Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biće ponovljeni na 53 biračka mesta, u nedelju 1. novembra, odlučila je Republička izborna komisija (RIK). Radi se o biračkim mestima na kojima nisu mogli da se utvrde rezultati glasanja (31 biračko mesto) i na onima gde je poništeno glasanje (22 biračka mesta), rekao je predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević. Na sednici je odlučeno i da bude štampano 24.438 glasačkih listića, prenela je agencija Beta. Prema preliminarnim rezultatima na osnovu 8.338 obrađenih biračkih mesta od ukupno 8.392, Studentska lista je osvojila 53,04 odsto glasova, a lista Ujedinjena Srbija bivšeg predsednika države Aleksandra Vučića 38,97. U glasovima to je 2.349.689 naspram 1.726.375 Pored te dve liste, u parlament ulaze samo još partije nacionalnih manjina. Biračka mesta na kojima nisu mogli biti utvrđeni rezultati izbora su u Aleksincu, Bačkoj Topoli, Bojniku, Vladičininom Hanu, Inđiji, Koceljevi, Kuli, Kuršumliji, Majdanpeku, Ćupriji, Subotici i Šidu. Biračka mesta gde je poništeno glasanje su u Aleksincu, Babušnici, Bačkoj Topoli, Zemunu, Kruševcu, Kuršumliji, Loznici, Ljigu, Novom Pazaru, Petrovcu na Mlavi, Pirotu, Požarevcu, Prokuplju, Trsteniku i Ćupriji.

Krhko primirje oko Oleškija pod ruskom okupacijom ušlo je u četvrtak u treći dan, nudeći nadu hiljadama civila koji se suočavaju s teškom nestašicom i opasnim putevima za izlazak iz tog grada, uz strah da bi Rusija mogla da iskoristi pauzu za prisilno prebacivanje stanovnika u Rusiju ili na okupirani Krim. Lokalno primirje, postignuto uz učešće prve dame SAD Melanije Tramp (Melania Trump), stupilo je na snagu 27. oktobra i trebalo bi da traje do 1. novembra. Ukrajinski i američki zvaničnici rekli su za RSE da u prva dva dana nisu zabeležena kršenja prekida vatre. Ipak, to što nisu zabeležena kršenja nije odagnalo zabrinutosti zbog posledica operacije. Ukrajinski zvaničnici i humanitarni aktivisti navode da će uspeh zavisiti od toga da li će stanovnici dobiti pomoć, moći bezbedno da se evakuišu i slobodno izaberu gde žele da idu. Prekid vatre je na snazi dok se Vašington i Moskva pripremaju za mogući diplomatski susret, a američki kongresmeni raspravljaju o daljoj podršci Ukrajini. Članovi Kongresa upozoravaju na prisilne deportacijeDvostranački Kongresni kokus za Ukrajinu pozdravio je primirje u sredu, pripisavši zaslugu naporima Melanije Tramp, ali je izrazio zabrinutost zbog izveštaja da ruske vlasti sprečavaju stanovnike Oleškija da se evakuišu na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom. U saopštenju dostavljenom RSE, kopredsedavajući kokusa – članovi Predstavničkog doma iz redova demokrata Mersi Kaptur (Marcy) i Majk Kvigli (Mike Quiglez), te iz redova republikanaca Brajan Ficpatrik (Brian Fitzpatrick) i Džo Vilson (Joe Wilson) – pozvali su na bezbednu evakuaciju, humanitarnu pomoć i slobodu za spajanje s najbližima. "Prisilno prebacivanje ili deportacija civila s okupirane teritorije predstavlja ratni zločin", naveli su članovi Predstavničkog doma, pozivajući Rusiju da prekine prinudne prakse i dozvoli stanovnicima da sami biraju kuda će ići. Oni su upozorili da Moskva ne sme da pretvori primirje u još jedno sredstvo represije, nakon što su stanovnici pretrpeli tešku oskudicu i pretnju neprestanih napada dronovima. U saopštenju se pominje i istorija ruskih navodnih zlostavljanja Ukrajinaca, uključujući otmicu desetina hiljada dece. Oleški, na suprotnoj obali Dnjepra od Hersona, pod ruskom je okupacijom od 2022. Američka organizacija Razom for Ukraine procenjuje da je u gradu zarobljeno od 1.700 do 2.000 civila, među njima oko 50 dece. Mnogi su stari ljudi, osobe s invaliditetom i njihovi negovatelji. Stanovnici se suočavaju s teškom nestašicom hrane i lekova i nemaju pouzdan pristup pitkoj vodi, struji, gasu i grejanju. Redovne isporuke hrane drumom prestale su u maju 2026, navodi organizacija Razom. Zbog mina, napada dronovima i oštećene infrastrukture bekstvo je opasno, dok ukrajinski zvaničnici i aktivisti optužuju ruske snage da ometaju odlazak stanovnika i isporuke pomoći. Humanitarna akcija pod lupomUkrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec rekao je da se pripreme za humanitarnu misiju nastavljaju u skladu s dogovorom s Rusijom. U saradnji s ruskom komesarkom za ljudska prava Janom Lantratovom, on je koordinirao napor kroz aranžmane koje je olakšala Melanija Tramp. Nakon što je u sredu obavestio ukrajinske poslanike, Lubinec se zahvalio prvoj dami SAD na angažovanju, uz ocenu da je prioritet sprovođenje sporazuma, pomoć civilima i spasavanje života. Melanija Tramp je rekla da su Rusija i Ukrajina započele deminiranje kako bi se napravio bezbedan prolaz za humanitarnu pomoć. Kasnije je objavila da će četvoro novinara televizije Newsmax otputovati u Oleški da dokumentuju operaciju zajedno s predstavnicima Rusije i Ukrajine. Međutim, aktivisti smatraju da novinari ne mogu zameniti nezavisne posmatrače koji mogu da provere pristanak evakuisanih i istraže navodne zloupotrebe. Danijel Balson (Daniel), direktor u organizaciji Razom, rekao je za RSE da napori Melanije Tramp zaslužuju priznanje, ali da je izostanak kredibilnog nadzora treće strane ozbiljan nedostatak. "Nije predviđeno da kredibilni posmatrači treće strane iz MKCK-a ili UN nadgledaju njihovu evakuaciju", rekao je, misleći na Međunarodni komitet Crvenog krsta i Ujedinjene nacije. Balson je upozorio da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da iskoristi operaciju za prisilnu deportaciju skoro 2.000 civila, uključujući decu. Institut za proučavanje rata saopštio je u sredu da ostaje nejasno kako će ruske vlasti postupati s evakuisanima i da li će stanovnici imati istinski izbor bez prisile da se vrate na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom. Razom upozorava da bi ljudi prebačeni na teritoriju pod ruskom kontrolom mogli biti izloženi ispitivanju, procedurama filtracije, pritvoru ili pritisku da prihvate ruska dokumenta. Deca bi mogla biti odvojena od rođaka ili smeštena pod starateljstvo u Rusiji. Organizacija takođe upozorava da bi Moskva mogla da iskoristi snimke evakuisanih kako bi prikazala da Ukrajinci dobrovoljno biraju prelazak u Rusiju. Jurij Boječko, izvršni direktor američke humanitarne organizacije Hope for Ukraine, izneo je za RSE i drugu brigu – da primirje rizikuje da postane sredstvo i za prisilno preseljenje stanovništva i za pregrupisavanje ruske vojske. On tvrdi da ruske snage sprečavaju civile da se evakuišu na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom preko Dnjepra i umesto toga ih usmeravaju ka okupiranom Krimu ili Rusiji. Boječko je rekao da ruske trupe premeštaju tešku oklopnu tehniku, artiljeriju i sveže jedinice ka obalama reke, koristeći pauzu za rotaciju snaga na liniji fronta i uspostavljanje isturenih položaja. "Pod izgovorom privremenog primirja, ruske jedinice prebacuju tešku oklopnu tehniku, artiljeriju i sveže borbene grupe ka obalama reke", rekao je on, upozorivši da bi ta kretanja mogla ukazivati na pripreme za novu ofanzivu radi pritiska na Herson i mogućeg preuzimanja tog grada. Poseta Lavrova Atlanti podiže diplomatske ulogeNeizvesne izglede primirja prate nove mogućnosti diplomatskog kontakta između Vašingtona i Moskve. Moskva je u sredu potvrdila da će ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov predvoditi rusku delegaciju na sastanku ministara spoljnih poslova G20 u Atlanti 30. i 31. oktobra. SAD ove godine predsedavaju grupom. U taj grad će doći i državni sekretar SAD Marko Rubio (Marco), što stvara priliku za direktan kontakt, mada diplomatski izvori kažu za RSE da sastanak između njih nije potvrđen. Republikanski kongresmen Don Bejkon (Bacon) kritikovao je mogućnost dolaska Lavrova, rekavši za RSE da ruski lideri ne bi trebalo da budu dobrodošli na međunarodnim forumima dok Moskva nastavlja rat protiv Ukrajine. "Sve dok Putin vodi rat protiv Ukrajine i bombarduje gradove, ruski lideri ne bi trebalo da budu dobrodošli ni na jednom od ovih foruma", rekao je Bejkon. "Oni vode državu pariju". Dolazak Lavrova u Atlantu je najavljen dan pošto je on odbacio diplomatsku inicijativu prema Putinu finskog predsednika Aleksandra Stuba (Alexander Stubb) i norveškog premijera Jonasa Gara Sterea (Gahr Store), ocenivši da ne nudi ništa novo. Upozorio je i da će se informacioni rat oko Ukrajine nastaviti i verovatno intenzivirati. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je napore nordijskih lidera, dok Kijev nastoji da obezbedi da ukrajinski interesi ostanu u središtu svih pregovora. Pripreme pred planirane razgovoreZelenski se takođe usklađuje s evropskim partnerima pred planirane pregovore. Posle susreta u sredu s holandskim premijerom Robom Jetenom (Jetten), on je rekao da se pripreme nastavljaju za planirani trilateralni sastanak u Abu Dabiju i da je s Jetenom razgovarao o tome kako evropski partneri mogu da obezbede da njihovi interesi budu uzeti u obzir. Ukrajina navodi da pregovori verovatno neće dovesti do trajnog rešenja ako Moskva veruje da može ostvariti dalje dobitke vojnim pritiskom. U Vašingtonu, dvostranačka grupa članova Predstavničkog doma podržava zakon kojim bi se otklonile prepreke za prenos oružja američkog porekla Ukrajini preko trećih zemalja. Kongresmeni Bil Kiting (Bill Keating), Džo Vilson, Gregori Miks (Gregory Meeks), Don Bejkon, Sara Makbrajd (Sarah McBride) i Brajan Ficpatrik podneli su novi predlog zakona pod nazivom "Zakon o ubrzanju evropskih ulaganja u odbranu Ukrajine", koji bi izmenio američki zakon o izvozu oružja kako bi uredio prenos određenih odbrambenih sredstava Kijevu preko trećih strana. Dogovor o dizelu izaziva novi spor u VašingtonuZaseban spor oko uvoza ruske energije otkrio je dalje podele u američkoj politici prema Moskvi. Demokratski senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal) pozvao je brodarsku kompaniju koja stoji iza tankera "Agioi Fanendes" pod malteškom zastavom da se vrati pre isporuke, kako se navodi, 40.000 tona ruskog dizela u Njujork. Plovilo je navodno utovarilo teret u ruskoj baltičkoj luci Primorsk 22. oktobra i trebalo bi da stigne 7. novembra. Blumental tvrdi da isporuka može kršiti zakon iz 2022. koji zabranjuje uvoz ruske nafte i naftnih derivata. On je rekao da nedavno objavljeni dogovor predsednika Donalda Trampa o obezbeđivanju ruskog dizela ne može poništiti ograničenja koja je doneo Kongres. "Predsednik je možda izdao dozvolu da se ova transakcija olakša, ali samo Kongres može da je učini pravno valjanom", napisao je Blumental u pismu direktoru kompanije. Dogovor, najavljen 9. oktobra s navedenim ciljem smanjenja cena goriva, izazvao je kritike kongresmena koji smatraju da bi kupovina ruskih energenata mogla doneti Moskvi dodatne prihode za finansiranje rata. Miks je podneo zakon kojim se nastoji blokirati uvoz ruskog dizela i uvesti dodatne sankcije.

Uhapšen je direktor Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoje P. Stojković uz određeno zadržavanje od 48 sati u policiji, stoji u saopštenju Osnovnog javnog tužilaštva u Bačkoj Palanci. Uhapšen je zbog sumnje da je izvršio četiri krivična dela Neizvršenje sudske odluke. Kako se navodi u saopštenju, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu prenelo je nadležnost na Osnovno javno tužilaštvo u Bačkoj Palanci. Stojković se sumnjiči da je, kao odgovorno lice, odbio da izvrši pravnosnažne sudske odluke koje se odnose na četvoro profesora gimnazije, čime im je onemogućio da nesmetano obavljaju posao i drže nastavu. Nakon što je nadležni sud ukinuo njihove suspenzije, naloženo mu je da im odmah omogući obavljanje poslova, ali je on to odbio. Hapšenje je usledilo nakon što direktor nije želeo da vrati na posao suspendovane i otpuštene profesore među kojima je i profesorka sociologije Marija Vasić koja je uhapšena u martu 2025. godine pod optužbom za navodno "rušenje ustavnog poretka", što je u javnosti i opozicionim krugovima ocenjeno kao politički motivisan proces. Nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici, deo nastavnika i učenika srednjih škola priključio se studentima u blokadi fakulteta, optužujući vlast da je odgovorna za nesreću. Od tada je trajao spor direktora škole Radivoja Stojkovića i dela profesora, roditelja i đaka koji su bili nezadovoljni odlukama uprave koje su, pored ostalog, dovele do toga da učenici umesto u matičnoj, nastavu pohađaju u zgradama drugih novosadskih škola. Kriza je produbljena nakon što je 21. maja 2026. godine suspendovano petoro profesora zbog štrajka i učešća na protestima. Stojković je tada rekao da to nije bio čin odmazde, već njegova "zakonska dužnost", po nalogu prosvetne inspekcije, nakon vanrednog inspekcijskog nadzora nad radom škole. Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj" je najstarija novosadska srednjoškolska ustanova koju pohađa više od 1.000 učenika.

Generalna direktorke Radio-televizije Srbije (RTS), Manja Grčić podnela je ostavku. Manja Grčić podnela je Upravnom odboru ostavku na mesto generalnog direktora Radio-televizije Srbije. Pre podnošenja ostavke smenila je Bojanu Mlađenović sa mesta glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa i predložila da na to mesto dođe Borivoje Uskoković, prenosi portal RTS-a. "Odluku sam donela nakon pažljivog razmatranja okolnosti u kojima javni servis trenutno funkcioniše, smatrajući da je u interesu institucije da se omogući nastavak njenog rada", navela je Manja Grčić u obrazloženju ostavke. Više od 70 posto zaposlenih za novog direktora predložilo je Jovana Memedovića, Milicu Janjić za direktorku marketinga, a Lidiju Georgijev za glavnu urednicu informativnog programa RTS-a. Ostavka Manje Grčić usledila je nakon što su njenu i ostavku drugih članova rukovodstva i urednika informativnog programa zatražili kandidati Studentske liste i deo zaposlenih na RTS-u. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izveštavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i izneo neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izveštavanja u informativnim emisijama.

"Islamska država", koja je nekada kontrolisala velike dijelove Iraka i Sirije i nastoji da obnovi svoje prisustvo u regionu, ponovo je u fokusu nakon što je Jordan saopštio da je ubio više od 20 militanata grupe u vazdušnim napadima na jug Sirije. Jordan je saopštio da su udari bili usmjereni na skrovišta militanata nakon što su istražitelji povezali osumnjičene za prošlonedeljni napad na crkvu, u kojem je poginulo devet ljudi, sa "terorističkim grupama" koje djeluju preko granice u Siriji. Jordanske snage bezbjednosti su takođe uhapsile tri osumnjičena nakon pucnjave. Islamska država nije preuzela odgovornost za napad. Šta je tzv. Islamska država?Sunitska muslimanska grupa izronila je iz sukoba u Iraku i Siriji i brzo proglasila kalifat, oblik islamske vlade, proglašavajući vlast nad svim muslimanima i bacajući sjenku na Al Kaidu kao najmoćniju džihadističku organizaciju na svijetu. Na vrhuncu moći između 2014. i 2017. godine, kontrolisala je ogromna područja Iraka i Sirije, vladajući nad milionima ljudi. Imala je bazu na 30 minuta vožnje od Bagdada, a takođe je zauzela i grad Sirt na libijskoj mediteranskoj obali. Na teritoriji koju je kontrolisala, grupa je nametnula stroga tumačenja islamskog zakona i postala je poznata po javnim pogubljenjima, mučenju i drugim brutalnim djelima, često snimanim i distribuiranim kao dio propagande. Takođe je izvodila ili inspirisala napade u desetinama zemalja svijeta. Kalifat se na kraju srušio nakon dugotrajne vojne kampanje koalicije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama. Gdje sada djeluje?Nakon što je izgubila uporišta u sirijskom gradu Raki i iračkom gradu Mosulu, grupa se sklonila u unutrašnjost dvije zemlje. Zadržava prisustvo u Siriji i Iraku i uspostavila je aktivnosti u dijelovima Afrike, Afganistana i Pakistana. Militanti su raštrkani u autonomnim ćelijama, rukovodstvo "Islamske države" je tajno i teško je kvantifikovati njenu ukupnu veličinu. Ujedinjene nacije procjenjuje da "Islamska države" ima 10.000 pripadnika. Irački obavještajni i bezbjednosni zvaničnici kažu da grupa više nije sposobna da drži teritoriju, ali je osnovala opasne "uspavane" ćelije. Raste zabrinutost da bi povlačenje preostalih američkih snaga iz Iraka moglo da ostavi bezbjednosni vakuum koji bi tzv. Islamska država mogla da iskoristi. Grupa je preuzela odgovornost za napad 5. oktobra u kojem je ubijen irački policajac u blizini Kirkuka, što je prvi prijavljeni napad na iračke bezbjednosne snage otkako je američka vojska završila povlačenje. Iračke vlasti su takođe saopštile da su osujetile planove za napad bombaša samoubice "Islamske države". Jordan je dugo bio dio koalicije koju predvode SAD protiv "Islamske države". Militantna grupa je zarobila jordanskog pilota Muata el Kasasbeha nakon što se njegov avion srušio u Siriji, a 2015. godine je objavila snimak na kojem se navodno vidi kako ga živog spaljuju. Iako je Jordan jedna od najstabilnijih zemalja na Bliskom istoku, njegove vlasti su tokom godina više puta spriječavale zavjere islamističkih militanata. Nakon velikih poraza na Bliskom istoku, "Islamska država" se okrenula prema Africi. Prema podacima o lokacijama i događajima oružanih sukoba, 86 posto globalnih operacija grupe tokom prva tri mjeseca 2026. godine dogodilo se na ovom kontinentu. Mnogi strani borci pridružili su se ogranku "Islamske države", Islamska država Horasan (ISIS-K), nazvanom po istorijskom regionu koji obuhvata dijelove današnjeg Afganistana, Irana i Centralne Azije. Gdje je izvodila nedavne napade?Bliskoistočni lideri i njihovi zapadni saveznici upozorili su da bi "Islamska država" mogla da iskoristi pad vlade Bašara el Asada 2024. godine da bi organizovala povratak u Siriju i susjedni Irak. Grupa je proglasila novu fazu operacija u Siriji protiv vlade predsjednika Ahmeda el Šare, izvodeći niz napada, uključujući i jedan u kojem su ubijena četiri pripadnika sirijskih vladinih snaga bezbjednosti u blizini Rake. Izvori agencije Reuters su rekli da "Islamska država" reaktivira "uspavane" ćelije u Siriji, prikupljajući obavještajne podatke o metama i distribuirajući oružje, prigušivače i eksploziv. Izvještaj Kancelarije UN za borbu protiv terorizma navodi da su Šara i dva visoka ministra kabineta bili meta u pet neuspješnih pokušaja atentata "Islamske države". U julu, preliminarne istrage ćelije odgovorne za bombaške napade u Damasku pokazale su da je povezana sa "Islamskom državom", rekao je visoki sirijski bezbjednosni zvaničnik. Desile su se dvije eksplozije u blizini hotela u kojem je bio u posjeti francuski predsjednik Emmanuel Macron početkom jula 2026, kada je ranjeno 18 ljudi. "Islamska država" je takođe inspirisala napade takozvanih usamljenih vukova. Pucnjava 2025. godine na jevrejskom događaju povodom Hanuke na plaži Bondi u Sidneju, najgora masovna pucnjava u Australiji u skoro 30 godina, pokrenula je pitanja o tome da li je grupa ponovo inspirisala te operacije. Policija je saopštila da je "Islamska država" izgleda uticala na napadače, koji su ubili 15 ljudi. Demonstrirajući svoj međunarodni domet, ISIS-K je preuzeo odgovornost za napad 2024. godine na koncertnu dvoranu u blizini Moskve u kojem je ubijeno 149 ljudi. Koji su njeni ciljevi i taktika?Deklarisani cilj "Islamske države" je širenje ekstremnog oblika islama i vladavina nad muslimanima. Irački bezbjednosni zvaničnici kažu da je "Islamska država" prošla kroz značajnu transformaciju otkako je izgubila teritorijalna uporišta, evoluirajući od konvencionalne vojne sile u raspršeni podzemni pokret koji se oslanja na tajne ćelije, labavo povezane operativce i kurirske mreže.

Promena vlasti u Srbiji ne menja obaveze koje ta zemlja ima u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, poručuje Evropska unija (EU). U Briselu naglašavaju da bi, u svetlu rezultata izbora u Srbiji, u ovoj fazi bilo preuranjeno spekulisati o mogućim promenama pregovaračke pozicije Srbije ili o njihovim posledicama po dijalog. EU očekuje da Srbija nastavi da se konstruktivno angažuje, da poštuje postojeće obaveze i da doprinese napretku ka normalizaciji. "Rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji ne menjaju osnove dijaloga uz posredovanje EU niti obaveze koje su strane preuzele", rekao je portparol EU u izjavi za RSE. "Dijalog uz posredovanje EU ne zavisi od pojedinačnih političkih lidera. Sve postojeće obaveze ostaju na snazi, uključujući i one koje proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i Aneksa o njegovoj primeni (Ohridski sporazum)", dodao je. Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, koja je ubedljivo pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u Srbiji 25. oktobra, izjavio je za RSE da je nastavak dijaloga o Kosovu osnovni deo programa Studentske liste. On je potvrdio da će nova vlast poštovati međunarodno dogovorene obaveze, ali uz ogradu da sve platforme moraju biti u skladu sa Ustavom Srbije, te da sporazumi koje su potpisali prethodni zvaničnici, uključujući Briselski, mogu biti preispitani u pogledu ustavnosti. Evropska unija je time posredno poručila da nema prostora za preispitivanje već postignutih sporazuma. Istovremeno, izražava spremnost da sarađuje sa novim rukovodstvom u Beogradu kako bi se obezbedio kontinuitet i održao zamah u procesu. Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova počeo je u martu 2011. godine. Od niza postignutih sporazuma ključni su Briselski sporazum iz aprila 2013, kojim su prvi put utvrđeni principi normalizacije odnosa Beograda i Prištine, uključujući i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, i Sporazum o putu ka normalizaciji, postignut u Briselu u februaru 2023, sa Aneksom o primeni dogovorenim u Ohridu u martu iste godine. Njime su predviđeni dobrosusedski odnosi, uzajamno priznavanje dokumenata i nacionalnih simbola, odricanje Srbije od protivljenja članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, uz primenu svih ranijih sporazuma. Lideri Kosova i Srbije poslednji put su se sastali 14. septembra 2023. godine. Deset dana kasnije dogodio se napad u Banjskoj, koji je dodatno zaoštrio ionako napet proces. Naoružana grupa od tridesetak kosovskih Srba, predvođena Milanom Radoičićem, tadašnjim potpredsednikom Srpske liste, ubila je 24. septembra 2023. kosovskog policajca Afrima Bunjakua i potom se zabarikadirala u manastiru Banjska, a u razmeni vatre sa kosovskom policijom poginula su trojica napadača. Tadašnji šef evropske diplomatije Žozep Borelj napad je okarakterisao kao teroristički, a EU je u više navrata pozivala na hapšenje svih odgovornih, uključujući Milana Radoičića. Premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava nastavak dijaloga na visokom političkom nivou izručenjem Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj, iz Srbije. Studentska lista do sada nije iznela jasan stav o Banjskoj ni o Radoičiću.

Na groblju u Severnoj Mitrovici u utorak su pronađeni su ostaci kostiju za koje se sumnja da bi mogli pripadati žrtvama poslednjeg rata na Kosovu. Predsedavajući Komisije Vlade Kosova za nestala lica Agron Ljimani (Limani) rekao je za Radio Slobodna Evropa da su iskopavanja na lokaciji unutar muslimanskog groblja u Severnoj Mitrovici nastavak iskopavanja obavljenih 20. oktobra. Prema njegovim rečima, posmrtni ostaci poslati su u Institut za sudsku medicinu radi neophodnih ispitivanja, uključujući DNK analize, "u cilju utvrđivanja identiteta". Ljimani je rekao da će u zavisnosti od rezultata sudsko-medicinskih ispitivanja, "lokacija biti od interesa za dalje provere i radnje u okviru procesa rasvetljavanja sudbine i mesta gde se nalaze lica nasilno nestala tokom rata na Kosovu". Iskopavanja i pronalazak posmrtnih ostataka u Severnoj Mitrovici usledila su nakon što su u Zubinom Potoku, takođe na severu Kosova, pronađene tri masovne grobnice i posmrtni ostaci najmanje 23 osobe. Vlasti su identifikovale prve tri žrtve i one pripadaju takozvanoj "grupi intelektualaca". Reč je o grupi 23 albanska intelektualca , među kojima su bili aktivisti, stručnjaci i javne ličnosti iz oblasti Mitrovice, koji su nestali na području Zubinog Potoka 19. aprila 1999.. Kosovo je već uhapsilo nekoliko osoba u vezi s ubistvom civila povezanih s "grupom intelektualaca". Prema Institutu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, 1.577 osoba i dalje se vodi kao nestalo tokom rata 1998–1999, dok je ukupno dokumentovano 12.230 žrtava rata.

Za 11 osoba u Bosni i Hercegovini utvrđene su okolnosti koje ukazuju na moguću trgovinu ljudima radi radne eksploatacije, uglavnom u građevinskom sektoru, saopštila je Služba za poslove sa strancima BiH. U saopštenju nisu navedeni detalji o ovim osobama. Slučajevi su otkriveni tokom međunarodne akcije usmjerene na nezakonito zapošljavanje stranih državljana i moguće oblike radne eksploatacije. Akcija je provedena od 14. do 20. septembra. Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA), pod nadzorom nadležnog tužilaštva, daljepostupa u ovom slučaju kako bi se utvrdilo da li je riječ o trgovini ljudima radi radne eksploatacije. Tokom akcije kontrolisane su 34 lokacije, a provjerene su 643 osobe i isto toliko dokumenata. Kontrole su obuhvatile građevinske firme i gradilišta, vjetroparkove, restorane, pekare, proizvodne pogone i mjesta stanovanja stranih državljana. Služba za poslove sa strancima navela je da je stranim državljanima kod kojih su utvrđene nepravilnosti izrečena je ukupno 21 mjera. Šest osoba dobilo je mjeru otkaza bezviznog boravka, 10 osoba otkaz bezviznog boravka uz protjerivanje, dok je za pet osoba izrečena mjera protjerivanja. U akciji su, uz Službu za poslove sa strancima, učestvovali švedska policija, SIPA, nadležna kantonalna ministarstva unutrašnjih poslova, inspekcije rada i inspekcije zaštite na radu.

U sudaru dva brza voza južno od Madrida u sredu je poginulo najmanje 68 osoba, saopštile su regionalne vlasti novi bilans nesreće, posle druge takve katastrofe u Španiji ove godine. Slike koje su objavili lokalni mediji prikazuju olupine dva voza razbacane po šinama i nasipu, dok hitne službe dolaze na mesto nesreće. Ministar saobraćaja Španije Oskar Puente je izjavio da je današnji sudar vozova izazvala "neobjašnjiva naredba" Glavnog komandnog centra španske železnice izdata posle kvara bezbednosnog sistema. Naglasio je da mašinovođe nisu odgovorne za nesreću u kojoj je poginulo 68 ljudi. Puente je izjavio da je u 8.30 časova bezbednosni sistem na deonici od 63 kilometra prestao da radi usled kompjuterskog kvara, što je dovelo do zaustavljanja svih vozova na tom potezu. Nesreća u centralnom regionu Kastilja-La Manča dogodila se mesec dana uoči vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima socijalistički premijer Pedro Sančes, koji je bio izložen žestokim kritikama zbog prve katastrofe, pokušava da dobije novi mandat uprkos nepovoljnim anketama. Migel, putnik koji je putovao s nekoliko kolega u zadnjem vagonu jednog od vozova, opisao je za radio COPE trenutak nesreće. "Čuli smo ogromnu tutnjavu, zaista silan udarac koji je trajao 10 sekundi, kao da će voz iskliznuti. Kroz desni prozor smo videli uništeni voz – pretpostavljam da je to morao biti onaj drugi", rekao je Migel. Portparolka regiona Kastilja-La Manča Ester Padilja rekla je da je u vozu kompanije Iryo bilo 147 putnika, a u vozu kompanije Renfe 397. Sudar se dogodio devet meseci posle nesreće brzih vozova istih operatera na istoj liniji, u kojoj je poginula 46 osoba. Ta nesreća u januaru, do koje je došlo pošto je jedan voz iskliznuo i udario u voz koji je dolazio iz suprotnog smera kod Adamuza, u provinciji Kordoba, pokrenula je raspravu o nivou ulaganja u održavanje železnice poslednjih godina. Dnevne aktivnosti premijera Sančesa, objavljene na sajtu španske vlade, otkazane su. Opoziciona Narodna partija takođe je otkazala sve predizborne skupove uoči prevremenih izbora 29. novembra, rekao je portparol. "Šokiran sam teškom železničkom nesrećom u Toledu. Moje saosećanje, solidarnost i podrška svim žrtvama i njihovim porodicama", napisao je Sančes na mreži X. Vozovi Renfe i Iryo sudarili su se nešto posle devet sati ujutru, usled čega su iskliznula dva vagona kompanije Iryo, rekao je portparol regiona Kastilja-La Manča, dodajući da uzrok još nije poznat. Železnički operater Adif saopštio je da se incident dogodio na pruzi od Madrida do Sevilje. Manuel Galan, gradonačelnik obližnjeg grada Urda, rekao je za Cadena SER da su hitne službe zatražile od opštine da pripremi prostore za prihvat, uključujući sportsku halu, kako bi se smestili putnici i povređeni. Izvori: AFP i Reuters

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će se tehnički razgovori između Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država, sa ciljem okončanja rata, održati u Abu Dabiju između 6. i 10. novembra. Govoreći na konferenciji za novinare u Hagu 28. oktobra, Zelenski je rekao da je mogućnost sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i dalje neizvesna. "Ne znam kada ćemo imati sastanak sa Rusijom na nivou lidera", rekao je. "Za danas, uz svo poštovanje prema različitim zemljama, zavisi od ruske strane, jer nikada ranije ovo nisu podržavali". Izjave ukrajinskog lidera usledile su kao direktan odgovor na izjave američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) novinarima ranije u sredu da će sastanak između Zelenskog i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina biti zakazan "vrlo brzo". Tramp u izjavi novinarima nije naveo konkretan datum ni mesto mogućeg sastanka, ali je dodao da "mnogo napretka može da se ostvari". Samit G20 koji Tramp u decembru organizuje na Floridi mogao bi biti prilika za susret ukrajinskog i ruskog lidera licem u lice, ali Putin još nije odgovorio na američki poziv, a on i Zelenski se ozbiljno razilaze u pogledu mogućnosti takvog sastanka. Putin nastoji da baci sumnju na legitimitet Zelenskog i više puta je rekao da bi se predsednici mogli sastati tek kada bude postignut sveobuhvatan mirovni sporazum, mada je nagovestio i da bi se on i Zelenski mogli sastati u Moskvi. Kremlj zna da je sastanak u glavnom gradu zemlje koja napada Ukrajinu neprihvatljiv za Kijev. Zelenski je izrazio spremnost da se sastane sa Putinom u trećoj zemlji i rekao je da se ključna pitanja, poput teritorije, mogu rešavati samo na nivou lidera. Ranije je najavljeno da su trilateralni razgovori na tehničkom nivou planirani za prvu polovinu novembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Finski predsednik Aleksandar Stub (Stubb) i norveški premijer Jonas Gar Stere (Gahr Sotre) razgovarali s Putinom telefonom 90 minuta o ruskoj invaziji na Ukrajinu. Nordijski lideri razgovarali su telefonom i sa Zelenskim. Stub je u saopštenju naveo da je "razgovor bio otvoren i sadržajan". "Mi smo susedne zemlje Rusije. Ishod ovog rata imaće direktan uticaj na našu i širu evropsku bezbednost. Okončanje rata zahteva direktne razgovore", dodao je finski predsednik. Gar Stere je 20. oktobra u Oslu ugostio Zelenskog, Trampovog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) i nekoliko evropskih zvaničnika, nastojeći da obezbedi da evropske zemlje imaju ulogu u pregovorima o okončanju ruske invazije na Ukrajinu. Pojačane zapadne diplomatske aktivnosti usledile su pošto je Putin ranije tokom oktobra predložio trilateralni samit sa SAD i kineskim liderom Si Điping krajem godine, kako bi se rat okončao. Tramp je 19. oktobra izjavio da je otvoren za susret s Putinom i Sijem na marginama azijsko-pacifičkog samita u Kini u novembru, mada je nagovestio da bi glavna tema bilo nuklearno razoružanje, a ne Ukrajina. Državni sekretar SAD Marko Rubio (Marco) kasnije je potvrdio da su razgovori o mogućem sastanku vođeni, ali je rekao da dogovori još nisu završeni. Izgledi za razgovore o Ukrajini bez učešća Kijeva izazvali su zabrinutost, a ukrajinski zvaničnici insistiraju na tome da njihova zemlja mora imati mesto za pregovaračkim stolom. Prekid vatre oko Oleškija opstajeI Ukrajina i Rusija potvrdile su da u prvih 30 sati nije bilo kršenja lokalnog prekida vatre koje su dogovorile SAD za oko grada Oleški na jugu Ukrajine pod ruskom okupacijom. Prekid vatre, u čijem postizanju je posredovala prva dama SAD Melanija Tramp (Melania), počelo je u utorak u tri sata ujutru po lokalnom vremenu, dva dana ranije od planiranog, "kako bi se zaštitila bezbednost civila i omogućila isporuka ključne humanitarne pomoći", navela je ona na X, dodajući da se geografsko područje primirja "proširilo izvan Oleškija, unutar Hersonske oblasti, kako bi se omogućio siguran prolaz humanitarnim konvojima". Primirje će ostati na snazi do 1. novembra kako bi stanovnici mogli da se evakuišu iz grada na liniji fronta, pošto mnogi zbog pogoršanih uslova nisu mogli da pobegnu.