zabeležen samo kod albanskih partija, već i kod partija manjinskih zajednica. CIK je 9. januara završio brojanje svih glasova, uključujući i one iz dijaspore. Tokom procesa brojanja, u opštinskim centrima za brojanje, svaki glasački listić prolazi kroz nekoliko provera: jedan brojač ga naglas čita, zatim se listić prikazuje na ekranu putem kamere, a drugi službenik ga unosi u elektronski sistem, dok treća osoba verifikuje glasački listić. Međutim, navodi se da se manipulacija dešava u fazi čitanja glasova za kandidate. Kada glasački listić pripada jednoj partiji, on sadrži i glasove za više kandidata. Brojač može verbalno promeniti broj kandidata, zamenjujući ga brojem drugog kandidata. Na taj način, sistem evidentira glas za pogrešnog kandidata, iako stvarni glasački listić pokazuje nešto drugo. Broj glasova za partiju se ne menja, menja se samo broj glasova za kandidate unutar iste stranke. Manipulacija glasovima na Kosovu je krivično delo. Međutim, nedavno je nevladina organizacija ČOHU objavila studiju koja je pokazala da se više od 90 odsto slučajeva manipulacije izborima završava uslovnim kaznama ili novčanim kaznama.

Zlato i srebro dostigli su rekordne nivoe u ponedeljak, dok je na većini berzi akcija zabeležen pad nakon što je američki predsednik Donald Tramp (Trump) oživeo strahove od trgovinskog rata s EU zapretivši nekolicini evropskih zemalja carinama zbog njihovog protivljenja da SAD kupe Grenland. Tramp je ovog meseca rasplamsao geopolitičke tenzije insistirajući da će Vašington preuzeti kontrolu nad autonomnim danskim ostrvom, navodeći potrebe nacionalne bezbednosti. On je u subotu, nakon što razgovori nisu uspeli da reše "fundamentalno neslaganje" oko ostrva, najavio da će uvesti nove carine za osam zemalja zbog njihovog odbijanja njegovog plana. Predsednik SAD je rekao da će uvesti carine od 10 odsto Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Holandiji i Finskoj od 1. februara – koje će se povećati na 25 odsto od 1. juna – ako ne pristanu na preuzimanje. Najava je izazvala trenutnu reakciju i te zemlje su u zajedničkom saopštenju navele: "Carske pretnje potkopavaju transatlantske odnose i nose rizik opasne silazne spirale". Ovaj potez je takođe ugrozio trgovinski sporazum koji su SAD i EU potpisali prošle godine. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (Johann Wadephul) je za televiziju ARD rekao da ne veruje da je "taj sporazum moguć u trenutnoj situaciji". Pomoćnici francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) rekli su da će on tražiti od EU da protiv Vašingtona aktivira nikada ranije korišćeni "instrument protiv prisile" ako Tramp ostvari svoju pretnju. Ta mera omogućava ograničavanje uvoza robe i usluga u EU, tržišta od 27 zemalja sa ukupno 450 miliona stanovnika. Blumberg (Bloomberg) je izvestio da članice EU razmatraju mogućnost uzvratnih nameta za američku robu vrednu 93 milijarde evra (108 milijardi dolara). Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) odlučio je da sazove hitan samit šefova država i vlada članica EU zbog tenzija između EU i SAD po pitanju Grenlanda. Košta je izjavio da će samit biti održan "u narednim danima". Tačan datum još nije poznat, budući da će većina evropskih lidera ove nedelje učestvovati na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Prema najavama, Forumu će prisustvovati i Tramp. Pretnja trgovinskim ratom između globalnih ekonomskih sila uznemirila je tržišta. Sigurna utočišta za investicije poput srebra i zlata produžila su dobitke koji su usledili posle Trampovih pretnji Iranu prošle nedelje i svrgavanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura (Nicolas). Zlato, ključno utočište u vremenima previranja, dostiglo je rekord od 4.690,59 dolara, dok je srebro dostiglo 94,12 dolara. Na berzama akcija, u Tokiju, Hongkongu, Sidneju, Singapuru, Manili, Mumbaju i Velingtonu je zabeležen pad, mada u Šangaju, Seulu, Tajpeju i Bangkoku ostvaren rast. Fjučursi na evropskim i američkim berzama su potonuli. Dolar je takođe zabeležio pad vrednosti, dok su evro, funta i jen porasli. Izvor: AFP

Najmanje 39 ljudi poginulo je u sudaru brzog voza koji je iskliznuo iz šina i drugog voza koji je dolazio u susret na jugu Španije, dok su 152 osobe povređene, javila je u ponedeljak državna televizija RTVE, pozivajući se na policijske izvore Nesreća se dogodila u 19.45 u nedelju u blizini Adamuza u provinciji Kordoba, oko 360 kilometara od Madrida. Više od 200 vozova između Madrida i južnog regiona Andaluzije – uključujući veće gradove Kordobu, Sevilju i Granadu – otkazano je tokom ponedeljka, navela je RTVE. Premijer Pedro Sančez (Sanchez) je otkazao planirane aktivnosti za ponedeljak, saopštio je njegov kabinet. Video snimak s mesta događaja objavljen na društvenim mrežama u nedelju prikazuje spasioce kako izvlače putnike iz iskrivljenih vagona koji leže na boku pod sjajem reflektora. Neki putnici su izašli kroz razbijene prozore, dok su drugi odneseni na nosilima. Uzrok nesreće još nije poznat, rekao je španski ministar saobraćaja Oskar Puente (Oscar) na konferenciji za novinare na stanici Atoča u Madridu u nedelju. Izvor: Reuters

Predstavnici Ukrajine završili su u nedelju novu rundu razgovora s američkim zvaničnicima bez objavljivanja sporazuma, ali je Kijev saopštio da će se diskusije o planu za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine nastaviti na predstojećem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj. "Radimo s našim američkim partnerima na daljem unapređenju mirovnog procesa“, naveo je glavni pregovarač Ukrajine Rustem Umerov na društvenim mrežama u nedelju posle dvodnevnih razgovora na Floridi. "Nastavićemo da radimo na postizanju pravednog i održivog mira, kao i na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu i dogovoru o sledećim koracima", dodao je on. Umerov je ponovio jedan od ključnih zahteva Kijeva za mirovni predlog – bezbednosne garancije, posebno od SAD, ali i od Evrope. "Ukrajini je potreban mir koji garantuje bezbednost i suverenitet", naveo je on. 'Suštinski' razgovoriUmerov je rekao da su razgovori – u kojima su učestvovali specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i zet predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), Džared Kušner (Jared Kushner) – bili "suštinski", dodajući da su učesnici razgovarali i o "planu ekonomskog razvoja i prosperiteta". "Složili smo se da nastavimo rad na timskom nivou tokom sledeće faze konsultacija u Davosu", napisao je Umerov, misleći na prestižan ekonomski skup koji se održava od 19. do 23. januara u švajcarskom mestu. Tramp je pokušao da uobliči mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, koje vode najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata, pošto je Kremlj pokrenuo invaziju u februaru 2022. Američki predsednik je u novembru 2025. vršio pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da prihvati mirovni predlog od 28 tačaka za koji su mnogi smatrali da u velikoj meri favorizuje Rusiju. Ukrajina i njeni evropski saveznici – predvođeni Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom – nastojali su se da razviju kontrapredlog, na kraju iznevši plan od 20 tačaka koji je više uzeo u obzir interesa Kijeva, posebno u pogledu bezbednosnih garancija i teritorijalnog integriteta. Tramp je poslednjih dana tvrdio da Zelenski, a ne ruski predsednik Vladimir Putin, ometa potencijalni mirovni sporazum, dok Rusija nastavlja da izvodi noćne vazdušne napade na ukrajinske civilne i infrastrukturne objekte. Zelenski je brzo odbacio optužbu. "Sve u svemu, jasno je da SAD žele da okončaju rat sutra. A mi želimo da ga okončamo danas. Oboje smo zainteresovani za to. I razumemo da odlaganje potpisivanja i okončanja rata dolazi iz Rusije", rekao je on. Diplomatija a ne raketni napadiU svom noćnom video obraćanju u nedelju, Zelenski je rekao da "ako Rusi ozbiljno žele da okončaju rat, fokusirali bi se na diplomatiju – a ne na raketne napade, nestanke struje, pa čak i pokušaje oštećenja naših nuklearnih elektrana". Zelenski je rekao da su ukrajinske obaveštajne službe utvrdile da je Rusija "izviđala" takve lokacije u pripremi za nove vazdušne napade. Glavni grad, Kijev, nastavlja da se smrzava dok se Ukrajinci muče da izdrže neumoljive ruske napade i kojima su uništeni ogromni delove energetske infrastrukture zemlje. Više od nedelju dana posle posebno velikog ruskog napada 9. januara, mnogi domovi u prestonici su i dalje bez grejanja ili drugih komunalnih usluga. Uz izveštaj Reutersa

Iran je saopštio da ove sedmice razmatra ukidanje blokade interneta, dok iz zemlje i dalje polako izlaze detalji o brutalnom gušenju antivladinih protesta, u kojima je, prema izvještajima, poginulo na hiljade ljudi. Američka organizacija za ljudska prava HRANA saopštila je da je do 18. januara potvrdila smrt 3.919 demonstranata, dok se još 8.949 prijavljenih smrtnih slučajeva nalazi u fazi provjere. Prema navodima te organizacije, još 2.109 osoba je teško povrijeđeno tokom nemira, dok je više od 24.000 ljudi privedeno, u jednom od najvećih izazova s kojim se u posljednjim godinama suočilo rukovodstvo Islamske Republike. Broj poginulih u nasilnoj akciji sigurnosnih snaga protiv demonstranata, koji su započeli na teheranskim pijacama zbog naglog rasta inflacije i slobodnog pada nacionalne valute,a zatim se proširili u masovne proteste protiv vlasti širom zemlje, znatno je veći u odnosu na ranije talase nemira koje su vlasti ugušile 2022. i 2009. godine. "Ovaj režim je prešao svaku moralnu crvenu liniju, a ovaj zločin predstavlja mrlju srama koja će trajno ostati na licu Islamske Republike", izjavio je Mikael Askari, koji tvrdi da su tri člana njegove porodice ubijena vatrenim oružjem pripadnika snaga sigurnosti dok su se nalazili u automobilu u gradu Karadžu 9. januara. "Praktično su zbrisali čitavu porodicu." Nemiri su dodatno zaoštrili tinjajuće tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, dovodeći ih na rub otvorene krize. Američki predsjednik Donald Trump prednjačio je među zapadnim liderima u javnim osudama iranskog režima zbog brutalnog gušenja protesta. Trump je u početku upozorio da su Sjedinjene Države "spremne za djelovanje" ukoliko iranske snage sigurnosti budu ubijale demonstrante. Kasnije je zaprijetio "veoma snažnim mjerama" ako Iran počne vješati uhapšene učesnike protesta, nakon izvještaja o mogućim predstojećim pogubljenjima. Nakon toga je saopštio da je odustao od napada nakon što je Iran, prema njegovim riječima, otkazao 800 pogubljenja, iako Teheran taj broj nije potvrdio niti je naveo da su vješanja trajno obustavljena. Kao odgovor, tvrda struja na vlasti u Teheranu pojačala je ratobornu retoriku i zaprijetila izricanjem "najtežih kazni", koje bi mogle uključivati i smrtne presude, protiv učesnika protesta. Iranski predsjednik Masud Pezeshkian, kojeg su mnogi ranije smatrali relativno umjerenim među iranskim zvaničnicima, upozorio je Bijelu kuću da bi napad na vrhovnog vođu zemlje, ajatolaha Alija Khameneija, doveo do "rata punih razmjera". Najnoviji izazov teokratskoj vlasti izbio je 28. decembra, kada su demonstranti izašli na ulice zbog teške ekonomske situacije u zemlji, a protesti su se ubrzo proširili i prerasli u šire narodne demonstracije. Kako bi spriječile protok informacija među građanima Irana, ali i izlazak informacija iz zemlje, vlasti su uvele potpunu blokadu interneta. Organizacija NetBlocks saopštila je 19. januara da pristup internetu i dalje ostaje blokiran, iako povremeno prolaze pojedine poruke, "što sugerira da režim testira strože filtriranu internu mrežu". Hossein Afshin, potpredsjednik Irana zadužen za nauku, tehnologiju i ekonomiju znanja, izjavio je 19. januara za državnu televiziju da će se internet "postepeno vratiti u normalno funkcionisanje tokom ove sedmice".

Novinarska udruženja u Srbiji izrazila su sumnju da su Instagram nalozi jednog broja medija koji kritikuju vlast u Srbiji privremeno ili trajno ugašeni usled sinhronizovanog elektronskog napada. Medijske i studentske organizacije zatražile su hitnu reakciju domaćih institucija i Evropske unije. Tri naloga na društvenoj mreži Instagram, koji su u vlasništvu redakcije Nova, privremeno su suspendovana, dok je nalog portala nedeljnika Radar na istoj mreži ugašen, objavila je 18. januara Televizija N1. Instagram nalozi nova.rs_portal, nova.rs_showbiz i nova.rs_sport, kao i privatni nalog administratora stranica dobili su obaveštenje da je nalog suspendovan na 180 dana zbog kršenja pravila zajednice, kao i da je neophodno preduzeti određene akcije kako ne bi bili trajno ugašeni. Nalozi Nova već su bili na udaru početkom januara, kada su bili izloženi botovskom napadu preko lažnih profila. To se ogleda u naglom i neuobičajenom povećanju broja pratilaca u veoma kratkom vremenskom periodu. Za samo nekoliko sati, broj pratilaca na zvaničnom Instagram nalogu Nova skočio je sa 204.000 na više od 244.000, što predstavlja jasan indikator veštačkog i neprirodnog rasta, a kroz nekoliko dana pao je za skoro 30.000. Veštački i nekontrolisan rast i pad broja pratilaca predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik za naloge na društvenim mrežama. Takve aktivnosti mogu dovesti do toga da platforma označi nalog kao sumnjiv, ograniči mu vidljivost ili ga u krajnjem slučaju trajno ugasi bez obzira na to što sam nalog nije inicirao niti podsticao takav rast. Televizija N1 objavila je i da su suspendovani i nalozi posmatračke misije CRTA, grupe građana za ljudska prava Osnažene, kao i da su obrisani Instagram i Fejsbuk nalozi muzičke grupe Beogradski sindikat. Udruženje novinara Srbije (UNS) je zatražilo je od policije i Tužilaštva da hitno utvrde ko stoji iza napada na Instagram profile medija. Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) podsetilo je da su u proteklom periodu suspendovani ili ugašeni i nalozi redakcija Autonomija, VOICE i Zoomer. To udruženje ocenilo je da sistematski napadi na medijske naloge na društvenim mrežama predstavljaju novu formu pritiska i cenzure, podsećajući da se dešavaju u kontekstu sve učestalijih pritisaka na nezavisne medije, uključujući pretnje, kampanje diskreditacije i represiju. "Radi se o koordinisanim pokušajima digitalne sabotaže koji ciljaju nezavisne medije koji kritički izveštavaju o stanju u društvu i događajima od javnog interesa", saopštilo je NDNV. NDNV traži hitnu istragu relevantnih organa o okolnostima botovskih napada i suspenzija medijskih naloga, kao i efikasnu zaštitu medijskih radnika i nezavisnih medija od digitalnih sabotaža i manipulacija. "NDNV zahteva transparentno delovanje kompanije Meta i drugih digitalnih platformi, sa jasnim objašnjenjima o razlozima suspenzije i o koracima koji će biti preduzeti da se zaštite profesionalni medijski nalozi", dodaje NDNV. Studenti beogradskih fakuleta u blokadi objavili su u nedelju da je počelo gašenje profila koji su im pružali podršku u poslednjih godinu dana, ukazujući da je u akciji "Raspiši pobedu" krajem decembra studente potpisima podržalo skoro 400.000 građana Srbije. "Cenzura po političkom nalogu ima ime i miriše na najmračnije periode 20. veka", objavili su studenti u blokadi. Opoziciona demokratska stranka (DS) saopštila je da se obratila se Evropskoj komisiji, departmanu DG connect, i kompaniji Meta Platforms povodom organizovanog gašenja profila nezavisnih medija i pojedinaca u Srbiji. DS je u saopštenju navela da očekuje hitnu reakciju evropskih institucija i kompanije Meta kako bi se, kako je navela, sprečila dalja zloupotreba digitalnih platformi kao instrumenta političke represije. "Režim sistematski radi na gašenju i ovih kanala komunikacije, koristeći koordinisane masovne prijave bot-mreža i zloupotrebu mehanizama platformi", dodala je DS. Potpredsednik opozicione stranke Srbija centar Slobodan Cvejić optužio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića za napad botova koji je prouzrokovao privremeno gašenje Instagram naloga medija. "Vučić se najviše plaši istine, pa je, očigledno po njegovom nalogu, nastavljeno uklanjanje svih šumova koji će mu smetati u pripremi sledećih izbora. Pitanje je samo da li će uspeti da sprovede plan stavljanja pod kontrolu najznačajnijih nezavisnih televizija", naveo je Cvejić. Evropske institucije i globalne novinarske organizacije prethodne godine saopštile su da se povećava režimski pritisak i kontrola nezavisnih medija u Srbiji od kada su pre godinu dana počeli studentski i građanski protesti u Srbiji. Na masovnim demonstracijama traži se odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Studentske organizacije u maju su zatražile i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio je zahtev za izbore. Istovremeno su šef države i funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke odbacili odgovornost za pogibiju u Novom Sadu. Međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF) saopštila je krajem prošle godine da su od 1. novembra 2024. medijski radnici u Srbiji bili žrtve najmanje 89 fizičkih napada, što je najveći broj napada. "Sloboda medija u Srbiji je ugrožena, kao i naše pravo da budemo informisani o događajima u ovoj zemlji kandidatkinji za članstvo u Evropskoj uniji, uključujući poštovanje prava na okupljanje od strane vlasti", saopštio je RSF. Evropski parlament u oktobru je doneo rezoluciju u kojoj oštro kritikuje Vladu Srbije po pitanju medijskih sloboda. U dokumentu se navodi da je više novinara napadnuto ili im je uskraćena zaštita dok su izveštavali o protestima. Na listi Svetskog indeksa slobode medija Reportera bez granica za 2025. Srbija zauzima 96. mesto među 180 zemalja i teritorija.