Otpravnica poslova u ambasadi SAD Anu Pratipati (Prattipati) izjavila je u utorak da su, kako Kosovo nastavlja integraciju u međunarodnu zajednicu, mogućnosti za saradnju u mnogim oblastima, uključujući odbranu i energetiku, "neograničene", dodajući da američka preduzeća traže pouzdane partnere. Na događaju koji je organizovala ambasada povodom 250. godišnjice američke državnosti, Pratipati je rekla da njena zemlja želi da unapredi partnerstvo s Kosovom, jer je, prema njenim rečima, stabilno i prosperitetno Kosovo dobro ne samo za njegov narod, već i za Evropu i svet. Prema rečima američke diplomatkinje, prijateljstvo SAD i Kosova zasnovano je na zajedničkim vrednostima, međusobnom poštovanju i verovanju da budućnost definišu mogućnosti i bezbednost. "Dok Kosovo nastavlja da se razvija i produbljuje svoju integraciju u međunarodnu zajednicu, mogućnosti za saradnju, posebno u odbrani, trgovini, ekonomskim investicijama i energetici, neograničene su. Američka preduzeća traže pouzdane partnere, radnu snagu i konkurentna tržišta. Kosovo ima potencijal da bude sve te tri stvari", rekla je ona. Pratipati je poslednjih nedelja pozivala vladu Kosova u tehničkom mandatu da se pridruži regionalnim američkim inicijativama za tečni prirodni gas (LNG), tvrdeći da bi to pomoglo zemlji da obezbedi energetsku budućnost. Vlada u tehničkom mandatu, koju predvodi Aljbin Kurti (Albin), insistirala je da Kosovo nije protiv američkog LNG-a, ali je navela da gasifikaciju uglja vidi kao bolju opciju od snabdevanja tečnim gasom. Američka privredna komora i Privredna komora Kosova nedavno su upozorile da odbijanje regionalnih projekata rizikuje da negativno utiče na partnerstvo Kosova sa SAD. Nekoliko zemalja Zapadnog Balkana potpisalo je sporazume s američkim kompanijama i SAD o proširenju svojih gasnih mreža. Među njima su Albanija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Na događaju povodom 250. godišnjice nezavisnosti SAD, Pratipati je rekla da je Kosovo "oduvek bilo uz nas, podržavajući naše prioritete", pomenuvši učešće zemlje u Međunarodnim stabilizacionim snagama i Odboru za mir – inicijativi američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za rešavanje sukoba u svetu. "Isto tako SAD stoje uz Kosovo. Stojimo uz Kosovo u njegovim naporima da izgradi snažne institucije, stojimo uz Kosovo u izgradnji prosperitetne ekonomije koja privlači investitore i nudi mogućnosti za sve građane", rekla je Pratipati. Na ovom događaju, vršiteljak dužnosti predsednice Kosova Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) zahvalila je SAD na pomoći u oslobođenju i izgradnji države, visoko ceneći prijateljstvo dve zemlje. U pogledu Međunarodnih stabilizacionih snaga za Pojas Gaze, Kosovo je među prvih pet zemalja koje su se obavezale da će se angažovati u ovoj misiji i zemlja će poslati trupe kako za osiguranje bezbednosti za praćenje primirja na palestinskoj teritoriji. Kosovo smatra da je savez sa SAD ključan, pošto je ta zemlja doprinela njegovoj nezavisnosti i izgradnji države. Pored doprinosa nezavisnosti i izgradnji države, SAD su takođe podržale proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, dok su ove snage takođe opremljene američkim oružjem. Pored podrške koju su SAD pružile transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, Vašington doprinosi obuci i obrazovanju kosovskih vojnika. Na Kosovu se takođe nalazi Bondstil, najveća američka baze na Balkanu.

Grupa od 75 francuskih poslanika preduzela je neobičan korak formalno sponzorišući pojedinačne političke zatvorenike osuđene na smrt u Iranu, dok vlasti u Teheranu nastavljaju da povećavaju broj pogubljenja. Taj potez preduzet 29. juna u okviru nove kampanje u Nacionalnoj skupštini koju je organizovao Kongres za slobodu Irana (IFC), označio je prvu međunarodnu kampanju za ljudska prava od osnivanja te organizacije ranije ove godine. U okviru mehanizma sponzorstva, svaki poslanik učesnik javno povezuje svoje ime s pojedinačnim zatvorenikom osuđenim na smrt ili koji se suočava sa skorašnjim pogubljenjem kako bi svakom slučaju obezbedio podršku iz parlamenta i diplomatski pritisak. Negin Širagei, članica Centralnog saveta IFC-a, rekla je da je kampanja uobličena gotovo odmah posle osnivanja kongresa, navodeći da je porast broja pogubljenja bio hitan prioritet "bukvalno od prvog dana", uprkos tome što je to telo staro manje od dva meseca. Ona je za Radio Farda (Iranski servis RSE) rekla da je Francuska svesno izabrana, budući da se smatra da je ukidanje smrtne kazne u toj zemlji pre 45 godina dodatna prednost. Širagaei je rekla da kampanja sponzorstva funkcioniše na više nivoa. Javni pritisak poslanika iz drugih zemalja se oseća i u Teheranu i kod njihovih vlada, rekla je ona i naglasila da simbolične mere same po sebi "nisu dovoljne" i da treba da ih prate konkretni dalji koraci. Među specifičnim zahtevima IFC-a je, kako je ona rekla, da strane ambasade zahtevaju svakodnevno fizičko prisustvo posmatrača na suđenjima ljudima koji se suočavaju s pogubljenjem – zahtev na koji Teheran "možda neće ni pristati", ali koji ima za cilj da pokaže da optuženi imaju međunarodnu podršku. Širagaei je takođe rekla da ljudska prava treba da budu nesporna stavka u svim budućim razgovorima između zapadnih vlada i Teherana, kritikujući, kako je navela, obrazac po kojem se ljudska prava ostavljaju po strani kada su ekonomski ili politički interesi ulozi u pregovorima. Od početka rata SAD i Izraela protiv Irana 28. februara, Islamska Republika je uhapsila stotine ljudi pod optužbama za saradnju sa SAD i Izraelom, a u nekim slučajevima ih je pogubila pod optužbama za "špijunažu" i "delovanje protiv nacionalne bezbednosti". Grupa Monitor ljudskih prava u Iranu koja iz inostranstva dokumentuje kršenja prava, okarakterisala je tempo pogubljenja kao "političku čistku" korišćenjem ratnih uslova. "Prioritet režima nije spoljni rat, već unutrašnje ugnjetavanje", navodi se u aprilskom saopštenju, napominjući da je broj političkih pogubljenja u prvih šest nedelja rata već premašio ukupan broj za celu 2025. godinu. Iran je među zemljama s najvećim brojem pogubljenja sa stotinama vešanja godišnje, u mnogim slučajevima zbog krivičnih dela povezanih s drogom i ubistavima.

Vijeće Apelacionog odjeljenja Suda Bosne i Hercegovine potvrdilo je prvostepenu presudu kojom je Miodrag Malić osuđen na tri godine zatvora zbog veličanja ratnih zločinaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Kako je saopćeno iz Suda BiH, drugostepenom presudom, koja je otpremljena 29. juna 2026. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Tužiteljstva BiH i odbrane, te je potvrđena presuda od 26. januara 2026. godine. Malić je proglašen krivim da je 2. novembra 2022. godine ispred zgrade Radio-televizije Republike Srpske u Banjoj Luci, na protestu koji su organizirale opozicione političke stranke, istaknuo fotografije Radovana Karadžića, prvog predsjednika bh. entiteta Republika Srpska, kao i Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske RS-a. Time je veličao osobe pravosnažno osuđene za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine pred Međunarodnom krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Sud je utvrdio da je takvim postupanjem izazvao uznemirenost kod jednog građanina bošnjačke nacionalnosti zbog saznanja o stradanju civila Bošnjaka tokom rata u Bosni i Hercegovini i uloge osuđenih osoba u tim zločinima. Za krivično djelo izazivanja nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti iz člana 145a stav 6. Krivičnog zakona BiH izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od tri godine. Protiv ove presude žalba nije dozvoljena. Riječ je o drugoj pravomoćnoj presudi zbog veličanja ratnih zločinaca u BiH.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak da Milan Radoičić, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj i za kojim je raspisana crvena poternica Interpola, nije gonjen zbog kriminala. Vučić je na konferenciji za novinare u Beogradu na pitanje o tome da Radoičića čuva aktivni pripadnik Žandarmerije uprkos njegovoj nedavnoj najavi da pripadnici policije Srbije ne treba da čuvaju privatna lica, rekao da on nema takve podatke. "Samo niste rekli zbog čega je Milan Radoičić na crvenoj poternici. Nije zbog kriminala već zbog Kosova", rekao je Vučić na konferenciji za novinare na kojoj je najavio mere za poboljšanje životnog standarda. Dok Evropska unija izražava očekivanje da vlasti u Srbiji uhapse i sudski procesuiraju odgovorne za napad na kosovsku policiju u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023, Radoičić je u Srbiji na slobodi s prijavljenim prebivalištem u Beogradu. Za Radoičićem je na zahtev Kosova raspisana i međunarodna Interpol poternica putem Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK). Protiv njega u Srbiji nije podignuta optužnica iako je preuzeo odgovornost za oružani napad u kojem je ubijen jedan kosovski policajac, kao i trojica napadača. Vučić nije demantovao nezvanična saznanja, koje je objavila televizija N1, da Radoičića i njegovog bivšeg poslovnog partnera Zvonka Veselinovića, koji je u javnosti predstavljen kao biznismen sa severa Kosova, obezbeđuje pripadnik Žandarmerije, posebne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. U odgovoru na pitanje Vučić je kazao da pripadnik Žandarmerije ne bi trebalo da čuva Veselinovića. "Morate da mi kažete zašto je gonjen gospodin Veselinović ili nije, ali ako me pitate da li treba aktivna lica iz Žandarmerije da mu budu u obezbeđenju, postaraću se i učiniću sve da to ne bude slučaj. Ne možete ni da obavljate dva posla", rekao je Vučić. Veselinović i Radoičić su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država više od četiri godine, zbog optužbi povezanih s organizovanim kriminalom i korupcijom. Vučić je u maju najavio zakon kojim će iz službe biti udaljeni policajci ili vojnici koji obavljaju poslove za koje nisu dobili direktnu dozvolu od države, nakon što je uhapšen prvi čovek beogradske policije Veselin Milić zbog sumnje da je da je prikrivao krivično delo u slučaju pucnjave u beogradskom restoranu u kojem je ubijen muškarac koji se dovodi u vezu s jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Viši sud u Beogradu u junu je produžio pritvor Miliću do 30 dana. Tužilaštvo je saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza.

Okrivljeni na Kosovu za prekršajno delo "izazivanje nereda i ugrožavanje javnog reda i mira" tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu izjasnili su se u ponedeljak na Osnovnom sudu u Prištini da nisu krivi, a presuda u njihovom slučaju biće doneta 1. jula. Tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu kod Prištine, 28. juna, policija Kosova privela je 37 osoba uz obrazloženje da su "provocirali uzvikivanjem provokativnih parola sa elementima podsticanja mržnje". Jednoj osobi izrečena je novčana kazna, dok je preostalih 36 procesuirano pred sudom, ali nisu zadržani u pritvoru. Advokat Nikola Todorović rekao je da su okrivljenima oduzeta lična dokumenta, kao i da su među privedenima uglavnom Srbi iz Srbije i zemalja regiona. "Dosta je stranih državljana koji ne mogu da se vrate svojim kućama i ljudi su u problemu. Moraju da sačekaju izricanje presude", rekao je on. Srbi sa Kosova, iz Srbije i zemalja regiona tradicionalno se svakog 28. juna okupljaju na Gazimestanu u znak sećanja na Kosovsku bitku protiv Osmanskog carstva 1389. godine. Na ulazu na Gazimestan policija je posetiocima delila obaveštenje u kojem je navedeno da se neće tolerisati "nošenje i isticanje raznih simbola koji predstavljaju ili podstiču međuetničku, versku ili političku mržnju". Pojedini okupljeni uzvikivali su "Kosovo je Srbija" i pevali pesme posvećene Kosovu i Vidovdanu. Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve na Kosovu navela je da ne opravdava niti će ikada opravdati bilo kakav stvarni poziv na mržnju, nasilje ili narušavanje javnog reda, ali da "narodna pesma, sećanje na pretke, nošenje tradicionalne odeće i mirno izražavanje verskog i nacionalnog identiteta ne mogu sami po sebi biti tretirani kao opasnost po javni red". Crkva je izrazila i uznemirenost zbog svedočanstva da su pojedini privedeni bili izloženi fizičkom i psihičkom maltretiranju, šamaranju, udarcima, uvredama, pretnjama, ponižavanju, kao i navodima da je od njih traženo da uzvikuju "Kosovo Republika" pod pretnjom batina. "Te tvrdnje treba ozbiljno istražiti i proveriti. Još su potresniji navodi da je deo narodne nošnje jednog od privedenih bio oskrnavljen i da je nekim licima pružena medicinska pomoć", navodi se u saopštenju. Radio Slobodna Evropa nije uspeo nezavisno da potvrdi navode o fizičkom i psihičkom maltretiranju privedenih. RSE se obratio Inspektoratu policije Kosova upitom da li je bilo prijava na račun policije tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu, te da li je eventualno pokrenuta istraga ali se na odgovor čeka. Gazimestan je poznat i po govoru koji je na tom mestu 1989. godine održao tadašnji čelnik Srbije Slobodan Milošević. Taj govor se često navodi kao jedan od događaja koji su prethodili oružanim sukobima tokom raspada bivše Jugoslavije. Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo osudila je privođenja tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu, ocenjujući da je reč o "sramnom i besprizornom činu represije". Srpska lista, vodeća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, saopštila je da privođenja doživljava kao pokušaj zastrašivanja i dokaz "represije režima u Prištini", navodeći da je o slučaju obaveštena međunarodna zajednica.

Vođe afganistanskih talibana saopštile su da su u pakistanskim vazdušnim napadima ubijene desetine ljudi u pograničnim regionima između dvije zemlje za koje Islamabad tvrdi da ih militanti koriste kao baze za pokretanje napada na Pakistan.

Ruski predsjednik Vladimir Putin priznao je ono što su inostrani stručnjaci, mnogi regionalni zvaničnici i obični građani već primijetili: Rusija se suočava sa nestašicom energenata, što uzrokuje velike probleme građanima i industriji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 28. juna da država "povećati broj" kineskih raketa CM-400, kao i da će kupiti nove vazduhoplove. Vučić je to izjavio na vojnoj vežbi i prikazu naoružanja Vojske Srbije. Događaj je organizovan na vojnom aerodromu u Batajnici kod Beograda i poligonu "Pasuljanske livade" u centralnoj Srbiji, povodom državnog i verskog praznika Vidovdana. Na vojnoj vežbi prikazane su artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva, kao i dejstvo avijacije, tenkovskih, mehanizovanih, pešadijskih i artiljerijskih jedinica, te dronova. Prethodno je Vučić, na aredromu u Batajnici "Potpukovnik-pilot Milenko Pavlović", obišao prikaz vojne opreme i naoružanja, među kojima su bile i rakete CM-400 koji je Srbija u martu kupila od Kine. "CM-400 su strašne rakete. Povećaćemo njihov broj", rekao je Vučić. Srbija, uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona unapređuje vojnu saradnju sa Kinom. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma, od 2020. do 2024, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). Vučić je u nedelju izjavio da se piloti Vojske Srbije već obučavaju za francuske borbene avione "rafal", koje je kupila Srbija 2024. godine, ali je dodao da "posle tih aviona dolaze novi vazduhoplovi". "Doći će uskoro, posle 'rafala', novi vazduhoplovi. Biće (aviona) lovaca i školskih aviona, biće svega, pa će nam biti potrebno još mnogo pilota", rekao je Vučić, po završetku vojne vežbe na Pasuljanskim livadama. Naglasio je da se neće odustati od vojne neutralnosti. Govoreći o učešću vojske u mirovnim misijama i vojnim vežbama sa stranim državama, rekao je da Srbija želi da sa svima izvodi vežbe, konstatujući da ih sada ima više sa Zapadom, jer je u toku rat Rusije i Ukrajine. "Ako biste imali vežbe sa bilo kim od njih, bilo bi da ste strana u sukobu, strana u ratu. Čim se prekinu sukobi mi ćemo sa svima da nastavimo vežbe. Čuvaćemo svoju vojnu neutralnost i od nje nećemo odustati", naveo je Vučić. Srbija je od 2006. godine članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali insistira na vojnoj neutralnosti. Nakon što je Rusija započela vojnu invaziju na Ukrajinu februara 2022, Srbija je uvela moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima. Međutim, bilo je izuzetaka, poput vojnih vežbi "Platinasti vuk" 2023. i 2025, koje su održane sa oružanim snagama Sjedinjenih Država i još nekoliko članica NATO. Osim vežbi sa oružanim snagama SAD, u kojima su učestvovale još neke članice NATO-a, Vojska Srbije održala je i vojne vežbe sa kineskom vojskom. U julu 2025. održana je desetodnevna obuka specijalnih jedinica vojski Srbije i Kine u kineskoj provinciji Hebej na severu te zemlje uprkos upozorenju Brisela Beogradu.

Pod sloganom "Sve se vidi na Vidovdan", u nedelju je u Kraljevu, gradu u centralnoj Srbiji, održan skup na koji su pozvali studenti u blokadi. Hiljade ljudi okupilo se na centralnom Trgu srpskih ratnika u popodnevnim satima. Neki od njih su po visokim temperaturama prepešačili pedesetak kilometara kako bi se priključili mitingu, organizovanom samo dan nakon skupa vladajućih naprednjaka u centru Beograda. Okupljanje u Kraljevu jedan je u nizu protesta na poziv studentskog pokreta, koji su počeli novembra 2024. godine i tragedije u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešice na Železničkoj stanici stradalo šesnaestoro ljudi. Protesti su započeli zahtevima za krivičnom i političkom odgovornošću za nesreću. Antivladini demonstranti smatraju da je do pada nadstrešnice dovela korupcija u projektu rekonstrucije novosadske stanice. Nakon višemesečnih protesta, zatražili su i vanredne izbore. Međutim, sa protesta u Kraljevu dominirale poruke koje se tiču Kosova, nekadašnje srpske pokrajine čiju nezavisnost Srbija ne priznaju. U sličnoj atmosferi protekao je i prošlogodišnji skup na koji su pozvali studenti istog dana, a koji je održan u centru Beograda. Prosest je inače održan na Vidovdan (28. jun), verski i državni praznik kojim se obeležava sećanje na bitku protiv otomanske vojske na Kosovu iz 14. veka. Šta je rečeno o Kosovu?Milena Petrović, profesorka sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici, poručila je u obraćanju okupljenima da politički centri moći u Beogradu i Prištini sinhronizovano ostvaruju sopstvene interese, nauštrb običnih ljudi koji žive na Kosovu. "Takav pristup ne doprinosi međusobnom poštovanju, uvažavanju i prihvatanju između srpskog i albanskog stanovništva, što je preduslov trajnog mira na Kosovu", rekla je Petrović. Na skupu je govorio i Vladan Veselinović, ratni veteran kontroverzne 63. Padobranske brigade, koji je rekao da se "represija vlasti proširila" i na ratne veterane koji su podržali studentske proteste. "Hapsili su nas, pretresali, privodili, medijski linčovali, slali inspekcije, a neki od nas smo dobili i otkaze na poslu", rekao je Veselinović. Kao nekadašnje pripadnike ove jedince Vojske Srbije 63. Paodobransku brigadu, prate ih kontroverze po pitanju uloge koju su imali tokom rata na Kosovu. Ključne se tiču njihovog prisustva na mestu jednog od najmasovnijih zločina počinjenog od strane srpskih snaga nad albanskim civilima u opštini Đakovica, na jugozapadu Kosova. Student Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Lazar Stevanović, rekao je da studenti nisu neprijatelji države. "Tamo gde su korupcija i nasilje postali svakodnevnica, najveća pretnja postaju oni koji traže odgovore", rekao je. Čekanje na datum izboraDok antivladini demonstranti insistiraju na vanrednim parlamentarnim izborima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je sa mitinga naprednjaka, 27. juna, da će za nekoliko nedelja podneti ostavku. Odgovarajući na studentski zahtev, Vučić je više puta do sada najavljivao parlamentarne izbore. Prema poslednjim njegovim najavama biće održani na jesen ove godine.

Policija Kosova privela je 37 osoba nakon obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu na oko desetak kilometara od Prištine, gde se svakog 28. juna okupljaju Srbi sa Kosova, iz Srbije i zemalja regiona u znak sećanja na bitku protiv turske vojske na Kosovu 1389. godine. Policija Kosova je saopštila da je na Gazimestanu 28. juna privedeno 37 osoba radi saslušanja jer su "provocirali uzvikivanjem provokativnih parola sa elementima podsticanja mržnje, čime su prekršili zakonske odredbe". "Sve policijske aktivnosti sprovode se u saradnji i koordinaciji sa pravosudnim organima. Nakon saslušanja, 37 osoba je procesuirano pred sudom i trenutno se čeka odluka suda", navedeno je u saopštenju. Vidovdan je i verski praznik a Srpska pravoslavna crkva tradicionalno na Gazimestanu služi parastos za poginule vojnike u onome što je poznato kao Kosovska bitka. Povodom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu i ove godine je bio prisutan veliki broj policajaca, a na ulazu se posetiocima delilo uputstvo u kome je pisalo da se neće tolerisati "nošenje i isticanje raznih simbola, koji predstavljaju ili podstiču međuetničku, versku ili političku mržnju". U tom uputstvu stoji i da će biti uhapšeni svi koji počine neka od ovih krivičnih dela. Pojedini okupljeni na Gazimestanu su, pored ostalog, uzvikivali "Kosovo je Srbija" ili pevali pesme o Kosovu i Vidovdanu. Tokom obeležavanja Vidovdana 2025. godine policija Kosova je privela 17 osoba na informativni razgovor zbog "podsticanja mržnje" i "nošenja provokativne odeće". Inače, tokom obeležavanja Vidovdana i isticanje zastave Srbije je često predmet tenzija. Osnovni sud u Prištini je prošle godine poništio odluku opštine Gračanica, u kojoj živi većinsko srpsko stanovništvo, o dozvoli za isticanje srpske zastave povodom Vidovdana uz obrazloženje da je prekoračila ovlašćenja i postupila suprotno zakonima Kosova, budući da Vidovdan nije zvanični praznik. U međuvremenu su sredinom juna ove godine zemlje Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Italija i Francuska) i Kancelarija EU na Kosovu centralnim i lokalnim vlastima uputili pismo u kome se podseća da je upotreba simbola i nacionalnih zastava manjinskih zajednica pravo koje je zaštićeno Ustavom. Član 59. Ustava Kosova svim zajednicama garantuje pravo da koriste i ističu svoja nacionalna obeležja, čuvaju i razvijaju svoju kulturu i imaju pristup obrazovanju i informacijama na svom jeziku. Gazimestan na Kosovu poznat je i po govoru koji je na tom mestu 1989. godine održao tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. Taj govor često se navodi kao jedan od uvoda u oružane sukobe koji su usledili tokom raspada bivše Jugoslavije. Trideset godina od Miloševićeve najave ratova na GazimestanuDirektor kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petar Petković, saopštio je da mu poslednje tri godine kosovske vlasti ne dozvoljavaju da prisustvuje obeležavanju Vidovdana, ali da "nikakve zabrane niti političke prepreke ne mogu umanjiti našu odlučnost da ostanemo uz svaki srpski dom i svaku srpsku porodicu koja živi na prostoru Kosova i Metohije". Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo osudila je privođenje dela učesnika obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu, uz ocenu da je reč o " sramnom i besprizornom činu represije". Prema informacijama Kancelarije, među privedenima su Srbi sa Kosova i iz centralne Srbije. U saopštenju se navodi da će Kancelarija obavestiti o ovome obavestiti međunarodne predstavnike. "Zahtevamo da međunarodni predstavnici ulože sve svoje napore i diplomatske aktivnosti kako bi se svi privedeni oslobodili, a njima će svakako biti obezbeđena pravna pomoć", navodi se u saopštenju. Srpska lista, vodeća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, saopštila je da je više pripadnika srpske zajednice privedeno bez "ikakvih pismenih dokumenata o razlozima hapšenja". "O ovom činu koji doživljavamo kao pokušaj zastrašivanja i dokaz represije režima u Prištini, obavestili smo međunarodne predstavnike od kojih smo tražili da se hitno uključe i zatraže puštanje svih uhapšenih", navodi se u saopštenju.