Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković pozvao je u ponedeljak članice Evropske unije da se aktivno uključe u zaštitu integriteta i kapaciteta Kancelarije visokog predstavnika, kao i u proces imenovanja novog visokog predstavnika pošto je Kristijan Šmit (Christian Schmidt) najavio ostavku na tu funkciju. Konaković je u Briselu na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova članica EU i zemalja Zapadnog Balkana ocenio da je "u trenutnim geopolitičkim okolnostima od posebne važnosti jasno i jedinstveno opredjeljenje međunarodne zajednice za nastavak podrške OHR-u i njegovoj ulozi", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova BiH. Šef diplomatije BiH je rekao da posebnu odgovornost imaju članice Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC) koji imenuje visokog predstavnika, što zatim potvrđuje Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. OHR je u ponedeljak saopštio da je Šmit doneo ličnu odluku da okonča svoju službu u sprovođenju mira u BiH. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) izjavila je da Evropska unija razgovara o imenovanju novog visokog predstavnika u BiH reko Saveta za sprovođenje mira. Uoči rasprave Saveta bezbednosti UN o BiH, na kojoj se očekuje predstavljanje izveštaja visokog predstavnika, Konaković je istakao značaj kontinuirane međunarodne podrške Dejtonskom mirovnom sporazumu. On je upozorio je da politički kontekst u BiH, uključujući izbornu godinu, nosi dodatne rizike usled zapaljive retorike i osporavanja ustavnog poretka, zbog čega je od posebnog značaja očuvanje stabilnosti, pravne sigurnosti i institucionalnog kontinuiteta i u tom kontekstu ukazao na značaj OHR kao jednog od ključnih mehanizama za očuvanje mira, stabilnosti i sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, navodi se u saopštenju. Konaković je na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova članica EU i zemalja Zapadnog Balkana rekao da BiH ostaje čvrsto posvećena evropskom putu i bliskoj saradnji s EU. On je ocenio da se stabilnost, sigurnost i otpornost Zapadnog Balkana ne mogu posmatrati odvojeno od šire evropske bezbednosne arhitekture i da kredibilna politika proširenja ostaje jedan od najefikasnijih alata za jačanje dugoročne stabilnosti u regionu. Konaković je rekao da se BiH tokom 2025. uskladila sa 140 mera zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, čime je ostvarena potpuna, stopostotna usklađenost, dodajući da je taj trend nastavljen i tokom 2026. Šef bh. diplomatije u Briselu je učestvovao i na sastanku Međunarodne koalicije za povratak ukrajinske dece, čiji su domaćini bili visoka predstavnica EU Kaja Kalas (Kallas) i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, zajedno s ministrom spoljnih poslova Ukrajine Andrijem Sibihom i ministarkom spoljnih poslova Kanade Anitom Anand. On je govoreći o iskustvu BiH, istaknuo je da to pitanje za njegovu zemlju nije apstraktno, podsećajući na stradanje dece tokom opsade Sarajeva i rata u BiH. "Svako dijete je važno, svako ime je važno, a svako dijete odvojeno od svoje porodice, identiteta, jezika, doma i zemlje predstavlja ranu za čovječanstvo u cjelini", rekoa je Konaković.

Ministri spoljnih poslova država članica Evropske unije (EU) u ponedeljak su dali političku podršku produbljivanju saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana u pitanjima spoljne bezbednosti i odbrane. Na jutarnjoj sesiji ministarskog sastanka, šefovi diplomatija članica EU sastali su se sa šestoro kolega iz zemalja regiona. Visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas (Kallas) objasnila je na kraju sastanka da je Brisel spreman da zemlje regiona podrži u naporima u borbi protiv hibridnih pretnji i dezinformacija, kao i kroz veće korišćenje Evropskog mirovnog instrumenta za jačanje odbrambenih kapaciteta partnera. Međutim, evropski ministri su od zemalja regiona zatražili da se usklade sa zajedničkim vrednostima. "Države članice izrazile su očekivanje da će sve zemlje krenuti evropskim putem i biti u potpunosti usklađene sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, jer u ovim geopolitičkim vremenima u kojima živimo to nije samo odrađivanje obaveza radi reda, već zapravo pokazuje da li na svet gledamo na isti način", izjavila je Kalas. Ona je primetila da nisu sve zemlje regiona u potpunosti usklađene sa politikom sankcija Evropske unije. "Vrlo dobro znamo da su sve zemlje Zapadnog Balkana različite i da imaju drugačiji pogled na stvari, što se u velikoj meri odražava na usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom", dodala je Kalas. Ona je naglasila da se partnerstvo odvija u oba smera, zbog čega se od zemalja regiona očekuju dalje reforme, poštovanje vladavine prava, kao i jasno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) izjavila je u ponedeljak da Evropska unija razgovara o imenovanju novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, nakon što je Kristijan Šmit (Christian Schmidt) najavio ostavku na tu poziciju. Ministri spoljnih poslova članica EU razgovarali su o najavljenoj ostavci visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, potvrdila je šefica evropske diplomatije. "Ministri EU saglasni su da je u interesu Evropske unije da ne dozvoli da zemlja skrene sa evropskog puta i da moramo ostati zajedno u pronalaženju naslednika", izjavila je Kalas na kraju ministarskog sastanka. Ona je iznela, kako je navela, lično mišljenje da bi situacija u Bosni i Hercegovini mogla postati komplikovanija, što je razlog zbog kojeg EU razgovara o imenovanju novog visokog predstavnika preko Saveta za sprovođenje mira (PIC). "Ovo je format koji Evropa podržava", rekla je Kalas, najavljujući sastanak PIC-a u junu ove godine. Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) potvrdila je u ponedeljak da je Šmit doneo ličnu odluku da okonča svoju službu. On je na ovu poziciju imenovan 2021. godine. O odluci je, kako se navodi, obavestio Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC), te zatražio da započnu proces imenovanja njegovog naslednika. Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC) imenuje novog visokog predstavnika, a potom ga potvrđuje Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Među članicama PIC-a je i Rusija. Šmit je najavio da će nastaviti da obavlja dužnost visokog predstavnika tokom procesa izbora svog naslednika, dodajući da "ujedinjena međunarodna zajednica ostaje nezamenjiva za stabilnost Bosne i Hercegovine i njen napredak ka evroatlantskim aspiracijama".

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman nagovestio je u ponedeljak mogućnost pronalaska rešenja koji bi omogućio odblokiranje Poglavlja 31 sa Crnom Gorom u pregovorima o članstvu ove zemlje sa Evropskom unijom (EU). Govoreći o tom pitanju, šef hrvatske diplomatije je potvrdio da se sastao sa crnogorskim kolegom Ervinom Ibrahimovićem na marginama ministarskog sastanka između EU i Zapadnog Balkana. Prema njemu, sve ide u smeru rešavanja otvorenih pitanja. "Nama je u interesu da otvorena pitanja ne opterećuju proces pristupanja, ali naravno i dugoročno dobrosusedske odnose. Što više otvorenih pitanja rešimo, to ćemo imati još bolje i snažnije odnose. Hrvatska će biti još angažovanija jer je nama u interesu da imamo susede sa kojima ćemo deliti jednake vrednosti", izjavio je novinarima Goran Grlić Radman. Hrvatska je u decembru 2024. blokirala zatvaranje Poglavlja 31 u pristupnim pregovorima između Crne Gore i Evropska unija. Reč je o poglavlju koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Osim otvorenih pitanja koja od ranije ima sa Zagrebom, situacija se zakomplikovala pošto je Skupština Crne Gore krajem juna usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. To je Zagreb ocenio kao provokaciju i trojicu visokih crnogorskih zvaničnika proglasio osobama nepoželjnim u Hrvatskoj. Crna Gora je do sada zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja u procesu pregovora o članstvu sa EU. Za svako otvaranje i zatvaranje poglavlja neophodna je saglasnost svih država članica EU. Crna Gora je od svih kandidata za članstvo najviše napredovala u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Rešenje s Hrvatskom je neophodno kako bi zvanični Zagreb odobrio zatvaranje Poglavlja 31. Pored toga što su odnosi Crne Gore i Hrvatske zategnuti od usvanjanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, dve zemlje imaju više nerišenih pitanja, među kojima su vlasništvo nad vojnim brodom Jadran, ratna odšteta za hrvatske zatvorenike u logoru Morinj i granica na području Prevlake.

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman ocenio je u ponedeljak da ostavka visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt) neće izazvati dodatne nestabilnosti u Bosni i Hercegovini. Grlić Radman je rekao da će odlazeći visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH ostati na toj poziciji dok se ne imenuje novi. On je dodao da je odgovornost političkih lidera zemlje očuvanje teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. "Mi apelujemo na ozbiljnost i zrelost političara u Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina ima i uživa punu podršku Evropske unije. Ne mislim da bi moglo doći do nekog lošeg scenarija", izjavio je Radman novinarima u Brisel nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU sa kolegama sa Zapadnog Balkana. Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) potvrdila je u ponedeljak da je predstavnik Šmit doneo ličnu odluku da okonča svoju službu. O odluci je, kako se navodi, obavestio Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC), te zatražio da započnu proces imenovanja njegovog naslednika. Šmit je naglasio da će nastaviti da obavlja dužnost visokog predstavnika tokom procesa izbora njegovog naslednika, dodajući da "ujedinjena međunarodna zajednica ostaje nezamenjiva za stabilnost Bosne i Hercegovine i njen napredak ka evroatlantskim aspiracijama". Šmit je pozvao građane i političke lidere iz oba entiteta i sa svih nivoa vlasti da dodatno intenziviraju napore i zajedno s njegovim naslednikom rade na sprovođenju ovih reformi i ostvarivanju ključnog napretka na putu ka evroatlantskim integracijama. Šmit je na poziciji visokog predstavnika od 2021. godine.

Crna Gora je fokusirana na što skorije okončanje pregovaračkog procesa o članstvu sa Evropskom unijom, rekao je ministar inostranih poslova ove zemlje Ervin Ibrahimović. On je učestvovao na sastanku u sedištu EU koji je organizovan na nivou ministara 27 država članica EU i zemalja Zapadnog Balkana. Fokus rasprave između evropskih ministara i njihovih kolega iz regiona bila je saradnja između EU i zemalja regiona, povećanje otpornosti država Zapadnog Balkana na negativne spoljne uticaje, usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije, kao i odnosi između samih zemalja regiona. Kako se navodi u pisanoj izjavi Ministarstva inostranih poslova, šef crnogorske diplomatije je tokom razmene mišljenja poručio da je odlučna primena Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i beskompromisnu primenu sankcija, jedini i najbolji put ka jedinstvu i otpornosti Evrope. Ministar Ibrahimović izneo je stav da Zapadni Balkan predstavlja sastavni deo evropskog bezbednosnog prostora, te da regionalna stabilnost ostaje ključni preduslov za demokratski razvoj i institucionalnu otpornost. "U tom kontekstu, naglasio je značaj kredibilne i ubrzane politike proširenja Evropske unije, ocenivši je najefikasnijim instrumentom za očuvanje dugoročne stabilnosti, posebno u okolnostima pojačanih malignih spoljnih uticaja", navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Crne Gore. Osvrnuvši se na regionalnu saradnju, crnogorski ministar je naveo da njegova zemlja ostaje posvećena negovanju dobrosusedskih odnosa i podršci inicijativama koje unapređuju povezanost, ekonomsku integraciju i međusobno poverenje na Zapadnom Balkanu, ističući da regionalne inicijative nisu alternativa evropskim integracijama, već njihov važan oslonac. "Naš region je kroz iskustvo naučio da saradnja nije opcija – ona je nužnost", izjavio je ministar Ibrahimović. Crna Gora je, inače, najnaprednija država u procesu članstva u EU. Prošlog meseca države članice odobrile su formiranje radne grupe za rad na nacrtu Sporazuma o članstvu između Crne Gore i EU. Crna Gora je do sada zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja u pregovorima o članstvu i smatra se izvesnom budućom članicom EU.

Ministar inostranih poslova Kosova Glauk Konjufca rekao je da je neophodno da Kosovo dobije kandidatski status, čime bi se potvrdio ravnopravan pristup Evropske unije (EU) prema svim zemljama Zapadnog Balkana. "Spremni smo da delujemo u okviru procesa zasnovanog na zaslugama, ali ovo podrazumeva i dobijanje kandidatskog statusa i početak pregovora o članstvu sa Evropskom unijom. Prvi korak je predaja upitnika", izjavio je Konjufca. On je zajedno sa još pet ministara inostranih poslova regiona učestvovao na sastanku ministara država EU, gde se raspravljalo o prilikama na Zapadnom Balkanu. Kosovo je, inače, predalo aplikaciju za kandidatski status u decembru 2022. godine, međutim EU još nije razmatrala ovaj dokument, uglavnom zbog nedostatka jednoglasja među državama članicama Unije, pošto pet njih ne priznaje nezavisnost Kosova. Kosovo je istovremeno jedina zemlja u regionu koja pripada grupi proširenja, ali nema status kandidata. Na sastanku ministara EU i kolega iz Zapadnog Balkana raspravljalo se i o zlonamernim spoljnim uticajima i otpornosti država regiona na ove negativne pojave. "Ono što podriva bezbednost Zapadnog Balkana i cele Evrope jeste zlonamerno uplitanje Rusije u region. Zato na proširenje treba gledati kao na stratešku neophodnost", izjavio je šef kosovske diplomatije. Osvrćući se na dijalog sa Srbijom, Konjufca je izneo spremnost kosovske strane da konstruktivno nastavi proces koji, prema njemu, treba da bude okončan međusobnim priznanjem. Inače, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas priznala je da je postojala spremnost premijera Kosova Albin Kurti i predsednika Srbije Aleksandar Vučić da dođu u Brisel na novu rundu dijaloga na najvišem nivou, ali da višestruki izborni ciklusi na Kosovu razvlače ovaj proces. Kurti i Vučić su se u okviru dijaloga poslednji put sastali u septembru 2023. godine.

Suspendovan je nalog na mreži X preko kog su mesecima postavljani snimci na kojima se navodno nalazi begunac od pravde Miloš Medenica. Nalog pod nazivom "Istina134696" suspendovan je jer, kako je obrazloženo, krši standarde platforme X. Na ovom nalogu od početka februara 2026. godine objavljeno je na desetine video snimaka na kojima se navodno pojavljuje Miloš Medenica. Na tom profilu su se takođe pojavljivale i tvrdnje o navodnim zloupotrebama u bezbednosnom sektoru i policiji Crne Gore. Među nekim od pravila koje ima X platforma su zabrana promovisanja nasilnih aktivnosti, zabrana deljenja uvredljivog sadržaja, ciljanog uznemiravanja drugih ili podsticanja na uznemiravanje. X takođe zabranjuje korišćenje platforme za bilo kakve nezakonite aktivnosti. Zabranjeno je napadati druge na osnovu rase, etničke pripadnosti, porekla, pola, verske pripadnosti. Miloš Medenica osuđen je 28. januara na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru. Krajem aprila policija u Crnoj Gori saopštila je da su uhapšene dve osobe zbog sumnje da su pomogle Milošu Medenici prilikom bekstva.

Srbija traži od Evropske unije (EU) da ubrza proces proširenja i da što pre otvori Šengenski prostor za zemlje Zapadnog Balkana, izjavio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić 11. maja. Đurić je nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU i ministara zemalja Zapadnog Balkana rekao da "tvrde granice prekidaju krvotok ekonomije i turizma". "Nema razloga da Evropa već ovog leta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u Šengen, zato što bi to, po našoj proceni dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost EU", rekao je Đurić. Šef diplomatije Srbije je rekao da brže EU integracije diktiraju globalne okolnosti koje su "bez presedana". "Nije bilo generacije koja se istovremeno suočila sa usponom veštačke inteligencije, društvenih mreža i da istovremeno imamo potpunu promenu geopolitičkog poretka. Takve rapidne promene nalažu da EU u svoje redove bez odlaganja primi države koje još uvek nisu članice, a jesu na kontinentu", rekao je Đurić. Ideju o zajedničkom prijemu svih zemalja Zapadnog Balkana u EU izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem 2025. godine. Srbija je kao zemlja kandidat za članstvo u EU do sada otvorila 22 od 35 poglavlja, a samo dva zatvorila. Poslednje poglavlje otvorila je 2021. godine. Osim toga, zemlji preti ukidanje sredstava iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, nakon što je skupštinska većina bez javne rasprave usvojila set spornih izmena zakona o pravosuđu. Nakon što je Venecijanska komisija iznela devet sugestija za korekciju ovih izmena, vlast je počela rad na novim izmenama.

Iako nema formalne odluke o zamrzavanju finansijskih sredstava Srbiji, evropska komesarka Marta Kos priznala je da zemlja nije primila evropski novac od usvajanja pravosudnih zakona. "Nikada nisam rekla da su sredstva zamrznuta. Zaista, ovo je veoma važno", rekla je Kos novinarima u Briselu. "Ono što sada radimo jeste da stalno proveravamo da li sve zemlje primaoci novca iz Plana rasta ispunjavaju kriterijume. I istina je da, otkako su usvojeni pravosudni zakoni pre nekoliko meseci, nismo izvršili nikakve isplate, ali nije doneta nikakva formalna odluka o neisplati", dodala je ona. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je 30. aprila da je Komisija stopirala isplatu finansijskih sredstava zbog spornih pravosudnih zakona. "Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU", izjavila je komesarka Kos govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni!, usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u procesu integracija Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa. Marta Kos je rekla da, ukoliko Evropska komisija utvrdi da je Srbija ispunila kriterijume za isplatu, onda će i dobiti novac koji joj je dodeljen iz Plana rasta. "Status kandidata dolazi s obavezama s obe strane i očekujemo od zemlje kandidata da se razvija, a ne da nazaduje u određenim oblastima", poručila je Marta Kos.