Nacrt godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o Kosovu ocenjuje da je 2025. godina bila "izgubljena godina" za Kosovo zbog paralizovanog političkog procesa. Nacrt izveštaja, čiji je autor evropski zastupnik Riho Teras (Terras), izvestilac za Kosovo, pozdravlja formiranje nove Skupštine i Vlade Kosova nakon izbora održanih 28. decembra, ali žali zbog neuspeha Skupštine da izabere novog predsednika u ustavnom roku, "čime je zemlja gurnuta ka novim izborima". U dokumentu se takođe prima na znanje raspuštanje Skupštine predsedničkim ukazom 6. marta 2026. godine. Autor izveštaja u pratećem obrazloženju ocenjuje da su neki od izazova za Kosovo nasleđeni problemi, čije rešavanje zahteva uključivanje celog regiona u širi proces integracije u Evropsku uniju. "Dijalog Prištine i Beograda, koji je pokrenut kako bi se pronašao kompromis prihvatljiv za strane, nažalost nije dao očekivane rezultate. Dijalog je u osnovi bio neaktivan 2025. To je takođe bilo zato što Kosovo nije imalo vladu s mandatom i ovlašćenjima, a pregovori u ovom obliku nemaju izgleda", naveo je Teras u obrazloženju. On je istakao da Evropska komisija i Evropski parlament te države članice EU, svakako moraju učiniti sve kako bi osigurali da se dijalog Prištine i Beograda nastavi obnovljenom snagom. U nacrtu dokumenta podseća se da normalizacija odnosa sa Srbijom i primena obaveza iz dijaloga o normalizaciji odnosa ostaju sastavni deo evropske perspektive Kosova. Ponavlja se važnost konstruktivnog angažmana vlasti Kosova i Srbije kako bi se postigao sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji, "zasnovan na međusobnom priznavanju i u skladu s međunarodnim pravom". Pozivaju se i Kosovo i Srbija da primene Sporazum koji je postignut u Briselu u februaru 2023. godine, kao i aneks primene koji je usaglašen u martu iste godine u Ohridu. Među obavezama čiju primenu traži Evropski parlament obuhvaćeni su uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom i ukidanje protivljenja Srbije članstvu Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama. Od obe strane se ovim dokumentom traži da izbegavaju jednostrane akcije koje bi mogle potkopati proces dijaloga. Dokumentom se poziva pet država članica EU koje nisu priznale kosovsku nezavisnost da "krenu ka priznavanju, omogućavajući Kosovu da napreduje ravnopravno s drugim kandidatima". U izveštaju se pozdravlja postepeno ukidanje mera EU protiv Kosova od maja 2025. godine i poziva na hitno ukidanje preostalih mera, koje više nisu opravdane i nastavljaju negativno da utiču na kosovsko društvo; napominje se da je ovaj uticaj vidljiv u celom društvu i da je posebno pogodio lokalne zajednice, organizacije civilnog društva i mala i srednja preduzeća. Nacrt dokumenta biće predmet rasprave na spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET) 17. marta. Istog dana raspravljaće se i o nacrtu izveštaja o Srbiji, kao i o izveštaju delegacije Evropskog parlamenta koja je u januaru posetila zemlju. Kasnije tokom godine oba dokumenta će glasanjem na plenarnoj sednici dobiti formu rezolucije Evropskog parlamenta.

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su u sredu strategiju o proširenju Evropske unije (EU) u kojoj se ocenjuje da je proširenje strateški odgovor na promenljivu geopolitičku stvarnost i vitalna investicija u bezbednost i stabilnost EU. Prema usvojenom dokumentu, cena neproširenja premašila bi cenu pridruživanja novih članica EU, što bi rizikovalo stvaranje geopolitičkih sivih zona podložnih antagonističkom stranom uticaju. Za ovaj izveštaj glasalo je 385 evropskih poslanika, protiv je bilo 147, dok je 98 bilo uzdržano. Autor nacrta dokumenta, poslanik Petras Auštrevičius, ocenio je da u svetlu izazova današnjice mora doći do poboljšanja modela integracije u EU kako bi se bolje odražavali interesi Unije i očekivanja zemalja kandidata. "Proširenje EU mora ići ruku pod ruku sa unutrašnjim reformama kako bi se zaštitilo funkcionisanje EU i poboljšali procesi donošenja odluka, uključujući veću upotrebu glasanja kvalifikovanom većinom. EU mora završiti ove reforme do trenutka kada kandidati koji vode ka EU ispune kriterijume za članstvo i budu spremni za pristupanje EU", ocenio je Auštrevičius. U usvojenom dokumentu navodi se da su Crna Gora i Albanija već postavile ambiciozne ciljeve za završetak pregovora o pristupanju do kraja 2026, odnosno 2027. godine. Ističe se da bi EU trebalo da ohrabri ove zemlje kada njihove ambicije budu praćene opipljivim reformama, te se poziva Savet EU da prizna ovaj zamah i ukloni sve prepreke koje postoje na strani EU. Putem ovog izveštaja poziva se i na što brže otvaranje pregovaračkih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom. U dokumentu se ističe da članstvo u EU mora ostati zasnovano na zaslugama, a proces reverzibilan. Nijedna zemlja, kako stoji u dokumentu, ne sme se tretirati kao deo paketa. Evropski poslanici poručuju putem ovog izveštaja da ne može biti prečica u pogledu vrednosti i temeljnih principa EU. "Vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija, prava manjina, nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije moraju ostati u prvom planu procesa proširenja, uz održivu podršku civilnom društvu", navodi se u dokumentu. Takođe se podvlači neophodnost usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što se ocenjuje kao "ključni pokazatelj geostrateške orijentacije zemlje kandidata". Poslanici Evropskog parlamenta primećuju da se najzabrinjavajuće demokratsko nazadovanje događa u zemljama proširenja sa najnižom usklađenošću sa zajedničkom evropskom politikom sankcija, kao i u onim zemljama gde je proces pristupanja efektivno zastao. Dan pre glasanja o ovom izveštaju održana je rasprava u Evropskom parlamentu kojoj je prisustvovala i evropska komesarka Marta Kos, koja je poručila da EU neće dozvoliti pridruživanje zemalja koje bi mogle tajno potkopavati njene vrednosti ili institucije. "Nema trojanskih konja. Zemlje koje bi nas potkopale iznutra ne mogu postati članice EU. Moramo biti apsolutno sigurni u to. Zemlje koje se pridružuju EU moraju biti jake i otporne demokratije sposobne da se odupru toksičnom uticaju Rusije i drugih", rekla je Marta Kos u Evropskom parlamentu u utorak.

"Zašto Beograd ćuti" i "Po kom sistemu da dišemo" neke su od poruka grupe studenata i profesora Univerziteta u Severnoj Mitrovici na protestu u sredu protiv integracije obrazovanja u kosovski sistem. Univerzitet u Severnoj Mitrovici radi u sistemu Srbije a student Filološkog fakulteta Luka Pečenković je rekao da su "prepušteni sami sebi", da nadležni ćute jer "im je tako naređeno". On je rekao i da je protest održan bez podrške rektorata, a da im je osnivač Univerziteta - Vlada Srbije, "okrenuo leđa". "Profesori, ostali koji se plaše, koji su ucenjeni, izgubićemo svakako. Oni koji vam prete gubitkom posla, neće moći da sprovedu tu pretnju. Borite se za vaš i naš interes, zajednički interes", rekao je Pečenković. Profesorka Mitra Reljić je kosovske vlasti pozvala da im izdaju "potvrdu za život", za obrazovanje i očuvanje identiteta, dok je zvanični Beograd pozvala da stane iza Univerziteta koji je osnovao. Pitanje integracije srpskog zdravstva i obrazovanja na Kosovu pokrenuto je septembra prošle godine, kad je premijer Aljbin (Albin) Kurti poručio da dualni sistem nije održiv, te da je potrebna "inkorporacija istih i ujedinjenje". Tada je rekao da će se na integraciji raditi zajedno sa političkim predstavnicima srpske zajednice, ali i međunarodnom zajednicom, što je ponovo preneo ambasadorima zemalja Kvinte (SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Italija) u dva navrata od početka godine. Ipak, do sada nije jasno precizirano koji modeli integracije se razmatraju. Evropska unija je ranije u odgovoru za RSE navela da će se status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje na Kosovu podržava Srbija, rešavati u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu sa postignutim sporazumima i važećim kosovskim zakonima. Na integraciji zdravstva i obrazovanja u skladu sa Briselskim sporazumom insistira i zvanični Beograd, kao i Srpska lista kao najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku aktuelnih vlasti u Srbiji. U međuvremenu je Univerzitet u Prištini 10. februara dao rok od 30 dana Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Severnoj Mitrovici da se iseli iz prostorija koje koristi ili da počne da plaća zakup. Rektor Univerziteta u Prištini Arben Hajrulahu (Hajrullahu) ranije je za Radio Slobodna Evropa naveo da je zahtev za oslobađanje “uzurpirane” imovine upućen na osnovu važećih zakona Kosova i procedura. Rekao je i da je Univerzitet u Prištini posvećen stavljanju u upotrebu "svih svojih objekata i prostora, za kojima postoji velika potreba, bez daljeg odlaganja”. S druge strane, rektor Univerziteta u Severnoj Mitrovici Nebojša Arsić ranije je u izjavi za portal Kossev rekao da Fakultet tehničkih nauka ne funkcioniše u kosovskom pravnom sistemu, te da nema mogućnost da na ovaj zahtev odgovara institucionalno, već da u vezi sa daljim koracima "čeka instrukcije".

Tri broda su oštećena u incidentima u ključnoj pomorskoj arteriji Persijskog zaliva, kroz koju prolazi oko petina globalnih isporuka nafte i gasa, dok je Iran nastavio da izvodi vazdušne napade po Bliskom istoku. Komercijalni brodovi koji plove pod zastavama Tajlanda, Japana i Maršalskih Ostrva bili su meta nepoznatih projektila kod Ormuskog moreuza, saopštile su u sredu Pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO), britanski koordinacioni centar koji prati bezbednosne pretnje komercijalnim brodovima. Iako posle napada nije bilo izveštaja o pogibiji članova posade, UKMTO je savetovao brodovima u Ormuskom moreuzu da "plove s oprezom i prijave svaku sumnjivu aktivnost", dodajući da su istrage o incidentima u toku. Ovi napadi neposredno kod obale Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), gde se plovni put sužava na manje od četiri kilometra širine, poslednji su u nizu od najmanje desetak incidenata otkako su američke i izraelske snage započele vojnu kampanju protiv Irana 28. februara. Američki i izraelski napadi su izazvali udare Irana iz odmazde na mete u mnogim susednim državama Zaliva. Američke snage 'eliminisale' 16 iranskih minopolagačaNiz udara na komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu usledio je posle upozorenja američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) Iranu, u kojem je zahtevao od Teherana da ukloni sve mine u tom području, ili će se u suprotnom suočiti s "vojnim posledicama" koje će biti na "nivou kakav nikada nije viđen". "Ako je Iran postavio bilo kakve mine u Ormuskom moreuzu... želimo da se one odmah uklone", napisao je Tramp na Truth Social u utorak, dodajući da će američke snage "trajno eliminisati svaki čamac ili brod koji pokuša da minira Ormuski moreuz". Kasnije tog dana je Centralna komanda SAD saopštila da je američka vojska "eliminisala više iranskih morskih brodova... uključujući 16 minopolagača u blizini Ormuskog moreuza". Dok Iran nastavlja svoje napade iz odmazde usmerene na susedne zemlje izvoznice nafte, poremećaji u brodskim linijama u regionu gurnuli su globalnu energetsku ekonomiju u krizu i cene nafte su u sredu porasle za više od pet odsto. Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) rekao je da iranski rat "mora biti zaustavljen pre nego što postane veći i region potpuno zahvati plamenom". "Biće još gubitaka života i imovine, a troškovi za globalnu ekonomiju će se još više povećati", dodao je Erdogan, dok su 12. dana rata prijavljeni novi iranski napadi širom Bliskog istoka. Emirat Dubai, koji je deo Ujedinjenih Arapskih Emirata, saopštio je u sredu da su se dva drona srušila u blizini gradskog aerodroma, kao i da su povređene četiri osobe – dva državljanina Gane, jedan iz Indije i jedan iz Bangladeša. Iran preti da će gađati američke i izraelske bankeU odvojenom razvoju, Iran je u sredu zapretio da će njegove snage gađati ekonomske centre i banke koje pripadaju SAD i Izraelu, navodeći da je odluka doneta kao odgovor na napad "neprijatelja" na banku u Iranu. Portparol zajednička operativna komanda iranske vojske Hatam al-Anbije rekao je da je navodni napad "nelegitiman i nekonvencionalan" čin u ratu koji je Teheranu dao "odrešene ruke da gađa ekonomske centre i banke koje pripadaju" SAD i Izraelu u regionu. U saopštenju su pozvani ljudi u zemljama u kojima se nalaze američke i izraelske banke da ne borave prečniku od jednog kilometra od njih. Mada u saopštenju nije navedeno ime banke niti njena lokacija, već samo da je napad izveden tokom noći, banka Sepah – jedna od najvećih iranskih državnih banaka – kasnije je saopštila da je jedna od njenih filijala u Teheranu pogođena projektilom u jedan sat u sredu ujutro. Iranski državna televizija IRINN navela je da su u pogođenoj banci u Teheranu zaposleni radili dodatnu smenu kako bi pripremili isplate plata za mart. Prema izveštaju, u napadu je poginuo "veliki" broj ljudi. Zasad se i tom napadu nisu oglasili SAD ili Izrael. Izraelske odbrambene snage (IDF) su najavile novi "široki talas udara usmerenih na infrastrukturu iranskog terorističkog režima širom Irana". "Istovremeno, IDF je počeo da napada infrastrukturu Hezbolaha u Bejrutu", dodala je izraelska vojska u saopštenju objavljenom na Telegramu. Uz izveštaj Reutersa

Poslanik opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Rakočević izjavio je u sredu da podnosi ostavku na mesto potpredsednika Skupštine Crne Gore zbog spornih zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). "Vlast je donošenjem zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u prešla crvene linije opozicije, ali i EU", rekao je Rakočević, najavljujući ostavku na mesto potpredsednika Skupštine. Zbog usvajanja zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene s pravnom tekovinom Evropske unije, poslanik DPS-a Ivan Vuković najavio je ostavku na mesto predsednika Odbora za evropske integracije, dok je vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini – Miodrag Laković je napustio klub PES-a i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je saopštio da je vratio na ponovno odlučivanje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o unutrašnjim poslovima ukazujući, kako je naveo, na " problematičnost pojedinih normi", među kojima su neusklađenost s pravnom tekovinom EU i neusklađenost s Ustavom. Crnogorski ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 s Evropskom unijom. S druge strane, Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe s pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Opozicija i civilno društvo su kritikovali izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima uz ocenu da se njima olakšava političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. S druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela.

Kijev i Moskva iznijeli su različite navode o ukrajinskom napadu na rusku pograničnu oblast Brjansk, pri čemu je lokalni guverner rekao da je šest civila ubijeno, dok je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski naveo da je pogođena fabrika komponenti za rakete. U međuvremenu, ukrajinske vlasti su saopštile da je ukupno najmanje šest ljudi ubijeno u ruskim napadima 10. marta, uključujući četiri osobe koje su poginule u zračnom napadu na grad Slovjansk u Donjeckoj oblasti, gdje su naveli da je još 16 osoba ranjeno. Napadi su uslijedili dok su pregovori uz posredovanje SAD-a o okončanju ruske agresije na Ukrajinu, koja sada ulazi u petu godinu od početka invazije punog obima, u zastoju zbog američko-izraelske kampanje protiv Irana. U audio poruci, Zelenski je rekao novinarima da bi sastanak SAD–Ukrajina–Rusija mogao biti održan iduće sedmice, moguće u Švicarskoj ili Turskoj, gdje su se ranije odvijale neke runde pregovora. Specijalni izaslanik američkog predsjednika Donalda Trumpa, Steve Witkoff, rekao je za CNBC 10. marta da misli da će se "trilateralni sastanak pomjeriti za neko vrijeme iduće sedmice i… da ostajemo pozitivni po tom pitanju". Nekoliko rundi pregovora donijelo je malo vidljivog napretka o ključnim pitanjima, uključujući teritorij, pri čemu Rusija insistira da joj bude predata ona oblast Donjecke regije koju nije uspjela zauzeti uprkos godinama žestokih borbi. Tačnost navoda o napadu na Brjansk nije se mogla odmah potvrditi. Ruski regionalni guverner Aleksandar Bogomaz rekao je u objavi na Telegramu da je šest civila ubijeno, a 37 ranjeno. Zelenski nije spominjao žrtve u svojim javnim komentarima o napadu. "Naši vojnici pogodili su jednu od ključnih ruskih vojnih fabrika u Brjansku. Ova fabrika je proizvodila elektroniku i komponente za ruske rakete", rekao je on u svakodnevnom obraćanju, nazvavši napad "potpuno opravdanim odgovorom agresoru". Ukrajinske vlasti su navele da je, osim žrtava u Slovjansku, jedna osoba ubijena u oblasti Sumi i jedna u Dnjepropetrovskoj oblasti, gdje je u zasebnom napadu ranjeno devet ljudi, uključujući i dijete. Usred konstantnih borbi duž linija fronta na istoku i jugu Ukrajine, Rusija svakodnevno izvodi napade na gradove, mjesta i infrastrukturu širom zemlje, često pogađajući kuće i stambene zgrade i ubijajući ili ranjavajući civile.

Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos je poručila da Evropska unija (EU) neće dozvoliti pridruživanje zemalja koje bi mogle tajno potkopavati njene vrednosti ili institucije. "Nema trojanskih konja. Zemlje koje bi nas potkopale iznutra ne mogu postati članice EU. Moramo biti apsolutno sigurni u to. Zemlje koje se pridružuju EU moraju biti jake i otporne demokratije sposobne da se odupru toksičnom uticaju Rusije i drugih", rekla je Marta Kos u Evropskom parlamentu(EP). Govoreći u Evropskom parlamentu, gde se raspravljalo o proširenju, Marta Kos je naglasila da se samo insistiranjem na vladavini prava kao ključnom prioritetu neminovno jača kredibilitet procesa proširenja EU. Ona je upozorila da se neće dozvoliti prečice u procesu evropskih integracija, odnosno u reformama. Posebno upozorenje je uputila zemljama koje se smatraju liderima u procesu pristupanja EU. "Pozicija predvodnika u procesu pristupanja ne garantuje poseban status", rekla je Kos, istakavši da se ovo odnosi upravo na zemlje koje su najviše napredovale u ovom procesu, poput Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Republike Moldavije. Ovim zemljama je poručila da se "napredak mora iznova zarađivati kroz reforme". Strategija o proširenju o kojoj se raspravljalo u Evropskom parlamentu, između ostalog, ističe potrebu za prevazilaženjem bilateralnih blokada u Savetu EU, osiguravanjem da prevlada pristup zasnovan na zaslugama. Ističe se važnost postepene integracije za one zemlje kandidate koje ostvaruju značajan napredak. Autor dokumenta o strategiji proširenja, evropski zastupnik Petras Auštrevičius, poziva institucije EU da prate zamah i uklone unutrašnje prepreke, uz strogo održavanje procesa pristupanja zasnovanog na zaslugama i predvidivog pristupanja. U dokumentu se navodi da je pregled sektorskih politika EU neophodan kako bi se procenilo kako prilagoditi nove države članice i osigurati efikasno funkcionisanje proširene Unije. "Nema prečica do vladavine prava i uslovljavanja – sloboda medija, ljudska prava, zaštita manjina, rodna ravnopravnost i nediskriminacija su neophodni", izjavio je Petras Auštrevičius. O ovom dokumentu će zastupnici EP glasati u sredu, 11. marta. Dokument, između ostalog, naglašava da je proširenje od najveće strateške važnosti za EU suočenu s ruskom agresijom velikih razmera protiv Ukrajine i drugim zajedničkim geopolitičkim izazovima, koji zahtevaju dugoročnu političku i demokratsku viziju i hrabre odluke. Ponavlja se da je proširenje obostrano korisno i za sadašnje i za buduće države članice. Naglašava se politička hitnost demonstracije predanosti EU procesu proširenja; insistira se na tome da će proširenje EU ojačati evropsku bezbednost. Takođe se ocenjuje da je pristupanje ključni instrument za promovisanje demokratije, vladavine prava i poštovanja temeljnih prava, te bitno sidro za podsticanje regionalnog pomirenja i stabilnosti, povećanje otpornosti i zaštitu zemalja kandidata od zlonamernog stranog uplitanja. Ponavlja se da pristupanje EU uvek mora biti proces zasnovan na zaslugama i da se svaki podnosilac zahteva mora ocenjivati na osnovu sopstvenih zasluga u smislu ispunjavanja kriterijuma, osiguravanja usklađenosti s pravnom tekovinom EU i ispunjavanja svih dodatnih uslova utvrđenih u okviru proširenja. Ističe se da vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija i poštovanje temeljnih prava, uključujući prava manjina, moraju ostati u prvom planu procesa proširenja, pri čemu su nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i uključivanje i podrška civilnom društvu ključni preduslovi za napredak na putu ka članstvu u EU, posebno u vreme rastućih autoritarnih tendencija. U dokumentu se podvlači stav da je usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU bitan pokazatelj posvećenosti zemlje kandidatkinje temeljnim vrednostima i načelima EU i njene spremnosti za buduće članstvo.

Vijeće ministara BiH je u utorak navečer, 10. marta donijelo izmjenu Odluke o odobravanju novca Ministarstvu vanjskih poslova BiH iz budžeta institucija Bosne i Hercegovine. Izmjenom se omogućava ovom Ministarstvu da, tokom evakuacije bh. državljana s Bliskog Istoka, uz charter letove koristi komercijalne letove, kao i sve druge vidove saobraćaja. Kako se navodi u saopštenju za javnost, ovom odlukom se omogućava realizacija prošlosedmične odluke Vijeća ministara BiH, kojom je odobreno 800.000 maraka za evakuaciju državljana Bosne i Hercegovine iz država Bliskog Istoka. Vijeće ministara BiH je ranije usvojilo Odluku o traženju međunarodne pomoći putem Mehanizma civilne zaštite Evropske unije za evakuaciju državljana BiH iz država Bliskog istoka, nakon čega je Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine aktiviralo ovaj mehanizam i dostavilo zahtjev za podršku Koordinacionom centru za odgovor na vanredne situacije Evropske komisije (ERCC). Najveći broj državljana BiH nalazi se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gdje je oko 1.000 osoba u svakodnevnoj komunikaciji s Ambasadom BiH u vezi s mogućim odlaskom. Oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj državljana BiH obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju. Sjedinjene Američke Države i Izrael su u subotu, 28. februara, pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susjednim zaljevskim državama. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom zračnom saobraćaju od pandemije korona virusa.

Izrael ne traži beskonačan rat s Iranom i usklađivat će se sa Sjedinjenim Državama oko trenutka kada bi borbe trebalo okončati, rekao je u utorak izraelski ministar vanjskih poslova Gideon Saar, odbivši da javno navede vremenski okvir kada bi sukob mogao završiti. Rat SAD‑a i Izraela protiv Irana, koji je sada u svom 11. danu, zahvatio je Bliski istok, budući da su iranski napadi pogodili susjedne države, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, dok Izrael istovremeno ratuje i protiv Hezbollaha u Libanu. "Nastavit ćemo do trenutka kada mi i naši partneri procijenimo da je primjereno da se zaustavimo", rekao je Saar novinarima u Jerusalemu, zajedno sa svojim njemačkim kolegom. "Ne tražimo beskonačan rat", kazao je. Njemački kancelar Friedrich Merz ranije je u Berlinu rekao da u Evropi raste zabrinutost zbog rata i da se čini kako ne postoje planovi da mu se stavi tačka. "Želimo dugoročno ukloniti egzistencijalne prijetnje Irana prema Izraelu", rekao je Saar, odgovarajući na pitanje Reutersa kako bi, prema Vladi, izgledala pobjeda. Novog vrhovnog vođu Irana, Modžtaba (Mojtaba) Hameneija, sina ajatolaha Alija Hameneija, koji je ubijen od strane izraelske vojske prvog dana rata, opisao je kao ekstremistu. Izrael je poručio da mu je cilj okončati klerikalnu vladavinu u Iranu uništavanjem njegovih nuklearnih i balističkih raketnih programa i stvaranjem uslova da građani Irana svrgnu svoje vladare. Saar je rekao da postoji mogućnost da se stvore uslovi da Iranci "povrate svoju slobodu", uz napomenu da se to možda neće dogoditi tokom rata, nego nakon njega. "Ne bismo smjeli propustiti ovu priliku s djelimičnim rezultatima", dodao je. Njemački ministar vanjskih poslova Johann Wadephul, prvi visoki strani zvaničnik koji je javno posjetio Izrael od početka rata, rekao je da je uvjeren kako su Izrael i Washington otvoreni za diplomatsko rješenje koje bi moglo dovesti do okončanja rata. Međutim, svako takvo rješenje moralo bi uključiti dogovore s Iranom o njegovim nuklearnim i raketnim programima, kao i o podršci regionalnim milicijama- uslovi koje je, kako je naveo Wadephul, Teheran jasno stavio do znanja da trenutno nije spreman prihvatiti.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je u utorak da sednica Ustavnog suda na kojoj će se odlučivati o inicijativama za ocenu ustavnosti zakona o saradnji crnogorske Vlade i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti turizma i razvoja nekretnina bude otvorena za javnost. Milatović je rekao da postoji visok stepen zainteresovanosti stručne i ostale javnosti o toj temi, kao i "brojnim spornim pitanjima koja su pratila potpisivanje" tog sporazuma koji je kao predsednik države odbio da potpiše i vratio poslanicima na ponovno izjašnjavanje, navodeći da je u suprotnosti s Ustavom i zakonima, saopšteno je na sajtu predsednika Crne Gore. Poslanici crnogorskog parlamenta ponovo su u julu izglasali Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina koji je crnogorski premijer Milojko Spajić u martu 2025. potpisao s UAE. "Uvažavajući u potpunosti nezavisnost Ustavnog suda, mišljenja sam da je opravdano da se, u konkretnom predmetu, svaki od sudija posebno izjasni o prijedlogu odluke i javno obrazloži svoj stav", naveo je Milatović. Predsednik Crne Gore je dodao da je 15. decembra 2025. Ustavni sud organizovao javnu raspravu, na kojoj su mišljenje o Sporazumu dali eminentni profesori prava iz Crne Gore i inostranstva ukazujući na brojne pravne manjkavosti. "Sve navedeno upućuje na potrebu da, u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda, a na tragu dobre prakse održavanja javne rasprave i odlučivanje u konkretnom slučaju bude javno", rekao je Milatović povodom sednica Ustavnog suda koja bi trebalo da se održi 12. marta. Deo aktivista i nevladinog sektora u Crnoj Gori ocenio je da je usvajanjem tih Sporazuma suspendovan Ustav, pošto izglasani međudržavni sporazumi imaju primat nad domaćim zakonodavstvom u slučaju bilo kojeg spora. Njima nije predviđeno poštovanje domaćih propisa o javnim nabavkama i tenderima iako Ustav propisuje slobodno tržište i zabranjuje narušavanje konkurencije i podsticanje monopola. Iako se u sporazumima ne navodi lokacija investicija, Vlada Crne Gore je najavila da se oni odnose na ulaganja arapskog biznismena Mohameda Alabara u ulcinjsku Veliku plažu čemu se oštro protivi lokalna zajednica, ekolozi i opozicija. U pitanju je zakup na 99 godina dela Velike plaže, koja sa zaleđem obuhvata oko 20 miliona kvadrata, a na kojoj bi se gradili turistički i objekti za stanovanje, rekao je više puta premijer Spajić. On je u aprilu prošle godine rekao da je Alabar spreman da investira oko 35 milijardi eura. Kasnije je izjavu relativizovao rekavši da je u pitanju potencijal za privlačenje investicije u tom iznosu. Protiv sporazuma su glasno istupili lokalni parlament u Ulcinju i svi poslanici Skupštine iz tog grada. Uoči rasprave prošle godine, predsednik opštine Ulcinj Genci Nimanbegu je kazao da će poslanici koji podrže predložene zakone "postati neprijatelji Ulcinja". "Dvadeset miliona kvadrata ulcinjske Velike plaže izdati na 99 godina. Kako je nekome palo na pamet da to uradi bez javne diskusije, lokalne uprave i stručne javnosti", rekao je Nimanbegu. Nevladina Mreža za afirmaciju nevladinog sektora – MANS, koja se decenijama bori protiv korupcije, ukazala je da se sporazumom investitor izuzima iz nadležnosti domaćeg pravosuđa, da se suspenduje Ustav i zakoni, posebno u delu javnih nabavki i tendera. MANS je upozorio i na visok rizik od pranja novca budući da podaci o stvarnim vlasnicima kompanija registrovanih u UAE nisu javno dostupni, pa Vlada neće moći da proveri kome je ustupila državnu imovinu. S druge strane, ekolozi su upozorili da bi planovi izgradnje na ulcinjskoj Velikoj plaži degradirali životnu sredinu Solane koja je jedno od najvažnijih staništa ptica u Evropi.