Više opozicionih partija i strukovnih udruženja zatražilo je u subotu smenu ministra informisanja i telekomunikacija Vlade Srbije Borisa Bratine zbog izjave da policija "ima pravo da bije i ubije studente". Bratina je na Dan studenata gostujući na televiziji Tanjug rekao da studenti nisu svesni da "policija ima pravo da ih bije i da ih ubije" u trenucima kada im neko "proda anarhističku ideologiju". Boris Bratina je nekadašnji član ultradesničarskih organizacija koji je palio zastavu Evropske unije. "I negde smo svi smatrali da je dobro da mladi mogu da se izraze, i tako dalje. Međutim, u trenutku kada mladi shvate nešto na sasvim ozbiljan način, kada je neko u stanju da im proda anarhističku ideologiju, znate, oni nisu svesni da tamo ona policija ima pravo da ih bije i da ih ubije", rekao je ministar. Na primedbu novinara "ne da ih ubije", Bratina je odgovorio: "Pa ne, ali kako da ti kažem, svedočimo, gledajući istorijski, svašta se dešavalo." Reagujući na takvu izjavu ministra Vlade Srbije, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) upitala je po kom zakonu "policija ima pravo i da ubije", bilo koga, pa i mlade. U saopštenju te strukovne organizacije akademskih radnika Srbije navodi se da nakon takve izjave "Vlada mora pasti". "Ovakav govor mržnje i nasilja ne sme dobiti prostor u javnosti", navela je MASA. Predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić saopštio je, kako prenosi Beta, da Ustav i zakoni Srbije ne poznaju "pravo policije" da bilo koga ubija, već isključivo strogo ograničena ovlašćenja koja služe zaštiti života i prava, uz kontrolu i odgovornost. "Kada ministar šalje poruku koja relativizuje granice zakonitosti, on podriva poverenje u institucije, otvara prostor za nekažnjivost i povećava rizik po bezbednost mladih ljudi koji koriste svoja ustavna prava", naveo je Đurić. Lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas ocenio je da izjava ministra Bratine predstavlja jedan od najopasnijih i najsramnijih trenutaka u savremenoj političkoj istoriji Srbije. "Čovek koji sedi u Vladi Srbije i šalje poruku studentima da država ima pravo da ih ubije – ne može ostati na toj funkciji ni jedan jedini dan", naveo je Đilas. Biljana Stojković, profesorka Univerziteta i članica Predsedništva Demokratske stranke, ocenila je da se ne radi o izjavi jednog pojedinca "koji najavljuje režimski rat protiv mladosti". "Već o načinu uzurpacije vlasti koja opstaje na užasnim pretnjama, propagandi i zloupotrebi institucija koje bi trebalo da proizvedu strah", navela je Stojković. Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović naveo je na mreži X da premijer Đuro Macut ima obavezu da smeni ministra informisanja Borisa Bratinu zbog "monstruoznih pretnji studentima". Stranka Srbija centar (SRCE) zatražila je hitnu ostavku i krivičnu odgovornost ministra informisanja i telekomunikacija. "Ovakva izjava upućena učesnicima protesta predstavlja i direktnu pretnju po život velikog broja ljudi", navedeno je u saopštenju. Smenu Bratine traži i Narodni pokret Srbije (NPS). "Čovek koji sa pozicije ministra normalizuje mogućnost da država polugama sile ubija mlade ljude po ulici, ne sme da ostane niti jedan dan duže na javnoj funkciji", poručila je poslanica NPS-a Ivana Roković. Zborovi Novog Sada ocenili su da izjava ministra Bratine predstavlja otvoreno veličanje represije, brutalnu normalizaciju nasilja nad građanima i direktnu pretnju svima koji se usuđuju da misle, govore i deluju slobodno. Zatražili su hitnu ostavku i procesuiranje ministra Bratine. Na početku studentskih blokada i protesta krajem 2024, zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, Boris Bratina je izjavljivao da je reč "o čistoj zloupotrebi i da na nju treba zakonski reagovati". Javnosti je poznat po antievropskoj retorici i zagovaranju zabrane Parade ponosa. Bio je član ultradesničarskih organizacija, poput "Srpskog narodnog pokreta 1389", čiju je zabranu tražilo tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, verske i seksualne mržnje.

Kosovske vlasti u subotu sz uhapsile jednog muškarca za koga sumnjaju da je počinio ratne zločine protiv civilnog stanovništva na Kosovu tokom rata 1998–99. Specijalno tužilaštvo Kosova u saopštenju je identifikovalo osumnjičenog samo inicijalima A.D. i navelo da se sumnja da je navodna krivična dela počinio u selu Ivaja i okolnim selima u južnom kosovskom gradu Kačaniku. Tužilaštvo nije navelo gde je uhapšen, ali je saopštilo da je prilikom njegovog hapšenja pronađeno i zaplenjeno jedno vatreno oružje, dva okvira, 30 metaka, jedna vazdušna lovačka puška i uniforma Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije saopštila je da je A. D. iz mesta Grnčar u Kosovskom Pomoravlju, policajac u penziji i da je priveden 26 godina nakon sukoba. Kancelarija je ocenila da "Priština nastavlja sa progonom srpskog naroda". U saopštenju Kancelarije se tvrdi da vlasti u Prištini "u želji da isprovociraju i zastraše srpski narod, nastavljaju sa praksom arbitrarnog hapšenja Srba i po pravilu bez ikakvih relevantnih dokaza i kredibilnih svedoka". Ovo hapšenje je usledilo nekoliko nedelja nakon što je sud u Prištini osudio dvojicu bivših pripadnika policijskih i vojnih snaga Srbije za ratne zločine na Kosovu tokom rata 1998–99. Sud u Prištini je 18. marta osudio Zorana Kostića na 15 godina zatvora, dok je Dragana Milovića osudio na 7. U poslednje vreme, kosovske vlasti su uhapsile više osumnjičenih i podigle niz optužnica za ratne zločine na Kosovu. U međuvremenu, od završetka rata, desetine osumnjičenih su osuđene za ove zločine pred domaćim i međunarodnim institucijama. Tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 osoba, dok je oko 6.000 nestalo. Još uvek se traga za oko 1.600 lica. U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca, odakle je na Kosovo vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka.

Rusija je u noći između petka i subote izvela veliki talas vazdušnih udara širom Ukrajine, obeleživši time 1500. dan opšte invazije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je okarakterisao napad kao "uskršnju eskalaciju", nakon što je Kremlj formalno odbio njegov predlog za privremeno primirje tokom praznika. Prema podacima ukrajinskog vazduhoplovstva, ruske snage su napale Ukrajinu s 286 dronova, uključujući oko 200 Šahed dronova. Ukrajinska protivvazdušna odbrana je presrela 260 dronova, navodi vazduhoplovstvo, dok je 11 dronova pogodilo 10 lokacija, a ostaci su pali na šest lokacija. Saopšteno je da je 14 ljudi poginulo širom Ukrajine. Pet ljudi je poginulo, a 19 je povređeno kada su ruske snage u subotu rano ujutro napale dronovima pijacu u Nikopolju u Dnjepropetrovskoj oblasti, saopštila je Kancelarija državnog tužioca (GTP) koja je navela da je reč o "još jednom ruskom ratnom zločinu". U Žitomirskoj oblasti, zapadno od Kijeva, spasioci su tražili preživele ispod ruševina kuća uništenih u ruskim napadima, dok je u Sumskoj oblasti, u napadima rano u subotu, povređeno 11 ljudi, uključujući 15-godišnje dete, nakon što su dronovi pogodili 16-spratnu stambenu zgradu i privatne kuće, navode policija Ukrajine i Državna služba za vanredne situacije. Policija je takođe izvestila da su u proteklih 24 sata u Sumiju, u ruskim napadima poginule tri osobe, a povređene 22, među kojima ima i dece. Osude iz UkrajineUkrajinska premijerka Julija Sviridenko je u petak na X osudila ruske napade tokom dana. "Svrha ovih dnevnih udara je jasna. Rusija namerno pokušava da poveća broj civilnih žrtava, poremeti živote, širi strah i ošteti ukrajinsku infrastrukturu", navela je Sviridenko. Ukrajina je dotle izvela napade dronovima i raketama duboko na rusku teritoriju. Rusija je saopštila da je tokom noći presrela ukupno 192 ukrajinska drona. U kombinovanom napadu na Rostovsku oblast poginula je najmanje jednu osobu, četiri su povređena, a oštećeno logističko skladište u Taganrogu, lučkom gradu na jugozapadu Rusije, preneo je Rojters (Reuters). Značajna šteta je prijavljena u industrijskoj zoni Morozov u Lenjingradskoj oblasti, gde su posle napada na postrojenje koje proizvodi čvrsto gorivo za raketne sisteme Topolj-M i visokokvalitetni eksploziv dve osobe hospitalizovane, navele su regionalne vlasti u Rusiji. Dalje na severu, dronovi su gađali Toljati u Samarskoj oblasti, gde se nalazi veliki proizvođač hemijskih đubriva ToljatiAzot, navele su ruske regionalne vlasti. Pored toga, ukrajinski napad dronom izazvao je požar na komercijalnom brodu pod stranom zastavom u Azovskom moru, izvestio je Rojters. Rusko Ministarstvo odbrane je u subotu saopštilo da su u poslednja 24 sata sistemi protivvazdušne odbrane oborili krstareću raketu Flamingo i 308 ukrajinskih dronova. Zelenski: Rekordni ruski gubici u martuPosle noćnih napada, Zelenski je na X objavio da su "ruski gubici ovog marta dostigli najviši nivo od početka rata". "Samo naši napadi dronovima rezultirali su sa 33.988 ubijenih ili teško ranjenih ruskih vojnika, dok su artiljerijski i drugi napadi eliminisali još 1.363 ruska okupatora", naveo je ukrajinski predsednik. "To znači više od 35.000 ruskih gubitaka za samo jedan mesec, i to su jasno verifikovani gubici. Imamo video dokumentaciju svakog takvog napada u našem sistemu", dodao je on. Procene žrtava u ratu u Ukrajini je teško nezavisno potvrditi zbog izazova verifikacije u aktivnim borbenim zonama. Zelenski je takođe naveo da se broj uništenih ruskih sistema protivvazdušne odbrane povećao, s 274 takva sistema pogođena u martu. Generalštab ukrajinskih oružanih snaga je ujutru u subotu saopštio da je Rusija od početka ruske invazije izgubila približno 1.302.370 vojnika, uključujući 1.110 u poslednja 24 sata. Rusija nije zvanično objavila koliko je vojnika poginulo od septembra 2022. godine, ali izvori NATO-a procenjuju da je čak 1,15 miliona Rusa izgubilo živote od početka opšte invazije u februaru 2022. Zelenski je u februaru rekao da je Ukrajina izgubila 55.000 vojnika, a da se mnogo dodatnog osoblja vodi kao nestalo. Zelenski u IstanbuluUkrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u subotu stigao u Istanbul na razgovore s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, saopštila je kancelarija ukrajinskog predsednika. Očekuje se da će fokus razgovora biti na bezbednosnoj saradnji, naveo je AFP, pozivajući se na visokog ukrajinskog zvaničnika. Zelenski bi takođe trebalo da se sastane sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem. Poseta je usledila posle nedavnog telefonskog razgovora Erdogana i ruskog predsednika Vladimira Putina. Prema saopštenju turskog predsedničkog kabineta, Erdogan je naglasio važnost sprečavanja prepreka turskim naporima za mirno rešenje rata između Rusije i Ukrajine i pozvao sve strane da izbegavaju akcije koje bi mogle eskalirati sukob. Zelenski je ranije naznačio da je Ukrajina spremna da nastavi trilateralne pregovore sa SAD i Rusijom, uključujući i potencijalne razgovore u Turskoj. Takođe je istakao ponudu Ukrajine da podeli stručnost o odbrani od iranskih dronova sa zemljama Bliskog istoka i drugim državama, pri čemu sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov koordinira napore s Turskom i drugim partnerima sa značajnim kapacitetima.

Predsednica Skupštine Kosova Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) u subotu je zvanično preuzela funkciju vršioca dužnosti predsednika zemlje, pošto dosadašnjoj predsednici Vjosi Osmani mandat ističe u ponoć. Osmani je predala funkciju Hadžiju u subotu popodne na ceremoniji u njenoj kancelariji u Prištini. Osmani je rekla da je srećna što dužnost ostavlja u ruke žene i da se nada da će i naredni predsednik zemlje biti žena. "Biti šef države i istovremeno voditi spoljnu politiku zemlje, vojsku države i predstavljati jedinstvo naroda su izuzetne odgovornosti", rekla je Osmani. Hadžiju je zahvalila Osmani na radu tokom njenog petogodišnjeg mandata i rekla da se nada da će Skupština što pre izabrati novog predsednika. "Razumem odgovornost i ustavne obaveze i obećavam da ću delovati u skladu s Ustavom i važećim zakonima", rekla je Hadžiju prilikom preuzimanja funkcije. Ona je preuzela funkciju vršioca dužnosti predsednice zemlje pošto Skupština nije uspela da izabere novog predsednika na vreme, a Osmani nije imala podršku poslanika za drugi mandat. Prema Ustavu Kosova, ako predsednik ne bude izabran na vreme ili mesto ostane upražnjeno, predsednik Skupštine se imenuje za vršioca dužnosti predsednika na period ne duži od šest meseci, dok se ne izabere novi predsednik države. Prošle nedelje, Ustavni sud je dao poslanicima rok do 28. aprila da izaberu novog predsednika. Ako to ne urade u ustavnom roku, Kosovo će na prevremene parlamentarne izbore, koji moraju biti održani u roku od 45 dana. Iako je ustavni rok počeo da teče prošle nedelje, parlamentarne stranke nisu preduzele nikakave korake ka postizanju saglasnosti oko imena koje bi imalo potrebnu podršku da bude novi predsednik zemlje. Kandidati koje je ranije predložila vladajuća partija premijera Aljbina Kurtija (Albin), Pokret Samoopredeljenje, nisu dobili potrebnu podršku. Predsednik Kosova se bira dvotrećinskom većinom glasova u prva dva kruga ili sa 61 glasom u trećem krugu, ali je potrebno prisustvo 80 poslanika da bi sednica mogla da se održi. Kurti je u petak rekao da je u kontaktu s dva lidera najvećih opozicionih stranaka po pitanju predsednika i najavio je sastanke s njima sledeće nedelje. "U komunikaciji sam i kontaktiram se s predsednicima Demokratske partije Kosova (DPK) i Demokratskog saveza Kosova (DSK). Sastanci će biti održani sledeće nedelje", rekao je Kurti za RTV 21. Kurti je održao odvojene sastanke s predsednikom DPK Bedrijem Hamzom i predsednikom DSK Ljumirom Abdidžikuom (Lumir Abdixhiku) pre nego što je pitanje izbora predsednika upućeno najvišem sudu zemlje, ali strane nisu postigle dogovor. Mandat OsmaniOsmani je izabrana za predsednicu u aprilu 2021. godine, posle ubedljive pobede Kurtijeve partije na izborima te godine, koja je nastupala na zajedničkoj listi sa strankom Osmani. Ona je šesta predsednica Kosova. Nekoliko meseci pre isteka njenog petogodišnjeg mandata, Osmani je u decembru rekla za Radio Slobodna Evropa da želi drugi mandat. Međutim, razlaz s Kurtijem onemogućio je njen ponovni izbor. Kurtijevo Samoopredeljenje je u decembru ostvarilo još veću pobedu nego 2021. godine, osvojivši 51 odsto glasova, odnosno 57 mesta u Skupštini. On je rekao da Osmani ne bi dobila potrebnih 80 glasova ako bi bila stavljena na glasanje u Skupštini kao glavna kandidatkinja njegove partije. Opozicione stranke nisu podržale Osmani, optužujući je da tokom svog mandata nije bila ujedinjujuća figura i da je držala stranu Kurtija. Kasnije je Samoopredeljenje saopštio da joj je ponudilo potpise za kandidaturu, nakon što je predstavilo Glauka Konjufcu, ministra spoljnih poslova, kao svog kandidata za predsednika. Njen tim je to isprva negirao, ali je kasnije naveo da joj Samoopredeljenje nije obećalo i glasove. Osmani je jasno stavila do znanja da neće odustati od politike uprkos neuspehu da bude ponovo izabrana za predsednicu. S obzirom na to da su velike šanse da Kosovo ponovo ide na izbore, očekuje se da će ona učestvovati na njima. Osmani će verovatno ostati upamćena po priznanjima koja je donela zemlji 2025. godine. Četiri države su priznale nezavisnost Kosova tokom te godine: Bahami, Sudan, Kenija i Sirija. Ta priznanja su usledila posle usporavanja tempa priznavanja Kosova poslednjih godina. Pre njih, poslednja zemlja koja ga je priznala bio je Izrael 2021. godine.

Studenti u blokadi beogradskih fakultata poručili su povodom Dana studenata 4. aprila da već 17 meseci traje njihova borba za pravedno društvo. Tokom akcije "Sloboda studentima" ispred zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu u 11 časova i 52 minuta održana je šesnaestominutna tišina za žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Na zgradi Rektorata okačen je veliki transparent "Studenti pobeđuju". Potom su okupljeni otišli do Policijske uprave "29. novembar" gde je zatraženo puštanje studenata privedenih posle protesta ispred Rektorata 31. marta. Obraćajući se okupljenima studentkinja Marija Šljuka rekla je da su studenti savest jednog društva i pokretači promena u njemu. "Autonomija univerziteta nije poklon. Za nju su se izborili studenti i članovi akademske zajednice pre nas, a na nama je da je sada odbranimo od pokušaja da je unište", poručila je ona. Dan ranije Univerzitet u Beogradu zatražio je trenutno obustavljanje hapšenja studenata i oslobađanje privedenih. Univerzitet je zatražio i objavljivanje kompletnog spiska uhapšenih sa pravnim osnovom za svako hapšenje. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nije odgovorilo na upit RSE koliko je studenata privedeno i zbog čega. Do navoda o privođenju studenata došlo je nekoliko dana nakon upada policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu i potom sukoba policije i okupljenih građana ispred Rektorata. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković čestitao je svim studentima 4. april – Dan studenata. Uz želje za mnogo uspeha u sticanju znanja, ministar je u čestitki poručio da je za funkcionisanje obrazovnog sistema vrlo važno striktno odvajanje politike od obrazovanja. Poručio je da za univerzitet "nije dobro da bude opterećen dnevnom politikom, jer time gubi na svojoj misiji, a studenti gube fokus kada je reč o sticanju znanja". Dodao je da je misija univerziteta posvećena sticanju znanja i stalnog usavršavanja i razvijanja slobodnog i kritičkog mišljenja. Obeležavanje Dana studenata završeno je polaganjem venca na grob studenta Žarka Marinovića na Novom goblju, koji je ubijen 4. aprila 1936. tokom studentskih demonstracija. Venac su položili rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić i jedan student. Dan studenata se u Srbiji obeležava 4. aprila kao znak sećanja na hrabrost i pogibiju studenta Žarka Marinovića.

Spasilački timovi nastavili su potragu rano u subotu za američkim članom posade koji je nestao pošto je njegov borbeni avion oboren iznad Irana dan ranije kada je, prema izveštajima, oboren i još jedan avion vojske SAD. Američki zvaničnik je rekao za RSE da je jedan član posade dvoseda F-15E pronađen dok je u toku potraga za drugim nakon što su SAD od početka rata s Iranom prvi put izgubile avion usled neprijateljske vatre. Pored toga, američki zvaničnik je kasnije rekao da se još jedan avion američkog vazduhoplovstva, A-10, pao u Persijskom zalivu i da je jedini pilot u tom incidentu pronađen. Zasad nisu poznati svi detalji. Iranski državni mediji takođe su izvestili o obaranju dva aviona. Iranski zvaničnici su rekli da takođe tragaju za nestalim članom posade prvog aviona i pozvali građane da prijave vlastima sve informacije koje bi mogle dovesti do hvatanja pilota. Američki zvaničnik koji je govorio za RSE nije izneo detalje o spasilačkoj misiji u Iranu. Američka vojska nije komentarisala, a predsednik SAD Donald Tramp (Trump) rekao je za NBC njuz (NBC News) da obaranje aviona neće uticati na pregovore s Iranom, dok nastavlja da vrši pritisak na Teheran da prihvati američki mirovni sporazum koji predstavnici režima zasad odbacuju. Ako iranske snage zarobe člana posade, to bi podiglo već visoke tenzije i verovatno bi zakomplikovalo napore SAD dok pokušavaju da unište vojna sredstva Teherana i primoraju režim da pristane na mirovne uslove koje je postavio Tramp. Izrael je odložio planirane napade na Iran kako ne bi ometao potragu za američkim članom posade, rekli su novinarima zapadni zvaničnici. Strategija potrage i spasavanjaNa pitanje šta bi potencijalna operacija potrage i spasavanja podrazumevala, Ričard Alen Vilijams (Richard Allen Williams), penzionisani pukovnik američke vojske i bivši zvaničnik Odeljenja za odbrambene investicije NATO-a, rekao je za RSE da su takve misije obično visoko koordinisane i čvrsto zaštićene. On je objasnio da će komandanti verovatno rasporediti angažovati avion za vazdušno osmatranje kako bi nadgledao operaciju, uz podršku sredstava za vazdušno obezbeđivanje i kopnenih snaga. Te jedinice bi radile na obezbeđivanju mesta nesreće dok se spasilački timovi pibližavaju izvoru GPS signala oborenog aviona. Fotografije i video snimciIranski izvori objavili su fotografije i video snimke za koje tvrde da su dokazi incidenta. "Vojne snage su pokrenule operaciju potrage kako bi pronašle američkog pilota borbenog aviona koji je pogođen ranije danas", izvestila je iranska novinska agencija Fars, koja je bliska Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC). Mada su američki vojni avioni bili pogođeni iranskim raketama ili dronovima dok su bili na zemlji od izbijanja rata 28. februara, obaranje borbenog aviona, ako se zvanično potvrdi, bio bi prvi prijavljeni slučaj obaranja američkog ratnog aviona neprijateljskom vatrom. Šest američkih vojnika je poginulo 12. marta kada je avion za dopunu goriva KC-135 pao posle sudara u vazduhu s drugim avionom za dopunu goriva. Nešto više od dve nedelje kasnije, 27. marta, Iran je u napadu raketama i dronovima pogodio vazduhoplovnu bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, povredivši najmanje 12 američkih vojnika i teško oštetivši najmanje dva aviona za dopunu goriva KC-135. Tri američka borbena aviona McDonnell Douglas F-15E Strike Eagle oborena su iznad Kuvajta 2. marta usled prijateljske vatre kuvajtske protivvazdušne odbrane. Šest članova posade bezbedno se katapultiralo u Kuvajt. Iran pokreće napade širom regionaIzveštaj o obaranju aviona objavljeni su u petak dok je Iran izvodio napade širom Bliskog istoka, zapalivši delove velike kuvajtske rafinerije nafte i pokrenuvši protivvazdušne odbrane širom Zaliva, dok se rat sa SAD i Izraelom bližio kraju svoje pete nedelje. Ta rafinerija je bila meta nekoliko puta od početka rata, a državna Kuvajtska naftna korporacija saopštila je da vatrogasci rade na gašenju više požara od napada. Infrastruktura za električnu energiju, vodu i obnovljive izvore energije u Kuvajtu takođe je pogođena u napadu. Teheran je nastavio da vrši pritisak na Izrael i zemlje iz Persijskog zaliva. Saudijska Arabija je saopštila da je uništila nekoliko iranskih dronova, sirene za vazdušnu opasnost su se oglasile u Bahreinu, odbrana je aktivirana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a Izrael je prijavio dolazak raketa. Vlasti u Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima saopštile su da je jedan egipatski državljanin poginuo, dok je najmanje 12 drugih ljudi zadobilo "lake do umerene" u iranskim vazdušnim napadima. Zvaničnici su rekli da je sedam nepalskih državljana i pet indijskih državljana povređeno. Zvaničnik Abu Dabija rekao je da su gasna postrojenja emirata Habšan pretrpela značajnu štetu od pada krhotina nakon operacija protivvazdušne odbrane. SAD 'nisu ni počele'Polsednji talas iranskih napada usledio je posle Trampove izjave u četvrtak uveče da Vašington "nije ni počeo" svoju kampanju protiv Irana, uz upozorenje da predstoje novi napadi na infrastrukturu. "SAD nisu ni počele da uništavaju ono što je ostalo u Iranu", napisao je u seriji objava na društvenim mrežama, dodajući da bi mete mogle da uključuju mostove i elektrane. "Iransko liderstvo zna šta mora da uradi i to mora da se uradi brzo". On je takođe objavio video američkog napada na novoizgrađeni most koji povezuje Teheran i obližnji grad Karadž. Iranski državni mediji su naveli da je u napadu ubijeno osam ljudi, a ranjeno 95. Iranski mediji su naveli da je u posebnom napadu dronom pogođeno skladište Crvenog polumeseca u južnoj provinciji Bušer. Lučki grad je ključno pomorsko čvorište i u njemu se nalazi jedina iranska nuklearna elektrana. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da su izraelski napadi uništili oko 70 odsto iranskih kapaciteta za proizvodnju čelika, što bi je značajno uticalo na mogućnost Teherana da proizvodi oružje. "Zajedno sa našim američkim prijateljima, nastavljamo da rušimo teroristički režim u Iranu. Eliminišemo komandante, bombardujemo mostove, bombardujemo infrastrukturu", naveo je Netanjahu u video izjavi. Britanija postavlja protivvazdušni sistem u KuvajtRazmena napada podvlači kako se rat, koji je počeo koordinisanim američko-izraelskim napadima na Iran krajem februara, širi regionom, ometajući globalne tokove energenata i povećavajući pritisak na svetske sile da obezbede plovidbu kroz Ormuski moreuz, kritičnu arteriju za snabdevanje naftom i gasom. Kancelarija britanskog premijera Kira Starmera (Keir) objavila je u petak da će Velika Britanija postaviti svoj sistem protivvazdušne odbrane Rapid Sentry u Kuvajt kako bi pomogla u zaštiti britanskih i kuvajtskih interesa u Zalivu. Rapid Sentry je kopneni sistem protivvazdušne odbrane kratkog dometa namenjen za odbranu od dronova. Iran je nastavio da gađa energetsku infrastrukturu širom Zaliva, dok nastavlja da održava pritisak na brodski saobraćaj kroz strateški Ormuski moreuz, kroz koji u mirnodopsko vreme prolazi otprilike petina globalnih isporuka nafte i gasa. Tramp je rekao da nije odgovornost SAD da otvore taj plovni put i pozvao zemlje koje se oslanjaju na tu rutu da same preduzmu mere.

Univerzitet u Beogradu zatražio je trenutno obustavljanje hapšenja studenata i oslobađanje privedenih. U saopštenju objavljenom na Instagramu, navedeno je da Univerzitet traži i objavljivanje kompletnog spiska uhapšenih sa pravnim osnovom za svako hapšenje. Takođe se zahteva da advokati i porodoce dobiju pristup privedenima. RSE se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije sa pitanjima koliko je studenata privedeno i zbog čega. Do navoda o privođenju studenata dolazi nekoliko dana nakon upada policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu i potom sukoba policije i okupljenih građana ispred Rektorata. Rektor Vladan Đokić poručio je da je hapšenjem studenata uoči Dana studenata "napisana završna rečenica istorije ovog režima koji se obračunava sa Univerzitetom". Zbog privođenja kolega okupili su se studenti ispred Policijske uprave za grad Beograd u Bulevaru Despota Stefana. Studenti u blokadi objavili su da je jedan njihov kolega priveden u policijsku stanicu 3. aprila ujutru i da mu je određeno zadržavanje od 48 sati. Oni su u objavi na Instagramu naveli da je zadobio udarac pesnicom u predelu oka od strane službenog lica dok je pokušavao da kontaktira advokata. Takođe su naveli da je tokom današnjeg i jučerašnjeg dana privedeno još dosta studenata. Policija je 31. marta ušla u Rektorat, kako je navedeno u sklopu istrage smrti studentkinje na Filozofskom fakultetu. Telo 25-gdišnje studentkinje pronađeno je 26. marta na platou Filozofskog fakulteta nakon pada sa petog sprata te ustanove. Dokje za vlast u pitanju legitimna istraga smrti studentkinje, rektor i deo akademske javnosti smatraju da se istraga zloupotrebljava kako bi se zastrašio Univerzitet.

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo je inspekcijski nadzor privatne klinike iz koje je, kako se sumnja, procurelo više hiljada ličnih podataka pacijenata, potvrdili su iz kancelarije Povernika za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako su naveli u pisanom odgovoru, postupak u vezi sa mogućom povredom bezbednosti podataka o ličnosti pokrenut je 2. aprila, "odmah po saznanju za navedeni slučaj". "Postupak nadzora u ovoj stvari pokrenut je (...) izdavanjem naloga za vanredni inspekcijski nadzor i prethodnim radnjama obezbeđenja dokaza i prikupljanja podataka od značaja za predstojeći nadzor", istakli su. Informacije o novom "curenju" ličnih podataka u Srbiji objavljene su na forumu Bezbedan Balkan. Fajl objavljen na dark netu sadrži navodno oko 6.300 redova sa osetljivim podacima pacijenata, uključujući ime i prezime, broj telefona, JMBG, adresu, imejl i dijagnoze vezane za polno prenosive bolesti i infekcije. U objavi na dark netu se navodi da klinika "nije platila otkup", zbog čega hakeri objavljuju ukradene podatke. Na hitan upit RSE poslat ovoj beogradskoj klinici odgovor nije stigao. RSE se obratio i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal o ovom slučaju, ali je odgovor takođe za sada izostao. Kako građani da zaštite svoje podatke?Bojan Perkov iz Fondacije Share, koja se bavi digitalnom bezbednošću, za RSE kaže da "ne postoji način da građani u potpunosti zaštite podatke koje su drugima predali". "U ovom slučaju zaštita podataka pacijentkinja je obaveza klinike", dodaje. Ovaj slučaj dospeo je u javnost dve sedmice nakon što je iz državne kompanije "Telekom Srbija" ukradeno više stotina hiljada podataka korisnika. Kompanija je saopštila da su hakeri uspeli da upadnu u bazu i ukradu podatke korisnika usluge satelitske televizije. Napadači su se obratili kompaniji i ponudili otkup podataka u visini od 180.000 evra u kriptovalutama. Prema rečima Perkova, čini se da ova dva slučaja nisu povezana. "Deluje da nije reč o talasu ili obrascu napada", kaže i napominje da "ovakvi incidenti zahtevaju detaljnu forenziku pogođenih informacionih sistema kako bi se došlo do preciznijih nalaza i zaključaka". U Srbiji je poslednjih godina zabeležen niz velikih napada na informaciono-komunikacione sisteme državnih službi i institucija. Ovog puta na meti hakera bila je privatna klinika. "Mete ovakvih napada mogu biti i javni i privatni akteri, napadačima to u određenim slučajevima i nije previše važno sve dok mogu da ostvare sopstveni interes, na primer da dobiju finansijsku korist od napada", objašnjava Perkov. Kako su ranije za RSE ukazali iz Fondacije Share, nema informacija da je bilo ko u ovim slučajevima procesuiran u Srbiji. "Efikasno pravno procesuiranje ovakvih i sličnih slučajeva je širi institucionalni odnosno sistemski problem, koji u jednoj meri ima veze sa vladavinom prava i mehanizmima pravne države", ističe Perkov. "Dok su sa druge strane problema nedovoljni resursi i nedostatak šire institucionalne podrške koji su potrebni nadležnim institucijama poput Poverenika ili Tužilaštva za VTK", dodaje. Prema podacima Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (CERT) za 2024. godinu, u Srbiji je evidentirano više od 111 miliona napada na informacione sisteme. Od toga najveći broj incidenata otpada na neovlašćeno prikupljanje podataka – više od 108,6 miliona, dok je 2,4 miliona incidenata povezano sa upadima u informaciono-komunikacione sisteme. Na trećem mestu su onlajn prevare sa 66.250 prijavljenih slučajeva.

Članovi vladajućeg kabineta odbacili su zahtjeve opozicije za smanjenje akcize i ukidanje poreza na dodatu vrijednost (PDV) na naftu tokom parlamentarne rasprave održane u petak, u trenutku kada su cijene goriva naglo porasle kao posljedica rata na Bliskom istoku. Demokratski savez Kosova (LDK) podnio je Skupštini Kosova rezoluciju kojom se, osim toga, od Vlade traži da pronađe načine za subvencioniranje cijene nafte za poljoprivredu, javni prijevoz i domaće proizvođače. Rezolucija – koju podržavaju i druge dvije opozicione stranke, Demokratska partija Kosova (PDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) – ima za cilj spriječiti ekonomsku i socijalnu krizu u zemlji kao posljedicu visoke cijene nafte. U tekstu rezolucije traži se smanjenje akcize sa 36 centi po litru na 20 centi po litru dok se cijene na međunarodnim berzama ne stabilizuju, te privremeno smanjenje PDV-a na gorivo sa 18 na osam posto, također do stabilizacije cijena. Zahtjev za donošenje ove rezolucije dolazi u trenutku kada je snažan rast cijena goriva u zemlji izazvao strah od lančanog rasta cijena, posebno osnovnih životnih namirnica. U roku od samo nekoliko sedmica, cijena jednog litra nafte na benzinskim pumpama na Kosovu dostigla je i do 1,79 eura, u poređenju s 1,33 eura koliko je iznosila 3. marta, tri dana nakon početka napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran. Predsjednica poslaničke grupe LDK-a, Jehohna Lushaku Sadriu, izjavila je da kontinuirani rast cijene nafte "nije samo tržišno kretanje, već predstavlja osnovu ekonomske krize koja ima direktan uticaj na svaku porodicu i svaki biznis na Kosovu". Ona je kritikovala vlasti zbog, kako je navela, izostanka reakcije, poručivši da "Vlada ne smije ostati samo posmatrač i profitirati od rasta poreza na ove proizvode". Predsjednik Demokratske partije Kosova (PDK) Bedri Hamza kritikovao je Vladu zbog toga što, kako je rekao, ne uzima u obzir "uticaj ove pojave na pogoršanje životnog standarda građana". "Ova Vlada se ne brine o ekonomskom razvoju i životnom standardu, već preduzima jedino mjere koje pokušava pretvoriti u glasove. Kupovina glasova putem javnog novca", rekao je Hamza. S druge strane, šef poslaničke grupe Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Besnik Tahiri izjavio je da sadašnja Vlada "nije sposobna" da se suoči s krizama. "Moramo otvoreno reći da je kriza s kojom se danas suočavamo na Kosovu najveći teret za građane Kosova i da se ona pretvara u priliku za igru s brojkama, navodno zarad ekonomskog razvoja", rekao je Tahiri. Ipak, rezoluciju i tvrdnje opozicije odbacili su članovi kabineta premijera Albina Kurtija, koji smatraju da preporuke opozicije ne predstavljaju rješenje. Ministrica industrije, preduzetništva, trgovine i inovacija Mimoza Kusari‑Lila rekla je da smanjenje akcize ili ukidanje PDV‑a nisu rješenje, ističući da bi takve mjere imale negativan uticaj na državni budžet, a time i na dodatke koje primaju građani. "Šta vi sada predlažete - da ukinemo akcizu, da ukinemo PDV? A koju mjeru onda da ukinemo? Dodatke za porodilje? Dodatke za djecu? Koju od ovih kategorija mislite da treba smanjiti kako bismo nadoknadili ukidanje ili smanjenje PDV‑a ili akcize", rekla je Kusari obraćajući se opoziciji. Ministar finansija Hekuran Murati optužio je opoziciju da predlaže ove mjere "ne zbog građana, već zbog biznisa koji podržavaju vaše stranke". On je naveo da smanjenje akcize ne bi imalo značajan uticaj na građane prilikom kupovine nafte. "Smanjenje akcize za 16 centi, za porodicu koja troši 50 litara nafte mjesečno, znači uštedu od osam eura. Sjećate li se kada smo uveli dječiji dodatak od 10 eura, kada je opozicija tvrdila da je to simbolično, a sada je njihov prijedlog da se smanji akciza kako bi se uštedjelo osam eura mjesečno - dok se za državu to pretvara u 10 miliona eura manje prihoda mjesečno", kazao je Murati. Vlada Kosova planira rast cijena kontrolisati putem zakona o gornjim cijenama, čiji se nacrt uskoro očekuje u Skupštini, nakon što ga je Vlada usvojila na sjednici u petak. Otprilike sedmicu dana nakon početka rasta cijena - kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael 28. februara započeli bombardovanja Irana, a Teheran uzvratio napadima na Izrael i zaljevske države u kojima se nalaze američke baze - Vlada Kosova uvela je zaštitne mjere za cijene naftnih derivata. Prema toj odluci, maksimalna dozvoljena trgovačka marža u veleprodaji iznosi do dva centa po litru, dok u maloprodaji ne smije prelaziti 12 centi po litru. Ova odluka važi do 4. aprila.

Dvojica studenata iz Novog Pazara Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović pušteni su iz pritvora u petak 3. aprila, potvrdila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) njihova pravna zastupnica Maida Toković. Studenti su uhapšeni 22. marta pod sumnjom da su "pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije", a Osnovni sud u Novom Pazaru im je dva dana kasnije odredio pritvor do 30 dana. "Oni su sada pušteni da se brane sa slobode", rekla je Toković. U međuvremenu, vest je potvrdio i sud u Novom Pazaru. Obrazloženje Osnovnog javnog tužilaštva, na osnovu kojeg im je ranije odeđen pritvor, bilo je da postoji opasnost da će uticati na dokazni materijal. Policija je tokom hapšenja Ziljkića i Marjanovića zaplenila njihove laptopove i telefone. Iz Osnovnog suda su za RSE saopštili da je branilac osumnjičenih podneo predlog da im se pritvor ukine pošto su u međuvremenu obavljena veštačenja oduzetih uređaja. "Pa je time onemogućeno uništenje ili falsifikovanje podataka sadržanih u tim uređajima", dodaju. Sud je taj predlog odbrane usvojio. Do sada nije zvanično saopšteno šta je bio povod da policija Ziljkića i Marjanovića liši slobode. Iz suda su za RSE ranije rekli da im se na teret stavlja pripremanje ubistva državnih zvaničnika, za šta je zaprećena kazna od jedne do pet godina zatvora. Nakon hapšenja advokatica Maida Toković je rekla da se njih dvojica terete na osnovu, kako navodi, tajno snimljenog telefonskog razgovora koji je bio obojen šaljivim tonom. Istakla je i da nema dokaza da su nadležne službe imale odobrenje da prisluškuju telefonske razgovore studenata. Iz Osnovnog tužilaštva u Novom Pazaru nisu odgovorili na upit RSE na osnovu kojih dokaza su dvojica studenata uhapšeni i da li je istina da su prisluškivani. Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru su, zajedno sa kolegama na državnim fakultetima širom Srbije, mesecima blokirali nastavu, u okviru masovnih protesta zbog smrti 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024. godine. Postali su simbol studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz tog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Građani i studenti protestima zahtevaju krivičnu i političku odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS). Vlast SNS-a negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju.