Više javno tužilaštvo saopštilo je da nastavlja istragu smrti studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu. Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno u tom tužilaštvu 28. marta, policija će obaviti dodatna ispitivanja drugih zaposlenih na fakultetu u okviru istrage okolnosti pod kojima je stradala 25-godišnja devojka. Njeno telo pronađeno je 26. marta uveče na platou Filozofskog fakulteta u Beogradu. Načelnik Policijske stanice Stari grad Radenko Resanović izjavio je da su, prema prvim saznanjima, na petom spratu fakulteta zapaljena pirotehničkih sredstava, "nakon čega je, kako se sumnja, ženska osoba, najverovatnije student fakulteta, skočila kroz prozor". Istragu je preuzelo Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva zbog, kako su saopštili ranije, "postojanja sumnje na propuste dekana, prodekana i prodekana za nastavu u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih". Saslušan je dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i drugi zaposleni na fakultetu zbog sumnje na krivično delo "nesavestan rad u službi". Sinani je 28. marta za agenciju FoNet izjavio da policija nije pronašla pirotehnički materijal na fakultetu i najavio da će pokrenuti pravne procedure protiv medija koji su širili neistine i definformisali javnost u vezi sa smrću studentkinje. "Te večeri sam došao na Fakulet da bi policija ušla da obavi istragu i predistražne radnje. Prema onome što su moja saznanja, koleginica koja je nastradala je tada bila sama u hodniku na petom spratu. Na istom spratu se održavala nastava koja je bila produžena zbog toga što ponekad nije moguće kontrolisati da li ćete imati dužu diskusiju i više pitanja", kazao je Sinani. Dodao je da su nadležnima sva tražena dokumenta i informacije. Hitna sednica skupštinskog odbora za obrazovanjeNa inicijativu predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić za subotu je sazvana hitna sednica skupštinskog odbora za obrazovanje, na čijem je dnevnom redu stanje na državnim univerzitetima u Srbiji. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je na sednici da rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić i dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani "nose odgovornost koja treba da bude utvrđena, ali ne može biti izbegnuta" u vezi smrti studentkinje te visokoškolske ustanove. Najavio je da će Ministarstvo prosvete sprovesti "vanredni i direktni" inspekcijski nadzor rada Filozofskog fakulteta. Rektor Đokić je izjavio da je "u interesu svih" na tom fakultetu da se slučaj razjasni "na transparentan, objektivan i profesionalan način". Đokić je ocenio da je slučaj smrti studentkinje iskorišćen za "nastavak napada na Univerzitet", koji je u poslednjih više od godinu dana, kako je rekao, izložen raznim vrstama pritisaka - medijskih, pravnih, finansijskih i ljudskih. Predsednica Skupštine Ana Brnabić odbacila je ocene rektora o napadima vlasti na Univerzitet, ali i navela da je tragedija "posledica javašluka koji vlada na univerzitetima". Ona je upitala prisutne rektore i da li su se pridržavali zakona i "pisanim putem upozorili dekane u slučaju da su se prostorije fakulteta koristile protivno zakonu". Tokom sednice odbora došlo je do međusobnih optužbi predstavnika vlasti i opozicije, a u fokusu rasprave je reagovanje države na studentske blokade, koje su trajale više meseci na više desetina fakulteta u gradovima širom Srbije. Blokade rada fakultete su usledile nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Pratili su ih masovni protesti sa kojih su učesnici, predvođeni studentima, tražili odgovornost vlasti za pad nadstrešnice, a od maja 2025. i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Najmanje 12 američkih vojnika je ranjeno kada je Iran pogodio zračnu bazu u Saudijskoj Arabiji s najmanje jednom raketom i nekoliko dronova izvještavaju američki mediji. U međuvremenu jemenski pobunjenici Huti lansirali su prve rakete na Izrael od početka rata, prijeteći da prošire sukob koji je sada ušao u petu sedmicu. Ranjeni vojnici su se nalazili unutar zgrade baze kada je pogođena, izvijestili su New York Times i Wall Street Journal, pozivajući se na neimenovane zvaničnike. Nekoliko aviona za dopunu goriva u zraku također je pretrpjelo oštećenja. Još uvijek nema komentara iz Pentagona. Sa druge strane Iran je nastavio sa uzvratnim napadima na zemlje Perzijskog zaljeva koje optužuje da služe kao polazna tačka za američke udare koji su počeli u zajedničkoj operaciji s Izraelom 28. februara. Trinaest Amerikanaca je poginulo od početka sukoba, sedam u Zaljevu i šest u Iraku,dok je više od 300 ranjeno. Američka vojska je saopštila da se 273 već vratilo na dužnost. Napad na Saudijsku Arabiju bio je dio šireg vala iranskih napada širom regiona. Vlasti u Bahreinu su saopštile da su ugasile požar u pogođenom objektu, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) rekli da su njihovi odbrambeni timovi rano 28. marta presretali iranske rakete i dronove. Izrael je saopštio da gađa ciljeve širom Teherana u operacijama koje su postale gotovo stalne. Ranije su gađali postrojenje za preradu uranija i reaktor teške vode u centralnom Iranu. Iranske rakete pogodile su šest lokacija u i oko Tel Aviva 27. marta, pri čemu je jedna osoba poginula. Trump napada NATOKako je broj žrtava rastao, američki predsjednik Donald Trump iskoristio je pojavljivanje na investicijskom forumu koji sponzorira Saudijska Arabija u Miamiju 27. marta da napadne NATO najoštrije do sada. Članovi Alijanse odbili su da se pridruže kampanji protiv Irana ili pomognu u osiguranju Hormuškog moreuza prije primirja. "NATO je napravio strašnu grešku kada nisu poslali malu količinu vojne opreme, kada nisu čak ni priznali šta radimo za svijet i preuzimamo na sebe Iran", rekao je Trump. "Jednostavno nisu bili tu." Trump je također nagovijestio smanjenje učešća u savezu, rekavši: "Zašto bismo mi bili tu za njih ako oni nisu tu za nas? Trošimo stotine milijardi dolara godišnje na NATO, stotine, štiteći ih, i uvijek bismo bili tu za njih, ali sada, na osnovu njihovih postupaka, pretpostavljam da ne moramo biti, zar ne?" Izjave će vjerovatno uznemiriti evropske saveznike koji su već uzdrmani stavom Washingtona prema NATO-u. Ukupni vojni budžet NATO-a u 2025. godini iznosi oko 5,3 milijarde dolara, pri čemu Sjedinjene Države doprinose sa približno 842 miliona dolara, što je mali dio ukupnog budžeta Pentagona od više od 882 milijarde dolara za tekuću fiskalnu godinu. Huti napadaju IzraelUlazak Huta u sukob označio je potencijalno značajnu eskalaciju. Grupa sa sjedištem u Jemenu, koja podržava Iran lansirala je rakete na Izrael 28. marta, prvi takav napad od početka rata, pri čemu je Izrael saopštio da su jednu presreli. Pratite BLOG UŽIVOHuti su upozorili da će njihove operacije trajati sve dok, kako su naveli, "agresija" ne prestane na svim frontovima. Grupa je dan ranije signalizirala da je spremna djelovati ako se nastave napadi na Iran i njegove regionalne saveznike. Organizacija koju su SAD označile kao terorističku, učešće Huta nosi rizik produženja rata koji je već uključio američke snage, arapske države Zaljeva i Izrael na više frontova. Posmatrači upozoravaju da bi potpuni ulazak Huta u sukob izazvao potrese na globalnim energetskim tržištima s obzirom na sposobnost grupe da ugrozi plovidbu u moreuzu Bab al-Mandab i Crvenom moru. Rat završava za 'nekoliko sedmica, ne mjeseci'Na diplomatskom planu, državni sekretar Marco Rubio, govoreći na marginama sastanka G7 u Francuskoj, rekao je da Sjedinjene Države još nisu dobile formalni odgovor od Irana i sugerirao da su kontakti bili indirektni, ali je rekao da je Washington "na ili ispred rasporeda" i da očekuje da završi vojne operacije za “nekoliko sedmica, ne mjeseci.” Također je pozvao evropske i azijske zemlje koje imaju koristi od trgovine kroz Hormuški moreuz da doprinesu naporima za osiguranje slobodne plovidbe. Trump je insistirao da se Iran "povlači” i da su pregovori u toku. Specijalni izaslanik Steve Witkoff rekao je da Washington ima "dogovor u 15 tačaka na stolu" koji čeka odgovor Teherana. Visoki iranski zvaničnici su negirali da su pregovori u toku, iako je Iran 25. marta saopštio da razmatra američki prijedlog i iznio pet uslova za okončanje sukoba. Izvori: Radio Farda, Dopisnik RSE iz Washingtona, AFP, Reuters

Dvostranačka grupa američkih senatora i kongresmena pozvala je administraciju predsjednika Donalda Trumpa da ponovo uvede sankcije bivšem lideru bosanskih Srba Miloradu Dodiku zbog, kako navode, podrivanja mira i sigurnosti na Balkanu. Inicijativa dolazi pet mjeseci nakon što je Trump ukinuo sve postojeće kaznene mjere protiv Dodika, njegove porodice i saradnika. U pismu, koje je objavio The Hill, zakonodavci su od ministra finansija Scotta Bessenta i državnog sekretara Marca Rubija zatražili da Dodik bude sankcionisan u skladu s federalnim zakonima, navodeći da su sankcije, prema propisima, trebale biti obnovljene 18. marta. Inicijativu su pokrenuli senatorica Jeanne Shaheen, najviša demokratska članica Odbora za vanjske odnose Senata, i republikanski senator Thom Tillis. Među potpisnicima su i Chuck Grassley, Roger Wicker, Dick Durbin, Elizabeth Warren, te kongresmeni Mike Turner i Ann Wagner - što predstavlja jedan od rijetkih slučajeva širokog dvostranačkog dogovora. Američki zakonodavci tvrde da je Dodik nastavio djelovanja koja "direktno podrivaju Dejtonski sporazum", uključujući zagovaranje secesije Republike Srpske, osporavanje nadležnosti državnih institucija i kršenje odredbi Zakona o odbrambenim ovlaštenjima (NDAA) iz 2026. "Iako razumijemo da je ukidanje sankcija moglo biti vođeno željom da se postigne veća politička stabilnost u BiH, Dodikova kasnija djelovanja jasno pokazuju da on nema namjeru ići tim putem", navodi se u pismu. U dodatku pismu, zakonodavci podsjećaju i da NDAA zahtijeva uvođenje sankcija najkasnije 90 dana od stupanja zakona na snagu, te navode primjere zbog kojih Dodik ispunjava kriterije - od obilježavanja neustavnog Dana Republike Srpske, preko političkog djelovanja kroz SNSD, do lobiranja u Washingtonu "radi postizanja nezavisnosti Republike Srpske". Posebno izdvajaju slučaj Staše Košarca, koji je nakon skidanja s američke liste sankcija poslao "kacigu iz nacističkog perioda" u kancelariju Ureda visokog predstavnika, istovremeno optužujući OHR da je "okupatorska struktura". "Ovaj incident dio je kontinuiranog obrasca ponašanja gospodina Dodika i njegovih saradnika, koji uporno kritikuju i podrivaju autoritet Ureda visokog predstavnika", navodi se. Zakonodavci zaključuju da su Sjedinjene Države "igrale ključnu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti u Bosni i Hercegovini" i da je "u nacionalnom interesu SAD‑a da se akteri koji nastoje potkopati više od trideset godina teško izborenog mira pozovu na odgovornost". Milorad Dodik, bivši predsjednik Republike Srpske, smijenjen je s dužnosti 2025. godine, osuđen na godinu dana zatvora i dobio šestogodišnju zabranu političkog djelovanja zbog kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Administracija Joea Bidena sankcionisala ga je 2022. zbog korupcije i prijetnji stabilnosti i teritorijalnom integritetu BiH, a početkom 2025. sankcije su proširene i na članove njegove porodice. Trump je sankcije ukinuo u oktobru bez dodatnog objašnjenja. Prema američkim medijima, pojedini srpski zvaničnici tvrde da istovremeno rade na popravljanju odnosa sa SAD‑om i održavanju bliskih veza s Rusijom.

Sloboda medija u Srbiji je na "najnižem istorijskom nivou", sa upotrebom špijunskih softvera za zastrašivanje novinara i neadekvatnom reakcijom policije i nadležnih institucija, ocenila je misija evropskih udruženja za slobodu medija. Partnerske organizacije Mehanizma za brzi odgovor u oblasti slobode medija i Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara su od 26 marta bile u dvodnevnoj misiji u Srbiji. Predstavnik Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) Atila Mong zatražio je da se hitno zaustave sve vrste neprijateljske retorike, ugrožavanja i zastrašivanja novinara. "Vlasti a naročito policija, ne prihvataju stepen u kome se ovakve stvari dešavaju, policija i sve druge snage treba da dobiju jasna uputstva da štite i da ne napadaju novinare, voleli bismo da se disciplinski slučajevi zaista izvedu i da prestanu napadi na novinare", kazao je Mong, prenosi agencija Beta. 'Kultura nekažnjivosti napada na novinare'Predstavnica Asocijacije evropskih novinara Marija Čereševa kazala je da na sastanku sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova nisu bili informisani da je došlo do slučaja da policajac odgovara za napade na novinare ili za propust u delovanju, i dodala da policija sve manje reaguje na pozive tužilaštva. Navela je da sve manji broj novinara odlučuje da prijavi incidente vlastima, što je ocenila kao nedostatak poverenja u institucije, i dodala da postoje novi vidovi pretnji upućenih medijima i novinarima. "Osim fizičkih napada, verbalnih pretnji i blaćenja primetili smo nove vidove pretnji, to podrazumeva upotrebu špijunskog softvera koji se instalira u telefone i, prema našim saznanjima, bilo je nekoliko ovakvih slučajeva, kao i sajber napadi na veb sajtove i socijalne mreže pojedinih medija u Srbiji koje su osetljive na takve stvari", izjavila je ona. Predstavnik organizacije Reporteri bez granica Pavol Salai (Szalai) kazao je da je sloboda medija u Srbiji na najnižem istorijskom nivou i pozvao predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić, sa kojom su ranije održali sastanak, da prestane sa verbalnim napadima koje upućuje novinarima. "Mi smo čuli da ona nije u potpunosti svesna veličine i jačine intenziteta napada na novinare, mi smo nastojali da je obavestimo o tome, poslaćemo joj još informacija, međutim da bismo verovali u ono što je ona rekla, neophodno je da pošalje jasan signal, a taj signal bi bio da se osude, svi napadi na novinare", kazao je Salai. Predstavnik Međunarodnog instituta za štampu Džejmi Vajsman kazao je da je kultura nekažnjivosti za napade na novinare prisutna u Srbiji i dodao da je to i posledica neformiranja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). "Srbiji treba Savet REM-a koji je transparentan, pluralističan i pre svega nezavisan, ti principi se ne mogu pregovarati, dok ne postoji Savet REM-a, to je nešto što osporava i sprečava dalji napredak Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji", izjavio je Vajsman. U Srbija duže od godinu dana nema Savet REM-a. Tada je, po novousvojenom Zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova. nadležnosti REM-a je da reguliše, kontroliše i sankcioniše elektronske medije. Istaknuto je i da je neophodno da se uvedu zaštitni mehanizmi za zaštitu od zloupotrebe tužbi protiv medija (SLAPP). 'Obezbediti pravdu u slučaju Ćuruvija'Predstavnici misije konferenciju za novinare održali su kod Spomen-table na mestu ubistva novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu. Predstavnik Komiteta za zaštitu novinara Atila Mong je zatražio da se nakon 27 godina obezbedi pravda u tom slučaju. Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2024. godine doneo oslobađajuću presudu u korist četvorice bivših pripadnika Službe državne bezbednosti, optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine. Vrhovni sud je početkom 2026. u postupku zaštite zakonitosti utvrdio da Apelacioni sud u oslobađajućoj presudi nije pravilno ocenio pojedine dokaze. Misija u kojoj su učestvovale međunarodne medijske organizacije nalaze o stanju medija u Srbiji će uputiti institucijama u Srbiji, ali i Savetu Evrope, Evropskoj uniji i OEBS-u. Srbija je u 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Nalazi se među zemljama u kojima je Fridom Haus zabeležio najveći pad sloboda u toku prethodne godine.

Ustavni sud BiH je donio odluku da Nacrt Ustava Republike Srpske nije u skladu sa Ustavom BiH. Utvrđeno je i da Odluka o utvrđivanju Nacrta Ustava RS prestaje važiti narednog dana od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine. Narodna skupština Republike Srpske usvojila je 13. marta prošle godine Nacrt novog ustava RS-a kojim, između ostalog, vlasti u RS-u planiraju da definišu taj entitet kao državu srpskog naroda, da mu daju pravo na samoopredjeljenje, da osnuju svoju vojsku, te da ukinu Vijeće naroda i potpredsjednike iz druga dva konstitutivna naroda. Ove stavke su u suprotnosti sa Ustavom Bosne i Hercegovine, a samim tim i Dejtonskim mirovnim sporazumom. Neustavan i zakon o finansiranju političkih stranaka u RSUstavni sud Bosne i Hercegovine (BiH) je na sjednici 26. marta proglasio neustavnim zakona o finansiranju poliitčkih stranaka u Republici Srpskoj kojim je obustavljeno finansiranje svih političkih partija iz entitetskog i lokalnih budžeta. Ovaj zakon je Skupština RS usvojila u maju prošle godine. Sporni zakon je usvojen kao odgovor na odluku visokog predstavnika u BiH Christiana Schmidta koji je zabranio javno finansiranje Saveza nezavisnih socijaldemokarata Milorada Dodika i Ujedinjene Srpske, na čijem je čelu Nenad Stevandić. Schmidt je to učinio zbog antiustavnog djelovanja ove dvije stranke, nakon niza secesionističkih odluka RS kojima se podrivaju institucije BiH. Donošenje zakona je izazvalo reakcije opozicionih stranaka i nevladinih organizacija, koje tvrde da je tim zakonskim rješenjima u RS ugroženo djelovanje i postojanje opozicionih stranaka, koje ostaju bez prihoda. Ocjenu ustavnosti Ustavnom sudu BiH je u oktobru prošle godine podnio Darko Babalj, prvi zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH. Ustavni sud je u decembru 2025. već reagovao, privremeno stavljajući zakon van snage, jer bi njegova primjena, po ocjeni sudija, mogla narušiti ustavno načelo vladavine prava i dovesti do nejednakog tretmana političkih stranaka iz različitih dijelova BiH. O glavnom pregovaraču BiHUstavni sud je naložio Parlamentarnoj skupštini BiH da u roku od šest mjeseci od dana dostavljanja ove odluke normira proceduru imenovanja glavnog pregovarača i zamjenika glavnog pregovarača BiH za vođenje pregovora o pristupanju BiH u EU i osnivanja ureda glavnog pregovarača i zamjenika glavnog pregovarača BiH. U ovom predmetu se odlučivalo na osnovu zahtjeva 31 poslanika Narodne skupštine Republike Srpske za ocjenu ustavnosti Odluke o osnivanju ureda i proceduri imenovanja glavnog pregovarača i zamjenika glavnog pregovarača Bosne i Hercegovine za vođenje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Ustavni sud BiH je naveo da ovu odluku nije potvrdio Dom naroda BiH, jer Ustav propisuje da sve zakonodavne odluke moraju da odobre oba doma. Poslanici SNSD-a iz NSRS su tražili privremenu mjeru za obustavljanje odluke Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine o formiranju kancelarije i proceduri imenovanja glavnog pregovarača sa Evropskom unijom.

Sjedinjene Države očekuju da će njihova vojna operacija u Iranu biti okončana za nekoliko sedmica, a ne mjeseci, izjavio je američki državni sekretar Marco Rubio nakon sastanka s ministrima vanjskih poslova Grupe sedam (G7) u Francuskoj, dok se američko‑izraelski rat približava petoj sedmici. Govoreći prije polaska 27. marta, Rubio je rekao da SAD mogu postići svoje ciljeve u Iranu bez slanja kopnenih trupa, te da bi Iran mogao pokušati uvesti sistem naplate prolaza kroz Hormuški moreuz, što, kako je naglasio, "ne bi bilo prihvatljivo". Dodao je da su Sjedinjene Države "vrlo uvjerene" da će "vrlo uskoro" ostvariti svoje ciljeve. Rubijeve izjave dolaze u trenutku kada je Iran upozorio na nove napade širom Bliskog istoka i pozvao civile da izbjegavaju područja u blizini američkih snaga, dan nakon što je predsjednik SAD‑a Donald Trump produžio rok koji je Teheranu dat da otvori ključnu rutu za transport nafte i gasa do 6. aprila. U saopštenju, ministri vanjskih poslova G7 i visoki predstavnik Evropske unije pozvali su na hitan prekid napada na civilnu infrastrukturu u američko‑izraelskom ratu s Iranom. "Ne postoji nikakvo opravdanje za namjerno gađanje civila u oružanim sukobima, kao ni za napade na diplomatska predstavništva", navodi se u saopštenju. G7 čine Sjedinjene Države, Britanija, Kanada, Francuska, Njemačka, Italija i Japan. Iran nije preduzeo nikakve korake ka otvaranju Hormuškog moreuza. U saopštenju od 27. marta, Iranska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da će moreuz ostati zatvoren i da će svaki pokušaj prolaska biti suočen s "oštrim mjerama". "Kretanje bilo kog plovila iz i prema lukama saveznika i pristalica cionističko‑američkih neprijatelja, ka bilo kojoj destinaciji i kroz bilo koji koridor, zabranjeno je", navela je IRGC, koju Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacijom. Nakon upozorenja IRGC‑a, mediji su 27. marta izvijestili da su tri broda pod različitim zastavama bila vraćena iz Hormuškog moreuza. Hormuški moreuz predstavlja oko petinu globalnog prometa naftom, a njegova efektivna blokada od strane iranskih snaga postala je ključno pitanje u sukobu koji je počeo američko‑izraelskim udarima na Iran 28. februara. Dan ranije, Trump je ponovo odgodio prijetnje napadima na iranske elektrane zbog toga što Teheran nije otvorio ključni morski prolaz, navodeći, kako je rekao, zahtjev iranske vlade. "Na zahtjev iranske vlade… pauziram period uništavanja energetskih postrojenja za 10 dana, do ponedjeljka, 6. aprila 2026. u 20:00 po istočnom vremenu", napisao je Trump u objavi na društvenim mrežama 26. marta. Prošlog vikenda Trump je rekao da će Sjedinjene Države "zbrisati" iranska energetska postrojenja ako Teheran nastavi da blokira Hormuški moreuz nakon roka od 48 sati. Kasnije je taj rok produžio do 27. marta. Dana 26. marta, Trump je također izjavio da su razgovori s Iranom "u toku" i da "idu vrlo dobro". Viši iranski zvaničnici negirali su da Teheran vodi pregovore sa Washingtonom, ali je Iran 25. marta saopštio da razmatra američki prijedlog od 15 tačaka i da je iznio, kako je naveo, pet uslova koji moraju biti ispunjeni kako bi se sukob okončao. Američki plan navodno ponavlja zahtjeve Washingtona da Iran demontira svoja nuklearna postrojenja, ograniči svoje raketne kapacitete i prekine podršku regionalnim posredničkim grupama. Rubio je 27. marta rekao da SAD još nisu dobile odgovor od Irana. Iran je oštro odgovorio, ocijenivši da su američki zahtjevi pretjerani, te poručio da će rat okončati kada to sam odluči i ako njegovi uslovi budu ispunjeni, insistirajući na svom pravu da slobodno razvija balistički raketni program. Specijalni izaslanik SAD‑a Steve Witkoff rekao je 26. marta da su Sjedinjene Države listu koju su predale Teheranu razmotrile kao osnovu za pregovore o okončanju trenutnog sukoba. Dodao je da postoje naznake da je Iran zainteresovan za postizanje sporazuma. "Vidjećemo kuda će stvari voditi i možemo li uvjeriti Iran da je ovo prelomni trenutak u kojem za njih nema dobrih alternativa osim daljeg krvoprolića i razaranja", rekao je Witkoff novinarima tokom sjednice kabineta u Bijeloj kući. Na istom sastanku, Trump je izjavio da vjeruje kako Iran traži pregovore zbog svog "poklona" Sjedinjenim Državama, za koji je naveo da je omogućio prolazak 10 tankera kroz Hormuški moreuz. Teheran je ranije sugerisao da će brodovi "neprijateljskih" zemalja imati neometan prolaz kroz Hormuški moreuz. Međutim, čak i ako se nekim plovilima dopusti prolazak, ukupna neizvjesnost otežava pribavljanje osiguranja, što u praksi onemogućava korištenje tog ključnog pomorskog puta. Kako rat ne pokazuje znakove jenjavanja nakon gotovo četiri sedmice, borbe i dalje uzrokuju žrtve i razaranje širom Bliskog istoka. Nakon vazdušnih napada na različite dijelove Irana u protekla 24 sata, vlasti iranske provincije Kom saopštile su da su najmanje tri napada pogodila stambene zgrade u naselju Pardisan u gradu Komu. Portparol guvernerata Koma, Morteza Hejdari, rekao je za novinsku agenciju Tasnim, koja je bliska IRGC‑u, da je poginulo 18 ljudi, a da je 10 povrijeđeno. Odvojeno od toga, izraelska vojska je saopštila da su dva izraelska vojnika, oba stara 21 godinu, poginula u Libanu, navodi se u saopštenju objavljenom kasno 26. marta. Time je broj izraelskih vojnika ubijenih tokom nedavno pokrenutih kopnenih operacija na jugu Libana porastao na četiri, prema vojnim podacima. Izraelski mediji su izvijestili da je jedan od vojnika poginuo u raketnom napadu Hezbollaha, grupe koju podržava Iran, a koju Izrael i Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacijom. Drugi vojnik je, prema navodima lokalnih medija, ubijen u razmjeni vatre s borcima te šiitske grupe. Pozivajući se na podatke iranskog Crvenog polumjeseca, Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumjeseca saopštila je da je od početka rata poginulo više od 1.900 ljudi, dok je najmanje 20.000 ranjeno. RSE ne može nezavisno potvrditi te brojke.

Iz ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore kažu za Radio Slobodna Evropa da forenzička analiza snimaka objavljenih na platformi X na kojima se navodno pojavljuje begunac Miloš Medenica, ne usporava tok istrage, s obzirom na to da istragu sprovodi više jedinica policije. Objašnjavaju da utvrđivanje da li je određeni video materijal izmenjen uz upotrebu veštačke inteligencije predstavlja složen proces. "Rezultati takve analize obično se izražavaju kao procjena vjerovatnoće postojanja AI manipulacije, izražena u procentima", navode iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Sprovedena forenzička analiza, dalje objašnjavaju iz MUP-a, ukazala je na prisustvo anomalija koje se povezuju sa AI generisanjem i digitalno manipulisanim sadržajima. Kažu da je razlog otežane provere to što platforma X često menja kvalitet snimka i uklanja tragove koji bi olakšali analizu. Takođe navode da je izazov i to što savremeni AI modeli kreiraju vizuelno uverljive sadržaje. "Dodatno, analizom šireg konteksta naloga koji distribuira sporni sadržaj, uključujući istoriju objava, obrasce ponašanja i učestalost sadržaja sličnih karakteristika, potvrdio je da se u značajnom procentu objavljenog materijala radi o sadržajima nastalim uz upotrebu AI tehnologije", dodaju iz MUP-a. Miloš Medenica, koji je u Crnoj Gori osuđen na više od 10 godina zatvora, pobegao je iz kućnog pritvora krajem januara. Potom su 1. februara na društvenim mrežama objavljeni snimci na kojima se navodno pojavljuje Medenica. Policija je istog dana saopštila da su pomenuti snimci kreirani uz pomoć veštačke inteligencije, te da se radi o manipulativnom sadržaju koji sadrži "obmanjujuće informacije usmjerene na narušavanje profesionalnog kredibiliteta i ugleda menadžmenta Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije". Predstavnici civilnog društva i eksperti, međutim, istakli su da nisu objavljeni forenzički dokazi na osnovu kojih bi se sa sigurnošću tvrdilo da su snimci zaista kreirani pomoću veštačke inteligencije. U međuvremenu se veći broj sličnih snimaka pojavio na društvenim mrežama, dok policija i dalje nema odgovor na pitanje gde se Miloš Medenica nalazi. Miloš Medenica osuđen je 28. januara na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru.

Državljanin Bosne i Hercegovine uhapšen je na graničnom prelazu u Crnoj Gori pošto je pronađen pištolj u automobilu kojim je upravljao, a koji pripada beloruskom počasnom konzulatu u BiH, saopštila je u petak Uprava crnogorske policije. Počasni konzul Belorusije u BiH Nedeljko Elek izjavio je za RSE da je reč o njegovom vozaču i da "nije ništa nađeno nelegalno" pošto ima dozvolu za držanje i za nošenje. Osoba inicijala B.Ž. (44) iz Sarajeva, za koju crnogorska policija navodi da je "inostrano operativno interesantno lice" je privedena u četvrtak uveče na graničnom prelazu Šćepan Polje na severozapadu Crne Gore. Policija je tokom pregleda u prtljažniku automobila Audi A8, u vlasništvu beloruskog Počasnog konzulata u BiH, pronašla pištolj "Glock 45 FS", s okvirom i 17 komada municije. Elek, koji je kadar Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, rekao je da je njegov vozač napravio prekršaj i da očekuje da će se sve rešiti u skladu sa zakonima Crne Gore. "Platit će kaznu, to je to", rekao je on. "Čovjek koji radi, ima pištolj, ima dozvolu i za držanje i za nošenje. Nije ništa nađeno nelegalno. On nije prijavio na ulasku u Crnu Goru, prijavio je na izlasku, rekao da ima pištolj. Oni su ga priveli, sad je kod sudije za prekršaje, vjerovatno će mu odrediti neku kaznu", rekao je Elek. Elek je rekao da privedeni vozač zaposlen u Sarajevo Gasu, gde je on generalni direktor. "On u tom vozilu drži taj pištolj, nije ga nikad ni vadio. Imali smo hitan put, ostavio je mene na aerodromu, jednostavno čovjek je zaboravio. On je to rekao i u izjavi, ali je na izlazu prijavio. Sam je prijavio da ima pištolj na izlasku iz Crne Gore", rekao je Elek. Državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću je naložio da se B.Ž. liši slobode zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. Pronađeni pištolj i municija su privremeno oduzeti, navela je crnogorska policija.

Policija i tužilaštvo ispituju okolnosti smrti 25-godišnje studentkinje čije je telo pronađeno 26. marta uveče na platou Filozofskog fakulteta u Beogradu. Načelnik Policijske stanice Stari grad Radenko Resanović izjavio je da su, prema prvim saznanjima, na petom spratu fakulteta zapaljena pirotehničkih sredstava, "nakon čega je, kako se sumnja, ženska osoba, najverovatnije student fakulteta, skočila kroz prozor". Filozofski fakultet potvrdio je da je reč o njihovoj studentkinji i naveo da u potpunosti sarađuje sa institucijama. U istragu se uključilo Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva zbog, kako se navodi u saopštenju, "postojanja sumnje na propuste dekana, prodekana i prodekana za nastavu u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih". Saslušan je dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani. Policiji je naloženo da obavi razgovore i sa drugim zaposlenima zbog sumnje na krivično delo "nesavestan rad u službi", saopštilo je Tužilaštvo. Dodalo je i da ispituje kako su se u zgradi fakulteta našla pirotehnička sredstva, ko ih je uneo, da li postoji video nadzor i kako je došlo do paljenja pirotehnike. Ministarstvo prosvete najavilo je vanredni inspekcijski nadzor fakulteta, a Zaštitnik građana pokrenuo je postupak ocene pravilnosti rada ove visokoškolske ustanove. Filozofski fakultet: Sarađujemo sa institucijamaFilozofski fakultet saopštio je da u potpunosti sarađuje sa nadležnim institucijama i da će pružiti svu podršku u istrazi. "Filozofski fakultet u Beogradu sa dubokom tugom i potresenošću obaveštava javnost da je 26. marta tragično preminula naša studentkinja. Do nesreće je došlo u večernjim časovima, nadležni organi su odmah obavešteni, nakon čega su izašli na lice mesta", navodi se u saopštenju. Fakultet je u ime cele akademske zajednice izrazio saučešće porodici, prijateljima i kolegama stradale studentkinje. "Ovo je izuzetno težak trenutak za sve naše studente i zaposlene. Molimo medije i javnost za razumevanje i poštovanje privatnosti porodice i dostojanstva svih pogođenih ovom tragedijom". Studenti Filozofskog fakulteta u blokadi su uputili saučešće porodici i bližnjima zbog smrti koleginice. "Smatramo da je važno da se o ovakvim događajima govori odgovorno i bez zadiranja u dostojanstvo onih koji su pogođeni", objavili su studenti na svom Instagram nalogu. O slučaju se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. "Veoma mi je žao i izuzetno teško zbog ovako tragične smrti jedne mlade osobe. Ali za razliku od nekih drugih, nadležnim organima prepuštam da sprovedu istragu i donesu odluke u skladu sa zakonom", rekao je Vučić ne precizirajući o kome govori. Iz Skupštine Srbije saopšteno je da će, na inicijativu predsednice parlamenta Ane Brnabić, 28. marta biti održana hitna sednica Odbora za obrazovanje. Kako se navodi u saopštenju, tema sednice biće stanje na državnim univerzitetima u Srbiji. Članovi Odbora za obrazovanje iz redova opozicije saopštili su da "neće dopustiti instrumentalizaciju smrti studentkinje za rušenje nezavisnog univerziteta", i zatražili da se u ovom slučaju poštuje Ustavom garantovana autonomija univerziteta. Osude izveštavanja tabloidaNezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je izveštavanje tabloida koji su direktno prenosili detalje iz istrage pa i fotografije stradale studentkinje. "Objavljivanjem senzacionalističkih naslova, kao i fotografija i snimaka sa mesta nesreće grubo se narušavaju dostojanstvo žrtve, pravo na privatnost njene porodice i uznemirava javnost", naveo je NUNS. U zajedničkom saopštenju, Poverenik za informacije od javnog značaja, Savet za štampu i novinarska udruženja pozvali su medije na poštovanje privatnosti i dostojanstva.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti otputovao je u petak u zvaničnu posetu Francuskoj, gde bi trebao da se sastane sa predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron). Dok Vlada Kosova nije pružila detalje o ovom sastanku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak izneo navodnu agendu Kurtija uz tvrdnje da će francuskom predsedniku izneti dva zahteva uperena "protiv srpskog naroda". Prvi zahtev je, kako je rekao Vučić za beogradsku TV Prva, da Francuska uslovi Srbiju da nikada ne koristi oružje protiv Albanaca, dok je drugi da NATO napusti kopnenu zonu bezbednosti kako bi Kosovske snage bezbednosti (KBS) mogle da idu na sever Kosova. Vučić je ova svoja "saznanja" obrazložio time da je agendu kosovskog premijera dobio preko "naših ljudi u Kurtijevom okruženju“. Izrazio je nadu da NATO neće podržati zahteve Kurtija, te da je siguran da ih ni Makron neće podržati. "To bi bio direktan napad na mir, to bi bio direktan napad na naše stanovništvo, na celu Srbiju i gotovo sam siguran da se to neće dogoditi", kazao je Vučić. Radio Slobodna Evropa je zatražio komentar od Vlade Kosova ali odgovor još nije stigao. Ove Vučićeve tvrdnje dolaze u trenutku kada su kosovske vlasti izrazile zabrinutost nakon što je Srbija početkom marta kupila supersonične balističke rakete CM-400 od Kine. Ministar odbrane Kosova, Ejup (Maqedonci) Maćedonci, rekao je za RSE 13. marta da Srbija ovakvim nabavkama pokazuje "hegemonističke tendencije" prema susednim državama. Par dana kasnije Kurti je optužio Beograd za "agresiju" nakon što je Vojska Srbije 19. marta izvela vežbe u selu naseljenom Albancima na jugu Srbije, u blizini granice sa Kosovom. Međutim, misija NATO-a na Kosovu (KFOR) je za RSE navela da ove vežbe ne predstavljaju rizik, te da je unapred obaveštena iz Beograda da će Vojska Srbije sprovesti planirane vežbe u selu Muhovac. Inače, Kosovske bezbednosne snage nemaju pravo da idu na sever Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo, bez prethodne saglasnosti KFOR-a a na osnovu obaveze koju je Vlada Kosova preuzela 2013. godine. Ova obaveza je, koju je kroz razmenu pisama sa tadašnjem generalnim sekretaru NATO-a Anders Fog Rasmusenom (Fogh Rasmussen) preuzeo tadašnji premijer Kosova Hašim Tači (Hashim Thachi), i dalje je na snazi iako su Kosovske bezbednosne snage promenile mandat. KBS je poslednji put na sever bio 29. jula 2025. godine uz saglasnost KFOR-a, povodom operacije pronalaženja tela osobe koja je skočila sa mosta na jezeru Gazivode. KBS je u procesu transformacije u vojsku, nakon usvojenih zakonskih izmena. Očekuje se da ovaj proces bude završen do 2028. godine.