Kijev i Moskva iznijeli su različite navode o ukrajinskom napadu na rusku pograničnu oblast Brjansk, pri čemu je lokalni guverner rekao da je šest civila ubijeno, dok je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski naveo da je pogođena fabrika komponenti za rakete. U međuvremenu, ukrajinske vlasti su saopštile da je ukupno najmanje šest ljudi ubijeno u ruskim napadima 10. marta, uključujući četiri osobe koje su poginule u zračnom napadu na grad Slovjansk u Donjeckoj oblasti, gdje su naveli da je još 16 osoba ranjeno. Napadi su uslijedili dok su pregovori uz posredovanje SAD-a o okončanju ruske agresije na Ukrajinu, koja sada ulazi u petu godinu od početka invazije punog obima, u zastoju zbog američko-izraelske kampanje protiv Irana. U audio poruci, Zelenski je rekao novinarima da bi sastanak SAD–Ukrajina–Rusija mogao biti održan iduće sedmice, moguće u Švicarskoj ili Turskoj, gdje su se ranije odvijale neke runde pregovora. Specijalni izaslanik američkog predsjednika Donalda Trumpa, Steve Witkoff, rekao je za CNBC 10. marta da misli da će se "trilateralni sastanak pomjeriti za neko vrijeme iduće sedmice i… da ostajemo pozitivni po tom pitanju". Nekoliko rundi pregovora donijelo je malo vidljivog napretka o ključnim pitanjima, uključujući teritorij, pri čemu Rusija insistira da joj bude predata ona oblast Donjecke regije koju nije uspjela zauzeti uprkos godinama žestokih borbi. Tačnost navoda o napadu na Brjansk nije se mogla odmah potvrditi. Ruski regionalni guverner Aleksandar Bogomaz rekao je u objavi na Telegramu da je šest civila ubijeno, a 37 ranjeno. Zelenski nije spominjao žrtve u svojim javnim komentarima o napadu. "Naši vojnici pogodili su jednu od ključnih ruskih vojnih fabrika u Brjansku. Ova fabrika je proizvodila elektroniku i komponente za ruske rakete", rekao je on u svakodnevnom obraćanju, nazvavši napad "potpuno opravdanim odgovorom agresoru". Ukrajinske vlasti su navele da je, osim žrtava u Slovjansku, jedna osoba ubijena u oblasti Sumi i jedna u Dnjepropetrovskoj oblasti, gdje je u zasebnom napadu ranjeno devet ljudi, uključujući i dijete. Usred konstantnih borbi duž linija fronta na istoku i jugu Ukrajine, Rusija svakodnevno izvodi napade na gradove, mjesta i infrastrukturu širom zemlje, često pogađajući kuće i stambene zgrade i ubijajući ili ranjavajući civile.

Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos je poručila da Evropska unija (EU) neće dozvoliti pridruživanje zemalja koje bi mogle tajno potkopavati njene vrednosti ili institucije. "Nema trojanskih konja. Zemlje koje bi nas potkopale iznutra ne mogu postati članice EU. Moramo biti apsolutno sigurni u to. Zemlje koje se pridružuju EU moraju biti jake i otporne demokratije sposobne da se odupru toksičnom uticaju Rusije i drugih", rekla je Marta Kos u Evropskom parlamentu(EP). Govoreći u Evropskom parlamentu, gde se raspravljalo o proširenju, Marta Kos je naglasila da se samo insistiranjem na vladavini prava kao ključnom prioritetu neminovno jača kredibilitet procesa proširenja EU. Ona je upozorila da se neće dozvoliti prečice u procesu evropskih integracija, odnosno u reformama. Posebno upozorenje je uputila zemljama koje se smatraju liderima u procesu pristupanja EU. "Pozicija predvodnika u procesu pristupanja ne garantuje poseban status", rekla je Kos, istakavši da se ovo odnosi upravo na zemlje koje su najviše napredovale u ovom procesu, poput Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Republike Moldavije. Ovim zemljama je poručila da se "napredak mora iznova zarađivati kroz reforme". Strategija o proširenju o kojoj se raspravljalo u Evropskom parlamentu, između ostalog, ističe potrebu za prevazilaženjem bilateralnih blokada u Savetu EU, osiguravanjem da prevlada pristup zasnovan na zaslugama. Ističe se važnost postepene integracije za one zemlje kandidate koje ostvaruju značajan napredak. Autor dokumenta o strategiji proširenja, evropski zastupnik Petras Auštrevičius, poziva institucije EU da prate zamah i uklone unutrašnje prepreke, uz strogo održavanje procesa pristupanja zasnovanog na zaslugama i predvidivog pristupanja. U dokumentu se navodi da je pregled sektorskih politika EU neophodan kako bi se procenilo kako prilagoditi nove države članice i osigurati efikasno funkcionisanje proširene Unije. "Nema prečica do vladavine prava i uslovljavanja – sloboda medija, ljudska prava, zaštita manjina, rodna ravnopravnost i nediskriminacija su neophodni", izjavio je Petras Auštrevičius. O ovom dokumentu će zastupnici EP glasati u sredu, 11. marta. Dokument, između ostalog, naglašava da je proširenje od najveće strateške važnosti za EU suočenu s ruskom agresijom velikih razmera protiv Ukrajine i drugim zajedničkim geopolitičkim izazovima, koji zahtevaju dugoročnu političku i demokratsku viziju i hrabre odluke. Ponavlja se da je proširenje obostrano korisno i za sadašnje i za buduće države članice. Naglašava se politička hitnost demonstracije predanosti EU procesu proširenja; insistira se na tome da će proširenje EU ojačati evropsku bezbednost. Takođe se ocenjuje da je pristupanje ključni instrument za promovisanje demokratije, vladavine prava i poštovanja temeljnih prava, te bitno sidro za podsticanje regionalnog pomirenja i stabilnosti, povećanje otpornosti i zaštitu zemalja kandidata od zlonamernog stranog uplitanja. Ponavlja se da pristupanje EU uvek mora biti proces zasnovan na zaslugama i da se svaki podnosilac zahteva mora ocenjivati na osnovu sopstvenih zasluga u smislu ispunjavanja kriterijuma, osiguravanja usklađenosti s pravnom tekovinom EU i ispunjavanja svih dodatnih uslova utvrđenih u okviru proširenja. Ističe se da vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija i poštovanje temeljnih prava, uključujući prava manjina, moraju ostati u prvom planu procesa proširenja, pri čemu su nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i uključivanje i podrška civilnom društvu ključni preduslovi za napredak na putu ka članstvu u EU, posebno u vreme rastućih autoritarnih tendencija. U dokumentu se podvlači stav da je usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU bitan pokazatelj posvećenosti zemlje kandidatkinje temeljnim vrednostima i načelima EU i njene spremnosti za buduće članstvo.

Vijeće ministara BiH je u utorak navečer, 10. marta donijelo izmjenu Odluke o odobravanju novca Ministarstvu vanjskih poslova BiH iz budžeta institucija Bosne i Hercegovine. Izmjenom se omogućava ovom Ministarstvu da, tokom evakuacije bh. državljana s Bliskog Istoka, uz charter letove koristi komercijalne letove, kao i sve druge vidove saobraćaja. Kako se navodi u saopštenju za javnost, ovom odlukom se omogućava realizacija prošlosedmične odluke Vijeća ministara BiH, kojom je odobreno 800.000 maraka za evakuaciju državljana Bosne i Hercegovine iz država Bliskog Istoka. Vijeće ministara BiH je ranije usvojilo Odluku o traženju međunarodne pomoći putem Mehanizma civilne zaštite Evropske unije za evakuaciju državljana BiH iz država Bliskog istoka, nakon čega je Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine aktiviralo ovaj mehanizam i dostavilo zahtjev za podršku Koordinacionom centru za odgovor na vanredne situacije Evropske komisije (ERCC). Najveći broj državljana BiH nalazi se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gdje je oko 1.000 osoba u svakodnevnoj komunikaciji s Ambasadom BiH u vezi s mogućim odlaskom. Oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj državljana BiH obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju. Sjedinjene Američke Države i Izrael su u subotu, 28. februara, pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susjednim zaljevskim državama. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom zračnom saobraćaju od pandemije korona virusa.

Izrael ne traži beskonačan rat s Iranom i usklađivat će se sa Sjedinjenim Državama oko trenutka kada bi borbe trebalo okončati, rekao je u utorak izraelski ministar vanjskih poslova Gideon Saar, odbivši da javno navede vremenski okvir kada bi sukob mogao završiti. Rat SAD‑a i Izraela protiv Irana, koji je sada u svom 11. danu, zahvatio je Bliski istok, budući da su iranski napadi pogodili susjedne države, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, dok Izrael istovremeno ratuje i protiv Hezbollaha u Libanu. "Nastavit ćemo do trenutka kada mi i naši partneri procijenimo da je primjereno da se zaustavimo", rekao je Saar novinarima u Jerusalemu, zajedno sa svojim njemačkim kolegom. "Ne tražimo beskonačan rat", kazao je. Njemački kancelar Friedrich Merz ranije je u Berlinu rekao da u Evropi raste zabrinutost zbog rata i da se čini kako ne postoje planovi da mu se stavi tačka. "Želimo dugoročno ukloniti egzistencijalne prijetnje Irana prema Izraelu", rekao je Saar, odgovarajući na pitanje Reutersa kako bi, prema Vladi, izgledala pobjeda. Novog vrhovnog vođu Irana, Modžtaba (Mojtaba) Hameneija, sina ajatolaha Alija Hameneija, koji je ubijen od strane izraelske vojske prvog dana rata, opisao je kao ekstremistu. Izrael je poručio da mu je cilj okončati klerikalnu vladavinu u Iranu uništavanjem njegovih nuklearnih i balističkih raketnih programa i stvaranjem uslova da građani Irana svrgnu svoje vladare. Saar je rekao da postoji mogućnost da se stvore uslovi da Iranci "povrate svoju slobodu", uz napomenu da se to možda neće dogoditi tokom rata, nego nakon njega. "Ne bismo smjeli propustiti ovu priliku s djelimičnim rezultatima", dodao je. Njemački ministar vanjskih poslova Johann Wadephul, prvi visoki strani zvaničnik koji je javno posjetio Izrael od početka rata, rekao je da je uvjeren kako su Izrael i Washington otvoreni za diplomatsko rješenje koje bi moglo dovesti do okončanja rata. Međutim, svako takvo rješenje moralo bi uključiti dogovore s Iranom o njegovim nuklearnim i raketnim programima, kao i o podršci regionalnim milicijama- uslovi koje je, kako je naveo Wadephul, Teheran jasno stavio do znanja da trenutno nije spreman prihvatiti.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je u utorak da sednica Ustavnog suda na kojoj će se odlučivati o inicijativama za ocenu ustavnosti zakona o saradnji crnogorske Vlade i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti turizma i razvoja nekretnina bude otvorena za javnost. Milatović je rekao da postoji visok stepen zainteresovanosti stručne i ostale javnosti o toj temi, kao i "brojnim spornim pitanjima koja su pratila potpisivanje" tog sporazuma koji je kao predsednik države odbio da potpiše i vratio poslanicima na ponovno izjašnjavanje, navodeći da je u suprotnosti s Ustavom i zakonima, saopšteno je na sajtu predsednika Crne Gore. Poslanici crnogorskog parlamenta ponovo su u julu izglasali Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina koji je crnogorski premijer Milojko Spajić u martu 2025. potpisao s UAE. "Uvažavajući u potpunosti nezavisnost Ustavnog suda, mišljenja sam da je opravdano da se, u konkretnom predmetu, svaki od sudija posebno izjasni o prijedlogu odluke i javno obrazloži svoj stav", naveo je Milatović. Predsednik Crne Gore je dodao da je 15. decembra 2025. Ustavni sud organizovao javnu raspravu, na kojoj su mišljenje o Sporazumu dali eminentni profesori prava iz Crne Gore i inostranstva ukazujući na brojne pravne manjkavosti. "Sve navedeno upućuje na potrebu da, u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda, a na tragu dobre prakse održavanja javne rasprave i odlučivanje u konkretnom slučaju bude javno", rekao je Milatović povodom sednica Ustavnog suda koja bi trebalo da se održi 12. marta. Deo aktivista i nevladinog sektora u Crnoj Gori ocenio je da je usvajanjem tih Sporazuma suspendovan Ustav, pošto izglasani međudržavni sporazumi imaju primat nad domaćim zakonodavstvom u slučaju bilo kojeg spora. Njima nije predviđeno poštovanje domaćih propisa o javnim nabavkama i tenderima iako Ustav propisuje slobodno tržište i zabranjuje narušavanje konkurencije i podsticanje monopola. Iako se u sporazumima ne navodi lokacija investicija, Vlada Crne Gore je najavila da se oni odnose na ulaganja arapskog biznismena Mohameda Alabara u ulcinjsku Veliku plažu čemu se oštro protivi lokalna zajednica, ekolozi i opozicija. U pitanju je zakup na 99 godina dela Velike plaže, koja sa zaleđem obuhvata oko 20 miliona kvadrata, a na kojoj bi se gradili turistički i objekti za stanovanje, rekao je više puta premijer Spajić. On je u aprilu prošle godine rekao da je Alabar spreman da investira oko 35 milijardi eura. Kasnije je izjavu relativizovao rekavši da je u pitanju potencijal za privlačenje investicije u tom iznosu. Protiv sporazuma su glasno istupili lokalni parlament u Ulcinju i svi poslanici Skupštine iz tog grada. Uoči rasprave prošle godine, predsednik opštine Ulcinj Genci Nimanbegu je kazao da će poslanici koji podrže predložene zakone "postati neprijatelji Ulcinja". "Dvadeset miliona kvadrata ulcinjske Velike plaže izdati na 99 godina. Kako je nekome palo na pamet da to uradi bez javne diskusije, lokalne uprave i stručne javnosti", rekao je Nimanbegu. Nevladina Mreža za afirmaciju nevladinog sektora – MANS, koja se decenijama bori protiv korupcije, ukazala je da se sporazumom investitor izuzima iz nadležnosti domaćeg pravosuđa, da se suspenduje Ustav i zakoni, posebno u delu javnih nabavki i tendera. MANS je upozorio i na visok rizik od pranja novca budući da podaci o stvarnim vlasnicima kompanija registrovanih u UAE nisu javno dostupni, pa Vlada neće moći da proveri kome je ustupila državnu imovinu. S druge strane, ekolozi su upozorili da bi planovi izgradnje na ulcinjskoj Velikoj plaži degradirali životnu sredinu Solane koja je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi.

Sud Bosne i Hercegovine je 10. marta u drugostepenoj presudi osudio advokaticu Vasviju Vidović na šest mjeseci zatvora za krivično djelo sprečavanje dokaza tokom suđenja. Vidović je proglašena krivom, jer je 18. decembra 2023. došla u prostorije Državne agencije za istrage i zaštitu u Istočnom Sarajevu da bi zastupala suspendovanog predsjednika Suda BiH Ranka Debeveca u svoju torbu sakrila njegov mobilni telefon, te pokušala da ga iznese iz zgrade. U optužnici se navodi da je ona kao advokatica znala da telefoni trebaju biti privremeno oduzeti po naredbi suda, te da je bila svjesna svojih protivzakonitih radnji usmjerenih ka otežavanju dokazivanja krivičnog djela njenog tadašnjeg branjenika. Vidović je tada uhapšena, zajedno sa Debevcem i bivšim direktorom Obavještajno-sigurnosne agencije BiH Osmanom Mehmedagićem. Debevec se, između ostalog, tereti za nezakonito prisluškivanje, krivotvorenje službene isprave, lažno predstavljanje, te primanje mita, dok se Mehmedagić tereti za krivotvorenje službene isprave i zloupotrebu položaja ili ovlaštenja. Na posljednjem ročištu pred sudom BiH, krajem oktobra prošle godine, obojica su odbili da se izjasne o krivici. Protiv ove presude žalba nije dozvoljena. U kaznu se uračunava vrijeme lišenja slobode od 18. decembra 2023. godine do 20. decembra iste godine. Inače, u prvostepenoj presudi početkom februara prošle godine Vasvija Vidović je osuđena na godinu dana zatvora. Protiv te presude žalbu su podnijeli i Tužilaštvo BiH i odbrana optužene. Vijeće Apelacionog odjeljenja Suda BiH je, uvažavanjem zajedničke žalbe odbrane optužene, 9. oktobra prošle godine ukinulo navedenu presudu, te odredilo održavanje pretresa pred vijećem Apelacionog odjeljenja.

Tretman pritvorenika i uslovi pritvora u Crnoj Gori u mnogim aspektima su se pogoršali u poslednjih nekoliko godina, navela je delegacija komiteta Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog postupanja, ističući da su uslovi u istražnim pritvorima Bijelo Polje i Spuž toliko loši da se mogu smatrati nečovečnim i ponižavajućim postupanjem. Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) naveo je u preliminarnim zapažanjima posle posete Crnoj Gori u novembru prošle godine da je situacija pogoršana zbog ogromnog broja pritvorenika, koji se otprilike udvostručio od poslednje posete 2022, kao i da je dodatno usložnjena "užasnim uslovima" pritvora u istražnim zatvorima. "Sveukupno gledano, uslovi života u istražnim pritvorima Bijelo Polje i Spuž su i dalje toliko loši da delegacija nema drugog izbora osim da smatra da izlaganje takvim uslovima, u kombinaciji s dužinom boravka u njima (koji se često meri godinama) i lošim režimom s 23 sata zaključavanja, izvesno može predstavljati nečovečno i ponižavajuće postupanje", navodi se u preliminarnim zapažanjima CPT-a. Prenatrpanost je, prema navodima u dokumentu, na rekordno visokom nivou u dva istražna zatvora u Crnoj Gori. U spuškom Istražnom zatvoru dodato je još kreveta, pri čemu se novi kreveti gomilaju preko postojećih kreveta na sprat, do te mere da se prave opasni kreveti na tri, a ponekad i na četiri sprata, bez merdevina ili bočnih zaštitnih stranica, navodi CPT i dodaje da je u nekoliko ćelija evidentirano je svega 2,5 kvadratna metra životnog prostora po zatvoreniku. Povodom vremena koje osobe provode u pritvoru u Crnoj Gori, CPT navodi da se njegova delegacija sastala s osobama koje su u pritvoru držane nekoliko godina, "od kojih neke čak i šest godina, a nekoliko njih i duže". "Zaista, neki od istih ljudi s kojima su predstavnici Komiteta razgovarali 2022. godine još uvek su bili u pritvoru više od tri godine kasnije", navodi CPT. Situaciju dodatno usložnjavaju užasni uslovi pritvora u istražnim zatvorima i nepostojeći režim aktivnosti, obrazovanja i sporta za lica u pritvoru, kao i činjenica da pritvorenicima nisu obezbeđeni osnovni elementi za dostojanstven život, a da ih ne moraju sami kupovati, ukazuje Komitet Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog postupanja. Mada je velika većina osoba koje je delegacija intervjuisala u okviru četiri posećena zatvora rekla da je zatvorsko osoblje prema njima postupalo korektno, delegacija je primila i tvrdnje o fizičkom zlostavljanju od strane zatvorskog osoblja. Većina takvih tvrdnji evidentirana je u Istražnom zatvoru u Spužu i Zatvoru Bijelo Polje, ali ih je bilo i u Zatvoru za duge kazne u Spužu. "Pomenute tvrdnje odnosile su se na slučajeve premlaćivanja od strane zatvorskog osoblja u prostorijama koje nisu pokrivene video nadzorom, kao što su ćelije za izolaciju. Nekoliko tvrdnji potvrđeno je odgovarajućim povredama u pregledanim medicinskim kartonima ili drugim evidencijama", navodi se u dokumentu. Nasilje se takođe dešava među zatvorenicima prilično redovno, ali je manje učestalo nego što je to Komitet evidentirao 2022, navodi CPT i dodaje da je utisak da se u četiri posećena zatvora ovaj problem generalno adekvatno rešava. Isto tako, zabeležena upotreba sredstava sile ili prinude smanjena je u sva četiri zatvora od poslednjih poseta Komiteta, a isto važi i za praksu vezivanja. "Međutim, mnogi pritvorski prostori, naročito u Zatvoru Bijelo Polje, i dalje su ispod standarda: evidentirana je loša higijena, nedovoljni sanitarni uslovi, buđave i vlažne ćelije, podovi koji se raspadaju i zidovi koji se krune, otvorene svetlosne instalacije i jako prenatrpane ćelije", navodi se u dokumentu. U Istražnom zatvoru u Spužu su nešto bolji uslovi, ali je situacija ukupno gledano i dalje loša – naročito u Odeljenju za maloletnike, gde šesnaestogodišnjaci i sedamnaestogodišnjaci žive 23 sata dnevno u ćelijama s pocepanim dušecima, opasnim tačkama za vezivanje i u neadekvatnim, lošim i neprihvatljivim uslovima, navodi CPT i dodaje da u četiri posećena zatvora pušači moraju da dele smeštaj s nepušačima, uključujući i nepušačice u petom mesecu trudnoće u spuškom zatvoru. Kada su u pitanju deca osuđena na maloletnički zatvor ili deca podvrgnuta vaspitno-popravnim merama u spuškom Istražnom zatvoru i Zatvoru za duge kazne, delegacija navodi da je zabeležila da za njih ne postoje prilagođeni programi tretmana, aktivnosti ili specijalizovanog obrazovanja; deca su bila zaključana i do 23 sata dnevno. Komitet Saveta Evrope je naveo da će izveštaj o poseti delegacije, koji će najverovatnije biti dostavljen krajem jula 2026, pružiti više detalja.

U bh. entitetu Federacija BiH se od srijede, 11. marta, očekuje stabilizacija snabdijevanja naftom i naftnim derivatima, saopšteno je iz Ministarstva energije, rudarstva i industrije ovog entiteta. Ističe se da su privremene poteškoće u snabdijevanju gorivom u najvećoj mjeri posljedica naglo povećane potražnje u proteklih nekoliko dana. "Povećana kupovina od strane privrede i građana, motivisana strahom od mogućeg nedostatka ovog energenta u narednom periodu, dovela je do značajnog pražnjenja zaliha kod distributera", ističe se u saopštenju. Dodaje se kako je trenutno evidentno da su zalihe kod građana i privrede znatno povećane, dok su primarna i sekundarna skladišta kod uvoznika i distributera privremeno smanjena u odnosu na uobičajene nivoe. Navodi se i kako će 11. marta biti održan sastanak predstavnika Vlade Federacije BiH u vezi snabdijevanja naftom i naftnim derivatima Federacije BiH, na kojem će nadležno ministarstvo predložiti dodatne mjere s ciljem dugoročnog osiguranja stabilnog i sigurnog snabdijevanja naftom i naftnim derivatima. Iz Federalnog ministarstva trgovine je 9. marta saopšteno kako se maloprodajne cijene dizelskog goriva (BAS EN 590) na benzinskim pumpama u Federaciji BiH kreću u rasponu od 2,41 do 2,96 maraka po litri, uz primjetne razlike od pola marke po litri između različitih prodajnih mjesta. Cijene nafte su porasle u svijetu zbog sukoba na Bliskom istoku. Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael započeli 28. februara vojnu akciju protiv Irana, u kojoj je ubijen iranski vrhovni vjerski vođa Ali Hamnei. Iran je uzvratio napade, ciljajući države, među kojima je i Kuvajt, u kojima SAD imaju vojne baze.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos otkazala je posetu Kosovu, potvrdili su zvaničnici Evropske komisije. Razlog za to su poslednja politička dešavanja u zemlji. "Tokom telefonskog razgovora sa premijerom Aljbinom Kurtijem (Albin), komesarka Kos mu je rekla da će odgoditi planirano putovanje na Kosovo zbog nedavnih političkih dešavanja", navodi se u saopštenju pres-službe Evropske komisije. Dodaje se da Kos namerava da otputuje u glavni grad, Prištinu, "što je pre moguće". Evropski zvaničnici najavili su ovu posjetu još prošle nedelje. Nezvanično, bio je plan da ona boravi na Kosovu 12. marta. Bila bi to njena prva poseta Kosovu u svojstvu komesarke za proširenje. Kosovo je jedina zemlja koja pripada njenom portfelju, a koju Marta Kos još nije posetila, iako vodi kabinet proširenja u Evropskoj komisiji od decembra 2024. godine. Tokom 2025. godine, opravdanje je bilo da nema sagovornika zbog institucionalne krize koja je obeležila celu prethodnu godinu na Kosovu. Neposredno nakon izbora održanih 28. decembra bilo je najava da će Kos posetiti Kosovo čim budu formirane institucije u zemlji. Međutim, politička kriza izazvana prošle nedelje neuspehom izbora šefa države razlog je zbog kojeg je ona odlučila da odloži planirano putovanje. Predsednica Kosova Vjosa Osmani saopštila je 6. marta da je donela dekret o raspuštanju Skupštine, jer su, kako je navela, politički predstavnici "odlučili da zemlju odvedu na izbore". Ustavni sud je, međutim, 9. marta uveo privremenu meru do kraja meseca na dekret Osmani o raspuštanju Skupštine Kosova. Prethodno je proces izbora predsednika Kosova propao u Skupštni zbog nedostatka kvoruma. Ustavni sud je naveo da je odluka donesena po službenoj dužnosti i da njome zabranjuje Osmani delovanje u vezi s dekretom od 6. marta, kao i Skupštini Kosova bilo kakvo postupanje sve dok je privremena mera na snazi. Sud je saopštio da mera ostaje na snazi do donošenja konačne odluke u ovom predmetu i da je uvedena "radi sprečavanja nanošenja nepopravljive štete ustavnom poretku Kosova i demokratskom funkcionisanju ključnih institucija u zemlji". To znači da Osmani ne može odredi datum novih izbora dok je mera na snazi, budući da je ona raspustila Skupštinu dekretom koji je Pokret Samoopredeljenje premijera Kurtija osporila pred Ustavnim sudom. Prema Ustavu Kosova, predsednika ili predsednicu bira Skupština. Kandidat mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko nijedan kandidat u prva dva kruga ne osvoji neophodan broj glasova, u trećem krugu dovoljna je prosta većina, odnosno najmanje 61 glas, uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika. Prema Ustavu, ukoliko izbor ne uspe u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana. U međuvremenu, evropski zvaničnici su izrazili žaljenje zbog najnovijih političkih dešavanja na Kosovu. Oni su rekli da ne žele dalje komentarisati situaciju, do odluke Ustavnog suda.

Ove nedelje ističe rok od 30 dana koji je Univerzitet u Prištini dao Fakultetu tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici da se iseli iz prostorija koje koristi ili da počne da plaća zakup. Fakultet tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici funkcioniše u okviru Univerziteta koji radi u sistemu Srbije. Rektor Univerziteta u Prištini Arben Hajrulahu (Hajrullahu) je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa naveo da je zahtev za oslobađanje "uzurpirane" imovine upućen na osnovu važećih kosovskih zakona i procedura. "Univerzitet u Prištini je posvećen stavljanju u upotrebu svih svojih objekata i prostora, za kojima postoji velika potreba, bez daljeg odlaganja", rekao je Hajrulahu. On je u pisanom odgovoru za RSE dostavio i zvanični zahtev u kome se navodi da Fakultet tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici koristi nepokretnost bez formalizovanog ugovora sa Univerzitetom u Prištini, te se nudi dobrovoljno oslobađanje nepokretnosti ili regulisanje pravnog odnosa za korišćenje. Hajrulahu ipak nije pružio odgovor na pitanja da li je u međuvremenu postignut dogovor, te da li se vode pregovori oko integracije srpskog Univerziteta ili eventualnog ujedinjenja dva Univerziteta koja rade u različitim sistemima. Na upit RSE oko ovog pitanja nisu odgovorili iz Univerziteta u Severnoj Mitrovici. Ranije je rektor Nebojša Arsić u izjavi za portal Kossev rekao da Fakultet tehničkih nauka ne funkcioniše u kosovskom pravnom sistemu, te da nema mogućnost da na ovaj zahtev odgovara institucionalno, već da u vezi sa daljim koracima "čeka instrukcije". Pitanje integracije srpskog zdravstva i obrazovanja na Kosovu pokrenuto je septembra prošle godine, kad je premijer Aljbin (Albin) Kurti poručio da dualni sistem nije održiv, te da je potrebna "inkorporacija istih i ujedinjenje". Tada je rekao da će se na integraciji raditi zajedno sa političkim predstavnicima srpske zajednice, ali i međunarodnom zajednicom, što je ponovo preneo ambasadorima zemalja Kvinte (SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Italija) u dva navrata od početka godine. Ipak, do sada nije jasno precizirano koji modeli integracije se razmatraju. Evropska unija je ranije u odgovoru za RSE navela da će se status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje na Kosovu podržava Srbija, rešavati u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu sa postignutim sporazumima i važećim kosovskim zakonima. Na integraciji zdravstva i obrazovanja u skladu sa Briselskim sporazumom insistira i zvanični Beograd, kao i Srpska lista kao najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku aktuelnih vlasti u Srbiji.