Napad na Dramsko pozorište u Mariupolju bio je jedan od najzloglasnijih ruskih zločina tokom gotovo četverogodišnje invazije na Ukrajinu, a prema izvještajima, tom prilikom ubijene su stotine civila – uključujući djecu – koji su se sklanjali u podrumu, dok je uništen jedan od kulturnih simbola grada. Sada su ruske okupacione vlasti u Mariupolju organizovale glamuroznu ceremoniju povodom ponovnog otvaranja pozorišta, ali postoji problem: za sada nije zakazana nijedna predstava. Prema riječima bivšeg savjetnika gradonačelnika, Petro Andryuschenka, rekonstrukcija zgrade nije završena. Za Radio Slobodna Evropa izjavio je da su obnovljeni samo javni dijelovi objekta: ulaz, gledalište i pozornica. "Dvije trećine pozorišta – garderobe, tehničke prostorije i razne druge stvari – nisu ni blizu spremne", rekao je Andryuschenko, koji sada vodi Centar za proučavanje okupacije, nevladinu organizaciju. Na web stranici pozorišta dostupne su ulaznice, ali stoji da se predstave održavaju na potpuno drugoj adresi – u koncertnoj dvorani filharmonije. Šta se desilo s pozorištem?Napad na pozorište dogodio se dok su ruske snage napredovale u Mariupolj na početku invazije, u martu 2022. godine. Civili su ga koristili kao sklonište, a ispred je bio postavljen veliki natpis "Djeca". Dokumentovano je najmanje 12 smrtnih slučajeva, ali gradske vlasti su tvrdile da je ubijeno oko 300 ljudi, dok je kasnija istraga Associated Pressa zabilježila 600 žrtava. Napad je široko osuđen kao ratni zločin. Rusija je negirala da je izvela napad. Međutim, 28. decembra sve je to zaboravljeno kada su ruske okupacione vlasti priredile predstavu s muzikom i kostimiranim izvođačima na novoj pozornici. Glumci iz Sankt Peterburga bili su obučeni kao pirati, harlekini i dame iz 18. vijeka, dok je pjevač nastupao u smokingu. Građevinari iz Sankt Peterburga došli su da obnove zgradu, a njen gradonačelnik Aleksandr Beglov rekao je publici da je "ovo pozorište simbol i duša Mariupolja". Nova zgrada možda izgleda slično staroj, ali postoje mnoge razlike. Fotografije objavljene tokom rekonstrukcije pokazale su da je napravljena od cigle prekrivene malterom. Original je bio građen od bijelog kamena iz Krima, dijela Ukrajine koji je Rusija također zauzela. Sve osim jedne skulpture na vrhu fasade uništene su nakon ruskog napada. Devet novih, izrađenih u ruskom gradu Rostov-na-Donu, izgleda drugačije. "Pozorište ima malo drugačiju boju, staklene površine su promijenjene, neki konstruktivni elementi su izmijenjeni. Nisu čak uspjeli napraviti statue da izgledaju približno kao originali", rekao je Denis Kochubei, koji je bio zamjenik gradonačelnika Mariupolja kada je Rusija napala, za RSE. 'Lakše je zaboraviti'Prostor ispred pozorišta, koji je nekada bio pješački trg, sada je parking. Prokremaljski kanali na društvenim mrežama hvale unutrašnjost, tvrdeći da je "modernija", s elementima poput rampi za osobe u invalidskim kolicima, liftova i prostranijeg prostora za prodaju karata. "Oni grade vlastita sjećanja na ovaj rat", rekao je Andryushenko. "U tim sjećanjima… neće biti tragedije, neće biti ničega. Lakše je zaboraviti." Konstantin Batozsky, politički analitičar i direktor Agencije za razvoj Azovske regije, nevladine organizacije, slaže se. "Ne postoji bombardovano pozorište – to znači da nije bilo tragedije", rekao je. "Poenta svega ovoga je da se osigura da u sjećanju ljudi ova tragedija, u kojoj su civili poginuli, jednostavno nikada nije postojala. Ne vidite bombardovano pozorište – to znači da se nikada nije desilo." Pozorište je bilo samo jedna od mnogih zgrada koje su devastirane kada su ruske snage opsjedale Mariupolj u prvim mjesecima 2022. godine, prije nego što su ga potpuno zauzele u maju. Od tada, ruski mediji prikazuju projekte obnove u gradu. Batozsky kaže da rekonstrukciju pozorišta treba posmatrati u tom kontekstu – kao propagandu. "Većina građana još uvijek nije dobila smještaj i živi u ruševinama", rekao je. "Iza fasade centra grada, koji oni 'obnavljaju' ubrzanim tempom, nalaze se samo kulise ruševina, u kojima ljudi nekako preživljavaju. Dakle, njima apsolutno nije stalo do ovog pozorišta."

Studenti u blokadi objavili su u ponedeljak da je gotovo 400.000 građana podržalo njihov zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. "Ova akcija nam je dokazala da i nakon više od godinu dana neprestane borbe, volja i snaga ne jenjavaju", napisali su na Instagramu. Studenti su 28. decembra ogranizovali akciju prikupljanja potpisa u više od 100 opština i gradova, na više od 500 štandova, širom Srbije. Potpisi koje su prikupili neće biti poslati nijednoj instituciji kao formalan zhatev za raspisivanje izbora. To takođe nisu, kako su objasnili studenti, potpisi podrške za studentsku listu. Kako su naveli, osim umrežavanja sa građanima, daće im mogućnost da vide kolika je podrška za vanrednim izborima. Istog dana kada su studenti organizovali akciju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će prihvati "glavni zahtev" akademaca i da će izbora biti "uskoro, sledeće godine". Vlast predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS) odbijala je da na zahtev akademaca raspšiše vandredne izbore. Studenti predvode proteste koji se duže od godinu dana organizuju širom Srbije. Ključni zahtev tih protesta jeste utvrđivanje odgovornosti za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Početkom maja, svojim zahtevima dodali su i raspisivanje vanrednih izbora. Tada su poručili da ulaze u "novu fazu borbe" jer vlast nije ispunila njihove zahteve. Zvaničnici tvrde da su zahtevi ispunjeni, navodeći da je objavljena dokumantacija o padu nadstrešnice, te da su pokrenuti pravni procesi protiv osumnjičenih. Godinu dana od nesreće u Novom Sadu niko nije osuđen. Viši sud u Novom Sadu obustavio je 24. decembra krivični postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegove bivše pomoćnice Anite Dimoski i nekadašnje direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice. Njima se stavljalo na teret teško krivično delo protiv izazivanja opšte opasnosti. Tužilaštvo je uložilo žalbu na takvu odluku suda. Odvojenu istragu vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu. Ispituju moguću korupciju tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Tom istragom obuhvaćena su i dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, kao i odgovorna lica privatnih firmi koje su bile podizvođači.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdio je u ponedeljak da je Ukrajina napala jednu od rezidencija predsednika Vladimira Putina i rekao da će Moskva uzvratiti i preispitati svoj stav u pregovorima koji se bode za okončanje ruske invazije na Ukrajinu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski za tvrdnju da je Kijev gađao rezidenciju u Novgorodskoj oblasti severozapadno od Moskve rekao je da je "laž". On je izjavio da Rusija pokušava da potkopa razgovore SAD i Ukrajine o ratu i "priprema teren za izvođenje udara – najverovatnije na (ukrajinsku) prestonicu i vladine zgrade". Upitan o optužbama Moskve, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je rekao da je za to saznao od samog Putina i da ga je to "veoma razljutilo". "Ovo je veoma delikatno vreme", rekao je Tramp novinarima govoreći o mirovnim pregovorima o Ukrajini kada je dočekao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u svojoj rezidenciji u Mar-a-Lagu na Floridi. Tramp je istakao da je odbio da Ukrajini obezbedi rakete Tomahavk koje je Kijev tražio kako bi gađao ruske vojne mete i onesposobio kapacitet ruskih oružanih snaga za kopnene i vazdušne napade. "Jedno je biti ofanzivan, jer su ofanzivni. Drugo je napasti njegovu kuću. Nije pravo vreme za bilo šta od toga", dodao je američki predsednik. Ruska optužba usledila je dan pošto su Zelenski i Tramp na sastanku na Floridi predstavili, kako su naveli, napredak. Američki predsednik – koji je razgovarao telefonom s Putinom pre sastanka – rekao je da bi mirovni sporazum o okončanju skoro četvorogodišnje invazije mogao biti "bliži nego ikad". Moskva je naznačila da nije spremna da napravi značajne ustupke. Rusija tvrdi da je Ukrajina izvela 'teroristički napad'U saopštenju objavljenom na Telegramu 29. decembra, Lavrov je tvrdio da je Ukrajina koristila 91 dron u, kako je naveo, "terorističkom napadu", ali da su svi oboreni i da dosad nema izveštaja o šteti. Lavrov je rekao da Rusija neće ostati bez odgovora i da je odabrala "mete i vreme" za odmazdu. On je rekao da će, pošto je ukrajinska vlada, koju je nazvao "kriminalnim kijevskim režimom", pribegla "politici državnog terorizma", ruska "pregovaračka pozicija biti preispitana". Nije dao detaljnije informacije. Ruski zvaničnici su u prošlosti koristili slične reči da bi opisali ukrajinsku vladu, a Putin je više puta tvrdio da Zelenski nije legitimni lider pošto izbori nisu održani 2024. godine. Izbori u Ukrajini su zabranjeni vanrednim stanjem, koje je na snazi otkako je Rusija pokrenula invaziju u februaru 2022. godine. Lavrov nije imenovao rezidenciju, ali lokacija u Novgorodskoj oblasti sugeriše da je u pitanju dobro zaštićeni kompleks u Valdaju, gradu na obali jezera čiju šumovitu lokaciju Putin favorizuje u odnosu na druge državne rezidencije otkako je pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022. godine, otkrila je istraga Sistema, ruske istraživačke jedinice RSE. Zelenski je u saopštenju Lavrovljevu tvrdnju nazvao "još jednom laži Ruske Federacije", dodajući da je "jasno da je za (Rusiju), ako nema skandala između nas i SAD, već umesto toga postoji napredak, to za njih neuspeh. Zato što oni ne žele da se ovaj rat završi. Mogu biti primorani da ga okončaju samo pritiskom." 'Snažne' bezbednosne garancijeNekoliko sati pre Lavrovljeve objave, Zelenski je rekao da su SAD ponudile Ukrajini "snažne" bezbednosne garancije na 15 godina u okviru sporazuma o okončanju rata s Rusijom, ali da Kijev traži duže obećanje od Vašingtona da će držati Moskvu pod kontrolom. "Rekao sam mu (Trampu) da već imamo rat i da traje skoro 15 godina. I zato sam zaista želeo da garancije budu duže", rekao je Zelenski novinarima u WhatsApp razgovoru dan posle sastanka s Trampom na Floridi. On je govorio o ruskoj aneksiji Krima 2014. godine, koja je prethodila opštoj invaziji Moskve u februaru 2022. godine. "Rekao sam mu da zaista želimo da razmotrimo mogućnost od 30, 40, 50 godina. Predsednik je rekao da će razmisliti o tome", dodao je Zelenski. „"Bez bezbednosnih garancija, ovaj rat nije zaista završen. Ne možemo priznati da je završen. Jer može postojati rizik od obnove agresije od takvog suseda", rekao je on. Dva lidera sastala su se u nedelju u Trampovom odmaralištu Mar-a-Lago u Palm Biču na Floridi radi razgovora o sporazumu za okončanje najdužeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. Obojica su sastanak nazvali "produktivnim", iako nije postignut napredak. Zelenski je u razgovoru s novinarima rekao da neka pitanja mirovnog plana od 20 tačaka ostaju nerešena i pozvao je na sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost iz dve zemlje, kao i iz Evrope, u "narednim danima". Trampov sastanak sa Zelenskim bio je kulminacija nedelja telefonske i šatl diplomatije u naporima da se okonča rat Rusije protiv Ukrajine u kojem je ubijeno ili ranjeno više od 1,5 miliona vojnika s obe strane za skoro četiri godine. Sastanak je takođe obeležio poslednji slučaj u kojem su učesnici hvalili "napredak" i "rezultate", ali nisu pružili detalje i obećali su dodatne razgovore. Posle dva sata razgovora, Tramp je rekao da se mirovni razgovori "kreću u pravom smeru". Nije pomenuo mogućnost da bude domaćin liderima u Vašingtonu u januaru. Tramp i Zelenski su takođe obavili telefonski razgovor s evropskim liderima, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), britanskog premijera Kira Starmera (Keir) i nemačkog kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) i generalnog sekretara NATO-a Marka Rute (Rutte). Zelenski je novinarima rekao da svaki mirovni plan moraju potpisati Ukrajina, Evropa, SAD i Rusija, dodajući da se Kijev nada "brzom napretku" i da je "otvoren" za svaki format sastanaka. Kijev je nepokolebljiv u dobijanju bezbednosnih garancija – posebno od SAD, ali i od Evrope – i odupirao se tvrdim zahtevima Kremlja koji uključuju ustupanje ukrajinske teritorije Rusiji. Jedno od kritičnih pitanja u srži trenutnih pregovora je sudbina istočnog regiona Donbasa. Veći deo te teritorije je pod ruskom kontrolom i Moskva zahteva da Kijev preda delove koje Rusija ne drži. To uključuje dva velika grada – Kramatorsk i Slavjansk – koji su ključni za ukrajinsku odbranu u tom području. Tramp novinarima na Floridi tokom zajedničke konferencije za novinare rekao da teritorijalna pitanja – uključujući budućnost regiona Donbas – nisu rešena i da su se ispostavila kao "veoma teško pitanje". Dok traju diplomatske aktivnosti i pregovori, Rusija je pokazala malo sklonosti ka kompromisu, čak odbijajući da razmotri božićno primirje koje je predložio Zelenski. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u Moskvi u ponedeljak da se slaže s procenom da su razgovori u završnoj fazi, ali je takođe ponovio Putinov stav da Ukrajina treba da povuče svoje trupe iz Donbasa kako bi proces napredovao. Neposredno pre početka razgovora na Floridi, Tramp i Putin su nenajavljeno razgovarali telefonom, za šta je Kremlj saopštio da je trajalo više od sat vremena i da je urađeno na Trampov zahtev. U objavi na društvenim mrežama, Tramp ga je opisao kao "dobar i veoma produktivan". Peskov je rekao da će dvojica lidera održati još jedan razgovor "vrlo brzo". Putinov glavni pomoćnik za spoljnu politiku, Jurij Ušakov, rekao je da su se Putin i Tramp složili da ne podrže inicijativu za privremeni prekid vatre pre postizanja rešenja, na šta se Zelenski ponovo založio u razgovoru s novinarima u ponedeljak. Zelenski je rekao da je prekid vatre od 60 dana potreban kako bi se omogućilo održavanje referenduma u Ukrajini o mirovnom planu. Rusija nije zainteresovana ni za kakvu vrstu prekida vatre, "za sada", dodao je Zelenski. Prošlog meseca, Bela kuća je predložila plan od 28 tačaka koji je smatran veoma povoljnim za Rusiju. Zelenski i njegovi pregovarači – zajedno sa evropskim saveznicima Kijeva – pokušali su da sastave kontrapredloge. Plan Zelenskog u 20 tačaka, objavljen prošle nedelje, otvorio je put ukrajinskom lideru da ode u SAD i sastane se s Trampom.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je saopštilo 29. decembra da je uložilo žalbu Apelacionom sudu u tom gradu protiv rešenja Višeg suda kojim je 24. decembra obustavljen postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića i još petoro okrivljenih. Reč je o postupku u kojem treba da se utvrdi krivična odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi, dok je jedna osoba teško povređena. Više javno tužilaštvo je u saopštenju navelo da je veće Višeg suda u Novom Sadu rešenjem o obustavljanju postupka "povredilo krivični zakon, kao i da je pogrešno i nepotpuno utvrdilo činjenično stanje". "Tužilaštvo je našlo da je veće Višeg suda u Novom Sadu u konkretnom slučaju izvelo pogrešan zaključak da nema mesta optužbi u odnosu na navedene okrivljene, a sledstveno tome i pogrešan zaključak u pogledu ukidanja mere zabrane napuštanja stana istim okrivljenima", navelo je tužilaštvo. Viši sud u Novom Sadu je 24. decembra doneo rešenje kojim se obustavlja krivični postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegove bivše pomoćnice Anite Dimoski i nekadašnje direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice. Njima se stavljalo na teret teško krivično delo protiv izazivanja opšte opasnosti. Sud je doneo rešenje da se postupak obustavi i protiv Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića kojima se na teret stvavljalo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Sud je ukinuo kućni pritvor za Tanasković, Spremića, Gavrilovića i Todorovića, dok Vesić i Dimoski ostaju u kućnom pritvoru po rešenju Višeg suda u Beogradu pred kojim se vodi odvojen postupak u slučaju pada nadstrešnice. Optužnica je potvrđena protiv Nebojše Šurlana, Slobodana Naumovića, Milana Jelkića, Ljiljane Milić Marković, Jasne Stojiljković Milić, Zorice Slavković Marjanović i Dušana Jankovića.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH) podiglo je optužnicu protiv Radislava Krstića, osuđenika za genocid i nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS), za zločine počinjene na području istočnobosanske opštine Sokoloac 1992. godine. Krstić, koji je prvi osuđenik za delo genocida u Srebrenici, tereti se za zločine počinjene nad bošnjačkim stanovništvom u napadu na selo Novoseoci, kod Sokolca. Tada je bio komandant Druge romanijske motorizirane brigade VRS, dok se napad dogodio 21/22. septembra 1992. godine. Nakon napada, žene i djeca odvojeni su od muškaraca, a zarobljeni muškarci vojnim kamionima transportovani na smetljište na lokaciji Ivan Polje, gdje su strijeljani i ubijeni pucanjem iz vatrenog oružja. Na navedenoj lokaciji ubijene su 44 žrtve, od kojih je najmlađi ubijeni imao 14 a najstariji 77 godina. Tijela 43 žrtve ekshumirana su i pronađena, dok se za posmrtnim ostacima jedne žrtve još uvijek traga. Tužilaštvo takođe navodi da je tokom počinjenog zločina izvršeno pljačkanje i uništavanje imovine, a mjesna džamija je porušena, a tijela žrtava zakopana na deponiji Ivan Polje. Krstić se tereti da je "planirao, naredio, počinio, podstrekavao i pomagao u planiranju, pripremanju, činjenju i prikrivanju ratnog zločina" počinjenog nad stanovništvom Novoseoca. Podsjetimo, Krstić je uhapšen 2. decembra 1998. godine i prebačen u pritvor u Hagu, a pravosnažno je pred Međunarodnih sudom za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije u Hagu, osuđen u aprilu 2004. godine. Priznao je odgovornost za zločin i izjavio da se kaje. Osuđen je na 35 godina zatvora, a kaznu trenutno služi u zatvoru u Estoniji. Novembra 2024. godine obratio se sudu sa poslednjim zahtjevom za prevremeno puštanje na slobodu. ""Ako jednog dana budem pušten, i ako se sa tim saglasi predsjednica Mehanizma i ako to dopuste porodice žrtava, želio bih da se još jednom u životu nađem u Potočarima, da se poklonim sjenima žrtvama i zamolim za oproštaj", naveo je Krstić u pismu predsednici suda. Februara 2025. godine Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu, naslednik Haškog suda, odbio je njegov zahtjev.

Skupštinski odbor za kulturu i informisanje odlučio je da pokrene postupak za predlaganje kandidata za izbor novih četvoro članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nakon što su 19. decembra četiri člana podnela ostavke, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Skupštine Srbije. Postupak se pokreće za izbor članova Saveta REM-a koje treba da predlože ovlašćeni predlagači, a to su udruženja novinara u Republici Srbiji, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i udruženja čiji su ciljevi zaštita dece. Četiri člana Saveta REM-a – Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković podneli su 19. decembra ostavke, navodeći da je vladajuća većina obesmislila izbor članova tog regulatornog tela za medije sa širokim ovlašćenjima. Oni su tražili da se ponovo glasa o kandidatima nacionalnih manjina koji 12. novembra nisu dobili potreban broj glasova. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je, nakon što je četvoro članova podnelo ostavke da institucije Srbije neće biti blokirane i da će se nastaviti sa procesom izbora preostalih članova Saveta REM-a. Četvoro članova Saveta REM-a podnelo ostavke, tvrde da je proces izbora obesmišljen'Udarac ispod pojasa' ili zakonski potez: Izbor krnjeg Saveta REM-a u SrbijiSkupština je 12. novembra izabrala osam od devet članova Saveta REM-a, a Odbor za kulturu i informisanje je 23. decembra utvrdio novu listu kandidata koje su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina, a to su Ištvan Bodžoni i Sreten Jovanović. Izbor članova Saveta REM-a jedna je od stavki u okviru neophodnih reformi koje Srbija treba da sprovede u okviru pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. U nadležnosti REM-a je da reguliše, kontroliše i sankcioniše elektronske medije – televizijske i radijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, i njihova onlajn izdanja. Srbija od 4. novembra 2024. godine nema Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Tada je, po novousvojenom Zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova. Zbog širokih nadležnosti tog regulatora Evropska komisija je u više prethodnih izveštaja tražila od Srbije, koja ima status kandidata za članstvo u EU, da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom.

Tokom noći između 28. i 29. decembra uklonjeni su svi šatori pristalica vlasti na platou ispred Skupštine Srbije, koji su tu stajali od marta. Na tom mestu, prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, trebalo bi da bude postavljeno Božićno selo, dok se normalizacija saobraćaja očekuje od "2. ili 3. januara". Vučić je 28. decembra posetio kamp, poznat kao "Ćacilend" i zahvalio se prisutnima što su, kako je naveo, "čuvali Srbiju i odbranili državu". Prema njegovim rečima, jedan broj onih koji su boravili u kampu ostaće još neko vreme ispred zgrade Predsedništva u Pionirskom parku. "Ćacilend" se prvo pojavio u martu kao šatorsko naselje u Pionirskom parku između Predsedništva i Skupštine. Bio je to odgovor vlasti na masovne proteste s kojih se traži odgovornost za novosadsku tragediju u kojoj je poginulo 16 ljudi i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kasnije je proširen na široku ulicu ispred parlamenta čime je onemogućen prolazak vozila, uključujući i gradski prevoz, koji zbog toga mesecima ima izmenjene linije. Mesecima građani nisu mogli da koriste ni podzemnu garažu, koja se nalazi na tom mestu. Građani iz "Ćacilenda" u novembru su bacali pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare, na građane koji su demonstrirali u blizini šatorskog naselja i državnog parlamenta. U tom naselju pristalica vladajuće Srpske napredne stranke u novembru se dogodila i pucnjava u kojoj je sedamdesetogodišnji muškarac iz pištolja ranio pedesetsedmogodišnjaka. Tokom godine kamp je proširivan i utvrđivan, okruživale su ga betonske barijere, prijavnice i ograde u više nivoa, mobilni toaleti, a sve vreme ga je obezbeđivala policija i maskirani civili.

Stranka Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića saopštila je da je sa 4.600 osvojenih glasova na nedeljnim izborima ušla u Skupštinu Kosova. "Ovo poverenje doživljavamo kao veliku čast, ali i kao obavezu da budemo još snažniji, još prisutniji i još posvećeniji interesima građana", navodi se u saopštenju. Prethodno je u nedelju uveče Srpska lista, vodeća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, navela da je sa osvojenih 90 odsto glasova srpske zajednice dobila deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu u Skupštini. Ipak, predsednik ove stranke, Zlatan Elek, napomenuo je da stranka Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića dobila glasove u sredinama gde Srbi na žive, te da su dužni da sačekaju i ocenu Centralne izborne komisije Kosova. Funkcioner Srpske liste Igor Simić je napomenuo i da se čeka i prebrojavanje uslovnih glasova, te da je u obradi preko 1.000 glasova raseljenih lica sa Kosova, koji su takođe glasali na nedeljnim izborima. Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije Kosova, Srpska lista je dobila oko 41.800 glasova. Od srpskih subjekata na izborima je učestvovao i Kosovski savez Gorana Marinkovića, koji je dobio oko 550 glasova. I na parlamentarnim izborima februara ove godine Srpska lista je ustvrdila da je dobila svih deset mandata ali je jedno poslaničko ipak otišlo u ruke Nenada Rašića, lidera stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. Rašić je inače bio ministar za zajednice i povratak u Vladi premijera Aljbina (Albin) Kurtija, koji ga je na tu funkciju imenovao nakon što je Srpska lista napustila kosovske institucije novembra 2022. Srpska liste međutim insistira na stavu da Rašić nema dovoljan broj glasova da bi mogao da predstavlja srpsku zajednicu. Srpska lista je takođe pred Ustavnim sudom osporila izbor Rašića za potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice tvrdeći da je prekršen Ustav i pravilnik. Još uvek se čeka na odluku suda oko ovog pitanja. Prema Ustavu Kosova, jedan potpredsednika mora biti iz "redova poslanika Skupštine koji drže rezervisana ili garantovana mesta predstavnika srpske zajednice". S druge strane, prema Poslovniku, kandidata za potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice predlaže većina poslanika iz te zajednice.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je optužnicu protiv dvojice bivših pripadnika Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske (VRS) – Zorana Simanića zvanog Zajdo i Dragana Jovića zvanog Mujo, zbog pomaganja u genocidu u Srebrenici u julu 1995. godine. Tužilaštvo ih tereti da su za vrijeme širokog i sistematičnog napada Vojske Republike Srpske i Ministarstva unutrašnjih poslova RS-a na području zaštićene zone UN-a Srebrenica, svjesno pružali pomoć u počinjenju krivičnog djela genocida nad žrtvama bošnjačke nacionalnosti nakon pada zaštićene zone. "U julu 1995., u svojstvu pripadnika Zvorničke brigade VRS-a, učestvovali su u zarobljavanju i prisilnom zatvaranju više od 829 bošnjačkih muškaraca i dječaka u fiskulturnu salu škole u naselju Roćević u opštini Zvornik, njihovom transportu na mjesto egzekucija", navodi se u saopštenju. Njih dvojica se, prema Tužilaštvu, terete da su, pucajući iz vatrenog oružja, učestvovali u strijeljanju zarobljenika na lokalitetu šljunkare na obali Drine u naselju Kozluk, nakon čega su njihovi posmrtni ostaci premješteni u više sekundarnih masovnih grobnica. Optuženi se terete za krivično djelo genocid iz člana 171. Krivičnog zakona BiH, u vezi s članom 180. stav 1. i članom 31. istog zakona. Oba optužena imaju državljanstvo Bosne i Hercegovine i Srbije. Genocid u Srebrenici, počinjen u julu 1995. godine, odnio je živote više od 8.000 Bošnjaka. Haški tribunal je za zločine u zaštićenoj zoni UN-a osudio 16 osoba, od kojih sedam za genocid, dok su posmrtni ostaci žrtava pronađeni u više od 80 masovnih grobnica na području Srebrenice, Bratunca i Zvornika. Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba na ukupno više od 700 godina zatvora, uključujući bivšeg predsjednika RS-a Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koji su u Hagu pravosnažno osuđeni na doživotni zatvor.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski završio je razgovore s američkim predsjednikom Donaldom Trumpom bez postizanja mirovnog sporazuma, ali je rekao da će se američki i ukrajinski timovi uskoro ponovo sastati te da će se sljedećeg mjeseca u Vašingtonu održati okupljanje lidera – uključujući i one iz Evrope. Zelenski je 28. decembra objavio na društvenim mrežama da su "imali sadržajan razgovor o svim pitanjima", uključujući i ona koja se tiču ključnih sigurnosnih garancija, u Trumpovom odmaralištu Mar-a-Lago u Palm Beachu na Floridi. "Razgovarali smo o svim aspektima mirovnog okvira i postigli značajne rezultate", napisao je Zelenski. "Razgovarali smo i o redoslijedu daljih koraka. Složili smo se da su sigurnosne garancije ključne na putu ka postizanju trajnog mira." "Dogovorili smo se da će se naši timovi sastati već sljedeće sedmice kako bi finalizirali sve razmatrane teme. Također smo se složili s predsjednikom Trumpom da će on u januaru ugostiti ukrajinske i evropske lidere u Vašingtonu", dodao je Zelenski. Sastanak Trumpa i Zelenskog bio je kulminacija sedmica telefonske i tzv. "shuttle" diplomatije u nastojanju da se okonča ruski punom razmjerom vođeni rat protiv Ukrajine – rat koji je za skoro četiri godine usmrtio ili ranio više od 1,5 miliona vojnika na obje strane. Sastanak je također označio najnoviji primjer u kojem učesnici ističu "napredak" i "rezultate", ali ne daju detalje i obećavaju dodatne razgovore. "Pravi smjer"Nakon dvosatnih razgovora, Trump je izjavio da mirovni pregovori "idu u pravom smjeru". Nije spomenuo mogućnost okupljanja lidera u Vašingtonu u januaru. "Sve smo bliže, možda vrlo blizu... [pregovori] idu u pravom smjeru." "Rusija želi da se [rat] okonča. Svi žele da se okonča", rekao je novinarima bez davanja detalja. Trump i Zelenski su također održali zajednički poziv s evropskim liderima, uključujući francuskog predsjednika Emmanuela Macrona, britanskog premijera Keira Starmera, njemačkog kancelara Friedricha Merza i generalnog sekretara NATO-a Marka Ruttea. "Zajedno s nekoliko drugih evropskih lidera, večeras sam učestvovao u razmjeni mišljenja s predsjednicima Zelenskim i Trumpom", napisao je Macron na društvenim mrežama. "Zatim sam [posebno] razgovarao s predsjednikom Zelenskim." "Napredujemo u vezi sa sigurnosnim garancijama koje će biti ključne za izgradnju pravednog i trajnog mira." "Okupićemo zemlje Koalicije voljnih u Parizu početkom januara kako bismo finalizirali konkretne doprinose svake zemlje", dodao je, misleći na grupu ukrajinskih saveznika koji su naznačili da bi mogli učestvovati u mirovnoj misiji u slučaju prekida vatre. Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen napisala je na društvenim mrežama da je "Evropa spremna nastaviti rad s Ukrajinom i našim američkim partnerima... Ključno u ovom naporu je da Ukrajina od prvog dana ima čvrste sigurnosne garancije". Kijev je uporno tražio sigurnosne garancije – posebno od Sjedinjenih Država, ali i od Evrope – i odbijao oštre zahtjeve Kremlja koji uključuju ustupanje ukrajinske teritorije Rusiji. Tokom zajedničke konferencije za novinare, Trump je rekao da teritorijalna pitanja – uključujući budućnost Donbasa – nisu riješena. "Neriješeno je, ali smo mnogo bliže. To je vrlo težak problem", rekao je Trump. Trumpova frustracijaTrump, koji je tokom izborne kampanje tvrdio da može okončati rat za jedan dan, frustriran je što ne može iskoristiti ono što smatra svojim poslovnim umijećem da završi najkrvaviji evropski sukob od Drugog svjetskog rata. Poslao je svog glavnog izaslanika, Stevea Witkoffa, šest puta u Moskvu na sastanke s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. Trump se lično susreo s ruskim liderom na Aljasci u augustu. Witkoff, državni sekretar Marco Rubio, Trumpov zet Jared Kushner i ministar odbrane Pete Hegseth pridružili su se Trumpovom sastanku sa Zelenskim, trećem od januara. "Cijeli svijet"Rusija nije odmah dala komentar nakon sastanka i konferencije za novinare Trumpa i Zelenskog. Putinov specijalni izaslanik Kirill Dmitriev napisao je na društvenim mrežama da "cijeli svijet cijeni mirovne napore predsjednika Trumpa i njegovog tima". Neposredno prije početka razgovora, Trump i Putin su razgovarali telefonom, u iznenadnom pozivu za koji je Kremlj naveo da je trajao više od sat vremena i da je obavljen na Trumpov zahtjev. U objavi na društvenim mrežama, Trump ga je opisao kao "dobar i vrlo produktivan". Glavni Putinov savjetnik za vanjsku politiku, Jurij Ušakov, rekao je da su se Putin i Trump složili da neće podržati prijedlog za privremeni prekid vatre prije postizanja konačnog dogovora – što je Zelenski tražio. Prošlog mjeseca Bijela kuća je predložila plan od 28 tačaka koji se smatrao izrazito povoljnim za Rusiju. Zelenski i njegovi pregovarači – zajedno s evropskim saveznicima Kijeva – nastojali su izraditi kontraprijedloge. Plan Zelenskog od 20 tačaka, objavljen prošle sedmice, otvorio je put ukrajinskom lideru da otputuje u Sjedinjene Države i sastane se s Trumpom. Malo znakova kompromisaUsred diplomatije i pregovora, Rusija je pokazala malo spremnosti na kompromis, čak je odbila razmotriti božićno primirje koje je predložio Zelenski. Dan prije razgovora, Rusija je bombardovala ukrajinsku prijestolnicu i okolne oblasti, ostavivši gotovo milion domaćinstava bez struje dok su temperature bile oko nule. U još jednom jasnom signalu, Putin se sastao s najvišim vojnim komandantima, hvaleći uspjehe na bojištu, tvrdeći da je Ukrajina kriva za rat i ne pokazujući nikakvu namjeru za kompromis. Ako Kijev ne želi "riješiti stvar mirnim putem", Rusija će ostvariti svoje ciljeve silom, rekao je Putin, ponovivši izjave koje je više puta davao posljednjih sedmica.