Dvostranačka grupa članova američkog Kongresa insistira da se sastanak u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sledeće godine održi u Južnoj Karolini umesto u Srbiji, ističući složene odnose Vašingtona s Beogradom i sporove među kongresnim republikancima. Član Predstavničkog doma Džo Vilson (Joe Willson) trebalo bi u petak da predstavi zajedničku rezoluciju Kongresa s 40 predlagača kojom se poziva da se godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. održi sledećeg leta u Čarlstonu, u Vilsonovoj rodnoj državi Južna Karolina, umesto u Beogradu koji favorizuju drugi istaknuti republikanci. Agencija Rojters (Reuters) navodi da je imala uvid u kopiju rezolucije. Parlamentarna skupština OEBS-a prihvatila je ponudu Narodne skupštine Srbije da bude domaćin godišnjeg zasedanja 2027. u Beogradu na kojem bi trebalo da se okupi više od 300 poslanika iz parlamenata 57 država članica OEBS-a (Evrope, SAD, Kanade i zemalja Centralne Azije). Dok su američki kongresmeni s obe strane debate izneli razne logističke i praktične argumente za svoje željeno mesto održavanja skupa, od kojih neki imaju malo veze s geopolitikom, spor takođe govori o široj debati u Vašingtonu u vezi sa Srbijom, koja ima tople veze i s Moskvom i s administracijom predsednika Donalda Trampa (Trump), ističe Rojters. Neki kongresmeni, nezadovoljni dubokim ekonomskim vezama Beograda s Rusijom, zalagali su se za čvršći stav prema Srbiji, koja je značajan kupac ruskih energenata i koja je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije, uprkos statusu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Drugi kongresmeni su naglasili potrebu za kontinuirano angažovanje sa srpskom vladom kako bi se ta država u potpunosti uskladila sa Zapadom. 'U džepu američkih protivnika'Vilson, kopredsedavajući Helsinške komisije, tela povezanog s Kongresom koje je fokusirano na Evropu, rekao je za Rojters da bi sastanak koji bi organizovale SAD signalizirao posvećenost Amerike njenim saveznicima u OEBS-u. On je takođe kritikovao Srbiju zbog njenog neprijateljskog stava prema Kosovu, američkom savezniku čiju nezavisnost Beograd ne priznaje. Vilson je na X naveo da je Srbija je pod uticajem Rusije, Kine i Irana. "Srbija je prisustvovala državnoj sahrani terorističkog vođe (Alija) Hameneija, gde su isticani transparenti kojima se preti životu predsednika Trampa, održava duboke odnose s Rusijom u svemu — od energetike do bezbednosti, i kupila je i koristi kineske sisteme protivvazdušne odbrane, dronove i naprednu vojnu tehnologiju", naveo je Vilson. On je takođe istakao da ministri u Vladi Srbiji "relativizuju genocid", kao i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "u džepu američkih protivnika". Među poslanicima koji su kosponzorisali Vilsonovu rezoluciju je Vilijam Kiting (William Keating), vodeći demokrata u pododboru za Evropu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, koji je javno kritikovao srpsku vladu iz različitih razloga. Kiting je u saopštenju naveo da bi godišnje zasedanje trebalo da se održi u SAD "kako bi se istakla važna uloga koju SAD treba da igraju u multilateralnim institucijama". Vilson je rekao da je među onima koji su se usprotivili da se skup OEBS-a održi u Čarlstonu republikanski senator Rodžer Viker (Roger Wicker), predsednik Odbora Senata za oružane snage. Vilson je naveo da mu je Viker rekao da kongresni novac potreban za sastanak u Čarlstonu možda neće stići, što je Vilson odbacio. Viker, koji je i sam vodeći senator u Helsinškoj komisiji, imao bi ogroman uticaj u odlučivanju o tome da li godišnji skup OEBS-a može da se održi u SAD. Vilson je rekao da bi Južna Karolina bila dobro mesto, delom zato što bi njegov sin, republikanski kandidat za guvernera, pomogao da se osigura dobar prijem delegata. Nekoliko kosponzora njegove rezolucije su i sami iz Južne Karoline. Da li će Vilsonova rezolucija biti usvojena nije jasno. Iako rezolucija uključuje nekoliko relativno visoko rangiranih potpisnika iz obe partije, Kongres je na samo nekoliko dana od pauze koja će trajati do septembra.

Ruski Gazprom Export povećao je Energoinvestu nabavnu cijenu prirodnog gasa za 14,42 posto za treći kvartal ove godine, naveo je u Vedran Lakić, ministar energije, rudarstva i industrije Federacije BiH na svom Facebook profilu. Kako je nevaeo, "riječ je o cijeni koju određuje prodavac i na koju Energoinvest ne može uticati". "Upravo ovakav jednostran odnos, u kojem jedan prodavac diktira cijenu bez mogućnosti uticaja kupca, dodatno potvrđuje ispravnost odluke da osiguramo alternativni pravac i dodatne izvore snabdijevanja gasom. To nije samo energetsko, nego i pitanje naše sigurnosti", naveo je on. Poskupljenje dolazi nakon što vlast u Federaciji BiH planira gradnju plinovoda Južna interkonekcija, kojim bi plin stizao da LNG terminala na otoku Krku u Hrvatskoj, a u projekt su uključeni američki investitori. U BiH trenutno djeluju dva entitetska uvoznika ruskog plina. Energoinvest uvozi plin u Federaciju BiH, a Gas-Res u Republici Srpskoj. Istovremeno, drugi bh. entitet Republika Srpska je dogovorila da će produžiti ugovor sa Gazpromom na godinu dana i dobijati gas po "povlaštenim cijenama za gas", ne navodeći detalje. To je izjavio Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata tokom susreta u junu u Sankt Peteburgu sa generalnim direktorom Gasproma Aleksejem Millerom. Iz State departmenta za RSE je ranije rečeno da će Sjedinjene Američke Države pažljivo pratiti one u Bosni i Hercegovini koji "daju prioritet političkoj prednosti nad energetskom sigurnošću, zasnovanoj na pouzdanoj američkoj energiji i prekidu ovisnosti o ruskom plinu". BiH je trenutno potpuno ovisna o ruskom gasu koji, preko Srbije, dobavlja putem Turskog toka. Godišnja plaćanja Gazpromu procjenjuju se na oko 75 miliona eura, dok je broj potrošača u RS-u zanemariv, jer taj entitet nema izgrađenu infrastrukturu. BiH godišnje potroši do 250 miliona kubnih metara plina, koji u zemlju ulazi u Šepku, na istoku zemlje, a trasom izgrađenom prije gotovo 50 godina doprema se do Sarajeva, sa najvećim brojem potrošača, te dalje do srednje Bosne.

Apelacioni sud Crne Gore ukinuo je prvostepenu presudu Višeg suda u Podgorici kojom su bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i sutkinja Milica Vlahović Milosavljević bile osuđene zbog zloupotrebe službenog položaja. Prvostepenom presudom iz decembra 2025. godine Medenica je bila osuđena na godinu i devet meseci zatvora, dok je Vlahović Milosavljević bila osuđena na šest meseci zatvora. Viši sud je tad presudio da je tadašnja predsednica Vrhovnog suda uticala na sutkinju Privrednog suda Milicu Vlahović Milosavljević da donese odluku u predmetu u korist njenog kuma Rada Arsića, a na štetu jedne ruske kompanije. Cilj, prema tužilaštvu, je bio da se spreči naplata 400.000 evra potraživanja ruske kompanije od Arsića. One su u sudskom procesu negirale krivicu. Apelacioni sud je, kako je saopšteno, ocenio da "u obrazloženju presude, prvostepeni sud nije dao jasne i argumentovane razloge u pogledu odlučne činjenice, koja se tiče posledice izvršenja krivičnog djela". "Nasuprot tome, u obrazloženju se navode protivrječni razlozi u pogledu tog bitnog elementa bića krivičnog djela, što je bio razlog zbog kojeg je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje", piše u saopštenju suda. Apelacioni sud je 17. jula oslobodio Vesnu Medenicu optužbi i za drugi slučaj u kom je osuđena na šest meseci zatvora zbog delo zloupotreba službenog položaja. Medenicu je novembra 2024. Vrhovni sud prvostepeno osudio da je sprečila suspenziju nekadašnjeg sudije u Rožajama Milosava Zekića kada se protiv njega vodio krivični postupak. Protiv Vesne Medenice vodi se više odvojenih postupaka. U januaru 2026. je prvostepenom presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka, a u tri mandata predsednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnela ostavku. Njen sin Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na deset godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja.

Vršiteljka dužnosti predsednice Kosova, Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu), pozvala je Sudski savet Kosova (SSK) da ne podleže ničijem uticaju, bilo domaćem ili međunarodnom, i da joj uputi predlog za razrešenje srpskih sudija koji su pre nekoliko godina podneli ostavke. Ona je ocenila da SSK nema nadležnost da vrati srpske sudije na posao nakon što su podneli ostavke 2022. godine. "Zamislite da imate sudije i tužioce koji slušaju naređenja druge države", rekla je Hadžiu. Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin) rekao je da je izlazak Srba iz kosovskih institucija, uključujući sudije, bio "organizovani politički čin", te da bi njihov povratak na posao bio u suprotnosti sa Ustavom i zakonima zemlje. Kurti je ponovio svoj stav da je "postojao politički osnov da im kažemo da ne odlaze, ali nemamo pravni i ustavni osnov da im kažemo da se vrate". "Ne može biti povratka koji bi bio iznad Ustava i zakona, posebno kada je napuštanje bilo čin podrivanja zakonitosti i ustavnosti. Ovim ostavkama se ranije bavila policija Kosova, a pre nekoliko dana i Tužilački savet Kosova. Očekujemo da Sudski savet Kosova na narednoj sednici donese isti zaključak po ovom pitanju", rekao je Kurti. Uoči sednice Sudskog saveta Kosova, Kancelarija Evropske unije na Kosovu pozvala je sve političke subjekte da se uzdrže od "vršenja pritiska na Sudski savet Kosova i njegove članove tokom procesa donošenja odluka". Sudski savet Kosova trebalo je na sednici 24. jula da odluči da li prihvata zahteve srpskih sudija za povratak na posao, nakon što su u novembru 2022. godine, u okviru kolektivnog napuštanja kosovskih institucija od strane Srba, podneli ostavke. Međutim, sednica nije mogla biti nastavljena zbog nedostatka kvoruma, nakon što je nekoliko članova Saveta napustilo sastanak usled neslaganja sa predsedavajućim Rustemom Tačijem oko dnevnog reda. Inače, pored zaposlenih u policiji i lokalnim samoupravama, ostavke je pre skoro četiri godine podnelo i oko 130 sudija, tužilaca i administrativnog osoblja pravosuđa u opštinama na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Ostavke su podnete na inicijativu Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, zbog protivljenja odluci Vlade Kosova da ukine registarske tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija. Prethodno je 20. jula Tužilački savet Kosova odbio zahtev srpskih tužilaca i zaposlenih u administraciji Osnovnog tužilaštva u Mitrovici za povlačenje ostavki, što je naišlo na kritike međunarodne zajednice. Evropska unija pozvala je kosovske institucije da izbegavaju postupke koji bi mogli da predstavljaju prepreku reintegraciji srpskog pravosudnog osoblja. U međuvremenu, iz Tužilačkog saveta Kosova su za Radio Slobodna Evropa naveli da je u pripremi konkurs za zapošljavanje novih tužilaca iz redova srpske zajednice, te da se mogu prijaviti i oni koji su ranije podneli ostavke. Hadžiu je, međutim, na konferenciji za novinare navela da postoje informacije da je deo srpskih sudija i tužilaca koji su podneli ostavke primao plate iz Srbije, tvrdeći da neki od njih i dalje primaju naknade. Ona je navela da postoje sumnje da su bili uključeni u nezakonite aktivnosti i da su tokom obavljanja pravosudnih funkcija bili pod uticajem Srbije. Inače, zvanični Beograd podržao je napuštanje kosovskih institucija od strane Srba, dok su radnicima koji su podneli ostavke ponuđeni privremeni ugovori na osnovu kojih dobijaju plate iz budžeta Srbije. U međuvremenu, pojedinci koji nisu podržavali Srpsku listu ostajali su bez tih primanja, ali i mogućnosti da se vrate na prethodna radna mesta. Nakon brojnih kriza na severu Kosova, koje su kulminirale 2023. godine oružanim napadom Srba na policiju u Banjskoj kod Zvečana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je na povratak Srba u Policiju Kosova i pravosudne institucije. Takođe, Srpska lista je uoči lokalnih izbora prošle godine priznala da je istupanje iz kosovskih institucija bila greška. U organizaciji Centra za zastupanje demokratske kulture 29. juna održana je konferencija na temu „Pravosuđe na severu Kosova: Izazovi, institucionalna zastupljenost i perspektive povratka“, na kojoj je zaključeno da bi povratak srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja mogao doprineti većem poverenju nevećinskih zajednica u pravosudni sistem.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je za ponedeljak, 27. jula vanrednu sednicu na kojoj će se raspravljati o nepoverenju Vladi. Sednica je sazvana na zahtjev 109 poslanika vladajuće koalicije, koji su tražili da se na dnevni red stavi predlog opozicije za glasanje o nepoverenju Vladi. Opozicija je još u februaru zahtevala da parlament raspravlja o nepoverenju Vladi. Taj predlog podnela su 62 poslanika opozicije zbog slučaja skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Sednica sa tim dnevnim redom bila je zakazana 15. aprila, ali nije bilo kvoruma, pošto su poslanici vladajuće većine napustili skupštinsku salu, a kvoruma nije bilo ni sledećeg dana. Tužilaštvo za organizovani kriminal, Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 23. jula da će parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Studenti u blokadi, koji su pokrenuli masovne proteste nakon stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, su još pre godinu dana tražili vanredne parlamentarne izbore. Vlast je do sada taj zahtev odbacivala.

Viši sud u Podgorici osudio je vođu kavačkog klana u bekstvu Radoja Zvicera na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva i drugih krivičnih djela, dok je bivši policajac Petar Lazović osuđen na 20 godina zatvora i novčanu kaznu od 100.000 eura. Odbjegli policijski službenik Ljubo Milović dobio je kaznu od 19 godina zatvora i takođe novčanu kaznu od 100.000 eura. Sužavanje obruča oko Zvicera: Povodom akcije 100 policajaca kod KotoraLazović i Milović osuđeni su zbog više krivičnih djela povezanih sa švercom droge, krijumčarenjem i delovanjem u sastavu kriminalne organizacije. U istom postupku osuđeno je još nekoliko optuženih zbog krivičnih djela povezanih sa švercom droge, pranjem novca i organizovanim kriminalom, na kazne od gotovo sedam do nešto više od deset godina zatvora. Sud je doneo i odluku o oduzimanju imovine delu osuđenih za koju je utvrđeno da je stečena kriminalnim aktivnostima, uključujući nekretnine u Kotoru i Nikšiću. Takođe, više osuđenih biće obavezano da državi vrati stotine hiljada eura protivpravno stečene imovinske koristi. Radoje Zvicer, koji se godinama nalazi u bekstvu, smatra se vođom kavačkog klana, koji važi za jedan od dva najmoćnija crnogorska kriminalna klana, pored škaljarskog. Dominantno se bave krijumčarenjem kokaina na međunarodnom nivou. Upravo zbog šverca kokaina, Radoje Zvicer se od sredine novembra nalazi na listi 50 najtražnijih begunaca u Evropi. Od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi mu se svaki trag. U evropskim dokumentima se ističe da se služio sa najmanje 15 lažnih identiteta.

Ukrajina je izvela napade na ciljeve u nekoliko dijelova Rusije, uključujući još jedno skladište ruske kompanije za elektronsku prodaju Wildberries. Kijev nastavlja sa uzvratnim napadima dugog dometa s ciljem da prisili Moskvu na pregovore. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potvrdio je napad na objekt kompanije Wildberries u području Sankt Peterburga, tvrdeći da su se u njemu nalazile komponente koje se koriste u proizvodnji dronova i druge vojne opreme. Dodao je da su ukrajinske takozvane sankcije dugog dometa, izraz koji Kijev koristi za seriju napada duboko na ruskoj teritoriji, pogodile i "jedno od ključnih vojnih preduzeća" u ruskom gradu Kirovu. Zelenski je rekao da to preduzeće isporučuje komponente za avione i raketne sisteme koji se, "između ostalog, koriste u masovnim napadima na naše gradove i zajednice". Wildberries, za koji Ukrajina tvrdi da prodaje robu dvojne namjene koju vojska koristi u ratu, bio je meta nekoliko napada tokom protekle sedmice, a ukrajinski dronovi gađali su i njegove objekte u Moskovskoj i Tambovskoj oblasti. U napadima je poginulo osam radnika. Često nazivan ruskom verzijom Amazona, Wildberries je u početku bila online prodavnica odjeće iz evropskih kataloga. Od tada se razvio u internet platformu na kojoj širok spektar proizvoda prodaju nezavisni trgovci. Kompanija navodi da u redovnom poslovanju obrađuje oko 20 miliona narudžbi dnevno. Njena suosnivačica Tatjana Kim smatra se najbogatijom ženom u Rusiji, s bogatstvom koje Forbes procjenjuje na sedam milijardi dolara. Događaji dolaze u trenutku kada Kijev pojačava napade duboko unutar Rusije na energetsku i vojnu infrastrukturu, gađajući objekte udaljene više od 1.000 kilometara od granice. Zelenski je rekao da je napad na Kirov, za koji su pojedini Telegram kanali naveli da je bio usmjeren na fabriku Avitec, proizvođača protivavionskih raketa, izveden na udaljenosti od gotovo 1.350 kilometara. Avitec je trenutno pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine i još nekoliko država. Ukrajinski predsjednik rekao je da se nada da će "sankcije dugog dometa" dovesti Rusiju za pregovarački sto, ali dvije zemlje i dalje su veoma udaljene kada je riječ o uslovima za mir. Kremlj ostaje pri svom čvrstom stavu i ne pokazuje spremnost na kompromis u vezi s kontrolom nad ključnom istočnom ukrajinskom regijom Donjeck, dok istovremeno nastavlja svakodnevne zračne napade širom zemlje. Američki državni sekretar Marco Rubio i ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov sastali su se 23. jula u Manili u novom pokušaju da pronađu put ka okončanju ruske invazije na Ukrajinu, koja je sada ušla u petu godinu, ali obje strane poručile su da nema novih pomaka niti razloga za optimizam. Nakon sastanka, koji je trajao svega 35 minuta, Rubio je razgovore opisao kao "dobre" i "otvorene", ali je rekao da će biti potrebni novi prijedlozi nakon što su prethodne mirovne inicijative propale. Odbio je iznositi detalje. U saopćenju Ministarstva vanjskih poslova Rusije navodi se da je Lavrov izrazio nezadovoljstvo Moskve zbog američkih isporuka oružja Ukrajini te optužio evropske saveznike Kijeva za "destabilizirajuću politiku" čiji je cilj "strateški poraz" Rusije. Lavrov je također pokrenuo pitanje sastanka predsjednika Donalda Trumpa i Vladimira Putina u Anchorageu na Aljasci, navodi Ministarstvo. Trump i Putin održali su sastanak licem u lice u Anchorageu u augustu 2025. godine. Kremlj uporno tvrdi da su Trump i Putin tom prilikom postigli ključni dogovor o okončanju rata u Ukrajini. Rubio i drugi američki zvaničnici više puta su to negirali.

Vršiteljica dužnosti predsjednice Kosova Albulena Haxhiu odlučila je da će konstitutivna sjednica novog saziva Skupštine, proizašlog iz junskih izbora, biti održana 6. augusta s početkom u 10:00 sati. "Do tada ostaje politička i institucionalna obaveza parlamentarnih subjekata da nastave dijalog. Niko ne bi trebao dijalog među njima posmatrati kao znak slabosti, već kao dokaz demokratske odgovornosti", rekla je Haxhiu na konferenciji za medije. Haxhiu je rekla da je odgovornost svih parlamentarnih stranaka da uspostave nove institucije, dodajući da treba izbjeći nove izbore. Ustavni rok za održavanje konstitutivne sjednice bio je 7. august. Prema odlukama Ustavnog suda, rok od 60 dana počinje od konstituisanja Skupštine, u kojem zastupnici novog saziva moraju izabrati novog predsjednika, u suprotnom će zemlja ponovo izaći na izbore. Upravo zbog neuspjeha da se prije nekoliko mjeseci postigne konsenzus između stranaka, zemlja je u junu održala prijevremene parlamentarne izbore – treće u posljednjih godinu i po. Određivanje datuma konstitutivne sjednice dolazi u trenutku kada su razgovori o mogućem sporazumu za formiranje institucija između pobjedničke stranke na izborima, Pokreta Samoopredjeljenje i Demokratskog saveza Kosova (DSK) obustavljeni. Lider DSK-a Lumir Abdixhiku je 15. jula rekao da je bio primoran obustaviti razgovore s liderom Samoopredjeljenja, koji je ujedno i vršitelj dužnosti premijera, Albinom Kurtijem, jer u DSK postoji inicijativa za njegovu smjenu s mjesta predsjednika stranke. Kurti se 10. jula odvojeno sastao s Abdixhikuom i liderom Demokratske partije Kosova Bedrijem Hamzom. Dok je Hamza nakon sastanka rekao da će njegova stranka ostati u opoziciji, Abdixhiku je izrazio spremnost da nastavi sastanke. DSK još nije saopćio kada bi mogla biti održana skupština stranke na kojoj bi se raspravljalo o inicijativi za smjenu Abdixhikua. Sam Abdixhiku kritikovao je ovu inicijativu, rekavši da ona prijeti da zemlju ostavi bez institucija i da bi mogla izazvati nove izbore na jesen. Vladajuća stranka, Kurtijevo Samoopredjeljenje, prema potvrđenim rezultatima, osvojila je 53 zastupnička mjesta. Demokratska partija Kosova je osvojila 22 mjesta, Demokratski savez Kosova 18 mjesta, a Alijansa sedam mjesta. Za konstituisanje Skupštine i izbor nove Vlade potreban je 61 glas u Skupštini koja ima 120 zastupnika. Kurtijeva stranka, zajedno sa strankama koje predstavljaju nesrpske manjinske zajednice, ima potreban broj glasova za ova dva procesa. Međutim, za izbor predsjednika potreban je politički dogovor, jer je u prva dva kruga glasanja potrebno prisustvo 80 zastupnika. Mogućim dogovorom s DSK-om, koji ima 18 zastupnika, bilo bi osigurano najmanje 81 glas, dovoljno za izbor novog predsjednika, pod uslovom da najmanje 80 zastupnika ostane u sali tokom prva dva kruga glasanja. Ako predsjednik ne bude izabran u roku od 60 dana od konstituisanja Skupštine, zakonodavno tijelo se raspušta i zemlja ide na nove izbore. Ako Kosovo ponovo održi izbore, to bi bili četvrti parlamentarni izbori od februara prošle godine.

Skupština Grada Beograda povukla je sa dnevnog reda Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema kao projekta od javnog interesa. Predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević obrazložio je povlačenje time da nije zasedala nadležna komisija koja treba da iznese svoje mišljenje o tome. Komisija za javno-privatna partnerstva Ministarstva privrede trebalo je da dostavi pozitivno mišljenje o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva za integrisani bezbedni sistem u Gradu Beogradu. Predlog podrazumeva da Grad Beograd na 10 godina angažuje privatnog partnera koji će uspostaviti "integrisani bezbedni sistem". Deo budućeg bezbednog sistema bile bi i mobilne i pozorničke patrole, a predviđeno je angažovanje 2.200 kadrova različitih profila. "Bezbedni sistem" bi podrazumevao uspostavljanje komandno-bezbednosnih centara, nabavku informaciono-komunikacionog sistema za prikupljanje, prenos i analizu podataka, uključujući i primenu inteligentne video analitike. Grad Beograd bi se obavezao da privatnom partneru plaća naknadu za dostupnost, a procena je da će za 10 godina platiti 81 milijardu dinara (oko 690 miliona evra). Vrednost projekta je procenjena na 12,23 milijarde dinara (oko 104 miliona evra). Opozicija upozorava da vlast pokušava da na mala vrata "legalizuje privatnu paravojsku" i da je plaća novcem građana. Primedbe opozicije se odnose i na netransparentnost i nedostatak javne rasprave u vezi sa predlogom o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva za integrisani bezbedni sistem. Odbornik opozicionog Pokreta Slobodnih građana (PSG) Stefan Simić kaže za RSE da će se opozicija boriti protiv tog predloga i kada se vrati na dnevni red. "Parapolicijske formacije nisu dobrodošle u Beograd", naveo je. Prethodno je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao da nije reč o privatnom obezbeđenju već o licenciranim kućama, koje se bave obezbeđenjem u skladu sa zakonima Srbije. "Grad Beograd nema 2.200 ljudi koji treba da obezbeđuju naše škole, vrtiće, koji treba da obezbeđuju Grad Beograd kroz ove patrole", rekao je 23. jula na konferenciji za medije. RSE se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova sa upitom da li bi takav "bezbedni sistem" ulazio u nadležnost policije i da li je moguće funkcionisanje takvog privatnog partnera u sistemu bezbednosti Grada Beograda. Više opozicionih stranaka i građanskih udruženja kritikovalo je nameru gradske vlasti da privatniku poveri uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema. Demokratska stranka je podnela i krivičnu prijavu protiv svih koji učestvuju u projektu "Obezbeđenje grada Beograda", za koji kažu da vlasti sada pokušavaju da pretvore u privatno-javno partnerstvo. Obezbeđenje grada Beograda je sistem fizičkog obezbeđenja, koji je Grad Beograd pokrenuo početkom 2025. sa licenciranim privatnim kompanijama za obezbeđenje, za zaštitu gradskih objekata i patroliranja oko škola i vrtića. Sa dnevnog reda sednice Skupštine Grada Beograda povučeni su i Predlog izmena i dopuna Poslovnika Skupštine grada i Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za poveravanje usluge obezbeđivanja sistema novogodišnje dekoracije.

Osnovni sud u Kotor-Varoši odredio je jednomjesečni pritvor Danijelu Grubaču iz Kneževa, zbog posjedovanja droge i oružja, kao i zbog prijetnji. Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije je Grubača identificirao među osobama iz Bosne i Hercegovine koje su ratovale na strani Rusije u Ukrajini. Pritvor je određen na prijedlog Okružnog javnog tužilaštva u Banjoj Luci zbog sumnje da je počinio krivična djela ugrožavanja sigurnosti, nedozvoljene proizvodnje i prometa oružja ili eksplozivnih materija, te neovlaštene proizvodnje i prometa opojnih droga. Prema saopćenju Okružnog javnog tužilaštva, pritvor je određen zbog bojazni da bi osumnjičeni mogao ponoviti krivično djelo, a trajat će mjesec dana. Grubač je uhapšen 21. jula nakon što je, prema navodima Tužilaštva, u selu Imljani kod Kneževa pištoljem prijetio svom stricu da će ga ubiti. Nakon prijave uslijedio je pretres njegovog imanja, gdje je pronađeno 177 saksija sa zasađenom marihuanom. Policija je ranije saopćila da su pronađeni i automatska puška, pištolj, 182 komada municije, kao i zemljište pripremljeno za daljnji uzgoj kanabisa. RSE je ranije, pozivajući se na službene podatke ukrajinskog projekta "Želim živjeti", objavio da se Grubač nalazi među dvadesetak osoba porijeklom iz BiH koje su se borile ili se bore u redovima ruske vojske u ratu protiv Ukrajine. Prema nezvaničnim saznanjima RSE-a, Tužiteljstvo BiH ranije je imalo informacije koje se odnose na njegov odlazak na ukrajinsko ratište, što je kažnjivo prema Krivičnom zakonu BiH. Nije poznato je li taj predmet doveo do istrage ili drugih procesnih radnji. Tužiteljstvo BiH nije odgovorilo na upit RSE-a o statusu tog predmeta.