Osnovno tužilaštvo u Prištini saopštilo je u utorak da je pet osoba privedeno zbog "narušavanja slobodne volje birača u Gračanici", opštini sa srpskom većinom. Ova privođenja usledila su nakon što je vršilac dužnosti ministra u Vladi Kosova Nenad Rašić optužio Srpsku listu da vrši "pritisak" i "zastrašuje" njegove pristalice, te pozvao nadležne kosovske institucije da reaguju. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da će "svi odgovorni za ovaj antisrpski čin da budu tretirani najstrože u skladu sa zakonima Republike Srbije". Igor Simić, funkcioner Srpske liste koja deluje uz podršku vlasti Srbije, ocenio je da su privođenja "pokušaj da se napadne srpsko zdravstvo i obrazovanje", kao i da se pomogne Rašiću da dobije glasove na predstojećim izborima. Kosovsko tužilaštvo je, kako se navodi u saopštenju, reagovalo po službenoj dužnosti nakon medijskih izveštaja o navodima Rašića, koji je lider stranke Za slobodu pravdu i opstanak. Radio Slobodna Evropa je preneo svedočenja nekoliko osoba koje su ustvrdile da su dobile otkaz jer ne podržavaju Srpsku listu već stranku Nenada Rašića. Oni su po nekoliko decenija bili zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama Srbije na Kosovu, koje uglavnom poslednjih godina vode članovi i funkcioneri Srpske liste – vodeće stranke Srba na Kosovu koja deluje uz podršku zvaničnog Beograda. "Odlukom državnog tužioca, pet osoba, državljana Republike Kosovo srpske nacionalnosti, zadržano je zbog sumnje da su počinili krivično delo 'Povreda slobodnog opredeljenja birača' iz člana 210 Krivičnog zakonika Republike Kosovo", navodi se u saopštenju. Dodaje se da je tužilaštvo prikupilo izjave i dokaze, na osnovu kojih se sumnja da su privedena lica bila uključena u nezakonite aktivnosti povezane sa gore navedenim krivičnim delom. U neka rešenja o otkazu, u koja je RSE imao uvid, navodi se da su zaposleni u dužem vremenskom periodu javno iznosila svoje političko opredeljenje, suprotno "interesima za koje se opredeljuje srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji, koje živi u institucionalnom sistemu koje ne priznaje Republika Srbija". Rašić je na sednici Vlade Kosova 14. maja rekao da je oko 20 ljudi koji ga podržavaju dobilo otkaz, te da se u narednom periodu očekuje da još oko 40 osoba dobije rešenje o otkazu samo na teritoriji opštine Gračanica. Rašić je ustvrdio i kako simpatizere i članove njegove stranke na prelazima sa Srbijom zadržava Bezbednosno-informativna agencija (BIA), uz upite da se izjasne za koga će glasati 7. juna na vanrednim parlamentarnim izborima. Srpska lista je ove navode demantovala, uz navode da Rašić nema legitimitet, te da pokušava da "opravda" poraz na predstojećim izborima. Na poslednjim izborima decembra prošle godine Srpska lista je dobila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedan mandat osvojila stranka Nenada Rašića. RSE se obratio i Kancelariji za Kosovo Vlade Srbije, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu zdravstva sa upitom da li su upoznati sa tvrdnjama o otkazima u srpskim sredinama na Kosovu iz političkih razloga, te da li će preduzeti neke korake. Odgovor nije stigao. Na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna Srpskoj listi će konkurent biti jedino stranka Nenada Rašića, koji je u dva navrata bio ministar za zajednice i povratak u Vladi Aljbina Kurtija (Albin). Srpska lista tvrdi da je reč o 'nasilnoj integraciji' Funkcioner Srpske liste Igor Simić je na konferenciji za novinare rekao da su uhapšeni direktori zdravstvenih i obrazovnih institucija "u čemu je najdirektnije učestvovao Nenad Rašić jer je targetirao Srbe". On je ocenio da se na ovaj način vrši "nasilna integracija" zdravstvenih i obrazovnih institucija. Ove institucije u srpskim sredinama funkcionišu u sistemu Srbije i gotovo su jedine preostale nakon što su u poslednje dve godine zatvorene sve druge od strane kosovskih vlasti uz obrazloženje da su "paralelne i ilegalne". Pitanje integracije srpskog zdravstva i obrazovanja na Kosovu pokrenuto je septembra prošle godine, kad je premijer Kurti poručio da dualni sistem nije održiv, te da je potrebna "inkorporacija istih i ujedinjenje". "Ova današnja hapšenja nemaju nikakve veze sa izborima, ovo je pokušaj da se napadne srpsko zdravstvo i obrazovanje i sa druge strane, ako već govorimo o izborima, da se pomogne Nenadu Rašiću da silom dobije glasove srpskog naroda", rekao je Simić. On je naveo da “sankcionisani” radnici u srpskim institucijama koji su ostali bez posla imaju pravo na žalbu, te da su direktori “časno obavljali svoje obaveze”. Simić je dodao da je o hapšenjima obavešten zvanični Beograd, te međunarodna zajednica i da očekuje njihovu reakciju. Dačić preti odgovornima za 'antisrpski čin'Dačić je rekao da će svako ko je svojim činjenjem doprineo privođenju petoro Srba, direktora zdravstvenih i prosvetnih institucija Srbije u centralnom delu Kosova biti gonjen i sankcionisana u skladu sa zakonima Srbije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije odlučno je u nameri da svi odgovorni za ovaj antisrpski čin budu tretirani najstrože u skladu sa zakonima Republike Srbije", izjavio je Dačić. Nije, međutim, jasno na koje osobe Dačič misli, kao i na koje zakone se poziva, niti koji "antisrpski čin" je u pitanju.

Samit lidera Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana, koji predstavlja najvažniji politički događaj na kojem se okupljaju lideri 27 država članica EU i šest zemalja regiona, ove godine biće održan 5. juna u Tivtu. Uoči priprema za samit, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen razgovarala je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine. Prema rečima portparolke Evropske komisije Paole Pinjo, predstojeći junski samit bio je u fokusu razgovora fon der Lajen sa predsednikom Srbije, ali ona nije potvrdila da li je Vučić obećao da će učestvovati na narednom samitu. Pinjo je takođe navela da ne isključuje mogućnost da predsednica Evropske komisije obavi slične razgovore i sa ostalim liderima iz regiona uoči predstojećeg samita. Zvaničnici EU potvrdili su da su pozivnice za učešće već upućene svim liderima regiona. Kosovo je na ovim samitima redovno predstavljala bivša predsednica Vjosa Osmani. Budući da Kosovo, u svetlu novih vanrednih izbora, nema šefa države, poziv za učešće na samitu dobila je vršiteljka dužnosti predsednice i predsednica kosovske skupštine Aljbuljena Hadžiju. Samiti EU–Zapadni Balkan postali su redovna praksa od 2020. godine. Održavaju se jednom godišnje, a svaki drugi put organizuju se u jednoj od zemalja regiona. Godine 2022. prvi put je samit ove vrste održan van granica EU, u glavnom gradu Albanije, Tirani. Ovaj format predstavlja ključnu političku platformu za strateški dijalog između Evropske unije i regiona, sa fokusom na proširenje, bezbednost, ekonomsku saradnju i političku stabilnost Zapadnog Balkana. Ovogodišnje održavanje samita u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva. Crna Gora je na završnoj fazi pregovora o pristupanju sa Briselom. Do sada je privremeno zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, a EU je već odobrila rad ad hoc grupe koja će raditi na nacrtu teksta sporazuma o pristupanju.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova u tehničkom mandatu Xhelal Sveçla saopštio je da su preduzeti prvi koraci ka osnivanju Žandarmerije Kosova. Sveçla je na društvenim mrežama napisao da je potpisao odluku o formiranju radne grupe koja će, kako je naveo, analizirati i predložiti modele funkcionisanja Žandarmerije kao agencije Ministarstva unutrašnjih poslova. "Žandarmerija predstavlja važan korak u jačanju naše sigurnosne arhitekture, s jasnom misijom da osigura snažno prisustvo države u očuvanju granica, integriteta i teritorijalnog suvereniteta, zaštiti od terorizma, upravljanju visokorizičnim neredima i zaštiti kritične infrastrukture", napisao je na Facebooku. Prema Sveçli, osnivanje Žandarmerije ojačaće državne kapacitete za prevenciju, upravljanje i neutralizaciju prijetnji "koje ugrožavaju sigurnost građana i teritorijalni integritet naše zemlje". Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković ocijenio je da najava nema uporište u postojećim sporazumima, navodeći da "ne postoji ni osnov ni prostor" za formiranje takvih struktura. Žandarmerija je sigurnosna snaga s vojnim karakterom koja obavlja policijske zadatke. U nekim državama djeluje u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, dok je u drugima dio oružanih snaga. Mnoge države imaju žandarmeriju, uključujući i sjevernog susjeda Kosova, Srbiju, čija žandarmerija djeluje u okviru policije. Žandarmeriju imaju i druge države, poput Francuske, članice NATO-a. Na primjer, Francuska žandarmerija je vojna snaga zadužena za provođenje zakona, ima punu jurisdikciju nad civilnim stanovništvom i odgovorna je za javnu bezbjednost i javni red, a sarađuje s policijskim i vojnim snagama unutar zemlje i u inostranstvu. Ona ima ulogu u upravljanju krizama i učestvuje u mirovnim misijama u inostranstvu, ali i u borbenim operacijama. U NATO-u se snage ovog tipa pominju u okviru onoga što se naziva policija za stabilizaciju.

Novi granični prelaz u Gradišci, na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine, je privremeno otvoren, javlja Bosanskohercegovački auto-moto klub u utorak navečer, 19. maja. Radi se o graničnom prelazu na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine, jednom od najfrekventnijih sa Hrvatskom. Uoči otvaranja, Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine saopštilo je da je donijelo rješenje kojim se omogućava preusmjeravanje saobraćaja preko novog mosta u Gradišci, nakon što se rano ujutro 19. maja urušio dio mosta na starom graničnom prelazu Gradiška. Nije bilo povrijeđenih. Novi most koji se nalazi na novom graničnom prelazu nije bio u funkciji, iako je završen, jer Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH nije postigao saglasnost da se otvori još krajem prošle godine. Inače, odluka Ministarstva sigurnosti BiH je donesena nekoliko sati nakon što Vijeće ministara Bosne i Hercegovine nije usvojilo zaključak predsjedavajuće Borjane Krišto da se zbog vanrednih okolnosti, uslijed urušavanja mosta na Graničnom prijelazu Gradiška, privremeno otvori novi granični prelaz. Protiv su bili ministri iz reda bošnjačkog naroda. "Lokacija preko novog mosta koristiće se za vrijeme obustave saobraćaja na postojećem graničnom prijelazu Gradiška, do kojeg je došlo usljed obrušavanja dijela zaštitne ograde i pješačke staze na mostu preko rijeke Save", navodi se u saopštenju za javnost iz ovog Ministarstva u utorak poslijepodne, 19. maja. Šta je prethodilo privremenom otvaranju novog graničnog prelaza?Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH tokom dana nije postigao saglasnost da se otvori novi granični prelaz u Gradišci. Da bi novi prelaz bio otvoren, potrebno je usvojiti Poslovnik o unutrašnjoj organizaciji UIO BIH, protiv čega se izjasnio Zijad Krnjić, član Upravnog odbora iz reda stručnjaka koje je imenovala Vlada Federacije Bosne i Hercegovine. Novi granični prelaz Gradiška trebao je biti otvoren u decembru prošle godine, ali nije, jer ni tada nije postignut dogovor na sjednici UO UIO BiH o dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji koji je potrebno izmijeniti kako bi se carinici rasporedili na ovaj novi granični prelaz. I tada je protiv bio Krnjić, koji je tražio da se poravna razlika između prikupljenog PDV-a i isplaćenih sredstava prema entitetima, te kaže da bi bi Republika Srpska morala Federaciji BiH isplatiti oko 100 miliona maraka (oko 50 miliona eura). Isti zahtjev je ponovio i na sjednici 19. maja. Inače, UIO BiH prikuplja poreze koji se naplaćuju prilikom uvoza, carinjenja i prometa robe i usluga, kao i porez na dodanu vrijednost (PDV), te raspoređuje u budžete države i dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH. PDV se prikuplja na jedinstveni račun, a potom se raspoređuje u procentu koji dogovori Upravni odbor UIO, a na osnovu podataka koliko je novca prikupljeno u kojoj od ove tri administrativne jedinice. Posljednje usklađivanje koeficijenta urađeno je 2023. godine, te se Federaciji BiH trenutno raspoređuje 62 odsto novca, RS-u 34,44 a Brčkom 3,59 odsto. Tokom dana je iz Ministarstva prometa i komunikacija BiH, koje je nadležno za provođenje Sporazuma o održavanju mostova na granici između BiH i Hrvatske, saopšteno kako će više informacija o stepenu oštećenja i eventualnim mjerama sanacije biti poznato nakon završetka stručnog pregleda oštećenja. Tužilaštvo BiH formiralo predmet protiv KrnjićaTužilaštvo Bosne i Hercegovine formiralo je 8. maja predmet protiv člana UIO BiH Zijada Krnjića, zbog sumnje da je blokirao usvajanje akata za rad novog graničnog prelaza Gradiška na sjeverozapadu zemlje, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz ove pravosudne institucije. "Zaprimljena je prijava, u skladu sa standardnom procedurom, formiran je predmet i dat u rad postupajućem tužiocu radi provjere osnovanosti navoda iz prijave", navedeno je u odgovoru iz Tužilaštva BiH. Krnjića je prijavila Privredna komora Republike Srpske, potvrdio je ovo za RSE njen predsjednik, Goran Račić. Privredna komora ovog bh. entiteta je Krnjića prijavila još prošle sedmice, zbog sumnje da je on kao član Upravnog odbora UIO BiH glasao protiv izmjena i dopuna Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji, čime su blokirane procedure za puštanje u rad novog graničnog prelaza na mostu u Gradišci. Radovi na novom prekograničnom mostu na rijeci Savi, koji povezuje BiH i Hrvatsku u Gradišci završeni su prije tri i po godine. Most dug 426 metara i vrijedan 19 miliona eura sufinansirala je Evropska unija sa 3,2 miliona eura bespovratnih (grant) sredstava, uz 5,6 miliona eura kredita Evropske investicijske banke. Most koji se urušio i koji povezuje Gradišku i Staru Gradišku u Hrvatskoj izgrađen je 1956. godine, a njegova ukupna dužina je 240 metara.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK) potpisala je u ponedeljak ugovor s kompanijom Smartmatic BH za nabavku sistema za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića na biračkim mestima koji bi trebalo da se koriste u oktobru na opštim izborima. Uvođenje biometrijske identifikacije birača i skeniranja glasačkih listića na oko 5.000 biračkih mesta trebalo bi da omogući brži, efikasniji i pouzdaniji izborni proces. Ugovor koji su potpisali predsednik CIK-a Jovan Kalaba i direktor kompanije Smartmatic, koja je nosilac grupe ponuđača, Frans Gunink vredi nešto više od 74,5 miliona konvertabilnih maraka (preko 38 miliona evra). Nabavka sistema za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića na biračkim mestima prema ugovoru obuhvata sve potrebne komponente: opremu, softver, potrošni materijal, tehničku podršku, štampanje glasačkih listića, skladištenje i distribuciju do nadležnih izbornih organa, saopštio je CIK. Implementacija ugovora odvijaće se u tri faze: isporuka elektronske opreme i edukacija korisnika, transport i štampanje i pakovanje glasačkih listića. Opšti izbori na kojima će 3,4 miliona birača birati tri člana Predsedništva BiH, 518 zastupnika u državnom i dva entitetska parlamenta, te u deset kantonalnih skupština, biće održani 4. oktobra. Uvođenje novih tehnologija s biometrijskom identifikacijom birača i skeniranjem glasačkih listića nametnuo je visoki predstavnik u ostavci Kristijan Šmit (Christian Schmidt) izmenama Izbornog zakona 2024. nakon što političke stranke godinama nisu mogle da se dogovore o reformi izbornog procesa.

Samit procesa Brdo–Brioni, koji je trebalo da se održi u maju u Hrvatskoj, ali je otkazan usled trzavica u odnosima Beograda i Zagreba, biće održan u oktobru u Severnoj Makedoniji, najavila je u ponedeljak predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar. Pirc Musar je konferenciji za novinare s makedonskom predsednicom Gordanom Siljanovskom Davkovom izrazila zadovoljstvo što će Severna Makedonija ove godine biti domaćin ovog samite, prenela je agencija Beta. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović krajem marta je otkazao sastanak Procesa Brdo-Brioni koji je trebalo da bude održan u toj zemlji, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. Milanović je tada rekao da su "političke izjave i postupci predsednika Srbije… u potpunoj suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope". Vučić više od godinu dana optužuje Hrvatsku i njene službe da se mešaju u unutrašnja pitanja Srbije, ne pružajući za to dokaze. Uoči Milanovićeve odluke o otkazivanju samita, Vučić je rekao da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja" na lokalne izbore u Srbiji, navodeći "logističku podršku jedne susedne države". Hrvatska i Slovenija su 2013. godine, kao članice EU, inicirale Proces Brdo-Brioni u cilju podsticanja saradnje i ubrzavanja evropskih integracija regiona. Učenici su i lideri Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije. Siljanovska Davkova je u ponedeljak u Ljubljani rekla da samo postojanje ovog procesa Brdo-Brioni pokazuje da su Slovenija i Hrvatska posvećene regionu i da ga posmatraju pozitivno. Pirc Musar je rekla da razume odluku hrvatskog predsednika da otkaže planirani sastanak na Brionima, ali da su odmah počeli da traže rešenje za alternativnu lokaciju za samit. "Svi u okviru procesa Brdo–Brioni slažemo se da je to trenutno jedina platforma gde se sve zemlje Zapadnog Balkana, zajedno sa Slovenijom i Hrvatskom, jednom godišnje sastaju i razgovaraju", rekla je i ocenila da je to od izuzetnog značaja.

Ministarstvo finansija SAD produžilo je u ponedeljak za još 30 dana izuzeće od sankcija koje omogućava zemljama u riziku da kupuju rusku naftu koja se isporučuje na moru, pošto poremećaji u snabdevanju povezani sa sukobom SAD i Izraela s Iranom nastavljaju da potresaju globalna energetska tržišta. "Ministarstvo finansija SAD izdaje privremenu opštu licencu od 30 dana kako bi najranjivijim državama omogućilo privremeni pristup ruskoj nafti koja je trenutno na moru", naveo je ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) na X. Besent je rekao da će izuzeće "pomoći u stabilizaciji fizičkog tržišta sirove nafte i osigurati da nafta stigne do energetski najranjivijih zemalja", dok će istovremeno ograničiti mogućnost Kine da skladišti rusku naftu po sniženim cenama. Ova odluka ističe sve teže balansiranje s kojim se suočavaju Vašington i njegovi saveznici dok nastoje da održe pritisak na Moskvu zbog rata u Ukrajini, a istovremeno pokušavaju da spreče veći energetski šok povezan s eskalacijom tenzija s Iranom. Prethodno izuzeće je isteklo tokom vikenda pre nego što je obnovljeno pošto je nekoliko siromašnijih zemalja tražilo više vremena da obezbede snabdevanje koje je poremećeno zatvaranjem brodskih ruta u Persijskom zalivu, rekao je izvoru upoznat s odlukom. Te zemlje nisu imenovane. Tržišta nafte su i dalje nestabilna uprkos produženju izuzeća. Brent sirova nafta je u ponedeljak poskupela za oko 1,5 odsto na oko 111 dolara po barelu usled zabrinutosti oko snabdevanja iz Persijskog zaliva. Besent vrši pritisak na saveznike u vezi s IranomGovoreći u Parizu tokom sastanka ministara finansija iz Grupe sedam vodećih industrijalizovanih zemalja, Besent je pozvao saveznike da pojačaju sprovođenje sankcija prema Teheranu, iako su se pojavili izveštaji da Vašington možda razmatra ograničeno ublažavanje sankcija u okviru širih diplomatskih pregovora. "Pozivamo sve naše saveznike iz G7, a zapravo i sve naše saveznike i ostatak sveta, da slede režim sankcija, kako bismo mogli da suzbijemo nezakonite finansije koje pokreću iransku ratnu mašineriju i da vratimo taj novac iranskom narodu", rekao je Besent novinarima. Iranska poluzvanična novinska agencija Tasnim izvestila je da je Vašington predložio privremeno ublažavanje sankcija za iransku naftu u okviru razgovora usmerenih na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i napredovanje ka mogućem mirovnom sporazumu. Prema izveštaju, koji se poziva na izvor blizak pregovorima, ublažavanje sankcija stupilo bi na snagu tek pošto se postigne konačni sporazum. O tvrdnjama Tasnima nije bilo komentara iz Vašingtona. Izuzeće od sankcija na rusku naftu prvi put je uvedeno u martu pošto su američko-izraelski napadi na Iran izazvali strah od nestašice i naglih skokova globalnih cena sirove nafte. Iako je mera malo doprinela smanjenju cena, ona je omogućila glavnim kupcima, uključujući Indiju, da nastave da uvoze rusku sirovu naftu uprkos proširenim američkim sankcijama usmerenim na energetski sektor Moskve. Kijev poziva na veći pritisak na RusijuNa istom skupu G7, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko pozvao je saveznike da uvedu dodatne sankcije Rusiji. "Moramo da nastavimo da vršimo pritisak na Rusiju, da uvedemo dodatne sankcije Rusiji", rekao je Marčenko. Neki analitičari rekli su da ponovljena produženja izuzeća ukazuju na to kako pritisci na energetska tržišta ograničavaju napore Zapada da ekonomski izoluje Moskvu. "To je bilo jednostavno neizbežno", rekao je za RSE Bret Erikson (Brett Erickson), stručnjak za sankcije u kompaniji Obsidian Risk Advisors. "Kada je taj presedan uspostavljen, osigurao je buduća produženja do normalizacije."

Posebni odjel za suzbijanje korupcije, organizovanog i međukantonalnog kriminala Federalnog tužilaštva (POSKOK) ponavlja istragu u predmetu koji se odnosi na okolnosti smrti 19 osoba u bujičnim poplavama u Donjoj Jablanici, u oktobru 2024. godine, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa, u ponedjeljak 18. maja. Iz POSKOK-a nisu mogli potvrditi koliko je osoba obuhvaćeno novom istragom. "Morali smo ponoviti istražne radnje zbog procesne valjanosti, te su poduzete i nove, i na tome se već radi. Zbog utvrđenih određenih nepravilnosti, i kako bi se zakonito prikupili dokazi, donesena je odluka da se naredba o provođenju istrage Tužilaštva Hercegovačko-neretvanskog kantona stavi van snage", rečeno je iz POSKOK-a za RSE. Prethodno je glavni kantonalni tužilac Tužilaštva Hercegovačko-neretvanskog kantona 12. marta 2026. godine, u predmetu "Donja Jablanica", donio odluku kojom se, iz proceduralnih razloga, stavlja van snage ranije donesena naredba o provođenju istrage Područnog tužilaštva Konjic, a predmet vraća u prethodnu fazu postupka. POSKOK je predmet već jednom vratio tužilaštvu Hercegovačko-neretvanskog kantona – Područno tužilaštvo Konjic. U saopštenju su tada naveli da su, prilikom usklađivanja dokumentacije koje su obavili zaposlenici Posebnog odjela, "uočeni određeni tehnički nedostaci u spisu koje je potrebno otkloniti, te sačiniti novi, korigirani popis spisa, izvršiti njegovo sortiranje i kompletan predmet dostaviti Posebnom odjelu na ponovno odlučivanje." Nakon što su Donju Jablanicu, u noći 4. oktobra 2024., pogodile bujične poplave, predmet je otvorilo Tužilaštvo HNK. Iz te institucije su u ranijim saopćenjima naveli da je istragom obuhvaćena firma "Sani", koja je upravljala obližnjim kamenolomom, iz koga se kamenje sručilo na kuće, kao i da se ispituje uloga inspekcija i drugih nadležnih službi. Prvobitnom istragom pored pravnog lica, firme "Sani" istraga se vodila i protiv četiri fizičke osobe. Područje Jablanice na jugu Bosne i Hercegovine najviše je stradalo u bujičnim poplavama, koje su zemlju pogodile početkom oktobra 2024. i iza sebe ostavile 27 žrtava, te milionsku štetu.

Policijske agencije iz Bosne i Hercegovine sudjelovale su u širokoj međunarodnoj operaciji koju je koordinirao EUROPOL, a koja je bila usmjerena na razbijanje online propagandne mreže Iranske revolucionarne garde (IRGC), pri čemu je identificirano oko 14.200 linkova povezanih s njenim aktivnostima. U akciji, koja je trajala od sredine februara do kraja aprila, sudjelovalo je ukupno 19 država, a vlasti su u koordiniranim fazama prikupljale obavještajne podatke, identificirale ciljani sadržaj te slale zahtjeve digitalnim platformama za njegovo uklanjanje, saopćio je EUROPOL. U akciji su učestvovale: Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Ukrajina i Sjedinjene Američke Države. Meta operacije bio je širok spektar materijala koji se koristi za širenje propagande, regrutaciju pristalica i prikupljanje sredstava. Sadržaj bio je distribuiran putem društvenih mreža, streaming servisa, blogova i samostalnih web stranica, na više jezika, uključujući engleski, arapski i perzijski. Prema nalazima istrage, propagandni materijali uključivali su politički i religijski motivirane govore, kao i sadržaje generirane uz pomoć umjetne inteligencije koji veličaju IRGC i pozivaju na nasilje. IRGC je Europska unija u februaru 2026. formalno proglasila terorističkom organizacijom, što je omogućilo intenzivnije pravne i operativne mjere protiv njenih aktivnosti unutar EU. Odluci se u martu pridružila i BiH, kao i Albanija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija. Srbija nije bila uključena na popis zemalja koje su se pridružile ovom stavu EU, ali je naknadno dodana na njega. Kao rezultat operacije, glavni IRGC nalog na platformi X, koji je imao više od 150.000 pratitelja, blokiran je u EU, dok su hiljade drugih sadržaja uklonjene ili su predmet daljnjih istraga. Istraga je također pokazala da IRGC koristi mrežu hosting provajdera u različitim državama, kao i kriptovalute, kako bi zaobišao finansijske kontrole i održao prisustvo na internetu uprkos naporima za njegovo suzbijanje. Iz EUROPOL-a navode da je riječ o dijelu kontinuiranih napora u borbi protiv terorističkog sadržaja na internetu, upozoravajući da se takve mreže stalno prilagođavaju i zahtijevaju dugoročne, koordinirane odgovore.

Tri osobe su poginule u nedelju u Moskovskom regionu koji bio pod najvećim ukrajinskim napadom u poslednjih godinu dana, dok je jedna osoba poginula u Belgorodskoj oblasti koja se graniči s Ukrajinom, saopštile su ruske vlasti. Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je više od 1.000 dronova oboreno iznad zemlje tokom noći i u nedelju ujutro u najmanje desetak regiona. Guverner Moskovske oblasti Andrej Vorobjov potvrdio je broj žrtava i dodao da spasilački timovi u ruševinama tragaju za makar jednom osobom, pošto je nekoliko stambenih zgrada i infrastrukturnih objekata oštećeno u napadima. Ruska protivvazdušna odbrana uništila je 81 dron koji se kretao ka Moskvi od ponoći, javila je agencija TASS, citirajući gradonačelnika prestonice Sergeja Sobjanjina. Sobjanjin je dodao da je 12 ljudi povređeno, uglavnom u blizini ulaza u jednu od moskovskih rafinerija nafte, dok sama rafinerije nije oštećena. Najveći aerodrom u Ruski, moskovski Šeremetjevo, takođe je saopštio da su ostaci drona pali na tlo aerodroma, mada nije pričinjena nikakva šteta. Ukrajinski dronovi su takođe oboreni u Kaluškoj, Brjanskoj, Smolenskoj i Pskovskoj oblasti, kao i na Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine. Napad se dogodio dva dana pošto je ruska raketa pogodila stambenu zgradu u Kijevu, kada su poginule 24 osobe, uključujući troje dece, tokom jednog od najjačih baražnih napada Kremlja na ukrajinsku prestonicu ove godine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je napade u objavi na X, navodeći da su "naši odgovori na Rusko produžavanje rata i njene napade na naše gradove i zajednice potpuno opravdani". "Jasno poručujemo Rusima: njihova država mora da okonča svoj rat", dodao je on.