Premijer Crne Gore Milojko Spajić je ocenio da je policija u utorak "fenomenalno reagovala" kada je privela 54 osobe koje su pokušavale da spreče početak izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u opštini Zeta, kod Podgorice. U opštini Zeta je bilo više incidenata i meštani su privođeni, dok je u jednom incidentu učestvovao i poslanik i lider prosrpske Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević, koji je najavio izlazak njegove partije iz vlasti. Knežević je u znak podrške meštanima Zete ušao u jedno policijsko vozilo, pošto je privedena većina meštana koji su protestovali u industrijskoj zoni, među kojima i njihov predstavnik Jagoš Bećirović, kao i predsednik Opštine Zeta Mihailo Asanović iz Kneževićeve partije, prenela je agencija Beta. Lider Demokratske narodne partije posle više sati izašao je iz policijske marice, javila je Radio-televizija Crne gore. Policija je saopštila da je Knežević izašao samoinicijativno, kao što je samovoljno i ušao. Policija je takođe saopštila da je privela 54 osobe koje će pustiti posle istrage, navodeći da je upotrebila "najblaže sredstvo prinude kojim je omogućeno izvršenje službenog zadatka, uz maksimalan stepen senzibiliteta u postupanju prema građanima i isključivo u skladu sa zakonom". Spajić je rekao da je reakcija "pokazala puni demokratski kapacitet" Crne Gore. "Mislim da smo akciju sproveli na civilizovan način i ponosan sam na transparentno i demokratsko postupanje. To je evropski put kojem treba da teži evropska Crna Gora", rekao je Spajić. Plan vlasti Podgorice da izgradnjom kolektora u susednoj opštini reši pitanje otpadnih voda koje iz kanalizacije većinom neprečišćene odlaze u reku Moraču, a zatim dalje u Skadarsko jezero, mogao bi i da ugrozi opstanak Vlade Crne Gore pošto je Knežević u utorak najavio izlazak iz vlasti. Iako nadležni poručuju da se ovim projektom, finansiranim iz Evropske unije, čuva priroda i zdravlje stanovništva, građani Zete su se na pravno neobavezujućem lokalnom referendum 15. decembra izjasnili protiv izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda smatrajući da će im zastarela tehnologija ugroziti živote. Meštane koji protestuju podržava i nekoliko partija većine u Skupštini Crne Gore, a najglasnije partija poslanika Milan Kneževića DNP, bliska zvaničnom Beogradu i Moskvi. Postrojenje bi trebalo da izgradi turski konzorcijum "Kuzu grup". Taj projekat je jedan od ključnih uslova za zatvaranje "Poglavlja 27" u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom, koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Ako bi se raskinuo ugovor s izvođačem, Podgorica bi izgubila grant EU, kredit i morala da plati odštetu od 100 miliona evra. Prva studija o tom postrojenju je još iz 2004. godine, a bivša vlast Demokratske partije socijalista (DPS) je do 2022. obavila pripreme i obezbedila grant EU. Knežević, blizak vlastima Srbije, rekao je da će predložiti Predsedništvu njegove DNP "izlazak iz ove krvave vlade". "Do jutros sam bio član parlamentarne većine. Odmah kad se završi ova agonija, na predsedništvu stranke ću predložiti izlazak iz ove krvave vlade. Ovo što se danas dogodilo ne pamtimo još ni za vreme Đukanovića. Ni sa kim od koalicionih partnera nisam imao komunikaciju", kazao je Knežević. Pošto njegova stranka ima samo četiri poslanika u Skupštini Crne Gore, opstanak Vlade bi mogao biti ugrožen samo ako iz koalicije ode i devet poslanika druge prosrpske partije Nova srpska demokratija predsednika Skupštine Andrije Mandića koji je izjavio da su Crnoj Gori "potrebni mir i stabilnost". Vučić ranije u utorak na Instagramu objavio da će biti uz Kneževića, navodeći da je "u Crnoj Gori uhapšen lider Demokratske narodne partije, i važnije od toga, lider srpskog naroda Milan Knežević". "Branio je volju naroda iskazanu na referendumu. U teškim trenucima, uvek sam bio i biću uz svoje prijatelje. Milan to jeste i ponosim se našim drugarstvom i nadam se da će uskoro biti na slobodi", dodao je Vučić. Kasnije je na godišnjoj konferenciji za medije ponovo pružio podršku Kneževiću, navodeći da ne želi da se meša u unutrašnje odnose u toj zemlji, ali da će uvek brinuti i pokazivati zabrinutost i biti na strani srpskog naroda izvan Srbije.

Specijalno tužilaštvo Kosova optužilo je 21 osobu za "ratni zločin protiv civilnog stanovništva" zbog masakra u Račku, gde je 15. januara 1999. ubijeno 45 civila. Optuženi su, prema navodima tužilaštva, u periodu 1998–1999. kao pripadnici 243. mehanizovane brigade Prištinskog korpusa Treće armije vojske bivše Jugoslavije, kao i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, "počinili i nečovečno postupanje, uništavanje imovine, masovno proterivanje i etničko čišćenje civilnog stanovništva". Oni su optuženi za ubistvo 42 civila u Rečku tokom operacije srpskih policijskih snaga. Tužilaštvo je predložilo da im se suđenje održi u odsustvu, jer su "nedostupni pravosudnim organima" Kosova. Tužilaštvo je saopštilo da su optuženi opkolili Rečak a zatim su granatirali to selo, vršili pretrese od kuće do kuće i odvajali muškarce od žena i dece, prisiljavajući ih da napuste selo, "dok su pogubljivali pritvorene muškarce". "Istraga je utvrdila da su optuženi vršili fizičko nasilje nad civilima, tukli ih kundacima pištolja, udarali nogama, drvenim palicama, lancima i drugim tvrdim predmetima", navodi se u saopštenju Tužilaštva. Tada je, kao rezultat ove operacije srpskih snaga, skoro 20.000 civila iz sela Rečak, Topil, Petrova, Kraišt, Mulapolc, Dremjak proterano iz svojih domova, saopštilo je Tužilaštvo. Suđenja u odsustvu, koja je Specijalno tužilaštvo tražilo za ovaj slučaj, moguća su na Kosovu posle izmena Krivičnog zakonika, donetih 2022. godine. Takva suđenja mogu se održati samo pod uslovom da su tužilaštvo i sud iscrpeli sva sredstva da obezbede prisustvo optuženih. Međutim, ovaj zakon predviđa da lica kojima se sudi u odsustvu imaju pravo na bezuslovno ponovno suđenje kada budu uhapšena. Zločine počinjene u Račku dokumentovao je Vilijam Voker (William Walker), koji je 1999. godine bio šef Verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Posle masakra u Račku, u martu 1999. godine, NATO je napao ciljeve vojne i policijske mete u bivšoj Jugoslaviji. Posle 78 dana napada, bombardovanja su obustavljena 10. juna 1999. godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Intervencija NATO-a na Kosovu je takođe omogućila povratak svojim domovima više od 800.000 izbeglica, interno raseljenih lica i ljudi van Kosova. U ratu na Kosovu 1998/99. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Skoro 1.600 ljudi se vodi kao nestalo,– većina njih su Albanci. Poslednjih godina, Kosovo je povećalo broj optužnica u odsustvu za ratne zločine počinjene tokom poslednjeg rata. Ranije ove godine, Kancelarija specijalnog tužioca podigla je optužnice u odsustvu protiv 21 osumnjičenog za prisilno proterivanje više od 800.000 albanskih civila s Kosova tokom rata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak da je jedini uslov koji Srbija ima u vezi s prodajom Naftne industrije Srbije, koja je pod sankcijama SAD zbog ruskog vlasništva, da nastavi da radi rafinerija te kompanije. Zbog nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi, koja je najznačajnije postrojenje u vlasništvu NIS-a. "Ko god da uzme NIS, Rafinerija mora da radi. Inače oni neće da rade u Srbiji. To je jedini uslov koji imamo", izjavio je Vučić na godišnjoj konferenciji za novinare u Beogradu. Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija prema NIS-u počele su 9. oktobra. Uslov SAD za skidanje NIS-a sa režima embarga je da se oslobodi ruskog vlasništva. Vučić je rekao da je održana energetska stabilnost zemlje, uprkos američkim sankcijama NIS-u i naveo da 83 dana ta kompanija naftovodom nije dobila sirovu naftu. "Trošimo rezerve. Zamislite da se zaledi Dunav ili opadne vodostaj, bez kog ne možemo da nadomestimo snabdevanje gorivom. Dnevne potrebe su nam 6.000 tona dizela", rekao je Vučić. Zbog američkih sankcija zatvoren je transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja do pančevačke rafinerije koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. OFAC je 24. decembra izdao licencu NIS-u kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026. ali se ne daje dozvola za ponovno poslovanje. Zvaničnici Mađarske i Srbije proteklih meseci objavili su da su mađarski MOL i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) zainteresovani za kupovinu Naftne industrije Srbije. Te kompanije nisu odgovorile na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa potencijalnom akvizicijom u NIS-u. Naftna industrija Srbije (NIS) je u vlasništvu Rusije - fond iz Sankt Peterburga, državna kompanija Gasprom i njena ćerka firma Gasprom Njeft imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Naftna industrija Srbije prodata je Gaspromu u januaru 2008, u okviru rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, za 400 miliona evra. Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo. Srbija je energetski zavisna od Moskve jer 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Takođe 80 odsto prirodnog gasa za građane i privredu Srbija kupuje od Rusije. Beograd i Moskva imaju bliske političke, ekonomske i vojne odnose. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali se nije pridružila sankcijama Brisela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Iransko rukovodstvo suočava se sa sve većim pritiskom iz inostranstva i otporom iznutra, dok se šire protesti zbog posrnule ekonomije i pretnje nove runde vojnih udara. Demonstracije su, prema izveštajima, u utorak održane u nekoliko gradova, uz zatvaranje pijaca i prodavnica, dok studenti održavaju skupove na univerzitetima. U prethodna dva dana demonstracija bezbednosne snage su upotrebile suzavac kako bi rasterale okupljene. Ljudi su skandirali antivladine slogane protestujući zbog naglog slabljenja iranske valute. Video snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju da su radnje zatvorene treći dan i dok se održavaju demonstracija. Jedan video, čiju je autentičnost potvrdio RSE, prikazuje demonstrante kako potiskuju bezbednosne snage u Teheranu. Demonstranti su bacali stvari na policiju, koja je izgleda ispalila suzavac. "Nalazimo se u novoj fazi previranja u zemlji, što je faza dolarizacije iranske ekonomije... što je dovelo do protesta", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) politički analitičar iz Teherana Hamid Asefi. On je rekao da situacija na bazarima i u ekonomiji nije dobra. "Ne možemo reći da će se za četiri, pet meseci sve vratiti u normalu", dodao je. Dok se vlasti u Iranu guše proteste suzavcem i palicama, nova pretnja se nadvila s druge strane Atlantika pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) primio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u svojoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi. Na pitanje da li bi podržao nove izraelske vojne udare na Iran ako Teheran nastavi sa svojim raketnim ili nuklearnim programom, Tramp je bio nedvosmislen. "Ako nastave s raketama – da; (nastavak) nuklearnog programa – brzo. Jedno je 'da, apsolutno', drugo 'uradićemo to odmah'", rekao je Tramp. Nekoliko trenutaka ranije, Tramp je takođe napomenuo domaće izazove s kojima se suočavaju iranske vlasti. "Imaju mnogo problema u Iranu. Imaju ogromnu inflaciju. Njihova ekonomija je propala... i znam da ljudi nisu baš srećni. Ali ne zaboravite, svaki put kada dođe do nereda ili neko formira grupu, malu ili veliku, počnu da pucaju na ljude", rekao je on. Nagli pad iranskog rijalaVrednost iranske valute rijal na crnom tržištu je naglo pala – sa 800.000 rijala za dolar pre godinu dana na 1,4 miliona rijala za dolar. Zvanični kurs je bolji, ali mnogi ne mogu da menjaju devize po tom kursu. Mnoge prodavnice su zatvorene pošto su trgovci zatvorili svoje radnje u znak protesta i pridružili se demonstracijama. "To su osnovna egzistencijalna pitanja. Trgovci ne znaju da li će ako danas prodaju robu, moći da kupe više robe i prodaju je? A ako se od njih očekuje da je prodaju s ogromnim gubitkom, oni izlaze na ulice i iznose svoje mišljenje", rekao je analitičar Asefi. Iranski politički analitičar Ali Afšari, koji živi u SAD, složio se, ističući uticaj međunarodne izolacije Irana pod sankcijama SAD i UN na pogoršanje ekonomije. "Vlada ne može fundamentalno da reši ovo pitanje, potrebna joj je promena spoljne politike, što je veoma teško zbog stavova Trampove administracije", rekao je on za RSE. "To otežava postizanje dogovora i sve dok su sankcije na snazi, Iran je izolovan. U takvoj situaciji je veoma teško popraviti ekonomiju", dodao je Afšari. Loše stanje privrede možda nije jedini faktor koji pokreće obnovljene proteste u Iranu. Mase su takođe skandirale "smrt diktatoru", slogan koji se često čuo tokom masovnih protesta "Žene, život, sloboda" koji su potresli zemlju 2022. godine. Uz to, mogućnost novih napada Izraela izgleda da su se povećali posle Netanjahuove posete Floridi. Tokom dvanaestodnevnog rata u junu, Izrael i SAD su pokrenule kampanju bombardovanja iranskih nuklearnih i vojnih objekata. "Oni znaju posledice. Posledice će biti veoma snažne, možda snažnije nego prošlog puta", rekao je Tramp. "Do određene mere, Netanjahu je pomerio fokus, ističući pretnju raketama kao sledeću liniju sukoba i kao opravdanje za potencijalnu vojnu akciju", rekla je za RSE Sanam Vakil, šefica programa za Afriku i Bliski istok u londonskom tink-tenku Četam haus (The Chatham House). "Ovo samo po sebi ne čini vojne napade verovatnijim, ali proširuje listu mogućih razloga i obrazloženja za buduće akcije... Snažni udarci na vojnu infrastrukturu mogli bi da podstaknu nacionalistička osećanja oko režima, čak i dok pogoršavaju ekonomske i političke pritiske", dodala je ona. Zvaničnici u Teheranu su odgovorili na dvostruke izazove pretnjama i apelima. Ali Šamkani, viši savetnik vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, odgovorio je na Trampove izjave, rekavši da bi svaki napad na Iran izazvao "neposredan oštar odgovor". "Prema iranskoj odbrambenoj doktrini, odgovori se određuju pre nego što se pretnje materijalizuju", napisao je Šamkani na X u ponedeljak, dodajući da se iranski raketni kapacitet i odbrana ne mogu ograničiti niti su zasnovani na dozvolama. Iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je da će "odgovor Islamske Republike Iran na bilo kakvu represivnu agresiju biti oštar". On je prethodno rekao da je tražio od Ministarstva unutrašnjih poslova da sasluša "legitimne zahteve demonstranata kroz dijalog s njihovim predstavnicima", što je drugačiji pristup od onog koji su primenile bezbednosne snage u Teheranu poslednjih dana.

Proizvođači iz Šumadije i Pomoravlja u Srbiji počeli su 30. decembra da poklanjaju nekoliko tona mleka građanima u znak protesta zbog najavljenog smanjenja otkupne cene tog proizvoda. Predsednik udruženja mlekara Milorad Majstorović rekao je za agenciju Beta da su humanitarnu akciju počeli u Kraljevu nakon što su mlekare najavile da će od 1. januara otkupna cena biti manja do pet dinara po litru. "Kupili smo sterilne flaše i građanima delimo mleko. Sve što ostane poklonićemo u humanitarne svrhe", rekao je Majstorović. Naveo je da su tone mleka iz protesta nameravali da prospu na centralnom trgu u Kraljevu, 180 kilometara južno od Beograda, ali da su se predomislili i odlučili da ga podele. Dodao je da je kupovinu boca, po ceni od 35 dinara, finansiralo Udruženje proizvođača Šumadije i Pomoravlja i da litar mleka košta od 30 (0,25 evra) do 62 dinara (0,52 evra). Majstorović je rekao da je su se proizvođači odlučili na protest da bi vlasti skrenuli pažnju da zaštiti domaće tržište od mogućeg uvoza viškova mleka iz zemalja Evropske unije (EU). "Na to ukazuje činjenica da su neke mlekare smanjile i druge najavile smanjenje otkupne cene do pet dinara po litru jer bi iz EU mogle da uvezu mleko na koje su carinu uvele Sjedinjene Američke Države", rekao je Majstorović. Dodao je da proizvođači mleka očekuju da Srbija nađe način da zaštiti domaće tržište. Protekle sedmice poljoprivrednici širom Srbije iz protesta su prosipali mleko jer im je otkazan prevoz do mlekara zbog viška mleka na tržištu. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je 26. decembra da su to bili pojedinačni slučajevi. Dodao je da smatra da rešenje nije u uvođenju zaštitne carine, prelevmana, zbog toga što je izvoz mleka veći nego uvoz i jer bi bi, kako je naveo, EU mogla da zabrani uvoz iz Srbije. Naveo je da je Srbija ove godine povećala proizvodnju mleka i ustvrdio da je višak na domaćem tržištu nastao jer EU ne može da izvozi u SAD "pa se njeni viškovi mleka prelivaju kod nas". Podsetio je da su se prethodnih dana cene na spot-tržištu Evrope kretale od 11 do 25 evro-centi. Kao moguće rešenje ministar Glamočić navodi veću potrošnju. "U Americi, da bi rešili velike viškove mleka, dosetili su se čizburgera. U njemu ima sira i tako su povećali potrošnju mleka. Još jednom apelujem na naše građane da malo više pijemo mleko i konzumiramo mlečne proizvode”, rekao je Glamočić. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da Srbija godišnje uveze oko 41.300 tona mleka i mlečnih proizvoda, kao i da izvozi 52.000 tona.

Policajac Marko Kričak imenovan je za načelnika Uprave kriminalističke policije Srbije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije 30. decembra. Široj javnosti postao je poznat kada ga je studentkinja Nikolina Sinđelić optužila za pretnje silovanjem i preteranu upotrebu sile nakon privođenja na antivladinom protestu u Beogradu 14. avgusta. O policijskoj brutalnosti u javnosti su govorili i drugi koji su, zajedno sa njom, privedeni tog dana. U saopštenju o imenovanju Krička na novu poziciju u policiji, MUP je naveo da se on "istakao aktivnim učešćem u očuvanju bezbednosti države tokom prethodnih godinu dana, gde je požrtvovano i bezuslovno branio ustavni poredak Srbije". Duže od godinu dana u Srbiji traju antivladini protesti predvođeni studentima. Pokrenula ih je nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je u obrušavanju betonske nadstrešnice poginulo 16, a teško povređena jedna osoba. Optužbe za policijsko nasilje i brutalnostSinđelić, koja je i članica omladine opozicionog Narodnog pokreta Srbije, u avgustu je za Radio Slobodna Evropa navela da je tokom protesta privedena sa još dvoje kolega, a da su potom sprovedeni u garažu Vlade Srbije. O tome je za RSE govorio i student Dušan Cvetković. Takođe je naveo da je priveden u objekat Vlade gde, kako je rekao, doživeo torturu i gde su ga "tukla i gurala mu glavu u beton četvorica, petorica policajaca". Rekao je da ga je ispitivao komandant Kričak koji je u tom momentu bio komandant Jedinice za zaštitu određenih objekata i ličnosti (JZO). Među privedenima u objektu Vlade Srbije bio je i italijanski IT stručnjak Alesio Laterza, koji je je za portal Radar ispričao da je tamo vladala "necivilizovana, divljačka atmosfera." On je tvrdio da je priveden dok se vraćao iz bioskopa. MUP je tada odbacio navode o policijskoj brutalnosti, dok deo javnosti zahtevao smenu Krička i sankcionisanje policajaca koji su učestvovali u zlostavljanju i mučenje privedenih osoba. Sinđelić je, u međuvremenu, podnela krivičnu prijavu protiv Krička. Prema navodima medija, nekoliko meseci kasnije on je studentkinju tužio za povredu ugleda i časti i tražio novčanu naknadu u iznosu od 500.000 dinara, prenela je Beta.

Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu nije pokrenulo istragu nakon odluke Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da blokira uvoz automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da postoje dokazi da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. Kako su napisali u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Tužilaštvu "do sada povodom navoda SAD nikakvi novi dokazi nisu predočeni". "Ukoliko to bude učinjeno, ovo javno tužilaštvo će ih u svakom slučaju razmotriti kao što je to činilo i uvek do sada i u skladu sa tim doneti javnotužilačku odluku", dodali su. Iz američke Carine i zaštite granica (CBP) su 18. decembra naveli da izveštaji ukazuju na to da su radnicima, između ostalog, zadržavana lična dokumenta i uskraćivane zarade, te da su izloženi zlostavljačkim uslovima života i rada. Kompanija Linglong nije odgovorila na pitanja RSE povodom navoda i odluke SAD. Sumnje na prinudni rad u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji pojavile su pre nekoliko godina kada su na to upozorile lokalne i međunarodne organizacije. Nevladina organizacija Astra je u februaru 2024. u ime 11 radnika iz Indije podnela nadležnima u Srbiji krivičnu prijavu zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju u fabrici Linglong u Zrenjaninu. Linglong je odbacio te optužbe, navodeći da indijski radnici nisu radili na izgradnji fabrike. Nekoliko godina ranije, svet su obišle slike nehumanih uslova u kojima je u krugu kineske fabrike bilo smešteno 400 radnika iz Vijetnama. Neki od radnika su navodili i da im je poslodavac oduzeo pasoš. Linglong je i tada odbacio odgovornost. Naveli su da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača. Na pitanje RSE da li je postupalo po krivičnim prijavama nevladinih organizacija u vezi sa tim slučajevima, Tužilaštvo iz Zrenjanina kaže da je u saradnji sa policijom, Vladinim Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Zaštitnikom građana Srbije, te inspektoratom rada sprovedna istraga. "Kada su u pitanju državljani Indije, nisu nađeni elementi krivičnog dela trgovine ljudima, kao ni bilo kojeg drugog krivičnog dela za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, dok je u ostalom delu predmet i dalje u radu", saopštili su iz Tužilaštva. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u odgovoru na ranije optužbe o eksploataciji radnika u kineskoj fabrici poručivao da je reč o medijsko-političkoj kampanji protiv Linglonga. Američki Stejt department u izveštaju o trgovini ljudima za 2024. je naveo da "Vlada Republike Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne optužbe o prinudnom radu, uključujući oduzimanje pasoša, nehumane uslove rada i života, već je nastavila da tvrdi da vijetnamski i indijski radnici nisu žrtve trgovine ljudima". Odgovori na pitanja RSE o novim navodima o prinudnom radu i odluci SAD nisu stigli iz nadležnih ministarstava, ni iz inspekcije rada koja kontroliše uslove u Srbiji. Na pitanja nisu odgovorili ni iz kabineta predsednika Srbije. Bez odgovora je ostao i zahtev Evropskog parlamenta koji je 2021. rezolucijom od Srbije zatražio istragu mogućeg prinudnog rada oko 400 vijetnamskih radnika u Linglongu. Nakon pet godina izgradnje, kineska fabrika automobilskih guma svečano je otvorena u septembru 2024. Kao investiciju od 800 miliona evra, Vlada Srbije je proglasila projektom od nacionalnog značaja.

Dva dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih u nedjelju na Kosovu, sve je jasnije ko će biti izabran za 120 novih poslanika Skupštine Kosova. Centralna izborna komisija (CIK) broji glasove za kandidate za poslanike od ponedjeljka, a do sada je prebrojano više od 34 posto glasova. Na izbore je izašlo oko 45 posto od skoro 2 miliona građana s pravom glasa. Na izborima je uvjerljivo pobijedio Pokret Samoopredjeljenje aktuelnog premijera Albina Kurtija. Ispod je prikazano kojih pet kandidata u svakoj stranci trenutno imaju najviše glasova, na osnovu prebrojanih nešto više od trećine ukupnih glasova. Pokret Samoopredjeljenje: Albin Kurti – 115.590 glasova Glauk Konjufca – 89.916 glasova Albulena Haxhiu – 46.543 glasova Hekuran Murati – 46.228 glasova Donika Gërvalla – 41.032 glasova Demokratska partija Kosova (PDK): Bedri Hamza – 53.853 glasova Arian Tahiri – 25.703 glasova Përparim Gruda – 24.190 glasova Uran Ismaili – 18.493 glasova Sala Jashari – 17.307 glasova Demokratski savez Kosova (LDK): Lumir Abdixhiku – 25.233 glasova Hykmete Bajrami – 16.018 glasova Ukë Rugova – 14.058 glasova Avdullah Hoti – 12.414 glasova Doarsa Kica Xhelili – 12.363 glasova Srpska lista: Igor Simić – 14.337 glasova Slavko Simić – 14.333 glasova Liljana Stefanović – 13.926 glasova Nemanja Biševac – 11.680 glasova Zlatan Elek – 11.606 glasova Alijansa za budućnost Kosova (AAK): Ramush Haradinaj – 12.879 glasova Daut Haradinaj – 7.855 glasova Besnik Tahiri – 7.723 glasova Bekë Berisha – 5.712 glasova Time Kadrijaj – 5.275 glasova Prema preliminarnim podacima, Samoopredjeljenje će imati 56 mjesta u Skupštini, slijedi PDK sa 23, LDK sa 15, Srpska lista devet i AAK šest. Najviše glasova u cijeloj zemlji dobio je Albin Kurti, koji je na redovnim izborima 9. februara osvojio 337.791 glas, čime je oborio dotadašnji rekord predsjednice Vjose Osmani (300.756 glasova). Ostaje da se vidi hoće li Kurti još više povećati taj rekord.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH) podiglo je optužnicu protiv Mensuda Kelešture zvanog "Keli" i Hazima Jašarevića zvanog "Šimek" zbog zločina nad civilima hrvatske nacionalnosti u Vitezu 1993. godine. Tužilaštvo ih tereti da su za vrijeme rata i oružanog sukoba između Armije Bosne i Hercegovine (ARBiH) i Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) u svojstvu komandira ARBiH, postupali protivno odredbama Ženevskih konvencija o zaštiti civilnih osoba za vrijeme rata. Kelešturu kao komandira 325. brdske brigade ARBiH i Jašarevića kao komandira Brigadne artiljerijske grupe iste brigade Tužilaštvo tereti za granatiranje civila u Vitezu tokom juna 1993. godine. U artiljerijskom napadu na dječije igralište poginulo je osmoro djece, a ranjeno petoro. "Optuženi su da su sudjelovali u artiljerijskom napadu na civilne objekte nastanjene stanovništvom hrvatske nacionalnosti, uslijed čega je nakon dejstvovanja minobacača 120 mm, od eksplozije granate na dječjem igralištu, smrtno stradalo osmero djece hrvatske nacionalnosti, od kojih je petero ubijeno odmah te još troje ubrzo preminulo od posljedica ranjavanja, a ranjeno petero djece koja su se nalazila na igralištu", navodi se u saopštenju. Najmlađa žrtva je imala 12, a najstarija 18 godina. Stradanje djece u Vitezu do sada nije bilo dio nijedne optužnici, niti presude pred domaćim pravosuđem ili Haškim tribunalom. Optuženi se terete za krivično djelo Ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz članka 173. Krivičnog zakona BiH.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je 25. decembra optužnicu protiv 12 fizičkih i šest pravnih osoba zbog sumnje da su u periodu od 2017. do 2024. prali novac stečen organiziranim kriminalom i neovlaštenim prometom opojnih droga, saopćili su u četvrtak iz Tužilaštva BiH. Prema navodima optužnice, osumnjičeni su u Bosnu i Hercegovinu unijeli više od šest miliona konvertibilnih maraka (više od tri miliona eura), skrivenih u vozilima ili drugim metodama prijenosa preko granice, a zatim su novac integrirali u zakonite tokove kupovinom i izgradnjom nekretnina, poslovnim aktivnostima više kompanija, te trgovanjem i "rudarenjem" kriptovaluta. Tužilaštvo navodi da su osumnjičeni koristili kriptiranu aplikaciju SKY Ecc radi međusobnog dogovora o izvršenju krivičnih djela. Blokirano je i privremeno oduzeto više nekretnina, vozila, predmeta visoke vrijednosti i kriptovaluta, u saradnji s partnerskim institucijama, navodi se u saopćenju Tužiteljstva. Optuženi se terete za organizirani kriminal prema članu 250., u vezi s pranjem novca iz člana 209. Krivičnog zakona BiH. Među optuženima su Elmedin Karišik (1990), Seid Hadžibajrić (1994), Mehmed Dedić (1990), Emir Karišik, zvani Eka (1982), Edin Brbutović (1985), Bojan Veselinović, zvani Boki (1981), Edina Karišik (1985), Emina Rogo (1992), Muris Bešlagić (1977), Ognjen Orašanin, zvani Ogi i Oras (1978), Adis Đonko (1971) i Selma Maglić (1990). Optužnicom su također obuhvaćena pravna lica Plaza Group d.o.o. Sarajevo, Arijans d.o.o. Sarajevo, Parking Tim d.o.o. Sarajevo–Vogošća, Europark d.o.o. Sarajevo–Vogošća, Šemrani d.o.o. Sarajevo i Brand Vision d.o.o. Sarajevo. Kantonalni sud u Sarajevu odredio je u februaru mjere zabrane bivšem gradonačelniku sarajevske opštine Stari Grad Ibrahimu Hadžibajriću, njegovom sinu Elmedinu Karišikute te Seidu Hadžibajriću.