Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će biti predložen amandman na Predlog zakona o budžetu, koji će predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS). "Videćete da će, posle razgovora koje je (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić imao sa raznim stranama, jedan od amandmana koji će biti predložen biti i onaj koji će predvideti okolnost da ćemo mi u jednom trenutku morati da preuzmemo NIS", rekla je ona za Juronjuz. NIS je od 9. oktobra pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva zbog čega je NIS-ova Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, ostala bez sirove nafte za preradu. Ona je, međutim, dodala da ne bi podržala nacionalizaciju NIS-a navodeći da nacionalizacija otvara Pandorinu kutiju. Brnabić je rekla i da je Srbija kao manjinski vlasnik NIS-a ponudila Rusiji da prva učestvuje u razgovorima o eventualnim promenama u vlasničkoj strukturi. Poručila je da se nada da će ruski partneri imati u vidu da ništa ne sme da ugrozi životni standard građana i privrede. "Da li su do sada imali? Rekla bih da nisu", dodala je. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Vlada Srbije NIS-u ostavila mogućnost od 50 dana da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", dodao je. Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo. Vlasnička struktira NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto nacionalne naftne kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.

Poslovne banke u Srbiji obustaviće promet sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), ukoliko kompanija ne dobije licencu Sjedinjenih Država za poslovanje do predviđenog roka, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Povodom najava mogućeg uvođenja "sekundarnih" američkih sankcija Narodnoj banci Srbije (NBS) i poslovnim bankama zbog poslovanja sa NIS-om, navedeno je da će banke ostati posvećene očuvanju stabilnosti finansijskog sistema zemlje. Američke sankcije NIS-u na snazi su od 9. oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji u cilju američke administracije da spreči Rusiju da prihode koristi za rat u Ukrajini. Prethodno je Narodna banka Srbije objavila da će, ukoliko NIS do predviđenog roka ne dobije licencu za poslovanje, obustaviti platni promet sa tom kompanijom, kako "ne bi na bilo koji način bila dovedena u pitanje stabilnost domaćeg finansijskog sistema". Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, od ponedeljka nijedna banka neće raditi sa NIS-om, ukoliko ta kompanija ne dobije operativnu licencu za rad. Centralna banka Srbije već je dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija zbog Naftne industrije Srbije (NIS). "Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković 19. novembra. Dodala je da centralna banka Srbije nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile. Američki Stejt department nije potvrdio ni demantovao te informacije. U kratkom odgovoru na upit RSE naveli su da "generalno, ne komentarišu sankcije unapred". NIS je 19. novembra saopštio da je kompanija tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture.

Agencija za sprečavanje korupcije je utvrdila 25. novembra da bivši predsjednik Crne Gore Milo Đukanović nije prijavio dio pokretne imovine - kolekciju ručnih satova koje posjeduje, a čija je vrijednost oko 200.000 eura. Kako se navodi u izvještaju, Agencija je vještačila fotografije dijela crnogorskih medija nastale tokom višegodišnjih Đukanovićevih javnih nastupa dok je obavljao funkcije predsjednika ili premijera Crne Gore. Fotografijama su obuhvaćeni i ručni satovi sedam brendova od kojih svaki, prema nalazu vještaka digitalne struke, vrijedi između 8000 i 59.000 eura. Tako vještaci za digitalne dokaze i ekonomsko finansijske struke analizirali fotografije na kojima Đukanović nosi satove 'Franck Muller", "Cartier Pasha", "Brequet Tourbilion", "Roger Dubius Excalibur", "Rolex", "Patek Philippe" i "Cartier Moonphase". "Agencija je u dokaznom postupku ustanovila da su autentične fotografije na kojima je prikazan bivši javni funkcioner Milo Đukanović dok na ruci nosi predmetne satove, te da isti nijesu prijavljeni ni u jednom od navedenih izvještaja o prihodima i imovini kao svojina nad pokretnom imovinom", navodi se u obrazloženju. U odgovoru agenciji iz 2021. Đukanović je saopštio da su tvrdnje o "basnoslovno vrijednim satovima izraz zlonamjernog senzacionalizma". Takođe je naveo da dio satova nikada nije posjedovao, a da sat marke "Brequet Tourbilion" posjeduje "još od devedesetih godina prošlog vijeka kao poklon njemu bliske osobe prije njegovog stupanja na javnu funkciju". Agencija je u Odluci navela da ne prihvata Đukanovićevo obrazloženje: "Agencija nije prihvatila proizvoljne tvrdnje da je jedan od satova poklon iz ranijeg perioda, jer ista niti jednim dokazom nije potkrijepljena, niti taj model ručnog sata postoji, prema nalazu i mišljenju vještaka za digitalne dokaze." Milo Đukanović je obavljao najviše državne funkcije od početka devedesetih godina. Njegova stranka Demokratska partija socijalista je prevodila sve Vlade do 2020. godine kada je izgubila vlast od trojne koalicije proruskog Demokratskog fronta, Demokrata i Pokreta Ura. A Đukanović je okončao svoj predsjednički mandat 2023. kada ga je pobijedio aktuelni predsjednik Jakov Milatović. Radio Slobodna Evropa je poslao upit Kancelariji bivšeg predsjednika tražeći komentar na odluku Agencije za sprečavanje korupcije. Odgovor nije stigao. Đukanović može protiv Odluke Agencije za pokrene upravni spor u roku od 20 dana.

Kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) izneo je tvrdnju da su njihovi tužioci poslednjih meseci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti. "Predsednik Srbije i izvršna i zakonodavna vlast na sve moguće načine pokušavaju da potčine Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, jer javni tužioci ovog tužilaštva nisu i neće podleći pritiscima", navedeno je. Dodaje se da je medijsko targetiranje, a potom i opstruisanje postupanja tužilaštva, počelo od trenutka kada je TOK započeo predistražni postupak u predmetima pada nadstrešnice u Novom Sadu i ukidanja svojstva kulturnog dobra Generalštaba u Beogradu. "Posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana" navedeno je. TOK je naveo da su i u prethodnom periodu postojali pokušaji predstavnika izvršne vlasti da direktno utiču na postupanje tog tužilaštva u predmetima "Jovanjica", "Šarić", "Ćuruvija", "Dijana Hrkalović" i drugim. To su činili, kako je navedeno, javnim komentarisanjem kojim se relativizuje ozbiljnost počinjenih krivičnih dela i krivične odgovornosti počinilaca i stvara lažna slika da javni tužioci zloupotrebljavaju svoja zakonska ovlašćenja. "Neutemeljene izjave predsednika Srbije i predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, se od strane okrivljenih i njihovih branilaca koriste kao argumentacija za podnošenje zahteva za izuzeće postupajućih tužilaca", dodaje se u saopštenju TOK-a. Kolegijum TOK-a je ocenio i da su pojedine izjave predstavnika vlasti o ukidanju tog tužilaštva usmerene na diskreditaciju TOK-a i pripremu terena za njegovu potpunu kontrolu integracijom u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 3. novembra na TV Prva tužioce koji rade u odeljenju za organizovani kriminal nazvao "korumpiranom bandom". Tada se konkretno osvrnuo na istragu koju TOK vodi zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba. Na toj lokaciji u centru Beograda je Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) najavio da će izgraditi luksuzni hotel, čemu se protivi stručna javnost i većina opozicionih partija. Tužilaštvo za organizovani kriminal je reagujući tada na ocene predsednika Srbije navelo da je izneo "besramne tvrdnje". Polovinom aprila je više od 250 sudija i tužilaca potpisalo saopštenje u kojem se navodi da izjave predsednika Republike "prevazilaze dosadašnje zadiranje u nadležnosti pravosudnih organa", te da "poprimaju obeležja krivičnih dela". Bila je to reakcija na Vučićevu izjavu iz aprila kada je na prorežimskoj televiziji Pink najavio da će "lično podneti" krivičnu prijavu protiv tužioca koji je "odbio da hapsi" novinare nezavisnih medija.

Američki predsjednik Donald Trump rekao je da šalje specijalnog izaslanika Stevea Witkoffa u Moskvu na sastanak s predsjednikom Vladimirom Putinom u vezi s mirovnim sporazumom o Ukrajini za kojeg u Kijevu kažu da su spremni da "nastave" dok se posljednje "osjetljive" tačke još usaglašavaju. Nakon dana intenzivne diplomatije, tokom kojeg su delegacije održale sastanke u nekoliko zemalja širom Bliskog istoka i Evrope, čini se da je postignut zamah ka sporazumu koji bi okončao najveći i najkrvaviji sukob u Evropi od Drugog svjetskog rata. "Originalni mirovni plan od 28 tačaka, koji su izradile Sjedinjene Države, dorađen je uz dodatni doprinos obje strane, a ostalo je samo nekoliko preostalih tačaka oko kojih postoji neslaganje", napisao je Trump na društvenim mrežama. "S nadom da ćemo finalizirati ovaj mirovni plan, uputio sam specijalnog izaslanika Stevea Witkoffa da se sastane s predsjednikom Putinom u Moskvi, a istovremeno će se sekretar vojske Dan Driscoll sastati s Ukrajincima", dodao je. Driscoll se ranije tokom dana u Abu Dabiju sastao s ruskom delegacijom, prema navodima portparola američke vojske, u pokušaju da se suze razlike u mirovnom prijedlogu koji je Trumpova administracija sastavila nakon razgovora američkih i ukrajinskih zvaničnika u Ženevi. Ukrajinski zvaničnici su otputovali u Abu Dabi na nove razgovore s Driscollem i drugim američkim zvaničnicima, izvijestili su CBS News i Financial Times. Razgovori dolaze u momentu kada je Rusija ponovo bombardovala Kijev pri čemu je poginulo najmanje šest osoba, a 13 ranjeno. "Amerika je vrlo aktivna i Evropa je vrlo aktivna, kao i naši drugi partneri. Svi imaju isti program, a samo u Moskvi rat protiv Ukrajine ostaje njihov prvi prioritet", rekao je Zelenski u obraćanju naciji 25. novembra. Mnogi su inicijalni američki prijedlog mirovnog sporazuma sa 28 tačaka vidjeli kao izrazito povoljan za Moskvu. Ukrajinski zvaničnici boravili su ranije u Ženevi kako bi se sastali s američkim predstavnicima, uključujući državnog sekretara Marca Rubija, u pokušaju postizanja nacrta koji bi od Ukrajine zahtijevao manje ustupaka i ne bi rezultirao onim što su pojedini u Kijevu vidjeli kao gotovo kapitulaciju. Tokom ženevskih razgovora, nacrt je smanjen na 19 tačaka, a ukrajinski zvaničnici su naveli da su neka od najosjetljivijih pitanja, uključujući sigurnosne garancije za Kijev, i dalje na stolu. Rustem Umerov, bivši ministar odbrane koji je sada sekretar Vijeća za nacionalnu sigurnost i odbranu Ukrajine i član pregovaračkog tima Kijeva, rekao je u objavi na Facebooku da su "najvažnije tačke u mirovnom planu dogovorene". "Naše delegacije su postigle zajedničko razumijevanje o ključnim elementima sporazuma o kojem se pregovaralo u Ženevi. Sada računamo na podršku naših evropskih partnera u narednim koracima", naveo je Umerov. "Radujemo se organizaciji posjete predsjednika Ukrajine SAD-u u što skorijem terminu u novembru, kako bismo završili finalne korake i postigli dogovor s predsjednikom Trumpom." Starmer je rekao da će se sastanak takozvane "Koalicije voljnih", grupe od više od 20 država koje podržavaju Ukrajinu, održati kasnije 25. novembra kako bi se razmotrili prijedlozi, ali je dodao da su pregovori osjetljivi. "Još je dug put pred nama i težak zadatak, ali smo više nego ikada posvećeni ovom cilju i nastavku napredovanja u procesu“, rekao je. Glasnogovornik Kremlja Dmitri Peskov rekao je 25. novembra da "nema ništa da kaže" o sastancima koji su održani ranije tog dana, ali je dodao da Rusija smatra kako bi američki prijedlog "mogao postati veoma dobra osnova za pregovore". Kremlj nije odmah komentarisao najnovije Trumpove izjave. Trump nije naveo kada će Witkoff otputovati u Moskvu, niti kada će Driscoll otići u Ukrajinu. "Radujem se mogućem sastanku s predsjednikom Zelenskym i predsjednikom Putinom uskoro, ali samo kada sporazum o okončanju ovog rata bude finaliziran ili u završnoj fazi", napisao je Trump.

Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, počinje sa pripremama za obustavu rada, saopštila je Naftna industrija Srbije (NIS). Usled američkih sankcija NIS-u, uvedenih zbog ruskog vlasništva u kompaniji, Rafinerija je ostala bez sirove nafte za preradu. SAD su uvele sankcije NIS-u 9. oktobra u pokušaju da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. NIS, u čijem sastavu posluje Rafinerija Pančevo, saopštio je da su u prvoj fazi postrojenja Rafinerije uvedena u toplu cirkulaciju. U saopštenju se dodaje da kompanija NIS nastavlja snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima bez zastoja, zahvaljujući ranije obezbeđenim zalihama. NIS je saopštio i da je Rafinerija nafte Pančevo ključna za rad HIP Petrohemije, navoveći da će i Petrohemija takođe početi pripreme za obustavu rada u narednom periodu. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Vlada Srbije NIS-u ostavila mogućnost od 50 dana da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", dodao je. Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo. Vlasnička struktira NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu. Prethodne nedelje Vučić je rekao da mu je poznato da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u NIS- sa tri partnera, ali nije rekao o kome je reč. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Iako je zemlja kandidat za pridruživanje EU, Srbija je nastavila da održava dobre odnose sa zvaničnom Moskvom od koje u dobroj meri zavisi i u snabdevanju gasom.

Nemački i rumunski borbeni avioni poleteli su u utorak kako bi pratili poslednji u nizu upada dronova u vazdušni prostor Rumunije, dok Rusija nastavlja da napada ciljeve u susednoj Ukrajini s druge strane Dunava. Dva drona su ušla u vazdušni prostor članice NATO-a Rumunije, dok je šest prijavljeno u Moldaviji, gde je jedan pao na krov zgrade, ali nije eksplodirao. To se dogodilo posle incidenta prošle nedelje kada je ruski dron udario u turski tanker za tečni naftni gas usidren na ukrajinskoj strani reke. "Mi na neki način sebe smatramo delom rata", rekao je za Rumunski servis RSE Tudor Černega, načelnik sela Čatalkioj. "Da je brod eksplodirao, celo selo bi nestalo." Stanovnici sela i obližnjeg naselja Plauru, koje je takođe pod njegovom upravom, privremeno su evakuisani posle eksplozije i potonjeg požara. "Ljudi više ne dolaze u posetu svojim rođacima. Previše su uplašeni. Ljudi su shvatili opasnost: da je dron pao na kuću – ne daj Bože – ubio bi jednu ili dve osobe", rekao je Černega. Vreme je za evakuaciju?Jedna stanovnica je rekla da bi njena porodica razmotrila trajno preseljenje ako bi se situacija pogoršala. "Ako bombardovanja eskaliraju, mislim da bismo mogli da odemo", rekla je 48-godišnja Danijela Tanase. "Čuli su se bučni udari ovde, ispred naše kuće", dodala je ona. Tanase je rekla da je najgore noću, opisujući kako bi gledali ukrajinske reflektore kako pretražuju nebo tražeći dronove tokom uzbune. Još jedan stanovnik sela, 73-godišnji penzionisani mehaničar George Puflea, rekao je da nije mogao da spava pošto su ga probudili dronovi. "Mogao bih da odem u svakom trenutku, ali šta bih radio sa životinjama? Da li da ih ostavim ovde", pitao je on, dok je rasipao hranu za svoje piliće. Takođe ima svinje, konja, bika i psa. "Na kraju krajeva, životinje su se navikle na dronove", rekao je Puflea, dodajući da su u početku paničili zbog eksplozija u Ukrajini. Što se njega tiče, rekao je da se nije plašio. "Za sada smo dobro. Još uvek imamo vojsku NATO-a koja nas brani." Plauru se nalazi samo 300 metara s druge strane reke u odnosu na ukrajinsku luku Izmail, gde je napadnut turski tanker. Rumunska vojska je 2023. izgradila skloništa od vazdušnih napadi u selu. Samo u poslednjoj nedelji tri puta je bilo upada dronova u to područje. Stanovnici su u utorak upozoreni da se sklone jer je rat ponovo zapretio da se proširi na teritoriju NATO-a. Rumunija ima zakon koji joj omogućava da obara dronove tokom mirnodopskog vremena ako su životi ili imovina ugroženi, ali ga još nije iskoristila. Ministar odbrane Jonut Mosteanu (Ionut) rekao je da su nemački piloti takođe dobili dozvolu za pucanje. "Veoma je verovatno, analizirajući potencijalnu kolateralnu štetu koju bi mogli da izazovu pucanjem iz oružja iznad rumunske teritorije, da su odlučili da se ne uključe. To je moja pretpostavka", dodao je Mosteanu. U Moldaviji je policija objavila fotografiju drona koji je pao na krov zgrade u voćnjaku. Dron podseća na tip Šahed koji Rusija široko koristi i na repu mu je ispisano slovo "Z", simbol koji ruska vojska često koristi u svojoj skoro četvorogodišnjoj invaziji na Ukrajinu. Policija je saopštila da nije jasno da li je dron imao eksplozivno punjenje i da je lokalno stanovništvo evakuisano. Moldavsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će pozvati ruskog ambasadora radi objašnjenja. Kasnije je objavljeno da je fragment drona pao u dvorište stambene zgrade u Puještiju, gradu na istoku Rumunije koji je udaljen više od 100 kilometara od Ukrajine. Niko nije povređen, a Ministarstvo odbrane te zemlje je izvestilo da dron nije imao teret. Upadi ruskih dronova iznad Rumunije i Poljske, zajedno s ulaskom ruskih vojnih aviona u estonski vazdušni prostor, naveli su NATO da pokrene inicijativu Istočna straža kako bi se ojačala protivvazdušna odbrana. S druge strane, Evropska komisija je prošlog meseca odobrila petogodišnju mapu puta za odbranu koja sadrži planove za "zid protiv dronova" koji bi bio potpuno funkcionalan do kraja 2027. godine. Poslednji incidenti s dronovima u Moldaviji i Rumuniji dogodili su se usred novog velikog ruskog vazdušnog napada na Ukrajinu. Najmanje šest ljudi je poginulo u Kijevu, a 13 je ranjeno.

Pripadnici policije Srbije uhapsili su osobu pod inicijalima A. Q. zbog sumnje da je tokom rata na Kosovu kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinio krivično delo organizovanje grupe i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina, saopštilo je u utorak Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. U saopštenju se navodi da je osumnjičeni u aprilu 1998. pristupio lokalnom štabu OVK za selo Romaja u opštini Prizren i da je kao pripadnik 138. brigade Agim Ramadani učestvovao u napadu na karaulu Košare 1999. godine. Osumnjičenom A. Q. (1973) je po nalogu dežurnog javnog tužioca za ratne zločine, određeno zadržavanje do 48 časova posle čega će, uz krivičnu prijavu, biti sproveden u nadležno tužilaštvo. Potpredsednik Organizacije veterana OVK, Gazmend Sulja (Syla), potvrdio je za RSE navode Srbije da je uhapšen bivšeg pripadnik OVK-a, te dodao da se radi o Avni Ćenaju (Qenaj). "On je uhapšen i prema informacijama koje imamo, verovatno su mu pronašli člansku karticu veterana u džepu kada su ga kontrolisali. Takođe, prema informacijama koje smo dobili, Ćenaj je dva-tri puta ranije prolazio tuda (kroz Srbiju) i nije imao nikakvih problema", rekao je Sulja. Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova saopštilo je da se obratilo Kancelariji za vezu Kosova sa Srbijom radi potvrde hapšenja. Napominje se da je Ministarstvo o ovom slučaju obavestilo i Delegaciju Evropske unije u Srbiji, "tražeći da nadgleda transparentnost srpskih vlasti u vezi sa preduzetim procedurama". "Takođe je već upućena verbalna nota diplomatskim misijama zemalja KVINTE akreditovanim u Srbiji, sa ciljem da se obezbedi angažman međunarodnih partnera u zaštiti prava i bezbednosti državljanina Republike Kosovo", saopšteno je. Ministarstvo je pozvalo međunarodnu zajednicu da poveća "pritisak na vlasti Srbije, koja nastavlja praksu maltretiranja i zastrašivanja državljana Republike Kosovo, čime krši međunarodne norme i standarde ljudskih prava". Košare su bila karaula Vojske Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) na granici Albanije i Kosova na obroncima Prokletija na kojoj su se od 9. aprila 1999. tokom NATO bombardovanja SRJ 67 dana vodile borbe jugoslovenske vojske sa OVK. Ministarstvo odbrane Srbije kasnije je objavilo da je u bici na Košarama poginulo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Zvaničnici iz Prištine naveli se da je ubijeno 114 članova OVK. Jugoslovenske vlasti objavile su da je NATO bombardovao Košare u maju 1999. Bitka na tom graničnom objektu između SRJ i Albanije završena je 14. juna kada se Vojska Jugoslavije povukla s Kosova na osnovu sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje SRJ. Vojna operacija Severnoatlantskog saveza u SRJ, bombardovanje Srbije i Crne Gore koje su bile njene federalne jedinice, počela je 24. marta 1999. godine zbog, kako je saopštio NATO, progona Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije. Od sukoba na Kosovu 9. april se u Srbiji slavi kao herojska bitka vojnih snaga Jugoslavije, čija je tada autonomna pokrajina bilo Kosovo, dok se na Kosovu proslavlja kao pobeda OVK. Srbija je devedesetih godina OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je OVK za Kosovo organizacija koja je lokalno stanovništvo odbranila od represije jugoslovenskih oružanih snaga i izvojevala nezavisnost Kosova koje bili pokrajina u Srbiji.

Novinar Slobodan Arežina preminuo je u Beogradu u 71. godini posle duže bolesti. Slobodan Arežina bio je i urednik i šef Dopisništva Radija Slobodna Evropa (RSE) u Beogradu, gde je radio od 1999. godine. Kolege ga pamte kao stručnog i objektivnog novinara koji se zalagao za slobodu javne reči i demokratiju i kao čoveka sa izraženim integritetom i ljudskim kvalitetima. "Otišao je još jedan profesionalac. Sa njim sam radila u državnoj Televiziji Beograd devedesetih godina i, naravno, tada je svako ko je bio profesionalac morao da ode odatle. Tako je i Arežina otišao iz te televizije. Posle toga nas dvoje smo se profesionalno sreli u Radiju Slobodna Evropa. On je bio šef beogradskog dopisništva, a ja sam tada radila u Pragu. Bilo je uživanje raditi sa njim. Prosto je bio visoki profesionalac", rekla je Branka Mihajlović, dugogodišnja novinarka i urednica RSE. Igor Božić, programski direktor regionalne Televizije N1, rekao je za RSE da je otišao jedan od najvećih profesionalaca sa kojima je imao prilike da radi. "Slobodan Arežina nije uradio ništa što bi ostavilo ljagu na njegovoj profesionalnoj karijeri. Bio je dosledan i uspeo da odoli svim pritiscima", naveo je je Božić. Na Radio-televiziji Vojvodina (RTV) Slobodan Arežina radio je od septembra 2011. godine. Za direktora programa RTV-a imenovan je 2015. ali ga je nakon izbora na kojima je vlast u pokrajini preuzela Srpska napredna stranka (SNS) 2016. smenio televizijski Upravni odbor. "Slobodan Arežina izabran je na javnom konkursu, dosledno se držao zakona i na kraju je svojom upornošću pokazao da se vlast ne drži zakona. On se zapravo nije borio za poziciju već za doslednost pridržavanja osnovnih pravila u jednoj demokratskoj zemlji. Zapravo je na neki način svojom žrtvom pokazao i dokazao da vlast kada nameri da nekoga politički pomeri sa novinarskih funkcija, de će ona to i uraditi", rekao je Božić. Sud je dva puta donosio odluke kojima je Slobodan Arežina trebalo da bude vraćen na posao. Nadležni to nisu sproveli nakon čega je krajem 2018. Arežina podneo ostavku na funkciju direktora programa RTV-a. Slobodan Arežina je na mesto direktora programa RTV imenovan 26. maja 2015. na period od četiri godine ali ga je 5. maja 2016. po dolasku SNS-a na vlast u Vojvodini smenio Upravni odbor tog javnog servisa. Osim Arežine tada su smenjeni i drugi urednici, dok je jedan broj novinara sklanjan sa programa i raspoređivan na druge poslove. Smene su pokrenule lavinu nezadovoljstva nakon čega je više od 100 novinara i urednika RTV potpisalo protestno pismo. Zbog ovih političkih smena u RTV formiran je Pokret Podrži RTV koji je organizovao proteste. Pokret je apelovao na građane da stanu u odbranu RTV-a zbog političkih odluka koje su usledile nakon što je na pokrajinskim izborima Srpska napredna stranka (SNS) preuzela vlast u Skupštini Vojvodine. Na mestu direktora i glavnog i odgovornog urednika beogradske Televizije Studio B bio je od 2001. Početkom 2007. godine imenovan je na funkciju glavnog i odgovornog urednika beogradske Televizije Avala. Direktor Televizije Mladenovac bio je tokom 1996. i 1997. Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Odsek međunarodnih odnosa, diplomirao je 1979. Pred završetak studija, 1978. godine, počeo je da radi kao reporter Beogradskog programa Radio-televizije Srbije (RTS). Šef dopisničke mreže i lokalnih programa ovog javnog medijskog servisa bio je od 1986. godine. Posle otkaza na RTS-u radio je kao slobodni novinar. Slobodan Arežina rođen je 1955. u Brčkom. Gimnaziju je završio u Kraljevu 1974.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 25. novembra da Srbija ima još četiri dana do potpunog zaustavljanja rafinerije ako Sjedinjene Države ne odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS). "Rafinerija NIS-a se nalazi u tihom hodu, još nije ugašena", rekao je Vučić. NIS je 18. novembra tražio od Sjedinjenih Država posebnu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Licenca podrazumeva da Naftna industrija Srbije nastavi da dobija naftu dok traju pregovori o vlasničkoj strukturi u NIS-u. Vučić je rekao da je bilo očekivano da će Srbiji dobiti tu licencu, "ali postoji još stvari koje oni (SAD) moraju da čuju, vide" da bi odobrili licencu. On kaže da je u slučaju gašenja rafinerije potrebno 20 dana da se rafinerija ponovo pokrene. "Radili smo sve što su nam rekli ruski prijatelji i dovedeni smo u veoma tešku situaciju", rekao je Vučić. "Nama je ostalo još danas i sutra da dobijemo licencu", dodao je. On je reklao da bi gašenjem rafinerije bilo "ugroženo funkcionisanje zdravstvenog sistema, hitne pomoći", kao i snabdevanje trgovinskih lanaca, funkcionisanje transportnog sistema. Vučić je rekao da je bilo glasova u Vladi da treba da nacionalizovati NIS, ali da je njegov predlog, koji je usvojen u Vladi, bio da se da još 50 dana vremena da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić dodajući da su SAD tražile njegovu reč da će doći do transakcije udela u NIS-u "i u pisanoj i u usmenoj formi". Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo, a vlasništvo u NIS-u je do sada menjano više puta. "Pustili smo Rusima da prodaju Rusima (udeo), time smo hteli da pokažemo poštovanje prema ruskoj strani", rekao je Vučić dodajući da je Srbija "sve vreme smo potpisivala šta su Rusi tražili". Vučić je rekao i da je Narodna banka Srbije dobila upozorenje, kao i poslovne banke u Srbiji, na sekundarne sankcije zbog saradnje sa NIS-om. "Mi stavljamo u opasnost i poslovne banke i Narodnu banku. Lično sam dobio usmene garancije od Amerikanaca da neće biti takvih sankcija za banke", rekao je on. Vučić je ranije u novembru izjavio da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa tri partnera, ali nije rekao o kome je reč. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.