Dva organizatora maratona održanog u Iranu uhapšena su pošto neke od trkačica nisu nosile obavezan hidžab, islamsku maramu koja pokriva glavu i vrat, saopštilo je u subotu iransko pravosuđe. "Uprkos prethodnim upozorenjima u vezi s potrebom da se poštuju važeći zakoni i propisi zemlje, kao i verski, običajni i profesionalni principi... događaj je održan na način koji je kršio javni red i pristojnost", preneo je navode lokalnog tužilaštva medij Mizan. "Uzimajući u obzir prekršaje koji su se dogodili i na osnovu zakona i propisa, podneta je krivična prijava protiv zvaničnika i agenata koji su organizovali ovaj događaj", dodaje se u izveštaju. Mizan je naveo da su "dva glavna organizatora takmičenja uhapšena po nalozima". "Jedan od uhapšenih je zvaničnik u slobodnoj zoni Kiš, a drugi radi za privatnu kompaniju koja je organizovala trku", dodaje taj mediji. U izveštaju nije jasno navedeno da li su oni u zatvoru, mada je navedeno da je nad njima određen "sudski nadzor". Takođe, zasad nije poznato koliko je žena prekršilo zakone o hidžabu. Maraton je održan dan ranije na jugozapadnom iranskom ostrvu Kiš, privukavši oko 5.000 učesnika u odvojenim muškim i ženskim trkama. Kiš se nalazi u zoni slobodne trgovine u Persijskom zalivu. U nastojanju da se privuku turisti u trgovačke zone i na plaže, u toj zonu se zakoni o pokrivanju glave sprovode manje strogo. Nošenje hidžaba je u Iranu zakonska obaveza još od vremena posle Islamske revolucije 1979. godine i za kršenje tih zakona su predviđene duge zatvorske kazne, novčane kazne i zabrane putovanja. Zakone često sprovodi takozvana policija za moral. Smrt Mahse AminiMeđutim, poslednjih godina, sve veći broj žena i devojaka prestaje da se pokriva u javnosti, posebno u velikim gradovima, direktno prkoseći klerikalnim vladarima konzervativne islamske zemlje. Do preokreta je došlo 2022. posle smrti u pritvoru Mahse Amini, mlade žene koja je uhapšena zbog kršenja zakona o hidžabu, što je izazvalo proteste protiv establišmenta koje su predvodile žene i koji su potresli zemlju. Poslanici s tvrde linije reagovali su jačanjem mera za sprovođenje Zakona o hidžabu i čednosti. Ipak, u oprezu da ne izazove nemire, Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana kasnije je obustavio sprovođenje najoštrijih elemenata zakona. Član iranskog Saveta za svrsishodnost, koji služi kao savetodavno telo vrhovnom vođi zemlje, rekao je da pojačani zakoni o hidžabu nisu primenljivi. Mohamed Reza Bahonar je u oktobru rekao novinarima da u suštini "ne postoji obavezni zakon o hidžabu na snazi", što je izazvalo negodovanje među tvrdokornim pristalicama, ali je odražavalo situaciju na terenu u većini većih gradova. To pitanje je stvorilo podelu između poslanika s tvrde linije i onih umerenijih. Predsednik Masud Pezeškijan – koga mnogi smatraju umerenim – odbio je da ratifikuje zakon usvojen u parlamentu kojim bi se uvele strože kazne za žene koje ignorišu kodeks oblačenja. Izvori: Radio Farda, AFP

Rusija izvela napad pred treći dan razgovora SAD i Ukrajine Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof (desno) i zet američkog predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner, Moskva, 2. decembar, 2025. Američki i ukrajinski zvaničnici započeće treći dan zaredom razgovora u Majamiju 6. decembra, nakon što je Rusija pokrenula veliki napad raketama i dronovima na ukrajinsku infrastrukturu i elektrane. Američki i ukrajinski zvaničnici u subotu će razgovarati treći dan zaredom u Majamiju, nakon što je Rusija izveli veliki napad raketama i dronovima na ukrajinsku infrastrukturu i elektrane. Noćni udari usledili su nakon što su visoki ukrajinski i američki pregovarači zajednički saopštili u petak posle dva dana razgovora na Floridi da "pravi napredak" zavisi od želje Moskve da okonča rat. "Obe strane su se složile da pravi napredak ka bilo kakvom sporazumu zavisi od spremnosti Rusije da pokaže ozbiljnu posvećenost dugoročnom miru, uključujući korake ka deeskalaciji i prestanku ubijanja", navodi se u američkom sažetku razgovora objavljenom kasno u petak. Saopštenje su izdali specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i vodeći pregovarač Rustem Umerov, nešto pre nego što su u velikom ruskom napadu dronovima i raketama oštećena energetska postrojenja u osam ukrajinskih regiona. Napadu su izazvali nestanak struje i primorali nuklearne elektrane, uključujući ukrajinsku nuklearnu elektranu Zaporižje, koja je pod ruskom kontrolom, da smanje proizvodnju električne energije, saopštili su u subotu ukrajinski zvaničnici i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA). Agencija navodi da od tada nema struje u elektrani Zaporižje. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njegove snage pokrenule "masovan udar" tokom noći kao odgovor na, kako je navelo, ukrajinske napade na civilne mete. Napad je usledio posle dvodnevnih razgovora za koje su američki i ukrajinski zvaničnici ocenili da su bile "konstruktivne diskusije" u jeku obnovljenih napora SAD da se postigne mirovni sporazum kojim bi se okončao skoro četvorogodišnji rat. Tokom razgovora kojima prisustvuju i zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Džared Kušner (Jared Kushner), i načelnik Generalštaba ukrajinskih oružanih snaga Andrej Hnatov, ukrajinski pregovarački tim obavešten je o razgovorima koji su početkom nedelje u Moskvi vodili Vitkof i Kušner s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Specijalni izaslanik SAD je navodno razgovarao sa Putinom skoro pet sati 2. decembra u Kremlju, ali su ruski zvaničnici rekli da "nije postignut nikakav kompromis". Stanje mirovnih razgovoraNedavna užurbana diplomatska aktivnost oko okončanja rata pokrenuta je kada je američki mirovni plan od 28 tačaka procurio u medije u novembru. Taj prvobitni predlog je izgleda u velikoj meri bio naklonjen Rusiji, iako je od tada pretrpeo nekoliko izmena kako bi se više uzele u obzir zabrinutosti Kijeva. Poslednja verzija predloga nije javno objavljena. Posle razgovora u Rusiji, Putin je rekao da je spreman da nastavi da se sastaje s Amerikancima "koliko god puta bude potrebno". Kasnije je ruski predsednik zauzeo prkosniji ton, rekavši za indijske medije u petak tokom posete Nju Delhiju da ukrajinske trupe treba da u potpunosti napuste područje Donbasa na istoku Ukrajine ove nedelje ili će Rusija "osloboditi te teritorije silom". Ukrajina i njeni saveznici u Evropi doveli su u pitanje posvećenost Kremlja okončanju rata i nedavno saopštenje SAD izgleda da pomera naglasak na spremnost Rusije na kompromis. Glavne tačke spora između dve strane ostaju, uključujući i one oko pružanja bezbednosnih garancija Ukrajini u slučaju mirovnog sporazuma i teritorijalnih ustupaka. Rusija trenutno kontroliše oko petinu teritorija Ukrajine, uključujući velike delove Donbasa koji se sastoji od Donjecke i Luganske oblasti. Napadi na ukrajinske gradove i železniceRusija je poslednjih nedelja intenzivirala udare na ukrajinski energetski sektor i infrastrukturu, napadajući elektrane i železnička čvorišta dok pred dolazak zime padaju temperature. Ukrajinska vojska je u subotu saopštila da je Rusija tokom noći lansirala 653 drona i 51 raketu, od čega je oboreno 585 dronova i 30 raketa. Postrojenja za proizvodnju električne energije i toplote u Černigovskoj, Zaporiškoj, Lavovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti bila su glavne mete, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo za razvoj zajednica i teritorija, dodajući da je 9.500 potrošača bilo bez grejanja, a 34.000 bez vodosnabdevanja u južnoj Odeskoj oblasti u subotu ujutru. Meta napada takođe je bio železnički čvor blizu Kijeva, gde su oštećeni depo i železnički vagoni, saopštila je ukrajinska državna železnička kompanija Ukrzaliznica. Železnica nije prijavila da je bilo žrtava u napadu. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je protivvazdušna odbrana oborila 116 ukrajinskih dronova iznad ruske teritorije tokom noći, dok snimci koji su kružili ruskim Telegram kanalima izgleda prikazuju ukrajinski napad na rusku rafineriju nafte u Rjazanju. RSE nije bio u mogućnosti da nezavisno potvrdi snimak. Ukrajinska vojska je saopštila da je gađala rafineriju kako bi smanjila "sposobnosti ruskih oružanih snaga", navodeći da je taj objekat "jedna od najvećih rafinerija nafte u Rusiji". Pavel Malkov, regionalni guverner Rjazanja, rekao je da je stambena zgrada oštećena u napadu dronom i da su ostaci drona pali na teren "industrijskog objekta", ali nije pomenuo rafineriju. Ukrajinska vojska je takođe saopštila da je pogodila metalurški kombinat Alčevsk u Luganskoj oblasti koju je okupirala Rusija. Navela je da se postrojenje koristi za proizvodnju komponenti koje se koriste u granatama koje se ispaljuju na ukrajinske gradove.

Šefica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) izjavila je u subotu da SAD ostaju najveći saveznik Evrope, nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) u važnom strateškom dokumentu navela da se Evropa suočava s "civilizacijskim brisanjem" i da bi jednog dana mogla da izgubi status pouzdanog saveznika. Nova Nacionalna bezbednosna strategija SAD, objavljena na sajtu Bele kuće rano u petak, kritikuje Evropsku uniju kao antidemokratsku, navodeći da Evropi nedostaje samopouzdanja, kao i da cilj SAD treba da bude da "pomognu Evropi da ispravi svoju trenutnu putanju". "Ima mnogo kritika, ali mislim da su neke od njih i tačne, ako pogledate Evropu, ona je potcenjivala sopstvenu moć prema Rusiji", rekla je Kalas na panelu na Doha forumu u Kataru. Navodeći da bi Evropa trebalo da bude samouverenije, ona je rekla da su "SAD i dalje naš najveći saveznik". "Mislim da se nismo uvek slagali po različitim temama, ali mislim da je opšti princip i dalje tu. Mi smo najveći saveznici i trebalo bi da se držimo zajedno", rekla je Kalas. Nova Nacionalna bezbednosna strategija Vašingtona kritikuje Evropu uz ocenu da je previše regulisana i da se suočava s "civilizacijskim brisanjem" zbog imigracije. U dokumentu je praktično stavljen na papir zaokret Trampove administracije u odnosu na Evropu, koju su SAD optužile da zloupotrebljava američku velikodušnost, u radikalnom odstupanju od prethodne politike SAD. Izvori: Reuters, AFP

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković izjavio je da je "vraćanje srpskih opština na severu Kosova narodu" od velikog značaja za "budućnost i opstanak srpskog naroda". Petković je to saopštio posle sastanka sa predstavnicima Srpske liste koji su 5. decembra preuzeli mandate odbornika i funkcije gradonačlenika u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Sastanak je održan u Raški na jugu Srbije. "Dolaze bolja vremena i na Kosovu i Metohiji", napisao je Petković na Instagramu. On je naveo i da je "Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem uvek tu da podrži svoj narod" i "osigura očuvanje mira i stabilnosti". Predstavnici Srpske liste, koja ima podršku zvaničnog Beograda, lokalnu vlast preuzimaju tri godine nakon kolektivnog istupanja Srba iz institucija Kosova kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Novi gradonačelnici su 5. decembra preuzeli dužnost u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Oni su položili zakletvu uz kosovske simbole i zakone. Prethodno je zakletvu položilo i 14 od 15 odbornika. Nije bio prisutan jedino Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije koji se ne nalazi na Kosovu jer je tražena osoba zbog pronađenog oružja na njegovom imanju, što je on negirao. Srpska lista je tokom predizborne kampanje za lokalne izbore priznala da je pogrešila što je napustila institucije, te navela kako je ta odluka bila doneta da bi se skrenula pažnja međunarodne zajednice na "težak položaj" Srba. Predsednik Srpske liste Zlatan Elek rekao je 3. decembra da će novi gradonačelnici, Milan Radojević u Severnoj Mitrovici, Zoran Todić u Leposaviću, Dragiša Milović u Zvečanu i Miloš Perović u Zubinom Potoku, po preuzimanju dužnosti tražiti uvid u kompletnu dokumentaciju. Srpska lista je ranije najavljivala da će poništiti "nelegalne" odluke albanskih gradonačelnika, koji su od maja 2023. vodili ove opštine. Iz EU su nakon oktobarskih izbora za Radio Slobodna Evropa izrazili očekivanje da će novoizabrane opštinske vlasti na severu Kosova, u saradnji sa centralnim institucijama, u narednom periodu "konstruktivno pristupiti rešavanju potreba i zahteva stanovništva kroz institucije i u skladu sa zakonima".

Francuski tužioci pokrenuli su istragu nakon sumnji da su dronovi letjeli iznad baze nuklearnih podmornica na atlantskoj obali u četvrtak kasno uveče, izjavio je u petak tužilac nadležan za vojne poslove u gradu Ren. Jean-Marie Blin rekao je da su letovi dronova prijavljeni od oko 19:00 u četvrtak do 1:00 ujutro u petak. On je negirao medijske navode da je žandarmerija pucala na sumnjive dronove, ali je potvrdio da su preduzete "preventivne mjere". Letovi dronova, uglavnom nepoznatog porijekla, zabilježeni su u evropskom vazdušnom prostoru posljednjih mjeseci. Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen nazvala je ova kršenja vazdušnog prostora "hibridnim ratom". Rusija redovno negira optužbe da stoji iza ovih upada. Baza Ile Longue na sjeverozapadu Francuske je mjesto gdje su raspoređene podmornice na nuklearni pogon, prema web-stranici francuske mornarice. Svaka podmornica opremljena je sa 16 balističkih raketa koje nose više nuklearnih bojevih glava. Blin je rekao da je istraga trenutno fokusirana na to da li su dronovi zaista bili na nebu. "Neki od izvještaja mogu biti potpuno izmišljeni, dok su drugi mnogo ozbiljniji." Dodao je da su prijave stigle od različitih osoba koje su bile na mjestu događaja, uključujući žandarme i vojne oficire.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država(SAD)Donald Trump postao je prvi čovjek koji je primio novu nagradu za mir koju dodjeljuje FIFA tokom izvlačenja žrijeba za Svjetsko prvenstvo 2026. Prilikom predstavljanja nagrade za mir, FIFA je navela da je Trump "donio mir u mnoge zemlje svijeta, postigao primirja i pokrenuo diplomatske procese". Američki lider, kako je rečeno, "zaustavio je osam ratova, uključujući jedan sukob između Kosova i Srbije". Gianni Infantino, predsjednik Svjetske fudbalske organizacije, uručio je nagradu Trumpu na ceremoniji u Kennedy Centru u Vašingtonu. "Ovo je zaista jedna od najvećih počasti u mom životu. Spasili smo milione života. Na primjer, u Kongu – više od 10 miliona je poginulo, a išli su ka još 10 miliona vrlo brzo. Takođe sa Indijom i Pakistanom, zaustavili smo ratove, u nekim slučajevima neposredno prije nego što su počeli. Svijet je sada sigurnije mjesto. SAD prije godinu dana nisu bile u tako dobroj situaciji", rekao je Trump nakon što je primio nagradu. Infantino je rekao da je Trump osvojio ovu nagradu zbog "izuzetnih poteza" u promociji mira i jedinstva širom svijeta. FIFA je u novembru najavila da će dodjeljivati ovu godišnju nagradu kako bi odala priznanje ljudima koji donose "nadu za nove generacije". Američki predsjednik je više puta izjavio da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir zbog svoje uloge u zaustavljanju osam sukoba tokom ove godine, uključujući i postizanje primirja u Gazi. Ipak, Nobelovu nagradu za mir ove godine osvojila je opoziciona liderka iz Venecuele, Marina Corina Machado. Američki lider je organizaciju Svjetskog prvenstva postavio u središte svog drugog predsjedničkog mandata. Svjetsko prvenstvo će se održati narednog ljeta u SAD-u, Kanadi i Meksiku.

Policija u Kragujevcu saopštila je da je podnela krivičnu prijavu protiv R.P. zbog sumnje da je bez građevinske dozvole gradio stambeno-poslovni objekat u ovom gradu u centralnoj Srbiji. Na ovom gradilištu se 28. novembra urušio potporni zid, zbog čega je i deo pristupne saobraćajnice susednog naučnog kompleksa pao u više metara duboku rupu. Policija je saopštila da se sumnja da je R.P. kao odgovorno lice privrednog društva "RP Invest 1980" izvodio nelegalne građevinske radove na izgradnji objekta. Kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije pisao, reč je biznismenu sa severa Kosova Radošu Petroviću. On je nakon urušavanja pristupnog puta za RSE izjavio da su problemi sa dokumentacijom "samo tehnički". "Ne mogu sad ja da okrivljujem ni sebe, a ni nekog drugog. To bi bilo mnogo glupo. Meni je najvažnije je da nema nastradilih", rekao je Petrović. Prema zvaničnom registru, "RP Invest 1980" je zahtev za dobijanjem građevinske dozvole podneo 17. novembra 2025. a taj zahtev mu je odbijen samo dan pre urušavanja puta pored gradilišta. U dokumentu o odbijanju dozvole navodi se, između ostalog, da gabariti podzemnih etaža nisu u skladu sa prikazanim gabaritima u lokacijskim uslovima i urbanističkim projektom. Navodi se i da "temeljna ploča i zidovi sa svim slojevima ne mogu prelaziti granice susednih parcela". Zgrada je imala gotovo šest spratova kada je građevinska inspekcija prvi put posetila gradilište 21. novembra, nedelju dana pre incidenta. Tek tada je naređeno zaustavljanje radova. Firma "RP Invest 1980", čiji je zvanični vlasnik Jelena Petrović, supruga Radoša Petrovića, registrovana je u Kragujevcu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, i prema podacima registra ima samo dva zaposlena. U prethodnoj godini, prema podacima iz finansijskih izveštaja, ostvarila je prihod od 15 miliona evra. Na istoj adresi na kojoj je registrovana firma, nalaze se "Green Park Building" i "RP euro Invest" čiji je Pretović suvlasnik. Prema podacima sa zvaničnog sajta "RP Invest 1980", preko ovih kompanija izgrađeno je 100.000 metara kvadratnih stambenih i stambeno-poslovnih zgrada, samo u Kragujevcu. Radoš Petrović suvlasnik je i kompanije "RP Gradnja KM DOO Kosovska Mitrovica". Preko njegove kragujevačke kompanije bio je izvođeč radova na poslovima koje je finasirala Vlada Srbije na severu Kosova.

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je pritvor opozicionom odborniku iz Novog Sada Miši Bačulovu. Bačulov se krivičnom prijavom sumnjiči za pripremu dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. On je prvo bio uhapšen 31. oktobra u Novom Sadu, nakon objavljivanja snimka njegovog razgovora sa "medicinskim radnikom" sa kojim je navodno dogovarao da bude otrovan kako bi za to mogao da optuži predsednika Srbije. Bačulov se sumnjiči i da je 2. novembra, dok je bio u bolnici, preko telefona "koordinirao nasilje" na javnim skupovima. On je negirao takve optužbe. Opozicioni odbornik grupe građana "Budi heroj" u Skupštini Novog Sada je više puta hapšen od početka antivladinih protesta u Srbiji. Demonstranti, predvođeni studentima, traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih izbora.

Panel za žalbe i prigovore (PZAP) odlučio je da ovjeri Srpsku listu za prijevremene parlamentarne izbore 28. decembra. U odluci objavljenoj 5. decembra, PZAP je naveo da Centralna izborna komisija nije pružila "nijedno obrazloženje" za odbijanje preporuke o ovjeri Srpske liste za učešće na izborima. "… Prihvata se preporuka Kancelarije za certifikaciju i finansijsku kontrolu u CIK-u, od 2. decembra, ovjerava se politički subjekt Srpska lista za učešće na prijevremenim izborima", stoji u odluci objavljenoj 5. decembra. Prema PZAP-u, odluka CIK-a je "nedovoljna, nepotpuna i ne razmatra ključna pitanja i činjenice koje se odnose na procjenu zakonskih uslova za ovjeru političkog subjekta". Navedeno je i da je Srpska lista ispunila uslove predviđene zakonom za učešće na izborima. Srpska lista je putem saopštenja rekla da je zvanično obaviještena od PZAP-a da je prihvaćena žalba ovog subjekta protiv "nezakonite" odluke CIK-a. "Ovo je mala, ali važna pobjeda srpskog naroda", navela je Srpska lista. Na sjednici 2. decembra, preporuka za ovjeru Srpske liste – glavne partije Srba na Kosovu koja uživa podršku Beograda – dobila je samo dva glasa za, dva protiv, dok je sedam članova bilo uzdržano. Članovi pokreta Samoopredjeljenje u CIK-u, Sami Kurteši i Alban Krasnići, bili su jedini koji su glasali protiv. Kurteši je tokom sjednice rekao: "Uvijek sam govorio da ova partija radi protiv interesa Kosova". Odluka je kritikovana od strane Srbije i osuđena od međunarodne zajednice. Ovo je treći put ove godine da se Srpska lista suočila s pokušajima da joj se onemogući učešće na izborima, bilo parlamentarnim ili lokalnim. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini objavila je u srijedu na Facebooku da su pokušaji pokreta Samoopredjeljenje da blokira ovjeru Srpske liste "kratkovidni i razdorni". Kancelarija Evropske unije u Prištini naglasila je da je "politizacija CIK-a od strane pokreta Samoopredjeljenje i drugih političkih partija štetna za inkluzivan izborni proces". Jonathan Hargreaves, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva, izjavio je da je "zabrinut" zbog posljednjeg pokušaja političkih aktera da onemoguće Srpskoj listi učešće u izbornim procesima. "Takvi postupci rizikuju da naruše teško stečeni ugled Kosova kao multietničke demokratije i da oštete odnose sa njegovim bliskim partnerima", napisao je Hargreaves na Facebooku. Ambasada Njemačke izrazila je "žaljenje zbog opstruktivnog ponašanja nekih članova" CIK-a. "Izborni proces i tehničke pripreme za izbore moraju biti oslobođeni političkih manipulacija političkih aktera", objavila je ambasada na Facebooku. Ni za parlamentarne izbore 9. februara, niti za lokalne izbore 12. oktobra, CIK nije ovjerio Srpsku listu. Odluku je kasnije poništio PZAP.

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu bivšoj državnoj sekretarki Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Dijani Hrkalović i naložio da se suđenje ponovi. Hrkalović je u januaru prvostepeno osuđena na godinu i četiri meseca zatvora jer je iskorišćavanjem položaja u MUP-u kočila istrage i procesuiranje kriminala. Sud je ukinuo i deo presude kojom je krivice oslobođen njen saradnik, bivši načelnik Službe za specijalne istražne metode MUP-a Dejan Milenković, pa će i njemu suđenje biti ponovljeno. Miloradu Šušnjiću, bivšem načelniku Policijske uprave Novi Sad je potvrđena osuđujuća presuda, ali mu je kazna povećana sa jedne na četiri godine zatvora. Apelacioni sud je kao obrazloženje odluke naveo bitne povrede postupaka. Dijana Hrkalović je u prvostepenom postupku osuđena za krivično delo trgovina uticajem. Ona je optužena da je u tri različita slučaja uticala na saradnike Milenkovića i Šušnjića da postupe suprotno službenom položaju. U jednom od njih, od Milenkovića je tražila da Višem sudu i tužilaštvu ne dostavlja izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka kojem se tada sudilo za ubistvo karatiste Vlastimira Miloševića. Belivuk je kasnije uhapšen i optužen za organizovani kriminal, više ubistava, otmicu, prodaju droge i nedozvoljeno nošenje i promet oružja. Suđenje Dijani Hrkalović za trgovinu uticajem trajalo je skoro tri godine tokom kojih su ispitani brojni svedoci, izvedeni pisani dokazi i emitovano više dokaznih video snimaka.