Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u sredu je otvorio mogućnost za rešenje u vezi s njegovim planovima u vezi s Grenlandom pošto je šef danske diplomatije rekao da nije uspeo da promeni mišljenje američke administracije o njenoj želji da osvoji ostrvo. Ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda, Lars Loke Rasmusen (Lokke Rasmussen) i Vivijan Mocfeldt (Vivian Motzfeldt), sastali su se s potpredsednikom SAD Džej Di Vensom (J. D. Vance) i državnim sekretarom Markom Rubiom (Marco) u nadi da će razjasniti "nesporazume" posle Trampovih ratobornih izjava prema savezniku iz NATO-a. Tramp, govoreći posle sastanka kojem nije prisustvovao, prvi put je zvučao pomirljivo po pitanju Grenlanda, priznajući interese Danske, iako je ponovo rekao da ne isključuje nijednu opciju. "Imam veoma dobar odnos s Danskom i videćemo kako će se sve rešiti. Mislim da će se nešto rešiti", rekao je Tramp bez daljih objašnjenja. On je ponovo rekao da je Danska nemoćna ako Rusija ili Kina žele da okupiraju Grenland, ali je dodao: "Svašta možemo da uradimo". Danski ministar spoljnih je posle sastanka u Beloj kući rekao da američko preuzimanje Grenlanda, na kojem Vašington dugo ima vojnu bazu, "apsolutno nije neophodno". "Nismo uspeli da promenimo američki stav. Jasno je da predsednik ima želju da osvoji Grenland", rekao je Loke novinarima. "Stoga i dalje imamo fundamentalno neslaganje, ali se takođe slažemo da se ne slažemo", naveo je on. On je rekao je da je to pitanje "veoma emotivno" za narod Grenlanda i Danske, čvrstog saveznika SAD čije su trupe ginule zajedno s Amerikancima u Avganistanu i Iraku. "Ideje koje ne bi poštovale teritorijalni integritet Kraljevine Danske i pravo na samoopredeljenje grenlandskog naroda su, naravno, potpuno neprihvatljive", rekao je Loke. On je ipak rekao da je ton sastanka bio "konstruktivan" i dodao da će strane formirati odbor koji će se sastati u roku od nekoliko nedelja kako bi se videlo da li postoji mogućnost za napredak. Tramp je nekoliko sati pre razgovora insistirao da NATO treba da podrži napore SAD da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, iako su se svi glavni evropski saveznici stali uz Dansku. Američki predsednik je više puta poslednjih nedelja govorio da je strateški locirano i mineralima bogato ostrvo od vitalnog značaja za bezbednost SAD i da SAD moraju da ga poseduju kako bi sprečile Rusiju ili Kinu da ga okupiraju. On je rekao da su sve opcije na stolu za obezbeđivanje teritorije, što je izazvalo nemir unutar NATO-a. Pre sastanka, koji je trajao oko dva sata, Tramp je na društvenim mrežama tvrdio da će NATO postati mnogo snažniji i efikasniji s Grenlandom u rukama SAD. "Sve manje od toga je neprihvatljivo", napisao je on. U potonjoj objavi, citirajući Rusiju i Kinu, Tramp je napisao: "NATO: Recite Danskoj da ih izbaci odatle, sada! Dve pseće zaprege neće to učiniti! Samo SAD mogu!!!" Grenland i Danska kažu da ostrvo nije na prodaju i da su pretnje silom nepromišljene i da bezbednosna pitanja treba rešiti među saveznicima. Istaknute zemlje EU podržale su Dansku, koja je članica NATO-a. Pre sastanka, koji je trajao manje od dva sata, Grenland i Danska su naveli da su počeli da povećavaju vojno prisustvo na Grelandu i oko njega u tesnoj saradnji sa saveznicima NATO-a, u okviru obećanja da će pojačati arktičku odbranu. Povećano vojno prisustvo bi uključivalo niz vežbi tokom 2026. godine, navodi se u saopštenju danskog ministarstva odbrane. Tokom konferencije za novinare, Rasmusen i Mocfeldt su rekli da je sastanak održan uz uvažavanje strana i naglasili da Danska deli zabrinutost SAD u vezi sa bezbednošću Arktika. ⁠Međutim, čvrsto su odbacili ideju da ostrvo postane američko. Promena pristupa GrenlandaČini se da grenlandski lideri menjaju svoj pristup u načinu na koji se nose s diplomatskom krizom. Do nedavno su isticali put Grenlanda ka nezavisnosti, a li sada njihove izjave stavljaju veći naglasak na jedinstvo Grenlanda s Danskom. "Nije vreme da se kockamo s našim pravom na samoopredeljenje, kada druga zemlja govori o tome da nas preuzme", rekao je grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen za grenlandski dnevnik Sermitsiak u intervjuu objavljenom u sredu. "To ne znači da ne želimo nešto u budućnosti. Ali ovde i sada smo deo kraljevstva i stojimo uz kraljevstvo. To je ključno u ovoj ozbiljnoj situaciji", rekao je on. Mocfeldt je poslala sličnu poruku. "Biramo Grenland kakav danas poznajemo – kao deo Kraljevine Danske", navela je u saopštenju koje je objavio danski ambasador u SAD kasno u utorak. Evropski saveznici pružaju podršku Danskoj i GrenlanduTrampova želja za Grenlandom je u suprotnosti s protivljenjem Amerikanaca aneksiji arktičkog ostrva, pokazuje nova anketa. Trampove napore da pridobije Grenland odobrava 17 odsto Amerikanaca, dok se značajna većina i demokrata i republikanaca protivi upotrebi vojne sile, pokazala je anketa Rojtersa i Ipsosa. Oko 47 odsto ispitanika nije odobrilo napore SAD da steknu Grenland, dok je 35 odsto reklo da nije sigurno, u dvodnevnoj anketi koja je završena u utorak. Evropski saveznici dotle su ponovili podršku Danskoj i Grenlandu pre sastanka u Beloj kući. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) je u sredu rekla da stanovnici Grenlanda mogu "računati na nas". Francuski premijer Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je u Parizu da bi, ako bi suverenitet evropske zemlje i saveznika bio ugrožen, posledice bile bez presedana. Francuska će otvoriti konzulat u Nuku na Grenlandu 6. februara. Izvori: AFP, Reuters

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) obustavlja obradu imigrantskih viza za podnosioce zahteva iz 75 zemalja, saopštio je u sredu Stejt departmenta. Stejt department je na mreži X naveo da će obustaviti obradu useljeničkih viza za 75 zemalja čiji migranti koriste socijalnu pomoć američkog naroda u neprihvatljivo visokoj meri. O suspenziji obrada zahteva za vize prvo je javio Foks njuz (Fox News), pozivajući se na memorandum Stejt departmenta. Prema izveštaju Foks njuza, među tih 75 zemalja su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija. Izveštaj Foks njuza je spomenula na X i portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karolone Leavitt) Od evropskih zemalja su na list i Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija, Moldavija i Rusija. Mada Stejt department još nije objavio zvaničnu listu, u jednom od postova na X je naveo da "pauza utiče na desetine zemalja – uključujući Somaliju, Haiti, Iran i Eritreju – čiji imigranti često postaju javni teret za Sjedinjene Države po dolasku". "Radimo na tome da se obezbedi da velikodušnost američkog naroda više neće biti zloupotrebljavana", dodao je Stejt department. Suspenzija obrade zahteva za usljeničke vize iz navedenih 75 zemalja će početi 21. januara, naveo je Foks njuz, dodajući da memorandum nalaže američkim ambasadama da odbiju vize prema važećem zakonu dok Stejt department preispituje svoje procedure. Suspenzija za obradu viza poklapa se s merama Trampove administracija protiv imigracije. Tramp je u novembru obećao da će "trajno pauzirati" migracije iz svih "zemalja trećeg sveta" posle pucnjave u blizini Bele kuće u kojoj je pokrenuo avganistanski državljanin i u kojoj je poginuo pripadnik Nacionalne garde. Na spisku su, prema Foks njuzu, i Alžir, Antigva i Barbuda, Avganistan, Bahami, Bangladeš, Barbados, Belize, Brazil, Butan, Demokratska Republika Kongo, Dominika, Egipat, Eritreja, Etiopija, Fidži, Gambija, Gana, Gruzija, Grenada, Gvatemala, Gvineja, Haiti, Iran, Irak, Jamajka, Jemen, Jordan, Južni Sudan, Kambodža, Kamerun, Kazahstan, Kirgistan, Kolumbija, Kuba, Kuvajt, Laos, Liban, Liberija, Libija, Maroko, Mjanmar, Mongolija, Nepal, Nikaragva, Nigerija, Obala Slonovače, Pakistan, Republika Kongo, Ruanda, Senegal, Sent Kits i Nevis, Sent Vinsent i Grenadini, Sijera Leone, Sirija, Somalija, Sudan, Sveta Lucija, Tajland, Tanzanija, Togo, Tunis, Uganda, Urugvaj, Uzbekistan, Zelenortska Ostrva. SAD su dugo odbijale vize ljudima kojima će verovatno na kraju biti potrebna državna socijalna pomoć, ali je Stejt department saopštio da će sada koristiti isto ovlašćenje za potpunu suspenziju imigracionih viza na osnovu nacionalnosti, naveo je AFP. Stejt department je u ponedeljak saopštio da je od Trampovog povratka poništio više od 100.000 viza, što je rekord za godinu dana. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost prošlog meseca saopštilo je da je Trampova administracija deportovala više od 605.000 ljudi i da je 2,5 miliona drugih otišlo samostalno.

U 2025. u Srbiji je zabeležen rekordni broj stranih državljana identifikovanih kao žrtve trgovine ljudima, navodi se u godišnjem izveštaju Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Njih je u prošloj godini prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ustanove socijalne zaštite koju je Vlada Srbije osnovala 2012. bilo 23. "Od osnivanja Centra, prvi put se dogodilo da se najveći broj prijava (trgovine ljudima) odnosi na strane državljane, pa je to rezultiralo i najvećim brojem identifikovanih stranih državljana od kada postoji naša ustanova", stoji u izveštaju objavljenom 14. januara. Dodaju da se najveći broj prijava slučajeva trgovine ljudima, kada su u pitanju strani državljani u Srbiji, odnosio na sumnju na radnu eksploataciju (114 prijava), a zatim na seksualnu (53 prijave). Među stranim državljanima koji su u Srbiji identifikovani kao žrtve trgovine ljudima su državljani Zimbabvea, Indije, Kine, Filipina, Kenije, Bangladeša, Belorusije i Uzbekistana. U 2025. zabeležen je nastavak trenda porasta broja formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima, petu godinu zaredom. Ukupno su identifikovane 74 žrtve trgovine ljudima. Najveći broj čine državljani Srbije. "Kao i prethodnih godina, većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 69 odsto što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja", ukazuje se u izveštaju Centra. U Srbiji se 2024. prvi put pred sudom našao slučaj trgovine ljudima, poreklom iz Kine, o čemu je RSE izveštavao. Reč je o slučaju dve kineske državljanke u Boru koje je, takođe kineski državljanin, na prevaru, nudeći im posao, doveo u Srbiju, nakon čega ih je primoravao na seks sa kineskim državljanima u tom gradu. Trgovina državljanki Kine u Srbiji pominje se drugu godinu zaredom u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta. U poslednjem, objavljenom u septembru 2025. navodi se da "trgovci ljudima eksploatišu žene iz Kine u seksualnoj trgovini, prvenstveno ciljajući potražnju za komercijalnim seksom od strane radnika na projektima koje finansira Kina, uključujući rudnike bakra". Vlasti u Srbiji nisu komentarisale navode iz izveštaja Stejt departmenta. Rudnicima bakra i zlata na istoku Srbije, u Boru i Majdanpeku, Kina upravlja od 2018. kada je kompanija Ziđin Majning (Zijin Mining) preuzela državni Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor kao većinski vlasnik. U rudnicima su zaposleni i radnici iz Srbije i iz Kine.

Iz Delegacije Evropske unije (EU) u BiH upozorili su da Bosna i Hercegovina u narednim sedmicama mora poduzeti hitne korake kako bi otklonila nedostatke u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, uoči isteka jednogodišnjeg perioda posmatranja od strane Radne grupe za finansijsko djelovanje (FATF). "Ukoliko ne bude ostvaren značajan napredak, postoji visoka vjerovatnoća da će FATF uvrstiti Bosnu i Hercegovinu na listu jurisdikcija pod pojačanim nadzorom (tzv. 'siva lista')", saopšteno je iz Delegacija EU u BiH. Bosna i Hercegovina ima rok do februara da preduzme konkretne mjere protiv pranja novca i finansiranja terorizma, koje od nje zahtijevaju evropske institucije. Jednogodišnji period posmatranja uveden je u februaru 2025. godine, nakon što je komitet Vijeća Evrope MONEYVAL u decembru 2024. utvrdio niz sistemskih nedostataka u BiH. EU posebno naglašava neposredne posljedice mogućeg uvrštavanja na "sivu listu". "Uvrštavanje na sivu listu imalo bi neposredne i konkretne posljedice na poslovne subjekte, banke, platni promet, investicije i ekonomski kredibilitet BiH, te na pristup međunarodnim finansijskim tržištima", upozoravaju. EU poziva nadležne institucije da hitno usvoje dva zakona na državnom nivou — Zakon o oduzimanju i upravljanju imovinom te Zakon o ciljanim finansijskim sankcijama za terorizam, finansiranje terorizma i proliferaciju oružja za masovno uništenje — i da uspostave registar stvarnih vlasnika pravnih lica, uz koordinisano djelovanje entiteta i Brčko distrikta. "Potrebno je da nadležne institucije u BiH u narednim sedmicama hitno ulože dodatne napore, prije isteka jednogodišnjeg perioda posmatranja od strane FATF-a", dodaju. U saopštenju se pozdravljaju i dosadašnji pomaci: usvajanje Zakona o sprječavanju pranja novca i finansiranja terorizma, formiranje Stalnog koordinacionog tijela te donošenje Pravilnika o provedbi zakona. EU naglašava da su politička volja i efikasna koordinacija ključ za izbjegavanje negativnog ishoda. "Bosna i Hercegovina je pokazala da je napredak moguć kada postoji politička opredijeljenost i efikasna koordinacija", zaključili su. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, koji je BiH usvojila u februaru prošle godine, trebao je predstavljati ključni korak ka ispunjavanju evropskih standarda u ovoj oblasti. Međutim, nedostatak konkretnih akcija u njegovoj primjeni doveo je do toga da je BiH 2025. godine stavljena pod dodatnu kontrolu, i dobila spisak mjera koje mora da ispuni. Moneyval, tijelo Savjeta Evrope koje prati kako zemlje spriječavaju pranje novca i finansiranje terorizma, preporučio je 70 mjera za poboljšanje nadzora, pooštravanje kazni i jačanje pravne borbe protiv pranja novca u BiH, te će u februaru 2026. kontrolisati koliko se radilo na njihovoj primjeni. Oni blisko sarađuju sa FATF, međunarodnom organizacijom za praćenje pranja novca i finansiranje terorizma, te ispunjavanje standarda u ovim oblastima.

Sanirani su svi kvarovi na distributivnoj mreži, tako da je snabdevanje korisnika električnom energijom na teritoriji Srbije u potpunosti stabilno, saopštila je u sredu Elektrodistribucija Srbije (EDS) za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako se navodi u odgovoru 14. januara, glavni uzrok kvarova na distributivnoj mreži je veliko snežno nevreme koje je u zapadnoj Srbiji trajalo nekoliko dana. "Vlažan i težak sneg izazvao je na velikom broju lokacija padove stabala drveća, koji su bili van koridora dalekovoda, na provodnike i stubove distributivne mreže", navodi EDS. Dodaje se da su lociranje i sanaciju kvarova otežavali neprohodni putevi usled visokih nanosa snega koji su ponegde premašivali jedan metar, kao i činjenica da su popravke rađene u veoma teškim vremenskim uslovima. EDS navodi da je većina kvarova na distributivnoj mreži bila u brdsko-planinskom području zapadne Srbije, često na teško dostupnim lokacijama tokom nevremena. Oko 230 ekipa EDS-a sa više od 700 montera bilo je angažovano na saniranju kvarova usled nevremena na području zapadne Srbije. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je 14. januara da je vanredna situacija zbog posledica nevremena na snazi u osam lokalnih samouprava u Srbiji, kao i da na području četiri mesne zajednice u Majdanpeku u sredu nema električne energije. Vanredno je u Valjevu, Osečini, Malom Zvorniku, Krupnju, Majdanpeku, Sjenici, Ivanjici i delu teritorije opštine Lučani. Od 4. januara, kada je u Srbiji počeo ledeni talas, vatrogasci-spasioci su iz snega evakuisali 42 ljudi. Pojedina mesta bez struje su bila devet dana, kao što je slučaj sa selom Osečina na zapadu zemlje. Zbog ledenog talasa koji je počeo 4. januara, protekle sedmice u 15 opština u Srbiji bila je proglašena vanredna situacija. Struju danima nisu imali Majdanpek na istoku Srbije, delovi Bora, Kladova, Negotina, kao i zapadni krajevi Valjeva, Osečine, Šapca, Loznice, Malog Zvornika, Ljubovije, Krupnja, Užica, Kosjerića, Požege i Čajetine. Vremenske neprilike i nestanak električne energije doveo je i do nestašice pijaće vode u ruralnim krajevima u kojima se meštani snabdevaju uz pomoć električnih pumpi u bunarima. Prošle nedelje u Loznici protestovali su stanovnici mesta iz zapadne Srbije koji su bez struje i vode bili sedam dana za redom. Teška situacija bila je i u obližnoj Osečini i Valjevu gde je u petak bez struje bilo oko 8.400 domaćinstava. U susednom krupnju Krupnju bez električne energije bilo je 1.300 potrošača. Noćne temperature bile su do -17 stepeni Celzijusa. Ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarović izjavila je u ponedeljak da 12. januara 0,35 odsto potrošača u Srbiji nema struju, odnosno 13.603 domaćinstava. U međuvremenu je taj broj smanjen.

Evropska komisija će u narednim danima odobriti prvu isplatu sredstava za Srbiju u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u ovoj instituciji. Srbija je već dobila sredstva u obliku predfinansiranja iz Plana rasta, a sada će dobiti i prvu redovnu isplatu. Prva isplata sredstava za Srbiju iznosiće 61 milion evra. Kako su precizirali izvori Evropske komisije, prvobitno je bilo planirano da prva tranša iznosi 112 miliona evra. Međutim, za isplatu punog iznosa Srbija je trebalo da ispuni sedam reformskih koraka. Prema izvorima Radija Slobodna Evropa, Srbija je do sada u potpunosti ispunila tri od sedam predviđenih reformi, zbog čega je Evropska komisija odlučila da iznos prve isplate umanji. Preostali deo sredstava biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni i ostale predviđene reformske obaveze. Srbija je, za sada, poslednja u nizu država za koje se smatra da su ispunile uslove i preduzele značajne reforme kako bi se uskladile sa standardima Evropske unije. Prvu isplatu iz ovog paketa već su u oktobru prošle godine dobile Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija. Bez sredstava iz ovog paketa za sada su ostale Bosna i Hercegovina i Kosovo. Evropska komisija je Reformsku agendu Bosne i Hercegovine odobrila tek u decembru, a finansijska sredstva, uključujući i predfinansiranje, mogu početi da se isplaćuju tek nakon što relevantni sporazumi stupe na snagu i nakon što budu ispunjeni svi uslovi. Kosovo, sa druge strane, još uvek nije usvojilo sporazume o kreditima sa Evropskom komisijom, zbog institucionalne krize koja je obeležila čitavu prethodnu godinu i nefunkcionalnosti Skupštine. Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region. Ukupna vrednost paketa iznosi šest milijardi evra, od čega su četiri milijarde u obliku povoljnih kredita, dok su dve milijarde bespovratna sredstva. Sredstva će se raspodeljivati u skladu sa brojem stanovnika i bruto domaćim proizvodom svake zemlje. Prema preliminarnim planovima, Albaniji je namenjeno 922,1 milion evra, Bosni i Hercegovini 1 milijarda i 85 miliona evra, Kosovu 882,6 miliona evra, Crnoj Gori 383,5 miliona evra, Severnoj Makedoniji 750,4 miliona evra, dok je za Srbiju predviđeno 1 milijarda i 586,4 miliona evra. Svi projekti finansirani iz Plana rasta moraju biti završeni do kraja 2027. godine, a produženje rokova neće biti moguće. Bosna i Hercegovina je u julu prošle godine izgubila 108 miliona evra jer nije ispunila rokove za donošenje reformske agende. U takvim slučajevima, izgubljena sredstva se preraspodeljuju drugim državama u regionu.

Evropska komisija (EK) usvojila je u sredu paket zakonodavnih predloga kojim se obezbeđuje kontinuirana finansijska podrška Ukrajini tokom tekuće i naredne godine. Kako je saopštila ova institucija, ovaj korak predstavlja važnu prekretnicu u snažnoj i dugoročnoj podršci Evropske unije(EU) Ukrajini u njenoj odbrani od ruske agresije. Predlog obuhvata uspostavljanje novog zajma za Ukrajinu u iznosu od 90 milijardi evra. Reč je o rezultatu dogovora koji su lideri država članica Evropske unije postigli na samitu u decembru 2025. godine, kako bi se Ukrajini obezbedila ova sredstva i izbegao finansijski manjak, procenjen na 70 milijardi evra, sa kojim bi se Kijev suočio već u aprilu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) podsetila je da se uskoro obeležava četvrta godišnjica ruske agresije na Ukrajinu, ističući da Rusija ne pokazuje znakove popuštanja. "Nema znakova kajanja. Nema znakova traženja mira. Naprotiv. Tokom božićnih praznika Rusija je intenzivirala napade, ubijajući civile i pogađajući energetsku infrastrukturu. Ovo mora prestati. Svi želimo mir za Ukrajinu, ali da bi do njega došlo, Ukrajina mora biti u snažnoj poziciji. Zato smo se jesenas dogovorili da pokrijemo vojne i budžetske finansijske potrebe Ukrajine za 2026. i 2027. godinu", poručila je predsednica EK. Kako se navodi u saopštenju Evropske komisije, ova finansijska obaveza biće realizovana kroz ograničeni kredit od 90 milijardi evra za period 2026–2027, poznat kao Zajam za podršku Ukrajini. Predložena podrška strukturirana je u dve komponente: oko dve trećine sredstava, odnosno 60 milijardi evra, namenjeno je vojnoj pomoći, dok bi preostala trećina, u iznosu od 30 milijardi evra, bila obezbeđena kao opšta budžetska podrška. Ovaj predlog treba da potvrde i odobre Evropski parlament i Savet EU. "Danas pokazujemo našu kontinuiranu i nepokolebljivu podršku Ukrajini. Sada računamo na Evropski parlament i Savet EU da se brzo usaglase o ovim predlozima, kako bismo osigurali da Ukrajina dobije prvu isplatu već u aprilu", navela je Fon der Lajen. Kako se dalje navodi u saopštenju EK, ova pomoć će omogućiti Ukrajini da ojača svoje odbrambene kapacitete, obezbedi neometano funkcionisanje države i osnovnih javnih usluga, ali i da poveća otpornost zemlje i unapredi njenu integraciju sa evropskom odbrambenom industrijskom bazom. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, paket podrške koji je predstavila Evropska komisija pokriva oko dve trećine ukupnih finansijskih potreba Ukrajine u naredne dve godine. "Zbog toga je i dalje neophodna kontinuirana i koordinisana podrška međunarodnih partnera", navodi se u saopštenju EK.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 14. januara tokom posete Abu Dabiju da je sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata šeikom Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom razgovarao o Naftnoj industriji Srbije (NIS). Razgovori su vođeni usred pregovora o prodaji ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), što je ključni uslov da najveća naftna kompanija bude skinuta sa liste sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Kao moguće kupce ruskog udela zvaničnici u Srbiji pominjali su mađarsku MOL Grupu i ADNOC, naftnu kompaniju iz Emirata. Vučić je rekao da se nada da će u preuzimanje ruskog udela biti uključena oba aktera, i Mađarska i UAE. "Ja znam odgovor na to pitanje, ali ne mogu to da izgovorim pre nego što oni (u NIS-u) pošalju svoje terms sheet (sporazum o uslovima) OFAC-u (Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu inostrane imovine)", rekao je Vučić na novinarsko pitanje dokle se stiglo u pregovorima o NIS-u. U međuvremenu, kako je saopštilo ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, u Beograd 15. januara dolazi ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto. On bi, kako je saopšteno, trebalo da se sastane sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije Dubravkom Đedović Handanović. NIS se do sada nije oglašavao o tome sa kim se vode pregovori o prodaji udela koji u NIS-u drže ruske kompanije Gasprom njeft i Intelligence. Delegacija MOL-a je početkom januara obišla Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. U MOL Grupi su za Radio Slobodna Evropa (RSE) 6. januara naveli da razmatraju sve opcije koje bi omogućile da "zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu". Ipak, nisu konkretno odgovorili na pitanje da li razmatraju preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u. Transport sirove nafte do Rafinerije u Pančevu ponovo je uspostavljen 13. januara, potvrđeno je za RSE u Jadranskom naftovodu, kojim se sirova nafta od Hrvatske doprema do rafinerije u sastavu NIS-a. I NIS i JANAF su od američkih vlasti dobili licencu za nastavak rada do 23. januara dok traju pregovori o prodaji ruskog udela u NIS-u.

Kosovske vlasti uhapsile su u sredu muškarca pod sumnjom da je krajem maja 2023. učestvovao u napadu na vojnike misije NATO-a (KFOR) i policiju Kosova, tokom protesta ispred opštine Zvečan. Specijalno tužilaštvo Kosova je u kratkom saopštenju navelo da se radi o osobi pod inicijalima S.R. uhapšenoj u zajedničkoj akciji tužilačkih i policijskih istražitelja iz Direkcije za teška krivična dela i organizovani kriminal. "Izvršen je pretres u stanu osumnjičenog, gde su pronađeni materijalni dokazi koji će poslužiti tokom krivičnog postupka", navedeno je u saopštenju. Uhapšenom je određen pritvor do 48 sati zbog sumnje da je počinio krivično delo "protivustavne aktivnosti, ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom, učešće u masi koja je izvršila krivično delo huliganstvo, kao i napad na službena lica". Tužilaštvo je saopštilo da će od suda u Prištini zatražiti da osumnjičeni bude zadržan u pritvoru dok se istraga protiv njega nastavlja. U sukobu Srba i KFOR-a povređeno je preko 100 osoba na obe strane. Nasilje u Zvečanu je izbilo nakon što su lokalni Srbi protestovali protiv dolaska na vlast albanskih gardonačelnika, koji su na izborima pobedili jer su ih Srbi bojkotovali nakon izlaska iz kosovskih institucija. Kosovske vlasti su do sada uhapsile i optužile na desetine osumnjičenih za nasilje u Zvečanu. Nekoliko osoba je osuđeno nakon sporazuma sa tužilaštvom o priznanju krivice. Kosovo je za nasilje u Zvečanu optužilo Srbiju navodeći da su ga izazvale "kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću". Beograd je te optužbe odbacio, navodeći da je Vlada Kosova pokušavala da uvuče Srbe u novi sukob sa NATO-om. NATO je u više navrata pozvao da se počinioci nasilja izvedu pred lice pravde.

Peter Sorensen – specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog između Kosova i Srbije – boravi u Prištini u srijedu na sastancima s liderima zemlje, prije planiranog odlaska u Srbiju u nastojanju da postigne napredak u normalizaciji odnosa između dvije susjedne države. Sorensen se najprije sastao s premijerom u ostavci, Albinom Kurtijem, u zgradi Vlade Kosova rano ujutro. Kasnije ga je primila predsjednica zemlje, Vjosa Osmani, u svom kabinetu. Nakon sastanaka nisu najavljene izjave za medije. Sorensen bi se trebao sastati i s kosovskom opozicijom kasnije tokom dana. Nakon sastanaka u Prištini, Sorensen će otputovati u Beograd na razgovore s liderima Srbije. Njegova posjeta Kosovu dolazi u trenutku kada zemlja očekuje formiranje novih državnih institucija nakon prijevremenih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra – koje je uvjerljivo dobio pokret Samoopredjeljenje Albina Kurtija. Ovo je njegova prva posjeta otkako mu je mandat produžen za još dvije godine kao izaslaniku za dijalog o normalizaciji odnosa između dvije susjedne zemlje. Tokom prvog mandata održao je samo dva sastanka na nivou glavnih pregovarača, koji nisu dali rezultate. Nedostatak napretka u dijalogu tada se uglavnom pripisivao unutrašnjim političkim dešavanjima u Kosovu i Srbiji, a ne nedostatku angažmana evropskog posrednika. Malo ko u Briselu vjeruje da će Kosovo i Srbija uskoro biti spremne da se ozbiljno uključe u dijalog o normalizaciji odnosa. Vjeruje se da će Kaja Kallas, koja još nije posredovala ni u jednoj rundi dijaloga na najvišem političkom nivou, pokušati postići napredak na Zapadnom Balkanu nakon teškog početka koji je imala kao glavna diplomatkinja EU. Zbog činjenice da je Brisel često bio izostavljen iz procesa u pitanjima poput mirovnih pregovora za Ukrajinu, rata u Gazi i situacije u Iranu, zvaničnici EU-a u šali kažu da bi postizanje sporazuma između Kosova i Srbije moglo biti "najlakši plod" koji blok može ubrati u ovom trenutku. Kosovo i Srbija su već postigle dogovor o putu ka normalizaciji, poznat kao Ohridski sporazum, 2023. godine, ali ga ne provode. Iako sporazum nije potpisan, Evropska unija insistira da je obavezujući za obje strane. Ovaj sporazum od 11 članova, između ostalog, predviđa određeni nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznanje državnih simbola, da Srbija ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, te zahtijeva od Prištine i Beograda da provedu sve ranije dogovore postignute tokom 15 godina dijaloga.