NATO je najavio smanjenje broja vojnika na Kosovu, uz obrazloženje da se bezbednosna situacija u zemlji kontinuirano poboljšava. Kako se navodi u saopštenju Vrhovne komande savezničkih snaga za Evropu (SHAPE), odluka o smanjenju broja pripadnika KFOR doneta je nakon sveobuhvatne procene i obaveštajne analize bezbednosne situacije. "Iako bezbednosna situacija na Kosovu ostaje uglavnom stabilna, NATO će optimizovati prisustvo KFOR na Kosovu i postepeno prilagođavati njegovu trenutnu veličinu tokom naredne godine", navodi se u saopštenju. NATO trupe su raspoređene na Kosovu od juna 1999. godine, nakon postizanja Kumanovskog sporazuma, čime je okončano 78-dnevno bombardovanje vojnih ciljeva u Srbiji s ciljem zaustavljanja etničkog čišćenja na Kosovu. Mandat NATO vojnika na Kosovu zasnovan je na Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Misija je uspostavljena nakon završetka rata na Kosovu sa oko 50.000 vojnika, a broj pripadnika je tokom godina više puta smanjivan kako se bezbednosna situacija poboljšavala. Trenutni broj vojnika iznosi nešto više od 5.000. Od 1999. godine do danas broj vojnika je redovno prilagođavan okolnostima na terenu. Međutim, nakon nasilja na severu Kosova 2023. godine, taj broj je povećan za gotovo 1.000 dodatnih vojnika. Za sada nije poznato koliko će vojnika biti povučeno sa Kosova, pošto NATO nije objavio detalje o obimu planiranog smanjenja kontingenta KFOR. General Ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Američkih Država Aleksus G. Grinkevič (Alexus G. Grynkewich), vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu (SACEUR), potvrdio je posvećenost NATO bezbednosti i stabilnosti na Kosovu. "Upravo je ta posvećenost dovela do povećane stabilnosti, jer su bezbednosne institucije na Kosovu postale sposobnije. Trenutni uslovi pružaju priliku za dalju optimizaciju veličine i rasporeda KFOR", naveo je on. General Grinkevič je takođe ponovio snažnu posvećenost NATO Zapadnom Balkanu, regionu od strateškog značaja za Alijansu, čija je bezbednost direktno povezana sa bezbednošću evroatlantskog prostora. Dodao je da NATO neće dozvoliti stvaranje bilo kakvog bezbednosnog vakuuma u regionu.

Svetsko fudbalsko prvenstvo svečano je otvoreno na stadionu "Asteka" u Meksiko Sitiju, 11. juna. Na ceremoniji otvaranja defilovale su zastave učesnika u takmičenju. Nastupile su i muzičke zvezde poput Šakire, Burna Boja i kolumbijskog pevača Džej Balvina. Po prvi put, Mundijal organizuju tri zemlje zajedno – Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko. Takmičenje je otvoreno utakmicom između Meksika i Južne Afrike. U pitanju je do sada najveći Mundijal po broju učesnika. Ovo je prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu na kom učestvuje 48 reprezentacija, za razliku od ranijih šampionata na kojima su igrala po 32 tima. Trajaće do 19. jula. Hrvatska i Bosna i Hercegovina uspele su da se kvalifikuju na ovogodišnje Svetsko prvenstvo. Selekcije Srbije, Crne Gore, Slovenije, Bugarske i Grčke ispale su na samom početku kvalifikacija. Međunarodne tenzije uoči takmičenjaProšlog meseca FIFA je potvrdila da je reprezentacija Irana premestila svoj kamp iz Arizone u Meksiko, zbog vazdušnih napada koje su u februaru protiv Irana pokrenule SAD i Izrael. Iako je početkom aprila stupio na snagu prekid vatre, povremeni uzajamni napadi su se nastavili. Poslednjih dana pojavili su se navodi da će iranskim igračima biti dozvoljeno da uđu u SAD tek na dan utakmica, ali su američke vlasti to demantovale. "Te informacije nisu tačne. Zahvaljujući velikodušnosti predsednika Donalda Trampa, iranski tim će moći da dođe dan pre utakmica", rekao je portparol američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti. Ipak, nekoliko članova iranskog tima nije dobilo vize, uključujući "ključne članove uprave i administrativnog osoblja", saopšteno je iz Fudbalskog saveza Irana. U međuvremenu, somalijskom fudbalskom sudiji Omaru Artanu zabranjen je ulazak u SAD zbog "veza sa osobama za koje se sumnja da su članovi terorističkih organizacija", naveli su američki zvaničnici. Artan, proglašen za najboljeg sudiju Afrike 2025. godine, trebalo je da postane prvi Somalijac koji sudi na završnici Svetskog prvenstva, ali mu je u ponedeljak odbijen ulazak na međunarodnom aerodromu u Majamiju, iako je posedovao diplomatski pasoš i američku vizu. Somalija je jedna od 12 zemalja obuhvaćenih zabranom putovanja koju je uveo predsednik Donald Tramp.

Na dvadeset petu godišnjicu ubistva novinara Milana Pantića, predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija Jan Bratu pozvao je vlasti u Srbiji da reše taj slučaj. "Ponavljam svoj poziv srpskim vlastima da obnove svoje napore da reše ovaj slučaj i okončaju nekažnjivost za zločine protiv novinara", napisao je Bratu na društvenoj mreži Iks (X). Dodao je i da je ubistvo Pantića "grub podsetnik da odlaganje pravde znači uskraćivanje pravde". Novinar Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine u Jagodini u centralnoj Srbiji, u ulazu zgrade u kojoj je živeo sa porodicom. Tri puta je udaren čvrstim predmetom u glavu s leđa. Njegovo ubistvo nikada nije rasvetljeno. Kao dopisnik "Večernjih novosti", najviše je pisao o privrednom kriminalu, naročito o privatizaciji Jagodinske pivare i Cementare u Popovcu. Grupa novinara okupila se 11. juna u Jagodini kako bi obeležili godišnjicu njegovog ubistva, prenela je agencija Beta. Članica Uprave Udruženja novinara Srbije (UNS) Dragana Deurić je tom priliko poručila da je društvo koje ne kažnjava ubice novinara "zapravo dozvoljava otvoren lov na novinare". "Istina ne sme da bude ulog za život", kazala je ona. Deurić je ukazala da su novinari u Srbiji poslednje dve godine izloženi rastućem broju slučajeva "pritisaka, maltretiranja i fizičkog nasilja". "Milan Pantić ne može da svedoči tome, niti da se bori, ali mi nikada ne smemo da dozvolimo da se ovakvi zločini ponove", kazala je. Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je u Jagodini da se nada da će, s obzirom na to se približava apsolutna zastarelost krivičnog dela ubistva Pantića, neka nadležna institucija zvanično pitati Tužilaštvo za organizovani kriminal zbog čega je dva puta odbijalo da pokrene postupak zbog tog ubistva. Više javno tužilaštvo u Jagodini otvorilo je početkom 2018. istragu protiv N. N. lica. Ta institucija je polovinom 2022. godine dostavila predmet na dalje postupanje Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu. On je dve godine kasnije vraćen u Jagodinu pod obrazloženjem da je TOK nenadležan jer "za sada nema dokaza da je u pitanju delovanje organizovane kriminalne grupe". Veran Matić je poričio i da "ne smemo dozvoliti reprizu onoga što se dogodilo Milanu Pantiću, Dadi Vujasinović i Slavku Ćuruviji". Ubistvo Milana Pantića, jedno je od tri nerešena ubistva novinara u Srbiji, pored ubistva Slavka Ćuruvije i Radislave Dade Vujasinović. Koalicija za slobodu medija, koju čini više novinarskih udruženja, nedavno je upozorila da je bavljenje novinarstvom u Srbiji sve opasnije, a da su institucije sve pasivnije. Na porast nasilja nad novinarima i kritičarima vlasti ukazao je i komesar Saveta Evrope Majkl O’Flerti (Michael O’Flaherty) nakon posete Srbiji u maju ove godine. Na ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda u svetu, koju objavljuju Reporteri bez granica, Srbija se nalazi na 104. mestu - među najgore plasiranim evropskim državama.

Antonio Zanardi Landi je i dalje kandidat Italije na mjesto visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Ovo se navodi u odgovoru Ambasade Italije u BiH, na upit Radija Slobodna Evropa da li ta zemlja ostaje pri svom prijedlogu. "Kandidatura ambasadora Zanardija Landija odražava snažnu posvećenost Italije Zapadnom Balkanu, kao i euroatlantskim integracijama Bosne i Hercegovine i šire regije Zapadnog Balkana", navodi se u odgovoru, te dodaje kako je Zanardi Landi "pravi kandidat oko kojeg članice Vijeća za provedbu mira mogu postići konsenzus". "On posjeduje iskustvo i sposobnosti potrebne za održavanje konstruktivnog dijaloga sa svim političkim akterima u zemlji, s ciljem očuvanja integriteta i stabilnosti Bosne i Hercegovine te pune provedbe agende 5+2. Ambasador Zanardi Landi je diplomata najvišeg ranga, koji je obavljao visoke dužnosti u Italiji i inostranstvu, uključujući funkciju diplomatskog savjetnika dvojici predsjednika Italije – Giorgio Napolitano i Sergio Mattarella", dodaje se u odgovoru za RSE. Vijeće za provedbu mira (PIC) 4. juna nije postiglo saglasnost oko izbora novog visokog predstavnika u BiH zbog razlika u stavovima koje su imali Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. Američka ambasada u BiH saopštila je nakon sjednice da je delegacija SAD-a "nastojala postići konsenzus oko visoko kvalifikovanog talijanskog kandidata". Ukazala je na "neuspjeh EU da se postigne konsenzus oko evropskog kandidata", ističući razočarenja, jer su "podjele spriječile PIC da ispuni svoj zadatak i izabere novog visokog predstavnika". Istovremeno, iz Delegacije EU u BiH, te zemalja EU koje su članice Upravnog odbora PIC-a, u zajedničkom saopštenju su poručili da su posvećeni nastavku konsultacija i približavanje stavova s partnerima. Navode i da cijene saradnju sa SAD-om i drugim međunarodnim partnerima, te da su za daljnje razgovore o kandidatu koji bi bio integrativni faktor u provedbi mandata visokog predstavnika. O detaljima nesuglasica oko kandidata nisu govorili, nego su naveli da bi novi visoki predstavnik trebao dolaziti iz države članice EU, imajući u vidu da je BiH zemlja kandidatkinja za članstvo. Inače, sadašnji visoki predstavnik u BiH, njemački diplomata Christian Schmidt, najavio je u maju da odlazi s dužnosti visokog predstavnika u BiH, nakon što je proveo pet godina na toj poziciji. Podnoseći ostavku, koju je obrazložio ličnim razlozima, najavio je da u BiH ostaje do izbora njegovog nasljednika, s ciljem očuvanja institucionalnog kontinuiteta uoči oktobarskih opštih izbora u BiH. Uslijedile su međunarodne konsultacije o njegovom nasljedniku, a 76-godišnji Antonio Zanardi Landi, čije imenovanje podržavaju SAD, bio je među najčešće spominjanim kandidatima. Među kandidatima se nalazi i René Troccaz, aktuelni specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan, koji uživa podršku Francuske i još nekoliko država. Naredno zasijedanje PIC-a se očekuje krajem juna.

Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je da se bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću produži pritvor do mesec dana. Milić je uhapšen 15. maja, a sumnjiči se za neprijavljivanje ubistva u restoranu na Senjaku. Tužilaštvo je prethodno 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. Produženje pritvora Miliću sudiji je predloženo da "ne bi uništio, sakrio, izmenio ili falsifikovao dokaze ili tragove krivičnog dela", saopštilo je Tužilaštvo 11. juna. Produženje pritvora za još do 30 dana predloženo je i za ostalih šestoro osumnjičenih u slučaju ubistva u restoranu na Senjaku. Među njima su i dvojica osumnjičenih da su počinili ubistvo kojima se produženje pritvora traži zbog opasnosti od bekstva, kao i da ne bi ponovili krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od preko 10 godina. U noći 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Bivšem načelniku beogradske policije je nakon hapšenja 15. maja određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića. Doskorašnji šef beogradske policije je pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom.

Osnovni sud u Prištini ukinuo je jednomesečni pritvor direktorima obrazovnih i zdravstvenih institucija koje rade u sistemu Srbije, a koje tužilaštvo tereti za uticaj na slobodnu volju birača. Iz suda su za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da im je mera pritvora zamenjena merom javljanja u policijsku stanicu na zahtev tužilaštva. "Ukoliko osumnjičeni ne budu poštovali izrečenu meru, sud će, u skladu sa članom 182 stav 5 Zakonika o krivičnom postupku Republike Kosovo, naložiti ponovo određivanje mere pritvora", naveli su. Vest o ukidanju pritvora, za RSE je potvrdila i advokatica jednog od osumnjičenih, Jovana Filipović. "Oni će se braniti sa slobode", kazala je. Inače, sud im je prvobitno odredio pritvor 21. maja uz obrazloženje da postoji realna opasnost da bi okrivljeni, ukoliko budu pušteni na slobodu, mogli da izbegnu krivičnu odgovornost ili ponove krivično delo. Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu održani su 7. juna. Privođenje direktora srpskih institucija na Kosovu došlo je nakon što je lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenad Rašić optužio Srpsku listu da vrši pritisak i ucenjuje njegove pristalice. On je tvrdio da je oko 20 ljudi koji ga podržavaju dobilo otkaz u ovim srpskim institucijama, te da se u narednom periodu očekuje da još oko 40 osoba dobije rešenje o otkazu samo na teritoriji opštine Gračanica. Pritvor je inače bio određen Ljubiši Karadžiću, direktoru osnovne škole "Miladin Mitić"; Bobanu Petroviću, direktoru Srednje elektrotehničke škole; Milici Dimić, direktorki OŠ "Braća Aksić"; Nebojši Rašiću, direktoru Srednje mašinske škole; Bratislavu Laziću, direktoru Kliničko bolničkog centra u Gračanici; Mirjani Dimitrijević, direktorki Doma zdravlja Gračanica; Saši Mladenoviću, direktoru Doma zdravlja. Radio Slobodna Evropa je takođe preneo svedočenja nekoliko osoba koje su rekle da su dobile otkaz jer ne podržavaju Srpsku listu već stranku Nenada Rašića. Oni su po nekoliko decenija bili zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama Srbije na Kosovu, koje uglavnom poslednjih godina kontroliše Srpska lista. S druge strane, Srpska lista je demantovala ove optužbe i navela da se radi o "progonu i zastrašivanju". U međuvremenu je Evropska unija u odgovoru za RSE navela da njena misija za vladavinu prava (EULEX) prati ovaj slučaj na terenu, te da očekuje "pravičan postupak tokom čitavog procesa, u skladu sa kosovskim zakonima i međunarodnim standardima". Kosovske vlasti pozdravile su reakciju kosovskog tužilaštva, dok je zvanični Beograd ocenio da su privođenja bila politički motivisana.

Mađarska kompanija MOL saopštila je 11. juna da je uspešno okončala pregovore sa Vladom Srbije u vezi sa zaključivanjem akcionarskog sporazuma u procesu sticanja većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Pregovori sa prodavcem, ruskim Gaspromnjeftom koji ima većinsko vlasništvo u NIS-u, i dalje su u toku kako bi se finalizovala transakcija, navedeno je u saopštenju MOL-a. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je 10. juna saopštila da je Srbija sa MOL-om zatvorila sva otvorena pitanja i postigla kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara u vezi sa mađarskim otkupom većinskog udela u NIS-u, koji se nalazi pod američkim sankcijama. Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) je, u okviru nastojanja SAD da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini, uvela sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. Đedović Handanović je navela da će Srbija, ukoliko Gaspromnjeft napravi dogovor sa MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u, a američki OFAC odobri transakciju, kupiti dodatnih pet odsto akcija u NIS-u. Ministarka je saopštila i da se mađarska strana obavezala da će Rafinerija u Pančevu nastaviti da radi kao i do sada, sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao i pre uvođenja američkih sankcija. Ona kazala i da će članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a imati "generalno veća ovlašćenja nego do sada" u donošenju ili blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Srbiju. Naftna industrija Srbije objavila je ranije da je podnela zahtev za dobijanje nove posebne licence OFAC-a kako bi se kompaniji omogućilo obavljanje aktivnosti i posle 16. juna, kada ističe važenje prethodne licence izdate u aprilu.

Predstavnički dom SAD usvojio je predlog zakona kojim se sprečava da tehnologija iz SAD i drugih Zapadnih zemalja završi u dronovima iranske proizvodnje koji se koriste u sukobima od Ukrajine do Bliskog istoka. Mera "Zakon o blokiranju upotrebe transatlantske tehnologije u dronovima iranske proizvodnje" usvojena je u Predstavničkom domu u utorak kasno uveče uz suspenziju pravila, što je postupak koji je obično rezervisan za predloge zakona koji imaju široku podršku. Zakon bi zahtevao od Ministarstava trgovine, Ministarstva odbrane i Stejt departmenta da razviju nove strategije za identifikaciju i prekid lanaca snabdevanja koji omogućavaju Iranu da dođe do kritične tehnologije koje se koriste u njegovom programu dronova. Pristalice zakona su rekle za RSE da mera rešava stalni problem: elektronske komponente zapadne proizvodnje i dalje se nalaze u iranskim dronovima uprkos postojećim sankcijama i kontroli izvoza. "Iranski dronovi se koriste za terorisanje civila i napade na Amerikance i američke saveznike širom sveta", rekao je predstavnik Brajan Mast (Brian), predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma. On je upozorio tokom rasprave u Predstavničkom domu da se takvi sistemi često oslanjaju na tehnologiju američkog i evropskog porekla. Predlog zakon ističe komercijalno dostupne komponente koje se često koriste u sistemima dronova, uključujući mikroprocesore, mikrokontrolere, regulatore napona, kontrolere digitalnih signala i GPS module. Američki zvaničnici su više puta identifikovali elektroniku zapadne proizvodnje u iranskim dronovima, uključujući seriju Šahed koju je Rusija koristila protiv ukrajinskih gradova i infrastrukture. Zakon bi nalagao Ministarstvu trgovine da mapira tehnologije koje Iran koristi ili bi mogao da koristi u razvoju dronova, prati proizvođače i dobavljače i identifikuje distributere trećih strana koji pomažu Teheranu da izbegne kontrolu izvoza. Stejt department bi koordinirao sa saveznicima kako bi uskladio režime kontrole izvoza i sprečio da osetljive tehnologije dospeju do Irana kroz globalne lance snabdevanja. Ministarstvo odbrane bi razvilo opcije za uskraćivanje pristupa Iranu ključnim tehnologijama vezanim za dronove, uključujući softver za dizajn i naprednu proizvodnu opremu. Ukrajina navedena kao velika brigaKongresmeni iz obe partije više puta su povezivali zakon s ratom Rusije protiv Ukrajine. Član Predstavničkog doma iz redova demokrata Ami Bera, koji je vodio debatu o predlogu zakona, rekao je da su iranski dronovi postali ključna komponenta ruskih operacija na bojnom polju. "Od opšte invazije Rusije na Ukrajinu, Iran je isporučio hiljade dronova tipa Šahed Rusiji, omogućavajući napade na ukrajinsku infrastrukturu i civile", rekao je Bera. U odeljku sa nalazima predloga zakona navodi se da su dronovi iranske proizvodnje igrali značajnu ulogu u ruskim ratnim naporima i da su korišćeni protiv civilnih naselja i kritične infrastrukture. Ukrajinski zvaničnici i stručnjaci za sankcije dugo tvrde da kontinuirano otkrivanje komponenti zapadne proizvodnje u iranskim dronovima ističe pukotine u sprovođenju globalne kontrole izvoza. Ukrajinske istrage o oborenim dronovima Šahed više puta su identifikovale komercijalno dostupnu elektroniku poreklom iz SAD, Evrope i Azije, što naglašava zabrinutost da tehnologije dvostruke namene nastavljaju da dospevaju do sankcionisanih vojnih programa putem složenih posredničkih mreža. Kijev je takođe zatražio strožiji nadzor kanala nabavke iz trećih zemalja, tvrdeći da se Iran i Rusija u velikoj meri oslanjaju na posrednike, distributere i fiktivne kompanije kako bi nabavili komercijalno dostupne komponente koje se mogu prenameniti za sisteme naoružanja. U predlogu zakonu se takođe navodi podrška Irana oružanim grupama, uključujući Hamas, Hezbolah, Hute i Palestinski islamski džihad, uz argument da je proliferacija dronova ključna za regionalnu strategiju Teherana. Zatvaranje pukotina u sprovođenju meraPristalice zakona su priznale da kontrola krajnje upotrebe široko dostupnih komercijalnih tehnologija ostaje značajan izazov. Mnoge komponente koje se koriste u dronovima imaju legitimne civilne primene i prodaju se globalno, što komplikuje sprovođenje restriktivnih mera čak i pod opsežnim režimima sankcija. Stručnjaci kažu da izazov leži u strukturi globalnih lanaca snabdevanja, gde poluprovodnici, navigacioni sistemi i komponente za upravljanje napajanjem mogu proći kroz više posrednika pre nego što stignu do krajnjih korisnika. Ova složenost otežava regulatorima da u potpunosti spreče preusmeravanje u vojne programe, čak i kada postoje ograničenja izvoza. To pitanje je privuklo veću pažnju zapadnih vlada i ukrajinskih zvaničnika, koji upozoravaju da su i Iran i Rusija prilagodili metode nabavke kako bi iskoristili pukotine u sprovođenju kontrole izvoza putem reeksportnih ruta i posrednika iz trećih zemalja. Neki analitičari upozoravaju da, iako sankcije mogu povećati troškove i usporiti nabavku, one ne mogu u potpunosti eliminisati pristup široko dostupnim komercijalnim tehnologijama s dvostrukom namenom. Mast je rekao da postojeće mere nisu u potpunosti sprečili Iran da dobije kritične delove. "Ako američka i saveznička tehnologija i dalje završava u iranskim dronovima, onda moramo da zatvorimo pukotine, pooštrimo sprovođenje mera i tešnje sarađujemo s partnerima kako bismo to zaustavili", rekao je on. Den Rajs (Dan Rice), predsednik Američkog univerziteta u Kijevu i bivši specijalni savetnik vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine, rekao je za RSE da predlog zakon odražava široku podršku SAD Ukrajini i naporima da se poveća pritisak na Rusiju. "Ovo je veoma potreban i veoma, veoma važan zakon", rekao je Rajs. "Prvo, on pokazuje univerzalnu podršku američkog naroda Ukrajini preko izabranih članova Predstavničkog doma iz svakog od 435 okruga širom SAD. Drugo, Predstavnički dom ne bi trošio vreme i trud da usvoji ovaj predlog zakona, da nema ozbiljno značenje. Svaka slobodna zemlja, svaka demokratija, mora da uloži sve napore da izvrši pritisak na Rusiju", rekao je Rajs. On je takođe pozvao na strogo sprovođenje sankcija za tehnologiju dvostruke namene. "Svaki izvršni direktor američke kompanije koji svesno krši sankcije protiv Rusije za tehnologiju dvostruke namene trebalo bi da bude krivično gonjen i da mu se izrekne maksimalna kazna, uključujući izdaju i podstrekavanje na pobunu", rekao je Rajs. Predlog zakon mora da prođe Senat i da ga potpiše predsednik pre nego što može da postane zakon. Predlog zahteva od Ministarstva trgovine da podnese svoju strategiju u roku od 60 dana od donošenja, od Stejt departmenta u roku od 90 dana, a od Ministarstva odbrane u roku od 30 dana da razvije vojne opcije i obavesti Kongres u roku od 45 dana.

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su u sredu uspešno rešena "sva otvorena pitanja" s mađarskom kompanijom MOL u vezi s mogućom kupovinom Naftne industrije Srbije (NIS) od ruskog Gaspromnjefta. Đedović Handanović je navela da će u slučaju da Gaspromnjeft postigne dogovor s MOL-om i da američke vlasti odobre kupovinu, država Srbija kupiti dodatnih pet odsto akcija NIS-a i imati veća ovlašćenja, kao i da se mađarska kompanija obavezala da će Rafinerija NIS-a u Pančevu nastaviti da radi kao dosad. Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) je, u okviru nastojanja SAD da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini, uvela sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. "Danas smo uspešno zatvorili sva otvorena pitanja sa mađarskim MOL-om i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara između Republike Srbije i MOL-a", navela je Đedović Handanović na Instagramu. Ona je dodala će ako Gaspromnjeft napravi dogovor s MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u i OFAC odobri transakciju, država Srbija kupiti dodatnih pet odsto akcija u NIS-u, čime će državi imati dodatna prava kada je u pitanju donošenje ili blokiranje važnih odluka za našu Srbiju. Povodom NIS-ove Rafinerije u Pančevu Đedović Handanović je navela da se mađarska kompanija obavezala da će to postrojenje nastaviti da radi kao dosad, s najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija. "Upravo ovakav rad Rafinerije, neophodan da zadovolji srpsko tržište naftnih derivata, bio je jedno od ključnih pitanja za srpsku stranu i ponosna sam što smo uspeli da napravimo veoma važan i koristan dogovor za građane Srbije", navela je ministarka. Ona je dodala da će članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a imati "generalno veća ovlašćenja" nego dosad u donošenju, ali i blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Srbiju. MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara dogovorili okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u.

Američke oružane snage pokrenule su kasno u sredu vazdušne udare na Iran drugu noć zaredom, nekoliko sati nakon što je predsednik Donald Tramp (Trump) upozorio Teheran da će biti "veoma teško" napadnut ako se ne finalizuje sporazum za okončanje rata koji traje više od tri meseca. Centralna komanda SAD navela je u saopštenju da su njene snage počele da dodatne "samoodbrambene napade na više meta u Iranu po nalogu vrhovnog komandanta". Udari su odgovor na neopravdanu i kontinuiranu agresiju Irana", dodaje se u saopštenju. Nekoliko iranskih medija, uključujući državnu televiziju IRIB, izvestilo je o glasnim eksplozijama u gradovima širom zemlje. Dan ranije, američki vazdušni udari potresli su nekoliko lokacija u Iranu kao odgovor na obaranje američkog helikoptera Apač u Ormuskom moreuzu. Iran je potom pokrenuo udare na američke baze u regionu u uzvratnom napadu. Tramp je novinarima u sredu rekao da "smo ih snažno udarili juče i ponovo ćemo ih snažno udariti danas". Pre novih napada, iranski predsednik Masud Pezeškijan na X je naveo da će se njegova zemlja čvrsto odupreti pritiscima i rekao da su pretnje Trampa znak očajanja Vašingtona. Pratite naš blog o krizi na Bliskom istoku.Tramp je, obraćajući se novinarima, takođe rekao da SAD izvlače naftu iz Irana. "Tek danas to prvi put objavljujem, ali izvlačimo milione barela nafte, milione barela svake noći", rekao je Tramp, dodajući da je Iran "to tek sada shvatio". Povodom pregovora s Iranom, Tramp je dodao da SAD žele sporazum koji je smislen i koji funkcioniše. "Bili smo veoma blizu sporazuma, ali nas oni stalno zavlače, stalno od nas prave naivčine", dodao je on. Tramp je rekao da je Iran već pristao da ne razvija nuklearno oružje – jedan od osnovnih zahteva Vašingtona – ali da sporazum tek treba da bude potpisan. Prethodno je odbor guvernera 35-članog odbora UN za nuklearnu energiju odobrio rezoluciju koju su podržale SAD, sa zahtevom da Irana prijavi svoje preostale zalihe obogaćenog uranijuma i dozvoli inspektorima ulazak u zemlju. Iranski ambasador u Austriji Reza Nadžafi rekao je za AFP da je rezolucija "kontraproduktivna" i prepreka u razgovorima s Vašingtonom. Na sastanku Saveta bezbednosti UN o Bliskom istoku, generalni sekretar svetske organizacije Antonio Gutereš (Guterres) je naznačio da je nesavršen prekid vatre bolji od povratka u rat punih razmera. "Ne bi trebalo da minimiziramo rizike da manja vatra postane prava vatra, ili drugim rečima: puni rat", rekao je on. Tramp je ranije rekao da je iranska vojska "potpuno poražena", upozoravajući da će Teheran "platiti cenu" zbog "predugog pregovaranja o sporazumu" s Vašingtonom. Teheran i Vašington su u pregovorima od 8. aprila, kada je prekid vatre zaustavio američko-izraelsku kampanju bombardovanja Irana. Međutim, nekoliko trnovitih pitanja stoji na putu sporazuma, uključujući sudbinu obogaćenog uranijuma u Iranu, rat Izraela protiv Hezbolaha u Libanu i zahtev Teherana da Vašington oslobodi njegova zamrznuta sredstva u inostranstvu.