Prvi dan mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije, kojima posreduju Sjedinjene Američke Države, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, završen je dok strane nastoje postići dogovor o okončanju rata, koji ulazi u četvrtu godinu. U svom dnevnom video-obraćanju 4. februara, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da ga je ukrajinska delegacija informisala o toku razgovora te da bi prvi konkretan rezultat mogao biti razmjena ratnih zarobljenika između Ukrajine i Rusije u "najbližoj budućnosti". Direktni pregovori u kojima učestvuju Moskva i Kijev, uz prisustvo američkih predstavnika, nastavljeni su u Abu Dhabiju 23. i 24. januara. Sastanci između ukrajinskih i ruskih pregovarača rijetki su od početka sveobuhvatne invazije Kremlja u februaru 2022. godine. "Za danas su pregovori završeni", rekla je novinarima Diana Davitian, glasnogovornica Rustema Umerova, glavnog ukrajinskog pregovarača, dodajući da je "planirano" da se razgovori nastave 5. februara. Specijalni izaslanik američkog predsjednika Donalda Trumpa, Steve Witkoff, zajedno s Trumpovim zetom Jaredom Kushnerom, predstavljaju Sjedinjene Američke Države na pregovorima s Ukrajinom i Rusijom. Detalji razgovora održanih 4. februara nisu objavljeni, ali je Rustem Umerov ranije tokom dana izjavio da će se pregovarački timovi sastajati u odvojenim grupama kako bi razgovarali o konkretnim temama, a zatim održati zajednički sastanak radi usklađivanja stavova. Nade u bilo kakav napredak u okončanju najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svjetskog rata su male. Glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima rano 4. februara da ruski stav u pregovorima ostaje nepromijenjen te da je on "apsolutno jasan i dobro poznat i Kijevu i američkim pregovaračima". Ukrajinski politički analitičar Ihor Reiterovych, govoreći za Current Time, upozorio je da bi Sjedinjene Američke Države mogle potcijeniti ruske ambicije, ističući da "ne postoji apsolutno nikakva garancija" da će se Putin zaustaviti nakon zauzimanja dijela Ukrajine. Reiterovych je pozvao na snažnije sigurnosne garancije za Ukrajinu, naglašavajući da one moraju biti "napisane drugačije nego Budimpeštanski memorandum", aludirajući na sporazum iz 1994. godine koji su potpisale Sjedinjene Američke Države, Rusija i Velika Britanija, a kojim je garantovan teritorijalni integritet Ukrajine u zamjenu za odricanje Kijeva od cjelokupnog nuklearnog arsenala. Pregovori se održavaju svega nekoliko sati nakon masovnih ruskih raketnih i napada dronovima na ukrajinsku prijestolnicu i druge dijelove zemlje, što, kako navode ukrajinski zvaničnici, potvrđuje dobro poznatu taktiku Kremlja da diplomatiju koristi za kupovinu vremena dok istovremeno pojačava napade. Napadi se nastavljaju dok se pregovori obnavljajuRuske snage su tokom noći lansirale više od 100 dronova na Ukrajinu, saopštile su ukrajinske zračne snage 4. februara. U Zaporožju su dvije osobe poginule u napadu dronom na trgovačku zonu u jugoistočnom dijelu grada. U incidentu je ranjeno i 12 osoba, među kojima četvero djece. U Dnjepropetrovskoj oblasti dvije osobe su poginule, a još dvije su ranjene u napadu dronom, saopštile su regionalne vlasti. "U napadu na Dnjepropetrovsku oblast poginuli su 68-godišnja žena i 38-godišnji muškarac", napisao je na Telegramu Mykola Lukašuk, predsjednik regionalne administracije. U južnoj oblasti Odesa najmanje pet osoba je povrijeđeno u noćnom ruskom napadu, saopštile su regionalne vlasti, dodajući da su oštećene kuće, vrtići i jedna škola.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za Rojters da će Srbija i dalje imati velike količine gasa iz Rusije, ali i da planira da obezbedi 500 miliona kubnih metara godišnje, što je petina potreba, kroz mehanizam zajedničke nabavke gasa Evropske unije (EU). Srbija se priključila tom mehanizmu prošle godine. Iako je započela divezifikaciju snabdevanja, Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskog gasa. Vučić je rekao da Srbija mora da prilagodi energetsku politiku određenim zahtevima. "Ipak ćemo imati velike količine ruskog gasa, ali sve više uzimamo od Evropljana", dodao je Vučić. EU pokušava da smanji Rusiji prihode od energetike za rat u Ukrajini i planira da do 1. januara 2028. potpuno ukine uvoz ruske nafte i gasa. Srbija već kupuje gas od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi Srbiji omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. Očekuje se da će naftovod koji povezuje Srbiju i susednu Rumuniju biti završen 2027. godine. "Ovo je velika diverzifikacija", ocenio je Vučić. Srbija nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom prošle godine, a kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta. Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. U oktobru je američka administracija sankcionisala Naftnu industriju Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva. U toku su pregovori Gaspromnjefta i mađarskog MOL-a o kupovini ruskog udela.

U Beogradu su održana dva skupa - komemorativni kvislingu Milanu Nediću i protest antifašista. Okupljene je nekoliko sati razdvajala policija, da bi potom nakon legitimisanja tražila da se raziđu, što su obe grupe učinile. Na skupu antifašista je poručeno da su se okupili protiv komemoracije čoveku koji je "ispisao najmračnije stranice srpske istorije". "Tu smo jer njegovi ideološki sledbenici iz današnjih neonacističkih organizacija na ovom mestu hoće da slave jednu od najmračnijih istorijskih figura Srbije", rekao je jedan od učesnika. Okupljeni su uzvikivali "Fašizam neće proći", "Smrt fašizmu, a sloboda narodu". Danilo Stojanović iz Zbora Stari grad rekao za RSE da građani treba da pokažu da su protiv komemoracije fašističkom i nacističkom kolaboracionisti, pa će možda u budućnosti država početi da sankcioniše takve komemoracije. Andrija, student Fakulteta političkih nauka izjavio je za RSE da su se okupili jer žele da spreče neonaciste da održe komemorativni skup fašističkom kolaboratoru. Kontraskup je organizovao Zbor građana opštine Stari grad, a podržala su ga i neformalna udruženja antifašista iz Beograda. Građani su se okupili na uglu Simine i Ulice knjeginje Ljubice oko 19 časova, sat vremena uoči najavljenog skupa ultradesničara. Na komemoraciju premijeru kvislinške Vlade tokom nacističke okupacije Jugoslavije ranije je pozvalo nekoliko ekstremno desničarskih grupa. U Ulici knjeginje Ljubice, pedesetak metara od skupa antifašista, bila je manja grupa ultradedničara. Stajali su u tišini, nosili trobojke sa grbom iz vremena Nedićeve vlade, a većina njih je bila pod kapuljačama i maramama, dok su neki nosili obeležja Srbske Akcije, javio je reporter RSE. Ko slavi Nedića?Ultradesničarske grupe "Zentropa", "Srbska akcija" i "Klub 451" pozvali su krajem januara na obeležavanje godišnjice Nedićeve smrti, u blizini mesta na kojem je predsednik marionetske "Vlade narodnog spasa" izvršio samoubistvo 1946. godine. Ove grupe se istim povodom već godinama okupljaju u centru Beograda. "Zentropa Srbija" je ogranak transnacionalne mreže ultradesničarskih organizacija koja deluje u Evropi. U Srbiji je nastala nakon neuspešnog pokušaja formiranja "Generacije identiteta", koja deluje u zemljama Zapadne Evrope. "Zentropa" je tesno povezana sa "Klubom 451". Reč je o beogradskom kafiću u kome se poslednjih nekoliko godina okupljaju ekstremni desničari iz Srbije i inostranstva. RSE je pisao da su se u ovom klubu 2022. sastali italijanski i srpski ultradesničari, kao i o tribini na kojoj su tamo učestvovali ekstremisti iz Rumunije u septembru 2023. Zvanični zastupnik "Kluba 451" je Marko Gajinović, nekadašnji član "Nacionalnog srpskog fronta", organizacije koja je dovođena u vezu sa Goranom Davidovićem, vođom zabranjene neonacističke organizacije "Nacionalni stroj". "Srbska akcija" nije zvanično registrovana u Agenciji za privredne registre, a na svom sajtu navodi da se zalaže za "borbeno srbsko pravoslavlje", kao i za čuvanje "nacionalnog bića i rasnog identiteta". Nema istaknutog vođu, a pažnju šire javnosti je privukla krajem 2014. godine, kada su njihovi članovi ubacivali u poštanske sandučiće više beogradskih naselja letke protiv romske populacije. Njihovi članovi su učestvovali na brojnim ekstremno desničarskim skupovima i organizovali ulične skupove sećanja za saradnike okupatora iz vremena Drugog svetskog rata. Osim toga, održavaju redovne kontakte sa ultradesničarima iz drugih evropskih zemalja, poput Rusije, Poljske i Rumunije. "Srbska akcija" je bila jedna od dve grupe krajnje desnice iz Srbije koja je učestvovala na konferenciji ideološki bliskih organizacija i stranaka u Sankt Petersburgu septembra 2025. godine. Predstavnici ove organizacije su u maju 2022. posetili poligon za obuku ruske paramilitarne grupe "Imperijalni legion" koji ratuje u Ukrajini. "Legion" je deo "Ruskog imperijalnog pokreta" kojeg su Sjedinjene Države stavile na listu terorističkih organizacija. Ko je Milan Nedić?Milan Nedić bio je predsednik takozvane "Vlade narodnog spasa" u vreme nemačke okupacije Srbije od 1941. do 1944. godine. Juna 1945. proglašen je za ratnog zločinca zbog izdaje naroda, službe okupatoru, mučenja i terorisanja stanovništva. Kao čelnik kolaboracionističke vlade, Nedić snosi odgovornost za saradnju sa nacističkom Nemačkom i učešće u holokaustu, ubistva i progon antifašista, hapšenje Jevreja, pljačku njihove imovine i učešće u egzekucijama u logorima Topovske šupe i Banjica u Beogradu. Nedićeva policija i žandarmerija je, uz nemačke okupacione vlasti, bila ključna u istrebljenju jevrejskog i romskog stanovništva, kao i antifašista. Beograd je bio jedan od prvih gradova u okupiranoj Evropi koji je proglašen za "judenfrei" ("očišćen od Jevreja"). Javno dostupne arhive čuvaju uredbe, naredbe i dekrete Nedićeve vlade o zabrani prava na rad i pohađanje fakulteta Jevrejima i Romima, i konfiskaciji njihove imovine. Kolaboracionistička vlada Milana Nedića raspuštena je 4. oktobra 1944, a on je dva dana kasnije, sa većinom ministara, napustio zemlju. Britanci su ga izručili jugoslovenskim snagama 1. januara 1946. godine. Početkom februara iste godine izvršio je samoubistvo u istražnom zatvoru u centru Beograda, pre nego što je suđenje počelo. Pred sudom u Beogradu je od 2015. do 2019. vođen postupak pravne rehabilitacije Milana Nedića, koju su pokrenuli njegovi potomci. Apelacioni sud u Beogradu je u aprilu 2019. pravosnažno odbio da rehabilituje Nedića. Sud je podsetio da je Nedić tokom svog mandata donosio brojne uredbe, naredbe i proglase čiji je cilj bio podrška okupatorskom režimu, da je držao govore u kojima je veličao Nemačku i njenog nacističkog vođu Adolfa Hitlera, kao i da je pozivao stanovništvo na poslušnost okupatoru i odustajanje od svake borbe protiv njega.

Put Trnovo–Miljevina–Foča u Bosni i Hercegovini od 4. februara je zatvoren za saobraćaj zbog ugrožene sigurnosti, a ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Zoran Stevanović izjavio je da su radovi na Hidroelektrani "Bistrica" prouzrokovali klizište i teško oštećenje mosta na istoimenoj rijeci. Stevanović je naveo da se most na rijeci Bistrici nalazi u katastrofalnom stanju, te da je nesiguran za upotrebu, zbog čega je donesena odluka o potpunoj obustavi saobraćaja na ovoj dionici. "Izvođač radova je neodgovorno postupio i došli smo u situaciju da upotreba mosta nije bezbjedna, odnosno da je ozbiljno ugrožena sigurnost putnika", rekao je Stevanović. Prema njegovim riječima, nakon provedene ekspertize i kontinuiranog praćenja stanja utvrđeno je da dolazi do svakodnevnog pomjeranja mosta, što dodatno povećava rizik od nesreća. Zbog toga su Javno preduzeće Putevi Republike Srpske, u saradnji s Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom saobraćaja i veza, donijeli odluku o zatvaranju ovog putnog pravca. Stevanović je pojasnio da će putnička vozila i manji autobusi koristiti alternativni pravac preko Kalinovika, dok će ostala vozila biti preusmjerena na druge saobraćajnice. Dodao je da će zabrana saobraćaja ostati na snazi sve dok se ne ispune svi sigurnosni uslovi za ponovno odvijanje saobraćaja na ovom putu.

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu odbio je zahtev za prevremeno puštanje iz zatvora haškog osuđenika Milana Martića. Nekadašnji predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine, koji služi zatvorsku kaznu u Estoniji, stiče pravo na uslovni otpust pošto je odslužio dve trećine kazne od 35 godina zatvora. Sudija i predsednica Mehanizma Graciela Gatti Santana odbila je zahtev za razmatranje prevremenog puštanja na slobodu zbog "težine zločina i izostanka dovoljnih znakova rehabilitacije". U odluci suda je navedeno da Martić tokom izdržavanja kazne nije pokazao kritičko preispitivanje svojih dela i nije izrazio žaljenje prema žrtvama, već se predstavlja kao politički zatvorenik. Sudija je navela da je uzeto u obzir i zdravstveno stanje Martića, ali da je on pod redovnim zdravstvenim nadzorom. Milana Martića je Haški sud osudio na 35 godina za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja od 1991. do 1995. u Hrvatskoj, uključujući progone, ubistvo, deportaciju, napade na civile i bezobzirno uništavanje civilnih područja. Presuda uključuje i odgovornost za raketne napade na Zagreb u maju 1995.

Sve članice Evropske unije moraće da od 10. aprila uvedu Sistem ulaska/izlaska (EES) na svim svojim graničnim prelazima i da registruju sve državljane trećih zemalja koji prelaze granicu, saopštila je Evropska komisija. EES je automatizovani IT sistem koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane zemalja van Evropske unije koji ulaze u šengenski prostor. Sistem beleži biometrijske podatke – otiske prstiju i snimke lica – kao i lične podatke i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta. Sistem EES je delimično uveden u oktobru 2025. godine, a biće u potpunosti operativan u aprilu ove godine. Zvaničnici Evropske komisije navode da će državama članicama biti dozvoljeno postepeno uvođenje sistema do 9. aprila, kako bi on dan kasnije postao potpuno operativan. Evropska komisija, međutim, ostavlja državama članicama određeni stepen fleksibilnosti u faznoj implementaciji naročito tokom takozvane "špic sezone" leta. "S obzirom na zabrinutosti u vezi sa predstojećom letnjom sezonom, ugrađena je dodatna fleksibilnost i za letnji period. Države članice, ukoliko je potrebno, mogu produžiti period postepenog uvođenja do septembra", potvrdio je portparol Evropske komisije Markus Lamert. EES sistem će se primenjivati na građane koji poseduju biometrijske pasoše, bez obzira na to da li im je za ulazak u EU potrebna viza ili ne. Građani koji nemaju biometrijski pasoš i dalje će prolaziti kroz manuelno pečatiranje putnih dokumenata. Putnici koji prekorače dozvoljeni boravak u EU (90 dana u periodu od 180 dana) smatraju se osobama koje nezakonito borave u šengenskom prostoru i biće podvrgnuti postupku povratka. Prema uredbi Evropske komisije, odluke o povratku u pojedinim slučajevima biće praćene zabranom ulaska (kada nije odobren rok za dobrovoljni odlazak ili kada obaveza povratka nije ispunjena), dok se u drugim slučajevima takođe može izreći zabrana ulaska. I zabrane ulaska i odluke o povratku biće evidentirane u sistemu EES. Trajanje zabrane ulaska određivaće se uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti pojedinačnog slučaja i, po pravilu, neće biti duže od pet godina. Ukoliko osoba na koju se zabrana odnosi pokuša ponovo da pređe šengensku granicu, ulazak će joj biti odbijen na granici, a podaci o odbijanju biće registrovani u sistemu. U određenim slučajevima predviđena je i mogućnost poništavanja pasoša prilikom pokušaja ulaska.

Predstavnici Evropske komisije dogovorili su se sa partnerima sa Zapadnog Balkana da se razgovori o problemima sa vozačima kamiona na granicama sa Šengenskom zonom nastave na tehničkom nivou. Formiranje radne grupe za razgovore na tehničkom nivou rezultat je sastanka nadležnih ministara iz regiona sa predstavnicima Evropske komisije, koji je održan 3. februara u onlajn formatu. "Cilj sastanka bio je da se obezbedi jasno razumevanje funkcionisanja sistema ulaska i izlaska, kao i da se razgovara o merama za ublažavanje potencijalnih negativnih uticaja", izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamert. On je dodao da je Evropska komisija svesna zabrinutosti koju su izrazili transportni operateri sa Zapadnog Balkana, da pažljivo prati situaciju i da je u redovnom kontaktu sa partnerima iz regiona. Sastanak sa ministrima Zapadnog Balkana održan je nakon što su prevoznici iz četiri zemlje regiona od 26. januara započeli blokadu graničnih prelaza, protestujući zbog uvođenja sistema ulaska i izlaska u Šengenskoj zoni. Evropski sistem ulaska i izlaska (EES) je automatizovani IT sistem koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane zemalja van Evropske unije koji ulaze u Šengenski prostor. Sistem beleži biometrijske podatke – otiske prstiju i snimke lica – kao i ime putnika i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta. EES je delimično uveden u oktobru 2025. godine, dok se očekuje da u potpunosti postane operativan u aprilu 2026. godine. Evropska komisija je obećala da će raditi na pronalaženju rešenja. Međutim, u novoj viznoj strategiji, koju je usvojila 29. januara, nema konkretnih mera, osim potvrde da će ovo pitanje biti predmet razmatranja u budućnosti. U dokumentu se navodi da će Evropska komisija blisko sarađivati sa državama članicama kako bi pronašla "pragmatična rešenja" za prilagođavanje produženih kratkoročnih boravaka za odabrane kategorije državljana trećih zemalja, uz obezbeđivanje bezbednosnih i ekonomskih koristi za Evropsku uniju, kao i pravne sigurnosti za putnike.

Mirovni razgovori između Ukrajine i Rusije, uz posredovanje SAD, počeli su u sredu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nekoliko sati pošto su ruske snage ponovo izvele napade širom Ukrajine. Direktni pregovori u kojima učestvuju Moskva i Kijev, zajedno sa predstavnicima SAD, nastavljeni su u Abu Dabiju 23. i 24. januara. Ukrajinski i ruski pregovarači retko su se sastajali otkako je Kremlj pokrenuo invaziju u februaru 2022. Glavni ukrajinski pregovarač Rustem Umerov potvrdio je na X da su pregovori počeli, navodeći da su pregovarači iz Ukrajine, Rusije i SAD započeli trilateralni sastanak. "Sledi rad u odvojenim grupama po specifičnim temama, posle čega je planirana naknadna zajednička sinhronizacija pozicija", dodao je on. Prema ranijim izveštajima medija koji se pozivaju na neimenovanog zvaničnika Bele kuće, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Stiv Vitkof (Steve Witkoff), predstavljaće SAD na pregovorima sa Ukrajinom i Rusijom. Nade za ikakav proboj ka okončanju rata, dok se približava njegova četvrta godišnjica ovog meseca, slabe su. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima rano u sredu da stav Rusije u pregovorima nije promenjen i da je "apsolutno jasan i da su ga dobro razumeli i Kijev i američki pregovarači“. Nekoliko sati pre razgovora Rusija je izvela masovan napad raketama i dronovima na ukrajinsku prestonicu i druge regione širom zemlje, naglašavajući, kako navode ukrajinski zvaničnici, poznatu taktiku Kremlja da koristi diplomatiju za kupovinu vremena, dok intenzivira udare u najkrvavijem sukobu u Evropi od Drugog svetskog rata. Nastavak napadaRuske snage su tokom noći lansirale više od 100 dronova na Ukrajinu, saopštile su u sredu ukrajinske vazduhoplovne snage. U Dnjepropetrovskoj oblasti, dve osobe su poginule, a dve ranjene usled napada dronom, navele prema regionalne vlasti. U južnom regionu Odese, najmanje pet ljudi je povređeno u ruskom noćnom napadu, saopštile su regionalne vlasti, dodajući da su oštećene kuće, vrtići i škola.

Ministar kulture u Vladi Srbije Nikoli Selaković, optužen za zloupotrebu položaja i falsifikovanje dokumenata, negirao je krivicu na početku suđenja pred Specijalnim sudom u Beogradu. Nakon što je tužilac u uvodnom izlaganju predstavio ključne tačke optužnice., Selaković je izjavio da je "jezički i gramatički razumeo optužni predlog", ali da mu "sadržinski nije jasno šta je zgrešio". "Nije mi jasno kojim sam radnjama učinio krivično delo", rekao je Selaković. Selaković je rekao i da ne želi da se pozove na imunitet, što mu kao ministru omogućava Ustav Srbije, javila je reporterka Radija Slobodna Evropa. Predsedavajući sudija je nakon toga rekao da će sud svakako uputiti i dopis Vladi Srbije, koja takođe može da zatraži imunitet za svog ministra. Selaković se sa još troje predstavnika državnih institucija tereti da je falsifikovanjem dokumenata omogućio da kompleks Generalštaba, porušenog u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. I drugi obuhvaćeni optužnicom izjavili su da nisu krivi. Po završetku ročišta, Selakovićev advokat Vladimir Đukanović ocenio je da je optužni predlog "politički motivisan". "Ako je zloupotreba službenog položaja, jasno je da mora bude kod nekoga ili nečija korist ili da je negde načinjena neka šteta, niti ima u optužnom predlogu bilo kakve štete, a još manje ima da je neko pridobio neku korist" "Jedina šteta je napravljena Republici Srbiji zato što je unosan posao koji je mogao da bude za ovu državu i nešto što je moglo da popravi naše odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama je tako uništeno", dodao je. Đukanović, koji je i Selakovićev partijski kolega iz Srpske napredne stranke, kazao je i da je "ubeđen" da će u "ovom besmislenom postupku izaći kao pobednici". Naredno ročište zakazano je za 15. april. Ukidanje statusa zaštićenog kulturnog dobra bio je prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Trebalo je da ga gradi privatna kompanija "Affinity Partners" u vlasništvu Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Međutim, 15. decembra, u danu kada je podignut optužni predlog protiv ministra kulture, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta. Nisu direktno naveli razloge zbog kojih odustaju od gradnje, već su saopštili da je odluka doneta "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda". Selakovića pred sudom dočekali antivladini demonstrantiRušenju kompleksa Generalštaba i gradnji na tom mestu protive se studenti u blokadi, koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste u Srbiji, opozicija i stručna javnost koja se zalaže da ti objekti zadrže status kulturnog dobra i da budu obnovljeni. Sleakovića su pred zgradom suda, zvižducima i skandiranjem "Mafiju na robiju" i "Ministre, lopove", dočekali građani koji su se, koji su se na poziv studenata, okupili uoči suđenja. Oni su na kratko blokirali ulicu ispred suda i razvili transparent "Svi smo mi svedoci". Sudu su predali pismo koje, kako su naveli, govori o značaju Generalštaba, nakon čega je okupljanje završeno. Studenti su najavili da će svako ročište pratiti ispred suda. "Mi ne dolazimo da presuđujemo, niti da vršimo pritisak na sud, već da svedočimo i da pokažemo da ovaj proces ima publiku", rekao je", rekao je tokom protesta ispred suda student Dimitrije Radojević. Sa druge strane, vlast, predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pružala je podršku planiranom projektu - uz tvrdnju da zgrade ne mogu da se obnove i da ih treba srušiti. Predsednica Skupštine Srbije, iz redova SNS-a, Ana Brnabić izjavila je uoči suđenja u slučaju "Generalštab" da je ono "besmisleno i besramno", te da je to "rušenje države". "Sačuvali ste ruševinu koju je porušio NATO, a NATO ne okrivljujete", rekla je Brnabić na televiziji Pink 4. februara. Selaković je i na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), koje je prethodilo suđenju, negirao krivicu. Tvrdi da "nije tačno" da je bilo kome naložio da se falsifikuju dokumenta koja su poslužila Vladi Srbije da sa objekata Generalštaba skine zaštitu u novembru 2024. Tužilaštvo traži tri godine zatvora za SelakovićaTužilaštvo u optužnom predlogu traži da se Selakoviću izrekne kazna zatvora u trajanju od tri godine. Ukazuju i na "svesno kršenje" zakonskih procedura, u kojem su učestvovali predstavnici više institucija - među kojima su Ministarstvo kulture, republički i gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. A pored odbacivanja krivice u ovom slučaju, ministar Selaković od početka postupka u javnost iznosi optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal. Bez navođenja dokaza, optužio je tužioce da rade "po nalogu neimenovanih centara moći", čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Takve navode je u više navrata ponavljao i sam Vučić. Tužilaštvo je, sa druge strane, ukazivalo da su optužbe i uvrede, koje na račun tužilaca iznose najviši predstavnici vlasti, vid pritiska na njihov rad. Upozoravali su da se time ugrožava rad tužilaca i njihova bezbednost. Kakva je uloga Selakovića?U optužnom predlogu TOK-a, navodi se da je Selaković "prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja" i "naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije". Dodaje se da je "svojim potpisom overavao službene isprave sa neistinitom sadržinom". Pored Selakovića, optužnim predlogom su obuhvaćeni i Slavica Jelača, zaposlena u Ministarstvu kulture na funkciji vršioca dužnosti (v.d.) sekretara, Goran Vasić, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Aleksandar Ivanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. Tužilaštvo u optužnom predlogu navodi da je Selaković 10. jula 2024. pozvao Vasića i Ivanovića, i da im je u prisustvu Slavice Jelače naložio da Ministarstvu kulture podnesu akt - odnosno Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba. Dodaje se da je Goran Vasić po nalogu Selakovića "sačinio akt sa neistinitom sadržinom", i to sam "bez znanja i učešća konzervatora i drugih stručnih lica Zavoda koji su jedino ovlašćeni da izrade i pravno uobliče" predlog o prestanku svojstva kulturnog dobra za kompleks Generalštab. Prema ranijim navodima Tužilaštva, Goran Vasić je priznao falsifikovanje dokumenata. Vlast nastavlja put ka rušenju GeneralštabaIstraga TOK-a pokrenuta je u maju 2025. Tada je Kušnerova firma saopštila da je sudbina izgradnje luksuznog kompleksa sa Trampovim brendom "neizvesna" i odbacila bilo kakvu povezanost sa falsifikovanjem dokumenata. Iako je istraga privremeno stopirala planove za gradnju kompleksa, vlast je tokom jeseni 2025. nastavila sa potezima koji krče put projektu. Skupština je početkom novembra po hitnom postupku usvojila poseban zakon, takozvani leks specijalis, kojim je skinuta zaštita sa kompleksa Generalštaba. Nalaže se njegovo brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara, u koji je Generalštab upisan 2005. godine. U obrazloženju Zakona se navodi da su zgrade, predviđene za rušenje, značajno oštećene u NATO bombardovanju 1999. i da je onemogućeno njihovo korišćenje. To, kako se navodi, stvara "nesrazmerne finansijske i druge teškoće i dovodi u pitanje njihovu svrsishodnu obnovu". Sa druge strane, protesti, sa hiljadama ljudi na ulicama, organizovani su u više navrata ispred Generalštaba - uz poruku da gradnja na tom mestu neće biti dozvoljena.

Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo najavila je da će obavijestiti "relevantne međunarodne misije" o presudi Osnovnog suda u Prištini, kojim je Srđan Lazović osuđen na 12 godina i šest mjeseci zatvora zbog ratnih zločina, tvrdeći da je riječ o političkoj i nepravičnoj odluci zasnovanoj na lažnim i nepouzdanim svjedočenjima. U saopštenju Kancelarije navodi se da je Lazović osuđen "na osnovu lažnih, nepouzdanih i izmišljenih svedočenja navodnih očevidaca, koji su tokom ročišta menjali iskaze, pobijali sopstvene tvrdnje i zapravo se uplitali u sopstvene laži". Također se tvrdi da Lazović u vrijeme izvršenja djela koja mu se stavljaju na teret nije bio pripadnik policijskih snaga, već da je bio angažovan na poslovima sječe šume. "Lazovićevi advokati će svakako uložiti žalbu na ovu drakonsku i sramnu političku presudu, a Kancelarija za Kosovo i Metohiju će o njoj obavestiti relevantne međunarodne misije kako bi se Lazoviću omogućilo pravedno i pravično suđenje tokom kojeg bi dokazao svoju nevinost", navodi se u saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo. Presudu Srđanu Lazoviću izrekao je Osnovni sud u Prištini, proglasivši ga krivim za ratne zločine počinjene nad albanskim civilima u selu Panorc kod Mališeva tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine. Kako prenosi Zakletva za pravdu, Lazović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i šest mjeseci. Optužnicu protiv Lazovića Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 2024. godine. Prema navodima iz optužnice, u koju je imala uvid ova medijska kuća specijalizirana za izvještavanje iz oblasti pravosuđa, Lazović se tereti da je u periodu 1998–1999. godine, u saučesništvu s drugim, još neidentifikovanim osobama, počinio nezakonita hapšenja te fizičko i psihičko zlostavljanje albanskog civilnog stanovništva koje nije učestvovalo u ratu. Tužilaštvo navodi da je od 3. septembra do 5. oktobra 1998. godine, u selu Panorc kod Mališeva, Lazović, kao uniformisana osoba, zajedno s drugim pripadnicima srpskih policijskih i vojnih snaga, učestvovao u hapšenju, pritvaranju, mučenju i fizičkom i psihičkom zlostavljanju oko 500 albanskih civila, s ciljem zastrašivanja, masovnog protjerivanja i etničkog čišćenja. Prema optužnici, stanovnici sela iz opština Mališevo i Klina bili su prisiljeni da napuste svoje domove i krenu prema planinama sela Panorc, gdje su naišli na kontrolni punkt srpskih policijskih snaga. Navodi se da su muškarci razdvajani od žena i djece, kojima je naređeno da se udalje, dok je oko 500 albanskih muškaraca uhapšeno i odvedeno prema seoskoj školi, gdje su tokom puta zlostavljani i premlaćivani. U školi su muškarci bili zatočeni oko 30 sati, a potom su pojedinačno odvođeni u učionicu na ispitivanje, gdje su, prema optužnici, premlaćivani i mučeni. Trinaest pritvorenih osoba kasnije je prebačeno u zatvor Dubrava, dok su ostali pušteni na slobodu. Lazović i drugi pripadnici srpskih snaga terete se i za protjerivanje albanskog stanovništva, kao i za pljačku njihovih kuća nakon prisilnog napuštanja sela. U posljednje vrijeme Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je više optužnica za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Od završetka sukoba, desetine osoba osuđene su za ove zločine pred domaćim i međunarodnim pravosudnim institucijama. U periodu od 2000. do 2008. godine istrage ratnih zločina vodila je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), dok je te nadležnosti od 2008. godine preuzela Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX), koja je 2018. godine predmete predala kosovskim pravosudnim institucijama. Tokom rata na Kosovu, u periodu od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok se više od 1.500 osoba i dalje vodi kao nestalo, a većina njih su Albanci.