Pretovaren kamion koji je prevozio afganistanske porodice koje su se vraćale iz Pakistana sudario se u istočnom Afganistanu 30. maja, usmrtivši najmanje 22 osobe i povrijedivši 36 drugih, saopštili su lokalni zvaničnici. Nesreća se dogodila u blizini raskrsnice Surkakan u okrugu Kargaji u provinciji Lagman na autoputu Kabul-Džalalabad, ključnoj ruti koja povezuje afganistansku prijestonicu sa graničnim prelazom Torkam u Pakistanu. Mavlavi Aminulah Šarif, direktor javnog zdravlja pokrajine Nangarhar, rekao je da je raniji broj poginulih od 18 porastao na 22 nakon što je nekoliko žrtava podleglo povredama u bolnici. Preliminarne istrage ukazuju da je vozač zaspao za volanom, što je dovelo do toga da pretovareno vozilo sleti sa puta i upadne u jarak, rekao je Šarif. Još jedan afganistanski zvaničnik rekao je novinskoj agenciji AFP da je među poginulima najmanje 12 djece. Hitne službe su prevezle ranjenike u obližnje medicinske ustanove u provinciji Nangarhar, gdje je nekoliko putnika i dalje u kritičnom stanju. Portparol talibanske vlade Zabihulah Mudžahid je u objavi na platformi X rekao da je "duboko ožalošćen" tragedijom i da se moli "za brz oporavak povrijeđenih". Žrtve su među sve većim brojem Afganistanaca koji se vraćaju iz Pakistana u okviru plana Islamabada za repatrijaciju ilegalnih stranaca, vladine kampanje pokrenute za uklanjanje stranih državljana bez dokumenata, većinom Afganistanaca. Prema podacima Agencije UN za izbjeglice (UNHCR) i Međunarodne organizacije za migracije, više od 447.000 Afganistanaca vratilo se iz Pakistana od početka 2026. godine. Humanitarne grupe kažu da mnogi povratnici stižu sa ograničenim resursima i često putuju u pretrpanim komercijalnim kamionima zbog nedostatka pristupačnih opcija prevoza. Smrtonosne saobraćajne nesreće su česte u Afganistanu, gdje su decenije sukoba ostavile veliki dio transportne infrastrukture u lošem stanju, dok opasne prakse vožnje i nedostatak regulative takođe doprinose čestim smrtnim slučajevima u saobraćaju.

Ukrajina tvrdi da su njene snage izvele veliki noćni napad dronova ciljajući vojne i infrastrukturne objekte unutar Rusije i teritorije koju je Rusija okupirala. Komandant Robert "Madjar" Brovdi iz ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme rekao je 30. maja da je koordinisana operacija pogodila 23 vojna i strateška cilja. Rekao je da su ukrajinske snage pogodile više ciljeva u oblasti Taganroga u južnoj Rostovskoj oblasti Rusije, uništivši tanker iz moskovske flote u sjenci, koji se koristi za transport sankcionisane nafte, kao i taktički raketni sistem Iskander i dva protivpodmornička aviona Tu-142. Ruski zvaničnici potvrdili su napad dronom na područje luke Taganrog, prijavivši požare koji su oštetili komercijalni tanker, rezervoar za gorivo i administrativnu zgradu. Ruske vlasti su takođe prijavile napade u pograničnom regionu Belgoroda. Guverner Aleksandar Šuvajev rekao je da su ukrajinske snage izvršile 55 napada u prethodna 24 sata, ubivši tri civila i ranivši još tri. Rekao je da su u napadima učestvovali dronovi, artiljerija i avioni. Tvrdnje nisu mogle biti nezavisno potvrđene. Na okupiranom Krimu, dronovi su, kako se navodi, pogodili i Morski naftni terminal u Feodosiji, ključno čvorište za snabdevanje gorivom ruskih snaga na poluostrvu. Stanovnici su prijavili jaku protivvazdušnu vatru praćenu eksplozijama i velikim požarom na lokaciji. U međuvremenu, ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je izvijestilo da je Rusija pokrenula veliki noćni napad u kojem je učestvovala balistička raketa Iskander-M, šest krstarećih raketa H-101 i oko 290 dronova tokom prethodna 24 sata. Ukrajinske snage su saopštile da su presrele pet krstarećih raketa i 279 dronova, iako su neki projektili probili protivvazdušnu odbranu i izazvali štetu u nekoliko regiona. Vlasti su izvijestile o napadima na stambenu, industrijsku i komunalnu infrastrukturu u Sumskoj, Zaporoškoj, Hersonskoj, Dnjepropetrovskoj i Poltavskoj oblasti, a povređeni su prijavljeni na nekoliko mjesta. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski upozorio je da Rusija priprema novi napad velikih razmjera dok Moskva nastavlja svoj vazdušni napad na Ukrajinu. U objavi na Telegramu 29. maja, Zelenski je pozvao Ukrajince da ostanu oprezni i prate upozorenja o vazdušnim napadima, rekavši da se očekuje "masovni napad". Dodao je da ukrajinska protivvazdušna odbrana radi non-stop, ali da i dalje zavisi od zaliha koje dobija iz vana. "Protivvazdušna odbrana i kontinuirana potreba da pomognemo Ukrajini da zaštiti svoje nebo su naši ključni prioriteti", dodao je. Zelenski je takođe naglasio važnost inicijative PURL, multinacionalnog mehanizma za finansiranje i nabavku raketa protivvazdušne odbrane za Ukrajinu, rekavši da "mora da funkcioniše". "Udružujemo sredstva od naših evropskih partnera i drugih prijatelja za kupovinu raketa, uključujući i za sisteme Patriot", rekao je. "Dovoljne zalihe zavise od Amerike i nadamo se da će saslušati Ukrajinu".

Građani su protestovali 30. maja u centru Beograda, sa zahtevom da se ukloni reklamni plakat vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), jer ugrožava stanište strogo zaštićenih ptica. Plakat je dva dana ranije okačen preko fasade Palate "Albanija", koja ima stanište belih čiopa - zakonom zaštićenih vrsta, a ekološki aktivisti i stručnjaci su ukazali da plakat onemogućava pticama da priđu gnezdima sa mladim ptićima i da ih nahrane. Oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić 30. maja, porukom da će se baner ukloniti. "Ovde nije reč o zaštiti ptica, nego im smeta transparent", rekao je Vučić u telefonskom uključenju za provladinu tabloidnu televiziju Informer. Vučić je rekao da je "prvi put čuo da neke ptice" žive u Palati "Albanija", te da to nisu znali ni članovi Opštinskog odbora SNS-a Stari grad koji su istakli baner sa porukom "Srbija pobeđuje". Kako je izgledao protest?Protest ispred Palate "Albanija", održan je na poziv grupe Studenti u blokadi i zborova građana Beograda. Kako je javila reporterka RSE, aktivisti opozicionog pokreta Kreni-promeni su, zajedno sa građanima, pokušavali da skinu plakat sa zgrade, ali ih je u tome sprečavalo privatno obezbeđenje. Uspeli su da iseku donji deo plakata, a onda su pokušali da ga užadima otrgnu sa zgrade. Na ulazu u Palatu Albanija je raspoređena policija. Ko je tražio uklanjanje plakata?Reakciju institucija i uklanjanje plakata sa zgrade zatražili su, pored ostalih, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Biološki fakultet u Beogradu. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je ukazalo da je bilbord blokirao pristup gnezdima, zbog čega mladunci belih čiopa umiru od gladi, jer odrasle jedinke ne mogu da im priđu i nahrane ih. "Jedini način da se spasu mladunci i očuva kolonija ovih ptica jeste hitno uklanjanje bilborda. Kako su mladunci još uvek goluždravi i potpuno zavisni od roditelja, vreme njihovog preživaljavanja se meri u satima", ukazalo je Društvo u saopštenju. Šta odgovara Ministarstvo?Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov je saopštila 30. maja da u akciji zbrinjavanja i hranjenja mladunaca bele čiope učestvuje stručni tim Zavoda za zaštitu prirode i predstavnici beorgadske opštine Stari Grad. "Želim da obavestim sve građane koji iskreno brinu za bele čiope u Palati 'Albanija' da su, prema informacijama sa terena, mladunci bele čiope dobro i u sigurnim su rukama stručnjaka. U toku je akcija zbrinjavanja i hranjenja", rekla je ministarka. Rekla je i da će baner kojim je zatvoren prilaz gnezdima "u najkraćem roku" biti premešten na drugu lokaciju. Plakat na Palati Albanija, preko cele zgrade, sa sloganom "Srbija pobeđuje", postavljen je 28. maja. Nije imao potpis, tako da do 30. maja i izjave predsednika Aleksandra Vučića, Srpska napredna stranka nije zvanično potvrdila da stoji iza plakata sa porukom koju koriste na njihovim stranačkim događajima. Radio Slobodna Evropa poslao pitanja toj stranci - pored ostalog, ko im je izdao dozvolu i koliko su platili zakup. Odgovor do objave vesti nije stigao. Do objave vesti nije odgovorio ni Grad Beograd, u čijoj su nadležnosti javni prostori u glavnom gradu Srbije. Prethodno je ministar finansija i funkcioner SNS-a izjavio da "ne zna" ko je postavio baner, ali da će biti sklonjen. Gde živi zaštićena bela čiopa?Biološki fakultet je u svom saopštenju ukazao da je bela čiopa (Tachymarptis melba) retka vrsta, selica koja se gnezdi u Srbiji, dok ostatak godine provodi u Africi. "Od 2018. godine gnezdi se u Beogradu, gde je populacija procenjena na 50–100 gnezdećih parova, pri čemu se najveća kolonija nalazi upravo na Palati Albanija", podsećaju. Dodaju i da se ta vrsta suočava sa visokim rizikom od izumiranja u prirodi. "Zbog navedenog statusa, bela čiopa obuhvaćena je Zakonom o zaštiti prirode kao strogo zaštićena vrsta koju je zabranjeno uznemiravati, naročito tokom razmnožavanja, podizanja mladih i migracije", podseća Biološki fakultet. Studenti u blokadi su u saopštenju na društvenim mrežama upitali "da li je važnija politička promocija" ili ugrožena vrsta ptica. "Posebno zabrinjava činjenica da se javni prostor i prirodna dobra sve češće podređuju interesima političke promocije, bez odgovornosti prema prirodi i građanima. Zahtevamo hitnu reakciju nadležnih institucija, uklanjanje spornog platna i preduzimanje konkretnih mera koje će sprečiti dalje ugrožavanje belih čiopa i slične slučajeve u budućnosti", naveli su Studenti u blokadi. Više desetina građana i članova zborova protestovalo je i 29. maja u večernjim satima ispred Palate Albanija. Predstavnici zborova i opozicioni pokreti su saopštili i da su podneli krivične prijave zbog bilborda i zvali nadležne službe, ali da odgovor nisu dobili.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je na sjednici održanoj u Sarajevu 29. maja odobrila učešće 67 političkih subjekata na opštim izborima, zakazanim za 4. oktobar. Među njima je i Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), čiju kandidaturu je potpisao Milorad Dodik, koji je i dalje evidentiran kao predsjednik stranke iako je CIK BiH ranije predlagao da se iz sudskog registra ukloni ime njega kao ovlaštene osobe za zastupanje stranke. Kako je rečeno za Radio Slobodna Evropa u novembru prošle godine iz banjalučkog Osnovnog suda gdje je SNSD registrovan, oni nemaju zakonsku osnovu da ga brišu iz evidencije. Za ovjeru kandidatura je glasalo pet članova, dok je Suad Arnautović bio protiv, tvrdeći da je Dodik nije mogao potpisati. Član CIK-a Željko Bakalar je podsjetio da je Dodik potpisao prijavu SNSD-a za prijevremene izbore za predsjednika bh. entiteta Republike Srpske, te da je i na tu prijavu bilo žalbi, ali ih je Sud BiH odbio. "Nesporno je da je osoba i dalje upisana u sudski registar (kao osoba ovlaštena za zastupanje)", naglasio je Bakalar. Tokom rasprave, predsjednik CIK-a Jovan Kalaba istakao je da je SNSD priložio dokaz o ovlaštenom licu za zastupanje od nadležnog organa. Na sjednici je pojašnjeno da je 90 političkih subjekata podnijelo zahtjev za učestvovanje, ali da 13 nije okončalo potrebne aktivnosti, dok još deset nije ispunilo potrebne uslove. Istaknuto je da su službe CIK-a, između ostalog, provjeravale da li su stranke registrovane kod nadležnog organa, da li su potpisane odgovarajuće izjave predsjednika stranaka, da li je poslat finansijski izvještaj, uplaćena taksa za prijavu za izbore, te dostavljen broj računa za finansiranje izborne kampanje. Subjekti se mogu žaliti Sudu BiH na odluke o ovjeri. Ovo će biti deseti opšti izbori u BiH od završetka rata 1995. godine. Na njima će biti birani članovi Predsjedništva BiH, poslanici u Predstavničkom domu državnog Parlamenta kao i u entitetskim skupštinama, predsjednik i potpredsjednici Republike Srpske, te poslanici u skupštinama kantona u Federaciji BiH.

Evropska komisija odblokirala je Mađarskoj fondove u vrednosti većoj od 16 milijardi evra, saopštila je predsednica te institucije Ursula fon der Lajen (von der Leyen). Također je pozdravila, kako je ocenila, napredak u dugo očekivanim reformama u Mađarskoj. Rekla je i da je Mađarska u rekordnom roku formirala vladu sastavljenu od ministara koji se nalaze u samom vrhu u svojim profesijama. "Vaša vlada deluje brzo i odlučno kako bi ispunila obećanja data mađarskom narodu, pokrenula ekonomski oporavak, borila se protiv korupcije i obnovila vladavinu prava. Za veoma kratko vreme već imamo konkretan napredak koji možemo da podelimo," rekla je predsednica Evropske komisije. "Nećemo praviti prečice, rešićemo sva otvorena pitanja i radićemo ruku pod ruku za dobrobit Mađarske i Evropske unije“, dodala je fon der Lajen. Odluka je doneta nakon susreta predsednice Evropske komisije sa novim premijerom Mađarske Peterom Mađarom, koji je ubedljivo pobedio na parlamentarnim izborima održanim 12. aprila. Na dužnost je stupio 9. maja. "Tri sedmice bile su dovoljne da se uradi ono što Viktor Orban nije mogao da postigne za tri godine", izjavio je Peter Mađar na konferenciji za novinare u Briselu. Finansijska sredstva bila su blokirana od 2022. godine zbog korupcije i nazadovanja u oblasti vladavine prava. Oslobađanje fondova bilo je uslovljeno sprovođenjem reformi. Mađarska se takođe vratila u program Erasmus+, program Evropske unije koji finansira obrazovanje, obuku, mlade i sport širom Evrope i van nje. Više od 20 univerziteta u Mađarskoj izgubilo je pristup sredstvima iz ovog programa pošto su prebačeni pod upravljanje takozvanih fondacija od javnog interesa, u čijim su upravnim odborima sedeli aktivni političari i osobe bliske vlasti. Evropska komisija smatrala je da to stvara sukob interesa i ugrožava autonomiju univerziteta. Prema rečima predsednice Evropske komisije, mađarski studenti će već od naredne akademske godine moći da koriste pogodnosti koje pruža program Erasmus+. Nakon 16 godina na vlasti Viktor Orban smijenjen je sa pozicije mađarskog premijera nakon posljednjih parlamentarnih izbora u kojima je ubjedljivu pobjedu odnio Peter Mađar. Iako članica Evropske unije, Orban je na čelu Mađarske uspio blokirati ili ublažiti brojne odluke EU o sankcijama Rusiji, nakon što je Moskva 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu. Također je opstruirao pojedine odluke o podršci EU Ukrajini. Prema organizaciji Amnesty International, Mađarska je, zajedno s Bugarskom, među najkorumpiranijim državama Evropske unije.

Bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica u petak je pred Apelacionim sudom u Podgorici negirala krivicu za delo zloupotreba položaja za koje je osuđena prvostepenom presudom osuđena na godinu i devet meseci. Medenica, koja je u drugom slučaju prvostepenom presudom osuđena na deset godina zatvora, rekla je na Apelacionom sudu da joj se tu "ne sudi zbog jednog predmeta, već zbog načina na koji sam rukovodila sudom i funkcije koju sam obavljala", prenela je Radio-televizija Crne Gore. U ovom slučaju je Viši sud u decembru utvrdio da je Medenica kao predsednica Vrhovnog suda uticala na sutkinju Privrednog suda Milicu Vlahović Milosavljević da donese odluku u predmetu u korist njenog kuma Rada Arsića. Prema tužilaštvu, cilj je bio da se spreči naplata 400.000 evra potraživanja ruske kompanije od Arsića. Medenica je u petak rekla da je izložena kontinuiranom pritisku javnosti i institucija, kao i da su "gospodari ljudskih sudbina" odlučili da je ona svega lošeg u pravosuđu. "Sadašnji gospodari sudbine su pod plaštom evropski vrijednosti vladavinu prava smjestili u arenu političke odmazde", rekla je Medenica. Ona je rekla da tokom postupka nijesu pravilno cenjeni dokazi odbrane. Njena odbrana je tražila ukidanje prvostepene presude i vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje, uz ocenu da tokom postupka nije dokazano da je Medenica uticala na donošenje odluke u Privrednom sudu. Suspendovana sutkinja Vlahović Milosavljević, koja je za zloupotrebu položaja osuđena na šest meseci zatvora, nije se pojavila na Apelacionom sudu po preporuci lekara. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka a u tri mandata predsednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnela ostavku. Medenica je u januaru prvostepenom presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Njen sin Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na 10 godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja. Specijalno državno tužilaštvo saopštilo je u četvrtak da je uložilo žalbu na prvostepene presude u tom slučaju u kojem je osuđeno ukupno 17 osoba i jedno pravno lice za krivična dela stvaranje kriminalne organizacije, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, te navođenje na protivzakonit uticaj.

Problemi sa snabdevanjem vodom u Čačku traju peti dan usled havarije na regionalnom vodosistemu "Rzav", zbog čega je u gradu na zapadu Srbije sa više od 100 hiljada stanovnika na snazi vanredna situacija. Kako su saopštile gradske vlasti Čačka, popravka cevovoda je u toku i očekuje se da bi tehnička voda trebalo da stigne do građana tokom dana (29. maja). Pijaće vode neće biti ni u narednim danima, dok analize ne potvrde ispravnost vode sa česme. Zbog dve havarije na vodosistemu "Rzav" u ponedeljak i sredu, bez vode je ostalo više od 200.000 građana Moravičkog okruga - u Čačku, Gornjem Milanovcu, Lučanima i Požegi. Najteža situacija je u Čačku. Škole su skratile časove, bolnica obustavila deo operacija, dok su na nekoliko lokacija u gradu postavljene cisterne za pijaću vodu. Građani su se snalazili tako što su kupovali flaširanu vodu. Grad nema alternativno snabdevanje vodom, jer je nekadašnja fabrika za preradu vode ugašena pre nekoliko godina. Kako je došlo do kvara?Do prekida u vodosnabdevanju iz sistema "Rzav" došlo je 25. maja, nakon kvara na cevovodu u mestu Gorobilje. Kvar je saniran u kasnim noćnim satima 26. maja, posle čega je krenulo punjenje sistema. Ujutro 27. maja u domaćinstva je stigla tehnička voda, ali su se javili problemi sa pritiskom na mreži, a potom je usledio novi kvar, nakon kog je isporuka vode ponovo obustavljena.

Rumunija je u petak optužila Rusiju za "ozbiljnu i neodgovornu eskalaciju" nakon što je dron pogodio višespratnicu na rumunskoj teritoriji blizu granice s Ukrajinom, dok su incident osudili Evropska unija, NATO i Sjedinjene Američke Države. Dron je ušao u rumunski vazdušni prostor tokom noćnih napada na Ukrajinu i srušio se na stambenu zgradu u Galacu, gradu na Dunavu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rumunije. Prema Ministarstvu, pad je izazvao požar, što je izazvalo hitnu intervenciju u kojoj je učestvovalo više bezbednosnih i spasilačkih službi. Prema rečima rumunskih zvaničnika, zgrada je evakuisana, a najmanje dve osobe su zadobile lakše povrede. "Ovaj incident predstavlja ozbiljnu i neodgovornu eskalaciju sa strane Ruske Federacije", navela je rumunska ministarka spoljnih poslova Coju Oana (Toiu) na X. "Ruska Federacija snosi direktnu odgovornost za ove teške i neodgovorne akcije", rekla je Oana. Rusija zasad nije komentarisala incident. Oana je dodala da je Bukurešt obavestio članice EU, saveznike u NATO-a i generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea (Rutte) i "zatražio mere za ubrzanje prenosa kapaciteta protiv dronova u Rumuniju". "Bezobzirno ponašanje Rusije predstavlja opasnost za sve nas", rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute u reakciji na incident, napominjući da je NATO "spreman da brani svaki centimetar savezničke teritorije“. "Oni nastavljaju da gađaju civile i civilnu infrastrukturu širom Ukrajine i noćas su još jednom pokazali da implikacije njihovog nelegalnog rata agresije ne prestaju na granici". Rumunski predsednik Nikušor Dan (Nicusor) rekao je da je sazvao sastanak Vrhovnog saveta nacionalne odbrane kako bi se razgovaralo o implikacijama "najozbiljnijeg incidenta" na rumunskoj teritorij od početka ruske agresije na Ukrajinu. "Naredićemo proporcionalne mere u odnosu na Rusku Federaciju", rekao je on. Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker (NMatthew Whitaker) osudio je napad opisujući ga kao "bezobziran upad" na rumunsku teritoriju, navodeći da SAD stoje uz "našeg saveznika u NATO-u, Rumuniju". "Branićemo svaki centimetar teritorije NATO-a", izjavio je Vitaker. Američki kongresmen Džo Vilson (Joe Wilsob) rekao je da je Rusija "ratoborno i ničim izazvano", napala Rumuniju, navodeći da su "porodice koje spavaju u svojim domovima meta" i da je "odvraćanje jedini način da se zaustave perverzni postupci Rusije". Nije pozvati da li će Bukurešt pozvati na hitne konsultacije u skladu sa Članom 4 alijanse. Konsultacije po Članu 4 – odredbi u NATO sporazumu koja omogućava svakoj članici da formalno traži hitne konsultacije sa saveznicima kad god je ugrožen njen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost, sazvane su tri puta otkako je Rusija pokrenula rat protiv Ukrajine u februaru 2022. Član 4 je isključivo mehanizam konsultacija. Pozivanje na njega ne garantuje vojni odgovor ili aktiviranje Člana 5, što se dogodilo samo jednom u 77-godišnjoj istoriji alijanse, posle napada 11. septembra 2001. u SAD. Rumunija, članica NATO-a i EU koja deli granicu od 650 kilometara s Ukrajinom, zabeležila je 28 upada ruskih dronova u svoj vazdušni prostor otkako je Moskva počela da napada ukrajinske luke duž reke Dunav tokom invazije koja je pokrenuta u februaru 2022. godine. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha upozorio je da "ruska agresija predstavlja stvarnu pretnju regionu Crnog mora i celoj Evropi". Maja Sandu (Maia), predsednica Moldavije, koja se graniči i s Rumunijom i s Ukrajinom, oštro je osudila, kako je navela, "ruske dronove koji napadaju Rumune u njihovim domovima". "To je ozbiljno", navela je na X. "Rusija je opasnost za sve i mora biti zaustavljena." "Ruski agresivni rat je prešao još jednu granicu", napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) na X. "Upad ruskog drona pogodio je gusto naseljeno područje u Rumuniji, povredivši civile. Na teritoriji EU", rekla je. "Nastavićemo da povećavamo pritisak na Rusiju. Pripremamo 21. paket sankcija", dodala je šefica Evropske komisije. Izvor: Reuters

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski uputio je direktan apel predsjedniku Donaldu Trumpu i američkom Kongresu, upozoravajući da Ukrajini hitno trebaju dodatni raketni sistemi Patriot dok Rusija pojačava napade balističkim projektilima. U pismu dostavljenom Bijeloj kući i Kongresu, Zelenski je rekao da sposobnost Ukrajine da zaštiti civile sada u velikoj mjeri zavisi od američkih sistema Patriot, opisujući balističke projektile kao jednu od preostalih ključnih prednosti Moskve na ratištu. Poruka Kijeva u pismu bila je da promjena diplomatske retorike nije promijenila stanje na terenu rekla je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa ambasadorica Ukrajine u Sjedinjenim Američkim Državama Olha Stefanišina. "Može postojati različita diplomatska retorika, mogu postojati različite diplomatske dinamike, mogu postojati različiti prioriteti, ali stvarnost se ne mijenja," rekla je. "Stvarnost na terenu se ne mijenja. Ljudi umiru." Zelenski je u pismu, u koji je RSE imao uvid, napisao da, dok se u ratu odlučuje o "sudbini mnogih života", sistemi Patriot ostaju "najefikasnija odbrana od svake vrste ruskih balističkih projektila." Apel dolazi u trenutku kada Trumpova administracija nastavlja da izbjegava velike pakete direktne vojne pomoći Kijevu, oslanjajući se umjesto toga na mehanizam nazvan "Lista prioritetnih zahtjeva za Ukrajinu (PURL)", prema kojem NATO saveznici kupuju američke sisteme naoružanja za Ukrajinu. Ali Zelenski je upozorio da isporuke u okviru tog programa ne prate tempo potreba na ratištu. "Trenutni tempo isporuka kroz PURL program više ne prati stvarnost prijetnje s kojom se suočavamo," napisao je. Ukrajinski predsjednik je također ukazao na rastuću globalnu potražnju za Patriot presretačima usljed šireg međunarodnog sigurnosnog pritiska i konkurentskih potreba za američkim zalihama. "Za nas, za naciju koja se bori za svoj opstanak, teško da postoji nešto bolnije nego vidjeti Patriot baterije bez učitanih projektila," napisao je Zelenski. U objavi na društvenim mrežama 27. maja, Zelenski je rekao da, iako je možda vrlo neobično da se strani lider istovremeno obrati i američkom predsjedniku i Kongresu, situacija zahtijeva "brzu i efikasnu akciju." "Važno je da Amerika čuje Ukrajinu," dodao je, napominjući da rat Rusije protiv Ukrajine, koji traje već pet godina, ostaje egzistencijalna borba. "Što prije budemo u stanju da pružimo veću zaštitu od balističkih prijetnji, prije ćemo moći učiniti da diplomatija funkcioniše," napisao je Zelenski. "Dokle god se Rusija oslanja na projektile, njen interes za diplomatiju nije stvaran." Apel je brzo izazvao reakcije na Capitol Hillu. Visoki republikanski zastupnik Joe Wilson rekao je za RSE da Ukrajina ostaje ključni partner u suprotstavljanju zajedničkim protivnicima. "Ukrajinci hrabro brane svoju domovinu dok rade na inovacijama i stoje uz Ameriku protiv terorističkog režima u Teheranu," rekao je Wilson. "Ratni zločinac Putin ubija vjernike u crkvama i djecu koja se igraju, dok otvoreno snabdijeva teroriste u Teheranu kako bi ubijali Amerikance. On gubi i očajan je. Protivzračna odbrana spašava živote, a Ukrajina je dokazani partner protiv terorizma." Iz Bijele kuće nisu odgovorili Radiju Slobodna Evropa sa zahtjevom na komentar. Nekoliko kongresnih ureda reklo je da njihovi zastupnici još nisu pregledali pismo. Stefanišina kaže da Rusija, "u svom očaju" i pod "ogromnim pritiskom sa svih strana," pojačava napade, uključujući raketne udare, sajber ratovanje, kampanje dezinformacija i zastrašivanje usmjereno na Ukrajinu i njene partnere. Ambasadorica dodaje da da sposobnost Ukrajine da se suprotstavi balističkim projektilima ostaje u velikoj mjeri zavisna od Sjedinjenih Američkih Država. "Jedina stvar koja je isključivo na raspolaganju američkoj vladi jeste sposobnost presretanja balističkih projektila," kaže. "I to je odbrambena sposobnost koja nam je potrebna i jedina o kojoj zaista očajnički želimo postići dogovor sa Sjedinjenim Državama." Dodala je da je Ukrajina spremna finansirati dodatne sisteme i presretače. "Sigurno ćemo moći to platiti," rekla je. Ključni argument u pismu Zelenskog jeste da bi snažnija protivzračna odbrana mogla pomoći da se promijene kalkulacije Moskve i otvori prostor za diplomatiju. "Balistički projektili su posljednja velika prednost [ruskog predsjednika Vladimira] Putina," napisao je Zelenski, upozoravajući da će Rusija nastaviti koristiti raketne udare "kako bi izbjegla diplomatiju" osim ako Ukrajina ne može suzbiti tu prijetnju. Stefanišina kaže da Moskva pokušava iskoristiti podjele među zapadnim saveznicima. "Vidjeli smo mnogo radikalne retorike koja samo unosi puno sive boje između nečega što je zaista crno i bijelo, dobro i loše," kaže ambasadorica. "Oni misle da to mogu iskoristiti podrivanjem jedinstva." Također je upozorila da bi se ruski napadi mogli dodatno pojačati. "Razumijemo da najtamnije vrijeme za Rusiju tek dolazi," rekla je. "Bit će još više očajni da ubiju više Ukrajinaca." William B. Taylor Jr., koji je bio glavni američki diplomata u Kijevu za vrijeme predsjednika Georgea W. Busha i tokom Trumpove administracije kaže da je sve hitnija potreba Ukrajine za Patriot sistemima. "Potreba za protivbalističkim oružjem poput Patriota je velika," rekao je za Radio Slobodna Evropa. "Ukrajinci mogu prilično efikasno obarati [ruske] dronove," kaže navodeći rastuće domaće kapacitete Ukrajine za protivzračnu odbranu. "Ali problem su balistički projektili." Taylor kaže da globalni nedostatak Patriot presretača dodatno komplikuje poziciju Ukrajine. "Patriota nedostaje širom svijeta," navodi. Dodaje i da bi međunarodni pritisak na Rusiju trebao rasti zbog napada na civile. "Svaka civilizirana država treba zahtijevati da Rusi obustave napade na civile u Ukrajini," kaže Taylor. Također je rekao da bi podrška razvoju vlastite protivzračne odbrane Ukrajine trebala ostati prioritet zapadnih vlada. Pismo predstavlja jedan od najdirektnijih apela Kijeva američkom rukovodstvu od početka rata, naglašavajući rastuću zabrinutost u Ukrajini da bi kašnjenja u isporukama protivzračne odbrane mogla ostaviti gradove sve izloženijima ruskim napadima balističkim projektilima.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) posetiće države Zapadnog Balkana uoči predstojećeg samita između Evropske unije (EU) i regiona, koji će biti održan 5. juna u Tivtu. Prema zvaničnoj agendi predsednika Evropskog saveta, on će balkansku turneju otpočeti u ponedeljak, 1. juna, u Bosni i Hercegovini, a završiće je u četvrtak, 4. juna, posetom Crnoj Gori, gde će narednog dana biti kodomaćin samita. Za utorak, 2. jun, predviđena je poseta Albaniji i Severnoj Makedoniji, za 3. jun planirana je poseta Kosovu, a poslednjeg dana turneje, 4. juna boraviće u Srbiji i Crnoj Gori. Ovo je druga Koština turneja regionom Zapadnog Balkana za manje od dve godine, otkako je 1. decembra 2024. preuzeo vođstvo nad najvažnijom političkom institucijom Evropske unije. "Moja druga turneja po Zapadnom Balkanu šalje jasan signal: posvećenost EU regionu je stvarna, kao i prilika za proširenje. Zamah postoji. Sada je vreme za ostvarenje ciljeva", naveo je predsednik Evropskog saveta povodom potvrde predstojeće posete. Redovni godišnji samit između EU i Zapadnog Balkana će, prema briselskim zvaničnicima, biti prilika da se potvrdi posvećenost evropskih lidera procesu proširenja. Zvaničnici EU nisu isključili mogućnost da će biti pokrenuta rasprava o poslednjem predlogu nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji za države regiona predlaže status posmatrača, a Ukrajini status pridružene članice. Izvori u Briselu navode da postoje različite ideje i predlozi, ali da će se, dok ne dođe do eventualne konkretne izmene procedura, proces proširenja nastaviti po važećoj metodologiji. Zvaničnici EU upozorili su da će lideri država članica Evropske unije tražiti od zemalja regiona da iskoriste pozitivan momentum za dalje proširenje EU, koji je potvrđen početkom izrade nacrta sporazuma o članstvu između EU i Crne Gore. Evropski lideri će, prema najavama, liderima regiona istaći važnost usklađivanja sa zajedničkom spoljnom politikom, uključujući i politiku sankcija. Od država regiona će se zatražiti da poprave stanje u oblasti vladavine prava i reše sporove sa susedima. Samiti EU–Zapadni Balkan postali su redovna praksa od 2020. godine. Održavaju se jednom godišnje, a svaki drugi put organizuju se u jednoj od zemalja regiona. Samit je prvi put održan van granica EU 2022. u Tirani, glavnom gradu Albanije. Ovaj format predstavlja ključnu političku platformu za strateški dijalog između Evropske unije i regiona, sa fokusom na proširenje, bezbednost, ekonomsku saradnju i političku stabilnost Zapadnog Balkana. Ovogodišnje održavanje samita u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu perspektivu članstva.