Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da bi sljedeća runda mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, "vjerovatno" mogla biti održana u SAD-u, nakon što su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima okončana dva dana obnovljenih razgovora. Uoči sastanaka u Abu Dabiju, održanih 4. i 5. februara, i ruski i ukrajinski zvaničnici nagovijestili su tračke optimizma u vezi s okončanjem sveobuhvatne invazije, koju je Rusija pokrenula 24. februara 2022. godine i u kojoj je do sada gotovo dva miliona ljudi na obje strane ubijeno ili ranjeno. Bez drugih vidljivih pomaka u posrnulim naporima da se okonča sveobuhvatni rat Moskve protiv Ukrajine, dvije strane su se dogovorile o novoj razmjeni ratnih zarobljenika, što se povremeno dešavalo tokom rata. Steve Witkoff, izaslanik Bijele kuće koji predvodi razgovore pod okriljem SAD-a, najavio je sporazum koji je rezultirao oslobađanjem 314 zarobljenika 5. februara. "Iako predstoji još mnogo posla, ovakvi koraci pokazuju da kontinuirani diplomatski angažman donosi opipljive rezultate i unapređuje napore za okončanje rata u Ukrajini", naveo je Witkoff u objavi na mreži X. Ni ruski ni ukrajinski zvaničnici nisu dali izjave o ishodu razgovora. Kirilo Budanov, bivši šef ukrajinske vojne obavještajne službe, a sada visoki predsjednički savjetnik, rekao je za RBK-Ukraina da su razgovori bili "zaista konstruktivni". Kasnije tokom dana, Zelenski je rekao da je razmjena zarobljenika "najvažnija", dodajući da je prošlo mnogo vremena otkako je Kijev uspio da "odblokira" diplomatski proces povratka svojih građana. Uprkos nagovještajima napretka, Rusija je nastavila da zasipa Ukrajinu dronovima i projektilima. Uoči pregovora, Rusija je izvela jedan od najvećih zračnih napada od početka rata, ciljajući ukrajinsku energetsku infrastrukturu i dodatno pogoršavajući položaj civila koji se suočavaju s izuzetno hladnom zimom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da stav Rusije ostaje nepromijenjen te da je on "apsolutno jasan i dobro shvaćen i u Kijevu i među američkim pregovaračima". Markus Ziener, bivši dopisnik iz Moskve koji je danas saradnik Njemačkog maršalovog fonda, rekao je da razmjena zarobljenika predstavlja određeni napredak. "Ali prilično sam skeptičan kada je riječ o suštini samih pregovora", rekao je Ziener za RSE. "Za sada nema mnogo toga što bi nam davalo nadu da je rješenje za okončanje rata nadohvat ruke." Nakon što su u mjesecima neposredno nakon februara 2022. održani početni direktni razgovori, Moskva i Kijev nisu vodili neposredne pregovore sve do maja prošle godine. Američki predsjednik Donald Trump izražavao je frustraciju zbog nastavka rata, iako je njegovo rješavanje postavio kao jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta. Pored Witkoffa, koji se u protekloj godini sedam puta sastao s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, razgovorima je prisustvovao i zet američkog predsjednika Donalda Trumpa, Jared Kushner. Sastanci uključuju sadašnje i bivše zvaničnike obavještajnih službi obje zemlje, a fokusirani su na uska, precizno definisana pitanja. Razlike u stavovima dvije strane donekle su se smanjile, pri čemu glavno sporno pitanje ostaje status teritorija u ukrajinskoj regiji Donbas koje kontroliše Kijev, ali na koje Moskva polaže pravo. Zelenski je predložio uspostavljanje demilitarizirane zone, moguće uz prisustvo evropskih mirovnih snaga. Rusija je tu opciju odlučno odbacila. Kijev također traži obavezujuće sigurnosne garancije od Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih saveznika, koje bi podrazumijevale obavezu pomoći Ukrajini u slučaju eventualnog budućeg ruskog napada. Ukrajinski politički analitičar Ihor Reiterovych pozvao je Zapad da ponudi snažnije garancije Ukrajini — i da izbjegne ponavljanje iskustva iz Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. godine. Tim sporazumom, koji su potpisale SAD, Rusija i Velika Britanija, garantovan je teritorijalni integritet Ukrajine u zamjenu za odustajanje Kijeva od nuklearnog arsenala. "Da sam na mjestu ruskog predsjednika, i ako bih želio pregovarati o mirovnom rješenju, ne bih napadao Ukrajinu i vršio pritisak na način na koji to sada rade", rekao je Ziner. "Pokušao bih stvoriti okolnosti u kojima je moguće postići dogovor." "S obzirom na sve žrtve koje je Ukrajina do sada podnijela, mislim da je izuzetno teško da Ukrajina kaže: u redu, pristajemo na ruske zahtjeve, a da onda ispadne da su toliki životi izgubljeni uzalud", rekao je. "Zato vjerujem da je trenutno vrlo teško pronaći rješenje koje bi od Ukrajinaca zahtijevalo velike ustupke."

Evropska komisija (EK) traži od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornih izmena seta pravosudnih zakona, potvrdili su zvaničnici te institucije. Ovu poruku je ministru pravde Nenadu Vujiću preneo evropski komesar za pravosuđe Majkl Mekgrat (Michael McGrath) tokom razgovora u Briselu. "Komesar Mekgrat je jasno naglasio našu snažnu zabrinutost i naša očekivanja za sledeće korake: pozivamo vlasti da pronađu pravne načine da zaustave sprovođenje amandmana i da hitno revidiraju usvojene izmene kako bi se otklonile naše zabrinutosti", potvrdio je portparol EK Gijom Mersije. Prema njegovim rečima, revizije na kojima insistira Evropska komisija moraju poštovati transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju. Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je prošlog meseca usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Brisel je odmah reagovao tražeći reviziju ovih amandmana. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije (EU), predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. "Duboko žalimo zbog potpisivanja amandmana na ključne pravosudne zakone od strane predsednika Srbije. Već prošle sedmice smo vrlo jasno izneli naš stav o ovim amandmanima: to je ozbiljan korak unazad na putu pristupanja Srbije EU i potkopava njene prethodne obaveze i postignuti napredak", naveo je portparol EK Gijom Mersije. On je podsetio da se Srbija, kao deo pristupnog procesa EU, obavezala da ojača nezavisnost sudstva i autonomiju tužilaštva, uključujući uzimanje u obzir preporuka Evropske komisije. "Nastavićemo da prenosimo te poruke na svim nivoima", poručio je briselski portparol. Skupština Srbije je usvojila izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama. Ove izmene su, kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija. Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Prema dosadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer će odluku o njihovom upućivanju ubuduće donositi Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac. Takođe se predviđa formiranje novog suda. Treći osnovni sud u Beogradu bi trebao da se podeli na treći i četvrti - jedan nadležan za opštinu Zemun, a drugi za Novi Beograd i Surčin.

Bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), državljanin Kosova, uhapšen je u Srbiji u jutarnjim satima 5. februara, saopštila je Organizacija ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVL OVK), advokat Arianti Koci, ali i Policija Srbije. Zamjenik predsjednika OVL‑a OVK‑a, Gazmend Syla, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Lozhani uhapšen na granici između Srbije i Hrvatske te da mu je tokom kontrole u džepu pronađena članska iskaznica veterana OVK‑a. Syla je dodao da je Lozhani učestvovao u nekoliko vojnih obuka u Albaniji, ali da nema informacija da je bio angažovan na linijama fronta na Kosovu. U međuvremenu, Koci je naveo da se hapšenje dogodilo oko 11 sati 5. februara. Prema njegovim riječima, ovaj slučaj nije izolovan, jer se hapšenja državljana Kosova koji prolaze kroz Srbiju ponavljaju. Koci je pozvao vlasti Kosova da reaguju na ova hapšenja, ne isključujući ni političke mjere, "uključujući i 24‑satno zatvaranje granice, ukoliko se hapšenja nastave". "S moje strane, u svojstvu advokata, čini se maksimum mogućeg. Međutim, efikasna zaštita građana Kosova ne može ostati samo na individualnom nivou. To je odgovornost države, unutar i izvan njenih granica", napisao je Koci. Policija Srbije je u međuvremenu potvrdila da je 5. februara uhapsila osobu iz Peći na Kosovu zbog sumnje da je počinila ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je da je M.L. (1980) uhapšen na graničnom prelazu Batrovci, između Srbije i Hrvatske, te da mu je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Tužilaštvu za ratne zločine. U saopštenju policije navodi se da se M.L. "sumnjiči da je tokom 1998. i 1999. godine, kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, prošao selektivnu obuku, a potom učestvovao u napadima na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Vojske Jugoslavije". Dodaje se i da je, kako tvrdi policija, "kao pripadnik grupe kojom je komandovao Ramuš Haradinaj, učestvovao u otmicama i ubistvima policijskih službenika". Iz Ministarstva vanjskih poslova i dijaspore Kosova još se nisu oglasili povodom ovog slučaja. Srbija već duže vrijeme privodi državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine počinjene na Kosovu tokom 1998–1999. godine, a samo tokom 2025. zabilježeno je više takvih hapšenja. Srbija je tokom 1990‑ih Oslobodilačku vojsku Kosova karakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je branila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga.

Podrška članstvu u Evropskoj uniji (EU) u Srbiji pokazuje oprezan rast, uz snažnu podršku među mladima, saopštila je 5. februara Evropska kuća, pozivajući se na rezultate najnovije ankete sprovedene u decembru 2025. i januaru 2026. "Ako bi se sutra održao referendum o pristupanju EU, 45 odsto građana bi glasalo za, što predstavlja povećanje od dva procentna poena u odnosu na prošlu godinu, dok bi 32 odsto glasalo protiv, što je brojka koja je ostala stabilna", navodi se u saopštenju Evropske kuće. Reč je o komunikacionom projektu EU u Srbiji. U saopštenju se dodaje da je EU i dalje prepoznata kao najveći donator Srbije, glavni trgovinski partner i vodeći izvor investicija, što potvrđuje njenu centralnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje. Rezultati istraživanja pokazali su da je, kao i prethodnih godina, podrška članstvu u EU najjača među mlađim generacijama. Građani starosti 18–29 godina i dalje pružaju najveću podršku, sa preko 63 odsto za ulazak Srbije u EU, dok je protivljenje najveće među ispitanicima starosti 60 i više godina, gde podrška iznosi oko 30 odsto. Ovi nalazi ističu jasan generacijski jaz, gde mladi ljudi sve više vide svoju budućnost u Evropskoj uniji. Komentarišući nalaze ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat je rekao da rezultati pružaju osnovu za oprezan optimizam, ali ne ostavljaju prostora za zadovoljstvo. "Sve veći broj građana jasno prepoznaje da članstvo u EU nudi ono što im je najviše važno: bolje ekonomske mogućnosti, jače institucije, veće slobode i zaštitu prava. To pokazuje da ljudi razumeju da pristupanje Srbije EU nije apstraktni politički projekat, već najkonkretniji put ka boljem svakodnevnom životu", rekao je Fon Bekerat. On je dodao da ga ohrabruje snažna i dosledna podrška među mladima, koji u ogromnoj većini vide EU kao svoj prirodni dom. Srbija je pristupne pregovore sa Evropskoj unijom započela 2014. godine. Srbija je otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. U poslednje četiri godine nije otvoreno nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima. U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, EU ukazala je da "Srbija treba da sprovede kredibilne reforme u svim oblastima", a posebno na polju usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Normalizacija odnosa sa Kosovom takođe je jedan od ključnih uslova, kao i unapređenje u oblasti borbe protiv korupcije, vladavine prava i slobode medija.

Nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava obeležila je u četvrtak u Beogradu 32. godišnjicu od masakra na pijaci Markale tokom opsade Sarajeva. Tog 5. februara 1994. godine ubijeno je 68 ljudi, a 144 osobe su ranjene od granate ispaljene sa položaja Vojske Republike Srpske. Aktivisti Inicijative su na centralnom Trgu Republike delili građanima ruže sa imenima žrtava. Građani su potom ruže ostavljali na obližnji štand koji je simbolizovao pijacu na kojoj se zločin dogodio. Aleksandar Milanović, aktivista Inicijative, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je cilj akcije podsećanje javnosti na zločin koji se "aktivno negira, kako u medijima tako i od strane političara". "Ideja je i da podignemo svest među građanima, posebno među mladima. Važno je da obeležimo u Beogradu i da pokažemo da ne postoje naše i njihove žrtve, već da su sve žrtve podjednako bitne", rekao je Milanović. Pismo građanima SarajevaNa štandu su građani imali priliku i da potpišu pismo građanima Sarajeva, u kojem, između ostalog, stoji da "Beograd i Srbija neće zaboraviti vaše sugrađane i sugrađanke". Kako se navodi, "zbog višedecenijske propagande zvaničnika Srbije, koji ovaj zločin i danas najčešće poriču različitim teorijama zavere", potpisnici pisma su istrajni u zahtevu da "svi odgovorni za ovaj ratni zločin odgovaraju pred sudovima u Bosni i Hercegovini i Srbiji". "U nadi da će u narednim godinama gradovi u Srbiji imati spomenike, imena ulica i državnu komemoraciju koja će na dostojanstven način čuvati sećanje na žrtve ratnih zločina u BiH, pa tako i opsade Sarajeva, šaljemo vam pismo kao iskaz najdubljeg pijeteta prema nedužno stradalim žrtvama", navodi se u pismu koje se može potpisati i na internetu. Pismo je potpisala studentkinja Beogradskog univerziteta Jana Keckarević. "Mislim da je divno što imamo ljude u Beogradu koji su spremni da javno urade ovako nešto i da iskažu podršku. Potpisala sam pismo jer treba da budemo saosećajni prema našim susedima", rekla je za RSE. Kaže da ljudi iz njenog okruženja uglavnom ne znaju dovoljno o opsadi Sarajeva i zločinu na Markalama. Fotogalerija: 'Strašan događaj'Sa ovom ocenom slaže se i 77-godišnji Slavoljub iz Beograda. Na štandu Inicijative mladih ostavio je ružu i potpisao pismo građanima Sarajava. Kaže da se masakra na Markalama jako dobro seća. "To je bio strašan događaj. Tada sam imao 43 godine. Strašno me je to pogodilo. Mislim da se ne zna dovoljno o opsadi Sarajeva. Imao sam drugaricu iz osnovne škole koja je tri godine bila u Sarajevu pod opsadom. Ispričala mi je šta je sve preživela, to se ne da opisati", kaže ovaj penzioner. Za masakr na Markalama po prvi put je čuo 19-godišnji Ferdinad. Ovaj državljanin Nemačke privremeno boravi u Beogradu u okviru programa za volontere. "O opsadi Sarajeva inače znam dosta, ali, da budem iskren, nisam znao za ovaj masakr. Sada znam i poneću to sa sobom u Nemačku i pričati ljudima iz mog okruženja. Mislim da je i za ljude u centralnoj Evropi veoma važno da to znaju", kaže Ferdinand. U javnom prostoru Srbije decenijama je prisutan narativ o tome da je masakr na Markalama izvela Armija BiH s ciljem da diskredituje Vojsku Republike Srpske. Za potrebe održanja te neutemeljene teze angažovane su i državne institucije. Tako je u septembru 2016. godine, Republički centar za istraživanje rata, koji funkcioniše u okviru Ministarstva pravde bh. entiteta Republike Srpske, dobio odobrenje od Ministarstva odbrane Srbije da na vojnom poligonu u vojvođanskom selu Nikinci izvrši veštačenje pokolja počinjenih na Markalama, u sarajevskoj Ulici Vase Miskina i Tuzlanskoj kapiji. "Ne verujem da taj narativ može da se promeni 's vrha', već promena mora da dođe od samih građana", kaže aktivista Inicijative Aleksandar Milanović. "Veliku ulogu imaju ovakve akcije koje edukuju naročito mlade ljude o ovakvim temama o kojima nemaju priliku da čuju u medijima", dodaje. Presude za zločin na MarkalamaSarajevo je bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske 1.425 dana, od 6. aprila 1992. godine do 29. februara 1996. godine. U tom periodu je u razmaku od godinu i po dana dva puta granatirana pijaca Markale u gradskom jezgru. Prvi zločin dogodio se u februaru 1994, a naredni 28. avgusta 1995. godine, kada su ubijene 43 osobe, a ranjeno njih 84. Za ove zločine donesene su pravosnažne presude pred međunarodnim institucijama i Sudom Bosne i Hercegovine. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) utvrdio je da je granata ispaljena sa položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske. Ova institucija osudila je komandata tog korpusa Stanislava Galića na doživotnu kaznu zatvora u novembru 2006. godine. Galić je bio komandant tog korpusa Vojske Republike Srpske u periodu od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994. godine. Radovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske, je pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS), koji je nasledio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, pravosnažno osuđen u martu 2019. godine na doživotnu kaznu zatvora. U presudi se navodi prvi masakr na Markalama iz 1994. godine, u delu koji govori o terorisanju građana Sarajeva. U presudi Ratku Mladiću, komandantu Vojske Republike Srpske, koji je 8. juna 2021. godine pred sudom u Hagu osuđen na doživotni zatvor, za oba masakra se navodi da su "granatiranja izvršile snage Sarajevsko-romanijskog korpusa". Prema zvaničnim podacima, za zločine na području Sarajeva pred državnim Sudom BiH osuđeno je deset pripadnika Vojske Republike Srpske.

Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je optužnicu protiv Mensuda Kelešture i Hazima Jašarevića, bivših pripadnika Armije BiH, koja ih tereti za granatiranje u Vitezu 1993. godine, kada je na dječijem igralištu poginulo osmero, a ranjeno petero djece. Kelešturu i Jašarevića Tužilaštvo BiH tereti za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, u vrijeme sukoba između Armije RBiH i Hrvatskog vijeća obrane (HVO) na području Viteza, u srednjoj BiH. U optužnici je navedeno da su 10. juna 1993. sudjelovali u artiljerijskom napadu na civile u prigradskom naselju Podgradina. Keleštura je optužen da je, kao zapovjednik 325. brdske brigade Armije RBiH, naredio Brigadnoj artiljerijskoj grupi napad na civile u Podgradini, dijelu grada naseljenom civilnim hrvatskim stanovništvom. Prema optužnici, Keleštura je naredio napad, iako je bio svjestan da je izveden u vrijeme primirja i u naseljenom mjestu, te da može dovesti do stradanja civila. Po naredbi je postupio Hazim Jašarević, komandir Brigadne artiljerijske grupe, preko potčinjenih vojnika, koji je, također, znao da se ne radi o vojnom cilju i da može nastupiti posljedica za civilno stanovništvo. Pripadnici te brigade su, kako se navodi u optužnici, ispalili jednu artiljerijsku minobacačku minu kalibra 120 mm, s lokaliteta Podlazine u općini Vitez. Granata je pala na dječije igralište, smješteno između porodičnih kuća. Predmet o stradanju djece u Vitezu, nalazio se oko 20 godina Tužilaštvu BiH, gdje je proslijeđen iz kantonalnog Tužilaštva u Travniku. Iz državnog Tužilaštva ranije su za RSE potvrdili da je od početka 2022. godine istraga ubrzana, te da su angažirani eksperti za balistička vještačenja. Optužnica je podignuta 30. decembra 2025.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović razgovarala je 5. februara sa rukovodstvom naftne kompanije ADNOC u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja je u pregovorima sa mađarskom kompanijom MOL o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Kako je saopštilo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, tema sastanka bila je buduća saradnja Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u naftnom sektoru. Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Srbije, radi se na tome da zajednička kompanija ADNOC-a i MOL-a bude većinski vlasnik u NIS-u, dok će ADNOC imati veoma značajno učešće u toj zajedničkoj kompaniji. "To je za nas važno jer se radi o državnoj kompaniji Ujedinjenih Arapskih Emirata koja ima veliko iskustvo u naftnom sektoru, a koja može da razume državne interese što je za nas od izuzetnog značaja", rekla je Đedović Handanović, prenelo je ministarstvo. U saopštenju se dodaje da su predstavnici ADNOC-a "potvrdili da im je cilj da rafinerija nastavi da radi i da povećava kapacitete u budućnosti u skladu sa zahtevima tržišta". NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. MOL Grupa je u pregovorima sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC), koja je 23. januara produžio operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 20. februara.

Četvoro zaposlenih na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu u istom danu dobili su identične pretnje. Sa iste imejl adrese poslata im je poruka: "Pročitaj. Crna ruka te je obeležila. Čuvaj se. Prijatelj." "Sama formulacija i sadržaj poruke su vrlo zlokobni. Za mene nema nikakve sumnje da je u pitanju neka vrsta targetiranja i pretnje", kazala je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ksenija Pavkov na čiju adresu je stigla poruka. Iz policije i nadležnog tužilaštva do objavljivanja vesti, nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovim slučajem. Poruke identične sadržine dobili su i šefica Odseka za medijske studije Smiljana Milinkov, docent Stefan Janjić, te profesor Miloš Perović. Svi oni, kaže Pavkov, prijavili su pretnje nadležnima. "Međutim, ne mislim da će to dobiti neki epilog", dodaje i objašnjava da je pošiljalac ista osoba koja je i ranije slala poruke drugim profesorima na univerzitetima u Srbiji i koje su takođe prijavljene. "I ne samo profesorima, nego i pojedinim novinarima. Sanja Kosović iz novosadskog dopisništva N1 televizije je istu pretnju dobila pre dva meseca", kaže Ksenija. Podseća i da je ovo drugi put da je profesorka Smiljana Milinkov dobila istu poruku. "Ono što doprinosi tom mom osećaju da neće biti urađeno ništa, jeste činjenica da su naše kolege novinari koji se bave digitalnom forenzikom tragom tog email-a otkrile identitet čoveka koji nam preti". "Obimnu dokumentaciju o tome dostavili su nadležnom Tužilaštvu pre nekoliko meseci, međutim u međuvremenu nikakvu povratnu informaciju nismo dobili, niti znamo da li je ta osoba ikada ispitana", kazala je. Odsek Filozofskog fakulteta u Novom Sadu za medijske studije saopštio je da od policije i tužilaštva zahteva da "hitno reaguju i preduzmu sve mere kako bi otkrili ko stoji iza ovih zastrašujućih pretnji, te kako bi time zaštitili naše kolege". Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) reagovalo je ocenom da su pretnje koje dobijaju profesorice i profesori "zastrašujuće i veoma opasne, kao i da sve građane Srbije treba da zabrine izostanak adekvatne reakcije nadležnih institucija". U istom danu kada i Ksenija i njene kolege, poruku iste sadržine dobila je i opoziciona poslanica Skupštine Srbije Slavica Radovanović koja je takođe, kaže, slučaj prijavila nadležnima. Tajna zaverenička organizacija "Ujedinjenje ili smrt", poznatija kao "Crna ruka", osnovana je uoči Prvog svetskog rata. Zastupala je ideje srpskog nacionalizma. Jedan od njenih najistaknutijih članova bio je Dragutin Dimitrijević Apis koji se dovodi u vezu sa Majskim prevratom 1903. godine, kada su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga. 'Pretnje kritičarima vlasti'Ksenija Pavkov smatra da pošiljalac poruka targetira one koji su "javno istupali i suprotstavljali se nepravdi koju aktuelna vlast sprovodi". "Nisam bila iznenađena, i to sam shvatam kao neku vrstu i ličnog i profesionalnog poraza, jer to zapravo govori o tome da smo mi na žalost na tako nešto navikli zbog ogromnog broja pretnji i uvreda koje konstantno dobijamo u javnom prostoru", rekla je. "Ovaj poslednji talas pretnji je, čini mi se vezan i za slučaj profesorke Kleut, jer su pretnje stigle i na adrese onih koji su javno stali u njenu zaštitu", dodaje. Profesorki Jeleni Kleut je 21. januara uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa, što je pokrenulo talas protesta i odsude dela građana i akademske javnosti. Dok uprava Univerziteta tvrdi da je sve urađeno u skladu sa pravilima, oni koji se protive toj odluci smtraju da je Kleut otpuštena jer je javno podržala studente u protestima zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice.

U okviru predmeta o "vikend snajperistima", koji su navodno plaćali da tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine ubijaju ljude, uključujući žene i djecu, pod istragom je 80-godišnji državljanin Italije. Italijanski mediji su javili da informacija dolazi od pravosudnih izvora. Osumnjičenom, 80-godišnjem bivšem kamiondžiji iz provincije Pordenone, koji nije imenovan, uručen je poziv za saslušanje, koje je zakazano za ponedjeljak 9. februara, naveli su izvori, prenio je Reuters. Tužitelji u Milanu nisu rekli je li osumnjičen za izravno izvršavanje ubistava ili za pomoć u prijevozu i logistici za klijente. Muškarac, koji je radio u metaloprerađivačkoj firmi, pod istragom je jer je, kako se navodi, '90-ih govorio kako ide na takve pohode u bivšu Jugoslaviju, prenosi talijanska novinska agencija ANSA. Tužiteljstvo u Milanu, koje ga je pozvalo na saslušanje, tereti ga da je "u sudioništvu s drugim osobama, za sada nepoznatim", provodio "zajednički kriminalni plan, uzrokujući smrt nenaoružanih civila, uključujući žene, starije osobe i djecu, pucajući snajperskim puškama s brda koja okružuju grad Sarajevo između 1992. i 1995. godine". Mediji javljaju da je riječ o ekstremno desno orijentiranom muškarcu, koji se otvoreno izjašnjava kao fašista, nosi crnu košulju i posjeduje oružje. Istragu o navodnim strancima koji su za novac pucali s položaja srpskih snaga oko Sarajeva milansko tužiteljstvo pokrenulo je prije nekoliko mjeseci. Prijavu o "vikend snajperistima" podnio je pisac i novinar Ezio Gavazzeni na osnovu svjedočenja bivšeg agenta bosanske tajne službe Edina Subašića, koji je otkrio kako su tokom rata obavještajci njegove zemlje italijanskoj službi SISMI dostavili informacije o snajperistima koji su iz Trsta odlazili u bivšu Jugoslaviju da bi sudjelovali kao "vikend-snajperisti", te da je SISMI prekinuo ove gnusne pohode identifikacijom počinilaca. Nije poznato zašto već tada nije pokrenuta istraga i procesuirani organizatori i sudionici takvih putovanja. Gavazzeni o svemu piše knjigu, koja bi, prema ranijim najavama, trebala biti objavljena tokom februara. Gavazzeni je rekao i da mu je inspiracija za istraživanje optužbi bila nakon što je 2022. godine pogledao dokumentarac "Sarajevo Safari" slovenskog redatelja Mirana Županića. Gavazzeni je u prijavi naveo da su bogati stranci plaćali velike svote novca za sudjelovanje. Rekao je da su se Talijani sastajali u Trstu prije nego što bi otputovali u Beograd, gdje su ih vojnici bosanskih Srba pratili do brda s pogledom na Sarajevo. Pažnju istražitelja na 80-godišnjaka iz San Vita al Tagliamenta usmjerilo je svjedočenje jedne žene, koje je nakon prvih otkrića o "turizmu smrti" 1990-ih godina stiglo do lokalne venetske televizije. Istražitelji trenutno rade najmanje i na još jednom imenu, piše Corriere della Sera. U spisima se nalaze i krivične prijave bivše gradonačelnice Sarajeva Benjamine Karić, kao i svjedočenje jednog srpskog zarobljenika, kojeg su zarobile bosanske snage, a koji je govorio o Italijanima koji su dolazili iz Milana, Torina i Trsta. Tokom gotovo četiri godine opsade Sarajeva, u okruženju Vojske Republike Srpske, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto dijete, od njih više od 1.600, ubijeno u gradu pogođeno je snajperskim hicem. Više od 14.000 djece je ranjeno. Procesuiranje odgovornih za opsadu i zločine u SarajevuOpsada Sarajeva trajala je 1.425 dana. Napadi na civile s položaja vojske Republike Srpske, prema presudama Suda u Hagu, odvijali su se svugdje i u svako doba dana ili noći. Pravosnažno, za opsadu Sarajeva, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu na doživotnu robiju osuđen je Stanislav Galić, dok je 29 godina zatvora dobio Dragomir Milošević, obojica nekadašnji komandanti Sarajevsko-romanijskog korpusa koji su držali pod opsadom Sarajevo 44 mjeseca. Dio doživotnih presuda Radovanu Karadžiću, ratnom predsjedniku Republike Srpske, te Ratku Mladiću, ratnom komandantu vojske RS-a, odnosi se upravo na teroriziranje civilnog stanovništva Sarajeva. Pred domaćim pravosuđem za zločine u opkoljenim dijelovima grada, do sada je procesuirano više osoba. Dosad nijedan snajperista nije procesuiran zbog ubistava civila, posebno djece u Sarajevu.

Ministar za ljudska i manjinska prava Srbije Demo Beriša izjavio je da prava Albanaca u Srbiji "nisu prekršena", komentarišući to što su američki zakonodavci zatražili od Stejt departmenta da razmotri navode o njihovoj diskriminaciji u Srbiji. Beriša tvrdi i da predstavnici Albanaca koji žive na jugu Srbije, "ne žele" da se sastanu sa njim. "Ne postoji niko u ovoj državi ko može mene, pošto sam na čelu ovog ministarstva, da ubedi da su ljudska prava mojih sunarodnika prekršena. Oni ne žele da rade. Od kada sam ja ministar, pet puta sam ih pozvao da dođu na razgovor. Nisu došli", rekao je Beriša 5. februara za provladinu televiziju Pink. Izbor Beriše na mesto ministra u Vladi Srbije naišlo je na osude predstavnika albanske nacionalne manjine koji su, pored ostalog, ocenili da on "ne predstavlja Albance, već instrumentalizovanu verziju u službi interesa srpske politike". Albanci koji žive u Preševskoj dolini, termin koji se koristi za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često se žale na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali i ponavljali ove optužbe. Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u 21. januara za predlog zakona kojim bi se od američkog državnog sekretara zatražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Šta predviđa predloženi zakon?Predlog zakona predviđa razmatranje važnih pitanja, uključujući: pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, diskriminaciju u oblasti obrazovanja, uključujući nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku te drugo. O problemu pasiviziranih adresa, ministar je kazao da u Srbiji ima 63.000 pasiviziranih adresa i da tu u pitanju "nisu samo Albanci". Govoreći o problemu udžbenika na albanskom, naveo je da u Ministarstvu prosvete stoji 68 udžbenika na albanskom jeziku, ali da "albanska zajednica nije dala saglasnost za njih", dok za udžbenike koje oni predlažu, Beriša tvrdi da su suprotni nastavnim procesima u Srbiji. Albanci na jugu Srbije žale se na nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, zbog čega im vlada u Prištini često dodeljuje finansijsku pomoć. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Ipak, smatra se da su nedostatak investicija i stalne prepreke doprinele odlasku oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom u Kosovo.