Švicarska policija je 1. januara saopštila da se sumnja da su desetine ljudi poginule, a skoro 100 je povrijeđeno nakon eksplozije u baru gdje se slavila Nova godina u luksuznom skijalištu u Švicarskoj. Ministarstvo vanjskih poslova Italije navelo je da informacije od švicarske policije ukazuju na oko 40 mrtvih, ali policija nije bila precizna, koristeći izraz "desetine" tokom konferencije za medije o ovom događaju. Požar je izbio u 01:30 po lokalnom vremenu u baru "Le Constellation" u resortu na jugozapadu Švicarske. Neke od žrtava su iz drugih zemalja, rekao je Stephane Ganzer, šef sigurnosti kantona Valais. Vlasti su mobilizirale deset helikoptera i 40 ambulantnih vozila. Policija je ranije saopštila da se mnogi povrijeđeni liječe od opekotina. Većina povrijeđenih je u teškom stanju, rekao je Mathias Reynard, čelnik kantonalne vlade. Jedinica intenzivne njege u bolnici u Valaisu je popunjena, a pacijenti se premještaju na druge lokacije, dodao je. Područje je potpuno zatvoreno, a iznad Crans-Montane uvedena je zona zabrane letenja, saopštila je policija. Švicarske vlasti navode da uzrok eksplozije ostaje nepoznat. Tužiteljica Beatrice Pilloud kasnije je rekla da se eksplozija tretira kao požar, a ne kao napad, dodajući da vlasti nastoje predati tijela žrtava njihovim porodicama.

Sjedinjene Američke Države produžile su operativnu licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS) do 23. januara, saopštila je ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. "Ovo znači i da će rafinerija u Pančevu posle 36 dana moći da nastavi sa radom", napisala je na Instagramu 31. decembra. Od početka oktobra, najveća naftna kompanija u Srbiji, NIS nalazi se pod sankcijama Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija, zbog većinskog ruskog vlasništva. Zbog nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi. Janaf: Spremni smo za nesmetano snabdevanje rafinerije Zbog američkih sankcija zatvoren je i transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja do pančevačke rafinerije koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. JANAF je 31. decembra saopštio da je američka administracija izdala licencu za nastavak transporta nafte NIS-u koja će važiti do 23. januara 2026. "JANAF d.d. je u saradnji s Vladom Republike Hrvatske ishodio licencu kojom se odobrava do 23. januara 2026. učešće u aktivnostima koje su uobičajene i nužne za transport nafte za izvršavanje Ugovora o transportu sirove nafte sklopljenog s kompanijom NIS a.d.", navodi se u saopštenju kompanije. JANAF je pozdravio odluku OFAC-a i istakao da je "u potpunosti spreman odmah da obezbedi nesmetan transport i opskrbu rafinerije u Pančevu sirovom naftom". "Takođe se nadamo skorom završetku pregovora između NIS-a i potencijalnih partnera o kupovini ruskog udela u toj kompaniji, čime bi se ispunili uslovi propisani sankcijskim režimom", saopštio je JANAF. RTS: Do 23. januara bi mogli biti završeni pregovori sa mađarskim MOL-omSAD insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Radio-televizija Srbije je objavila, pozivajući se na neimenovane izvore, da bi do 23. januara mogli da budu završeni pregovori ruskih akcionara u NIS-u sa mađarskom kompanijom MOL. Da su ti pregovori u toku, prethodno su objavili srpski zvaničnici. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Američke vlasti su krajem decembra produžile rok Naftnoj industriji Srbije za prodaju ruskog vlasništva. Međutim, tom odlukom nije ovlastio NIS da posluje tokom razgovora o pronalasku potencijalnog novog većinskog vlasnika. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da prihode od energetike koristi za finansiranje invaziju na Ukrajinu.

Predsjednik Volodimir Zelenski dočekao je Novu godinu govorom u kojem je obećao da će nastaviti raditi na mirovnom sporazumu za okončanje rata s Rusijom, ali da dogovor ne može doći "po svaku cijenu". Njegovo 21-minutno obraćanje na Staru godinu uslijedilo je dok se priprema za narednu rundu mirovnih pregovora, a ukrajinske snage uzvraćaju udarac na ruske energetske resurse nakon pojačanih napada na ukrajinsku civilnu infrastrukturu. Američki posredovani mirovni sporazum je "90 posto" završen, rekao je Zelenski, ali je upozorio da će preostalih 10 posto biti teško i da će odlučiti "sudbinu mira, Ukrajine i Evrope". "Šta Ukrajina želi? Mir? Da. Po svaku cijenu? Ne. Želimo kraj rata, ali ne kraj Ukrajine", rekao je Zelenski u televizijskom obraćanju. "Jesmo li umorni? Vrlo. Da li to znači da smo spremni na predaju? Ko tako misli, duboko se vara." Ukrajinski lider insistirao je da će potpisati samo "jak sporazum", jer svaki potpis na "slabim sporazumima samo će podgrijati rat". U znatno kraćem obraćanju Rusima, predsjednik Vladimir Putin poručio je da će njegova zemlja pobijediti u ratu u Ukrajini, govoreći o sudbini Rusije i jedinstvu njenih građana, koje je nazvao garancijom suvereniteta i sigurnosti "Otadžbine". "Čestitam našim borcima i komandantima početak Nove godine! Vjerujemo u njih i u našu pobjedu", rekao je Putin u kratkom, trosatnom obraćanju, koje je bilo fokusirano na ono što Kremlj naziva "specijalnom vojnom operacijom" u Ukrajini. Diplomatska aktivnost intenzivirana je u novembru 2025. kada je američki predsjednik Donald Trump pritisnuo Zelenskog da prihvati mirovni prijedlog od 28 tačaka, koji su mnogi smatrali povoljnim za Rusiju. Ukrajina i njeni evropski saveznici – predvođeni Britanijom, Francuskom i Njemačkom – požurili su da razviju kontraprijedlog, te su na kraju iznijeli plan od 20 tačaka koji je više uzimao u obzir interese Kijeva, posebno u pogledu sigurnosnih garancija i teritorijalnog integriteta. Sastanci početkom januara s EvropljanimaZelenski je rekao da će savjetnici za nacionalnu sigurnost iz tzv. Koalicije voljnih zemalja održati sastanak u Ukrajini 3. januara, neposredno prije okupljanja evropskih lidera 6. januara u Parizu. Koalicija je neformalna grupa od oko 30 zemalja, predvođena Britanijom i Francuskom, koje su izrazile interes za podršku mirovnim naporima u slučaju prekida vatre u Ukrajini. Nije poznato koje će zemlje učestvovati na sastancima. Zelenski je pozvao "cijeli svijet" da izvrši pritisak na Moskvu i rekao "da vjerovati Kremlju na riječ" predstavlja "presudu protiv zajedničke međunarodne sigurnosti". Francuski predsjednik Emmanuel Macron u svom novogodišnjem govoru rekao je da će evropske države i drugi saveznici dati "konkretne" obaveze za sigurnost Ukrajine tokom razgovora u Parizu. Specijalni izaslanik Donalda Trumpa, Steve Witkoff, 31. decembra izjavio je da je imao "produktivni" telefonski razgovor sa savjetnicima za nacionalnu sigurnost Britanije, Francuske i Njemačke o mirovnom procesu. Witkoff je rekao da su učesnici razgovarali i o ukrajinskom "paketu prosperiteta" te da je Rustem Umerov, glavni pregovarač Kijeva, također bio na vezi, zajedno s američkim državnim sekretarom Marcom Rubiom i Trumpovim zetom Jaredom Kushnerom. "Fokusirali smo se na to kako praktično pomjeriti diskusije naprijed u okviru [Trumpovog] mirovnog procesa, uključujući jačanje sigurnosnih garancija i razvoj efikasnih mehanizama za smanjenje sukoba kako bi se pomoglo okončanju rata i osiguralo da se ne ponovi", dodao je. Wall Street Journal: SAD utvrdile da Ukrajina nije ciljala PutinaU međuvremenu, Wall Street Journal, pozivajući se na izvore iz američke nacionalne sigurnosti, objavio je da je Washington utvrdio kako Ukrajina nije ciljala ruskog predsjednika Vladimira Putina niti jednu od njegovih rezidencija, čime se direktno osporavaju tvrdnje Kremlja koje još nisu nezavisno potvrđene. Izvještaj navodi da je CIA procijenila kako nije bilo pokušaja napada na Putina. Ukrajina je, prema izvještaju, pogodila vojni cilj koji je ranije napadala, smješten u istoj regiji gdje se nalazi Putinova rezidencija, ali ne posebno blizu. Trump je u početku izgledao kao da prihvata Putinovu tvrdnju o napadu, uprkos žestokim negiranjima Kijeva. Kasnije je umanjio značaj ruske tvrdnje, objavivši – bez komentara – link na urednički tekst New York Posta sa naslovom: "Putinova buka oko napada pokazuje da je Rusija ta koja stoji na putu mira." Reuters je, pozivajući se na izvor, naveo da je Trump podijelio članak nakon što je dobio izvještaj od direktora CIA-e Johna Ratcliffea. Šefica diplomatije EU, Kaja Kallas, također je odbacila ruske tvrdnje, nazvavši ih "namjernom distrakcijom", bez dodatnih detalja. Ukrajina uzvraća udaracOd početka invazije, Rusija je izvela više od 4.500 napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine, prema podacima vlade. UN je upozorio da bi nastavak napada na sisteme za napajanje i grijanje mogao predstavljati ozbiljan humanitarni rizik tokom zimskih mjeseci, posebno za ranjive grupe, uključujući starije osobe, osobe s invaliditetom i porodice s malom djecom. Usred intenziviranih ruskih napada, Ukrajina je uzvratila, gađajući dronovima lokacije unutar Rusije za koje Kijev tvrdi da pomažu u održavanju ratnih napora Kremlja. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin objavio je na društvenim mrežama da je ruska protivzračna odbrana presrela pet ukrajinskih dronova koji su se kretali prema glavnom gradu na Novu godinu. Nije spomenuo žrtve niti štetu. Međutim, moskovski aerodrom Domodedovo bio je pod privremenim restrikcijama koje su kasnije ukinute. Ove tvrdnje nisu nezavisno potvrđene. Ranije tog dana, ukrajinska SBU sigurnosna služba je 31. decembra saopštila da su dalekometni dronovi pogodili naftni terminal Temp u ruskom gradu Ribinsk, u Jaroslavskoj oblasti, izazvavši veliki požar. Naftni terminal je ključni centar za skladištenje i distribuciju na sjeveroistoku Rusije. "SBU nastavlja da precizno ometa lance snabdijevanja ruskim naftnim proizvodima, kako u inostranstvu, tako i trupama koje napadaju Ukrajinu", citirala je novinska agencija Ukrinform neimenovanog zvaničnika SBU-a.

Iranci su u sredu četvrti dan zaredom izašli na ulice kako bi izrazili svoj gnev zbog posrnule ekonomije s valutom u slobodnom padu i pretnjom nove runde vojnih udara koja se nadvija nad zemljom. Demonstracije su zabeležene u nekoliko gradova, a mnoge pijace i prodavnice su ponovo zatvorene pošto su studenti dan ranije udahnuli novu protestima svojim skupovima na univerzitetima. Video snimci objavljeni na društvenim mrežama iz Fase u provinciji Fars prikazuju demonstrante koji se okupljaju ispred kancelarije regionalnog guvernera. Izvešteno je da su bezbednosne snage u tom gradu ispalile suzavac na demonstrante, a neke slike prikazuju demonstrante kako bacaju kamenje na kancelariju guvernera. Izveštaji nisu mogli biti nezavisno potvrđeni, mada je državna novinska agencija Mehr indirektno potvrdila u izveštaju da je došlo do sukoba u gradu. Pozivajući se na obavešteni izvor, Mahr je demantovao izveštaje da je jedna osoba ubijena ispred kancelarije guvernera Fase. Iranski generalni tužilac je u sredu rekao da će, iako su protesti koji su zahvatili zemlju legitimni, svaki pokušaj stvaranja nesigurnosti biti dočekan "odlučnim odgovorom". Tokom prethodna tri dana protesta bezbednosne snage su ispaljivale suzavac kako bi rasterale mase demonstranata. Ljudi su skandirali antivladine slogane protestujući zbog naglog slabljenja valute. Kao odgovor, guverner centralne banke Mohamed Reza Farzin podneo je ostavku u ponedeljak i zamenio ga je bivši ministar ekonomije i finansija Abdolnaser Hemati. Pretnja novim izraelskim udarimaDok vlasti u Iranu guše proteste suzavcem i palicama, nova pretnja se nadvila s druge strane Atlantika pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) u ponedeljak primio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u svojoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi. Na pitanje da li bi podržao nove izraelske vojne udare na Iran ako Teheran nastavi sa svojim raketnim ili nuklearnim programom, Tramp je bio nedvosmislen. "Ako nastave s raketama – da; (nastavak) nuklearnog programa – brzo. Jedno je 'da, apsolutno', drugo 'uradićemo to odmah'", rekao je Tramp. Nekoliko trenutaka ranije, Tramp je takođe ukazao na unutrašnje izazove s kojima se suočavaju iranske vlasti. "Imaju mnogo problema u Iranu. Imaju ogromnu inflaciju. Njihova ekonomija je propala... i znam da ljudi nisu baš srećni. Ali ne zaboravite, svaki put kada dođe do nereda ili neko formira grupu, malu ili veliku, počnu da pucaju na ljude", rekao je on. Nagli pad iranskog rijalaVrednost iranske valute rijal na crnom tržištu je naglo pala – sa 800.000 rijala za dolar pre godinu dana na 1,4 miliona rijala za dolar. Zvanični kurs je bolji, ali mnogi ne mogu da menjaju devize po tom kursu. Mnoge prodavnice su zatvorene pošto su trgovci zatvorili svoje radnje u znak protesta i pridružili se demonstracijama. Loše stanje privrede možda nije jedini faktor koji pokreće obnovljene proteste u Iranu. Demonstranti su takođe skandirali "smrt diktatoru", slogan koji se često čuo tokom masovnih protesta "Žene, život, sloboda" koji su potresli zemlju 2022. godine. Uz to, mogućnost novih napada Izraela izgleda da su se povećali posle Netanjahuove posete Floridi. Tokom dvanaestodnevnog rata u junu, Izrael i SAD su pokrenule kampanju bombardovanja iranskih nuklearnih i vojnih objekata. "Oni znaju posledice. Posledice će biti veoma snažne, možda snažnije nego prošlog puta", rekao je Tramp. Šefica programa za Afriku i Bliski istok u londonskom tink-tenku Četam haus (The Chatham House) Sanam Vakil rekla je da je "do određene mere, Netanjahu pomerio fokus, ističući pretnju raketama kao sledeću liniju sukoba i kao opravdanje za potencijalnu vojnu akciju". "Ovo samo po sebi ne čini vojne napade verovatnijim, ali proširuje listu mogućih razloga i obrazloženja za buduće akcije... Snažni udarci na vojnu infrastrukturu mogli bi da podstaknu nacionalistička osećanja oko režima, čak i dok pogoršavaju ekonomske i političke pritiske", dodala je ona. Zvaničnici u Teheranu su odgovorili na dvostruke izazove pretnjama i apelima. Ali Šamkani, viši savetnik vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, odgovorio je na Trampove izjave, rekavši da bi svaki napad na Iran izazvao "neposredan oštar odgovor". Iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je da je tražio od Ministarstva unutrašnjih poslova da sasluša "legitimne zahteve demonstranata kroz dijalog s njihovim predstavnicima".

Ruske snage su nastavile da napadaju ukrajinske energetske i civilne objekte poslednjeg dana u 2025. dok je predsednik Volodimir Zelenski najavio nove sastanke s evropskim saveznicima Kijeva ove nedelje kako bi razgovarali o poslednjim dešavanjima u procesu usmerenom na okončanje rata. Zelenski je na X rekao da će savetnici za nacionalnu bezbednost zemalja iz takozvane Koalicije voljnih zemalja održati sastanak u Ukrajini 3. januara. "Ubrzo posle toga, održaće se razgovori na nivou lidera. Ti sastanci su neophodni", dodao je Zelenski, navodeći da će se lideri sastati 6. januara. Zelenski je pozdravio "spremnost" američkog pregovaračkog tima da prisustvuje sastanku koalicije predvođene Evropom koja se obavezala da će obezbediti održiv posleratni bezbednosni plan za Ukrajinu. "Zahvalan sam timu predsednika Trampa (Donald Trump) na spremnosti da učestvuje u svim efikasnim formatima", rekao je. Dok Kijev nastoji da konsoliduje podršku za mirovni plan od 20 tačaka, ruske snage su nastavile da napadaju ukrajinske regione, ciljajući energetske i civilne objekte. Napadi dronovima u Odeskoj oblastiRegionalne vlasti su u sredu izvestile da je šest osoba povređeno, uključujući troje dece, usled masovnog ruskog napada dronovima tokom noći u južnoj Odeskoj oblasti. Vlasti su saopštile da su to bili namerni napadi na civilnu infrastrukturu. "Ti napadi su još jedan primer neprijateljske terorističke taktike, namernog napada na civilnu infrastrukturu u mirnim gradovima u Odeskoj oblasti, ugrožavajući živote i zdravlje ljudi", naveo je regionalni guverner Oleg Kiper na Telegramu. Vodeći ukrajinski privatna elektroenergetska kompanija DTEK saopštila je da su u ruskim napadima tokom noći pogođena dva njegova energetska postrojenja u Odeskoj oblasti, na kojima je načinjena velika šteta. "Šteta je značajna. Vraćanje opreme u radno stanje će potrajati", naveo je DTEK. Prema DTEK-u, ruske snage su od početka godine napale 25 energetskih postrojenja širom Odeske oblasti. "Bila je jedna eksplozija, a onda me je udarni talas bacio o zid“, rekla je za RSE Olga, stanovnica Odese. "Bila sam kod kuće sa svojim psom i (udarni talas) je bacio psa preko sobe i videla sam da je izbio požar. Sve se dešava tako brzo da ljudi nemaju vremena (ni da se sklone)", dodala je ona. U Dnjepropetrovskoj oblasti, ruski dronovi su povredili dva muškarca, starosti 84 i 52 godine, navele su regionalne vlasti. "Dve privatne kuće su uništene, a još šest je oštećeno. Takođe su pogođeni prodavnica i nekoliko automobila. Gasovod i dalekovod su takođe pogođeni", napisao je regionalni guverner na Telegramu. Od početka invazije u februaru 2022. godine, Rusija je izvela više od 4.500 napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine, pokazuju podaci Vlade Ukrajine. Ujedinjene nacije su upozorile da bi kontinuirani udari na sisteme električne energije i grejanja mogli predstavljati ozbiljne humanitarne rizike tokom zimskih meseci, posebno za ranjive grupe stanovništva, uključujući starije osobe, osobe s invaliditetom i porodice s malom decom. U Rusiji su lokalne vlasti izvestile da su dve osobe povređene u napadu dronom na rusku crnomorsku luku Tuapse. U napadu je oštećen lučki vez, oprema rafinerije nafte i nekoliko kuća, navele su lokalne vlasti. Ukrajinska služba bezbednosti SBU je u sredu saopštila da su dronovi dugog dometa pogodili skladište nafte "Temp" u ruskom gradu Ribinsku u Jaroslavskoj oblasti, što je izazvalo veliki požar. Skladište nafte je ključni centar za skladištenje i distribuciju na severoistoku Rusije. Lokalne vlasti nisu komentarisale izveštaj. Ukrajina je redovno koristila dronove za napade na lokacije – često duboko u Rusiji – za koje tvrdi da pomažu ratnim naporima Kremlja. Uz izveštaj Reutersa

Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske će biti održani 8. februara 2026. godine, na 136 biračkih mjesta u 17 gradova i opština u ovom bh. entitetu, saopštila je u srijedu je Centralna izborna komisija (CIK) Bosne i Hercegovine. Izbori će biti ponovljeni na tim mjestima jer je CIK utvrdio niz zloupotreba prilikom glasanja na izborima 23. novembra. Ova biračka mjesta se nalaze u izbornim jedicama Prijedor, Laktaši, Banja Luka, Doboj, Stanari, Lopare, Ugljevik, Osmaci, Zvornik, Vlasenica, Bratunac, Nevesinje, Gacko, Rudo, Bileća i Milići, kao i jedno u Brčko Distriktu. Istovremeno, saopšteno je da je Sud BiH odbio žalbe Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Srpske demokratske stranke (SDS) na odluku CIK-a o poništavanju rezultata prijevremenih izbora. SNSD je od Apelacionog odjeljenja tražio da se poništi odluka o ponavljanju izbora, dok su iz SDS-a tražili da se ponove izbori u potpunosti u Zvorniku, Doboju, Bratuncu i Laktašima – mjestima gdje su nepravilnosti bile najizraženije. Kandidat SNSD-a, Siniša Karan, trenutni entitetski ministar za visoko obrazovanje i naučno-tehnološki razvoj, pobijedio je kandidata SDS-a Branka Blanušu prema preliminarnim rezultatima izbora. Ipak, obzirom da je sa ponavljanjem izbora poništeno oko 16 hiljada glasova razlike u korist Karana, ostaje mogućnost da novo glasanje preokrene rezultat izbora. Kako je saopšteno iz CIK-a, za ponavljanje izbora će biti potrebno 600 hiljada maraka (oko 300 hiljada evra), te će zahtjev za ovim novcem tokom dana biti dostavljen Ministarstvu finansija i trezora BiH. Ponovni izbori provode se na osnovu istih kandidatskih listi i istih izvoda iz Centralnog biračkog spiska koji su korišteni na poništenim izborima. Prijevremeni izbori u RS su provedeni jer je Miloradu Dodiku oduzet mandat predsjednika, nakon što je postala pravosnažna presuda protiv njega zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika.

Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine podiglo je dvije odvojene optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti, koje se odnose na događaje tokom rata u Bosni i Hercegovini na područjima Ključa i Žepča. Optuženi za zločine u Ključu se terete da su u julu 1992. lišili života više desetaka civila i vršili nečovječna postupanja prema nezakonito zatočenim civilima, čime su vršili progon civilnog stanovništva te počinili krivično djelo zločini protiv čovječnosti. Za zločine protiv čovječnosti na području te općine Ključ optuženi su Braco Marić, Dragan Vukić "Rosin", Ranko Samardžija, Savo Jokić, Mišo Adamović i Milorad Kaurin "Karlo". Svi optuženi su državljani BiH, dok Kaurin ima i državljanstvo Srbije, saopštilo je Tužilaštvo 31. decembra. Optuženi se terete kao izravni izvršitelji za zločine počinjene 10. jula 1992. kada su tokom vojno-policijske akcije Vojske Republike Srpske u selima Gornji i Donji Biljani civili muškarci bošnjačke nacionalnosti odvedeni u nezakonito zatočenje u zgradu škole u Donjim Biljanima. Prema optužnici, optuženi su, zajedno ili pojedinačno, u više navrata, uz upotrebu oružja, nasilno izvodili zarobljenike pojedinačno ili u manjim grupama na lokacije u blizini škole, gdje su osobno učestvovali u ubistvima civila. Tijela ubijenih civila odvezena su s tih lokacija, a nakon rata pronađena i ekshumirana. Optužnica za ratne zločine na području ŽepčaU drugom predmetu, Tužiteljstvo BiH podiglo je optužnicu protiv državljanina BiH Mirsada Šestića zbog ratnih zločina počinjenih tokom sukoba između Armije Republike BiH i Hrvatskog vijeća obrane na području Žepča. Optuženi se tereti da je, u svojstvu komandanta 2. bataljona 303. brdske brigade Armije BiH, 16. augusta 1993. naredio napad na mjesto Kiseljak u općini Žepče, tokom kojeg su pripadnici Armije RBiH ubili šest civila, uglavnom starije životne dobi, među kojima su bile dvije žene i djevojčica od 13 godina, te ranili tri žene hrvatske nacionalnosti. Nakon toga, prema optužnici, Šestić je naredio zarobljavanje civila i formiranje "živog štita" u kojem je bilo oko dvadeset civila, među kojima i maloljetnici, djeca mlađa od pet godina te beba stara nekoliko mjeseci. Koristeći civile kao štit, pripadnici Armije RBiH pucali su prema pripadnicima HVO-a, usljed čega je došlo do smrti jednog i ranjavanja dvoje civila. Optuženi se tereti i za zarobljavanje, zlostavljanje i nanošenje tjelesnih povreda civilnom licu koje je obavljalo poslove novinara. Obje optužnice proslijeđene su na potvrđivanje Sudu Bosne i Hercegovine.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić je ocenio da je policija u utorak "fenomenalno reagovala" kada je privela 54 osobe koje su pokušavale da spreče početak izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u opštini Zeta, kod Podgorice. U opštini Zeta je bilo više incidenata i meštani su privođeni, dok je u jednom incidentu učestvovao i poslanik i lider prosrpske Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević, koji je najavio izlazak njegove partije iz vlasti. Knežević je u znak podrške meštanima Zete ušao u jedno policijsko vozilo, pošto je privedena većina meštana koji su protestovali u industrijskoj zoni, među kojima i njihov predstavnik Jagoš Bećirović, kao i predsednik Opštine Zeta Mihailo Asanović iz Kneževićeve partije, prenela je agencija Beta. Lider Demokratske narodne partije posle više sati izašao je iz policijske marice, javila je Radio-televizija Crne gore. Policija je saopštila da je Knežević izašao samoinicijativno, kao što je samovoljno i ušao. Policija je takođe saopštila da je privela 54 osobe koje će pustiti posle istrage, navodeći da je upotrebila "najblaže sredstvo prinude kojim je omogućeno izvršenje službenog zadatka, uz maksimalan stepen senzibiliteta u postupanju prema građanima i isključivo u skladu sa zakonom". Spajić je rekao da je reakcija "pokazala puni demokratski kapacitet" Crne Gore. "Mislim da smo akciju sproveli na civilizovan način i ponosan sam na transparentno i demokratsko postupanje. To je evropski put kojem treba da teži evropska Crna Gora", rekao je Spajić. Plan vlasti Podgorice da izgradnjom kolektora u susednoj opštini reši pitanje otpadnih voda koje iz kanalizacije većinom neprečišćene odlaze u reku Moraču, a zatim dalje u Skadarsko jezero, mogao bi i da ugrozi opstanak Vlade Crne Gore pošto je Knežević u utorak najavio izlazak iz vlasti. Iako nadležni poručuju da se ovim projektom, finansiranim iz Evropske unije, čuva priroda i zdravlje stanovništva, građani Zete su se na pravno neobavezujućem lokalnom referendum 15. decembra izjasnili protiv izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda smatrajući da će im zastarela tehnologija ugroziti živote. Meštane koji protestuju podržava i nekoliko partija većine u Skupštini Crne Gore, a najglasnije partija poslanika Milan Kneževića DNP, bliska zvaničnom Beogradu i Moskvi. Postrojenje bi trebalo da izgradi turski konzorcijum "Kuzu grup". Taj projekat je jedan od ključnih uslova za zatvaranje "Poglavlja 27" u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom, koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Ako bi se raskinuo ugovor s izvođačem, Podgorica bi izgubila grant EU, kredit i morala da plati odštetu od 100 miliona evra. Prva studija o tom postrojenju je još iz 2004. godine, a bivša vlast Demokratske partije socijalista (DPS) je do 2022. obavila pripreme i obezbedila grant EU. Knežević, blizak vlastima Srbije, rekao je da će predložiti Predsedništvu njegove DNP "izlazak iz ove krvave vlade". "Do jutros sam bio član parlamentarne većine. Odmah kad se završi ova agonija, na predsedništvu stranke ću predložiti izlazak iz ove krvave vlade. Ovo što se danas dogodilo ne pamtimo još ni za vreme Đukanovića. Ni sa kim od koalicionih partnera nisam imao komunikaciju", kazao je Knežević. Pošto njegova stranka ima samo četiri poslanika u Skupštini Crne Gore, opstanak Vlade bi mogao biti ugrožen samo ako iz koalicije ode i devet poslanika druge prosrpske partije Nova srpska demokratija predsednika Skupštine Andrije Mandića koji je izjavio da su Crnoj Gori "potrebni mir i stabilnost". Vučić ranije u utorak na Instagramu objavio da će biti uz Kneževića, navodeći da je "u Crnoj Gori uhapšen lider Demokratske narodne partije, i važnije od toga, lider srpskog naroda Milan Knežević". "Branio je volju naroda iskazanu na referendumu. U teškim trenucima, uvek sam bio i biću uz svoje prijatelje. Milan to jeste i ponosim se našim drugarstvom i nadam se da će uskoro biti na slobodi", dodao je Vučić. Kasnije je na godišnjoj konferenciji za medije ponovo pružio podršku Kneževiću, navodeći da ne želi da se meša u unutrašnje odnose u toj zemlji, ali da će uvek brinuti i pokazivati zabrinutost i biti na strani srpskog naroda izvan Srbije.

Specijalno tužilaštvo Kosova optužilo je 21 osobu za "ratni zločin protiv civilnog stanovništva" zbog masakra u Račku, gde je 15. januara 1999. ubijeno 45 civila. Optuženi su, prema navodima tužilaštva, u periodu 1998–1999. kao pripadnici 243. mehanizovane brigade Prištinskog korpusa Treće armije vojske bivše Jugoslavije, kao i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, "počinili i nečovečno postupanje, uništavanje imovine, masovno proterivanje i etničko čišćenje civilnog stanovništva". Oni su optuženi za ubistvo 42 civila u Rečku tokom operacije srpskih policijskih snaga. Tužilaštvo je predložilo da im se suđenje održi u odsustvu, jer su "nedostupni pravosudnim organima" Kosova. Tužilaštvo je saopštilo da su optuženi opkolili Rečak a zatim su granatirali to selo, vršili pretrese od kuće do kuće i odvajali muškarce od žena i dece, prisiljavajući ih da napuste selo, "dok su pogubljivali pritvorene muškarce". "Istraga je utvrdila da su optuženi vršili fizičko nasilje nad civilima, tukli ih kundacima pištolja, udarali nogama, drvenim palicama, lancima i drugim tvrdim predmetima", navodi se u saopštenju Tužilaštva. Tada je, kao rezultat ove operacije srpskih snaga, skoro 20.000 civila iz sela Rečak, Topil, Petrova, Kraišt, Mulapolc, Dremjak proterano iz svojih domova, saopštilo je Tužilaštvo. Suđenja u odsustvu, koja je Specijalno tužilaštvo tražilo za ovaj slučaj, moguća su na Kosovu posle izmena Krivičnog zakonika, donetih 2022. godine. Takva suđenja mogu se održati samo pod uslovom da su tužilaštvo i sud iscrpeli sva sredstva da obezbede prisustvo optuženih. Međutim, ovaj zakon predviđa da lica kojima se sudi u odsustvu imaju pravo na bezuslovno ponovno suđenje kada budu uhapšena. Zločine počinjene u Račku dokumentovao je Vilijam Voker (William Walker), koji je 1999. godine bio šef Verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Posle masakra u Račku, u martu 1999. godine, NATO je napao ciljeve vojne i policijske mete u bivšoj Jugoslaviji. Posle 78 dana napada, bombardovanja su obustavljena 10. juna 1999. godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Intervencija NATO-a na Kosovu je takođe omogućila povratak svojim domovima više od 800.000 izbeglica, interno raseljenih lica i ljudi van Kosova. U ratu na Kosovu 1998/99. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Skoro 1.600 ljudi se vodi kao nestalo,– većina njih su Albanci. Poslednjih godina, Kosovo je povećalo broj optužnica u odsustvu za ratne zločine počinjene tokom poslednjeg rata. Ranije ove godine, Kancelarija specijalnog tužioca podigla je optužnice u odsustvu protiv 21 osumnjičenog za prisilno proterivanje više od 800.000 albanskih civila s Kosova tokom rata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak da je jedini uslov koji Srbija ima u vezi s prodajom Naftne industrije Srbije, koja je pod sankcijama SAD zbog ruskog vlasništva, da nastavi da radi rafinerija te kompanije. Zbog nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi, koja je najznačajnije postrojenje u vlasništvu NIS-a. "Ko god da uzme NIS, Rafinerija mora da radi. Inače oni neće da rade u Srbiji. To je jedini uslov koji imamo", izjavio je Vučić na godišnjoj konferenciji za novinare u Beogradu. Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija prema NIS-u počele su 9. oktobra. Uslov SAD za skidanje NIS-a sa režima embarga je da se oslobodi ruskog vlasništva. Vučić je rekao da je održana energetska stabilnost zemlje, uprkos američkim sankcijama NIS-u i naveo da 83 dana ta kompanija naftovodom nije dobila sirovu naftu. "Trošimo rezerve. Zamislite da se zaledi Dunav ili opadne vodostaj, bez kog ne možemo da nadomestimo snabdevanje gorivom. Dnevne potrebe su nam 6.000 tona dizela", rekao je Vučić. Zbog američkih sankcija zatvoren je transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja do pančevačke rafinerije koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. OFAC je 24. decembra izdao licencu NIS-u kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026. ali se ne daje dozvola za ponovno poslovanje. Zvaničnici Mađarske i Srbije proteklih meseci objavili su da su mađarski MOL i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) zainteresovani za kupovinu Naftne industrije Srbije. Te kompanije nisu odgovorile na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa potencijalnom akvizicijom u NIS-u. Naftna industrija Srbije (NIS) je u vlasništvu Rusije - fond iz Sankt Peterburga, državna kompanija Gasprom i njena ćerka firma Gasprom Njeft imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Naftna industrija Srbije prodata je Gaspromu u januaru 2008, u okviru rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, za 400 miliona evra. Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo. Srbija je energetski zavisna od Moskve jer 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Takođe 80 odsto prirodnog gasa za građane i privredu Srbija kupuje od Rusije. Beograd i Moskva imaju bliske političke, ekonomske i vojne odnose. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali se nije pridružila sankcijama Brisela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.