Ukrajina je preko noći gađala rusku vojnu fabriku u Volgogradu raketama FP-5 "Flamingo", dok je Rusija pokrenula još jedan veliki napad dronova na Ukrajinu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 27. juna ostavku, ne precizirajući kad će je podneti. Na mitingu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Beogradu, Vučić je, pred više hiljada pristalica, rekao da će "još samo nekoliko nedelja biti predsednik". "Ovo su moji poslednji dani i nedelje na mestu predsednika Republike. Tada podnosim ostavku. Rekao sam rukovodstvu Srpske napredne stranke, da ću na predstojećim izborima pomoći da dobijemo narodno poverenje u naredne četiri godine", izjavio je on. Najavio je i da će lista naprednjaka i njihovih koalicionih partnera na izborima nositi naziv "Ujedinjena Srbija". Nije, međutim, rekao kad će izbori biti raspisani. Vučić se od novembra 2024. suočava sa masovnim antivladinim protestima, dok studentski pokret, koji predvodi proteste, vlast optužuje za korupciju i zahteva vanredne izbore. Na mitingu predstavljen politički programVučić je na mitingu predstavio politički program naprednjaka. Govorio je o ekonomskim merama - obećavajući bolji standard, rast plata i penzija, kao i o političkoj trasi države. Naglasio je da će Srbija čuvati "tradicionalna partnerstva" sa Kinom i Rusijom. "Mi se svojih prijatelja kada je teško ne odričemo, a da li ćemo da požurimo na evropskom putu - da, hoćemo. Uradićemo ono što su naše obaveze, i to je ono što moramo da radimo sa više entuzijazma", ocenio je. U delu govora, Vučić je iznosio optužbe na račun studentskog pokreta, istovremeno ih pozivajući na dijalog. "Nismo i nećemo zaboraviti sve što je činjeno našoj zemlji u prethodnih godinu i po dana", rekao je, optužujući, bez dokaza, neimenovane političare i centre moći iz inostranstva da su se mešali u političke procese u zemlji. "Četrnaest godina verno služim svojoj zemlji. Samo za Srbiju sam se borio, nikada nikome drugom nisam hteo da služim, sem vama, građanima Srbije", naveo je on. Naglasio je da o Kosovu, čiju nezavisnost zvanični Beograd ne priznaje, "nema pregovora". "Uvek i u najtežim trenucima smo znali da kažemo, o svemu hoćemo da razgovaramo, ali nećemo da pregovaramo čija je to teritorija i kome pripada. Znate šta piše u Ustavu Srbije to je za nas Sveto pismo i toga ćemo se držati", rekao je. Miting SNS-a, pod sloganom "Srbija, jedna porodica", održan je uoči Vidovdana - državnog i verskog praznika koji se vezuje za srednjevekovnu bitku na Kosovu, iz koje je potekao srpski nacionalistički mit. Okupljeni su tokom mitinga, pored parola podrške predsedniku, uzvikivali i "Kosovo je Srbija" - što je parola koja negira nezavisnost Kosova koju zvanični Beograd ne priznaje. "Sutra je Vidovdan. Pogledajte snagu svoje vojske, šta sve vojska ima i zašto niko neće moći da napadne Srbiju", rekao je Vučić, najavljujući prikaz naoružanja i vežbu vojske 28. juna. Iznosio je kritike i na račun prethodne vlasti, predvođene Demokratskom strankom do 2012. godine, optužujući ih za "pljačku i korupciju". "Sačuvali smo mir u najtežim uslovima, slobodu i nezavisnost naše zemlje, zaposlili više od 550 hiljada ljudi u odnosu na 2012. godinu, doveli u desetinama milijardi investicija u našu zemlju", naveo je. Himna Srbije i roboti koji igraju koloZvanični deo skupa počeo je intoniranjem državne himne. Potom su humanoidni roboti, kineske tehnologije, obučeni u narodnu nošnju, zaigrali kolo na bini. "Od avgusta će u Srbiji biti lepša i bolja fabrika robota nego u Kini, ovde će da se proizvode roboti", najavio je Vučić. Organizovano na mitingKako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), velike grupe pristalica vlasti su uoči mitinga organizovano, u kolonama, stigle ispred Skupštine Srbije. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u zvaničnom saopštenju iznelo procenu da je na mitingu bilo oko 207 hiljada građana. Duž šireg centra grada bile su parkirane desetine autobusa kojima su učesnici mitinga došli u Beograd. Jovo Gulić je na skup došao iz Beočina. "Ovde smo da podržimo Aleksandra Vučića, da podržimo Srbiju. Srbija ne sme da stane, a Vučić je taj koji vodi, lokomotiva", rekao je on za RSE. Zlata iz Novog Sada je rekla da voli "sve novo što je napravljeno, brze saobraćajnice, fabrike, nove uslove života". "Uvek može još da se menja, ali je više promenjeno nego u prethodnim mandatima, kada su bili drugi aktuelni političari na vlasti", dodala je. Savo Samardžić je rekao da je na skup došao jer mu je bitno da država napreduje. "Da se oslobodimo onih koji hoće da je razore", naveo je, ponavljajući narativ vlasti o "blokaderima koji žele da razore Srbiju". Centrom Beograda je tokom skupa prošla zastava Srbije, koja je prema najavama organizatora, bila duga više od 500 metara. Zastavu su, zajedno sa okupljenima, nosili pojedini stranački funkcioneri i ministri u Vladi Srbije. Uz državne zastave, okupljeni su nosili i stranačka obeležja, fotografije predsednika Aleksandra Vučića i parole "Srbija pobeđuje" - što je jedan od slogana naprednjaka. Među obeležjima koje su nosili su i parole sa imenima gradova iz kojih su došli organizovano, kao i obeležja pojedinih javnih preduzeća. Ulice u širem centru grada bile su zatvorene za saobraćaj, dok je prostor, na kojem je održan stranački miting, bio ograđen. 'Crvene beretke' i Guri u prvim redovimaU prvim redovima ispred bine ekipa RSE uočila je i veterane "Crvenih beretki" - nekadašnje pripadnike rasformirane specijalne jedinice Državne bezbednosti, koja je učestvovala u ratnim zločinima i likvidacijama političkih protivnika. Među veteranima "Crvenih beretki" bio je i bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri. Sjedinjene Države dovode ga u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. godine, a danas je član Srpske napredne stranke. Koncerti, hrana, piće i 'glasačke kutije'Pred početak stranačkog skupa SNS-a, na velikoj bini ispred Skupštine nastupali su pevači narodne muzike. Šatori i štandovi sa hranom, pićem i stranačkim rekvizitima protezali su se duž centra grada. Kačketi i majice sa obeležjima naprednjaka, kao i drugi rekviziti, delili su se okupljenima. Na prostoru gde je organizovan skup raspoređene su i cisterne sa pijaćom vodom, a na štandovima su se delile i flašice sa osveženjem, jer u Beogradu temperature premašuju 35 stepeni. Ovo je bio jedan od najtoplijih dana u godini. U centru Beograda je, u danu mitinga, postavljena i "crna kutija", sa natpisom "blokaderska Srbija". U "kutiju" se moglo ući, a unutra su emitovani snimci, koji su, prema tumačenju vlasti, primeri nasilja antivladinih demonstranata - odnosno, "blokadera", kako ih predstavnici vlasti pogrdno nazivaju. Improvizovano 'glasanje' okupljenihNa više lokacija su postavljene i improvizovane "glasačke kutije" - gde su okupljeni mogli da ubace listiće na kojima su "glasali" za prioritetne oblasti za razvoj zemlje. Ponuđeno im je da se opredele za pet od ukupno petnaest oblasti koje bi, po njihovom mišljenju, trebalo da trasiraju politički put Srbije. Među temama koje su mogli da biraju su, pored ostalih, "veća briga o ljudima", "očuvanje mira i stabilnosti", "borba za očuvanje Kosova", "evropski put Srbije", te ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, poljoprivredu, kulturu, rast plata i penzija. Na poleđini su mogli upisati svoje primedbe i sugestije. Ćiro Petrevski iz Novog Sada je rekao da od prvog dana podržava predsednika. Ubacujući listić u kutiju, poručio je: "Moji su prioriteti da bude bolja penzija, da idemo prema Evropi, deca da nam se školuju, da fakulteti rade, da infrastruktura i železnica bude još bolja". Redovan termin za izbor novog saziva Skupštine Srbije je novembar 2027. godine. Pre toga, i Aleksandru Vučiću ističe drugi predsednički mandat, a zakonski rok za raspisivanje predsedničkih izbora je do marta 2027. Masovni protesti protiv vlasti počeli su nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024, u kojoj je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena. Studenti i građani koji ih podržavaju od tada zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za nesreću a od maja 2025, insistiraju na izborima na kojima će i sami učestvovati. Studenti u blokadi svoj protest organizuju 28. juna u Kraljevu.

Dok se Moskva sve više poziva na "duh Ankoridža" tvrdeći da okvir za okončanje rata u Ukrajini već postoji, američki državni sekretar Marco Rubio je oštro uzvratio, otvarajući žestoku diplomatsku bitku oko toga šta se zapravo dogodilo tokom prošlogodišnjeg samita sa visokim ulozima.

Zdravstvene službe su u pripravnosti širom Evrope dok se širi smrtonosni toplotni talas, što je dovelo do zabrane alkohola i otkazivanja masovnih okupljanja u Francuskoj, te topljenja dijelova autoputa a u Njemačkoj. Naučnici kažu da je ovaj toplotni talas, koji je počeo 20. juna, najgori ikada zabilježen u Evropi, kontinentu na kojem se klima mijenja mnogo brže nego bilo gdje na planeti. Temperature su dostizale vrhunac u Francuskoj i Britaniji, gdje su oboreni rekordi za juni. Ali u Italiji se očekivalo da će se vrućina pojačati tokom vikenda, donoseći prve ljetne vrijednosti od 40 stepeni Celzijusa. Pariz je u srijedu dostigao junski rekord od 40,9 C. Iako se očekivalo blago popuštanje temperatura, vlasti se spremaju za veći broj žrtava. Brojne kulturne institucije zatvorene su širom evropskog kontinenta, a poljoprivreda je pretrpila veliku štetu. Doktori u Britaniji kažu da vrućina utiče na opremu poput MRI skenera u bolnicama. Pariška policija zatražila je od organizatora velikih događaja, uključujući muzički festival Solidays, da otkažu događaje. Organizatori Pride festivala rekli su da će ga odgoditi. Ekstremna vrućina izazvala je da se površina autoputa A2 u Njemačkoj deformiše i raspukne na više traka. U Austriji je nacionalna željeznička kompanija upozorila da bi se željezničke šine mogle deformisati u narednim danima. Crveno upozorenje izdato je za gotovo cijelu Holandiju, a mnoge škole su zatvorene jer su se očekivale temperature do 40 stepeni. Električni ventilatori rasprodani su u Britaniji, a azijski proizvođači klima-uređaja prijavili su nagli rast prodaje u Evropi. U Francuskoj je državna energetska kompanija EDF obećala da će potrošiti 80 miliona eura na rashladne sisteme za škole i vrtiće. Većina stambenog fonda u inače hladnijoj do umjerenoj sjevernoj Evropi nije izgrađena da izdrži ovakvu vrućinu, već da je zadržava. Prema najnovijim podacima Međunarodne agencije za energiju objavljenim u julu 2025., samo oko 20 posto domaćinstava u Evropi ima klima uređaje. Toplotni talas, koji je podigao temperature i do 18 stepeni iznad sezonskog prosjeka uzrokovan je vremenskim obrascem poznatim kao omega blok navodi Reuters Climate Monitor. On zadržava veliki "balon" vrućeg zraka nad određenim područjima duži period, dok se hladniji zrak nalazi na njegovim rubovima. Trenutni toplotni talas, koji se pomjerio s Iberijskog poluostrva prema zapadnoj Evropi, počeće da se premješta do kraja mjeseca, zahvatajući centralnu Evropu i Balkan, saopštila je Svjetska meteorološka organizacija. Naučnici su rekli da bi ovako rekordne vrućine bile "gotovo nemoguće" bez klimatskih promjena izazvanih ljudskim faktorom koje su učinile da ovosedmične sparne noćne temperature budu 100 puta vjerovatnije nego prije samo dvije decenije. Izvor: Reuters

Naftna industrija Srbije zatražila je u petak još jedno produženje licence za rad od američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC), saopšteno je iz NIS-a. Kompanija, koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, navodi da je za nju "izuzetno značajno uredno snabdevanje domaćeg tržišta i energetska stabilnost Srbije". OFAC je 16. juna poslednji put produžio operativnu, kao i licencu za pregovore o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Obe licence ističu 1. jula. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je 17. juna, nakon novih produžavanja licenci, da je kompanija "i dalje izložena rizicima" i da Srbija mora da nastavi da radi na tome da se NIS "što pre skine sa liste sankcija".

Vojni analitičar Aleksandar Radić napustio je Srbiju nakon što su mediji objavili video-snimke njegovog praćenja na kojima je i njegova maloletna kćerka, rekao je on 26. juna u pisanoj izjavi za agenciju Beta. "Na meti se našla moja kćerka koja za nekoliko dana puni 16 godina. U utorak 23. juna TV Informer je prikazao nju na snimcima praćenja, a tokom tog dana pustili su sveže snimke kako čekam u parku da ona završi neke obaveze. Šta učiniti kada je neprijatelja puno i ugroze vam dete? Otišli smo u inostranstvo", naveo je Radić u pisanoj izjavi. On je dodao da je očekivao "udar Srpske napredne stranke i Vojno-bezbednosne agencije" ali da nije očekivao da će sprovesti akciju praćenja velikog obima sa medijskom podrškom. Govoreći o eventualnom razlogu, Radić je ocenio da vlast želi da ga ukloni sa scene kao kritički nastrojenog pojedinca koji je "duboko povezan sa vojskom" i da je priča o navodnoj upotrebi zvučnog topa dobra prilika za to. Naveo je i da je vlast možda želela da on napusti zemlju. "Jer ako me stave u pritvor zbog informacije, to bi stvorilo lošu sliku o maltretiranju novinara. Šta da učine nakon što su stvorili atmosferu linča osim da me zatvore? Neki iz bezbednosnih struktura misle da je planirano da me presretne na ulici jedan ili više batinaša i da TV Informer kaže da su to 'pravdoljubljivi' građani", naveo je on. Radić je rekao da ga ne bi iznenadilo da ga optuže za "pripremu državnog udara, špijunažu za bar tri službe i ekstremizam", nakon što pregledaju njegove računare i telefone. Navodi da je policija uzela njegove elektronske uređaje, ali da oni nisu zaštićeni jer na njima nema ničega što ugrožava državu. Šta je prethodilo Radićevom odlasku iz zemlje?Policija u Beogradu je u 22. juna pretresala stan i kancelariju vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog istrage koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025. On je nakon toga izjavio je da je dobio poziv da se u utorak, 23. juna javi u prostorije Vojne policije radi veštačenja računara koje mu je Uprava kriminalističke policije oduzela tokom pretresa stana. Tada je za Betu rekao da "veruje da iza poziva Vojne policije stoji Vojnobezbednosna agencija", dodavši da ga ta agencija već duže vreme "prati, sprečava u radu i zastrašuje". Do pretresa policije došlo je tri dana nakon saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. Tužilaštvo sumnja da je događaj bio "simulacija" koju su organizovali studenti u blokadi, što oni demantuju. Beogradski vojni analitičar Aleksandar Radić jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta. Policijsku akciju i informativni razgovor sa Radićem komentarisao je za televiziju Informer i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavom da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila "zvučni top" biti pozvani da daju izjave". Evropska unija i Ujedinjene nacije traže od vlasti u Srbiji da omoguće nezavisnu istragu ovog slučaja.

Evropska komisija (EK) procenjuje da li su izmene seta pravosudnih zakona, koje je usvojila Skupština Srbije, usklađene sa preporukama Venecijanske komisije, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz ove institucije. "Usvajanje novih izmena i dopuna pravosudnih zakona važan je korak u pravom smeru", navodi se u pisanoj izjavi pres službe EK za RSE. Međutim, Komisija istovremeno poziva vlasti u Srbiji da odlože primenu januarskih izmena i dopuna do stupanja na snagu novih zakonskih rešenja. Skupština Srbije usvojila je 25. juna nove izmene pravosudnih zakona, poznatih kao "Mrdićevi zakoni", čime bi ti propisi trebalo da budu usklađeni sa nedavnim preporukama Venecijanske komisije. Reč je o pet zakona usvojenih u januaru ove godine, koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija (EU), ocenjujući ih kao udar na nezavisnost pravosuđa. U pitanju su izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Zakone je predložio Uglješa Mrdić, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, zbog čega se u javnosti kolokvijalno nazivaju "Mrdićevi zakoni". Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna i pravna pitanja, saopštila je 16. juna da su vlasti u Srbiji u potpunosti sprovele značajan deo njenih ključnih preporuka u vezi sa ovim zakonima. Iz Evropske komisije ranije su upozoravali da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta sve dok su na snazi januarske verzije ovih zakona.

Vršiteljka dužnosti ministarke ekonomije u Vladi Kosova Artane Rizvanoli (Rizvanolli), poručila je da Kosovo nije protiv američkog tečnog prirodnog gasa (LNG), ali nije precizirala da li će se na kraju priključiti projektu snabdevanja gasom koji podržavaju Sjedinjene Američke Države. U video poruci objavljenoj u petak na Fejsbuku, Rizvanoli je navela da želi da razjasni pitanje američkog gasa, s obzirom na to da se aktuelna vlada premijera Aljbina (Albin) Kurtija suočava sa kritikama i pritiscima nakon što je pokazala rezervisanost prema tom projektu. Ambasada SAD u Prištini, privredne komore i opozicija poslednjih dana stalno pozivaju Vladu Kosova da se uključi američkim gasnim projektima. Rizvanoli je rekla da "nije tačno da je Vlada Kosova protiv američkog tečnog prirodnog gasa, kako se to predstavlja". Dodala je da Kosovo nema ni iskustvo ni infrastrukturu za snabdevanje LNG-om, zbog čega je pitanje američkog gasa, kako je rekla, "izvan okvira dnevne politike". "Kao i uvek, ovom pitanju ćemo pristupiti sa najvećom ozbiljnošću i odgovornošću, zajedno sa stručnjacima i svim relevantnim institucijama, uzimajući u obzir sve ekonomske i političke aspekte", rekla je ona. Na Kosovu se oko 90 odsto električne energije i dalje proizvodi iz uglja, dok oko 10 odsto dolazi iz obnovljivih izvora energije, poput vode, vetra i sunca. Kosovo se ipak u periodima najveće potrošnje, tokom zime i leta, oslanja i na uvoz električne energije. "Odabrali smo ugalj, obnovljive izvore energije poput vetra i sunca, kogeneraciju za daljinsko grejanje i energetsku efikasnost. Ova kombinacija se oslanja na domaće resurse i jeftinija je za naše građane i privredu", rekla je Rizvanoli. Ona je istakla da aktuelna vlada američki LNG vidi kao dodatni izvor energije, ali je ponovila da gasifikaciju uglja smatra boljim rešenjem od uvoza američkog gasa. Prema njenim rečima, gasifikacijom uglja Kosovo bi dobilo nove kapacitete koji su "tehnološki napredniji i manje zagađuju životnu sredinu". Rizvanoli je podsetila i na memorandum o saradnji koji su Kosovo i Albanija potpisali 2022. godine, a koji predviđa saradnju na projektu elektrane gasa u Valjoni. I sam premijer Aljbin Kurti ranije je gasifikaciju uglja isticao kao poželjnije rešenje od američkog LNG-a. "To smo ocenili kao najbolje, najpraktičnije, najbrže i ekonomski najisplativije rešenje. Analize koje smo sproveli pokazuju da je najbrži, najkorisniji i ekonomski najpovoljniji način da se LNG eventualno uključi u naš energetski miks upravo preko elektrane u Valjoni", rekla je ona. Rizvanoli je ocenila i da Kosovo nije zavisno od prirodnog gasa zahvaljujući velikim rezervama uglja. Ona je navela i da ne postoji bojazan da bi Kosovo moglo da naruši odnose sa Sjedinjenim Državama ukoliko ne pristupi projektu. Američka privredna komora na Kosovu i Privredna komora Kosova upozorile su pre nekoliko dana da odbijanje regionalnih LNG projekata može negativno uticati na partnerstvo Kosova sa Sjedinjenim Državama. Stručnjaci za energetiku ocenjuju da je cilj Sjedinjenih Država da umanje zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskog gasa. Više zemalja u regionu već je potpisalo sporazume sa američkim kompanijama i Sjedinjenim Državama o proširenju gasne infrastrukture. Među njima su Albanija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Rizvanoli napominje da Kosovo ne bira između SAD i Rusije jer, za razliku od pojedinih zemalja u regionu, nije zavisno od ruskog gasa.

"Očekujemo da će novi visoki predstavnik preuzeti dužnost do kraja juna i da će Christian Schmidt napustiti funkciju visokog predstavnika u junu". Ovo se navodi u odgovoru State departmenta za Radio Slobodna Evropa (RSE) u vezi imenovanja novog visokog predstavnika u BiH, nakon što je postavljen politički cilj da se do 30. juna imenuje Schmidtov nasljednik. Riječ je o roku koji nije pravno obavezujući, već je definisan kao politički cilj nakon sjednice Upravnog odbora Vijeća za implementaciju mira, održane 3. i 4. juna u Sarajevu, kada nije postignut konsenzus o nasljedniku Christiana Schmidta. Nakon toga je najavljeno da će se konsultacije nastaviti do kraja mjeseca, kako bi se omogućila primopredaja dužnosti. "Bilo je javno i široko očekivano da će na sastanku 3–4. juna Vijeće za provedbu mira (PIC) izabrati novog visokog predstavnika kako bi osiguralo stabilnost u Bosni i Hercegovini. Delegacija Sjedinjenih Američkih Država nastojala je postići konsenzus oko zajedničke vizije i podrške dobro kvalifikovanom kandidatu Italije. Sjedinjene Američke Države primaju k znanju neuspjeh evropskih partnera da postignu konsenzus oko evropskog kandidata i razočarane su što su te podjele spriječile PIC da izvrši svoj zadatak izbora novog visokog predstavnika", navodi se u odgovoru State departmenta za RSE. Ističe se i kako Sjedinjene Američke Države "odaju priznanje Christianu Schmidtu za godine predane službe u Bosni i Hercegovini kao drugom najdugovječnijem visokom predstavniku od uspostavljanja te funkcije, kao i za njegov rad na izgradnji institucija suverene Bosne i Hercegovine". Iz State departmenta navode i da Sjedinjene Američke Države nastavljaju podržavati Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Zbog čega je spor u imenovanju?Ključni spor je oko podrške Antoniu Zanardiju Landiju, italijanskom diplomati. Prethodno je iz italijanske ambasade za RSE rečeno kako ta država i dalje stoji iza ovog kandidata. S druge strane, francuski diplomata Rene Trocaz je favorit većine članica PIC-a iz EU i Velike Britanije. Polovinom mjeseca, za RSE su iz ambasada Njemačke, Italije i Velike Britanije, naglasili da se konsultacije nastavljaju i da postoji opredijeljenost za postizanje konsenzusa. Istaknuta je važnost jedinstva međunarodne zajednice i očuvanja stabilnosti Bosne i Hercegovine, ali bez konkretnih odgovora o uzrocima neslaganja ili mogućim rješenjima. Ni jedna od ovih zemalja nije precizirala šta će se desiti ukoliko dogovor izostane do kraja juna, niti postoji li alternativni scenarij. Schmidt, koji je podnio ostavku u maju, ostaje na funkciji do izbora novog visokog predstavnika. Kancelarija visokog predstavnika uspostavljena je 1995. godine Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao ključni mehanizam nadzora nad civilnom implementacijom mira. Od tada je ovu funkciju obavljalo osam visokih predstavnika, a Christian Schmidt, imenovan 2021. godine, deveti je na toj poziciji. Tokom godina, visoki predstavnik dobio je Bonska ovlaštenja, koje omogućavaju donošenje obavezujućih odluka, uključujući nametanje zakona i smjene zvaničnika. Iako zamišljen kao privremeni instrument, OHR i je do danas ostao ključni faktor stabilnosti Bosne i Hercegovini.

Pripadnici crnogorske policije uhapsili su u Kotoru A.B (39) lice koje Sjedinjene Države traže zbog organizovanih hakerskih napada, računarske prevare i krađe identiteta, a koje se dovodi u vezu sa Iranskom revolucionarnom gardom, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore. Hapšenje je sprovedeno u saradnji sa američkim Federalnim istražnim biroom (FBI), a A.B. koji ima državljanstvo Turske i Irana se smatra visokoprofilnom metom. Na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) iz FBI je odgovoreno da ne žele komentarisati slučaj. On je uhapšen radi obezbjeđivanja njegovog prisustva u krivičnom postupku koji se protiv njega vodi pred Višim sudom u Njujorku, po više optužbi. Kako se navodi u saopštenju on je optužen za tri krivična djela: zavjera radi izvršenja računarske prevare i hakovanja računara, kao i krađe identiteta, i to na način što je od 2013. godine kao saradnik pravnog lica sa teritorije Irana sprovodio masovne hakerske napade na infrastrukturu Sjedinjenih Američkih Država – na preko 150 Univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama, uzrokujući štetu koja se procjenjuje na više od 3.4 milijarde američkih dolara. Ukradeni podaci, kao i pristup kompromitovanim univerzitetskim nalozima, korišteni su u korist Korpusa iranske revolucionarne garde (IRGC) i drugih iranskih korisnika, uključujući univerzitete sa sjedištem u Iranu, navodi se u saopštenju. Iranska revolucionarna garda su elitne vojne snage Irana koje direktno odgovaraju vrhovnom vođi Mojtabi Khamneiju. Stručnjaci kažu da su rat i sigurnost Irana nakon smrti Alija Hamneija omogućili IRGC-u da igra centralnu ulogu u unutrašnjim i spoljnim poslovima zemlje. Iz crnogorskog MUP-a su također saopštili da su tim za međunarodne potrage NCB Interpola Podgorica i FBI u prethodne tri godine sarađivali na lociranju i lišavanju sedam lica u Crnoj Gori. "A koja lica su se potraživala od strane FBI-a i pravosudnih organa Sjedinjenih Američkih Država. Sva navedena lica su u vrlo kratkom roku i na osnovu precizne razmjene obavještajnih podataka locirana i lišena slobode od strane FAST tima na našoj teritoriji", piše u saopštenju. Osoba A.B. će u zakonom previđenom roku biti sprovedeno sudiji za istragu Višeg suda u Podgorici, radi daljeg postupka u vezi sa izručenjem ove osobe nadležnim organima SAD-a.