U Valjevu, gradu na zapadu Srbije, se 14. februara na poziv studenata održava protest povodom, kako je navedeno "šest meseci od policijske brutalnosti". Na protestu traže ostavku načelnika policijske uprave Valjevo, zbog postupanja 14. avgusta prošle godine. Skup je počeo ispred zgrade Gimnazije, odakle se okupljenima obratio maturant Vuk Vasiljević. On je rekao da šest meseci nakon te večeri niko nije odgovarao. "Onima koji su za ovo nasilje odgovorni poručujemo - pregazili ste svoju zakletvu, zloupotrebili ste svoju moć zarad interesa ovog propalog sistema, možda mislite da će to proći nekažnjeno, jer je od zločina prošlo više meseci, ali varate se, vreme za odgovornost je sve bliže", rekao je Vasiljević. On je dodao da su građani Valjeva u prethodnih šest meseci više puta protestovali zahtevajući odgovornost za događaje 14. avgusta prošle godine. N1 je izvestio da je policija na ulasku u Valjevo legitimisala pojedine studente i građane. Jedan broj studenata, koji su mesecima blokirali fakultete zahtevajući odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a od maja prošle godine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, u Valjevo je na protest došao pešice iz Obrenovca kod Beograda. U Valjevu su tokom avgusta 2025. organizovani antirežimski protesti, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije. Okupljanja su bila reakcija na proteste u vojvođanskim mestima Vrbas i Bačka Palanka, gde su pristalice vlasti pirotehničkim sredstvima napadale demonstrante. Revolt je izazvalo i postupanje policije tog dana, a koju su demonstranti optužili da nije učinila ništa da spreči napade. U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile. Valjevo je bio jedan od gradova u kojima su zabeleženi najžešći sukobi demonstranata i policije. Organizatori protesta optužili su policiju za "brutalnost i represiju nad građanima", što je policija negirala. Ovi protesti bili su nastavak studentskih i građanskih protesta koji su započeti u novembru 2024. godine, nakon obrušavanja nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. U tragediji je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena.

Oko 250.000 ljudi pridružilo se demonstracijama u bavarskoj prijestolnici, potvrdila je njemačka policija za RSE, što predstavlja najveći protest iranske opozicije u Evropi dosad. Još ljudi je stizalo, puneći minhenski metro iranskim zastavama i uzvicima parola. Protest u Minhenu dio je globalnog dana akcije koji je pokrenuo Reza Pahlavi, posljednji sin iranskog šaha svrgnutog tokom Islamske revolucije 1979. godine. Velika okupljanja očekuju se i u Los Angelesu i Torontu. Prema izvještajima, Pahlavi je stigao na demonstracije u Minhenu. Ljudi su u Minhen došli iz čitave Evrope, ogorčeni zbog krvavog gušenja protesta u Iranu u januaru, tokom kojih su snage sigurnosti ubile hiljade demonstranata. 'Sretna sam što se bude'"Veoma je tužno reći, ali oni – mi – plaćamo cijenu. Naravno, ova omladina umire svaki dan. Ta krv, to je tako tragično", rekla je za RSE žena po imenu Atena. Kao i drugi demonstranti, Atena, koja je doputovala iz Milana u Italiji, nije željela navesti svoje puno ime. Navodeći da ima rođake i prijatelje u Teheranu i drugim gradovima, Atena je rekla da su joj januarski protesti u Iranu ulili nadu uprkos reakciji snaga sigurnosti. "Presretna sam što se bude i što traže promjene… Ovoga puta će se promjene desiti", rekla je. Drugi demonstrant, Rasool, rekao je za RSE da je doputovao iz Nizozemske kako bi se pridružio protestu u Minhenu. "Postao sam ljut, postao sam uznemiren, jer moja braća i sestre, naši roditelji, nalaze se u opasnoj situaciji. Oni su svoj život ostavili na ulici za slobodu", rekao je Rasool. "Ovaj režim je trenutno najslabiji što je ikad bio. Zato, ako nam SAD i Evropa pomognu vojnom akcijom, narod može dovršiti posao koji je započeo", dodao je. Pozivi na američku vojnu intervencijuRasoolove riječi odražavale su i slogane s brojnih transparenata koji pozivaju na američku vojnu akciju protiv Irana. Američke pomorske snage u Persijskom zaljevu ostaju raspoređene u blizini Irana, u okviru jednog od najvećih američkih vojnih pojačanja u regiji posljednjih godina. Američki predsjednik Donald Trump izrazio je podršku i ohrabrenje iranskim demonstrantima i nagovijestio da bi SAD mogle intervenirati kako bi ih zaštitile. Međutim, čini se da su razgovori između američkih i iranskih pregovarača više fokusirani na druga pitanja, poput iranskog nuklearnog i raketnog programa te mreže paravojnih saveznika u Libanu, Iraku i Jemenu. Govoreći na konferenciji za novinare ranije 14. februara, Pahlavi je pozvao Trumpa da djeluje. "Iranski narod je čuo kada ste rekli 'pomoć je na putu' i imaju povjerenje u vas. Pomozite im i istorija će vas upisati među najveće heroje, ne samo iranske nacije nego i cijelog svijeta", rekao je. Pahlavi je jedan od brojnih aktera koji se bore za uticaj unutar podijeljene iranske opozicije u egzilu, od kojih su neke frakcije najavile da će tokom 13. i 14. februara održati odvojene proteste u Minhenu — dok se svjetski lideri okupljaju u gradu na godišnjoj sigurnosnoj konferenciji. Dan ranije, sastao se sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim — izuzetno rijedak susret na tako visokom nivou za bivšeg prestolonasljednika. Video objavljen na ukrajinskoj javnoj televiziji prikazuje njih dvojicu kako se rukuju u drvenom kabinetu, a zatim sjedaju za sto. Pahlavi je zahvalio Zelenskom što je u svom obraćanju na nedavnom Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu izrazio podršku iranskim demonstrantima. Međutim, iako Sjedinjene Države podržavaju iranske demonstrante, one nisu podržale Pahlavija niti bilo kog drugog opozicionog lidera u egzilu — iako je Pahlavi više puta poziva američkog predsjednika Donalda Trumpa da intervenira u Iranu. Mnogo manji protest 13. februara održao je Nacionalni savjet otpora Irana, koji je osudio i sadašnje iranske vlasti i ideju o obnovi monarhije.

Pet evropskih vlada saopštilo je da su uverene da je ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni otrovan smrtonosnim toksinom koji se nalazi u otrovnim žabama u Južnoj Americi. U saopštenju koje su potpisale vlade Velike Britanije, Švedske, Francuske, Nemačke i Holandije navodi se da je ovaj zaključak zasnovan na analizama uzoraka Alekseja Navaljnog. Navaljni, najistaknutiji ruski opozicionar, preminuo je u februaru 2024. u arktičkom zatvoru pod misterioznim okolnostima. "Ove analize su konačno potvrdile prisustvo epibatidina. Epibatidin je toksin koji se nalazi u otrovnim žabama streličarkama u Južnoj Americi. Ne nalazi se prirodno u Rusiji", navodi se u zajedničkom saopštenju. U saopštenju se dodaje da je Rusija tvrdila da je Navaljni umro prirodnom smrću, ali da je, s obzirom na toksičnost epibatidina i prijavljene simptome, "trovanje vrlo verovatno bilo uzrok njegove smrti". "Navaljni je umro dok je bio u zatvoru, što znači da je Rusija imala sredstva, motiv i priliku da mu da ovaj otrov", kaže se u saopštenju. Dodaje se da najnoviji nalazi još jednom naglašavaju potrebu da se Rusija pozove na odgovornost za ponovljena kršenja Konvencije o hemijskom oružju, a u ovom slučaju i Konvencije o biološkom i toksičnom oružju. "I dalje smo zabrinuti što Rusija nije uništila svo svoje hemijsko oružje. Mi i naši partneri iskoristićemo sve političke poluge koje su nam na raspolaganju kako bismo nastavili da pozivamo Rusiju na odgovornost", navodi se u saopštenju vlada Velike Britanije, Švedske, Francuske, Nemačke i Holandije.

Hiljade građana (među njima veliki broj učenika i studenata) okupile su se u centru Sarajeva, dva dana nakon teške tramvajske nesreće u kojoj je poginuo 23‑godišnji mladić. Nakon okupljanja, demonstranti su izašli na glavnu saobraćajnicu, potpuno je blokirali i krenuli prema zgradi Vlade Kantona Sarajevo, tražeći odgovornost nadležnih i hitne mjere za povećanje sigurnosti javnog prevoza. Protest je započeo spontanim okupljanjem u centru grada, ali je ubrzo prerastao u masovnu blokadu glavne gradske saobraćajnice. Saobraćaj je u tom dijelu grada bio potpuno obustavljen, a ispred obližnjeg tržnog centra formirane su duge kolone vozila. Demonstranti su pozivali vozače da napuste automobile i pridruže se okupljanju. Blokada se potom proširila i na raskrsnicu na Skenderiji. Nakon višesatnog protesta, građani su se u međuvremenu razišli i protest je završen. Saobraćaj se postepeno normalizuje. Demonstranti su zahtijevali konkretne reforme u javnom prevozu i odgovornost svih institucija zaduženih za sigurnost tramvajskog sistema. Nesreća se dogodila 12. februara, kada je tramvaj iskočio iz šina prilikom skretanja ulijevo, potom udario u putničko vozilo, metalni stub i zaštitnu ogradu na stanici pri čemu je poginuo 23‑godišnji mladić, a još četiri osobe su povrijeđene, među njima i maloljetnica sa teškim povredama. Građani su se okupili i 13. februara (među njima veliki broj učenika i studenata) na mjestu nesreće i kratko blokirali saobraćaj, odajući počast stradalom i tražeći odgovornost nadležnih. Vozač tramvaja je uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično djelo protiv sigurnosti javnog prometa i predat je Tužilaštvu Kantona Sarajevo, gdje će biti zadržan 24 sata do odluke o daljim mjerama. Vlada Kantona Sarajevo proglasila je 14. februar Danom žalosti. Tužilaštvo Kantona Sarajevo je pokrenulo intenzivnu istragu. Izuzeta je dokumentacija iz GRAS-a, a uviđaj na tramvaju obavljen je uz prisustvo vještaka mašinske, saobraćajne i elektroenergetske struke. Dalje pojedinosti nisu iznošene zbog interesa istrage, a uzrok nesreće biće utvrđen nakon što vještaci dostave svoje nalaze.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je 14. februara da je Srbija zabrinuta zbog saradnje Hrvatske, Albanije i Kosova u oblasti bezbednosti i odbrane i da će "u skladu sa tim" preduzeti korake. "Uspeli su, ako im je cilj bio da nas zabrinu, zabrinuli su nas, veoma su nas zabrinuli i u skladu sa tim preduzimaćemo korake", rekao je Vučić u izjavi medijima iz Srbije, ne precizirajući o kakvim koracima je reč. On je rekao da se u Minhenu, gde prisustvuje bezbednosnoj konferenciji, video sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, ali ne u okviru bilateralnog sastanka. Na novinarsko pitanje da li je hrvatskog premijera pitao oko odbrambene saradnje Zagreba, Tirane i Prištine, Vučić je rekao da Plenkovića nije pitao o tome. "Ne, naravno da ga nisam pitao, jer nisam na taj način razgovarao sa njim. Tu je bilo 20 ljudi", rekao je Vučić. Hrvatska, Albanija i Kosovo u martu 2025. potpisale su Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što zvaničnici Srbije smatraju pretnjom po bezbednost. Ministri odbrane tri zemlje sastali su se 13. februara u Minhenu. Kako je saopštio hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić, na sastanku se razgovaralo o aktuelnim i budućim aktivnostima u okviru Deklaracije o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. On je poručio da deklaracija nikoga ne ugrožava. Sa Martom Kos o pravosudnim zakonimaVučić se u Minhenu sastao i sa evropskom komesarkom za proširenje, sa kojom je razgovarao o setu pravosudnih zakona, koje je Srbija nedavno usvojila, a koje spornim smatra stručna javnost i deo opozicionih stranaka, dok je ocena Evropske unije (EU) da usvajanje izmena zakona predstavlja "korak unazad" na putu Srbije ka članstvu u EU. "Srbija je suverena zemlja, ali ćemo čekati mišljenje Venecijanske komisije, u skladu sa tim ćemo se i ponašati", izjavio je Vučić u izjavi novinarima iz Srbije 14. februara. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je u četvrtak da Evropska komisija u svetlu usvajanja pravosudnih zakona trenutno preispituje da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za evropsku finansijsku pomoć. "To se odnosi na pretpristupnu pomoć, ili sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, koji je Srbiji dodelio 1,6 milijardi evra u grantovima i kreditima. Ovi instrumenti sadrže preduslove povezane sa vladavinom prava", rekla je evropska komesarka u izjavi za predstavnike medija iz regiona. Odvojeni sastanci sa Grenelom i delegacijom američkih senatora Vučić se na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu sastao odvojeno sa sa specijalnim izaslanikom za specijalne misije američkog predsednika Ričardom Grenelom i delegacijom američkih senatora. Kako je Vučić objavio na svojoj Instagram stranici, sa Grenelom je razgovarao o daljem unapređenju odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i o "bezbednosnim prilikama". Grenela je u postu na Instagramu, na kojem je objavio zajedničku fotografiju, nazvao "prijateljem Srbije i dobrim poznavaocem prilika u regionu". Tema razgovora Vučića sa delegacijom američkih senatora koje predvodi senatorka iz redova demokrata Džin Šehin, kako je objavio Vučić na Instagramu, bili su ekonomija, energetika i nove tehnologije. "Verujem da je otvoren i argumentovan dijalog sa predstavnicima američkog Senata važan za jačanje međusobnog razumevanja i stabilnih odnosa u godinama koje dolaze", napisao je Vučić na Instagramu. Podrška Nemačke na putu Srbije ka EU, uslov istinske reformeNa sastanku sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Johanom Vadefulom u Minhenu, Vučić je, kako je naveo na Instagramu, razgovarao o evropskom putu Srbije i izazovima u oblasti geopolitike, bezbednosti i ekonomije. Posebnu pažnju posvetili smo evropskom putu Srbije i regionalnoj stabilnosti", napisao je Vučić na Instagramu. Nemački šef diplomatije izrazio je spremnost da pomogne Srbiji u procesu približavanja Evropskoj uniji, ali, kako je podvukao u postu na mreži X, to zahteva "istinske reforme i jasnu posvećenost zajedničkim evropskim vrednostima i spoljnopolitičkim stavovima". Srbija je pristupne pregovore sa Evropskoj unijom započela 2014. godine. Otvorila je 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. U poslednje četiri godine nije otvoreno nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima. U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, EU ukazala je da "Srbija treba da sprovede kredibilne reforme u svim oblastima", a posebno na polju usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Normalizacija odnosa sa Kosovom takođe je jedan od ključnih uslova, kao i unapređenje u oblasti borbe protiv korupcije, vladavine prava i slobode medija.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski uputio je strastven apel za više zapadnog naoružanja i za "prave sigurnosne garancije", nazvavši ruskog predsjednika Vladimira Putina "robom rata" koji će prijetiti Evropi ako ga se ne zaustavi u Ukrajini. U govoru održanom u podne na Minhenskoj sigurnosnoj konferenciji 14. februara, Zelenski je rekao da se nada da će novi krug trilateralnih razgovora s Rusijom i Sjedinjenim Državama sljedeće sedmice biti produktivan, ali da Moskva pokazuje malo naznaka da je spremna na kompromise. "Niko u Ukrajini ne vjeruje da će [Putin] ikada pustiti naš narod na miru, ali neće pustiti ni druge evropske nacije, jer on ne može odustati od same ideje rata", rekao je Zelenski. "Možda sebe vidi kao cara, ali u stvarnosti on je rob rata." Skoro četiri godine rata u UkrajiniGovor Zelenskog održan je deset dana prije nego što će se obilježiti četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, koja je pokrenula najsmrtonosniji rat u Evropi od 1945. godine, a broj poginulih, ranjenih ili nestalih vojnika približava se dvomilionskoj cifri. Osim toga, Rusija je ubila hiljade ukrajinskih civila i gotovo svakodnevno napada energetsku infrastrukturu zemlje. "Ne postoji nijedna elektrana u Ukrajini koja nije oštećena ruskim napadima." S obzirom na to da američki predsjednik Donald Trump od povratka u Bijelu kuću u januaru 2025. pokušava posredovati u postizanju mira, Zelenski je ponovio da su snažne sigurnosne garancije za Kijiv ključni element svakog sporazuma. "Moraju postojati prave sigurnosne garancije za Ukrajinu i za Evropu, snažne sigurnosne garancije." Dodao je da je Ukrajina spremna potpisati sporazume o sigurnosnim garancijama sa Sjedinjenim Državama i Evropom, te da oni trebaju "doći prije bilo kakvog sporazuma o okončanju rata". Očekuje se da će se Zelenski kasnije tokom dana sastati s američkim državnim sekretarom Marcom Rubiom, na marginama godišnje konferencije, na kojoj od početka ruske invazije 24. februara 2022. nije učestvovao nijedan visoki ruski zvaničnik.

Premijer Kosova Aljbin Kurti sastao se na marginama Minhenske bezbednosne konferencije sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Dvojica premijera su, prema saopštenjima, razgovarala o situaciji u regionu, bezbednosti i odbrani, bilateralnoj saradnji i borbi protiv organizovanog kriminala. Iz kosovske vlade je saopšteno da su se premijeri Hrvatske i Kosova dogovorili da prodube saradnju i organizuju zajednički sastanak dve vlade. "Sa Hrvatskom delimo zajedničke vrednosti, a ona je naš zagovornik članstva u NATO-u i Evropskoj uniji", navodi se u saopštenju kosovske vlade. U Minhenu su se u petak, 13. februara, sastali i ministri odbrane Hrvatske, Kosova i Albanije. Kako je saopštio hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić, na sastanku se razgovaralo o aktuelnim i budućim aktivnostima u okviru Deklaracije o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. On je poručio da deklaracija o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane, koju su u martu prošle godine potpisale ove tri države, nikoga ne ugrožava. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je u subotu izrazio zabrinutost zbog, kako je naveo, "vojnog saveza" koji su formirale Hrvatska, Kosovo i Albanija. On je dan ranije najavio da će Srbija više investirati u odbranu zbog ovog saveza.

Zamjenica generalnog sekretara NATO-a, Radmila Shekerinska, izjavila je da Albanija i Hrvatska doprinose regionalnoj stabilnosti, kada su je pitali o saradnji dvije članice Alijanse s Kosovom u oblasti odbrane. "Albanija i Hrvatska nisu samo pouzdane i cijenjene saveznice unutar Alijanse. One su i doprinosioci miru i stabilnosti u regionu. Imaju prisustvo u KFOR-u, ali su generalno usmjerene na podršku ovoj agendi u regionu", rekla je Shekerinska agenciji Beta. Kosovo, Albanija i Hrvatska u martu prošle godine potpisale su deklaraciju o saradnji u oblasti sigurnosti i odbrane. Njihovi odbrambeni zvaničnici sastali su se dva puta tokom ovog mjeseca radi provođenja ove deklaracije i najavili da će tokom ove godine održati zajedničku vojnu vježbu. Ova saradnja je izazvala nezadovoljstvo Srbije, čiji je predsjednik Aleksandar Vučić opisao sporazum kao "ofanzivni savez" usmjeren protiv "Srba i Srbije". Shekerinska je dodala da NATO ne učestvuje u razgovorima ili konsultacijama o deklaraciji koju su potpisale Priština, Tirana i Zagreb, ali da članstvo u Alijansi ne sprečava države da imaju dodatne sporazume o odbrani s trećim stranama. "Ono što generalno vidimo jeste da globalna geopolitička situacija utiče i na region. Svjedočimo većem broju vojnih vježbi, većim ulaganjima u odbranu i sigurnost, ali istovremeno pozivamo saveznike i partnere da se uključe u politički dijalog kako bi se riješila otvorena pitanja u regionu. Naše prisustvo na Zapadnom Balkanu ima za cilj podršku upravo toj vrsti političkog dijaloga", zaključila je Shekerinska. Ona je ponovila i stav da NATO podržava dijalog između Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije. Dan ranije, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je zabrinut zbog saradnje Kosova, Albanije i Hrvatske, dodajući da će zbog toga Srbija povećati ulaganja u sektor odbrane. Potpisnice deklaracije navode da ona nije uperena ni protiv koga, pa ni protiv Srbije. Ministar odbrane Albanije, Pirro Vengu, izjavio je krajem januara ove godine da je pozvao Srbiju da se priključi paktu, ali da Beograd nije odgovorio na poziv. Hrvatska i Albanija su države članice NATO‑a, dok Kosovo nastoji ostvariti uslove za pristupanje Alijansi. Prema deklaraciji, četiri su ključne oblasti saradnje: unapređenje odbrambenih kapaciteta i vojne industrije, jačanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuku i zajedničke vježbe, suočavanje s hibridnim prijetnjama i jačanje otpornosti, te pružanje stalne i sveobuhvatne podrške euroatlantskim integracijama. Na osnovu ove deklaracije, između ostalog, Priština, Tirana i Zagreb planiraju i zajedničku kupovinu naoružanja iz Sjedinjenih Američkih Država. Zamjenica generalnog sekretara NATO-a, Radmila Shekerinska, govorila je i o napadu u Banjskoj kod Zvečana, rekavši da je Alijansa dobila garancije od vlasti u Beogradu da će odgovorni biti utvrđeni. "Dobili smo garanciju, odnosno jasnu obavezu od vlasti u Beogradu da će odgovornost biti utvrđena", kazala je. Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte izjavio je ranije ove sedmice da još uvijek čeka "odgovornost" za događaje iz septembra 2023. na Kosovu, dodajući da mu je Vučić obećao da će taj proces biti okončan što je prije moguće. "To je poziv koji ćemo kontinuirano ponavljati — očekujemo od vlasti u Beogradu da izađu s rezultatima", rekla je Shekerinska. Na pitanje znači li to da do sada nije bilo rezultata, odgovorila je da je Rutte "zato ponovno pozvao na odgovornost". U septembru 2023. godine, grupa naoružanih Srba napala je kosovsku policiju u Banjskoj kod Zvečana i usmrtila jednog policajca. U razmjeni vatre poginula su i trojica srpskih napadača. Kosovski političar i biznismen Milan Radoičić preuzeo je odgovornost za napad i od tada se nalazi u Srbiji, gdje do danas nije krivično procesuiran. Kosovo traži njegovo izručenje, budući da je Specijalno tužilaštvo već podiglo optužnicu u ovom slučaju, a Radoičić je među optuženima.

Ministar odbrane Republike Hrvatske Ivan Anušić poručio je da deklaracija o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane, koju je Hrvatska potpisala sa Albanijom i Kosovom, ne predstavlja pretnju ni za koga. "U toj deklaraciji apsolutno ništa nije sporno i, naravno, nikoga njome ne ugrožavamo. Naša saradnja jasno je usmerena na jačanje stabilnosti i bezbednosti jugoistočne Evrope, kao i na produbljivanje partnerstva i savezništva tri prijateljske države", naveo je Anušić na mreži X. Ova izjava usledila je nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 13. februara u Minhenu rekao da je "veoma zabrinut i ugrožen" zbog, kako je naveo, vojnog saveza Hrvatske, Kosova i Albanije. Najavio je i da će Srbija povećati ulaganja u odbranu. Na marginama Minhenska bezbednosna konferencija održan je sastanak ministara odbrane Hrvatske, Albanije i Kosova, na kojem se razgovaralo o aktuelnim i budućim aktivnostima u okviru Deklaracije o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. Anušić je naveo da tri zemlje kroz tu deklaraciju razvijaju nove projekte u oblasti odbrambene industrije i unapređuju saradnju svojih oružanih snaga. Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su u martu prošle godine deklaraciju o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane, u kojoj se navodi da će tri države sarađivati na jačanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je ovu deklaraciju opisao kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije".

Članovi Odbora za spoljne poslove američkog Senata sastali su se na marginama Minhenske bezbednosne konferencije sa članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Denisom Bećirovićem i visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom (Christian Schmidt). Senatsku delegaciju predvodila je američka senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen), koja je u saopštenju navela da je sagovornicima prenela duboku zabrinutost zbog kontinuirane secesionističke retorike i, kako je istakla, nezakonitih poteza Milorada Dodika koji ugrožavaju Dejtonski mirovni sporazum i regionalnu stabilnost. "Važno je napomenuti da je visoka članica Senata Šahin naglasila svoju posvećenost vršenju pritiska na administraciju predsednika Donalda Trampa da ponovo uvede sankcije gospodinu Dodiku i svima koji potkopavaju Dejtonski mirovni sporazum, što predstavlja obavezno ovlašćenje uključeno u Zakon o nacionalnoj odbrani za fiskalnu 2026. godinu", navodi se u saopštenju. Sjedinjene Američke Države su, u oktobru prošle godine ukinule sankcije Miloradu Dodiku, kao i članici Predsedništva Bosne i Hercegovine Željki Cvijanović i pojedinim članovima Dodikove porodice koji su bili pod američkim sankcijama. Senatorka Šahin potvrdila je snažnu podršku suverenitetu, teritorijalnom integritetu i multietničkom karakteru Bosne i Hercegovine. Kako se navodi u saopštenju, istakla je i značaj kontinuiranog angažmana Sjedinjenih Država i međunarodne zajednice, uključujući podršku demokratskim institucijama i vladavini prava, kako bi se obezbedila mirna i prosperitetna budućnost za sve građane Bosne i Hercegovine. Šahin je takođe najavila da će sprovoditi nadzor nad primenom Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, s ciljem jačeg angažmana Sjedinjenih Država prema Bosni i Hercegovini i regionu.