Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio je apelaciju koja se odnosi na slučaj Milorada Dodika, proglasivši je neprihvatljivom odlukom sudije pojedinca u maju 2026. godine, potvrđeno je iz tog Suda za Radio Slobodna Evropa (RSE). Dodik se Sudu žalio nakon što je polovinom prošle godine pravosnažno osuđen zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini i razriješen dužnosti predsjednika entiteta Republika Srpska, tvrdeći da su mu odlukama domaćih institucija povrijeđena prava. U odgovoru Suda na upit RSE ne navodi se konkretan razlog odbacivanja apelacije, već se ističe da su razlozi obrazloženi u samoj odluci, donesenoj u skladu sa Pravilom 52A Suda. Pravilo 52A omogućava da sudija pojedinac odbaci predstavku kao neprihvatljivu već u početnoj fazi postupka, bez detaljnog razmatranja merituma. Takve odluke su konačne, donose se uz kratko obrazloženje i protiv njih ne postoji pravo žalbe. U Sudu ističu kako su odluka uz sudijsko obrazloženje dostavljeni apelantu ili njegovom pravnom zastupniku, a za RSE su pojasnili kako postoji više razloga zbog kojih neka apelacija može biti odbačena, u skladu sa Smjernicama o prihvatljivosti koje Sud koristi. U tom dokumentu se pojašnjava da Sud odbacuje predstavke, između ostalog, ako nisu iscrpljena domaća pravna sredstva, ako su podnesene izvan propisanog roka ili ako Sud smatra da su očigledno neosnovane. Takođe, Sud neće razmatrati predmet ako ne spada u nadležnost Konvencije ili ako podnosilac nije pretrpio značajnu štetu. Ova odluka dolazi nakon što je Evropski sud za ljudska prava, ranije, u aprilu ove godine, odbio i zahtjev Dodikovog pravnog tima za izricanje privremene mjere kojom se tražila obustava izvršenja presuda domaćih sudova u Bosni i Hercegovini. Zahtjev je bio podnesen na osnovu Pravila 39 Poslovnika Suda, koje se primjenjuje samo u izuzetnim slučajevima kada postoji neposredan rizik od nepopravljive štete po osnovna prava. Milorad Dodik je pravosnažno osuđen presudom Suda Bosne i Hercegovine na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH. Na osnovu te presude prestao mu je mandat predsjednika Republike Srpske, što su potvrdile i druge pravosudne instance u zemlji. Apelacija Evropskom sudu za ljudska prava podnesena je u januaru ove godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 15. juna posetio je Tbilisi, gde ga je ugostio njegov gruzijski kolega Mihail Kavelašvili. Nakon sastanka u četiri oka sa Vučićem u palati Orbelijani, Mihail Kavelašvili, koga je vladajuća stranka u Gruziji "Gruzijski san" izabrala za šestog predsednika te zemlje, napisao je na društvenoj mreži Fejsbuk: "Na sastanku smo razgovarali o bliskim prijateljskim vezama između dve zemlje, kulturnoj bliskosti, zajedničkim vrednostima i savremenim geopolitičkim izazovima." "Takođe smo razmotrili neophodnost produbljivanja saradnje između Gruzije i Srbije u političkoj, ekonomskoj, tehnološkoj, obrazovnoj i naučnoistraživačkoj oblasti", napisao je on. Lideri nakon sastanka nisu davali izjave niti komentare za medije. O čemu se razgovaralo u Tbilisiju? Mihail Kavelašvili naveo je da je rekao Vučiću da "kulturni identitet i složeni izazovi sa kojima se obe države suočavaju stvaraju čvrstu osnovu za dalji razvoj bilateralnih odnosa i međusobnu podršku na međunarodnoj sceni." Istakao je "pojačanu dinamiku poseta na visokom nivou između zemalja." Kavelašvili je bio u Beogradu u decembru 2025. godine i to je bila prva poseta Srbiji na predsedničkom nivou. "Danas predsednik Aleksandar Vučić prvi put dolazi u Tbilisi u okviru zvanične posete, što daje kvalitativno novi impuls partnerstvu Gruzije i Srbije i bilateralnom dijalogu", rekao je. Prema njegovim rečima, na sastanku su razmotreni politički procesi u obe zemlje i posebna pažnja posvećena je "važnosti obezbeđivanja globalnog mira, bezbednosti i stabilnosti." "U uslovima fundamentalne transformacije međunarodnog poretka i ravnoteže snaga, očuvanje stabilnosti i mira u našim regionima dobija poseban značaj", napisao je Kavelašvili. Srednji koridorReči je bio i o Srednjem koridoru koji povezuje Kinu sa Evropom preko Centralne Azije i Južnog Kavkaza. "Posebno sam naglasio da je Gruzija, kao jedna od ključnih karika Srednjeg koridora, zainteresovana za proširenje partnerstva sa regionom Zapadnog Balkana", napisao je Kavelašvili. Istakao je da će to "doprineti razvoju transportno-logističkih veza između Evrope i Azije". "Vektor koji je izabrala gruzijska vlada - mir, stabilnost i ekonomski prosperitet - ostaje nepromenjen", naveo je. Kao potvrdu toga naveo je "našu tradicionalnu mirovnu politiku na Južnom Kavkazu, koja ima za cilj postizanje dugoročne i održive stabilnosti u regionu i produbljivanje međusobnog poverenja između susednih država". Kavelašvili je rekao da je zahvalio predsedniku Srbije na "čvrstoj podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Gruzije". Ko su Mihail Kavelašvili i stranka Gruzijski san? Mihail Kavelašvili, proruski orijentisan političar i bivši fudbaler, vrši funkciju predsednika Gruzije od kraja decembra 2024. godine, a zakletvu je položio u jeku svakodnevnih protesta u Tbilisiju zbog sumnji da parlamentari izbori u oktobru nisu bili slobodni i pošteni. Stranka Gruzijski san, koja je na vlasti od 2012. godine, tada je pobedila na izborima, a nakon toga zamrznula pregovore o pristupanju Uniji i optužila Brisel da pokušava da organizuje puč u Tbilisiju. Gruzijski predsednik Kavelašvili bio je u poseti Beogradu u decembru 2025. godine, kada je u zajedničkoj konferenciji za štampu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, optužio Evropsku uniju za "dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji". "Ono što evropske birokrate imaju kada je reč o našim zemljama često su nejednaki aršini, to je poznato i Srbiji", rekao je Kavelašvili. "Mi se nadamo da ćemo i mi biti nosioci evropskog nasleđa, zato što smo i mi i Srbija deo toga", dodao je tada. Gruzija je dobila status kandidata za članstvo u EU u decembru 2023., ali je odnos s Briselom bio narušen nakon usvajanja kontroverznog zakona o "stranim agentima" u maju 2025. godine, koji je kroz parlament progurao Gruzijski san. U Gruziji su zbog udaljavanja od evropskog puta organizovani česti protesti, a opozicija i aktivisti optužuju vladu Gruzijskog sna za udaljavanje zemlje od EU i približavanje Moskvi.

Države članice Evropske unije pokušaće da na sastanku 15. juna pronađu zajednički jezik o novom visokom predstavniku u Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina je među temama na agendi sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica EU, koji se održava u Luksemburgu. Sastanku će prisustvovati i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je pre početka sastanka izrazila nadu da će se EU "ujediniti oko kandidata za poziciju visokog predstavnika". "Prema mom mišljenju, rad visokog predstavnika trebalo bi da funkcioniše na način da će vrlo brzo postati nepotreban, tako da će Bosna i Hercegovina povratiti puni suverenitet i da više neće biti potrebno donošenje odluka uz međunarodni nadzor", rekla je Kos. "Mi u Evropskoj komisiji pripremamo buduću viziju Bosne i Hercegovine", dodala je. Nakon najavljene ostavke sadašnjeg visokog predstavnika Christiana Schmidta, Savet za implementaciju mira (PIC) na sastanku održanom 4. juna nije postigao saglasnost o izboru novog šefa Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR). Dominirale su razlike u stavovima između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Italija je za ovu poziciju kandidovala 76-godišnjeg Antonija Zanardija Landija, koji ima podršku SAD. Novi sastanak PIC planiran je za kraj juna. Iz Ambasade Nemačke u Bosni i Hercegovini za Radio Slobodna Evropa rekli su da su "blizu odluke o nasledniku visokog predstavnika". "Odlučni smo da pronađemo kandidata koji ujedinjuje i koji će moći da radi sa svim stranama, uključujući domaće interesne grupe, na sprovođenju mandata visokog predstavnika. Održavaju se intenzivne konsultacije i spremni smo da se ponovo sastanemo sa našim partnerima u PIC kako bismo što pre finalizovali imenovanje. Važno je da bude izabran kandidat sa evropskim profilom, koji je podoban i kvalifikovan kao naslednik, kako bi se obezbedio uredan prelazak u junu", navela je Ambasada. Dodala je i da je cilj da se "postigne konsenzus do kraja juna kako bismo se mogli fokusirati na izbore u oktobru".

Međuvladina konferencija biće održana u Luksemburgu, a državu će predstavljati crnogorski premijer Milojko Spajić. Radi se o privremenom zatvaranju Poglavlja 2 – Sloboda kretanja radnika i Poglavlja 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlje. Time će Crna Gora imati ukupno 16 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko ih ima u pristupnim pregovorima o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je prošle nedelje posetila Irsku, državu koja od 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje EU, potvrdila je da postoji volja da tokom irskog predsedavanja Crna Gora zaključi pristupne pregovore. "Ako svi zajedno uradimo naš posao kako treba, što znači Komisija, zemlja kandidat i države članice EU, onda bismo tokom irskog predsedavanja ili na njegovom kraju mogli da završimo dovođenje Crne Gore do cilja. Zašto je ovo toliko važno? Važno je jer, kao nikada ranije, proširenje daje rezultate kao najvažnija spoljnopolitička agenda Evropske unije u poslednjih 16 ili 17 meseci. Uspeli smo više nego u prethodnih 15 godina", rekla je Kos u Luksemburg uoči sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU. Crna Gora se smatra najizvesnijom budućom članicom EU, sa izgledima da postane deo evropskog bloka do kraja ove decenije. U aprilu je u EU doneta odluka o formiranju radne grupe koja će raditi na nacrtu Sporazuma o pristupanju. Ulazak Crne Gore u EU označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji Unije bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Evropske unije. U međuvremenu, EU se ne samo nije proširila već se i smanjila izlaskom Velike Britanije iz bloka nakon referenduma o BREXIT-u, održanog u junu 2016. godine.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je 14. juna odbacilo kao neosnovane optužbe da Podgorica vodi hibridni rat protiv Srbije, ocenjujući da takve izjave odražavaju nespremnost dela političkih struktura u Beogradu da prihvate Crnu Goru kao suverenu državu. Razmena oštrih poruka usledila je nakon tvrdnji predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Crna Gora i njeni mediji učestvuju u hibridnom delovanju protiv Srbije. Crnogorsko Ministarstvo je u saopštenju objavljenom na mreži X, ocenilo da učestale izjave iz susedne države svedoče o nespremnosti dela političkih struktura da prihvate Crnu Goru kao suverenu i ravnopravnu državu, a ne kao prostor koji treba vratiti zamišljenim političkim centrima. Dodalo je da ovakvi istupi po pravilu postaju intenzivniji kako se Crna Gora približava članstvu u EU i kako se bliže izbori. "Ostavljamo javnosti da procijeni da li takve izjave treba posmatrati kao uvod u nove kampanje dezinformacija i političkih pritisaka ili kao pokušaj skretanja pažnje sa problema koji nemaju nikakve veze sa Crnom Gorom", navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su podsetili da je odluka o obnovi crnogorske nezavisnosti konačna, demokratska i međunarodno verifikovana na referendumu, te da Crna Gora želi najbolje moguće odnose sa svim susedima, uključujući Srbiju. Ipak, naglašavaju da se ti odnosi mogu graditi isključivo na međusobnom poštovanju i prihvatanju realnosti, uz odlučno odbacivanje tvrdnji da je Crna Gora bilo kome oduzimala teritoriju. Na kraju se zaključuje da će Crna Gora nastaviti da insistira na evropskom putu, izgradnji ravnopravnog društva i pružanju podrške svim državama Zapadnog Balkana koje iskreno dele evropske vrednosti. Srpska diplomatija: Pojedini krugovi u Crnoj Gori hibridno deluju protiv SrbijeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da reagovanje Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore predstavlja "potvrdu hibridne prirode delovanja pojedinih krugova u Crnoj Gori prema političkom životu Srbije". Iz srpskog Ministarstva poručuju da su oštre javne prozivke i pokušaji ućutkivanja pokušaj neprimerenog uticaja na Srbiju, te da bi za odnose dve države bilo daleko korisnije da se sva otvorena pitanja rešavaju kroz institucionalni dijalog i diplomatske kanale. "Srbija nema nikakve pretenzije prema Crnoj Gori, niti dovodi u pitanje njenu državnost, ali njeni predstavnici imaju pravo da ukažu na pojave koje narušavaju dobrosusedske odnose i kontinuirano stvaranje atmosfere u kojoj se Srbija predstavlja kao problem i izgovor za unutrašnje političke neuspehe", navodi se u saopštenju. Zvanični Beograd je pozvao na zajednički rad na pitanjima od stvarnog interesa za građane – poput ekonomske saradnje, infrastrukturnog povezivanja i jačanja međusobnog poverenja. Ističe se da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu politiku prema Podgorici, ali da očekuje isti nivo uvažavanja i poštovanja zauzvrat. Vučić: To je pravi hibridni ratPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije 14. juna za Televiziju Prva "da su mediji u Crnoj Gori imali značajnu ulogu u obojenoj revoluciji u Srbiji, a da Crna Gora vodi hibridni rat protiv Srbije". Upitan da prokomentariše kako danas vidi situaciju u Crnoj Gori, Vučić je kazao da je to "njihova (crnogorska) stvar", ali i da "jedino o čemu može da govori je odnos Crne Gore prema Srbiji". "Što se tiče odnosa prema Srbiji, to je apsolutno isto. Ni za jotu bolje, ni za jotu lošije. Na to sam već navikao. Nemojte da smetnete sa uma da je taj odnos bio dodatno pogoršan tokom provođenja obojene revolucije ovde, jer značajnu ulogu su imali mediji u Crnoj Gori, kao platforma za napad i rušenje vlasti u Srbiji. To je pravi hibridni rat. Pošto oni pričaju o hibridnom ratu, oni vode hibridni rat protiv Srbije i svi u tome učestvuju, ili se prave da ne vide da učestvuju", rekao je Vučić.

Najmanje devet osoba poginulo je širom Ukrajine u ruskim zračnim napadima, koji su zahvatili i manastir pod zaštitom UNESCO-a, samo nekoliko sati nakon što je američki predsjednik Donald Trump telefonski razgovarao s liderom Kremlja Vladimirom Putinom i poručio mu da želi pomoći u okončanju rata. Prema podacima Zračnih snaga Ukrajine, Rusija je tokom noći lansirala baraž od 70 raketa i 611 dronova na Ukrajinu, uglavnom ciljajući glavni grad Kijev, dok su pogođeni i Dnjipro i Harkiv. Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Ihor Klimenko izjavio je da je u ruskim napadima poginulo pet spasilaca, dok ih je najmanje pet ranjeno u Harkivu, drugom po veličini ukrajinskom gradu koji se nalazi na sjeveroistoku zemlje. "U Harkivu je poginulo pet spasilaca Državne službe za vanredne situacije dok su gasili požare izazvane ponovljenim ruskim udarima. Najmanje još pet ih je povrijeđeno", napisao je Klimenko na Telegramu. Vlasti su izvijestile da je šest osoba, uključujući i bebu, povrijeđeno u požaru u Umjetničkom muzeju u Harkivu koji je izbio uslijed ruskog zračnog napada. "Ugašen je požar u zgradi umjetničkog muzeja na površini od 1.200 kvadratnih metara. U toku su radovi na njegovom potpunom gašenju", navele suukrajinske hitne službe. 'Brutalan napad' na kulturnu baštinuU glavnom gradu Kijevu, gradonačelnik Vitali Kličko izjavio je da je "veliki" noćni napad izazvao štetu i požare u gotovo svim gradskim okruzima. Vlasti su potvrdile da su četiri osobe poginule, a najmanje 25 ih je povrijeđeno, uključujući i djecu. Među pogođenim objektima je i glavna katedrala u historijskom kompleksu Kijevsko-pečerske lavre (Kijevski pećinski manastir), koji je na popisu svjetske baštine UNESCO-a. Vatrogasci su se tamo i rano u ponedjeljak borili s vatrenom stihijom, a povrijeđeno je najmanje 13 osoba. "Brutalan napad na naš narod i našu baštinu. Ovo je pravo lice ruskih pravoslavnih vrijednosti", napisala je ukrajinska premijerka Julija Sviridenko na platformi X. Više od desetak vatrogasnih vozila nalazilo se u jutarnjim satima u blizini manastirskog imanja, dok su vatrogasci radili na gašenju požara iznutra i sa vanjskih platformi, javio je novinar agencije AFP s terena. Ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiha osudio je ruski napad na najvažniji ukrajinski pravoslavni manastir, opisujući ga kao "državno barbarstvo". Državna služba za vanredne situacije je izvijestila da je nakon napada izbio požar u Nacionalnom umjetničkom i kulturnom muzejskom kompleksu Misteckij Arsenal u Kijevu, vodećoj instituciji kulture u Ukrajini, zahvativši površinu od oko hiljadu kvadratnih metara. Rusija je napala i Nacionalni filmski studio Dovženko, jedan od najstarijih filmskih studija u Ukrajini osnovan 1927. godine u Kijevu, napisala je ukrajinska ministrica kulture Tetjana Berežna na svojom Facebook profilu. "Uslijed udara oštećena je kostimografska radionica. Uništena je najveća i najstarija kolekcija kostima u Ukrajini. Studio je sadržavao oko sto hiljada kostima i tri miliona komada različite odjeće", navela je Berežna. Ukrajina uzvraća udaracU međuvremenu, Kijev je nastavio sa svojim nedavno intenziviranim napadima na ruske industrijske i energetske infrastrukturne lokacije, pokušavajući prekinuti dotok sredstava Kremlju koja se koriste za finansiranje rata protiv Ukrajine. Regionalni guverner Dmitrij Miljajev naveo je u objavi na Telegramu da su tri osobe poginule, a još tri povrijeđene u napadu ukrajinskog drona na ruski grad Tula, oko 200 kilometara južno od Moskve. Nije odmah bilo jasno koje su lokacije pogođene, ali Tulska oblast je dom nekoliko velikih industrijskih postrojenja i česta je meta Ukrajine od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Rano u ponedjeljak proruske vlasti koje je Kremlj postavio u okupiranim dijelovima ukrajinske Hersonske oblasti, rekle su da su u ukrajinskim napadima oštećena dva mosta i da je saobraćaj obustavljen. Detalja je bilo malo, a ovi izvještaji nisu mogli biti nezavisno provjereni. Trump odvojeno razgovarao s Putinom i ZelenskimNovi talas nasilja uslijedio je nakon što je Trump u telefonskom razgovoru u nedjelju poručio Putinu da je okončanje sukoba u Ukrajini od vitalnog značaja i da je spreman pomoći u postizanju mira, izjavio je savjetnik Kremlja za vanjsku politiku Jurij Ušakov. "Što se tiče ukrajinskog sukoba, Donald Trump je ponovo naglasio da je prekid neprijateljstava od vitalnog značaja", rekao je Ušakov novinarima, prenoseći detalje 55-minutnog razgovora. Trump je razgovarao i s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim, koji je naveo da su njih dvojica razgovarali o naporima za postizanje kraja rata uoči samita Grupe sedam (G7) vodećih industrijaliziranih nacija u Francuskoj, koji počinje 15. juna. Zelenski je na Telegramu napisao da je Trumpu poželio sretan 80. rođendan i zahvalio mu na pomoći koju je Washington pružao tokom cijelog sukoba. "Poželio sam predsjedniku Trumpu svaki uspjeh, prije svega u njegovim naporima da okonča ruski rat protiv Ukrajine", rekao je Zelenski.

Katarski pregovarači su rano u nedelju krenuli za Teheran u pokušaju da finalizuju sporazum između SAD i Irana o okončanju višemesečnog sukoba, ali bi novi izraelski napadi na iranskog saveznika Hezbolah u Libanu potencijalno mogli odlože potpisivanje dogovora. Vest koju je objavilo više medija da su visoki zvaničnici katarskog ministarstva spoljnih poslova poslati u iransku prestonicu usledila je dan pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) objavio na društvenim mrežama da će sporazum sa Iranom biti potpisan u nedelju, 14. juna – na njegov 80. rođendan. Američki predsednik je na Social Truth u subotu naveo da je "sporazum zakazan za sutra, a odmah nakon što bude potpisan, Ormuski moreuz je otvoren za sve", dodajući da je to "zid" da Iran ne dobije nuklearno oružje. Nade u brzi sporazum dodatno su pojačane kada je pakistanski premijer Šehbaz Šarifi naveo da je Islamabad spreman da pripremi "elektronsko potpisivanje" posle čega će u narednoj nedelji uslediti razgovori na tehničkom nivou. I Katar i Pakistan posreduju između dve strane u pokušaju da se okonča rat koji je počeo američko-izraelskim napadi ma na Iran 28. februara. Iran umanjuje šanse za brzo potpisivanje sporazumaMeđutim, iransko Ministarstvo spoljnih poslova umanjilo je šanse za potpisivanje sporazuma u nedelju, ali je dodalo da bi se to moglo dogoditi "u narednim danima". Pojavili su se neki detalji o sadržaju memoranduma o razumevanju između Vašingtona i Teherana. Agencija Rojters (Reuters) je citirala "visokog iranskog zvaničnika" koji je rekao da tekst predviđa da će Teheran odmah otvoriti Ormuski moreuz u zamenu za ukidanje pomorske blokade iranskih luka koju su nametnule SAD. Vašington bi takođe oslobodio 25 milijardi dolara zamrznute imovine Irana, uključujući i putem direktnih transfera gotovine, ne bi uvodio nove sankcije dok se ne postigne konačni sporazum i odustao bi od sankcija za naftu koje je uveo Teheranu. Što se tiče nuklearnog pitanja, tekst navodno uključuje pristanak Irana da neće proizvoditi niti kupovati nuklearno oružje, da neće obogaćivati uranijum dok se ne zaključi konačni sporazum i da će smanjiti svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma unutar zemlje – iako tačan mehanizam za to tek treba da se razradi. Konačni sporazum bi potom bio razmatran u roku od 60 dana od postizanja sporazuma između dve strane. Izrael i Hezbolah razmenjuju udareSporazum bi, međutim, mogao biti ugrožen nakon što su Izrael i libanski Hezbolah ponovo razmenili vatru tokom vikenda. Hezbolah je i militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veliki deo juga Libana. SAD ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija na crnu listu stavila samo njegovo oružano krilo. Glavni iranski pregovarač i predsednik parlamenta Mohamed Baker Kalibaf kritikovao je SAD na X nakon što je Izrael u nedelju pokrenuo nove napade na mete Hezbolaha u Dahijehu, južnom predgrađu Bejruta. Kalibaf je rekao da je izraelski "upad u Dahijeh još jednom pokazao da Americi ili nedostaje volja da ispuni svoje obaveze ili sposobnost da to učini". "Davanjem zelenog svetla režimu ne možete dobiti ustupke. Igra lošeg i dobrog policajca je zastarela. Ako vam nedostaje volja i sposobnost da ispunite svoje obaveze, nije moguće govoriti o nastavku puta", naveo je Kalibaf. Izrael je saopštio da je napao južne delove Libana nakon što je Hezbolah lansirao tri projektila prema zajednicama na severu Izraela. "Izrael neće tolerisati pucanje na njegovu teritoriju", naveli u nedelju u saopštenju izraelski premijer Benjamin Netanjahu i ministar odbrane Izrael Kac. Mohamed Džafar Asadi, zamenik komandanta iranske zajedničke vojne komande, Centralnog štaba Hatam al-Anbija, takođe je rekao iranskim državnim medijima da izraelski napadi "neće ostati bez odgovora". Tramp je potom na Truth Social naveo da napad na Bejrut "nije trebalo da se dogodi, posebno na poseban dan kada smo tako blizu mirovnog sporazuma s Iranom". Ističući da Izrael ima "pravo da se brani od pretnji", američki predsednik je doveo u pitanje razmere napada na koji je Izrael "odgovarao". "Veoma mali i besmislen, niko nije povređen, niti ubijen, i ne bi trebalo da ometa ovaj važan proces", napisao je Tramp, upozoravajući protiv daljih napada i Izrael i Liban.

Rusija i Ukrajina u nedelju su nastavile razmenu vazdušnih napada, dok su mirovni pregovori Moskve i Kijeva pauzirani na neodređeno i izgleda pod senkom dešavanja na bojnom polju. Novi talas ukrajinskih napada dronova unutar ruskih regiona bio je usmeren na ključno rusko naftno postrojenje i hemijsku fabriku, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, dodajući da su duboki udari Kijeva odgovor na "odbijanje Rusije da okonča ovaj rat". "Ukrajina sprovodi svoj plan dugometnih sankcija protiv Rusije", napisao je Zelenski na X, gde je podelio video-snimke gustih stubova dima koji se navodno dižu iz naftnog postrojenja u Jaroslavskoj oblasti Rusije i hemijske fabrike azota u Tulskoj oblasti, jednog od najvećih snabdevača đubrivom u zemlji. Iako su slični snimci objavljeni na ruskim i ukrajinskim Telegram kanalima, rusko Ministarstvo odbrane je izvestilo da je ukupno 249 vazdušnih objekata oboreno u različitim ruskim regionima tokom noći između subote i nedelje. U gradu Orlov, južno od Moskve, jedna osoba je pogođena a devet je ranjeno kada je ukrajinski dron pogodio stambenu zgradu, rekao je regionalni guverner Andrej Kličkov. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin rekao je da je nekoliko napada dronova odbijeno, ali da je aerodrom Žukovski u prestonici morao biti zatvoren zbog uzbune za vazdušni napad, dok su letovi takođe ograničeni na aerodromu Domodedovo. Rusija je dotle nastavila da gađa ukrajinsku železničku, energetsku i civilnu infrastrukturu, a napadi su, kako se navodi, oštetili železničku stanicu, poštu i stambene zgrade u regionima Harkiva, Mikolajiva i Dnjepra. Nova razmena napada usledila je nedelju dana nakon retke javne razmene poruka između Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina. Nakon što je Kijev poslednjih meseci povećao napade na ključne ruske industrijske lokacije, ukrajinski predsednik je objavio otvoreno pismo u kojem je pozvao Kremlj da zaustavi rat i predloži sastanak licem u lice s ruskim kolegom. Putin je odbacio predlog za sastanak kao "besmislen", navodeći da je pismo Zelenskog – koje je između ostalog istaklo nedavne ukrajinske udare dugog dometa unutar Rusije – "nepristojno" i pozvao rusku vojsku da "obavi posao". Diplomatski napori koje je predvodila administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za okončanje rata u Ukrajini zastali su poslednjih meseci, dok između pregovaračkih uslova Kijeva i Moskve postoji veliki jaz – Kremlj se drži svog tvrdog stava i ne nudi nikakav kompromis oko kontrole nad ključnim istočnim regionom Ukrajine, Donjeckom.

Pet osoba je uhapšeno u nedelju na Kosovu tokom zajedničke operacije Specijalnog tužilaštva i Kosovske policije, u okviru istrage o ratnim zločinima u slučaju poznatom kao "Račak II". Prema navodima Specijalnog tužilaštva, uhapšeni se sumnjiče da su bili deo specijalnih policijskih jedinica Srbije koje su učestvovale u operaciji 15. januara 1999. godine u Račku. Specijalni tužilac Mir Morina rekao je da su istrage za zločine u Račku nastavljene i posle podizanja optužnica u odsustvu protiv 21 osobe u decembru prošle godine i da su u proteklih šest meseci pribavljeni novi dokazi koji su omogućili identifikaciju uhapšenih. Tokom operacije u nedelju, izvršene su pretresi na nekoliko lokacija, dok šesti osumnjičeni nije pronađen u svom prebivalištu i nije uhapšen. Na konferenciji za novinare, Tužilaštvo je navelo da su uhapšeni srpske nacionalnosti i bivši pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Četvorica od njih su penzioneri, dok jedan i dalje radi u poštanskim službama u Srbiji. Prema navodima kosovske policije, jedan od osumnjičenih je uhapšen na graničnom prelazu Bela Zemlja u ranim jutarnjim satima, dok su ostala četvorica uhapšena na različitim lokacijama na Kosovu. Tokom pretresa su, kako su navele kosovske vlasti, zaplenjena dokumenta, uniforme, policijska oprema i drugi materijali koji se smatraju relevantnim za istragu. Prema rečima Morine, identifikacija osumnjičenih je izvršena putem video-snimaka i drugih dokaza pribavljenih tokom istrage, uključujući materijale koje su ranije objavili mediji na Kosovu i u Srbiji. Morina je rekao da istrage nisu bile usmerene samo na izvršioce zločina, već i na njegove organizatore i nalogodavce. Ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla) naveo je na Fejsbuku (Facebook) da ratni zločini neće proći nekažnjeno i da će se gonjenje odgovornih nastaviti bez kompromisa. Na hapšenje pet osoba reagovala je Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja uživa podršku vlasti u Beogradu, navodeći da je to "novi talas zastrašivanja i progona Srba u Štrpcu i Gnjilanu kroz neosnovana hapšenja" koja imaju za cilj "stvaranje atmosfere straha, nesigurnosti i dodatnog pritiska na srpski narod". "Ono čemu svedočimo jeste čisto institucionalno nasilje i politički motivisan pritisak na srpski narod. Priština je godinama unazad kroz ovakve postupke pokušala da izgradi opasan narativ po kojem svaki Srbin koji je 1999. bio punoletan može biti bez ikakvog osnova optužen za najteža krivična dela", navela je Srpska lista na Fejsbuku. Specijalno tužilaštvo na Kosovu je u decembru podiglo optužnicu u odsustvu protiv 21 osobe osumnjičene za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, u vezi s masakrom u Račku 15. januara 1999. godine, gde je ubijeno 42 albanska civila. Suđenje u odsustvu, koje je Specijalno tužilaštvo zatražilo za ovaj slučaj, omogućeno je na Kosovu izmenama Zakonika o krivičnom postupku donetih 2022. godine. Međutim, takva suđenja mogu se održati samo pod uslovom da su tužilaštvo i sud iscrpeli sva sredstva da obezbede prisustvo optuženog. Ovaj Zakonik takođe predviđa da osobe kojima se sudi u odsustvu imaju pravo na bezuslovno ponovno suđenje kada budu uhapšene. Masakr u Račku je podstakao NATO da pokrene bombardovanje kako bi okončao rat na Kosovu 1998-99, što je dovelo do nezavisnosti zemlje nekoliko godina posle oslobođenja. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo,. Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine.

Objava pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa na društvenim mrežama pokrenula je u subotu 24-časovno odbrojavanja uz tvrdnju da je sporazum između Vašingtona i Teherana bliži "nego ikada ranije", ali su krhkost primirja na Bliskom istoku podvukli nastavak sukoba u Libanu i navodni napad na tanker u Ormuskom moreuzu. S druge strane, izveštaji iranskih novinskih agencija bacaju sumnju na Šarifov vremenski okvir, uz citiranje portparola Ministarstva spoljnih poslova koji je rekao da potpisivanje sporazuma "neće biti sutra". Šarifova izjava usledila je posle mnoštva izjava, objava i komentara prethodnog dana visokih zvaničnika s obe strane sukoba, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija, što ukazuje na diplomatski napredak. Zvaničnici u Vašingtonu su takođe rekli za RSE da se sporazum privodi kraju. Međutim, tokom sukoba koji je počeo vazdušnim napadima SAD i Izraela na Iran 28. februara već je bilo neutemeljenih nada. Raniji optimizmi su se raspršivali nizom kršenja primirja koje je počelo 8. aprila i povratka ratobornoj retorici ključnih igrača. Više borbenih dejstava je zabeleženo u subotu. Pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO), telo za praćenje bezbednosti pomorstva, izvestile su da je tanker pogođen nepoznatim projektilom kod obale Omana tokom noći. "Posada je, kako se izveštava, bezbedna", saopštila je agencija. "Brodovima se savetuje da plove s oprezom." Izraelske odbrambene snage (IDF) su dotle gađale mete u Libanu gde se bore protiv Hezbolaha, iranskog proksija koga i Izrael i SAD smatraju terorističkom organizacijom. IDF su takođe izvestile o dolazećoj vatri i aktiviranju sirena za uzbunu na severu Izraela. Visoki iranski zvaničnici su više puta rekli da sporazum s Vašingtonom mora da uključi primirje u Libanu. Odbrojavanje do dogovoraPregovarači SAD i Irana nisu se sastali od direktnih razgovora u Islamabadu, u Pakistanu, 11. i 12. aprila. Ti razgovori su završeni bez sporazuma, ali u potonja dva meseca su dve strane razmenjivale poruke za sastavljanje Memoranduma o razumevanju preko pakistanskih posrednika. S obzirom na centralnu ulogu Pakistana, Šarifova izjava je privukla veliku pažnju. "Konačan, dogovoren tekst mirovnog sporazuma je postignut", napisao je na društvenim mrežama u petak. "Pakistan sada tesno sarađuje s obe strane kako bi se finalizovali naredni koraci." Jedan od "narednik koraka" koje je Šarif pomenuo izgleda je gde i kako će se Memorandum o razumevanju potpisati. "Pakistan se priprema za elektronsko potpisivanje mirovnog sporazuma odmah posle toga, a zatim za razgovore na tehničkom nivou sledeće nedelje", napisao je Šarif u objavi u subotu na društvenim mrežama u kojoj se navodi da se "finalizacija" očekuje u roku od 24 sata. Međutim, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei je naknadno sugerisao da bi proces mogao da potraje. "Tačno vreme potpisivanja memoranduma neće biti sutra", rekao je manje od dva sata posle Šarifove objave, prenela je poluzvanična novinska agencija Tasnim. "Zbog oklevanja druge strane, moramo biti oprezni u davanju bilo kakvih izjava o ovom procesu." Obe strane su iznele različite stavove o tome gde i kako će se sporazum zaključiti, a Iran je takođe izneo navode o digitalnom potpisivanju, dok je zvaničnik Bele kuće u petak za RSE rekao da posrednici i dalje razmatraju ceremoniju potpisivanja u Evropi u narednim danima. Ove razlike su trivijalne u poređenju s ogromnim razlikama u zahtevima koje strane izgleda imaju po suštinskim pitanjima. Pojavili su se izveštaji da se to pitanje zaobiđe, tako što se početni Memorandum o razumevanju odnosi na to da Iran otvori Ormuski moreuz a Vašington ukine pomorsku blokadu iranskih luka i voda. To bi ostavilo teža pitanja, poput iranskog nuklearnog programa, njegovih zaliha visoko obogaćenog uranijuma i sudbine američkih sankcija Iranu, za kasnije runde pregovora. To, međutim, nije zvanično potvrđeno. Brutalna represija u IranuIzveštaji iz Irana od subote sugerišu da se intenzivan obračun s političkom opozicijom u zemlji, koji je počeo tokom masovnih protesta u januaru, nastavlja nesmanjenom žestinom. Iransko udruženje pisaca objavilo je da je Jusef Ansari, pesnik i romanopisac uhapšen 8. januara, dobio kaznu od četiri meseca zatvora plus još osam meseci uslovno. Radio Farda (Iranski servis RSE) ustanovio je da je Ferejdun Farahani, profesor muzike i gostujući profesor arhitekture na Univerzitetu Pars, uhapšen zbog postova na društvenim mrežama koje je objavio tokom demonstracija. Na svom Instagramu je objavio pesmu pod nazivom "U slavu želje nacije za slobodom". U provinciji Isfahan, pravosuđe je saopštilo da će imovina 100 "izdajnika" biti konfiskovana, bez iznošenja drugih detalja. Već nekoliko nedelja, iranske vlasti su najavljivale slične mere protiv stotina ljudi. Tasnim je takođe u suboru izvestio da je osumnjičeni uhapšen zbog "kontakta sa stranim špijunskim elementima". Još jedan deo represije je sve češća upotreba novog zakona uvedenog posle 12-dnevnog rata s Izraelom prošle godine, kojim se proširuju kazne za navodnu špijunažu. Poslednjih nedelja su neki od optuženih za špijunažu obešeni, zajedno s desetinama drugih političkih zatvorenika. Razmere represije, koja je počela ubijanjem hiljada demonstranata u januaru, izazvale su široku međunarodnu osudu.