Palestinska organizacija Hamas u utorak je pojačala kontrolu nad razrušenim gradovima Gaze, pokrenuvši represiju s pogubljenjima navodne kolaboracionista, čak i dok je američki predsednik Donald Tramp (Trump) obećao da će razoružati tu grupu koju SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom. Izraelska vojska je saopštila da su ostaci još četiri taoca koji su držani u Pojasu Gaze prebačeni u Crveni krst, dan pošto je Hamas predao tela još četiri zarobljenika i oslobodio poslednjih 20 preživelih talaca. Hamas je objavio video na svom zvaničnom kanalu koji prikazuje pogubljenje osam ljudi koji kleče s povezom na očima, nazivajući ih "kolaboracionistima i odmetnicima". Snimak, izgleda napravljen u ponedeljak uveče, pojavio se dok su trajali oružani sukobi između raznih Hamasovih bezbednosnih jedinica i naoružanih palestinskih klanova u delovima Pojasa Gaze, petog dana primirja između Hamasa i Izraela, postignutog uz posredovanje SAD. Na severu teritorije, dok su se izraelske snage povlačile iz grada Gaze, naoružani pripadnici policije Hamasove vlade s crnim maskama nastavila je ulične patrole. Kada su autobusi puni zatvorenika oslobođenih iz izraelskih zatvora stigli u Gazu u ponedeljak, borci Hamasovih brigada Ezedin al-Kasam kontrolisali su okupljene ljude. Dotle Hamasova bezbednosna jedinica sprovodi operacije protiv naoružanih klanova i bandi, za koje se tvrdi da imaju podršku Izraela. "Izbili su intenzivni sukobi – i još uvek traju – kao deo napora da se eliminišu kolaboracionisti", rekao je očevidac Jahja, koji je tražio da mu se ne navodi puno ime iz straha od odmazde. Borbe su se vodile u Šudžaiji, na istoku grada Gaze, blizu takozvane Žute linije, iza koje izraelske jedinice i dalje drže otprilike polovinu Pojasa Gaze. Palestinski bezbednosni izvor u Gazi rekao je za AFP da Hamasovo bezbednosno telo, nedavno osnovana jedinica čije se ime prevodi kao "Snage odvraćanja", sprovodi "kontinuirane terenske operacije kako bi se osigurala bezbednost i stabilnost". "Naša poruka je jasna: Neće biti mesta za odmetnike ili one koji ugrožavaju bezbednost građana", rekao je on. Hamas je dominantna palestinska frakcija u Gazi od 2007. kada je u oružanim sukobima opterao rivalski Fatah. Izrael insistira da Hamas ne može imati nikakvu ulogu u budućoj vladi Pojasa Gaze, da mora vratiti ostatke još 24 preminula taoca i na kraju se razoruža. Plan američkog predsednika za Pojas Gaze navodi da će članovi Hamasa koji pristanu da "predaju svoje oružje" biti amnestirani. "Ako se ne razoružaju, mi ćemo ih razoružati", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući dan posle posete Bliskom istoku. "I to će se dogoditi brzo i možda nasilno", rekao je on. Dokument od 20 tačaka, koji su u ponedeljak odobrile svetske sile na samitu kojim je predsedavao Tramp u Egiptu, kaže da će Pojas Gaze bit demilitarizovan i da Hamas neće imati vodeću ulogu. Međutim, za mnoge Palestince koji obnavljaju svoje domove i živote u ruševinama, prisustvo militante u Pojasu Gaze je donelo neku utešan. "Nakon što se rat završio i policija se raširila po ulicama, počeli smo da se osećamo bezbedno", rekao je 34-godišnji Abu Fadi Al-Bana u Deir al-Balahu, u centralnom delu Pojasa Gaze. "Počeli su da organizuju saobraćaj i čiste pijace, uklanjajući ulične prodavce koji su blokirali puteve. Osećamo da smo zaštićeni od nasilnika i lopova", dodao je on. Dok Palestinci traže stabilnost, izraelske porodice su pojačale pritisak za povratak ostataka 24 preminula taoca koji se još uvek drže u Gazi. Posle prekida vatre koji je prošlog petka postignut uz Trampovo posredovanje, 20 preživelih talaca vratilo se u Izrael, dok su takođe vraćeni ostaci četvoro preminulih. Međutim, sporazum zahteva povratak svih nestalih – živih i mrtvih – a porodice talaca i izraelski lideri zahtevali su od Hamasa da se povinuje. Izraelska vojska je u utorak saopštila da su ostaci još četiri taoca prebačeni u Crveni krst u Gazi i da su na putu da ih preuzmu vojska i bezbednosne snage. Prathodno je visoki zvaničnik Hamasa rekao za AFP da bi grupa trebalo da preda ostatke četiri do šest talaca kasnije u utorak. U ponedeljak je Hamas predao ostatke četiri taoca, samo nekoliko sati pošto je oslobodio poslednjih 20 živih zarobljenika. Izvor: AFP

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen (von der Leyen) stigla je 14. oktobra u službenu posetu Srbiji u okviru turneje po Zapadnom Balkanu. Najavljeno je da će prvi sastanak imati u sredu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji ju je u utorak uveče dočekao ispred Palate Srbija u Beogradu. "Svaka njena poseta ima poseban značaj za Srbiju i predstavlja još jedan korak u pravcu jačanja saradnje i poverenja između naše zemlje i Evropske unije", saopštio je Vučić. Dodao je da će razgovarati o pitanjima evropskog puta Srbije, reformama, evropskoj politici proširenja i očuvanju stabilnosti i mira u regionu. Ursula fon der Lajen prethodno je bila u Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Srbija je kandidat za članstvo u EU od 2012. godine. Od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja otvorila je 22, privremeno zatvorila dva. Poslednje je otvorila u decembru 2021, zajedno sa još tri iz te grupe po novoj metodologiji grupisanja zadataka u klastere. Po dosadašnjim godišnjim izveštajima iz Brisela, glavne prepreke na putu Srbije ka članstvu su loše stanje u vladavini prava i neusklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU. Normalizacija odnosa sa Kosovom takođe je jedan od preduslova za članstvo u EU. Evropska unija saopštila je 16. septembra da je zabrinuta za stanje vladavine prava u državama kandidatima za članstvo, kao i da je potreban jači otpor Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu započete u februaru 2022. Srbija se nije priključila sankcijama Evropske unije Rusiji iako je kao država kandidat za članstvo da obavezna da postepeno uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.

Studenti u blokadi Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu saopštili su 14. oktobra da je njihova koleginica "u policijskoj stanici doživela fizičku i psihičku torturu". "Dat joj je papir nepoznate sadržine i prećeno joj ne bi li ga potpisala. Kada je to odbila, usledila je fizička i psihička tortura", objavili su studenti na društvenoj mreži Instagram. Studenti u blokadi su samoorganizovana grupa nastala u obustavi nastave na fakultetima širom Srbije i građanskim protestima sa kojih se traži odgovornost vlasti za fizičke napade na studente prošlog decembra i pogibiju 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra. Blokade su u novembru započeli studenti beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) nakon što su ih tokom odavanja pomena stradalima na ulici tukli stranački funkcioneri vlasti. Ova organizacija u utorak je objavila da je studentkinja Poljoptivrednog fakulteta "odvedena u policijsku stanicu na razgovor sa dve uniformisane osobe i jednom u civilu". "Uniformisani pripadnik MUP-a je njenu glavu iz sve snage udario o sto, pri čemu joj je pocepana arkada. Nakon toga je udarena pištoljem u predelu kuka. Potom joj je ruka vezana za radijator, a druga je ostala slobodna da bi mogla da potpiše papir - što je ona ponovo odbila da uradi", navodi se u saopštenju Studenata u blokadi Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Ta organizacija objavila je da privedenoj studentkinji nije bilo dozvoljeno da pozove advokata, da je posle izvesnog vremena puštena, kao i da je ponovo napadnuta u večernjim satima. "Preko glave joj je stavljena crna kesa i nasilno je ubačena u automobil. Nepoznata lica su je u kolima šamarala, udarala, cepala joj garderobu i neprimereno je dodirivala. Od nje su tražili informacije u vezi sa blokadama i protestima. Pretili su joj", objavili su Studenti u blokadi poljoprivrednog fakulteta. Studenti u blokadi u saopštenju o ovom slučaju objavili su lekarski nalaz pregleda studentkinje i fotografije za koje tvrde da pokazuju povrede koje je zadobila. "Tražimo odgovor na pitanje ko je ovo učinio. Zahtevamo da krivci odgovaraju”, saopštili su Studenti u blokadi 14. oktobra. Dva saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslovaMUP je u utorak saopštio da je jedna privatna zdravstvena ustanova u Beogradu 24. septembra u 18.55 prijavila Policiji Beograda da je kod njih pristupila P. A. (2004. godište) koja je izjavila da je zadobila povrede od policijskog službenika kod kojeg je bila na informativnom razgovoru. Iz Ministarstva je saopšteno da su povodom te prijave policijski službenici obavili razgovor sa imenovanom ali da ona nije želela da sarađuje sa njima, niti da pruži bilo kakvu informaciju o događaju. "Izvršenim proverama utrđeno je da P. A. navedenog dana nije bila u prostorijama Policijske uprave za Grad Beograd i da policijski službenici te uprave prema njoj nisu postupali", naveo je MUP. Dodaje se da je 25. septembra MUP obavestio nadležno tužilaštvo u Beogradu i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a (SUK). "Do današnjeg dana nismo imali zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja od strane nadležnog organa", naveo je MUP 14. oktobra. Potom je nešto kasnije istog dana MUP prosledio još jedno saopštenje u vezi sa događajem o kojem je Ministarstvo unutrašnjih poslova već obavestilo javnost, koji se odnosi na istu studentkinju. U njemu se se navodi da je policija 22. aprila oko 15.05 časova od dežurnog osoblja Urgentnog centra obaveštena da se radi ukazivanja lekarske pomoći javila P. A. (2004), bez drugih poznatih podataka. "Prema navodima dežurnog osoblja, kod navedene su konstatovane lake telesne povrede, bez navođenja detalja, a utvrđeno je da je povrede zadobila u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila na teritoriji Stare Pazove, u za sada nepoznatom svojstvu", saopštio je dodatno MUP. Dodaje se da policija nastavlja sa preduzimanjem mera i radnji radi utvrđivanja svih okolnosti ovog događaja, kao i da proverava dostupne informacije i navode koji su se pojavili u javnosti koje su povezivane sa ovim slučajem. 'Sramno saopštenje MUP-a', ocenili studentiPosle saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova, Studenti u blokadi Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu ocenili su da je obaveštenje MUP-a o slučaju njihove koleginice "sramno i potpuno neistinito, kao i da predstavlja vid targetiranja". "Nakon već poljuljane kredibilnosti rada policije, izgubili smo poverenje da ijedno saopštenje može biti istinito. Na ovakav čin nećemo ostati bez odgovora", objavili su studenti na Instagramu. Apel predsednici Evropske komisijeOpoziciona Demokratska stranka (DS) uputila je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen javno pismo u koj traži da Evropska unija reaguje na navode o nasilju nad građanima. "Upravo uoči Vašeg dolaska, građane Srbije potresao je najnoviji stravičan slučaj represije. Studentkinja, aktivna u pokretu koji mirno protestuje, jutros je obavestila javnost da je odvedena sa svog radnog mesta, zatvorena u podrum policijske stanice, fizički zlostavljana, udarana i prebijana, dok su joj nepoznata lica pretila i pokušavala da je nateraju da potpiše dokument nepoznate sadržine", navodi se u pismu Demokratske stranke. DS navodi da su građani izloženi sistematskoj represiji, nasilju i zloupotrebi institucija. "Od Vaše reakcije zavisi poverenje građana Srbije u to da Evropska unija zaista stoji uz njih — uz slobodu, uz istinu i uz demokratske vrednosti koje zajedno branimo", piše u pismu demokrata. Poslanici opozicionih Stranke slobode i pravde (SSP) i Zeleno-levog fronta (ZLF) pozvali su na sednici Skupštine Srbije 14. oktobra ministra unutršanjih poslova Ivicu Dačiću da se izjasni o navodima o policijskom nasilju nad studentkinjama koje učestvuju u protestima u proteklih skoro godinu dana. "Desio se strašan kriminal. Pitam zbog čega MUP još nije održao konferenciju za štampu o tome i ko je odgovoran za postupanja policijskih službenika", rekao je poslanik Borko Stefanović iz SSP. "Gde je Dačić da odgovori? Pozivam policajke da dignu glas protiv takvog ponašanja”, rekao je u parlamentu polsanik ZLF Radomir Lazović. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izrazila je uverenje da će se MUP oglasiti. Predsednik pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović zatražio je od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i direktora Policije Srbije Dragana Vasiljevića da se izjasne o navodima o policijskoj torturi nad studentkinjom Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. "Reč je o ozbiljnom kršenju ljudskih prava koje ne sme ostati bez odgovora. Neophodno je dostaviti javnosti spisak odgovornih", naveo je Savo Manojlović. U proteklih godinu dana bilo je više slučajeva u kojima su studentske organizacije, grupe za ljudska prava i stručna javnost optužili policiju za prekomernu upotrebu sile prema studentima i učesnikcima antivladinih protesta. U nekim od slučajeva objavljeni su video-snimci za koje eksperti za bezbednost kažu da predstavlaju dokaze. Policija i institucije do danas nisu procesuirali nijednu od tih pritužbi.

Britanski BBC ogradio se od izjave Suzane Vasiljević, savetnice predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koja je izjavila da je radeći i za BBC svojevremeno učestvovala u izmišljanju novinarskih priča. "Ne prepoznajemo ovu tvrdnju kao tačnu u vezi sa našim izveštavanjem", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparolka BBC-ja. "BBC je najpouzdaniji svetski pružalac vesti i posvećen je tačnom, nezavisnom i nepristrasnom izveštavanju za publiku širom sveta", dodala je ona. Vasiljević je u televizijskoj emisiji na privatnoj TV Kurir govorila o stanju u medijima i osvrnula se na vreme kad je, kako je rekla, sarađivala sa BBC. "Ja sam radila u medijima svojevremeno…U BBC svojevremeno mi smo izmišljali priče da bi…Izmislili smo rat u Crnoj Gori, mogućnost da će Milošević 2000. napasti pred izbore, te njegove poslednje, napasti Crnu Goru, odnosno Mila Đukanovića zato što je Milo okrenuo leđa, da bi bili tri meseca na Svetom Stefanu", izjavila je Vasiljević tokom gostovanja. Iz BBC je rečeno i da Suzana Vasiljević nije bila zaposlena u toj kompaniji, te da je ranije sarađivala sa tom organizacijom kao frilenserka, poslednji put 2012. godine. Posle NATO bombardovanja nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije, odnosi tadašnjih članica Srbije i Crne Gore bili su "zategnuti". Na teritoriji Crne Gore je 1999. godine formiran takozvani Sedmi bataljon od vojnih snaga lojalnih Beogradu. Tadašnja vlast Mila Đukanovića bila je u sukobu sa vlastima u Beogradu zbog protivljena ulaska u sukob sa NATO-om čija intervencija je zaustavila akcije srpskih oružanih snaga protiv albanskog stanovništva na Kosovu. Sedmi bataljon je posebno bio aktivan na graničnom području Crne Gore sa Kosovom i Albanijom.

Učenici Gimnazije Sveti Sava započeli su blokadu ove škole u Beogradu zahtevajući ispunjenje zahteva koje su postavile kolege iz Pete beogradske gimnazije, sapštili su njeni đaci 14. oktobra. Ovo je druga srednja škola u Beogradu čiji učenici su u dva dana ušli u blokadu, pošto su đaci Pete gimnazije 13. oktobra prekinuli sa nastavom tražeći smenu novopostavljene direktorke. I organizacija Udruženi roditelji Srbije obavestila je javnost da su učenici Gimnazije Sveti Sava stupili u blokadu do ispunjenja zahteva koje su postavili učenici Pete beogradske gimnazije. "Pružamo punu podršku učenicima Pete gimnazije. Blokada će trajati do ispunjenja svih zahteva", saopštili su u utorak Udruženi roditelji Srbije. Učenici Pete gimnazije u ponedeljak su započeli fizičku blokadu škole zahtevajući da vršilac dužnosti direktora Danka Nešović podnese neopozivu ostavku, da se direktor izabere iz redova profesora Pete, da se oformi Školski odbor - koji nije sazvan od septembra, i da se na radna mesta vrate suspendovani i otpušteni profesori ove gimnazije. Sapštili su da do daljeg neće biti nastave. Protiv direktorke Nešović deo roditelja đaka podneo je krivičnu prijavu jer Savet roditelja nije formiran u zakonskom roku. Učenički parlament Treće beogradske gimnazije saopštio je 13. oktobra da je preduzeo mere za pružanje logističke podrške kolegama u Petoj. "Pozivamo sve predstavnike okupacione uprave Pete beogradske gimnazije, na čelu sa v. d. direktorkom Dankom Nešović, da bez odlaganja ispune zahteve i podnesu neopozive ostavke", saopštio je u ponedeljak Učenički parlament Treće beogradske gimnazije. Zbor roditelja Pete beogradske gimnazije prethodno je saopštio da odlukom v.d. direktorke Pete početkom septembra za 19 nastavnika nije produžen ugovor na određeno radno vreme, kao i da su četiri nastavnika suspendovana. Zbor roditelja Pete saopštio je da je promenjeno 13 razrednih starešina, od ukupno 32. Ministarstvo prosvete imenovalo je Danku Nešović na funkciju u Petoj beogradskoj gimnaziji 24. februara, nakon što je kolektiv te škole podržao studentske proteste koji u Srbiji koji traju od novembra. Zbog njenog postavljenja, ocenjujući ga kao partijsku osvetu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), više puta su protestovali nastavnici Pete, đaci i njihovi roditelji. Veliki broj škola u Srbiji tokom godine je mesecima bio u blokadi u znak podrške studentskim zahtevima, istovremeno zahtevajući bolje uslove rada i veće plate za zaposlene u prosveti. U proteklih 11 meseci u Srbiji je održano više desetina hiljada protesta, blokada i građanskih demonstracija predvođenih studentima sa zahtevom da predstavnici vlasti odgovaraju za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.

Slovački predsednik Peter Pelegrini (Pellegrini) izjavio je u utorak u Skoplju da njegova zemlja snažno podržava evrointegracije Severne Makedonije, ali i kritikovao Evropsku uniju navodeći da primenjuje dvostruke standarde u procesu proširenja. "Razumem da ste prošli težak put ka EU, znam koliko je bilo teško rešiti pitanje imena. Ali ovde se stalno pojavljuju novi uslovi i zato mislim da EU pravi veliku grešku. Vaša zemlja je deo procesa već 20 godina i morala je da donosi teške odluke. Uprkos tome, nemam odgovor kada ćete se pridružiti EU", rekao je Pelegrini na konferenciji za novinare s makedonskom predsednicom Gordanom Siljanovskom-Davkovom. On je ocenio da "EU rizikuje s ovim procesom", dodajući da je Slovačka uz Severnu Makedoniju i da će je podržati "na svaki mogući način jer verujemo da ste deo Unije". Pelegrini je kao i Siljanovska-Davkova evrointegracije Severne Makedonije ne treba da se zloupotrebljava političkim sporovima, već da treba da se zasniva samo na ispunjavanju Kopenhagenških kriterijuma. "Da li je rok za vaš ulazak u EU 2030. realan? Zaista bih voleo da bude i verujem da se EU igra naporima ove zemlje. Trebalo bi da bude svesna da je ovaj proces živ i da zemlje poput vaše imaju potencijal da pregovaraju o svakom poglavlju i sprovedu reforme. Zabrinut sam da pristupanje neće biti zasnovano na tehničkim procesima, već na nekim geopolitičkim igrama, što bi bila ogromna politička greška i zažaliće zbog toga", rekao je Pelegrini. On je naveo da ne može da prihvati dvostruke standarde i da zato kritikuje EU. U Briselu je pokrenuta ideja o ukidanju jednoglasnog odlučivanja u Evropskoj uniji za pristupne pregovore, ali su članice podeljene po tom pitanju. Pelegrini je rekao da Slovačka smatra da pravo veta svake zemlje treba zadržati, jer će "ukidanje konsenzusa značiti da će velike zemlje diktirati, a male će morati da rade ono što im se kaže, i zato želimo da zadržimo pravo veta". Siljanovska-Davkova ocenila je da je Slovačka jedan od najlojalnijih i najposvećenijih pristalica evropskih integracija Severne Makedonije posvećena proširenju EU. "Nema boljeg osećaja nego videti predsednika države članice EU kako izražava jasnu podršku vašem evropskom putu. Oboje se slažemo da proširenje treba da bude zasnovano na zaslugama i rezultatima, a ne da zavisi od dodatnih iracionalnih uslovljavanja koja uzurpiraju proces", rekla je Siljanovska-Davkova. Severna Makedonija i Slovačka imaju stabilne i prijateljske odnose, zaključilo je dvoje predsednika. Takođe je potpisan i memorandum o produbljivanju ekonomske saradnje, od kojeg oboje imaju velika očekivanja. Trgovina između dve zemlje je umerena, ali kako je Pelegrini naveo, postoji potencijal za njeno povećanje. Dosad je potpisano nekoliko bilateralnih sporazuma sa ciljem unapređenja ekonomske i kulturne saradnje. U Severnu Makedoniju u sredu u okviru turneje po regionu dolazi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen). Pelegrini je izrazi nadu da će njena poseta pokazati da EU podržava Severnu Makedoniju na njenom putu ka EU. Siljanovska-Davkova je, s druge strane, rekla da je ta poseta dobra za pokazivanje regionalne solidarnosti u procesu evropskih integracija. Severna Makedonija još nije otvorila klastere u pregovorima s EU jer je uslov da se to desi uključivanje bugarske zajednice u preambulu Ustava, na šta vlada ne pristaje bez garancija da neće biti drugih uslova i veta Bugarske. Siljanovska-Davkova je rekla da Severna Makedonija trenutno nema zvaničnu komunikaciju s vlastima u Sofiji jer je predizborni period, ali da postoji neka komunikacija na marginama. Severna Makedonija i Bugarska imaju međusobni Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji iz 2017. godine. Međutim, u novembru 2020. godine, Sofija je stavila veto na početak pristupnih pregovora Skoplja zbog spora oko jezika, istorije i bugarske manjine. Uz posredovanje evropskih partnera, pronađen je kompromis za pregovarački okvir Severne Makedonije, koji je prihvatio dodavanje bugarske zajednice u Preambulu Ustava, pored postojećih, ali je s druge strane zadržana čista formulacija za makedonski jezik, pri čemu je Bugarska izdala jednostrano saopštenje u kojem je izrazila svoj stav o tom pitanju. Posle postignutog rešenja, Severna Makedonija je 19. jula 2022. godine održala Prvu međuvladinu konferenciju sa EU u okviru procesa pristupanja. Da bi se održala druga i počelo otvaranje poglavlja, makedonski parlament treba da glasa o ustavnim amandmanima koji bi uključili Bugare u preambulu.

"Prioritet je održavanje prve međuvladine konferencije za šta je potrebno imenovati glavnog pregovarača. Na vama je ko će biti ta osoba, važno je da se glavni pregovarač imenuje, jer sa njegovim imenovanjem može se bez odlaganja početi raditi sa aktivnostima kako je to potrebno", izjavila je 14. oktobra u Sarajevu predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen). Njena posjeta dolazi neposredno nakon što je Vijeće ministara 30. septembra usvojilo Nacrt Reformske agende, dokument koji je presudan za povlačenje oko 900 miliona eura povoljnih kredita i grantova iz Plana rasta Evropske unije. Kako je rekla, na konferenciji za novinare, nakon susreta sa predsjedavajućom Vijeća ministara BiH, Borjanom Krišto, prije godinu i po je Evropsko vijeće donijelo "istorijsku odluku o otvaranju pristupnih pregovora za BiH". "Bosna i Hercegovina je prešla dugačak put i danas stojite na pragu EU. Čestitam na Reformskoj agendi, a sada je na nama da istu ocijenimo, i u narednom koraku će trebati ići sa finalizacijom za odobrenje sredstava", kazala je. Ona je navela i kako je budućnost svih zajednica u BiH u EU, te da proširenje "nije samo pitanje politike, već pitanje srca, volje i glasa naroda". "Prema nedavno provedenoj anketi javnog mnijenja 72 posto građana u BiH vjeruje EU. Budući naraštaji žele živjeti u ujedinjenoj "Evropi, naš zadatak je da im to i ostvarimo", rekla je predsjednica Evropske komisije. Predsjedavajuća Vijeća ministara BiH, Borjana Krišto je navela kako se nada "da će biti političke odgovornosti kada je u pitanju evropski put, te "da tu ne postoji pozicija i opozicija, već opredjeljenje prema Evropskoj uniji. Krišto je kazala kako je informisala predsjednicu Evropske komisije i o pripremama za održavanje Berlinskog procesa naredne sedmice. "Nažalost, još uvijek nismo uspjeli usaglasiti jedan sporazum o mobilnosti, odnosno o kretanju sa osobnim iskaznicama", kazala je Krišto. Inače, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, se prethodno susrela i sa članovima Predsjedništva BiH- Željkom Komšićem, Željkom Cvijanović i Denisom Bećirovićem. Uoči dolaska u Sarajevo, posjetila je i Memorijalni centar Potočari kod Srebrenice. Kako je izjavila, "Evropska unija će uvijek pamtiti genocid u Srebrenici i neće dozvoliti da se piše neka nova istorija". Na šta BiH može računati?Početkom oktobra je saopšteno da Bosna i Hercegovina više ne može računati na novac iz Evropske unije za autoceste, željeznicu ili velike energetske projekte, osim kroz Plan rasta za Zapadni Balkan. Iz EU su poručili da će sredstva iz tog fonda odobravati nakon provođenja obećanih reformi, ali i nakon što se zajedno dogovore koji su to projekti. "EU više neće finansirati velike infrastrukturne projekte u BiH mimo Plana rasta. Vlasti u BiH još nisu dostavile [Evropskoj komisiji] popis projekata", saopćio je šef Delegacije EU u BiH Luigi Soreca. BiH je nacrt reformske agende usvojila i poslala 30. septembra u Brisel godinu iza Albanije, Crne Gore, Kosova, Srbije i Sjeverne Makedonije. Prije toga je Evropska komisija za 108,5 miliona eura umanjila fond za BiH, vrijedan oko milijardu eura, te zaprijetila novim smanjenjem za deset posto, jer se političari dvadeset mjeseci nisu mogli dogovoriti o nadležnosti. Taj novac, kako je tada rečeno iz EU, bit će preusmjeren drugim zemljama u regiji ili vraćen u budžet EU. U izradu plana reformi, koji još čeka odobrenje iz Brisela, bila su uključena tri nivoa vlasti – državna, entitetske i deset kantonalnih. Bosna i Hercegovina mora provesti više od stotinu reformi kako bi dobila EU novac i pri tome se fokusirati na "zelenu" i digitalnu tranziciju, zaštitu osnovnih ljudskih prava, te razvoj poduzetništva i ljudskog kapitala. Vlasti su najavile da će reformisati tržište rada, ali i uskladiti zakone o energetici s EU standardima i razvijati obnovljive izvore energije. Najavile su i da će "prilagoditi tržišnim uslovima" sadašnje niže cijene električne energije za domaćinstva, ali i ugasiti termoelektrane do 2050. godine, koje trenutno proizvode više od dvije trećine struje. Bosna i Hercegovina je otvorila pregovore o članstvu u EU u martu 2024. nakon što joj je kandidatski status dodijeljen u decembru 2022. godine. Pregovori nisu i formalno počeli zbog preduslova koje je postavilo Evropsko vijeće, a koji su se sad našli i u Nacrtu reformske agende, među kojima je i imenovanje glavnog pregovarača ili nacionalni plan usvajanja EU zakonodavstva. Ostale zemlje Zapadnog Balkana u međuvremenu su povukle oko 254,6 miliona eura kredita i bespovratnih sredstava od EU-a.

Evropske i arapske zemlje, Kanada i Sjedinjene Države spremne su da doprinesu sa oko 70 milijardi dolara potrebnih za obnovu Gaze, izjavio je zvaničnik Ujedinjenih nacija, dodajući da je dvogodišnji rat proizveo ruševine jednake 13 piramida u Gizi. Zvaničnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Jaco Cilliers rekao je da je izraelski rat protiv Hamasa, kojeg EU i SAD smatraju za terorističku organizaciju, stvorio najmanje 55 miliona tona ruševina i da bi mogle biti potrebne decenije da se Gaza u potpunosti oporavi. "Čuli smo veoma pozitivne vijesti od brojnih naših partnera, uključujući evropske partnere, Kanadu," rekao je on na konferenciji za novinare, dodajući da se takođe vode razgovori sa Sjedinjenim Državama. Otkako je stupilo na snagu primirje u Gazi, veliki broj Palestinaca vratio se u ruševine svojih domova. Ogromni dijelovi Gaze pretvoreni su u pustoš tokom dvije godine izraelskog bombardovanja u kojem je, prema podacima zdravstvenih vlasti Gaze koje vodi Hamas, ubijeno oko 68.000 ljudi. Veliki dio razaranja nalazi se u gradu Gaza u kojem su se desile neke od najžešćih borbi. Oko 83 posto svih građevinskih objekata je oštećeno, prema podacima Satelitskog centra Ujedinjenih nacija (UNOSAT). UNDP je saopštio da su već uklonili oko 81.000 tona ruševina iz Pojasa Gaze i da nastavljaju sa radom. Izrael je pokrenuo ofanzivu nakon što su militanti predvođeni Hamasom izveli napad 7. oktobra 2023. godine, ubili 1.200 ljudi i uzeli 251 osobu za taoce, prema izraelskim podacima. Hamas je u ponedjeljak, prema sporazumu o primirju, oslobodio posljednje žive izraelske taoce iz Gaze, dok je Izrael pustio skoro dvije hiljade palestinskih zatvorenika. Izvor: Reuters

Najmanje četiri osobe su poginule, a desetine povrijeđeno u najnovijem talasu ruskih napada dronovima i granatama na Ukrajinu, uključujući i napad na bolnicu Harkivu, saopštile su lokalne vlasti. Guverner Harkivske oblasti Oleh Sinehubov rekao je da su ruske snage tokom noći granatirale grad i osam obližnjih naselja, oštetivši civilne objekte, uključujući i medicinsku ustanovu u okrugu Saltivski. Naveo je da je najmanje 62 osobe povrijeđeno u napadima. Gradonačelnik Harkiva Ihor Terehov izjavio je da je svih 57 pacijenata koji su se nalazili u bolnici u vrijeme napada prebačeni u drugu medicinsku ustanovu. Dodao je da je šest osoba povrijeđeno od stakla razbijenog tokom napada. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski osudio je napad kojeg je nazvao "potpuno terorističkim, ciničnim napadom na mjesto u kojem se spašavaju životi". "Svakog dana i svake noći Rusija gađa elektrane i dalekovode, a pod napadima su i naši objekti za plin" rekao je Zelenski na platformi X. "Ukrajini su potrebni dovoljni kapaciteti protivzračne odbrane da zaštiti nebo od projektila, dronova i vođenih bombi, kako bi ruski zračni teror postao besmislen. Svijet mora prisiliti Moskvu da sjedne za sto i započne iskrene pregovore," zaključio je ukrajinski predsjednik. Ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiga objavio je 14. oktobra na platformi X da je Rusija napala humanitarni konvoj UN-a u ukrajinskoj oblasti Herson. Ujedinjene nacije su kasnije osudile ruski napad na humanitarni konvoj, nazvavši ga "potpuno neprihvatljivim". "Takvi napadi su potpuno neprihvatljivi. Humanitarni radnici su zaštićeni međunarodnim humanitarnim pravom i nikada ne bi smjeli biti napadnuti," izjavio je u saopštenju Matijas Šmale, humanitarni koordinator UN-a za Ukrajinu. "Namjerno napadanje humanitarnih radnika i sredstava predstavlja grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava i može predstavljati ratni zločin." U međuvremenu dvije osobe iz Kostjantinivke su poginule u granatiranju u Donjeckoj oblasti rekao je lokalni guverner Vadim Filaškin. Najmanje još pet osoba je povrijeđeno u oko 30 napada u toj oblasti, uključujući okruge Lyman, Kramatorsk i Bahmut. Šef Zaporoške oblasti takođe je 14. oktobra izvijestio da su još dvije osobe poginule u ruskim napadima prethodnog dana. Najnoviji napadi nastavak su višemjesečnih ruskih bombardovanja ukrajinskih gradova i infrastrukture. Moskva negira da namjerno gađa civilne objekte, uprkos brojnim dokazima koji pokazuju suprotno. U međuvremenu, Zelenski je najavio i da će se 17. oktobra sastati s američkim predsjednikom Donaldom Trumpom u Bijeloj kući. Očekuje se da će razgovarati o ukrajinskoj protivzračnoj odbrani i sposobnostima za napade dugog dometa.

Predsjedništvo Bosne i Hercegovine jednoglasno nominiralo je 14. oktobra američkog predsjednika Donalna Trumpa za Nobelovu nagradu za mir, potvrđeno je za Radio Slobodna Evrpa. Željka Cvijanović, članica Predsjedništva iz Republike Srpske, uputila je prvi put 22. avgusta inicijativu da se predsjednik SAD nominira za to priznanje. Druga dva člana iz Federacije BiH, Denis Bećirović i Željko Komšić odbili su tada staviti tu tačku na dnevni red. Prije četiri dana objavljeno je da je Nobelovu nagradu za mir za 2025. godinu dobila Maria Corina Machado iz Venezuele. Machado je opoziciona političarka, ekonomistkinja i jedna od najistaknutijih kritičarki režima venecuelskog predsjednika Nicolasa Madura. Sjedinjene Američke Države su 31. jula 2023. godine dodale Cvijanović na listu sankcioniranih osoba zbog prijetnji Daytonskom mirovnom sporazumu, integritetu i suverenitetu BiH. Ranije je na listu sankcioniranih osoba stavljen i Milorad Dodik, bivši predsjednik RS-a i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata, čiji je Cvijanović član. Nagrada za mir jedna je od pet Nobelovih nagrada. Dodjeljuje se pojedincima ili organizacijama koje su ostvarile značajan doprinos miru u svijetu, prvenstveno putem promocije bratstva među narodima, razoružanja i mira. Ovu nagradu je ustanovio Alfred Nobel, a od 1901. godine dodjeljuje je Norveški Nobelov komitet. Ceremonija dodjele se održava 10. decembra u Oslu. Dobitnici dobivaju nagradu u obliku medalje, diplome i novčane nagrade.