Oružane snage Bosne i Hercegovine gase požare na nekoliko lokacija u Bosni i Hercegovini, saopšteno je 21. augusta. Najteža situacija je na području Bosanskog Grahova, Nevesinja, Bihaća, Bosanskog Petrovca, Trebinja, Konjica i Goražda. Intervencije na pojedinim lokacijama, kako je saopšteno iz Oružanih snaga BiH, otežavaju nepristupačan teren, vjetar i minska polja. Oružane snage BiH su angažovane na gašenju požara i pružaju pomoć ugroženom stanovništvu od 6. augusta, na osnovu odluke Predsjedništva BiH.

Pred Specijalizovanim vijećima Kosova, već tri godine traje suđenje po optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti, navodno počinjene tokom i neposredno nakon rata na Kosovu (1999.). Tužilaštvo je tražilo kazne od 45 godina zatvora za svakog od četvorice optuženih.

Porodice žrtava obilježavaju 21. augusta godišnjicu strijeljanja više od 200 logoraša na Korićanskim stijenama na planini Vlašić, u srednjoj Bosni. Nesrpske civile, koji su prethodno bili zatvoreni u prijedorskim logorima, pripadnici Interventnog voda policije Republike Srpske iz Prijedora izdvojili su 21. avgusta 1992. godine iz konvoja koji je krenuo na razmjenu prema Travniku. Odvojili su ih u dva autobusa, po nalogu Kriznog štaba opštine Prijedor. Prema navodima Tribunala u Hagu izveli su ih u grupama na području Korićana, naredili da kleknu na rub litice, te počeli pucati na njih. Nakon toga su u ponor u koji su padale žrtve bacali bombe. Masakr na Korićanskim stijenama preživjela su dvanaestorica muškaraca koji su kasnije svjedočili pred Tribunalom. Za zločin na Korićanskim stijenama osuđeno je 11 osoba na ukupno 200 godina zatvora. Još se traga za 80 posto skeletnih ostataka ubijenih logoraša. U Prijedoru i okolnim mjestima ubijeno je 3.176 osoba. Oko 30.000 osoba nesrpske nacionalnosti prošlo je i kroz prijedorske logore Trnopolje, Omarska i Keraterm.

Županijski sud u Puli odredio je istražni zatvor ukrajinskom državljaninu Vladimiru Z., koji je uhapšen u Hrvatskoj po europskom nalogu za hapšenje Njemačke zbog sumnje da je sudjelovao u sabotaži gasovoda "Sjeverni tok", saopćio je sud 20. augusta. Sud je naveo da je pritvor određen zbog opasnosti od bijega, a da se ta opasnost ne može otkloniti blažim mjerama. Njemačke vlasti traže njegovo izručenje radi vođenja krivičnog postupka zbog sumnje na protuustavnu sabotažu, namjerno izazivanje eksplozije i uništavanje građevina. Kako osumnjičeni nije pristao na predaju Njemačkoj, sud još nije donio odluku o njegovom izručenju. Istražni zatvor radi predaje može trajati do izvršenja eventualne odluke o izručenju Njemačkoj, saopćio je Županijski sud u Puli. Njemačko Savezno tužiteljstvo saopćilo je dan ranije da je Vladimir Z. uhapšen u Puli na osnovu europskog naloga za hapšenje koji je Savezni sud pravde u Karlsruheu izdao u junu 2024. godine. Tužiteljstvo tvrdi da je kao obučeni ronilac bio dio grupe osumnjičene da je u septembru 2022. postavila eksplozivne naprave na gasovode "Sjeverni tok 1" i "Sjeverni tok 2" u Baltičkom moru, koje su aktivirane 26. septembra iste godine. Savezno tužiteljstvi je krajem juna 2026. godine podiglo optužnicu protiv Serhija K. pred Hanzeatskim višim pokrajinskim sudom u Hamburgu. On je uhapšen u augustu 2025. u Italiji. Nemačke istrage su ukazale na ukrajinsku grupu od pet muškaraca i jedne žene kao počinioce eksplozija na gasovodu. Kada se dogodila eksplozija u Sjevernom toku, zapadne sile su brzo uperile prstom u Rusiju, koja je bila pod sankcijama zbog invazije na Ukrajinu. Moskva je zauzvrat uperila prst u Ukrajinu. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da njegova vlada nije znala ništa o planu za uništenje "Sjevernog toka". "Sjeverni tok" je dugo bio kontroverzan gasovod pošto je omogućio da ruski gas zaobiđe istočnoeuropske tranzitne rute i stavio Nemačku u zavisan položaj od jeftinih energenata iz Rusije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da će parlamentarni izbori biti 18. ili 25. oktobra i da će se tačan datum znati u narednim danima. Vučić već neko vreme najavljuje vanredne parlamentarne izbore, što je postao glavni zahtev studenata u blokadi koji su pokrenuli proteste tražeći utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. "Imaćete izbore", rekao je Vučić gostujući na Radio-televiziji Srbije. Na pitanje o odluci Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera njegove Srpske napredne stranke, da samostalno izađe na izbore, Vučić je rekao da on "neće da oduzima pravo svima da se kandiduju i da to urade". "I neću da zloupotrebljavam priliku kao predsednik Republike da govorim o stranačkim stvarima", rekao je Vučić. Vučić predsednički mandat ističe sledeće godine. On je ranije najavljivao da će posle vanrednih parlamentarnih izbora, biti predsednički, a kao potencijalne datume za njih je pominjao kraj decembra, januar, ili početak februara 2027, prenela je agencija Beta. On od početka avgusta obilazi gradove i sela po Srbiji gde u razgovorima s građanima, obećava povećanje penzija, bolji život i rešavanje problema, dok domaći i međunarodni posmatrači godianam ukazuju da funkcioneri u Srbiji koriste svoje pozicije za partijske promocije, naročito uoči izbora. On je te optužbe odbacio i rekao da "samo radi svoj predsednički posao". Vučić je i u gostovanju na RTS-u obećao povećanje penzija do kraja godine, "značajnom" povećanju minimalne zarade i snižavanju cena lekova.

Ministra unutrašnjih poslova Kosova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) izjavio je u četvrtak da je arsenal oružja, municije i vojnih uniformi pronađen u selima kod Zubinog Potoka, "gde su proteklih nedelja otkrivene tri masovne grobnice" i gde su vlasti identifikovale posmrtne ostatke najmanje 23 osobe. Vlasti sumnjaju da je to oružje možda korišćeno za ubistvo 23 osobe čiji su posmrtni ostaci pronađeni u optšini Zubin Potok. Međutim, policija je saopštila da ova sumnja tek treba da bude verifikovana. "Otkrivanje ovih masovnih grobnica još jednom je stavilo u prvi plan dimenziju zločina počinjenih tokom nedavnog rata na Kosovu. Sever naše zemlje, osim što je bio mesto teških zločina nad civilima, korišćen je i za skrivanje tela i zločina", rekao je Svečlja na konferenciji za novinare u Mitrovici. On je rekao da će oružje sada biti podvrgnuto analizi kako bi se utvrdilo da li je korišćeno za ubistvu 23 osobe pronađene u, kako se sumnja, masovnim grobnicama na severu Kosova ili u drugim slučajevima. "Oružje koje danas vidite pred sobom pronađeno je na 12 različitih lokacija. Od danas će biti podvrgnuto detaljnom pregledu i analizama, kako bi se utvrdilo njegovo poreklo, upotreba i moguće veze sa slučajevima koji su pod istragom, uključujući ispitivanje u vezi najmanje 23 osobe, ali i drugim kriminalnim slučajevima", rekao je Svečlja. Prema njegovim rečima, rad institucija tu se ne završava, već će se nastaviti rasvetljavanje okolnosti, identifikovanje odgovornih i "pre svega našim nastojanjima da se donese pravda za svakog ubijenog, masakriranog ili nasilno nestalog tokom poslednjeg rata na Kosovu". Generalni direktor policije Gazmend Hodža (Hoxha) rekao je da se sumnja da je to oružje možda korišćeno za ubistvo pripadnika "grupe mitrovačkih intelektualaca". Kosovske institucije sumnjaju da posmrtni ostaci pronađeni u Zubinom Potoku mogu pripadati grupi od 23 Albanca koji su nestali u tom delu Kosova 1999. godine. Ta grupa, poznata kao "grupa mitrovačkih intelektualaca", vodi se kao nestala od 19. aprila 1999. Među njima su bili lekari, profesori, advokati i drugi profili. "To su naše sumnje – da su pojedini komadi ovog izloženog oružja možda bili upotrebljeni u slučaj masovnog ubistva, u slučaju grupe intelektualaca, ali to tek treba da se proveri posle veštačenja koja će biti sprovedena u laboratorijama na Kosovu, a ako bude potrebno, biće poslato i u inostranstvo. To ostaju informacije koje treba proveriti", rekao je Hodža. Svečlja je takođe izneo detalje o iskopavanjima sprovedenim na tri lokacije u Zubinom Potoku. Prema njegovim rečima, ostaci 13 osoba pronađeni su na prvoj lokaciji, četiri na drugoj i šest na trećoj. Dan ranije, Specijalno tužilaštvo je saopštilo da će posmrtni ostaci biti podvrgnuti postupku identifikacije. Iskopavanja u Zubinom Potoku počela su 28. jula i sprovedena su u Maloj Kaludri, Jabuci i još jednoj lokaciji u toj opštini na severu Kosova. Iskopavanja su počela posle dvogodišnje istrage povodom sumnji na ratne zločine. U vezi sa sumnjama na ratne zločine protiv civilnog stanovništva, posle početka iskopavanja na severu Kosova, uhapšene su tri osumnjičene osobe koje su u pritvoru. Svečlja je na konferenciji za novinare ponovio poziv Srbiji da otvori svoje vojne arhive kako bi se razjasnila sudbina onih koji su nestali tokom rata 1998-1999. Prema podacima Instituta za ratne zločine na Kosovu, 1.577 osoba se i dalje vodi kao nestalo tokom rata 1998-1999, dok je ukupno dokumentovano 12.230 žrtava rata.

NATO smatra da bi odluka o potencijalnom ponovnom otvaranju mosta između Severne i Južne Mitrovice za motorni saobraćaj trebalo da uzme u obzir potrebe svih lokalnih zajednica, izjavio je zvaničnik Alijanse u četvrtak. Zvaničnik NATO-a je to naveo u odgovoru na upit RSE da Alijansa prokomentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojoj je naveo da je od generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea (Rutte) tražio da KFOR, misija alijanse na Kosovu, zaustavi postepeno smanjenje prisustva na glavnom mostu preko reke Ibar u između Južne i Severne Mitrovice. U odgovoru zvaničnika NATO-a se navodi da je Rute "u redovnom kontaktu s predsednikom Vučićem". Vučić je uveče za Radio-televiziju Srbije rekao da očekuje u narednim danima da Rute odgovori "na ovaj ili onaj način". Glavni most preko reke Ibar, koji razdvaja Južnu Mitrovicu pretežno naseljenu Albancima i Severnu Mitrovicu gde je u većini Srpska zajednica, predstavlja jednu od najosetljivijih bezbednosnih tačaka na severu Kosova. KFOR je 10. avgusta saopštio da je započeo postepeno povlačenje stalnog prisustva s glavnog mosta u Mitrovici koji je trenutno otvoren samo za pešake. Vučić je ranije tokom dana na Instagramu objavio da je uputio pismo Ruteu i zatražio da KFOR, u skladu sa Rezolucijom 1244 UN, "zaustavi teror nad Srbima, njihov progon, hapšenja, rušenja kuća, kao i otvaranje mosta na Ibru". "Verujem da će njegov sud biti takav da su regionalni mir i stabilnost od velikog značaja", rekao je Vučić. NATO je u odgovoru na upit RSE naveo da je KFOR pokrenuo postepeni prelazak sa svog stalnog prisustva na glavnom mostu u Mitrovici, u skladu sa poboljšanom bezbednosnom situacijom na Kosovu, u okviru procesa optimizacije položaja KFOR-a. "Ovaj proces biće postepen, zasnovan na uslovima na terenu i reverzibilan ukoliko to budu zahtevali relevantni bezbednosni događaji", naveo je zvaničnik NATO-a. On je dodao da postoji bliska koordinacija sa svim relevantnim akterima, uključujući predstavnike institucija na Kosovu i međunarodnih organizacija, kao i sa predstavnicima Kosovske policije i Misije EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX). To obuhvata i lokalne aktere koji se, prema rečima zvaničnika NATO-a, takođe redovno uključivani i obaveštavani, uključujući i Srpsku listu, s kojom se komandant KFOR-a, general-major Ozkan Ulutaš (Ulutash) sastao 11. avgusta na njihov zahtev. Dodao je da Ulutaš nastavlja da održava bliske kontakte sa svim svojim glavnim sagovornicima u institucijama na Kosovu, međunarodnim organizacijama i Vojsci Srbije. "KFOR će zadržati vidljivo prisustvo u južnoj i severnoj Mitrovici i na severu Kosova, i nastaviće da doprinosi održavanju bezbednog i sigurnog okruženja za sve zajednice. KFOR je od kraja rata držao most na Ibru pod svojim nadzorom, jer je bio poznat po etničkim sukobima. Šta je Vučić još rekao?Prema Vučićevoj oceni, povlačenje KFOR-a sada bi "značilo velike pretpostavke za konačni obračun sa srpskim stanovništvom" na severu Kosova. Dodao je i da će vlast u Srbiji politički nastaviti da se bori "na sve moguće načine", ne isključujući mogućnost i sazivanja sednice posebne sednice Saveta bezbednosti UN. Vučić je još kazao je i da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović imao "veoma težak" i "loš" razgovor sa šefom KFORA general-majorom Ozkanom Ulutašem. Ulutaš se sastao 12. avgusta i sa predstavnicima Srpske liste, vodeće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, a koja se takođe protivi smanjenju prisustva KFOR-a na mostu preko Ibra. Komandant KFORA-a tada je rekao da je proces optimizacije pokrenut kao rezultat poboljšanja bezbednosne situacije na Kosovu, te naveo da će se proces odvijati postepeno. Glavni most preko reke Ibar predstavlja jednu od najosetljivijih bezbednosnih tačaka na severu Kosova. NATO misija je naglasila da nastavlja da ispunjava svoj mandat u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doprinoseći održavanju bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosovu. KFOR je saopštio da će nastaviti da deluje nepristrasno i u koordinaciji sa Kosovskom policijom i EULEKS-om, u skladu sa njihovim odgovarajućim ulogama u oblasti bezbednosti. Glavni most na Ibru otvoren samo za pešake, dok je kosovska vlada najavila njegovo otvaranje za saobraćaj jula 2024, što je izazvalo tenzije i reakcije međunarodne zajednice. U međuvremenu je Vlada Kosova izgradila još dva mosta u blizini glavnog – jednog za pešake i jednog za vozila sa ciljem povezivanja Severne Mitrovice sa Južnom Mitrovicom.

Sjedinjene Američke Države su ponovile poziv kosovskim političkim liderima da sarađuju u uspostavljanju institucija u skladu sa Ustavom i odlukama Ustavnog suda. U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, portparol američkog Stejt departmenta je rekao da politički lideri moraju da rade zajedno kako bi prevazišli institucionalni zastoj. "Ovaj tekući politički zastoj rezultira propuštenim prilikama za Kosovo. Vrijeme je da lideri daju prioritet napretku i stabilnosti, u korist svih građana", rekao je portparol. Ovo je drugi sličan poziv koji je uputila američka strana za kratko vrijeme, nakon što je 12. avgusta američka ambasada u Prištini uputila sličan zahtjev za saradnju. Novi poziv SAD dolazi u trenutku kada Skupština Kosova još nije konstituisana nakon izbora 7. juna. Konstitutivna sjednica novog zakonodavnog tijela počela je 6. avgusta. Zastupnici su položili zakletvu, ali proces nije došao do faze izbora predsednika Skupštine. Albin Kurti, u svojstvu lidera Pokreta Samoopredeljenje, zatražio je dodatno vrijeme za konsultacije sa strankama, rekavši da još uvijek nema dogovora o formiranju institucija. Sjednica je prekinuta i zakazana je za nastavak 8. avgusta. Ni u nastavku 8. avgusta nije bilo kandidature za predsjednika Skupštine. Kurti je ponovo zatražio dodatno vrijeme za konsultacije sa strankama, ali je nakon toga zastipnica Alijance Time Kadrijaj bacila jaja u njegovom pravcu. Nakon ovog incidenta, predsjednik sjednice, Avni Dehari, prekinuo je postupak. Od tada je proces ostao blokiran. Dehari je rekao da će sljedeća sjednica biti sazvana kada stranke postignu dogovor o rješavanju krize, tvrdeći da bez političkog dogovora nema smisla održavati sjednicu samo kao formalnost. Pored SAD, i Evropska unija je ranije pozvala političke stranke da što prije pronađu rješenje za institucionalnu krizu. EU je upozorila da bi politički zastoj i kašnjenja u sprovođenju reformi mogli da ograniče sposobnost Kosova da koristi evropsku podršku. U okviru Plana rasta, Kosovu je stavljeno na raspolaganje 882,6 miliona eura u vidu grantova i povoljnih kredita do kraja 2027. godine, a plaćanja su povezana sa ispunjavanjem koraka navedenih u Agendi reformi. Evropska komisija je identifikovala 111 reformskih koraka za Kosovo. Za 13 od njih, ukupne vrednosti od 90,8 miliona eura, prvi rok za završetak bio je 30. jun 2026. godine, dok još 27 koraka, vrijednih 165,9 miliona eura, imaju rok do kraja decembra. Međunarodni monetarni fond je takođe procijenio da je produženi politički zastoj ograničio napredak Kosova u sprovođenju reformske agende Plana rasta i pristup inostranom finansiranju.

Arsenij Turbin provodi svoj 18. rođendan u zatvoreničkoj ćeliji u pritvorskom centru broj 5 u Permu, 1.165 kilometara istočno od Moskve. Tamo je prebačen u februaru dok su protiv njega pripremane nove optužnice, najnovije poglavlje u priči koja ističe tešku situaciju djece političkih zatvorenika u Rusiji. Turbin je imao 15 godina kada je uhapšen 2023. godine nakon što je dijelio flajere u kojima je kritikovao ruskog predsjednika Vladimira Putina, dijelio objave opozicionih političara i izražavao protivljenje invaziji na Ukrajinu. U tom trenutku, opisan je kao najmlađi politički zatvorenik u Rusiji. "Advokat odbrane rekao je njegovoj majci: Irina, ne brini", rekao je prijatelj za Ruski servis Radija Slobodna Evropa. "Bio je 14-godišnje dijete koje je protestovalo... hoće li ga smatrati prijetnjom?" Prijatelj, kao i drugi citirani u ovom tekstu, nije imenovan iz sigurnosnih razloga. RSE je označen kao nepoželjna organizacija u Rusiji, što svakoga ko govori za njega dovodi u potencijalnu opasnost. Mladi iza rešetakaTurbin je osuđen na pet godina zatvora nakon što je u junu 2024. optužen za članstvo u terorističkoj organizaciji. Navedena organizacija, Legija Slobodne Rusije, je ruska oružana grupa u egzilu koja se borila zajedno sa ukrajinskim snagama. Turbin im je napisao poruku e-mailom u kojoj je rekao da je "spreman da lijepi plakate i bori se protiv Putinove propagande", ali tužioci su tvrdili da je planirao da putuje u Ukrajinu i izvrši sabotažu protiv vojnih ciljeva. Turbin to poriče. Iako je priznao da je u poštanske sandučiće komšija stavljao letke u kojima je kritikovao Putina, rekao je da to nije uradio ni po čijem nalogu. Porodica je rekla da su istražitelji dodali pasus koji sadrži priznanje da je radio za legiju u protokolu koji je potpisao. "[Tužioci] su im otvoreno rekli da je dovoljno što je Arsenij bio protiv Putina i protiv specijalne vojne operacije", rekao je porodični prijatelj, misleći na termin koji je Kremlj koristio za potpunu invaziju koju je pokrenuo protiv Ukrajine 2022. godine. Turbin je takođe dijelio objave ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog, koji je umro u zatvoru 2024. godine, i posjetio je njegov grob u Moskvi. Nakon presude o krivici i izricanja kazne, Turbin je poslat u popravni dom u Permu. Porodični prijatelji su za RSE rekli da su odmah preduzeti napori da ga se dodatno kompromituje. U početku su drugi zatvorenici pokušavali da ga uključe u razgovore u kojima bi mogao da se inkriminiše, naveli su. Zatim je u njegov noćni stočić podmetnuta sveska sa komentarima koji podržavaju zabranjenu omladinsku grupu. Turbinov advokati su pružili dokaze da on nema nikakve veze sa tim. Oni i porodični prijatelji su takođe izjavili da je Turbina maltretirao i provocirao nastavnik koji je predavao djeci zatvorenoj u popravnom domu. Nove optužbeOve godine stvari su postale ozbiljnije. U popravnom domu je 7. januara izbio nered. Turbin je potom optužen za učešće. Nove optužbe bi mogle dovesti do dalje zatvorske kazne od tri do osam godina. Turbin je rekao svojoj porodici da je ostao u ćeliji gledajući televiziju. Oni vjeruju da je slučaj "osveta" zbog činjenice da je on uvijek negirao prvobitne optužbe protiv njega. Član porodice je za RSE rekao da je oficir Federalne službe bezbjednosti (FSB) jednom rekao Turbinovoj majci: "Nećemo pustiti vaše dijete... smislićemo drugi slučaj". Jevgenij Smirnov, advokat u organizaciji za pravnu pomoć "Prvo odeljenje", rekao je da vlasti često podižu dodatne optužnice "kako bi slomile" zatvorenike. "Ponovljena krivična gonjenja više nisu rijetkost. Najčešće se podižu protiv onih koji se opiru sistemu i skreću pažnju na sebe. Čini se da vlasti na taj način pokušavaju još više da zastraše društvo", rekao je on. Prijatelji su rekli da Turbinova porodica podnosi situaciju koliko god može. Turbin je rođen u Dubaiju, ali je njegova majka, Irina, potom napustila oca i vratila se roditeljima u Livni, 360 kilometara južno od Moskve. Radila je 13 godina kao glavni menadžer ugovora za državne nabavke u državnoj instituciji. U junu je izgubila posao i nije mogla da prođe bezbjednosne provjere prilikom traženja novog zaposlenja. Male penzije Turbinovih baba i deda su jedini prihod i potrebne su za pokrivanje dodatnih troškova kao što su sudski troškovi i duga putovanja da bi ga posjetili u Permu. "Njegova baka je rekla: 'Moram da ga vidim. Ko zna šta će se desiti?' Oni uništavaju cijelu porodicu", rekao je porodični prijatelj. Nije izolovan slučajIako je Turbin navodno bio najmlađi politički zatvorenik u Rusiji u vrijeme hapšenja, njegov slučaj nije jedinstven. Izvještaj zabranjene grupe za ljudska prava Memorijal iz juna ove godine dokumentovao je "427 slučajeva politički motivisanog krivičnog gonjenja maljoletnika", dodajući da je "299 osoba mlađih od 18 godina lišeno slobode. Trenutno je 107 djece u pritvoru". Memorijal je rekao da bi stvarni brojevi mogli biti mnogo veći i da je došlo do naglog povećanja slučajeva u kojima su kasnije podignute dodatne optužnice protiv zatvorenih maloljetnika. U izvještaju se takođe navodi da su slučajevi grafita, dijeljenja letaka, antiratnih objava na društvenim mrežama, pokušaja oštećenja željezničke opreme ili navodnog učešća u zabranjenim organizacijama više puta kvalifikovani kao teroristički akti. "Krivični postupci su postali sredstvo za zastrašivanje mladih ljudi kao upozorenje drugima", navodi se. Primjeri ovoga uključuju trojicu dječaka uhapšenih sa 14 godina: Nikitu Udarova, koji je osuđen na pet godina zatvora nakon što je navodno kreirao sjedište FSB-a u video-igri Majnkraft i planirao da ga digne u vazduh; Valerija Zajceva, koji je osuđen na četiri i po godine zatvora zbog navodnog planiranja terorističkog napada; i Artjoma Doronina, koji je osuđen na četiri godine zatvora po optužbama za terorizam nakon što je navodno pokušao da zapali ormar za dokumente na željezničkoj stanici. Memorijal je osudio Doroninov slučaj kao "primjer proizvoljne primjene zakona o terorističkim aktima. Ispostavilo se da je to jedino pravno sredstvo koje je omogućilo istražiteljima da pokrenu krivični postupak: osobe mlađe od 16 godina ne podliježu krivičnoj odgovornosti za materijalnu štetu počinjenu iz huliganstva ili za djela sabotaže". Turbinova porodica je sada, kako se kaže, posebno zabrinuta zbog toga gdje će biti poslat da odsluži ostatak kazne nakon što 19. avgusta napuni 18 godina i postane punoljetan. Nema zvaničnih informacija o tome, ali porodica je zabrinuta da će to biti još dalje od Perma. Njegovi advokati pripremaju žalbe i višem sudu i samom Putinu, tražeći da se slučaj ponovo razmotri.

Rusija je pokrenula veliku paljbu balističkih i krstarećih raketa i dronova na Kijev, ubivši najmanje 17 ljudi i ranivši više od osoba, saopštile su 20. avgusta ukrajinske vlasti. Dopisnik Radija Slobodna Evropa Marjan Kušnir, koji je izvještavao sa lica mjesta, rekao je da su požari izbili širom prijestonice dok spasioci rade na njihovom gašenju, a Rusija nastavlja napad na Ukrajinu. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je 21. avgust proglašen danom žalosti u glavnom gradu za poginule u napadu, i da se broj poginulih do večeri popeo na 16. Zvaničnici su saopštili da je jedna osoba poginula, a sedam povrijeđeno u regiji koja okružuje Kijev. Veliki napad trajao je cijelu noć, a ruske snage su napadale stambena područja dronovima, kao i balističkim i krstarećim raketama, a sporadični napadi nastavili su se i u večernjim satima. "Rusi su se dugo pripremali, kombinujući različite vrste balističkih raketa, krstarećih raketa i dronova, s ciljem da nanesu što veću štetu civilnoj infrastrukturi“, napisao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski u objavi na X. Ruske snage su tokom noći lansirale desetine balističkih, krstarećih i hipersoničnih raketa, kao i 168 dronova na Ukrajinu, saopštile su ukrajinske vazdušne snage 20. augusta, dodajući da je glavna meta bila Kijevska oblast. "Spasioci su oslobodili dvije osobe zarobljene ispod ruševina", saopštila je Državna služba za vanredne situacije, dodajući da nastavlja da se bavi posljedicama noćnog napada na prijestonicu. "Snage protivvazdušne odbrane djeluju u prijestonici. Prijetnja i dalje postoji, pa se stanovnicima preporučuje da ostanu u skloništima dok se ne dobije zvanična odluka o prestanku napada", saopštile su kijevske vlasti u ranim jutarnjim satima 20. avgusta. Rusija je intenzivirala raketne napade na Ukrajinu, jer se zemlja suočava sa ozbiljnim nedostatkom sistema protivvazdušne odbrane sposobnih da presretnu brze balističke rakete. Posljednjih nedelja, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je više puta pozivao zapadne saveznike da pruže dodatnu vojnu pomoć i pozvao Vašington da ispuni svoje obećanje da će Ukrajini omogućiti licence za proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane "Patriot". Tokom noćnog napada Rusije na Ukrajinu, dron je ušao u rumunski vazdušni prostor i pao blizu ukrajinske granice. Rumunija, članica EU i NATO-a, poslala je borbene avione i helikopter, a dva španska F-18 su također angažovana da prate situaciju. Ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiha kasnije je na X napisao da je Rusija "još jednom narušila zračni prostor Republike Moldavije i Rumunije, dok je ciljan bio ukrajinsko-moldavski granični prelaz". "Ovo nisu izolovani incidenti. Oni su dio ruskih namjernih i sistemskih terorističkih napada", dodao je. Ruski dronovi su ranije više puta ulazili u rumunski i moldavski vazdušni prostor.