Studenti i građani održali su u ponedeljak protest podrške autoprevozniku Milomiru Jaćimoviću, poznatom po podršci studentima u blokadi, kom je prošle nedelje zapaljen autobus. Kolona je nakon okupljanja u kampusu Univerziteta u Novom Sadu krenula ka Međumesnoj autobuskoj stanici, a tokom šetnje okupljeni su pravili buku i nosili transparente sa porukom "Jaćimović uz narod, narod uz Jaćimovića". Protest su podržali i poljoprivrednici iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije. Okupljeni su pozvali sve koji su u mogućnosti da doniraju sredstva Jaćimoviću kako bi nadoknadio štetu koja je nastala kada je njegovo vozilo izgorelo. Jaćimoviću je 16. aprila u ranim jutarnjim satima zapaljen autobus u blizini njegove kuće u selu Đurđevu nadomak Novog Sada. On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio da se na nadzornim kamerama vide tri osobe koje su učestvovale u ovom događaju. Zbog sumnje da je sam izazvao požar, Jaćimović je išao i na poligraf koji je, kako je naveo u objavi na društvenim mrežama, prošao. Iz MUP-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno da je nakon uviđaja tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao događaj kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu, gde su okupljeni tražili odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. godine. U novembru 2025. je devet dana štrajkovao glađu, pošto mu je policija zaplenila svih sedam autobusa i napisala više desetina saobraćajnih kazni. Autobusi su mu oduzimani uglavnom pod obrazloženjima da su tehnički neispravni. Tokom prošle godine Jaćimović je u više navrata privođen zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira. Do sada je, kako kaže, platio kazne u ukupnom iznosu 4,1 milon dinara (više od 35.000 evra). U martu ove godine policija je Jaćimoviću oduzela vozačku dozvolu, po presudi Prekršajnog suda u Beogradu. Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila - bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos nije do kraja pojasnila svoju ulogu u tajnoj službi bivše Jugoslavije, međutim nije ni negirala da je bila deo državne bezbednosti, kako se aludira. Na saslušanju koje je održano na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), evropska komesarka Kos izbegavala je direktne odgovore na pitanja pojedinih evropskih poslanika. U više navrata podsetila je poslanike da je prošla proces vetinga pre njenog imenovanja za evropsku komesarku. "Prošla sam kroz proces provere, kroz proces JURI (komiteta EP za pravna pitanja), prošla sam kroz saslušanje i potvrđena sam", izjavila je Marta Kos na AFET-u. Međutim, Marta Kos ni u jednom trenutku nije direktno odgovorila na pitanje da li je bila saradnik ili doušnik Uprave državne bezbednosti (UDB). U martu ove godine evropska komesarka se ponovo našla pod optužbama da je bila saradnica jugoslovenske tajne policije, kolokvijalno poznate kao Udba. Do ovih navoda došlo je nakon što je u prostorijama Evropskog parlamenta 10. marta promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igor Omerza, u kojoj su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Slovenka Marta Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Autor ove knjige, između ostalog, navodi da je Kos u početku sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom UDBA tokom osamdesetih, te da je ova saradnja nastavljena i kada je prešla u Keln da radi kao novinarka u sedištu Radija Dojče Vele u Nemačkoj tokom devedesetih. U knjizi su takođe objavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da to dokazuju. Optužbe da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije prvi put su se pojavile 2024. godine tokom saslušanja za potvrdu njenog imenovanja kao slovenačke kandidatkinje za evropsku komesarku. Tada je Kos negirala bilo kakvu vezu i navode nazvala dezinformacijama. Međutim, tokom rasprave na AFET-u 20. aprila, Marta Kos nije ponovila tvrdnju da su ovi navodi netačni. Ona je samo ponovila da sebe smatra pogodnom za funkciju koju obavlja, odgovarajući na direktna pitanja nekih poslanika koji su je optužili da je "lagala o svojoj prošlosti", tokom saslušanja za potvrđivanje na funkciju komesarke. Rasprava je bila posvećena proširenju Evropske unije, ali je ovo bila prva prilika da Marta Kos odgovori na optužbe pred evropskim poslanicima. Predsedavajući Evropske narodne partije - najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu - Manfred Veber uoči rasprave izjavio je da je neophodno da Marta Kos odgovori na pitanja o svom integritetu na saslušanju AFET-a. EPP je ranije tražio da se održi vanredna rasprava isključivo o ovom pitanju. Prema Weberu, "sve optužbe moraju biti temeljno razjašnjene".

Pred Osnovnim sudom u Prištini 24. aprila biće izrečena presuda protiv trojice optuženih za oružani napad na Policiju Kosova u Banjskoj kod Zvečana septembra 2023. godine. Specijalno tužilaštvo Kosova je tokom završnih reči zatražilo doživotni zatvor za trojicu optuženih u slučaju Banjska. Od 45 optuženih za oružani napad u Banjskoj, sudi se samo trojici: Vladimiru Toliću, Blagoju Spasojeviću i Dušanu Maksimoviću, dok su ostali u bekstvu. Prošle nedelje je na prelazu Merdare uhapšen i Stefan Radulović, koji se takođe sumnjiči da je učestvovao u napadu u Banjskoj. Inače, Tolić, Spasojević i Maksimović negiraju optužbe koje im se stavljaju na teret i tvrde da nisu imali nameru da ubiju bilo koga. Advokati odbrane su 20. aprila u završnoj reči ocenili da tužilaštvo nije dokazalo pojedinačnu krivicu, već da obuhvata sve optužene. Odgovornost za napad iz septembra 2023. godine, kada je ubijen jedan kosovski policajac i trojica srpskih napadača, preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste - najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Tužilaštvo je zatražilo da se Radoičiću i ostalima koji su u bekstvu sudi u odsustvu, ali je Osnovni sud taj zahtev odbacio kao "neosnovani. Inače, 42 osumnjičenih tereti se za terorizam, teška krivična dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Kosova, dok se Radoičić tereti i za omogućavanje i finansiranje izvršenja terorizma, kao i za pranje novca. Specijalni tužilac je u svom izlaganju naveo da je cilj naoružane grupe Srba, koja je prema njegovim rečima prethodno obučavana u Raški u Srbiji, bio da se sever sa većinskim srpskim stanovništvom pripoji Srbiji. Kosovo inače optužuje i Srbiju da je stajala iza napada u Banjskoj, što zvanični Beograd negira.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je da Evropska komisija (EK) procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za dobijanje finansijskih sredstava iz evropskog budžeta, ali je istovremeno izrazila zabrinutost zbog stanja u zemlji. "Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji - od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do stalnog mešanja u nezavisne medije. Trenutno procenjujemo da li zemlja i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU", rekla je Marta Kos, obraćajući se Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (AFET). Marta Kos je istakla očekivanje da Srbija u potpunosti primeni mišljenje Venecijanske komisije. Upozorila je da, ukoliko se to ne dogodi i ako se stanje u oblasti medija ne poboljša, Evropska komisija neće moći da isplati finansijska sredstva. Naglasila je i da je Srbija obećala da će sprovesti sve što je neophodno. "Srbija mora ispuniti obećanja. U kontaktu smo i obećali su da će to učiniti. Vjerujem im, ali želim da vidim povučene amandmane, slobodu medija i slobodne i poštene izbore." Ona je potvrdila spremnost evropskih institucija da podrže Srbiju na putu ka Evropskoj uniji (EU), ali je upozorila da se od vlasti u Beogradu očekuje da u potpunosti usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije, uspostavi nezavisnost medija - uključujući reformu REM-a - i unaprede usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU. "Proces pristupanja zasniva se na obavezama. Te obaveze moraju se poštovati i pratiti konkretnim akcijama", poručila je Marta Kos. Kako je ranije objavio Radio Slobodna Evropa, Evropska komisija najverovatnije neće isplatiti nijednu tranšu iz Plana rasta dok god su na snazi pravosudni zakoni za koje smatra da ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Moguće uskraćivanje sredstava iz evropskog Plana rasta odnosi se na to da Srbija ne preduzme korake ka revidiranju spornih zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, koje se očekuje do kraja aprila, objasnili su za Radio Slobodna Evropa zvaničnici Evropske komisije. U okviru prve tranše, isplaćene u januaru, Srbija je dobila nešto više od polovine predviđenih sredstava, jer je od sedam planiranih reformi ispunila tri. Izvori Radija Slobodna Evropa upozoravaju da, čak i ako Srbija sprovede predviđene reforme, Evropska komisija neće odobravati nova sredstva dok se ne izmene sporni pravosudni zakoni. U međuvremenu, ceo Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više od 700 miliona evra iz Plana rasta EU zbog nedovoljne primene reformi. Od ove sume, Srbija bi prema preliminarnim podacima mogla izgubiti između 108,7 i 135,9 miliona evra. Srbija iz Plana rasta ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Sredstva uključuju grantove i kredite namenjene podršci reformama i isplaćuju se dva puta godišnje, u zavisnosti od ostvarenog napretka.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić posetio je 20. aprila haškog osuđenika Ratka Mladića i zatražio od Rezidualnog mehanizma da se bivši komandant Vojske Republike Srpske leči na slobodi. Mladić služi doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. U izjavi za medije nakon posete Mladiću, Nenad Vujić je rekao da je Mladićevo zdravstveno stanje "ozbiljno" i da "zahteva ozbiljan tretman". "Obavestio sam sve u Hagu i tražimo puštanje na lečenje iz humanih razloga. Postoje svi uslovi za to, a mi ćemo kao država dati i dodatne garancije ako treba", rekao je Vujić. On je dodao da će u vezi sa ovim slučajem komunicirati i sa Ujedinjenim nacijama. Mladić je u novembru 2025. godine podneo zahtev za privremeno puštanje na slobodu kako bi prisustvovao ceremoniji u čast bliskog člana porodice koji je nedavno preminuo. Taj zahtev je predsednica Mehanizma za međunarodne krivične sudove (IRMCT), sutkinja Graciela Gatti Santana, odbila pod obrazloženjem da Mladić nije dokazao da je njegov zahtev opravdan. Prethodno je u junu 2025. Mladićeva odbrana tražila da njegovo privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu na osnovu navodne terminalne dijagnoze i kratkog očekivanog životnog veka. Mehanizam je odbio taj zahtev pod obrazloženjem da on prima sveobuhvatnu zdravstvenu negu, što je jasno potkrepljeno medicinskim izveštajima. Ratko Mladić, koji se od pravde skrivao skoro 16 godina, uhapšen je u Srbiji maja 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u leto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više stotina miliona evra zbog nedovoljne primene reformskog procesa predviđenog Planom rasta. "Prošle sedmice sam pisala vlastima u regionu da ubrzaju reforme, ili će njihovi građani biti na gubitku. Plan rasta je strogo zasnovan na učinku i vremenski ograničen. Trenutno je više od 700 miliona evra u opasnosti da bude trajno izgubljeno u regionu ako se reforme ne završe do juna 2026. ili decembra 2026. godine", izjavila je Marta Kos na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je pismeno šest država Zapadnog Balkana da rizikuju da do polovine ove godine kolektivno izgube preko 700 miliona evra iz Plana rasta Evropske unije zbog neispunjavanja reformi, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Evropska komisija. Kako se nezvanično saznaje, Kos je ovo pismo poslala 17. aprila u sve prestonice regiona. Izvori RSE su potvrdili da je ovim pismom Kos zatražila od svih da ubrzaju reforme predviđene Planom rasta kako bi iskoristili puni potencijal ovog finansijskog paketa. Naime, finansijska sredstva iz Plana rasta su vremenski ograničena. Za svaki reformski korak precizno je predviđen krajnji rok primene i alocirana određena suma novca. Evropska komisija je predvidela i takozvani "grejs period" koji omogućava odlaganje primene na određeno vreme. Za korake koji je trebalo da budu izvršeni sredinom 2025. godine, krajnji rok ističe 30. juna ove godine, dok za korake koji je trebalo da budu ispunjeni krajem 2024. godine ovaj rok ističe tokom 2026. "Ukoliko se ne ispuni, partneri rizikuju da kolektivno izgube preko 700 miliona evra", potvrdio je za RSE jedan zvaničnik Evropske komisije. Inače, prva ili više sredstva iz Plana rasta dobilo je pet država regiona, izuzev Bosna i Hercegovina, koja je kasnila sa usvajanjem reformske agende. Kraj juna ove godine predstavlja trenutak kada svaka zemlja ulazi u takozvani trenutak trajnog gubitka ako ne ispuni ranije usaglašene reforme. Kako se saznaje iz izvora u Briselu, mogući gubici u slučaju da se ne preduzmu sve reforme po državama su sledeći: Albanija: 67,7 miliona evraBosna i Hercegovina: 373,9 miliona evraCrna Gora: 15,1 miliona evraKosovo: 68,8 miliona evraSeverna Makedonija: 49,2 miliona evraSrbija: između 108,7 i 135,9 miliona evraNa osnovu maksimalnog iznosa, ukupno se može izgubiti 710,6 miliona evra, što predstavlja 11,84 odsto ukupnog finansiranja iz Plana rasta. Plan rasta je najambiciozniji paketu EU za region od šest milijardi evra. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina.

Vladajući Pokret Samoopredeljenje i opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) nisu uspeli u ponedeljak na sastanku lidera partija da postignu dogovor o izboru novog predsednika Kosova tokom sastanka u ponedeljak, navodeći da je to bio njihov poslednji sastanak o toj temi. Lider Samoopredeljenja i premijer Albin Kurti (Albin) rekao je novinarima posle sastanka da lider DSK-a Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) nije prihvatio njegove ponude za dogovor i naznačio da je već pisao lideru najveće opozicione stranke Bedriju Hamzi iz Demokratske partije Kosova (DPK) o mogućem sastanku. "Moram da kažem da su razgovori bili neuspešni jer lider DSK nije prihvatio nijednu od naših ponuda", rekao je Kurti, upozoravajući da je zemlja u riziku da ponovo izađe na prevremene izbore ako novi predsednik ne bude izabran do 28. aprila. On je rekao da je ponudio DSK-u da u zajedničkoj vladi s drugim partnerima, da ima mesto zamenika premijera, Ministarstvo spoljnih poslova i još tri ministarstva. Kurti je rekao da je izneo i drugu ponudu po kojoj bi DSK dobio mesto predsednika Skupštine Kosova. "Pre bih da upravo Abdidžiku bude moj zamenik i da na taj način započnemo novo poglavlje saradnje između DSK i Pokreta Samoopredeljenje", naglasio je Kurti. Abdidžiku je dotle istakao da se posle neuspelih pregovora više neće sastati s Kurtijem. "Trudio sam se, pokušavao sam, nažalost, nisam uspeo. Sada ću se vratiti u DSK i velikoj misiji ujedinjenja desnice unutar DSK-a", rekao je Abdidžiku posle sastanka, ponavljajući stav svoje partije da jedna stranka ne može da vodi tri glavne institucije u zemlji: Skupštinu, Vladu i Predsedništvo. Prema njegovim rečima, Kurti je insistirao da mesto predsednika treba da ostane njegovoj partiji. Kurti je, s druge strane, insistirao da ne želi da njegova partija vodi tri glavne institucije u zemlji. Abdžiku je na pitanje da li postoji približavanje između DSK i bivše predsednice zemlje Vjose Osmani, čiji je mandat istekao 4. aprila, rekao da bi tako nešto bila dobra vest i za Kosovo i za DSK. "To je moj cilj i radiću na tom cilju do poslednjeg dana", rekao je on. Kurti i Abdidžiku su se sastali dok se približava kraj rok za izbor predsednika na glasanju u Skupštini 28. aprila, i ako to ne bude urađeno, Kosovo će opet na parlamentarne izbore. Mogući sastanak Kurtija i HamzeKurti je rekao da je pisao lideru DPK da se vidi kako dalje. Na pitanje da li bi dao sličnu ponudu DPK-u, Kurti nije želeo da otkrije detalje, ali je dodao da je "ponuda za zajedničku vladu koja je data DSK-u bila isključivo za DSK". Zvaničnici PDK-a su nedavno izjavili da čekaju zvanično pismo premijera za sastanak. Kurti je kritikovao PDK zbog zahteva u prethodnim razgovorima da neko iz opozicione stranke bude izabran za predsednika bez navođenja mogućeg kandidata. On je to ponovio u ponedeljak, rekavši: "PDK me je zamolio da napravim blanko politički dogovor gde oni predlažu dva kandidata, a mi glasamo za njih." Predsednik Kosova se bira dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja ili 61 glasom u trećem krugu, ali je potrebno da 80 poslanika bude u sali da bi se sednica održala. Zbog toga je potreban dogovor parlamentarnih stranaka o tom pitanju, s obzirom na to da nijedna partija, pa ni Kurtijeva vladajuća stranka, Pokret Samoopredeljenje sa 57 poslanika – nema toliki broj poslanika u Skupštini od 120 mesta. Pošto je mandat Vjose Osmani istekao početkom ovog meseca, a zemlja nije uspela da imenuje njenog naslednika, predsednica Skupštine Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) je 4. aprila imenovana za vršiteljku dužnosti predsednice. I Hadžiju je u nedelju pozvala partije da postignu konsenzus o izboru predsednika, ističući da zemlja ne bi trebalo da ide na vanredne izbore, treći put od februara prošle godine.

Rektor Beogradskog univerziteta (BU) Vladan Đokić sastao se 20. aprila u Briselu sa komesarkom Evropske unije za proširenje Martom Kos. Đokić je u Briselu učestvovao na konferenciji o visokom obrazovanju, koja je okupila rektore, predstavnike ministarstava i druge zvaničnike iz Evropske unije. Kos je poručila da univerziteti moraju ostati mesta kritičkog mišljenja i otvorene debate, oslobođena bilo kakvih oblika zastrašivanja. "Veoma cenim njegovu (Đokićevu) posvećenost odbrani autonomije i dostojanstva Univerziteta u Beogradu. To je važno za demokratsku i evropsku budućnost Srbije", navela je Marta Kos na društvenim mrežama nakon susreta sa Đokićem. Ovo je prva poseta rektora Univerziteta Briselu i susreta sa predstavnicom evropskih institucija. Kako je saopštio Univerzitet u Beogradu, rektor Vladan Đokić je u Briselu istakao značaj jačanja sinergije između "Erasmus plus" i drugih programa, pre svega onih koji podržavaju naučna istraživanja, radi boljeg povezivanja obrazovanja i istraživanja. U objavi na Instagramu Beogradski univerzitet navodi da je Đokić učestvovao na konferenciji "Povezivanje politike i prakse: Šta je sledeće za visoko obrazovanje u okviru Erazmus plus". Đokić naglasio "i potrebu za snažnijom i stabilnijom podrškom inicijativi evropskih univerziteta i univerzitetskim alijansama, posebno ukazujući na važnost unapređenja i stabilizacije finansiranja mobilnosti kako bi ona bila dostupna većem broju studenata". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se oglasio povodom susreta rektora Đokića s Kos, navodeći da je "malo tu EU narušila principe vladavine prava, zato što onaj ko i dalje nije podneo ostavku na mesto rektora nema pravo da se bavi politikom". "Siguran sam da će to biti sadržajni razgovori. Jedino mi je žao što se nije odazvao pozivu predsednika svoje zemlje. Plašim se šalje lošu poruku građanima Srbije", rekao je on tokom obilaska novog železničkog mosta na reci Tamiš na severu Srbije. Do susreta Đokića i Kos je došlo u trenutku krize na univerzitetima u Srbiji i nakon upada policije u Rektorat u Beogradu, te poruke Brisela da se zakoni i akademske slobode moraju poštovati. Dok vlasti policijski pretres Rektorata 31. marta objašnjavaju istragom smrti studentkinje koja je nekoliko dana ranije stradala nakon pada sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu, rektor Đokić je javno poručio da cilj bio pokušaj gušenja kritičke misli na Univerziteta. "Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", poručio je Đokić okupljenima na protestu zbog upada policije u Retkorat 31. marta. Đokić je neretko na meti napada predstavnika vlasti zbog podrške studentskim protestima i blokadama fakulteta sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu krajem 2024. godine, ali i raspisivanje vanrednih izbora. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković poručio da čelnici univerziteta koriste blokade "za političke ambicije", a predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Đokića "za terorizam i učešće u pokušaju rušenja države". Sam Đokić nije isključio mogućnost da, ukoliko to od njega budu tražili, predstavlja studente na izborima koje vlast u Srbiji još nije raspisala. Vučić je 20. aprila rekao da će datum raspisivanja izbora biti poznat do 6. maja, ili koji dan posle. Poslednji parlamentarni izbori u Srbiji održani su u decembru 2023, a većinu je osvojila Vučićeva Srpska napredna stranka. Mandat Skupštine traje četiri godine, pa bi sledeći redovni izbori trebalo da budu najkasnije do kraja 2027. godine.

Ukrajinski dronovi pogodili su crnomorsku naftni lučki naftni terminal u gradu Tuapse, saopštili su ruski zvaničnici, navodeći da je udar izazvao požar i smrt najmanje jedne osobe. To je bio drugi ukrajinski napad na jednu od glavnih luka na jugu Rusije u proteklih nedelju dana. "Tuapse je bio pod još jednim masovnim napadom dronova", rekao je u ponedeljak Venjamin Kondratjev, guverner Krasnodarskog kraja na jugu Rusije. Komandant ukrajinskih snaga za dronove Robert Brovdi potvrdio je da je ukrajinska vojska ponovo gađala naftni terminal Tuapse kojom upravlja Rosnjeft, samo nekoliko sati pošto je ugašen požar od sličnog napada pre četiri dana. Rafinerija, koja može da preradi oko 240.000 barela sirove nafte dnevno i isporučuje proizvode kao što su lož ulje i dizel, deo je izvozne infrastrukture ruskog naftnog giganta Rosnjefta i poslednjih meseci je više puta bila meta ukrajinskih napada. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je 112 ukrajinskih dronova uništeno iznad zemlje u noći s nedelje na ponedeljak. Ukrajina je poslednjih nedelja pojačala napade dronovima na ruska naftna postrojenja, smanjujući izvoz i poremetivši mogućnost Moskve da iskoristi skok globalnih cena energenata izazvan ratom u Iranu i zatvaranjem Ormuskog moreuza. Ranije ovog meseca, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Ukrajina predložila Rusiji prekid vatre u energetskom sektoru. "Ako je Rusija spremna da zaustavi napade na našu energetsku infrastrukturu, bićemo spremni da odgovorimo istom merom", objavio je Zelenski 6. aprila. U drugom napadu, ukrajinske specijalne snage su pogodile dva velika ruska desantna broda u Sevastopoljskom zalivu na Krimu koji je Rusija anektirala, onesposobivši oba plovila, saopštila je ukrajinska vojna obaveštajna služba (HUR). Tokom iste operacije, uništen je i ruski radarski sistem, saopštio je HUR na Fejsbuku (Facebook), uz video koji prikazuje trenutak napada. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je u ponedeljak saopštilo da su ruske snage tokom noći izvele napad s 142 drona. "Ruski dronovi nastavljaju da napadaju civilna vozila u Sumskoj oblasti", naveo je regionalni guverner u objavi na Telegramu, dodajući da su najmanje tri osobe povređene. Šest osoba je povređeno u Dnjepropetrovskoj oblasti kao rezultat ruskih napada, saopštila je ukrajinska Državna služba za vanredne situacije. Pregovori koje podržavaju SAD o okončanju rata u Ukrajini – koji je sada u petoj godini – zastali su dok Vašington usmerava pažnju na rat u Iranu. Rusija nije pokazala nikakve naznake ublažavanja svojih tvrdih zahteva u pogledu ukrajinske teritorije i bezbednosnih garancija, za koje je Kijev rekao da su nisu prihvatljivi. Izvor: Reuters

Vlada Srbije naložila je svim državnim organima da pri pripremi zakona posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije i tome da li su predlozi prethodno konsultovani sa Evropskom komisijom. Nadzor nad sprovođenjem tih pravila biće poveren Ministarstvu za evropske integracije, navodi se u saopštenju tog Ministarstva od 20. aprila. Dodaje se da će predlagači propisa biti u obavezi da prethodno pribave mišljenje Ministarstva za evropske integracije, bez čije provere neće biti moguće usvajanje zakona i podzakonskih akata relevantnih za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Odluka Vlade dolazi nakon upozorenja zvaničnika EU na mogućnost uskraćivanja novca iz evropskog Plana rasta za Srbiju zbog usvajanja seta pravosudnih zakona, koje su u Briselu ocenjeni kao ozbiljan korak unazad u evropskim integracijama zemlje. Brnabić: Ne verujem da će Marta Kos tražiti zamrzavanje fondovaPredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je 20. aprila da ne veruje da će evropska komesarka za proširenje Marta Kos tražiti zamrzavanje fondova za Srbiju. Ona je ocenila da to "ne bi bilo fer" jer Venecijanska komisija još nije dala svoje mišljenje. Brnabić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekla da će mišljenje Venecijanske komisije stići u junu. "Mi nećemo čekati jun, već ćemo odmah, čim dobijemo mišljenje ekspertskog tima (Venecijanske komisije), što očekujemo krajem aprila, i pre toga krenuti da radimo na izmenama pravosudnih zakona kako bismo imali vremena i za javnu raspravu. Očekujem da te izmene što pre ponovo uđu u Skupštinu", rekla je Brnabić. Izmene zakona usvojene su u Skupštini Srbije u januaru bez prethodne javne rasprave i konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Brisel je saopštio da zakoni nisu u skladu sa evropskim standardima i da potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava. Nakon poziva EU za hitnom revizijom, zakoni su prosleđeni na mišljenje Venecijanskoj komisiji, a ministar pravde Srbije je najavio da će biti korigovani ukoliko ovo savetodavno telo Saveta Evrope bude imalo "suštinske primedbe". Iz sredstava Plana rasta EU, Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka.