Vršilac dužnosti premijera Kosova Albin Kurti rekao je da su institucije Kosova u stalnoj komunikaciji sa KFOR-om u vezi s potpunim otvaranjem glavnog mosta preko rijeke Ibar i njegovim "potpunim preuzimanjem" od strane Policije Kosova. "U svakodnevnoj smo komunikaciji, kako iz Ureda premijera, tako i iz Ministarstva unutrašnjih poslova, kako bi sve proteklo glatko i mirno", rekao je Kurti tokom konferencije za medije 22. avgusta, odgovarajući na pitanje kada se očekuje otvaranje glavnog mosta u Mitrovici. Rekao je da će u subotu poslijepodne biti održan sastanak s komandantom KFOR-a Ozkanom Ulutaşem, dok je nastavak zatvaranja mosta opisao kao "apsurdan". "Moramo imati na umu da je nakon izgradnje novih mostova postalo apsurdno držati taj most zatvorenim, a činjenica da su građani slobodno saobraćali preko ovih novih mostova i da nije došlo do povećanja ni incidenata ni tenzija pokazuje da je kretanje ljudi i robe, sve veća sloboda kretanja, korisna ne samo za ekonomiju, već i za mir i sigurnost", naglasio je Kurti. Glavni most preko Ibra otvoren je za pješake, ali ne i za saobraćaj vozila. Od završetka rata, mirovna misija NATO-a na Kosovu, KFOR, drži pod nadzorom most, koji je godinama bio mjesto međuetničkih sukoba. Međutim, KFOR je nedavno najavio početak postepenog povlačenja s mosta, nakon poboljšanja sigurnosne situacije, što je izazvalo ljutnju Srbije. Kurtijevi komentari dolaze nakon što je zvaničnik NATO-a 20. avgusta rekao za Radio Slobodna Evropa da svaka odluka o mogućem ponovnom otvaranju ovog mosta za saobraćaj vozila mora "uzeti u obzir potrebe svih lokalnih zajednica". "KFOR također nastavlja pružati neophodnu sigurnosnu podršku kako bi diplomatski napori Evropske unije mogli napredovati", rekao je zvaničnik NATO-a. Srbija se usprotivila planovima KFOR-a da smanji svoje prisustvo na mostu. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić napisao je pismo šefu NATO-a Marku Rutteu, pozivajući ga da zaustavi taj proces. "Upravo sam poslao pismo generalnom sekretaru NATO-a Marku Rutteu, zahtijevajući da KFOR, u skladu s Rezolucijom UN-a 1244, zaustavi teror nad Srbima, njihov progon i hapšenja, rušenje kuća, kao i otvaranje mosta preko rijeke Ibar", napisao je Vučić na Instagramu 20. avgusta. Prema Vučićevim riječima, povlačenje KFOR-a s mosta u ovom trenutku bi "stvorilo uslove za konačni obračun sa srpskim stanovništvom" na sjeveru Kosova. Ali vršilac dužnosti ministra odbrane Ejup Maqedonci rekao je da pokušaji Srbije da perspektivu prisustva KFOR-a predstavi kao "prijetnju srpskoj zajednici" ili kao dokaz da je situacija na Kosovu nestabilna "ne odgovaraju stvarnosti na terenu". Optužio je Srbiju da pokušava skrenuti pažnju s otkrivanja masovnih grobnica na sjeveru Kosova, pronalaska oružja u blizini lokacija na kojima su pronađeni posmrtni ostaci, kao i akcija Kosova protiv osumnjičenih srpskih obavještajnih mreža i subverzivnih aktivnosti protiv Kosova. "Ovo je proces [proces optimizacije KFOR-a] zasnovan na profesionalnim procjenama situacije na terenu i ne predstavlja smanjenje sigurnosti ni za jednog građanina ili zajednicu na Kosovu", rekao je Maqedonci. Postepeno povlačenje NATO-ovih trupa s mosta dio je procesa optimizacije pozicioniranja KFOR-a, koji se provodi uz punu transparentnost, rekao je zvaničnik Alijanse, dodajući da bi taj proces mogao biti poništen, zavisno od sigurnosne situacije. "KFOR će imati vidljivo prisustvo u Sjevernoj i Južnoj Mitrovici, kao i na sjeveru Kosova, i nastavit će doprinositi sigurnom okruženju za sve", rekao je zvaničnik NATO-a u odgovoru za RSE. Vlada Kosova je u julu 2024. godine najavila otvaranje glavnog mosta preko rijeke Ibar za saobraćaj vozila, što je inicijativa koja je izazvala tenzije i reakcije međunarodne zajednice. U međuvremenu, izvršna vlast Kosova izgradila je još dva mosta u blizini glavnog mosta – jedan za pješake i jedan za vozila – s ciljem povezivanja Sjeverne Mitrovice s Južnom Mitrovicom. Glavni most preko rijeke Ibar smatra se jednom od najosjetljivijih tačaka u pogledu sigurnosti na sjeveru Kosova.

Najmanje 16 osoba poginulo je u ruskom napadu dronovima na tržni centar u gradu Krivi Rih 21. avgusta. Više od 130 osoba je povrijeđeno, uključujući 23 djece, od kojih su neka u kritičnom stanju. Dan kasnije, devet osoba se i dalje vodi kao nestalo. Požar je zahvatio više od 9.000 kvadratnih metara, a za gašenje bili su potrebni sati. Dva ruska drona na mlazni pogon pogodila su najveći tržni centar u tom gradu u ranim poslijepodnevnim satima 21. avgusta. Ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiha rekao je da je Rusija namjerno dva puta pogodila lokaciju, te da je drugi val dronova stigao nakon što su pripadnici hitnih službi došli na mjesto napada. "Takvi barbarski dvostruki udari imaju za cilj maksimalno povećati broj civilnih žrtava. Oni dokazuju status Rusije kao terorističke države", napisao je, pozivajući da "kriminalci odgovorni za takve zločine" budu pozvani na odgovornost. Protuzračna odbrana nije uspjela otkriti dronove jer su letjeli na "izuzetno maloj visini", rekao je Oleksandr Vilkul, šef gradskog vijeća za odbranu. Predsjednik Volodimir Zelenski, rodom iz Krivog Riha, ponovio je poziv međunarodnim partnerima za podršku u protuzračnoj odbrani za novim isporukama presretača balističkih i drugih projektila. "Svaki dan tokom kojeg Ukrajina nema protuzračnu odbranu predstavlja žrtvu koja se mogla izbjeći", napisao je 22. avgusta. Visoka predstavnica Evropske unije za vanjsku politiku Kaja Kallas rekla je da će ministri odbrane i vanjskih poslova bloka razgovarati o ukrajinskoj protuzračnoj odbrani tokom prvog sastanka nakon ljetne pauze u septembru. Napad "pokazuje apsolutnu i potpunu izopačenost rata Moskve", napisala je Kallas na X-u. "Ovo je teror s namjerom. Rusija želi učiniti ukrajinske gradove nemogućim za život." Također je obećala da će predstaviti "najdalekosežniju listu sankcija Rusiji od početka rata" kako bi se dodatno povećao pritisak na Rusiju da okonča rat. Napad dolazi nakon niza drugih ruskih zračnih udara na ukrajinske gradove ove sedmice. Rusija je 20. avgusta izvela veliki napad balističkim i krstarećim projektilima, kao i dronovima, na Kijev, pri čemu je najmanje 17 ljudi poginulo. U noći između 21. i 22. avgusta, Rusija je pogodila objekat željezničke infrastrukture u Kijevu. Jedna osoba je poginula u napadu. Zelenski je rekao da su tokom noći napadnute i oblasti Odesa, Dnjepropetrovsk, Harkiv, Donjeck, Sumi, Herson, Černihiv i Mikolajiv, pri čemu je prijavljena šteta na stambenim zgradama, objektima energetske i željezničke infrastrukture i civilnim preduzećima. Moskva je od početka godine ostvarila mali napredak na liniji fronta u Ukrajini, a pojačala je napade na zemlju, često pogađajući civilnu infrastrukturu i uzrokujući civilne žrtve. Ukrajina nastoji ojačati svoje kapacitete protuzračne odbrane uz pomoć Sjedinjenih Država i evropskih partnera, ali se suočava s nedostatkom projektila Patriot američke proizvodnje. Washington je slao oprečne signale o mogućem sporazumu kojim bi Kijevu bila dodijeljena licenca za proizvodnju Patriota. U međuvremenu, tokom proteklih nekoliko mjeseci, Kijev je aktivno gađao naftnu i vojnu infrastrukturu unutar Rusije, koja se sada suočava s najgorom krizom s gorivom posljednjih godina. U najnovijem napadu, ukrajinska vojska je 21. avgusta gađala ruski naftni objekat u Permu, više od 1.600 kilometara od ruske granice s Ukrajinom, kao i vojnu zračnu bazu u Volgogradskoj oblasti. U ranim satima 22. avgusta pogodila je rafineriju nafte u Novokujbiševsku, u ruskoj Samarskoj oblasti, udaljenu 900 kilometara. "Nastavljamo putem naših dalekometnih sankcij, vraćati posljedice rata tamo odakle je došao", rekao je Zelenski nakon napada Kijeva.

Evropska komesarka za jednakost, pripravnost i upravljanje krizama Hadja Lahbib saopštila je da kao pomoć Srbiji Evropska unija šalje četiri helikoptera i dva tima za gašenje požara. "Četiri helikoptera iz naše flote u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj i timovi za gašenje požara na zemlji iz Nemačke i Rumunije raspoređeni su putem Mehanizma civilne zaštite EU", navela je Lahbib u objavi na platformi X. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da je situacija sa požarom teška u Deliblatskoj peščari ali da je pod kontrolom i zahvalio zemljama Evropske unije na pomoći, kao i Rusiji zbog slanja aviona Iljušin velike nosivosti vode, navodeći da će otići vrlo brzo na to područje. "Želim da sednem sa našim vatrogascima, da porazgovaramo, vidim kakvi su problemi", rekao je Vučić u Leskovcu, nastavljajući obilazak Jablaničkog okruga i Pčinjskog okruga, prenosi Beta. I Vučić je rekao da kroz Mehanizam civilne zaštite EU u Srbiju stižu četiri helikoptera Bel, nosivosti po 3,5 tona vode za izbacivanje na požar, pominjući - Rumuniju, Slovačku, Češku i Nemačku. Kako je istakao, Srbija ima dobre helikoptere sa velikom nosivošću, kao što su Super puma i Kamov, ali, kako je istakao, "priroda je čudo", prenosi Beta. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić je rekao ranije da je EU upućen zahtev za angažovanje letelica sa većim kapacitetima nosivosti vode, dok je od Rusije zatražen avion Iljušin-76. Ruski avion već učestvuje u gašenju požara u Deliblatskoj peščari. Avion Il-76 je opremljen specijalnom opremom, uključujući uređaje za izbacivanje vode, koji omogućavaju efikasnu borbu protiv velikih požara, navelo je ranije rusko Ministarstvo za vanredne situacije. Na više lokacija u Srbiji nastavlja se borba sa požarima, najteže i dalje u Deliblatskoj peščari. Na gašenju požara u Deliblatskoj peščari, svakodnevno je angažovano oko 400 ljudi, a pomaže i ruski avion "Iljušin", javila je Radio televizija Srbije (RTS). Vanredna situacija je na delu teritorije Bele Crkve, a evakuisano je lokalno stanovništvo iz Trujinog naselja. Požari u okolini Kladova i na Fruškoj gori su ugašeni. Na planini Stolovi kod Kraljeva požar i dalje besni.

U Bosni i Hercegovini je u subotu, 22. augusta počela godišnja vježba EUFOR-a u kojoj učestvuju 24 zemlje. Kako je prethodno najavljeno, cilj vježbe je da pokaže spremnost EUFOR-a i potvrdi njegovu trajnu podršku održavanju sigurnog i stabilnog okruženja u Bosni i Hercegovini. "Kroz svoje prisustvo, timove za vezu i osmatranje i blisku saradnju s lokalnim vlastima i međunarodnim partnerima, EUFOR ostaje sposoban da prati razvoj događaja i pruži adekvatne odgovore", rečeno je iz EUFOR-a. Godišnja vježba će se odvijati na području Sarajeva, Mostara, Bijeljine, Tuzle, Višegrada, Trebinja, Čapljine, Drvara, Laktaša, Livna, Manjače, Krčmarica, te na nekim od graničnih prelaza. U vježbi, pored vojnika EUFOR-a u Bosni i Hercegovini, učestvuju i rezervne snage iz Albanije, Austrije, Bugarske, Francuske, Grčke, Italije, Mađarske i Rumunije, a vježbu će podržati i Oružane snage BiH i agencije za provođenje zakona. Iz EUFOR-a je saopšteno da od 22. augusta do 3. septembra, do kada godišnja vježba traje, građani Bosne i Hercegovine mogu očekivati povećan intenzitet kretanja trupa, patrola i drugih aktivnosti, kao i kretanje opreme i helikoptera rezervnih snaga širom Bosne i Hercegovine. Neke od ovih aktivnosti mogu biti većeg obima ili će se dešavati noću. Mandat EUFOR-a u BiHVojna misija "EUFOR - Althea" je u BiH ustanovljena 1. decembra 2004. godine, kako bi preuzela mandat od misije NATO-a, koja je trajala od završetka rata. Mandat misije svake godine odobrava organizacija Ujedinjenih nacija. Vijeće sigurnosti UN-a je početkom novembra prošle godine produžilo mandat vojnim snagama Evropske unije u Bosni i Hercegovini (EUFOR Althea) do novembra 2026. godine. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine i istovremenih secesionističkih koraka vlasti u Republici Srpskoj, EUFOR je udvostručio broj vojnika na više od 1.500, uključujući i helikopterske i oklopne jedinice.

U ruskom napadu dronovima na tržni centar u ukrajinskom gradu Krivom Rihu poginulo je najmanje 15 ljudi, dok je više od 100 povređeno, saopštile su u petak lokalne vlasti. Predsednik Volodimir Zelenski, rodom iz Krivog Riha u centralnom delu ka jugu Ukrajine, rekao je za napad da je "ciničan i podao", navodeći da je izveden u dva talasa sa sekundarnim udarima dronovima usmerenim na aktivnosti spasavanja. "Bilo je dima. Svi su vikali", rekla je Julijana, zaposlena u tržnom centru, za Ukrajinski servis RSE. Ona je ispričala da je usled napada došlo do urušavanja delova plafona u garaži gde su pojedini kupci i osoblje potražili sklonište tokom uzbune za vazdušnu opasnost, kao i da je jedan automobil blokirao ulaz, zbog čega su ljudi morali da preskaču metalne barijere. "Plašila sam se da bi mogao uslediti još jedan udar. Pitala sam se šta ću da radim. Imam malo dete", rekla je Julijana. Regionalni guverner Aleksandar Hanža rekao je da su prodavnice unutar tržnog centra zapaljene u napadu i objavio je slike na kojima se vidi gust crni dim koji se diže iz objekta usred visokih stambenih zgrada. Hanža je rekao da je 130 osoba povređeno, od čega 23 dece. Gradonačelnik Krivog Riha Aleksandar Vilkul napisao je na Telegramu da je četrnaestogodišnja devojčica prebačena u regionalnu dečju bolnicu s traumatskom povredom mozga. "Napadi poput ovog nisu ništa manje od terorističkih činova", napisao je Zelenski na X. "Svet mora da odgovori na njih u skladu s tim – sa stvarnim pritiskom na agresora". Napad "pokazuje apsolutnu i potpunu izopačenost rata koji vodi Moskva", napisala je šefica diplomatije i bezbednosne politike EU Kaja Kalas na X. "Ovo je smišljeni teror. Rusija želi da ukrajinske gradove učini nemogućim za život". Napad je usledio posle niza ruskih vazdušnih udara na ukrajinske gradove ove nedelje. Dan ranije, Rusija je lansirala veliki broj balističkih i krstarećih raketa, kao i dronova na Kijev, ubivši najmanje 17 ljudi u glavnom gradu i okolini. Moskva, koja je ostvarila mali napredak na fronta u Ukrajini od početka godine, intenzivirala je vazdušne udare na tu zemlju, često gađajući civilnu infrastrukturu i izazivajući civilne žrtve. Ukrajina je nastojala da ojača kapacitete protivvazdušne odbrane uz pomoć SAD i evropskih partnera, ali se muči s nedostatkom američkih raketa Patriot. Vašington je poslao mešovite signale o potencijalnom sporazumu o dodeli Kijevu licence za proizvodnju Patriota. Kijev takođe od početka leta aktivno odgovara na ruske napade gađajući naftnu i vojnu infrastrukturu unutar Rusije, zbog čega ja ta zemlja suočena s najgorom krizom goriva u poslednjih nekoliko godina. Ukrajinska vojska je u petak gađala rusko naftno postrojenje u Permu, više od 1.600 kilometara od ruske granice s Ukrajinom, i vojnu vazduhoplovnu bazu u Volgogradskoj oblasti. "Nastavljamo, kroz naše dugometne sankcije, da vratimo posledice rata tamo odakle su došle", rekao je Zelenski posle ukrajinskog napada. Diplomatski napori da se okonča rat koji je Rusija pokrenula pre više od četiri godine zastali su poslednjih meseci, pošto su se SAD uglavnom fokusirale na sukob s Iranom i previranja na Bliskom istoku. S nastavljanjem vazdušnih napada i bez popuštanja na frontu, Kijev i Moskva su daleko udaljeni u svojim pregovaračkim pozicijama, dok Kremlj zadržava svoj tvrdi stav i ne nudi nikakav kompromis oko kontrole nad ključnim istočnim regionom Ukrajine, Donjeckom.

Proces iskopavanja i ekshumacije posmrtnih ostataka završen je na tri lokacije u Maloj Kaludri i Jabuci kod Zubinog Potoka na severu Kosova, gde su potvrđene tri masovne grobnice, saopštila je u petak Komisija za nestala lica Vlade Kosova. Iskopavanja su počela krajem jula u selima na severu Kosova i nadležni su potvrdili da su na tri lokacije pronađeni posmrtni ostaci 23 osobe. Komisija je navela da su žrtve nasilno nestale tokom rata 1998/99. "Posle završetka aktivnosti na terenu, proces se nastavlja sudsko medicinskim veštačenjima u Institutu za sudsku medicinu i identifikacijom putem DNK analize, u cilju potvrđivanja identiteta žrtava, kako bi se preduzeli dalji koraci u skladu s odgovarajućim procedurama, uključujući zvanično obaveštavanje porodica", navodi se u saopštenju Komisije. Kosovske institucije sumnjaju da posmrtni ostaci pronađeni u Zubinom Potoku pripadaju grupi od 23 Albanca koja su nestala u tom delu Kosova 1999. Ta grupa, poznata kao "grupa mitrovačkih intelektualaca", vodi se kao nestala od 19. aprila 1999. Među njima su bili lekari, profesori, advokati i stručnjaci drugih profila. Dan ranije, kosovska policija je izložila arsenal oružja, uniformi i druge vojne opreme za koju je navela da je pronađena u područjima u okolini mesta na kojima su otkriveni posmrtni ostaci u Zubinom Potoku. Vlasti su navele da će oružje biti analizirano kako bi se utvrdilo da li je korišćeno u ubistvima tih osova ili u nekom drugom slučaju koji se istražuje. Iskopavanja u Zubinom Potoku počela su 28. jula posle dvogodišnje istrage povodom sumnji na ratne zločine. Tri osumnjičena su uhapšena u vezi sa sumnjom na ratne zločine protiv civilnog stanovništva posle početka iskopavanja na severu Kosova. Sva trojica su u pritvoru. Državni zvaničnici na Kosovu pozvali su Srbiju da otvori vojne arhive kako bi se rasvetlila sudbina nestalih tokom rata 1998/99. Prema podacima Instituta za ratne zločine Kosova, 1.577 ljudi se i dalje vodi kao nestalo iz rata 1998-1999, dok je ukupno dokumentovano 12.230 žrtava rata.

Evropska komisija potvrdila je u petak da je Srbija aktivirala Mehanizam Evropske unije za civilnu zaštitu za pomoć u gašenju požara, navodeći da trenutno radi sa srpskim vlastima i članicama Mehanizma kako bi se utvrdilo kakva se pomoć može mobilisati. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić ranije je izjavio da je Beograd zbog požara aktivirao Mehanizam civilne zaštite EU, koji je otvorio satelitski sistem za praćenje požara, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Porptarol Evropske komisije u pisanom odgovoru na upit RSE naveo je da "naš Centar za koordinaciju reagovanja u vanrednim situacijama radi danonoćno na koordinaciji odgovora". "Trenutno radimo sa srpskim vlastima i članicama Mehanizma kako bismo utvrdili kakva se pomoć može mobilisati", rekao je portparol Komsije. Dačić je rekao da je EU upućen zahtev za angažovanje letelica sa većim kapacitetima nosivosti vode, dok je od Rusije zatražen avion Iljušin-76. Ruski avion već učestvuje u gašenju požara u Deliblatskoj peščari. "Mehanizam civilne zaštite nam je otvorio satelitski sistem za praćenje požara, a istovremeno smo tražili da proverimo da li postoje avioni sa većom nosivošću od onih koji su tada bili na raspolaganju", rekao je Dačić. On je, nakon sastanka sa slovenačkim kolegom Francijem Matozom u Beogradu, rekao da je procena Štaba za vanredne situacije bila da nedostaje letelica koja u jednom naletu može da izbaci veliku količinu vode. "Iljušin nosi 42 tone vode i može da izvrši više naleta tokom dana. U tom trenutku nije postojalo efikasnije rešenje", rekao je Dačić a prenosi MUP. Ministar tvrdi da nema nema nikakve politike, već da je reč o tome šta je najefikasnije. On je dodao da će Srbija koristiti svaki mehanizam koji može da pomogne, uključujući i Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, na jugu zemlje. "U ponudi su bili kanaderi i Air Traktori, ali je procena ljudi sa terena bila da u uslovima snažnog vetra, nepristupačnog terena i razmera požara letelica velikog kapaciteta može najviše da doprinese zaštiti ugroženog područja", rekao je Dačić. On je poručio da je svaka pomoć u vidu aviona veće nosivosti i mehanizacije, ukoliko može da bude angažovana na zahtevnom peskovitom terenu, dragocena i da će je Srbija prihvatiti. Portparol Evropske komisije objasnio je u odgovoru za RSE da Mehanizam EU za civilnu zaštitu funkcioniše kroz kontinuirano operativno usklađivanje potreba i ponuda, kao i da slanje pomoći zavisi od identifikovanih potreba, raspoloživih ponuda, njihove prikladnosti za operaciju i onoga što zemlja primalac može efikasno da iskoristi u datom trenutku. Dačić je naveo da je stanje najteže u Deliblatskoj peščari, na severoistoku Srbije, u Vojvodini. Tamo je prema njegovim rečima angažovano više od 400 pripadnika različitih službi. "Na pojedinim delovima požarišta ni teška mehanizacija ne može da priđe zbog peskovitog terena, dok vetar neprekidno menja pravac i otežava gašenje", rekao je. Zbog ugroženog lovišta, "Vojvodinašume" otvorile su kapije kako bi se životinje sklonile od vatre, preneo je RTS. Na više lokacija u Srbiji vatrogasci se bore sa požarima. Republički hidrometeorološki zavod saopštio je da su meteorološki uslovi za gašenje požara izrazito nepovoljni zbog toplotnog talasa, uz južni i jugozapadni vetar. Navedeno je da će uz to izostanak padavina dodatno doprinositi isušivanju vegetacije i povećanju opasnosti od iniciranja i brzog širenja požara na otvorenom.

Oružane snage Bosne i Hercegovine gase požare na nekoliko lokacija u Bosni i Hercegovini, saopšteno je 21. augusta. Najteža situacija je na području Bosanskog Grahova, Nevesinja, Bihaća, Bosanskog Petrovca, Trebinja, Konjica i Goražda. Intervencije na pojedinim lokacijama, kako je saopšteno iz Oružanih snaga BiH, otežavaju nepristupačan teren, vjetar i minska polja. Oružane snage BiH su angažovane na gašenju požara i pružaju pomoć ugroženom stanovništvu od 6. augusta, na osnovu odluke Predsjedništva BiH.

Pred Specijalizovanim vijećima Kosova, već tri godine traje suđenje po optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti, navodno počinjene tokom i neposredno nakon rata na Kosovu (1999.). Tužilaštvo je tražilo kazne od 45 godina zatvora za svakog od četvorice optuženih.

Porodice žrtava obilježavaju 21. augusta godišnjicu strijeljanja više od 200 logoraša na Korićanskim stijenama na planini Vlašić, u srednjoj Bosni. Nesrpske civile, koji su prethodno bili zatvoreni u prijedorskim logorima, pripadnici Interventnog voda policije Republike Srpske iz Prijedora izdvojili su 21. avgusta 1992. godine iz konvoja koji je krenuo na razmjenu prema Travniku. Odvojili su ih u dva autobusa, po nalogu Kriznog štaba opštine Prijedor. Prema navodima Tribunala u Hagu izveli su ih u grupama na području Korićana, naredili da kleknu na rub litice, te počeli pucati na njih. Nakon toga su u ponor u koji su padale žrtve bacali bombe. Masakr na Korićanskim stijenama preživjela su dvanaestorica muškaraca koji su kasnije svjedočili pred Tribunalom. Za zločin na Korićanskim stijenama osuđeno je 11 osoba na ukupno 200 godina zatvora. Još se traga za 80 posto skeletnih ostataka ubijenih logoraša. U Prijedoru i okolnim mjestima ubijeno je 3.176 osoba. Oko 30.000 osoba nesrpske nacionalnosti prošlo je i kroz prijedorske logore Trnopolje, Omarska i Keraterm.