Proizvođači mleka i poljoprivrednici peti dan blokiraju Ibarsku magistralu u mestu Mrčajevci kod Čačka u zapadnoj Srbiji. Protest se održava zbog, kako se navodi, sve težeg položaja domaćih proizvođača mesa i mleka. U znak podrške, i poljoprivrednici iz drugih krajeva Srbije blokiraju puteve u dvadesetak mesta i gradova, u nedelju 15. februara, javila je agencija Beta. Takođe, poljoprivrednici širom Vojvodine su na dva sata izvezli traktore na ulice i parkirali ih kraj puteva kao znak podrške proizvođačima mleka. Proizvođači mleka i poljoprivrednici od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa, uvođenje kvota na uvoz, kontrolu kvaliteta i porekla mleka i mlečnih proizvoda na granici, vraćanje otkupnih cena na prethodni nivo, kao i garantovan otkup od svakog proizvođača. Navode da bez hitne reakcije države mnoga domaćinstva neće izdržati i da se kriza u mlečnom sektoru ne meri danima ili nedeljama. Reagujući na zahteve protesta, Ministarstvo poljoprivrede je 11. februara saopštilo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvalo i ojačalo domaću proizvodnju mleka i obezbedilo stabilne uslove za rad stočara, u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu". "Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su u decembru u Kraljevu gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je u januaru za RSE da razume zabrinutost proizvođača, ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.

Iran je otvorio mogućnost postizanja dogovora sa Sjedinjenim Državama o svom nuklearnom programu, pod uslovom da Washington ukine sankcije uvedene režimu. U intervjuu za BBC u Teheranu 15. februara, iranski zamjenik ministra vanjskih poslova Majid Takht-Ravanchi rekao je: "Spremni smo razgovarati o ovome i drugim pitanjima vezanim za naš [nuklearni] program, pod uslovom da su oni također spremni razgovarati o sankcijama." "Te sankcije također moraju biti na stolu", dodao je, naglasivši da je "lopta u američkom polju da pokažu da žele postići dogovor". Takht-Ravanchi nije precizirao misli li na dio ili na sve opsežne američke sankcije uvedene posljednjih godina, koje pogađaju banke, izvoz nafte i druge sektore. Pregovori u ŽeneviIzjava dolazi uoči novih pregovora između SAD-a i Irana u Ženevi 17. februara. Američku delegaciju predvodiće izaslanici Steve Witkoff i Jared Kushner, dok će predstavnici Omana djelovati kao posrednici. Oman je ranije u februaru ugostio indirektne razgovore između Teherana i Washingtona. Prema navodima BBC-ja, Takht-Ravanchi je kao znak spremnosti na kompromis naveo iransku ponudu da razrijedi svoj uran obogaćen na 60 posto, dodajući da "nultog obogaćivanja" — što su Sjedinjene Države zagovarale — "više nema na stolu". Zapadne zemlje dugo sumnjaju da Iran nastoji razviti nuklearno oružje, dok Teheran insistira da je njegov program isključivo civilne prirode. Svjetske sile postigle su 2015. godine istorijski nuklearni sporazum s Teheranom — Zajednički sveobuhvatni plan djelovanja (JCPOA) — kako bi spriječile razvoj iranske nuklearne bombe. Zapadne ekonomske sankcije tada su ublažene, ali je Iran počeo kršiti obaveze nakon što je Donald Trump, tokom svog prvog mandata kao predsjednik SAD-a, 2018. povukao Sjedinjene Države iz JCPOA‑a i ponovo uveo sankcije. Drugi nosač aviona kreće prema Arabijskom moruTrump je nedavne početne pregovore između SAD-a i Irana nazvao "pozitivnim", ali je tokom vikenda izjavio da je promjena režima "najbolja stvar koja bi se mogla dogoditi" u Iranu. Potvrdio je i da će se drugi nosač aviona, USS Gerald R. Ford, uskoro pridružiti "masivnoj" američkoj armadi u Arabijskom moru. Američki predsjednik više puta je zaprijetio udarima na Iran ako se ne postigne dogovor koji bi ograničio njegov nuklearni program. Sjedinjene Države i Izrael gađali su iranska nuklearna i vojna postrojenja tokom 12-dnevne kampanje bombardovanja u junu. Na panel-diskusiji na Minhenskoj sigurnosnoj konferenciji 13. februara, Rafael Grossi, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), rekao je da se nuklearni pejzaž Irana drastično promijenio nakon američkih napada, dodajući da je "fizička infrastruktura iranskog nuklearnog programa u velikoj mjeri oštećena" i da će budući nadzor morati biti fokusiran ne samo na ono što je preostalo, nego i na to kako bi se iranske nuklearne sposobnosti mogle dalje razvijati. Inspektori IAEA‑e vratili su se u Iran, ali i dalje nemaju pristup lokacijama koje su bile mete bombardovanja. Predstojeći pregovori održavaju se i nekoliko sedmica nakon nasilnog gušenja antivladinih protesta širom Irana ranije ove godine. Prema navodima organizacija za ljudska prava, iranske snage sigurnosti ubile su hiljade demonstranata, a više od 53.000 ljudi je uhapšeno.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev stigao je 15. februara u posetu Beogradu. Na aerodromu ga je dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a nakon toga je za Alijeva priređen i svečani doček ispred Palate Srbija. Alijev se na početku posete sastao sa Vučićem, nakon čega je počela prva sednica Saveta za strateško partnerstvo između Srbije i Azerbejdžana. Vučić je tokom sednice izjavio da su on i predsednik Azerbejdžana razgovarali o zajedničkoj izgradnji gasne elektrane u Srbiji. "Veoma sam mu iskreno govorio šta je to što mi možemo da uradimo, šta ne možemo da ispunimo i dobio sam garancije od gospodina predsednika da će on lično pomoći oko toga", rekao je Vučić. Ranije je izjavio da je poseta Alijeva "veoma bitna za Srbiju", a najavio je da će i on uskoro posetiti Azerbejdžan. Vučić je u dobrodošlici Alijevu na aerodromu naveo da predsedniku Azerbejdžana "zahvalan na ličnoj posvećenosti jačanju odnosa dve zemlje i dva naroda". "Ova poseta je još jedan snažan izraz prijateljstva i strateškog partnerstva između Srbije i Azerbejdžana, koje obuhvata intenzivnu ekonomsku, energetsku i infrastrukturnu saradnju u cilju obezbeđivanja energetske sigurnosti, modernizacije kritične infrastrukture i boljeg života naših građana", napisao je Vučić na Instagramu. I iz Ministarstva rudarstva i energetike je za Radio Slobodna Evropa potvrđeno da se tokom posete Alijeva očekuje potpisivanje ugovora o zajedničkoj izgradnji gasne elektrane u okolini Niša na jugu Srbije. Azerbejdžan za Srbiju postaje važan partner u smanjivanju gasne zavisnosti od Rusije. Iako je Rusija i dalje dominantni snabdevač, od 2023, rastu dotoci gasa iz kaspijskog regiona. Venac na spomenik Hajdaru Alijevu u BeograduAlijev je po dolasku u Beograd u Tašmajdanskom parku položio venac na spomenik svom ocu, nekadašnjem predsedniku Azerbejdžana i autoritarnom lideru Hajdaru Alijevu. Spomenik je podignut 2011. godine za vreme vlasti Demokratske stranke, a Vlada Azerbejdžana je sa dva miliona evra finansirala uređenje beogradskog parka. Ilham Alijev vlada čvrstom rukom Azerbejdžanom od 2003. i ovo mu je peti mandat. Referendumom iz 2016. omogućene su izmene ustava za šira ovlašćenja predsednika i produžavanje mandata na sedam godina u odnosu na dotadašnjih pet. Dok Azerbejdžan pada na globalnim listama demokratije i slobode govora, vlada odbacuje optužbe za autoritarizam i koruciju.

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kallas ocenila je da Rusija više nije supersila, jer je jedva napredovala u odnosu na linije iz 2014. godine. "Danas je Rusija oslabljena, njena ekonomija je u lošem stanju, odvojena je od evropskog energetskog tržišta, a građani odlaze. Najveća pretnja je da bi mogla dobiti više za pregovaračkim stolom nego na bojnom polju", rekla je Kallas. Upozorila je da se "maksimalistički zahtevi Rusije ne mogu ispuniti minimalističkim odgovorom". Izložila je i principe EU za postizanje mira u Ukrajini: ako se ograniči ukrajinska vojska, mora se ograničiti i ruska; Rusija treba da plati ratnu štetu; nema amnestije za ratne zločine i mora se omogućiti povratak otete ukrajinske dece. "To je minimum ako je mir zaista cilj Rusije. Pošto sumnjamo da jeste, Evropa se naoružava zajedno sa partnerima", rekla je ona. Ona je upozorila da okupacija Donbasa, prema njenim rečima, nije krajnji cilj Rusije. Navela je da Moskva nastoji da oslabi ekonomije sajber-napadima, ometa satelite, sabotira podmorske kablove, razbija saveze dezinformacijama, koristi energente kao pritisak i pribegava nuklearnim pretnjama. Kallas smatra da EU treba da prioritetno obezbedi stabilnost u susedstvu, na istoku i jugu, te da je proširenje "protivotrov ruskom imperijalizmuQ. Proširenje je, kako je navela, geopolitički izbor koji EU treba da podrži. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas poručila je da je Evropska unija i dalje privlačan forum i da je "lista čekanja" za članstvo sve duža. "Ljudi i dalje žele da se pridruže našem klubu, i ne samo Evropljani. Kada sam prošle godine bila u Kanadi, rečeno mi je da više od 40 odsto Kanađana ima interes za pridruživanje EU. Samo se nadam da oni koji već dugo čekaju neće morati da čekaju još duže", rekla je Kallas u govoru na Minhenska bezbednosna konferencija, odbacujući tvrdnje da se Evropa suočava sa civilizacijskim nestankom. Upitana o mogućnosti brzog prijema Ukrajine u EU, o čemu se govori u briselskim krugovima, priznala je da i dalje nema jasnog pozitivnog odgovora. Ideje o ubrzanom članstvu podrazumevaju raniji ulazak Ukrajine u evropski blok uz određena ograničenja, uključujući i glasačka prava, dok bi puno članstvo zahtevalo ispunjavanje svih standarda i jednoglasnu odluku država članica. Kallas smatra da to ne bi obeshrabrilo zemlje koje dugo čekaju, posebno na Zapadnom Balkanu. "I mi (u Estoniji) morali smo da sprovedemo brojne reforme da bismo se pridružili EU, ali je geopolitička situacija bila presudna. Možda nije realno reći da svi moraju ući istovremeno, jer postoje male zemlje poput Crne Gore i Albanije koje dugo čekaju i aktivno rade na reformama. Ako želimo promene, moramo brže donositi odluke. Ne može biti da kandidati rade svoj domaći zadatak, a da im mi potom kažemo da nismo spremni da ih primimo", rekla je Kallas u Minhenu. Minhenska bezbednosna konferencija završava se 15. februara posle trodnevnog zasedanja. Reč je o jednom od najvažnijih geopolitičkih skupova na svetu, koji okuplja lidere i visoke zvaničnike. Organizatori su saopštili da je ovogodišnji skup bio najveći do sada, sa više od 1.000 delegata, uključujući oko 50 šefova vlada i ministara spoljnih poslova. Konferencija je održana u trenutku globalnih tenzija, uz rat u Ukrajini, napetosti oko Irana i rasprave o budućnosti NATO i transatlantskog saveza.

Protesti u Sarajevu nastavljeni su i u nedjelju, treći dan zaredom, nakon tragične tramvajske nesreće u kojoj je poginuo 23‑godišnji Erdoan Morankić. Usred rasta nezadovoljstva u nedelju poslijepodne tokom protesta, premijer Kantona Sarajevo podnio je ostavku, a vozač tramvajaAdnan Kasapović pušten je na slobodu nakon što je Kantonalni sud u Sarajevu odbio prijedlog Tužilaštva Kantona Sarajevo za određivanje pritvora. Tužilaštvo je dan ranije tražilo jednomjesečni pritvor, uz tvrdnju da je uzrok nesreće "ljudski faktor". Tokom saslušanja, vozač se izjasnio da nije kriv i naveo da je do nesreće došlo zbog tehničke neispravnosti tramvaja. Obraćajući se javnosti, premijer je saopštio da podnosi ostavku "jer je glas mladih važniji od funkcije koju obnašam". "Mladi su izašli na ulice, podigli svoj glas i jasno poručili šta očekuju od vlasti. Ta poruka, posebno mladih, važnija mi je od lične funkcije." Istakao je da preuzima političku odgovornost, naglašavajući da se odgovornost treba prihvatati i kada se dobije funkcija i kada to može pomoći da se vrati povjerenje u sistem. Nesreća se dogodila 12. februara kod Zemaljskog muzeja BiH, kada je tramvaj iskočio iz šina i srušio tramvajsko stajalište, pri čemu je jedna osoba smrtno stradala, a više ih je povrijeđeno. Dan nakon nesreće, 13. februara, stotine građana — među kojima veliki broj učenika i studenata — okupile su se na licu mjesta i kratko blokirale saobraćaj, odajući počast stradalom i tražeći hitne mjere nadležnih. Vozač tramvaja je uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično djelo protiv sigurnosti javnog prometa i predat Tužilaštvu Kantona Sarajevo, gdje je zadržan 24 sata do odluke o daljim mjerama. Vlada Kantona Sarajevo proglasila je 14. februar Danom žalosti. Tužilaštvo Kantona Sarajevo pokrenulo je intenzivnu istragu. Izuzeta je dokumentacija iz GRAS‑a, a uviđaj na tramvaju obavljen je uz prisustvo vještaka mašinske, saobraćajne i elektroenergetske struke. Dalji detalji nisu saopšteni "zbog interesa istrage", a konačan uzrok nesreće biće utvrđen nakon dostavljanja stručnih nalaza. Na istom mjestu 14. februara građani su se zadržali mnogo duže nego što je planirano — umjesto najavljenih 45 minuta, protest je trajao oko tri sata uz blokadu saobraćaja. Neformalna grupa "Reci dosta", koja je organizovala taj protest, ogradila se od njegovog produžetka, navodeći da to nije bilo u njihovom planu. Današnje okupljanje organizuje grupa mladih "Ne okreći glavu", koja je pokrenula i prve proteste 13. februara. U novom pozivu poručili su da "nema izgovora" i da se "svi moraju pojaviti na ulicama". Iako kiša od jutarnjih sati pada u glavnom gradu BiH, to nije spriječilo građane da se odazovu pozivu i pridruže najavljenoj protestnoj šetnji.

Studenti u blokadi organizuju u Kragujevcu protestno okupljanje na Dan državnosti Srbije kada je u tom gradu u centralnoj Srbiji 1835. godine proglašen Sretenjski ustav - prvi moderan srpski Ustav. Istovremeno, oko 50 kilometara od Kragujevca, u Orašcu, održava se centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti koju predvodi premijer Srbije Đuro Macut. Više hiljada ljudi na protestu u KragujevcuProtestni skup na koji su pozvali studenti u blokadi počeo je okupljanjem u Kragujevcu. Lepenički bulevar, najprometnija ulica u ovom gradu, bila je blokirana za saobraćaj. Kako su studenti ranije najavili, prvi deo skupa posvećen je "ustavnoj Srbiji i Sretenjskom ustavu - simbolu borbe za slobodu i državnost", a koji je donet u Kragujevcu. "Danas na državni praznik Sretenje sigurno se svako zapita šta je to moja država i koji su to njeni temlji jer deluje da se kula odavno obrušila, a zapravo znajte, stub je svako od nas", kazala je studentkinja iz Kragujevca u obraćanju okupljenima. Studentkinja je podsetila i na studentske zahteve među kojima su raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i utvrđivanje odgovornosti za smrt 16 ljudi na Železničkog stanici u Novom Sadu. Jedna od učesnica skupa, Marina za Radio Slobodna Evropa priča da godinu i po dana ide na antvladine proteste. Očekuje, kaže, promene i raspisivanje izbora. "Promene se ne mogu desiti brzo, to je proces. Mora se nastaviti sa pritsikom jer će u suprotnom do besvesti odugovlačiti raspisivanje izbora", rekla je. Na protest u Kragujevcu došla je i Jana koja se, kako kaže, nada slobodi i veruje da će se studenti uz pomoć građana za nju izboriti. "Ne treba gubiti nadu, ja verujem da će se zahtevi studenata, uključujući raspisivanje izbora, ispuniti ukoliko istrajemo", kazala je. Okupljenima u Kragujevcu se obratila i bivša profesorka novosadskog univerziteta Jelena Kleut, kojoj je u januaru prekinut radni odnos. To je pokrenulo talas protesta dela građana i akademske javnosti, koji smatraju da je to politička odmazda zbog njene podrške studentima. "Prošle godine sreli smo se na Sretenje sa porukom da zakon mora jednako da važi za sve, da odgovorni za ubistvo 16 ljudi na novosadskoj železničkoj stanici moraju da odgovaraju. Danas, godinu dana kasnije, sa jednakom upornošću poručujemo - građani traže državu zasnovanu na pravu", rekla je Kleut. Drugi deo skupa, kako je najavljeno, održaće se u Orašcu. U Srbiji se 15. februara, na verski praznik Sretenje, proslavlja Dan državnosti, ustanovljen i u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak. Državna ceremonija u OrašcuVlast je Dan državnosti obeležila u Orašcu, gde je održana centralna državna ceremonija. Premijer Srbije Đuro Macut koji je predvodio obeležavanje rekao je da 15. februar predstavlja "buđenje nacionalnog duha i jedinstva Srba i da ljubav prema otadžbini mora nadmašiti sve razlike". On je naveo da se "samo zajedno, kroz dijalog može očuvati i razviti država", i dodao da je mir, kojeg je "srpski narod željan", osnov svega. Državnoj svečanosti prisustvovali su i premijer bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske (RS) Savo Minić i predsednik Skupštine RS-a Nenad Stevandić. Minić rekao da "narod koji živi u RS-u i u Srbiji treba da bude složan ocenivši da je to jedini način "da se odbrani od nedaća i povampirenog zla u okruženju". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Dan državnosti na Instagramu, navodeći da se na taj dan "sa ponosom prisećamo istorijskih trenutaka u kojima je Srbija postavila temelje svoje slobode, ustavnosti i državnosti". "Ovaj veliki praznik podseća nas na snagu jedinstva i odgovornost koju imamo da čuvamo stabilnost i gradimo sigurnu budućnost za našu zemlju", napisao je Vučić. Drugi studentski protest na Sretenje u KragujevcuStudenti su i prošle godine na ovaj dan organizovali okupljanje i petnaestočasovnu blokadu ulica u Kragujevcu, pod parolom "Sretnimo se na Sretenje". Duže od godinu dana akademci predvode antivladine proteste širom Srbije, sa stotinama hiljada ljudi na ulicama. U fokusu protesta su optužbe da je do nesreće u Novom Sadu dovela korupcija. Iako njihove zahteve vlast odbija i odbacuje odgovornost za novosadsku nesreću, studenti su rekli da borbu za ispunjenje nastavljaju na druge načine. Akademci su na protestu u Novom Sadu 17. januara, prvi put predstavili deo svog izbornog programa. Prethodno su, krajem godine, objavili da je gotovo 400.000 građana podržalo njihov zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora. Tome je prethodila akcija prikupljanja potpisa u više od 100 opština i gradova, na više od 500 štandova, širom zemlje.

U Valjevu, gradu na zapadu Srbije, je 14. februara na poziv studenata održan protest povodom, kako je navedeno, "šest meseci od policijske brutalnosti". Na protestu je zatražena ostavka načelnika policijske uprave Valjevo, zbog postupanja 14. avgusta prošle godine. Skup je počeo ispred zgrade Gimnazije, odakle se okupljenima obratio maturant Vuk Vasiljević. On je rekao da šest meseci nakon te večeri niko nije odgovarao. "Onima koji su za ovo nasilje odgovorni poručujemo - pregazili ste svoju zakletvu, zloupotrebili ste svoju moć zarad interesa ovog propalog sistema, možda mislite da će to proći nekažnjeno, jer je od zločina prošlo više meseci, ali varate se, vreme za odgovornost je sve bliže", rekao je Vasiljević. On je dodao da su građani Valjeva u prethodnih šest meseci više puta protestovali zahtevajući odgovornost za događaje 14. avgusta prošle godine. Učesnici protesta su zatim u protestnoj šetnji stigli do centralnog gradskog trga, gde je održana projekcija dokumentarnog filma "Presedan", u kojem građani koje je policija pretukla svedoče o događajima od pre šest meseci. Organizatori protesta su odustali od prvobitne rute koja je podrazumevala i odlazak do policijske stanice iz bezbednosnih razloga. N1 je izvestio da je policija na ulasku u Valjevo legitimisala pojedine studente i građane. Jedan broj studenata, koji su mesecima blokirali fakultete zahtevajući odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a od maja prošle godine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, u Valjevo je na protest došao pešice iz Obrenovca kod Beograda. U Valjevu su tokom avgusta 2025. organizovani antirežimski protesti, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije. Okupljanja su bila reakcija na proteste u vojvođanskim mestima Vrbas i Bačka Palanka, gde su pristalice vlasti pirotehničkim sredstvima napadale demonstrante. Revolt je izazvalo i postupanje policije tog dana, a koju su demonstranti optužili da nije učinila ništa da spreči napade. U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile. Valjevo je bio jedan od gradova u kojima su zabeleženi najžešći sukobi demonstranata i policije. Organizatori protesta optužili su policiju za "brutalnost i represiju nad građanima", što je policija negirala. Ovi protesti bili su nastavak studentskih i građanskih protesta koji su započeti u novembru 2024. godine, nakon obrušavanja nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. U tragediji je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena.

Oko 250.000 ljudi pridružilo se demonstracijama u bavarskoj prijestolnici, potvrdila je njemačka policija za RSE, što predstavlja najveći protest iranske opozicije u Evropi dosad. Još ljudi je stizalo, puneći minhenski metro iranskim zastavama i uzvicima parola. Protest u Minhenu dio je globalnog dana akcije koji je pokrenuo Reza Pahlavi, posljednji sin iranskog šaha svrgnutog tokom Islamske revolucije 1979. godine. Velika okupljanja očekuju se i u Los Angelesu i Torontu. Prema izvještajima, Pahlavi je stigao na demonstracije u Minhenu. Ljudi su u Minhen došli iz čitave Evrope, ogorčeni zbog krvavog gušenja protesta u Iranu u januaru, tokom kojih su snage sigurnosti ubile hiljade demonstranata. 'Sretna sam što se bude'"Veoma je tužno reći, ali oni – mi – plaćamo cijenu. Naravno, ova omladina umire svaki dan. Ta krv, to je tako tragično", rekla je za RSE žena po imenu Atena. Kao i drugi demonstranti, Atena, koja je doputovala iz Milana u Italiji, nije željela navesti svoje puno ime. Navodeći da ima rođake i prijatelje u Teheranu i drugim gradovima, Atena je rekla da su joj januarski protesti u Iranu ulili nadu uprkos reakciji snaga sigurnosti. "Presretna sam što se bude i što traže promjene… Ovoga puta će se promjene desiti", rekla je. Drugi demonstrant, Rasool, rekao je za RSE da je doputovao iz Nizozemske kako bi se pridružio protestu u Minhenu. "Postao sam ljut, postao sam uznemiren, jer moja braća i sestre, naši roditelji, nalaze se u opasnoj situaciji. Oni su svoj život ostavili na ulici za slobodu", rekao je Rasool. "Ovaj režim je trenutno najslabiji što je ikad bio. Zato, ako nam SAD i Evropa pomognu vojnom akcijom, narod može dovršiti posao koji je započeo", dodao je. Pozivi na američku vojnu intervencijuRasoolove riječi odražavale su i slogane s brojnih transparenata koji pozivaju na američku vojnu akciju protiv Irana. Američke pomorske snage u Persijskom zaljevu ostaju raspoređene u blizini Irana, u okviru jednog od najvećih američkih vojnih pojačanja u regiji posljednjih godina. Američki predsjednik Donald Trump izrazio je podršku i ohrabrenje iranskim demonstrantima i nagovijestio da bi SAD mogle intervenirati kako bi ih zaštitile. Međutim, čini se da su razgovori između američkih i iranskih pregovarača više fokusirani na druga pitanja, poput iranskog nuklearnog i raketnog programa te mreže paravojnih saveznika u Libanu, Iraku i Jemenu. Govoreći na konferenciji za novinare ranije 14. februara, Pahlavi je pozvao Trumpa da djeluje. "Iranski narod je čuo kada ste rekli 'pomoć je na putu' i imaju povjerenje u vas. Pomozite im i istorija će vas upisati među najveće heroje, ne samo iranske nacije nego i cijelog svijeta", rekao je. Pahlavi je jedan od brojnih aktera koji se bore za uticaj unutar podijeljene iranske opozicije u egzilu, od kojih su neke frakcije najavile da će tokom 13. i 14. februara održati odvojene proteste u Minhenu — dok se svjetski lideri okupljaju u gradu na godišnjoj sigurnosnoj konferenciji. Dan ranije, sastao se sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim — izuzetno rijedak susret na tako visokom nivou za bivšeg prestolonasljednika. Video objavljen na ukrajinskoj javnoj televiziji prikazuje njih dvojicu kako se rukuju u drvenom kabinetu, a zatim sjedaju za sto. Pahlavi je zahvalio Zelenskom što je u svom obraćanju na nedavnom Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu izrazio podršku iranskim demonstrantima. Međutim, iako Sjedinjene Države podržavaju iranske demonstrante, one nisu podržale Pahlavija niti bilo kog drugog opozicionog lidera u egzilu — iako je Pahlavi više puta poziva američkog predsjednika Donalda Trumpa da intervenira u Iranu. Mnogo manji protest 13. februara održao je Nacionalni savjet otpora Irana, koji je osudio i sadašnje iranske vlasti i ideju o obnovi monarhije.

Pet evropskih vlada saopštilo je da su uverene da je ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni otrovan smrtonosnim toksinom koji se nalazi u otrovnim žabama u Južnoj Americi. U saopštenju koje su potpisale vlade Velike Britanije, Švedske, Francuske, Nemačke i Holandije navodi se da je ovaj zaključak zasnovan na analizama uzoraka Alekseja Navaljnog. Navaljni, najistaknutiji ruski opozicionar, preminuo je u februaru 2024. u arktičkom zatvoru pod misterioznim okolnostima. "Ove analize su konačno potvrdile prisustvo epibatidina. Epibatidin je toksin koji se nalazi u otrovnim žabama streličarkama u Južnoj Americi. Ne nalazi se prirodno u Rusiji", navodi se u zajedničkom saopštenju. U saopštenju se dodaje da je Rusija tvrdila da je Navaljni umro prirodnom smrću, ali da je, s obzirom na toksičnost epibatidina i prijavljene simptome, "trovanje vrlo verovatno bilo uzrok njegove smrti". "Navaljni je umro dok je bio u zatvoru, što znači da je Rusija imala sredstva, motiv i priliku da mu da ovaj otrov", kaže se u saopštenju. Dodaje se da najnoviji nalazi još jednom naglašavaju potrebu da se Rusija pozove na odgovornost za ponovljena kršenja Konvencije o hemijskom oružju, a u ovom slučaju i Konvencije o biološkom i toksičnom oružju. "I dalje smo zabrinuti što Rusija nije uništila svo svoje hemijsko oružje. Mi i naši partneri iskoristićemo sve političke poluge koje su nam na raspolaganju kako bismo nastavili da pozivamo Rusiju na odgovornost", navodi se u saopštenju vlada Velike Britanije, Švedske, Francuske, Nemačke i Holandije.

Hiljade građana (među njima veliki broj učenika i studenata) okupile su se u centru Sarajeva, dva dana nakon teške tramvajske nesreće u kojoj je poginuo 23‑godišnji mladić. Nakon okupljanja, demonstranti su izašli na glavnu saobraćajnicu, potpuno je blokirali i krenuli prema zgradi Vlade Kantona Sarajevo, tražeći odgovornost nadležnih i hitne mjere za povećanje sigurnosti javnog prevoza. Protest je započeo spontanim okupljanjem u centru grada, ali je ubrzo prerastao u masovnu blokadu glavne gradske saobraćajnice. Saobraćaj je u tom dijelu grada bio potpuno obustavljen, a ispred obližnjeg tržnog centra formirane su duge kolone vozila. Demonstranti su pozivali vozače da napuste automobile i pridruže se okupljanju. Blokada se potom proširila i na raskrsnicu na Skenderiji. Nakon višesatnog protesta, građani su se u međuvremenu razišli i protest je završen. Saobraćaj se postepeno normalizuje. Demonstranti su zahtijevali konkretne reforme u javnom prevozu i odgovornost svih institucija zaduženih za sigurnost tramvajskog sistema. Nesreća se dogodila 12. februara, kada je tramvaj iskočio iz šina prilikom skretanja ulijevo, potom udario u putničko vozilo, metalni stub i zaštitnu ogradu na stanici pri čemu je poginuo 23‑godišnji mladić, a još četiri osobe su povrijeđene, među njima i maloljetnica sa teškim povredama. Građani su se okupili i 13. februara (među njima veliki broj učenika i studenata) na mjestu nesreće i kratko blokirali saobraćaj, odajući počast stradalom i tražeći odgovornost nadležnih. Vozač tramvaja je uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično djelo protiv sigurnosti javnog prometa i predat je Tužilaštvu Kantona Sarajevo, gdje će biti zadržan 24 sata do odluke o daljim mjerama. Vlada Kantona Sarajevo proglasila je 14. februar Danom žalosti. Tužilaštvo Kantona Sarajevo je pokrenulo intenzivnu istragu. Izuzeta je dokumentacija iz GRAS-a, a uviđaj na tramvaju obavljen je uz prisustvo vještaka mašinske, saobraćajne i elektroenergetske struke. Dalje pojedinosti nisu iznošene zbog interesa istrage, a uzrok nesreće biće utvrđen nakon što vještaci dostave svoje nalaze.