Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu protiv Srbije, kojom je utvrdio je država povredila obavezu da obezbedi delotvornu i efikasnu istragu ratnog zločina. Presuda se odnosi na ratni zločin u hrvatskom selu Lovas, gde je ubijeno 69 osoba. Civili su mučeni i zlostavljani. Selo je u oktobru 1991, granatirala i zauzela Jugoslovenska narodna armija, zajedno sa određenim brojem lokalno regrutovanih snaga "teritorijalne odbrane", lokalnom policijom i dobrovoljcima. Žalbu Evropskom sudu protiv Srbije uputio je u junu 2022. Vilko Đaković, sin jedne od žrtava, Petra Đakovića, smatrajući da srpske vlasti nisu sprovele efikasnu istragu u vezi sa ubistvom njegovog oca. Sud u Strazburu je u odluci podsetio na obavezu države da sprovede delotvornu, nezavisnu i blagovremenu istragu i ukazao da nijedna osoba do sada nije osuđena za ubistvo Đakovićevog oca. Sud je naložio Srbiji da Đakoviću isplati 12.000 evra na ime nematerijalne štete i 1.730 evra na ime troškova postupka, uz eventualne poreze i zakonsku kamatu ukoliko isplata ne bude izvršena u roku od tri meseca. "Odluka Evropskog suda predstavlja jasnu poruku da država ne može nekažnjeno odugovlačiti istrage ratnih zločina i time uskraćivati pravdu žrtvama", poručio je nevladin Fond za humanitarno pravo na mreži X. Navode da će nastaviti da insistiraju na odgovornosti države za efikasno procesuiranje ratnih zločina i da će u slučajevima odugovlačenja istraga podnositi predstavke Evropskom sudu. Ministarstvo pravde do objave vesti nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa o reakciji na presudu i da li će se žaliti pred sudom u Strazburu. Suđenje za zločin u Lovasu bio je jedan od najdužih postupaka za ratne zločine u Srbiji. Trajalo je više od 12 godina, okončano je 2020. godine, uz kritike da je pravosuđe Srbije štitilo visoke oficire Jugoslovenske narodne armije (JNA) i obesmislilo procesuiranje ratnih zločina. U prvobitnoj optužnici iz 2007. Tužilaštvo za ratne zločine teretilo je 14 pripadnika nekadašnje JNA, paravojne formacije "Dušan Silni" i lokalnih vlasti za ubistvo 69 osoba, te za mučenja i zlostavljanja civila. Prvostepenu presudu iz 2012, kojom su svi optuženi proglašeni krivima, Apelacioni sud je ukinuo i naložio novo suđenje. U ponovljenom postupku, Viši sud je 2019. osudio osmoricu optuženih na kazne od četiri do osam godina zatvora, dok je postupak protiv više optuženih obustavljen. Apelacioni sud je potom 2023. oslobodio Željka Krnjajića i Milana Devčića optužbi, a ostalim optuženima dodatno smanjio kazne, nekima i ispod zakonskog minimuma od pet godina. Fond za humanitarno pravo je 2. novembra 2016. godine u ime Vilka Đakovića podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Srbije protiv Dušana Lončara, komandanta 2. gardijske motorizovane brigade JNA za ratni zločin u Lovasu. Od tada je, kako je ranije saopšteno, FHP pred domaćim organima preduzimao sva raspoloživa pravna sredstva radi pokretanja istrage, uključujući podnošenje dopuna prijave, urgencije i podnošenje žalbe Ustavnom sudu 2018. godine zbog neefikasnosti postupanja. Ustavna žalba je 2022. godine odbijena. Tužilaštvo za ratne zločine je 12. septembra 2022. godine, gotovo šest godina nakon podnošenja krivične prijave od strane FHP-a, podiglo optužnicu protiv Dušana Lončara. Suđenje je i dalje u toku.

Status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje na Kosovu podržava Srbija, rešavaće se u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu sa postignutim sporazumima i važećim kosovskim zakonima, izjavo je portparol Evropske unije u odgovoru za Radio Slobodna Evropa. "Kosovski premijer (Albin Kurti) se obavezao da će se baviti integracijom zdravstvenih i obrazovnih struktura, koje podržava Srbija, u konsultaciji sa kosovskim Srbima i EU, posebno sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog između Beograda i Prištine", navodi se. Zdravstvene i obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile. Od početka godine aktuelizovano je pitanje integracije ovih institucija u kosovski sistem. Predstavnici Srba na Kosovu traže da se o pitanjima obrazovanja i zdravstva raspravlja u BriseluKurti je 16. januara saopštio da će se proces integracije srpskog zdravstva i obrazovanja sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom, te da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. Ipak, nije precizirano koji modeli integracije se razmatraju, te da li će se ona desiti u okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, na čemu insistira Beograd. RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom oko ovog pitanja i čeka odgovor. Zajednica opština sa srpskom većinom dogovorena je 2013. godine, a pominje se i u Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija prihvatili 2023. godine. Prema statutu koji je izradila EU, ova Zajednica trebalo bi da reguliše i primanja, odnosno finansiranje iz budžeta Srbije. Najava početka integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija poklapa se sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona mogla bi da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, jer oni koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim.

U Sarajevu su završeni šesti po redu protesti na kojima se okupilo oko 200 osoba ispred Zemaljskog muzeja, u blizini mjesta nesreće u kojoj je poginuo Erdoan Morankić (23), a više osoba je povrijeđeno, nakon što je tramvaj iskočio iz šina i srušio stajalište. Nakon okupljanja blokirana je glavna saobraćajnica, a potom su učesnici protesta prošetali do centra grada, blokirajući glavnu saobraćajnicu. "Obraćam vam se kao neko ko svaki dan koristi gradsku saobraćajnu mrežu. Koliko još mladih mora da nestane da bi se sistem promijenio. Svaki put kada uđem u stari tramvaj osjećam strah koji nije moj, nego strah svih nas. Tražim javnu, transparetnu istragu i sanaciju infrastrukture u Grasu, da se vlast pobrine za pitanje mladih, imenovanje stručnih rukovodilaca, reviziju budžeta prema sigurnosti i socijalnim mjerama,", izjavila je studentica Lamija Hažimusić na protestu. Tužilaštvo Kantona Sarajevo je saopštilo 18. februara da je u okviru istrage tramvajske nesreće saslušano 30 svjedoka, te izuzeto 10 snimaka videonadzora sa okolnih objekata, kao i snimak iz tramvajske kabine. "Istraga se vodi u više pravaca, s posebnim akcentom na tehničku ispravnost tramvaja", saopšteno je iz Tužilaštva. Dodaju da je iz kantonalnog Ministarstva saobraćaja izuzeta "obimna dokumentacija koja se odnosi na rekonstrukciju kompletne tramvajske pruge i signalni planovi svih relevantnih raskrsnica koji će se vještačiti", te da se istragom bavi tim tužilaca Odjela za opći i privredni kriminal i korupciju. Tužilaštvo takođe ističe da su oni utvrdili da "postoji osnovana sumnja da je vozač počinio krivično djelo ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata sa smrtnom posljedicom", ali da poštuju odluku Suda koji je odbio njihov prijedlog pritvora za vozača tramvaja, te ga pustio na slobodu. Vozač se izjasnio da nije kriv, te da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što su tvrdili i u Sindikatu KJKP GRAS, javnog komunalnog preduzeća zaduženog za gradski prevoz u Sarajevu. U saopštenju Tužilaštvo zaključuje da će brzina rada zavisiti od policije, drugih agencija za provođenje zakona, kao i od naredbi nadležnog suda, potrebnih za istražne radnje na terenu. U danima nakon nesreće 12. februara, ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo, Nihad Uk, kao i direktor KJKP GRAS, Senad Mujakić. Stotine građana protestuju svaki dan na mjestu nesreće, te ispred zgrada vladinih i pravosudnih institucija, tražeći odgovornost za tragediju.

Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić izjavio je u sredu da će parlament skoro stalno zasedati kako bi se ispunile obaveze na evropskom putu zemlje s ciljem da se pristupni pregovori s Evropskom unijom završe ove godine. Na sastanku s delegacijom Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta koju je predvodio predsednik tog tela Dejvid Mekalister (David McAllister) Mandić je zahvalio na "dugogodišnjoj, otvorenoj i dosljednoj podršci evropskom putu Crne Gore", saopštio je crnogorski parlament. Mandić, lider Nove srpske demokratije koja je bila deo rasformiranog proruskog Demokratskog fronta, rekao je da Crna Gora deli viziju da postane 28. članica EU do 2028. i da je cilj da se pristupni pregovori završe do kraja 2026. "U ovom sazivu Skupštine usvojeno je gotovo 400 zakona, od čega je blizu 170 usklađeno sa evropskim zakonodavstvom, a Parlament će do kraja godine biti u gotovo stalnom zasijedanju kako bi se preostale obaveze završile bez odlaganja", rekao je Mandić. On je najavio je da će u junu biti otvoren Evropski parlamentarni centar, sa ciljem daljeg jačanja saradnje sa Evropskim parlamentom. Mandić je rekao da je Skupština "pokretač i glavni motor" evropskog puta Crne Gore, navodeći da kontinuiranim zasedanjem parlament demonstrira da stoprocentno podržava članstvo Crne Gore u EU. "Kao najveći izazov izdvojio bih borbu protiv organizovanog kriminala i potrebu daljeg jačanja nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa. Poglavlja 23 i 24 su ključni test napretka i preduslov za kvalitetan i siguran život građana", rekao je Mandić. Poslanici Evropskog parlamenta su pozdravili napredak Crne Gore na evropskom putu, ističući da je progres vidljiv, ali da su završne faze pregovora najzahtevnije, navodi se u saopštenju crnogorske Skupštine. Izvestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu Marjan Šarec ocenio je prođe nedelje da tu zemlju očekuje zahtevna godina u kojoj će biti ključno da politički akteri prevaziđu međusobne sporove i usmere se na strateški cilj - završetak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 13 pregovaračkih poglavlja i ostaje zemlja predvodnica u procesu proširenja. Cilj vlasti je da do kraja godine zatvori sva preostala poglavlja i time otvara put ka ostvarenju slogana "28 do 28" – postizanju članstva u EU do 2028. godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da će sporazum o pristupanju Crne Gore, koji bi trebalo da bude "prvi u novoj generaciji", uključiti i zaštitne mehanizme u slučaju nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava.

Crnogorska Uprava carina saopštila je u sredu da je u luci Bar zaplenila dva miliona tableta koje su deklarisane kao multivitamini i minerali za životinje, ali u kojima su se nalazile zabranjene supstance. Prema dostavljenoj dokumentaciji, pošiljku je činilo 1.700 paketa bruto mase 20.025 kilograma, ukupne vrednosti 103.000 dolara, obuhvaćenih jednom fakturom za 13 različitih artikala. Kontrolom je utvrđena nepravilnost u deklarisanju jednog od proizvoda, posle čega je izvršena spektrometrijska analiza, a potom je laboratorijsku proveru sproveo Instituta za ljekove i medicinska sredstva. Daljom analizom je utvrđeno prisustvo zabranjenih supstanci furazolidon i dimetridazol, koje nisu bile navedene na deklaraciji proizvoda, navela je Uprava carina i dodala da je zbog utvrđenih nepravilnosti oduzeto 2.000.000 komada tableta spornog proizvoda, procenjene vrednosti 12.470 dolara. Crnogorska carina je saopštila da su u odvojenoj akciji na graničnom prelazu Dobrakovo, carinici zaplenili robu u vrednosti od skoro 28.000 evra, koju su činili skupi mobilni telefoni, optička sočiva i medicinski alkohol, kao i parfemi pronađeni u autobusu crnogorskih registarskih oznaka.

Tužilaštvo Kantona Sarajevo je saopštilo 18. februara da je u okviru istrage tramvajske nesreće saslušano 30 svjedoka, te izuzeto 10 snimaka videonadzora sa okolnih objekata, kao i snimak iz tramvajske kabine. Kantonalno Tužilaštvo istražuje slučaj kada je tramvaj gradskog prevoza 12. februara iskočio iz šina i srušio stajalište u centru Sarajeva nedaleko od Zemaljskog muzeja, pri čemu je poginuo Erdoan Morankić (23), a više osoba je povrijeđeno. "Istraga se vodi u više pravaca, s posebnim akcentom na tehničku ispravnost tramvaja", saopšteno je iz Tužilaštva. Iz Tužilaštva navode da su, između ostalog izuzeti snimci videonadzora"sa BH Telecoma, Zemaljskog muzeja, Tehničke škole", te da se nalaze na forenzičkoj obradi. Dodaju da je iz kantonalnog Ministarstva saobraćaja izuzeta "obimna dokumentacija koja se odnosi na rekonstrukciju kompletne tramvajske pruge i signalni planovi svih relevantnih raskrsnica koji će se vještačiti", te da se istragom bavi tim tužilaca Odjela za opći i privredni kriminal i korupciju. Tužilaštvo takođe ističe da su oni utvrdili da "postoji osnovana sumnja da je vozač počinio krivično djelo ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata sa smrtnom posljedicom", ali da poštuju odluku Suda koji je odbio njihov prijedlog pritvora za vozača tramvaja, te ga pustio na slobodu. Vozač se izjasnio da nije kriv, te da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što su tvrdili i u Sindikatu KJKP GRAS, javnog komunalnog preduzeća zaduženog za gradski prevoz u Sarajevu. U saopštenju Tužilaštvo zaključuje da će brzina rada zavisiti od policije, drugih agencija za provođenje zakona, kao i od naredbi nadležnog suda, potrebnih za istražne radnje na terenu. U danima nakon nesreće, ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo, Nihad Uk, kao i direktor KJKP GRAS, Senad Mujakić. Stotine građana protestuju svaki dan na mjestu nesreće, te ispred zgrada vladinih i pravosudnih institucija, tražeći odgovornost za tragediju.

Bivši predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) u završnoj reči na suđenju bivšim vođama Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u sredu je odbacio optužbe za ratne zločine, rekavši da je "potpuno" nevin. "Poštovane sudije, godinama ste u ovoj sudnici slušali optužbe Tužilaštva i argumente odbrane. Videli ste činjenice, čuli ste istinu. Postoji samo jedna istina: optužbe ne stoje. Ja sam potpuno nevin", rekao je Tači. Na Specijalizovanim većima za Kosovo u Hagu u sredu se održava poslednje ročište za iznošenje završnih rečima u suđenju protiv bivših lidera OVK optuženih za optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti - Tačija, bivši predsednika parlamenta Kadrija Veseljija (Veseli) i Jakupa Krasnićija (Krasniqi), kao i bivši poslanik Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi). Tači, za koga je Tužilaštvo kao i za ostale optužene bivše vođe OVK tražilo 45 godina zatvora, rekao je da mu je Tužilaštvo "dodelilo mnoge titule i činove", ali da je istina sasvim drugačija. "Nisam ja bio taj koji je preneo otpor sa Zapada na Kosovo, ja sam se pridružio otporu na Kosovu. Razlog omasovljenja OVK nije bio moj povratak sa Zapada, razlog je bio (Slobodan) Milošević", rekao je Tači. "Niko to nije lepše rekao od bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt (Madeleine Albright), citiram: 'Milošević je svojim ponašanjem prema narodu Kosova najveći regruter OVK'", dodao je Tači. On je rekao da OVK nije bila država, niti vojska jedne države, već narodna organizacija koja se branila od države agresora. "Činjenica da OVK nije bila organizovana onako kako Tužilaštvo tvrdi, nimalo ne umanjuje njenu ulogu u slobodi Kosova, ne čini njenu oslobodilačku borbu manje plemenitom, niti postizanje nezavisnosti manje istorijskim. Pobeda Kosova bila je više politička i diplomatska. Najveći uspeh Kosova bila je potpuna saradnja i poverenje sa Zapadom", rekao je Tači. Dodao je on "ni po koju cenu, ni u kakvim okolnostima", ne bi rizikovao savez sa Zapadom, jer bi tako, prema njegovim rečima, "rizikovao samu slobodu Kosova". Povodom izveštaja bivšeg švajcarskog senatora Dika Martija (Dick Marty) o navodnoj trgovini organima, koji je doveo do osnivanja Specijalnog suda, Tači je rekao da su "ruska i srpska propaganda manipulisale Dikom Martijem". "On je pao kao žrtva njihove kampanje; hranili su ga lažnim informacijama i na kraju su pokušali da ga ubiju kako bi okrivili nas", rekao je Tači. Prema njegovim rečima, cilj je bio da se diskredituje nezavisnost Kosova. Tači je takođe odbacio tvrdnje Tužilaštva da je imao ciljeve da preuzme kontrolu na Kosovu, navodeći da je u to vreme studirao u Švajcarskoj. "Kako neko može tvrditi da smo imali za cilj da preuzmemo kontrolu na Kosovu kada smo prihvatili da međunarodna zajednica ima glavnu reč na Kosovu, a potom i da OVK preda oružje NATO-u, kao što se i desilo", rekao je on. On je naveo da sarađivao s Misijom Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) posle završetka rata, kao i s drugim političkim partijama "kako bi pomogao u sprovođenju mandata u korist naroda Kosova". "Tokom celog rata na Kosovu, jedina moć koju sam imao bila je moć mog glasa. Poštovane sudije, kao što ste videli i tokom mog suđenja, koristio sam svoj glas da promovišem multietničko i tolerantno društvo u mojoj zemlji, Kosovu. Pozivao sam lokalne Srbe da ostanu u svojim domovima i da grade budućnost sa nama. I Srbi su, baš kao i mi, bili žrtve Miloševića“, rekao je Tači. Tači je dodao da je "jedini čovek koji je pravio morbidne planove bio Slobodan Milošević, za novi genocid na Kosovu". "Zato sam, kao i mnogi drugi građani Kosova, i ja bio primoran da ranije napustim Kosovo jer me je progonio Miloševićev režim", rekao je bivši predsednik Kosova. Tači je takođe izrazio žaljenje zbog žrtava rata na Kosovu, navodeći da saoseća i žali "zbog svih žrtava koje su stradale na Kosovu, bez obzira na njihovu etničku pripadnost". Tokom prethodnih šest ročišta završne reči su izneli tužioci, timovi odbrane i zastupnik, posle čega je veće postavljalo pitanja stranama u postupku. Prethodni je u sredu završnu reć imao i zastupnik žrtava Sajmon Loz (Simon Laws), kao i timovi odbrana Na završnom ročištu u Hagu prisutne su i porodice optuženih i kosovski ministar spoljnih poslova Glauk Konjufca, koji predstavlja Vladu Kosova. Pre ročišta, Konjufca je rekao da je sud prekršio pravo optuženih na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da su oni više od pet godina u Hagu. On je rekao da je sud "nepravedno usmerio fokus na OVK". "Ovde sam da potvrdim da je naša borba bila pravedna, čista, odbrambena i da nije bila usmerene protiv bilo kog drugog naroda. Jedina meta uniformi OVK bila je srpska policija i vojska", rekao je on. Konjufca je dodao da se nada da će "presuda biti u skladu sa istorijom i slavom OVK". Dan ranija hiljade građana okupile su se u Prištini na 18. godišnjicu proglašenja nezavisnosti Kosova, u znak podrške četvorci bivših vođa OVK zahtevajući, kako je navedeno, na pravedno suđenje. Specijalizovano tužilaštvo je tražilo da Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi budu proglašeni krivim i osuđeni na po 45 godina zatvora, dok su timovi odbrane tvrdili da nema dokaza za navodne zločine i zatražile njihovo puštanje na slobodu. Posle iznošenja završnih reči, sudsko veće ima tri meseca da donese odluku i objavi je. Kako je ranije saopštio Sud u Hagu, sudsko veće može zatražiti produženje roka za donošenje odluke za još dva meseca, a u izuzetnim okolnostima i duže. Specijalizovana veća i Kancelarija specijalizovanog tužioca – poznatiji kao Specijalizovani sud – osnovala je 2015. Skupština Kosova i deo su pravosudnog sistema Kosova, ali rade s međunarodnim osobljem sa sedištem u Holandiji.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u sredu da su dva dana razgovora s Rusijom, uz posredovanje SAD, donela mešovite rezultate, s napretkom u vojnim aspektima, ali da su "osetljiva pitanja" ostala u političkim oblastima. Drugi dan razgovora između Rusije i Ukrajine prekinut je u sredu posle oko dva sata. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je "prerano" za procenu rezultata razgovora u Ženevi. Zasad američki zvaničnici nisu davali izjave. Obraćajući se novinarima u onlajn četu koji je organizovao predsednički kabinet, Zelenski je rekao da su "sve tri strane bile konstruktivne na vojnom planu" razgovora. "Vojska u osnovi razume kako da prati prekid vatre i kraj rata, ako postoji politička volja. U osnovi su se tamo složili oko skoro svega. Praćenje će definitivno uključivati američku stranu", rekao je on. "Na političkom planu je bio dijalog – složili su se da krenu napred i da nastave. Nisam čuo da je bio isti nivo napretka kao na vojnoj strani. Ali... moja grupa je rekla da ne mogu o svemu da me izveste preko telefona", dodao je Zelenski. Glavni pregovarač Moskve Vladimir Medinski rekao je za ruske državne medije da su pregovori bili "teški, ali poslovni" i da će uslediti dalji sastanci. Prethodnog dana, glavni izaslanik Bele kuće u Ženevi Stiv Vitkof (Steve Witkoff) rekao je da je postignut "značajan napredak". "Obe strane su se saglasile da prenesu nove informacije svojim liderima i nastave da rade na postizanju dogovora", naveo je Vitkof na X. Sastanci u utorak i sredu u Ženevi – treća runda trilateralnih razgovora održanih tokom proteklog meseca – fokusirani su na dve najteže prepreke zaustavljanju rata: teritorijalne pretenzije i bezbednosne garancije. Sastanci se održavaju nedelju dana pre četvrte godišnjice početka invazije u kojoj je ubijeno ili ranjeno skoro dva miliona ljudi na obe strane. Napori koje predvode SAD da se reši sukob ostvarili su dosad najveći napredak od prvih meseci posle početka invazije 24. februara 2022. godine. Međutim, Rusija ne pokazuje puno naznaka spremnosti da odustane od svojih tvrdih zahteva, koji uključuju da Kijev prepusti teritorije koje još drži u istočnom regionu Donbasa. Ukrajina dotle vrši pritisak na Vašington i evropske saveznike da dobije čvrste bezbednosne garancije koje bi joj pomogle da se zaštiti od buduće ruske agresije. Rusi "nisu dali nikakve naznake da su spremni da naprave bilo kakve promene u odnosu na svoje maksimalne zahteve", rekao je za RSE Vilijam Tejlor (William Taylor), bivši ambasador SAD u Ukrajini. Bez prekida vatre, rekao je on, širi sporazumi su nerealistični. "Sve zavisi od prekida borbi", rekao je Tejlor. Zelenski je u utorak rekao za Blumberg (Bloomberg) da se razmatra nadgledanja prekida vatre – ako i kada se o njemu postigne dogovor. Rusija je uoči razgovora ponovo dronovima i raketama napala ukrajinske gradove, pogodivši stambene zgrade i energetsku infrastrukturu. Milioni Ukrajinaca trpe posledice nestanka grejanja i struje kao rezultat ruskog bombardovanja elektrana i dalekovoda. Kontinuirani ruski napadi ukazuju na nedostatak ozbiljnosti u vezi s razgovorima, rekao je Tejlor. Stiven Pajfer (Steven Pifer), još jedan bivši američki ambasador u Ukrajini, doveo je u pitanje da li Rusija pregovara uglavnom zbog predstave, a ne da bi smanjila suštinske razlike između dve strane. "Da li donose nešto novo što bi zapravo moglo da smanji razlike između strana", upitao je on. "Moram reći da sam generalno prilično skeptičan u pogledu izgleda za razgovore", rekao je on za RSE.

Visoki zvaničnik američkog State Departmenta izričito je odbacio tvrdnje da Vašington i Moskva neformalno nastavljaju poštovati ograničenja sada već istečenog sporazuma Novi START o limitiranju nuklearnog naoružanja, rekavši da ne postoji nikakav "džentlmenski sporazum". "Ne znam za takav dogovor", rekao je 17. februara pomoćnik državnog sekretara Christopher Yeaw na Hudson institutu, odgovarajući na pitanje da li dvije strane tiho poštuju ograničenja Novog START-a uprkos isteku sporazuma. Sporazum o novoj strategijskoj redukciji naoružanja (Novi START) potpisali su 2010. godine Sjedinjene Države i Rusija i ograničavao je svaku zemlju na 1.550 raspoređenih nuklearnih bojevih glava. Sporazum je istekao 5. februara. Yeawove izjave naglašavaju tvrđi američki stav prema kontroli naoružanja pod predsjednikom Donaldom Trumpom, čija je administracija dopustila da Novi START istekne dok nastoji oblikovati ono što zvaničnici opisuju kao širi, trilateralni okvir koji bi uključivao i Kinu. Ograničenja sporazuma više ne važeNovi START je ograničavao raspoređene američke i ruske strateške nuklearne bojeve glave, ali nije obuhvatao nestrategijske ("teatarske") nuklearne kapacitete, niti je nametao ikakva ograničenja Kini. Yeaw je te izostavljene kategorije opisao kao ključne nedostatke. "Samo dva polja od šest bila su obuhvaćena sporazumom", rekao je, predstavljajući matricu američkih, ruskih i kineskih strateških i taktičkih nuklearnih snaga. Uz Kinu koja nije obuzdana sporazumima i Rusiju koja modernizuje svoj nestrategijski arsenal, smatra da je sporazumni okvir zastario. Yeaw je rekao da se Rusija već ranije povukla iz pune implementacije, te dodao da je Vašington sada slobodan da prilagodi svoje nuklearne kapacitete prema potrebi. "Više nismo obavezani ograničenjima Novog START‑a", rekao je, dodajući da će sve buduće odluke o snagama donositi predsjednik i Pentagon. Optužbe SAD o kineskom testu povećavaju pritisakYeaw je ovo izjavio dok je dodatno elaborirao tvrdnje SAD da je Kina izvela nuklearni test s generisanjem prinosa. SAD, kako je rekao, znaju da je Kina izvela"superkritičnu nuklearnu detonaciju" 22. juna 2020. u blizini svog poligona Lop Nur, pozivajući se na seizmičke podatke koji ukazuju na događaj magnitude 2,75. "Vodim se podacima. Ja sam naučnik", rekao je Yeaw. "Vrlo je mala mogućnost da je riječ o nečemu drugom osim o eksploziji." Optužio je Peking da koristi tehnike "razdvajanja" kako bi smanjio detektabilnost takvih testova, te dodao da je Kina pripremala testiranja s predviđenim prinosima u stotinama tona. Kina je negirala da krši moratorij na nuklearna testiranja. Predsjednik Trump izjavio je da bi se Sjedinjene Države vratile nuklearnim testovima "na ravnopravnoj osnovi" ukoliko i konkurenti nastave izvoditi testove s prinosom. Yeaw je naglasio da to ne znači povratak velikim atmosferskim testovima iz doba Hladnog rata, ali znači da Vašington neće održavati strogu politiku "nultog prinosa" ako drugi ne učine isto. "Ako protivnici izvode nuklearne testove, a SAD ne, onda Amerika dovodi sebe u nepodnošljiv položaj", rekao je. Yeaw je pristup administracije nazvao "kontrolom naoružanja Amerika na prvom mjestu", ali je dodao da to "ne može i ne znači kontrolu naoružanja samo za Ameriku". Administracija će, rekao je, nastaviti tražiti sporazume o strateškoj stabilnosti na trilateralnoj osnovi, uključujući Rusiju i Kinu. Uoči sljedeće revizijske konferencije Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT), Yeaw je nagovijestio da će Vašington vršiti pritisak na Peking da se uključi u pregovore, umjesto da se oslanja na bilateralne aranžmane SAD-a i Rusije. Za sada, međutim, jasno je poručio da ne postoji nikakav neformalni dogovor o primjeni Novog START‑a. "Ne postoji takav sporazum", rekao je Yeaw.

Ustavni sud Kirgistana donio je odluku koja ima posljedice po aktuelnu političku borbu za moć, a koja ide u prilog predsjedniku Sadiru Žaparovu — ali istovremeno postavlja prepreku za svaku njegovu dugoročnu ambiciju da ostane na vlasti do 2037. godine. Žaparov je izabran na šestogodišnji mandat u januaru 2021. godine, ali je iste godine nadgledao izmjene ustava prema kojima predsjednik ubuduće može obavljati najviše dva petogodišnja mandata. U Centralnoj Aziji i Rusiji, slične ustavne reforme inicirane od tadašnjih predsjednika često su brisale prethodne mandate. U Rusiji su amandmani iz 2020. godine resetovali predsjedničke mandate i omogućili Vladimiru Putinu da se ponovo kandiduje uprkos godinama provedenim na vlasti. Slične ustavne revizije u Kazahstanu 2022. i Uzbekistanu 2023. anulirale su prethodne mandate nakon izmjena političkih sistema, dajući aktuelnim liderima novi početak pod novim ustavnim okvirom. Da je Kirgistan krenuo tim putem, Žaparov bi potencijalno mogao ostati na vlasti do 2037. Međutim, zemlja je odstupila od tog trenda — sud je odlučio da se njegov trenutni mandat ne može "resetovati". Iako je ovo razočaranje za Žaparovljeve pristalice, drugi dio odluke bi mogao osnažiti njegovu poziciju u trenutnom sukobu sa Kamčibekom Tašijevom, kojeg je Žaparov nedavno smijenio s funkcije šefa Državnog komiteta za nacionalnu bezbjednost (GKNB). Sud je odlučio da Žaparov mora odslužiti puni šestogodišnji mandat osvojen u januaru 2021. te da se novi petogodišnji mandati primjenjuju samo na buduće izbore — čime je onemogućena mogućnost održavanja prijevremenih izbora ove godine, na kojima bi Tašijev mogao izazvati Žaparova. Prema odluci, prijevremenih izbora neće biti. Posljednja riječ?Nezavisna pravnica Tatuububu Ergešbajeva kazala je za kirgistanski servis RSE-a da, iako će ustavnopravni eksperti nastaviti debate, pitanje je faktički riješeno. Kao najviša instanca za ustavna pitanja, sud ima posljednju riječ. Sud, koji čini devet sudija koje bira parlament na prijedlog predsjednika, ima najviši autoritet u tumačenju ustava, a njegove odluke imaju konačnu pravnu snagu. Bivša sutkinja Ustavnog suda Klara Sooronbekova izjavila je za RSE da su sudije svjesno ostale striktno u granicama zakona. "Nisu prelazili granice normi koje su tumačili, nije bilo proizvoljnog pristupa. Sud nije dao ekspanzivno tumačenje koje bi promijenilo smisao odredbe. Odluka je donesena strogo u okviru zakona", rekla je. Dodala je da bi jasna pravna odluka ovog tipa mogla smiriti političke tenzije, jer odluka donosi jasnoću i stabilnost u debati koja je unijela nesigurnost. Međutim, presuda ne isključuje buduće izmjene, na primjer kroz referendume o predsjedničkim mandatima ili dodatne ustavne promjene. "U autoritarnim državama takva mogućnost uvijek postoji. Sve zavisi od toga kako su napisane prijelazne odredbe", rekla je Sooronbekova. "Nešto se uvijek može dodati, ali za sada je sud stavio tačku na ovo pitanje."