Budući mađarski premijer i lider pokreta Tisa Peter Mađar objavio je da je pozvao predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balinta Pastora na sastanak u Budimpeštu naredne nedelje. Mađar je na mreži X napisao da je razgovarao sa Pastorom i sa Laslom Gubikom, predsednikom Mađarskog saveza u Slovačkoj. "Pozvao sam oba predsednika u Budimpeštu sledeće nedelje kako bih ih lično obavestio o planovima vlade Tise u vezi sa nacionalnom politikom", naveo je. Savez vojvođanskih Mađara koalicioni je partner vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji i dugogodišnji partner Viktora Orbana i njegovog Fidesa, koji su izgubili na parlamantarnim izborima u Mađarskoj 12. aprila. Funkcioneri SVM-a Balint Pastor i Elvira Kovač bili su u izbornoj noći u Fidesovom štabu u Budimpešti. Te noći nakon objavljivanja izbornih rezultata nisu želeli da govore za medije. Opoziciona Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ocenila je da iznenadna želja za saradnjom SVM-a i Balinta Pastora sa Peterom Mađarom ne označava početak nove ere, već primer "beskrupuloznog političkog konvertitstva." Prethodno je predsednik SVM-a Balint Pastor izjavio da je razgovarao sa Mađarom o mogućoj budućoj saradnji, navodeći da ta stranka istovremeno nastavlja da podržava Srpsku naprednu stranku (SNS) i predsednika Srbiije Aleksandra Vučića. Pastor je, u objavi na Fejsbuku, naglasio da će SVM, kao i od svog osnivanja, težiti dobroj saradnji i sa novom vladom Mađarske. U saopštenju DZVM-a se navodi da SVM nije godinama samo "verno služio interesima moćne mašinerije SNS-a, već aktivno učestvovao u obmanjivanju vojvođanskih Mađara." "Ruku pod ruku su legitimisali beogradski režim, dok su sopstvenu zajednicu gurali u stanje totalne zavisnosti", navedeno je. DZVM je naveo i da je SVM "pod sumnjivim okolnostima prikupljao glasove preko pošte za Fides, podređujući interese sopstvene zajednice uskopartijskoj lojalnosti." I Srpska napredna stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i SVM pozvali su birače u Srbiji sa dvojnim državljanstvom da podrže Fides i Orbana. Prethodnih godina Vučić i Orban su izgradili čvrsto savezništvo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa zamenikom državnog sekretara SAD Kristoferom (Christopher) Landauom, između ostalog, i o energetskoj bezbednosti. "Razgovarali smo o jačanju energetske bezbednosti i stabilnosti snabdevanja, kao i o izazovima u energetskom sektoru, uključujući funkcionisanje Naftne industrije Srbije", naveo je Vučić na Instagramu. Naftna industrija Srbije (NIS) je od oktobra 2025. pod američkim sankcijama zbog ruskog većinskog vlaništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. U toku su pregovori ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela u NIS-u, ali tu prodaju mora da odobri američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC). Mali: Predstavnici MOL-a 16- ili 17. aprila u BeograduMinistar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da očekuje da američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produži operativnu licencu za rad NIS-a do kraja dana. Važeća licenca za rad NIS-a ističe dan kasnije, 17. aprila. Mali je naveo da će predstavnici MOL-a 17. ili 18. aprila boraviti u Beogradu. "Imamo potvrdu da svi pregovori idu kako treba", rekao je Mali novinarima u Vašingtonu, gde prisustvuje Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Krajnji rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. Vučić i Landau i o bilateralnoj saradnjiPredsednik Srbije je naveo da je sa Landauom razgovarao i o bilateralnoj saradnji, regionalnoj stabilnosti i aktuelnim geopolitičkim prilikama. "Srbija pridaje poseban značaj razvoju strateškog partnerstva i ukupnih odnosa sa SAD, koje smatramo jednim od ključnih spoljnopolitičkih partnera", rekao je Vučić. Dodao je da je uveren da će Srbija i SAD nastaviti da razvijaju strateško partnerstvo kroz otvoren i kontinuiran politički dijalog. Vučić je nedavno rekao da je očekivao velike pomake od administracije američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), ali da su umesto toga stigle odluke koje nisu u interesu Srbije. To su bile sankcije NIS-u, najviše tarife u regionu na proizvode iz Srbije, rampa za automobilske gume iz kineske fabrike Linglong u Srbiji.

Kineski radnik je poginuo, a drugi teško povređen 13. aprila u nesreći u fabrici "Mint" u Loznici, na zapadu Srbije, potvrdilo je Radiju Slobodna Evropa Osnovno javno tužilaštvo u tom mestu. Nesreća se dogodila tokom noćne smjene, a za sada nije poznato kako je do nje došlo, saopštilo je Tužilaštvo u Loznici. Iz tužilaštva navode da je u toku postupak utvrđivanja svih činjenica, kao i da je izdat nalog za obdukciju nastradalog radnika. Fabrika "Mint" u vlasništvu je kineske kompanije "Minth Automotive Europe" i proizvodi delove za automobile. Iz ove fabrike nisu odgovorili na upit RSE o ovom slučaju. Još jedan kineski radnik stradao je u Srbiji na radnom mestu u aprilu. Radnik je poginuo 7. aprila nakon što je ispao iz korpe na kranu gradilišta novog mosta u Beogradu gde su bile angažovane kineske kompanije. Građevinska inspekcija je zbog toga donela rešenje o zatvaranju gradilišta. Poslednji godišnji izveštaj inspektorata za rad u Srbiji ukazuje da je jedan od najčešćih uzroka povreda na radu nebezbedan rad na visini i nepropisno korišćenje opreme za rad. Ukazuje se i na više problema u oblasti zaštite na radu. Prema poslednjem izveštaju inspekcije za 2024, u toj godini bilo je više od 1.000 povreda na radu u Srbiji, a 51 radnik izgubio je život na radnom mestu. Nevladine organizacije koje se bore za prava radnika su prethodnih godina ukazivale i na slučajeve radne eksploatacije stranih radnika u kineskim kompanijama u Srbiji. Između ostalog, lokalne i međunarodne organizacije optužile su kineski Linglong za eksploataciju radnika iz Vijetnama i Indije.

Evropska komisija (EK) je ponovila da i dalje procenjuje da li Srbija ispunjava relevantne uslove za evropsku finansijsku pomoć, uključujući i Plan rasta. Portparol ove institucije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) naglasio je da EK to proverava prilikom svakog zahteva za isplatu. Što se tiče situacije u Srbiji, EK je već naglasila zabrinutost zbog usvajanja pravosudnih zakona, tvrdi portparol Mersije, dodajući da evropske institucije pažljivo prate sledeće korake u Srbiji. On je ponovio neophodnost izmena pravosudnih zakona i poboljšanje situacije sa slobodom medija. "Nastavljamo da podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU, ali istovremeno zaista očekujemo od vlasti da poštuju efikasne demokratske mehanizme, vladavinu prava i ljudska prava. To uključuje usklađivanje pravosudnih zakona sa standardima EU i brzu implementaciju preporuka mišljenja Venecijanske komisije, koje se očekuje u narednim sedmicama. Takođe očekujemo preokret nazadovanja u oblasti slobode medija", poručio je portparol Evropske komisije. Naime, kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) objavio prošle nedelje, EK najverovatnije neće isplatiti narednu tranšu novca iz Plana rasta Srbiji ako se ne revidiraju pravosudni zakoni u skladu sa predstojećim mišljenjem Venecijanske komisije. Dok su na snazi takozvani "Mrdićevi zakoni", kako su naveli izvori RSE, Srbija neće dobiti evropska finansijska sredstva, čak i pod uslovom da zemlja ispuni specifične reforme koje su predviđene za alokaciju. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra. Najviši zvaničnici EK upozoravali su da usvojeni amandmani pravosudnih zakona predstavljaju ozbiljan korak nazad za Srbiju.

Policija Kosova je 16. aprila izvršila pretrese na šest različitih lokacija na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, te zaplenila različite vrste oružja i municiju. Kako se navodi u saopštenju policije, pretresi su sprovedeni nakon informacija dobijenih od građana u selima Banov i Prevlak na teritoriji opštine Zubin Potok. Precizira se da su u prvom pretresu u jednoj nenastanjenoj kući pronađene četiri puške različitih tipova, tri radio-veze, jedna kamera i 223 različita metka, vojna uniforma kao i oprema za čišćenje oružja. U drugom slučaju, tokom pretresa jedne kuće, pronađena je jedna pušku bez dozvole i tri metka. "Na ovoj lokaciji zatečeno je lice M. R. [1972], koje je sprovedeno u policijsku stanicu gde je saslušano i nakon saslušanja, po nalogu državnog tužioca, isto lice je pušteno na slobodu, dok će se protiv njega voditi istraga za krivično delo 'nelegalno posedovanje oružja'", navodi se u saopštenju. Akcija pretresa izvršena je u još jednoj nenastanjenoj kući, gde su pronađeni jedna puška AK-47, tri okvira, 88 metaka za dugo oružje i jedna ručna bomba tipa M75, jugoslovenske proizvodnje. "Na lice mesta izašle su i jedinice za uklanjanje eksplozivnih naprava, koje su eksplozivno sredstvo uklonile na kontrolisan način", saopštila je policija. U još jednoj nenastanjenoj kući policija je pronašla jednu pušku AK-47 i 19 metaka. Takođe, prema saopštenju policije, u odvojenom slučaju, takođe u nenastanjenoj kući, pronađene su puška tipa M48, lovačka puška i 33 metka. U jednom ambaru policija je pronašla i mehanizam za dugo oružje M-48, bajonet i vojne uniforme. U svih šest slučajeva, državni tužilac je naložio pokretanje postupaka za krivično delo: "neovlašćeno posedovanje ili kontrolu oružja". Ministar unutrašnjih poslova Kosova, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla), izjavio je da pronađeni dokazi pokazuju da postoje pokušaji ugrožavanja bezbednosti Kosova. "Dokazi obezbeđeni tokom ove operacije ukazuju na kontinuirane pokušaje protivzakonitih aktivnosti sa potencijalom da ugroze bezbednost i stabilnost u zemlji", napisao je Svečlja na Fejsbuku, gde je objavio i video zaplenjenog oružja. Dodao je da će svaka radnja koja ugrožava javni red, zakon i bezbednost biti tretirana bez ikakvog kompromisa. Na severu Kosova su i ranije sprovođene akcije zaplene oružja, posebno nakon oružanog napada u Banjskoj kod Zvečana septembra 2023. godine, kada je ubijen jedan policajac. Novembra prošle godine, kada su u Leposaviću pronađeni detonatori, Svečlja je optužio Srbiju da "preko kriminalnih i terorističkih grupa" nastavlja da planira "terorističke napade na Kosovo". Za napad u Banjskoj kod Zvečana Kosovo optužuje Srbiju, što Beograd negira. Inače, odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste – vodeće partije Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Protiv njega i još 44 osobe Specijalno tužilaštvo Kosova je podiglo optužnicu, ali se suđenje vodi samo protiv trojice uhapšenih, dok su ostali u bekstvu.

Kosovo je ostvarilo parafinansiranje u iznosu od 61,8 miliona eura iz Plana rasta Evropske unije, nakon što je dostavilo potrebnu dokumentaciju Evropskoj komisiji i ratifikovalo sporazume povezane s ovim planom. "Plan ekonomskog rasta pruža konkretne mogućnosti za ubrzanje reformi vezanih za Evropsku uniju i za snažnije približavanje kosovske ekonomije jedinstvenom tržištu EU. Kroz ovu podršku, EU nastoji pomoći Kosovu da ojača vladavinu prava, unaprijedi zeleni i digitalni tranzicijski proces, te podstakne održivi ekonomski rast!, izjavila je vršiteljica dužnosti šefice Ureda EU na Kosovu, Eva Palatova. Premijer Kosova Albin Kurti rekao je da je zemlja posvećena provođenju Reformske agende u predviđenim rokovima kako bi iskoristila mogućnosti koje pruža Plan rasta. "Istina je da je izgubljeno nešto vremena, ali učinićemo sve da ubrzamo reforme i ispunimo svoje obaveze. To je zahtjevan, ali ostvariv zadatak", rekao je Kurti. Nova legislatura Skupštine Kosova je 13. februara ratifikovala međunarodne sporazume s Evropskom unijom, čija ukupna vrijednost iznosi 882 miliona eura. Nakon toga, Kosovo je bilo obavezno da zvanično obavijesti Evropsku uniju o ratifikaciji tih sporazuma. Tokom prošle godine, dok se Kosovo suočavalo s političkom krizom i nedostatkom novih institucija, izražavana je zabrinutost da bi zemlja mogla izgubiti ova sredstva, jer sporazumi nisu bili ratifikovani na vrijeme. Iznos od 61,8 miliona eura parafinansiranja, prema navodima EU, predstavlja sedam posto ukupnog paketa od 882,6 miliona eura bespovratnih sredstava i povoljnih kredita namijenjenih Kosovu u okviru Plana ekonomskog rasta. "Ova sredstva podržaće provođenje Reformske agende Kosova i ključne infrastrukturne projekte koje podržava Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), dodatno približavajući Kosovo Evropskoj uniji", navodi se u saopštenju EU. Od ukupnog iznosa od 61,8 miliona eura, u budžet Kosova danas je preneseno 28,74 miliona eura u vidu kredita, dok će preostala sredstva - 33,04 miliona eura, od čega 17,73 miliona eura grantova i 15,31 milion eura kredita - biti kanalizovana kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). EU je saopštila da se Kosovo obavezalo na provođenje 111 reformskih koraka, koji obuhvataju oblasti vladavine prava, upravljanja, ekonomskog razvoja, zelenog i digitalnog tranzicijskog procesa, kao i razvoja ljudskog kapitala. "Svaki reformski korak povezan je s konkretnom finansijskom alokacijom. Isplate u okviru Plana ekonomskog rasta vršiće se postepeno, u skladu s provođenjem dogovorenih reformi od strane Kosova. Ukoliko određeni reformski koraci ne budu završeni u predviđenim rokovima, odgovarajuća sredstva neće biti isplaćena", navodi se u saopštenju. Evropska unija je dodala da je rok za prvih 13 reformskih koraka, čija je ukupna vrijednost 90,8 miliona eura, 30. juni ove godine. Do kraja godine predviđen je rok za dodatnih 27 reformskih koraka, u vrijednosti od 165,9 miliona eura. Paket EU za Zapadni Balkan za period od 2024. do 2027. godine vrijedan je šest milijardi eura. Prema budžetskim raspodjelama, Kosovu je namijenjeno oko 882 miliona eura - 253 miliona u grantovima i 629 miliona eura u kreditima - što znači da Kosovo po glavi stanovnika dobija najviše sredstava u regionu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije radi na rasvetljavanju incidenta u kojem je 16. aprila zapaljen autobus prevoznika Milomira Jaćimovića, koji je besplatno prevozio studente i građane tokom antivladinih protesta. Iz MUP-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno da je nakon uviđaja tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao događaj kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti. "Policijska uprava u Novom Sadu intenzivno radi na identifikaciji i pronalasku učinioca", saopšteno je iz MUP-a. Milomir Jaćimović je za RSE rekao da mu je autobus zapaljen u ranim jutarnjim časovima u blizini njegove kuće u selu Đurđevu nadomak Novog Sada. Kako kaže, na nadzornim kamerama se vide tri osobe koje su učestvovale u ovom događaju. "Razbili su staklo i ubacili su molotovljev koktel u autobus. Na mojim kamerama se jasno vide dve osobe i delimično treći. Komšija takođe ima kamere na svom magacinu, pa ćemo videti kakav je tamo snimak", kaže Jaćimović. Dodaje da je čitav autobus izgoreo. "Vatrogasci su ga gasili više od sat i po vremena", kaže. Jaćimović smatra da je ovaj napad povezan sa podrškom koju je tokom protesta 2024. i 2025. pružao studentima u blokadi. "Ovaj poslednji incident doživljavam kao napad na svoju porodicu, ali i kao napad na sve koji su protiv ovog režima", ističe Jaćimović. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu, gde su okupljeni tražili odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. godine. U novembru 2025. je devet dana štrajkovao glađu, pošto mu je policija zaplenila svih sedam autobusa i napisala više desetina saobraćajnih kazni. Autobusi su mu oduzimani uglavnom pod obrazloženjima da su tehnički neispravni. Tokom prošle godine Jaćimović je u više navrata privođen zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira. Do sada je, kako kaže, platio kazne u ukupnom iznosu 4,1 milon dinara (više od 35.000 evra). "Oduzeli su mi vozačku dozvolu, sin i ja imamo 48 sudskih procesa", kaže Jaćimović za RSE. Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila – bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni. Državljani Srbije iz dijaspore prikupljali su novac kako bi mu pomogli. Tada je najavio da će deo tog novca usmeriti za podršku studentskim protestima. Masovni antivladini protesti u Srbiji izbili su u novembru 2024, nakon pogibije 16 ljudi na Železničkoj stanici koja je nakon rekonstrukcije svečano otvorena četiri meseca pre tragedije. Proteste su predvodili studenti, koji su blokirali fakultete širom zemlje. Ključni zahtev koji su postavili pred vlast je utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za pogibiju 16 osoba na novosadskoj Železničkoj stanici, u novembru 2024. U međuvremenu, zatraženo je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast negira odgovornost za nesreću i za sada odbija da raspiše izbore. Uprkos optužnicama i istrazi protiv bivših državnih funkcionera, suđenja za nesreću još nisu počela.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti sastao se u sredu uveče sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, Peterom Sorensenom, sa kojim je razgovarao o evropskim integracijama. Kako se navodi u saopštenju iz Kurtijevog kabineta, tokom radne večere razgovarano je i o procesu članstva Kosova u Savetu Evrope. Međutim, ne navodi se da li su kosovski premijer i evropski izaslanik razgovarali o dijalogu Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa. Sorensen, koji se kratko zadržao u Prištini, još se nije oglasio povodom ovog sastanka. "Tokom večere razgovarano je o procesu integracije u Evropsku uniju, uključujući potpuno usklađivanje spoljne politike sa blokom od 27 članica kao strateško opredeljenje, kao i o posvećenosti Kosova sprovođenju reformi. U kontekstu evropskih integracija, razgovarano je i o procesu članstva u Savetu Evrope", navodi se u saopštenju. Kosovo je jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nema status kandidata, uprkos tome što je podnelo zahtev za članstvo u EU 2022. godine, ali taj zahtev još nije razmatran u evropskim institucijama. Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije je uslov Evropske unije za obe strane na njihovom evropskom putu. U saopštenju iz Kurtijeveog kabineta se navodi da je na sastanku sa Sorensenom bilo reči i o aktuelnim političkim dešavanjima i unutrašnjim prilikama, ali nije izneto više detalja. Sorensen je prethodno 9. aprila posetio Beograd, gde se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, sa kojim je razgovarao o unapređenju diskusija o ključnim pitanjima dijaloga o normalizaciji odnosa. Sorensen je tokom marta o dijalogu Kosova i Srbije razgovarao i sa visokim zvaničnikom američkog Stejt departmenta, Brendanom Hanrahanom, sa kojim je, kako je naveo, usaglasio naredne korake u dijalogu. Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa, uz posredovanje Evropske unije, od 2011. godine. Strane su postigle niz sporazuma, od kojih se mnogi ne sprovode na terenu. Takođe, Kosovo i Srbija su 2023. prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, u javnosti poznat i kao Ohridski sporazum, ali je Evropska unija navela da on još nije sproveden. Iako ovaj sporazum nije potpisan, Evropska unija je navela da je on pravno obavezujući za obe strane. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je da je spremna da "uskoro" organizuje sastanak na visokom nivou. Inače, dijalog na visokom političkom nivou Kosova i Srbije nije održan od septembra 2023. godine, kada se desio napad oružane grupe Srba na policiju Kosova u Banjskoj kod Zvečana. Kosovo za ovaj napad, u kome je ubijen jedan kosovski policajac i trojica srpskih napadača, optužuje Srbiju, što Beograd negira.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je da bi rat s Iranom mogao da se završi "vrlo brzo", dok je moćni komandant pakistanske vojske stigao u Teheran u pokušaju da premosti jaz između SAD i Irana i otvori put novoj rundi razgovora. "Mislim da može da se završi vrlo brzo. Ako budu pametni, uskoro će se završiti", rekao je Tramp o iranskim pregovaračima u intervjuu za Foks biznis njuz (Fox Business News) koji je snimljen u utorak a emitovan u sredu. "Mislim da je blizu kraja... Smatram da je veoma blizu kraja", rekao je Tramp. Prethodno je u utorak za Njujork post (The New York Post) rekao da bi se pregovarači, koji su razgovore tokom vikenda u Islamabadu završili bez sporazuma, mogli ponovo sastati u narednih nekoliko dana. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei rekao je na nedeljnom brifingu za novinare u Teheranu u sredu da Iran, od završetka razgovora, razmenjuje poruke sa SAD preko Pakistana. Pratite blog uživo RSE o krizi na Bliskom istoku.Vreme ističe za dvonedeljni prekid vatre koji su SAD i Iran dogovorili 7. aprila, a Tramp je rekao da nema planove da produži primirje nakon što ono istekne 22. aprila, sugerišući da to verovatno neće biti potrebno. Po dolasku u Teheran, komandanta pakistanske vojske Asima Munira dočekao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči. Visoki iranski izvor rekao je za Rojters (Reuters) da Munir, koji je posredovao u poslednjoj rundi razgovora, dolazi u Iran "kako bi smanjio jaz" između dve strane. Portparolka Bele kuće Kerolin Livit (Leavitt) izjavila da su "razgovori" o drugoj rundi pregovora "produktivni i u toku" i da "imamo dobar osećaj u vezi s izgledima za dogovor". Ona je rekla da će se novi razgovori verovatno održati u Pakistanu, koji se pojavio kao "jedini posrednik". Potpredsednik SAD Džej Di Vens (J.D. Vance), koji je predvodio američku delegaciju u prvoj rundi, nagovestio je mogućnost daljih sastanaka rekavši da je "mnogo napretka" postignuto na razgovorima tokom vikenda. "Lopta je u iranskom dvorištu", rekao je Vens u ponedeljak i naveo da su neslaganja oko iranskog nuklearnog programa na kraju dovela da pregovori završe bez sporazuma. Vens je kasnije rekao da je Tramp želeo da napravi "veliki dogovor" s Iranom, ali da ima mnogo nepoverenja između dve zemlje. Iranski predsednik Masud Pezeškijan okrivio je Vašington za neuspeh pregovora, ali je takođe rekao da je "diplomatija preferirani put za rešavanje sporova". Jedno od najspornijih pitanja bilo je to što je Iran praktično zatvorio Ormuski moreuz, kroz koji je pre početka rata prolazila oko petina svetskih isporuka nafte i gasa. Nakon što su pregovori u Islamabadu završeni bez sporazuma, Tramp je najavio blokadu SAD usmerenu na brodove koji su išli ka Iranu ili iz te zemlje. Centralna komanda SAD (CENTCOM), koja je odgovorna za operacije u tom regionu, saopštila je da tokom prvih 24 sata nijedan brod nije prošao američku blokadu i da je šest trgovačkih brodova poslušalo uputstva američkih snaga da se okrenu i ponovo uđu u iransku luku u Omanskom zalivu. "Blokada iranskih luka je u potpunosti sprovedena dok američke snage održavaju pomorsku nadmoć na Bliskom istoku", naveo je Bred Kuper (Brad Cooper), komandant CENTCOM-a na X kasno u utorak. "Za manje od 36 sati od sprovođenja blokade, američke snage su potpuno zaustavile ekonomsku trgovinu koja je ulazila i izlazila iz Irana morem.“ Podaci službi za praćenje brodskog saobraćaja dotle su ukazali na to da su najmanje četiri broda, od kojih su dva nedavno pristala u iranske luke, prošla ili su prolazila kroz Ormuski moreuz širok 30 kilometara u satima pošto je blokada stupila na snagu u 16 časova po srednjoevropskom vremenu u ponedeljak. Brod pod liberijskom zastavom koji je isporučio kukuruz iranskoj luci Bandar Imam Homeini prošao je pored iranskog ostrva Larak u moreuzu nekoliko sati posle toga, a tanker pod zastavom Komora, koji je prevozio metanol i isplovio iz iranske luke Bušer 31. marta, izašao je iz moreuza otprilike u isto vreme, javila je novinska agencija AFP, pozivajući se na podatke kompanije Kpler. Takođe pozivajući se na službe za praćenje brodova, Rojters je izvestio da tri broda povezana s Iranom koja su prošla moreuzom nisu bila na putu ka iranskim lukama i da nisu zahvaćena blokadom. Dva od tri broda su pod sankcijama SAD, a jedan od njih je u kineskom vlasništvu, izvestio je Rojters. Iran je u sredu zapretio da će nastaviti napade u regionu Persijskog zaliva ako blokada ugrozi bezbednost iranskih teretnih brodova i tankera, navodeći da bi to predstavljalo kršenje sporazuma o prekidu vatre. Rat s Iranom, koji je praktično zatvorio Ormuski moreuz, izazvao je haos u globalnim cenama energenata, dok je obustava isporuka druge robe vredne više milijardi dolara koja prolazi kroz usku pomorsku trasu ugrozila ekonomije širom sveta. Zemlja koja je imala koristi od ograničenja isporuka nafte je Rusija, kojoj su sankcije zbog potpune invazije Kremlja na Ukrajinu ublažene kako bi se poboljšalo snabdevanje. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je tokom posete Pekingu u sredu da je Rusija u stanju da nadoknadi nedostatak energenata u Kini izazvan blokadom Ormuskog moreuza. "Rusija, bez sumnje, može da nadoknadi nedostatak resursa koji je nastao" za Kinu i "druge zemlje koje su zainteresovane za saradnju s nama", rekao je šef ruske diplomatije na konferenciji za novinare. Peking dotle nastoji da igra vidljiviju ulogu u diplomatiji oko rata na Bliskom istoku kako se tenzije između Teherana i Vašingtona razvijaju. Dok neki izveštaji, uključujući komentare samog Trampa, sugerišu da je Kina imala ulogu u podsticanju nedavnih pregovora o prekidu vatre, ostaje nejasno koliko je centralnu ulogu Peking igrao u pritiskanju Teherana da sedne za pregovarački sto.

Jedan od vodećih članova takozvanog balkanskog kartela uhapšen je 15. aprila u Crnoj Gori u okviru opsežne međunarodne operacije u kojoj je, uz podršku EUROPOL-a, privedeno ukupno 12 osumnjičenih osoba. Direktor Uprave policije Crne Gore Lazar Šćepanović izjavio je da je S.F. (47) iz Podgorice koji je uhapšen u akciji EUROPOLA-a osumnjiičen da je jedan od vođa balkanskog kartela koji se bavio međunarodnom prodajom droge i oružja. Više crnogorskih medija je objavilo da je riječ o Svetislavu Filipoviću, kome prijeti kazna od 15 godina zatvora. Pored njega, uhapšeno je još sedam osoba čime je, prema navodima policije, razbijen balkanski narko-kartel. Akcija je provedena u Crnoj Gori i Njemačkoj, gdje su uhapšene četiri osobe. Kriminalna mreža se tereti za krijumčarenje višetonskih pošiljki kokaina u EU, saopštio je EUROPOL. Istraga, koju su uz crnogorsku i njemačku policiju podržale i vlasti u Austriji i Španiji, bila je usmjerena na kriminalnu ćeliju uključenu u međunarodnu trgovinu kokainom i kanabisom u velikim razmjerama. Vjeruje se da su osumnjičene osobe imale različite uloge unutar zločinačke organizacije, od finansijera do koordinatora i logističara zaduženih za transport. Šćepanović je rekao da je policija započela akciju u oktobru 2024. i naveo da je kriminalna mreža djelovala na više kontinenata i sprovodila trgovinu narkoticima, oružjem i vršila druga krivična djela. "Ova kriminalna mreža bavila se prodajom kokaina, marihuane, organizovala mrežu preprodavaca u više zemalja", rekao je Šćepanović. Uprava policije Crne Gore objavila je snimke akcije i hapšenja. Pravosudna tijela u Crnoj Gori terete osumnjičene za umiješanost u trgovinu 2,7 tona kokaina i 1,5 tona kanabisa između oktobra 2024. i aprila ove godine. Droga je zaplijenjena u 12 različitih, prethodnih operacija širom nekoliko zemalja EU i Južne Amerike. Vjeruje se da je mreža za krijumčarenje koristila pomorske i zračne rute, prevozeći drogu u brodskim kontejnerima i drugim prikrivenim metodama. Osim kokaina, sumnja se da su krijumčarili i kanabis u EU iz Albanije, Tajlanda i Sjedinjenih Država. U ovim hapšenjima i pretragama u obje zemlje sudjelovalo je oko 100 policijskih službenika. EUROPOL je tokom istrage osiguravao stalnu koordinaciju, razmjenu informacija i pružao analitičku podršku, a prikupljeni obavještajni podaci razotkrili su dobro skrivenu mrežu koja je djelovala na više kontinenata. Agencija je pružila i finansijsku podršku za nabavu posebne opreme i druge operativne potrebe. Istovremeno, Više državno tužilaštvo u Podgorici je izvijestilo da su višemjesečne aktivnosti rezultirale podnošenjem krivične prijave Uprave policije protiv 10 lica zbog krivičnih djela kriminalno udruživanje, neovlaštena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena trgovina oružjem i eksplozivnim materijama. "Krivičnom prijavom osumnjičenima se stavlja na teret da su u više navrata prodavali, prenosili i posredovali u prodaji opojnih droga kokain i konoplja, dok se grupi od četiri osumnjičena lica stavlja na teret i krivično djelo kriminalno udruživanje", navelo je Više državno tužilaštvo.