Pripadnici policije Federacije Bosne i Hercegovine pretresli su u petak, 14. augusta ministra zdravstva tog bh. entiteta Nediljka Rimca, njegovog savjetnika Ivice Ćosića i prostorije Ministarstva, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz Posebnog odjela za suzbijanje korupcije, organizovanog i međukantonalnog kriminala Tužilaštva Federacije BiH. Iz Tužilaštva Federacije BiH navode da se aktivnosti provode u okviru istrage koja se odnosi na nekadašnju sarajevsku polikliniku New Life, koja je djelovala u oblasti biomedicinski potpomognute oplodnje, a kasnije promijenila naziv u Northwestern Medical Centar IVF. Pretresi su, kako je navedeno, obavljeni po nalogu Posebnog odjela Vrhovnog suda FBiH, a pod nadzorom federalne tužiteljice. Tokom pretresa oduzeta je dokumentacija, računari i drugi elektronski uređaji. Nije bilo privođenja, a Rimac i još jedna osoba u ovom predmetu imaju status osumnjičenih. Istraga se odnosi na zaštitu prava pacijenata i postupanje s pohranjenim biološkim materijalom nakon zatvaranja klinike. Klinika Northwestern Medical Centar zatvorena je u oktobru prošle godine bez prethodnog obavještenja pacijentima, koji nakon toga nisu mogli pristupiti zamrznutim embrijima i drugom pohranjenom biološkom materijalu. Slučaj je izazvao zabrinutost korisnika usluga vantjelesne oplodnje, koji su upozoravali da nema jasnih informacija o tome ko je odgovoran za čuvanje njihovog biološkog materijala niti pod kojim uslovima se on skladišti. Dodatna pitanja otvorena su i zbog ugovora koji je klinika imala sa Zavodom zdravstvenog osiguranja i reosiguranja FBiH za finansiranje postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje, uprkos informacijama o mogućim nepravilnostima u njenom radu koje je ranije evidentirala federalna inspekcija.

Islamski propovednik iz Bosne i Hercegovine, Elvedin Pezić, trebalo bi tokom dana da bude deportovan sa Kosova, nakon što ga je dan ranije policija privela uoči događaja u Vitomirici kod Peći, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izvor upućen u organizaciju i boravak Pezića na Kosovu. Prema njegovim rečima, za sada nema više informacija o razlozima Pezićevog privođenja. Policija Kosova još nije odgovorila na upit RSE za potvrdu i dodatne informacije o ovom slučaju. Islamska zajednica Kosova, ogranak u Peći, izjavila je za RSE da nije bila upoznata s dolaskom niti aktivnostima Elvedina Pezića na Kosovu, te da on od ove institucije nije tražio dozvolu ili saglasnost. Naveli su i da mu nisu pružili nikakvu materijalnu ni logističku podršku. "Imali smo komunikaciju s Policijom Kosova, koja nam se obratila pisanim putem, a mi smo na njihov dopis odgovorili. Svaka verska aktivnost u verskim objektima ili drugim prostorima mora imati dozvolu ili saglasnost nadležne verske institucije", navode iz Islamske zajednice Kosova za RSE. Ranije je Redžo Kojić iz nevladine organizacije "Mladi volonteri", organizator tribine koju je Pezić trebao da održi na Kosovu, potvrdio za RSE njegovo hapšenje. "Sada su ga prebacili u stanici u Prištini šta će dalje biti ne znamo zato što je naredba došla iz Prištine. Ušao je redovno na Kosovo, preko graničnog prelaza Kula danas oko podneva sa bosanskim dokumentima", rekao je Kojić za RSE iz napomenu da je bio priveden i Mithad Ćeman, takođe islamski propovednik, ali da je odmah pušten. Kojić pojašnjava da su mu iz policije rekli da nije potrebno angažovati advokata, te da će biti zadržan šest sati radi utvrđivanja identiteta. Dodaje da je cilj posete Pezića bio promocija njegove knjige, te da ga je policija pitala da li je za to imao dozvolu Islamske zajednice Kosova. "On nije hodža u nekoj džamiji, nije bilo potrebe za tim, u pitanju je bila promocija jedne knjige". Elvedin Pezić godinama deluje u online prostoru kao "islamski propovednik", često kontroverznih stavova, koje iznosi i na predavanjima širom BiH i zemalja u susedstvu. Smatra se jednim od konzervativnih propovednika koji sami sebe zovu selefijama, po prvim generacijama muslimana. Pezić se smatra jednim od najpopularnijih tzv. daija u BiH kojeg prati više od 300 hiljada osoba samo na Facebooku, a aktivan je i na drugim platformama gde tvrdi da daje verske upute i savete, odgovara na pitanja publike i kritikuje ili reaguje na različite događaje i pojave u društvu. Islamska zajednica u BiH reagovala je ranije nakon objave Elvedina Pezića u kojoj je naveo da se "zapadno društvo moralno srušilo" kada je žena "izvedena iz kuće" i kada je postala "sve osim majka", ocenivši takve stavove suprotnim učenju islama o pravima i obavezama muslimanki. Njegovi stavovi često su na meti kritika javnosti u BiH. Kojić za RSE kaže da su "tumačenja različita", da je kao organizator upoznat sa radom Pezića i da on nije "bezbednosni rizik po Kosovo". "Da je postojala bilo kakva indicija za tako nešto, mi ne bi podržali takav skup", kaže Kojić. Islamski propovednici Elvedin Pezić i Mithad Ćeman trebali su u četvrtak u Vitomirici u opštini Peć da održe promociju knjige a potom i u Dobruši na teritoriji opštine Istok, te dan kasnije u mestu Rečane u prizrenskom regionu.

U požaru koji je zahvatio područje Omiša u četvrtak, 13. avgusta naveče evakuirano je oko 1.000 ljudi, povrijeđeno najmanje 36 osoba, od kojih je 14 hospitalizirano u Kliničko-bolničkom centru u Splitu, a sedam ih je životno ugroženo. Veliki požar je izbio tokom večeri 13. avgusta u Lokvi Rogoznici i proširio se u noći prema Omišu i zahvatio područja iznad samog grada te došao nadomak centra grada. Vatra je ugrozila brojne kuće i objekte, dio stanovnika i turista je evakuiran. U toku noći je 36 ljudi zatražilo medicinsku pomoć, 14 je zadržano u bolnici, a sedam je u teškoj situaciji, javio je KBC Split. U jednom trenutku vatra je bila na manje od 50 metara od središta Omiša, dok su vatrogasci polijevali krovove kuća kako bi spriječili širenje. Dio grada ostao je bez struje. Dio stanovnika i turista je evakuiran, a ljudi su se s ugroženih područja izvlačili i brodicama. Zbog požara su zatvorene prometnice na širem području Omiša. Policija je pozvala vozače da ne kreću prema Omišu.

Islamski propovednik iz Bosne i Hercegovine, Elvedin Pezić, priveden je u četvrtak na informativni razgovor od strane policije Kosova uoči održavanja tribine u Peći, u mestu Vitomirica. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio Redžo Kojić iz nevladine organizacije "Mladi volonteri", organizator tribine koju je Pezić trebao da održi na Kosovu. "Sada su ga prebacili u stanici u Prištini šta će dalje biti ne znamo zato što je naredba došla iz Prištine. Ušao je redovno na Kosovo, preko graničnog prelaza Kula danas oko podneva sa bosanskim dokumentima", rekao je Kojić za RSE iz napomenu da je bio priveden i Mithad Ćeman, takođe islamski propovednik, ali da je odmah pušten. Kojić pojašnjava da su mu iz policije rekli da nije potrebno angažovati advokata, te da će biti zadržan šest sati radi utvrđivanja identiteta. Dodaje da je cilj posete Pezića bio promocija njegove knjige, te da ga je policija pitala da li je za to imao dozvolu Islamske zajednice Kosova. "On nije hodža u nekoj džamiji, nije bilo potrebe za tim, u pitanju je bila promocija jedne knjige". RSE je od Policije Kosova zatražio komentar. Elvedin Pezić godinama deluje u online prostoru kao "islamski propovednik", često kontroverznih stavova, koje iznosi i na predavanjima širom BiH i zemalja u susedstvu. Smatra se jednim od konzervativnih propovednika koji sami sebe zovu selefijama, po prvim generacijama muslimana. Pezić se smatra jednim od najpopularnijih tzv. daija u BiH kojeg prati više od 300 hiljada osoba samo na Facebooku, a aktivan je i na drugim platformama gde tvrdi da daje verske upute i savete, odgovara na pitanja publike i kritikuje ili reaguje na različite događaje i pojave u društvu. Islamska zajednica u BiH reagovala je ranije nakon objave Elvedina Pezića u kojoj je naveo da se "zapadno društvo moralno srušilo" kada je žena "izvedena iz kuće" i kada je postala "sve osim majka", ocenivši takve stavove suprotnim učenju islama o pravima i obavezama muslimanki. Njegovi stavovi često su na meti kritika javnosti u BiH. Kojić za RSE kaže da su "tumačenja različita", da je kao organizator upoznat sa radom Pezića i da on nije "bezbednosni rizik po Kosovo". "Da je postojala bilo kakva indicija za tako nešto, mi ne bi podržali takav skup", kaže Kojić. Islamski propovednici Elvedin Pezić i Mithad Ćeman trebali su u četvrtak u Vitomirici u opštini Peć da održe promociju knjige a potom i u Dobruši na teritoriji opštine Istok, te dan kasnije u mestu Rečane u prizrenskom regionu.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine kaznila je Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika sa oko 9.500 evra zbog preuranjene izborne kampanje, zloupotrebe javnih resursa i korišćenja dece u političke svrhe. Time je SNSD prekršio Izbornog zakona BiH pre početka predizborne kampanje. Stranci je ovog puta izrečeno nekoliko kazni. Ona koja se odnosi na javnu manifestaciju povodom rekonstrukcije regionalnog puta Laktaši-Srbac, 8. jula u Srpcu najveća je od početka ovog izbornog procesa - oko 6.100 evra. Na tom događaju, kom su prisustvovali premijer bh. entiteta Republika Srpska Savo Minić i drugi predstavnici vlasti, obratio se predsednik stranke Milorad Dodik koji trenutno nije ni na jednoj javnoj funkciji. CIK je utvrdio da je Dodik tom prilikom vodio preuranjenu izbornu kampanju. Kao posebno problematično je navedeno to što je reč o događaju koji je organizovan javnim novcem i na kojem su bili funkcioneri SNSD-a, dok predstavnici drugih političkih stranaka nisu bili pozvani. Zbog toga je, osim preuranjene kampanje, utvrđena i zloupotreba javnih resursa. SNSD je kažnjen i sa oko 3.300 evra zbog videa o obnovljenom dečijem igralištu u Banjoj Luci u kom su izjave pristalica i funkcionera SNSD-a, a u kom se pojavljuju i deca. Video je objavljen na profilu stranke. CIK je utvrdio da je time vođena preuranjena kampanja i da su deca zloupotrebljena u političke svrhe. Osim SNSD-a, kazne su dobili i Socijaldemokratska partija (oko 4.600 evra) i Stranka za BiH (oko 1.500 evra). I jedni i drugi zbog preuranjene kampanje. Do sada preko 40 kazni strankamaPrethodno je do 7. avgusta izrečeno 38 novčanih kazni od 1.500 do 4.000 evra zbog preuranjene kampanje, zloupotrebe dece, širenja dezinformacija i drugih povreda Izbornog zakona. Među kažnjenim političkim subjektima su SNSD, SDA, SDP BiH, HDZ BiH, HDZ 1990, SDS, Narod i pravda, Demokratska fronta, Naša stranka i Pokret Sigurna Srpska. Misija OSCE-a u Bosni i Hercegovini saopštila je 11. avgusta za Radio Slobodna Evropa da "pomno prati" dešavanja koja mogu uticati na integritet izbornog procesa, uključujući navode o zloupotrebi javnih resursa, preuranjenoj kampanji i drugim nepravilnostima. Ukazali su i da su proporcionalne sankcije i dosledne i transparentne odluke CIK-a, koja u okviru svog mandata nadzire primenu izbornih pravila. važan preduslov za ravnopravno učešće političkih aktera u izborima, ali i poverenje građana. Na nepravilnosti je prethodno ukazala organizacija Transparency International BiH (TI BiH). Građani BiH će na Opštim izborima 4. oktobra birati članove Predsedništva BiH, predsednika i potpredsednike Republike Srpske, poslanike u Parlamentarnoj skupštini BiH, Narodnoj skupštini Republike Srpske, Parlamentu Federacije BiH i kantonalnim skupštinama. Zvanična izborna kampanja počinje 30 dana pre održavanja izbora, a do tada su zabranjene aktivnosti koje se smatraju preuranjenom kampanjom.

Određeno je zadržavanje do 72 sata državljanki Ukrajine V.V. koju je policija zajedno sa više od 50 ljudi 10. avgusta zatekla u kući na Marezi u Podgorici, potvrđeno je za RSE u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici.

Human rights watch (HRW) pozvao je talibanske vladare u Afganistanu da oslobode nekoliko međunarodnih humanitarnih radnika koji su "nasilno nestali" iz svojih kancelarija prošlog mjeseca i još uvijek se vode kao nestali bez informacija o njihovoj lokaciji ili stanju. HRW je u saopštenju naveo da talibani, koji su preuzeli vlast prije pet godina, nisu pružili nikakve informacije o tome gdje se nalazi rukovodeći tim nevladine grupe Fondacija za pravna istraživanja žena i djece (WCLRF), koji su uhapšeni u Kabulu 18. jula. Talibanske snage bezbjednosti su 21. juna upale u kancelariju nevladine organizacije, koja pruža programe pomoći i sprovodi istraživanja i zastupanje prava žena i djece, i oduzele laptopove i telefone od zaposlenih. Kasnije su zapečatili kancelariju i pokrenuli istragu protiv zaposlenih. HRW je saopštio da su talibanski zvaničnici 18. jula naredili šestorici muških zaposlenika da se vrate u kancelariju kako bi pokupili svoje oduzete uređaje. Umjesto toga, svih šestoro je privedeno. "Talibani izgleda smatraju svaki pokušaj da se pomogne ženama i djevojčicama prijetnjom svojoj nasilnoj vladavini", rekla je u saopštenju direktorka za prava žena Hzman Rights Watcha Makarena Saez. "Trebalo bi odmah da dostave informacije o tome gdje se nalazi šest članova osoblja i da ih oslobode ako su nezakonito držani". Odvojeno, Ujedinjene nacije su potvrdile pritvaranje dvoje svojih zaposlenih ranije ove nedelje, rekavši da nisu obaviještene ni o kakvim optužbama, niti im je odobren pristup dvojici pritvorenih humanitarnih radnika. Politička misija UN u Afganistanu, UNAMA, uključena je u praćenje ljudskih prava i prikupljanje podataka. Prilikom zauzimanja Kabula 15. avgusta 2021. godine, talibani su, između ostalog, obećali da će "žene biti veoma aktivne u društvu", iako je klauzula kojom se dodaje "u okviru islama" izazvala izvjesnu skepsu u pogledu toga koliko će se taj okvir strogo ili restriktivno tumačiti. Od tada, talibani su oštro ograničili prava žena, uključujući zabranu većine poslova i javnih nastupa. Oko 2,4 miliona djevojčica u Avganistanu je zabranjeno da pohađaju srednju školu, prema podacima kulturne agencije Ujedinjenih nacija, UNESCO. Afganistan je jedina zemlja na svijetu koja zabranjuje ženama da pohađaju srednje škole i univerzitete, što dovodi do onoga što su UN nazvale "rodnim aparthejdom". Citirajući Zarku Jaftalija, direktora WCLRF-a, koji je rekao da porodice nestalih članova osoblja "žive u stalnom strahu i neizvjesnosti". Talibani su takođe stegli omču oko nezavisnih medija i organizacija za prava novinara otkako su zauzeli Kabul prije pet godina. Nai Supporting Open Media u Afganistanu (Nai SOMA), tijelo za prava novinara, kaže da su talibani pretvorili Afganistan u otvoreni zatvor za medije i slobodu izražavanja. U svom izvještaju koji obuhvata petogodišnju vladavinu talibana, organizacija navodi da je najmanje šest novinara ubijeno u incidentima nasilja koji se odnose na članove militantne grupe "Islamska država" i talibane. Sidikulah Tavidi, visoki zvaničnik Nai SOMA, rekao je za Azadi radio RSE da je u posljednjih pet godina registrovano 700 incidenata nasilja nad novinarima. Talibani su takođe oduzeli licence nekoliko medijskih kuća u Kabulu i drugim provincijama u posljednjih pet godina, optužujući ih za "neprofesionalno" novinarstvo.

Direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić podneo je krivičnu prijavu protiv ministra finansija i trezora Bosne i Hercegovine Srđana Amidžića zbog sumnje da nije izvršavao odluke visokog predstavnika Christiana Schmidta u vezi sa radom Memorijalnog centra. U prijavi u koju je Radio Slobodna Evropa imao uvid, navodi se da postoji sumnja da je Amidžić, "svjesno i kontinuirano" propuštao da sprovede obaveze koje se odnose na rad i finansiranje Odjela za istraživanje genocida i edukaciju o genocide. Schmidtovom odlukom iz septembra 2023. godine je, pored ostalog, izmenjen Zakon o Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari i proširen mandat ove institucije u oblasti istraživanja i edukacije o genocidu. Tako je osnovan Odjel za istraživanje genocida i edukaciju o genocidu koji je zadužen, između ostalog, za organizovanje istraživanja, prikupljanje istorijskih podataka, izdavanje publikacija te organizovanje i promovisanje edukacije o genocidu. Suljagić tvrdi da Memorijalnom centru ni gotovo tri godine nakon donošenja izmena nije omogućeno da u punom kapacitetu uspostavi i sprovodi zakonom predviđene funkcije ovog departmana. U prijavi se navodi da Ministarstvo finansija i trezora BiH, kojim rukovodi Amidžić, nije preduzelo potrebne mere kako bi se osigurali organizacioni i finansijski uslovi za to. Memorijalni centar se, prema navodima iz prijave, u više navrata obraćao nadležnim institucijama tražeći usklađivanje sistematizacije, potrebna budžetska sredstva i stvaranje drugih administrativnih i finansijskih uslova za sprovođenje zakona. Suljagić od Tužilaštva BiH traži da, između ostalog, formira predmet, utvrdi koje je zahteve Memorijalni centar upućivao Ministarstvu finansija, kada ih je Amidžić primio, koje je radnje preduzeo ili odbio da preduzme i utvrdi postoji li krivična odgovornost ministra. Tužilaštvo, do objavljivanja vesti, nije odgovorilo na hitan upit RSE o tome da li je zaprimilo prijavu, te da će pokrenuti istragu. Odgovor nije stigao ni od Ministarstva. Reakcija AmidžićaReagujući na prijavu koju je protiv njega podneo Suljagić, Amidžić je rekao kako je to za njega "potvrda da je na pravom putu". "Ako ne odgovaram Suljagiću, znači da sam na pravom putu", napisao je na društvenoj mreži Iks (X). Tim povodom se oglasio i zamenik predsedavajućeg Saveta ministara BiH i državni ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Staša Košarac, takođe iz redova SNSD-a. Na Iksu je napisao je da RS neće dozvoliti da se "političkim progonom sprovode odluke koje nemaju ustavni i demokratski legitimitet". Košarac je ocenio da je Suljagićeva prijava protiv Amidžića "još jedan u nizu političkih pritisaka na RS i njene predstavnike na nivou BiH". Smatra i da on svoj posao obavlja "odgovorno i profesionalno". Rukovodstvo Memorijalnog centra i direktor Emir Suljagić i ranije su više puta upozoravali na političke i institucionalne pritiske koji dolaze iz entiteta Republika Srpska zbog rada Centra, posebno njegovih aktivnosti na dokumentiraju genocida i negiranja genocida. Vlasti Republike Srpske, uključujući najviše političke zvaničnike, godinama negiraju i odbacuju presude međunarodnih i domaćih sudova o genodicu u Srebrenici. Memorijalni centar Srebrenica, otvoren 2003. godine u nekadašnjoj bazi Ujedinjenih naroda, državna je institucija posvećena sjćanju na više od 8.000 Bošnjaka ubijenih u genocidu u julu 1995. godine. Dodik prvi osuđeni za nesprovođenje odluka visokog predstavnikaNepoštovanje odluka viskog predstavnika u BiH je krivično delo. Po tom osnovu sud BiH je pravosnažno osudio bivšeg predsednika bh. entiteta Republika Srpska Milorada Dodika na godinu dana zatvora, te zabranu obavljanja te i drugih političkih funkcija u zemlji u narednih šest godina. Dodik je proglašen krivim za potpisivanje ukaza o proglašavanju zakona koje je bivši visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt ranije poništio. Tim zakonima, zakonodavni organi u RS su pokušali da speče sprovođenje odluka Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika na teritoriji ovog bh. entiteta.

Policija Kosova uhapsila je državljanina Kosova, Fehima Salija, zbog sumnje da je počinio kazneno djelo špijunaže. Prema saopštenju Kosovskog tužilačkog sistema, hapšenje je izvršeno na graničnom prelazu u Merdaru, Podujevo, po nalogu Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo. Izvori Radija Slobodna Evropa potvrdili su identitet osumnjičenog, koji dolazi iz opštine Dragaš i angažovan je u srpskom obrazovnom sistemu na Kosovu. Sali je takođe bio dio Konsultativnog savjeta za zajednice pri Predsjedništvu Kosova, imenovanog 2022. godine. Ovo tijelo ima dvogodišnji mandat, dok Sali nije bio dio aktuelnog Savjeta. Policija i Specijalno tužilaštvo nisu dali detalje o tome za koje aktivnosti je osumnjičen, niti da li je slučaj povezan sa nekom stranom obavještajnom službom. Specijalno tužilaštvo je saopštilo da će, u saradnji sa Kosovskom policijom, nastaviti sa istražnim radnjama kako bi se u potpunosti razjasnile okolnosti slučaja. Iz Predsedništva Kosova su za Radio Slobodna Evropa naveli da je Fehim Sali bio član Konsultativnog veća za zajednice kao predstavnik goranske zajednice u dva mandata, u periodu od 2020–2022. i 2022–2024. godine, ali da je nakon izveštaja bezbednosnih institucija i na predlog sekretara Saveta razrešen 3. maja 2024. godine. "Od tada više nije član Konsultativnog veća za zajednice. Predsedništvo ne može da iznosi detalje o sadržaju izveštaja bezbednosnih institucija", navodi se u odgovoru. Konsultativno veće za zajednice deluje pod okriljem Kancelarije predsednika Kosova i služi za komunikaciju sa institucijama, omogućavajući manjinskim zajednicama da iznose mišljenja i predloge o zakonima, politikama i programima koji ih se tiču. Veće ima 27 članova, koji predstavljaju romsku, egipćansku, goransku, aškalijsku, crnogorsku, hrvatsku, bošnjačku, tursku i srpsku zajednicu, kao i Kancelariju predsednika i Vladu. Članove imenuje predsednik Kosova nakon procesa nominovanja kandidata. Šta je konsultativni savet za zajednice?Konsultativni savet za zajednice je mehanizam koji deluje pod okriljem predsednika Kosova i predstavlja sve zajednice u zemlji. Savet čini 27 članova, uključujući predstavnike romske, egipćanske, goranske, aškalijske, crnogorske, hrvatske, bošnjačke, turske i srpske zajednice, kao i predstavnike Kancelarije predsednika i Vlade. Članove imenuje predsednik Kosova formalnom odlukom. Pre imenovanja sprovodi se postupak predlaganja kandidata u kojem učestvuju organizacije koje predstavljaju zajednice ili pojedinačni kandidati. Prilikom imenovanja, predsednik se oslanja na izveštaj Sekretarijata Veća i uzima u obzir rangiranje kandidata na osnovu dobijenih glasova, kao i ravnopravnu zastupljenost polova. Konsultativni savet za zajednice služi kao most komunikacije između zajednica i Vlade, omogućavajući njihovim predstavnicima da iznose mišljenja o zakonodavnim inicijativama i politikama koje ih se tiču, predlažu inicijative i osiguraju da se njihovi stavovi razmotre u okviru relevantnih politika i programa. Na Kosovu, špijunaža obuhvata tajne aktivnosti prikupljanja, prenošenja ili distribucije osjetljivih informacija drugoj državi, organizaciji ili grupi. Prema Krivičnom zakoniku Kosova, špijunaža se smatra teškim krivičnim djelom i, ukoliko se proglasi krivim, može biti kažnjena sa najmanje pet godina zatvora. Ovo hapšenje dolazi u vrijeme kada su kosovske vlasti preduzele nekoliko istražnih slučajeva i hapšenja zbog sumnje na špijunažu u korist srpskih obavještajnih službi. U prethodnim slučajevima, ljudi iz različitih zajednica na Kosovu su hapšeni zbog sumnje da su prikupljali ili prenosili informacije za srpske obavještajne službe. Stručnjaci za bezbjednost su procijenili da špijunaža predstavlja ozbiljnu prijetnju sigurnosti Kosova. Prema njihovim riječima, takve aktivnosti mogu uticati na unutrašnju bezbjednost, destabilizovati institucije i naštetiti međunarodnom ugledu Kosova. Vlasti nisu saopštile da li je slučaj F.S. povezan sa nekim od prethodnih slučajeva špijunaže.

Rumunska državna kompanija Nuklearelektrika saopštila je da je započela proces gašenja drugog reaktora u nuklearnoj elektrani Černavoda. Razlog gašenja je kontinuiran i značajan pad nivoa Dunava. Rumunska nuklearna elektrana Černavoda otpočela je u rano jutro 13. avgusta postupak kontrolisanog isključivanja drugog reaktora zbog kontinuiranog i značajnog pada vodostaja Dunava, tako prestaje da isporučuje električnu energiju nacionalnom elektroenergetskom sistemu, saopštila je kompanija Nuklearelektrika. Elektrana Černavoda je prethodnih dana u rumunski elektroenergetski sistem isporučivala oko 680 megavata. Odluka o ponovnom priključenju nuklearnih jedinica biće donesena u zavisnosti od kretanja prognoziranog vodostaja Dunava, uz prioritetno poštovanje svih standarda nuklearne sigurnosti, navodi kompanija. Rijeka pogođena sušom već je prisilila kompaniju da krajem jula zatvori jedan reaktor. Kompanija ima dva reaktora od 706 megavata u Černavodi na Dunavu, što čini petinu ukupne proizvodnje energije u zemlji. Rumunija je proglasila energetsko vanredno stanje tokom avgusta i zatražila od kompanija i domaćinstava da dobrovoljno smanje potrošnju tokom večernjih sati. Ministarstvo energetike uključilo je termoelektranu na lignit snage 330 megavata, saopštilo je, dodajući da se takođe oslanja na povećanu proizvodnju energije vjetra i hidroenergije, na temelju dostupne vode u akumulacijama, kako bi nadoknadilo nedostatke. S obzirom na nešto niže temperature, očekivalo se da će potražnja za električnom energijom u večernjim satima biti niža, navodi se. "Nacionalna elektroenergetska mreža ima prekogranični kapacitet od otprilike 4.000 megavata kako bi se omogućio uvoz električne energije“, navodi se u saopštenju ministarstva. „Svi evropski operateri upoznati su s regionalnim energetskim kriznim situacijama i koordiniraju kako bi osigurali sigurnost snabdijevanja svih mreža pogođenih vremenskim uslovima." Vlada je pripremila sistem za postepeno isključivanje struje industrijskim potrošačima i uz prethodnu najavu ako je potrebno. Nastojala je izbjeći zatvaranje reaktora mjerama, uključujući detoniranje kamene prepreke, jaružanje riječnog korita i potapanje tegljača napunjenih kamenjem u Dunav kako bi se oko elektrane preusmjerili tokovi. Evropa je ovog ljeta pretrpjela sedmice rekordnih vrućina i razornih šumskih požara, što je stvorilo ogroman pritisak na snabdijevanje energijom, brodarstvo i sisteme javnog zdravstva. Izvor: Reuters