Za 15 dana Srbija će predstaviti prvu upotrebu kineskih robota u Vojsci Srbije, najavio je predsednik Aleksandar Vučić u Šapcu, gde je u subotu otvorena fabrika humanoidnih robota. Ova fabrika izgrađena je u partnerstvu dva kineska investitora, kompanija Minth i AGIBOT. "Videćete ih za 15 dana na delu. Sa ponosom vam to saopštavam. Videćete ih i to ne samo da hodaju, već kako koriste oružje i to veoma ozbiljno oružje", rekao je Vučić tokom obilaska fabrike. On je dodao da se u Šapcu testiraju roboti koje će koristiti Vojska Srbije. Naveo je da je robodog (robot-pas) opremljen kamerama i senzorima koji mu pomažu da se pripremi, prilagodi i kreće po terenu. Fabrika humanoidnih robota na zapadu Srbije prva je kineska fabrika te vrste na evropskom kontinentu. Zvaničnici Srbije očekuju da će glavno tržište za plasman biti Evropska unija. Posao je najavljen u februaru ove godine, a Vučić je već tada nagovestio upotrebu robota u Vojsci Srbije. Prilikom obilaska fabrike predsednik Srbije rekao je da pre upotrebe u vojsci, roboti moraju da prođu detaljno testiranje. "Jer tu ne sme da bude greške. I videćete na delu da nema greške", istakao je i dodao da su inženjeri prilagodili softvere za vojnu upotrebu i napravili oružje kojim se upravlja iz velike daljine i koje je "sposobno za značajne udare po neprijateljskim snagama". Plan je, kaže, da roboti na leđima nose mitraljeze, bacače raketa i drugo naoružanje. Fabrika robota nalazi se u okviru pogona Grupe Minth koja u Srbiji već posluje u oblasti auto industrije. Projekat je realizovan u partnerstvu sa kineskom kompanijom AGIBOT koja se bavi razvojem veštačke inteligencije i robotike. AGIBOT je u februaru ove godine najavio da će početno proizvoditi od 1.000 do 2.000 robota godišnje, dok je Vučić prilikom otvaranja fabrike izjavio "da se nada da će biti sklopljeno, a kasnije i proizvedeno više od 5.000 robota na godišnjem nivou". Naveo je da Srbija postaje pionir u Evropi u serijskoj proizvodnji humanoidnih robota, i da će dobiti znanje koje će moći da prenese i u region, i u Evropu. Iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija se poslednjih godina sve više okreće Kini, a lideri dve države ističu da Kinu i Srbiju vezuje "čelično prijateljstvo". Uz ekonomsku i infrastrukturnu saradnju, Srbija sa Kinom jača i vojnu, kroz nabavku kineskog naoružanja i vojne vežbe. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države više puta su upozoravale zvaničnike u Srbiji na opasnosti produbljivanja vojne saradnja sa Kinom.

Venecuela i Sjedinjene Američke Države postigle su veliki naftni sporazum kojim bi Washington dobio većinsku kontrolu nad više od 65 milijardi barela dokazanih venecuelanskih rezervi nafte, objavili su američki predsjednik Donald Trump i privremena predsjednica Venezuele Delcy Rodriguez, piše AFP. Trump je sporazum nazvao "najvećim naftnim poslom u svjetskoj historiji", dok je Rodriguez poručila da će on imati velik uticaj na oporavak ekonomije Venecuele. Sporazum dolazi gotovo osam mjeseci nakon što su američke snage 3. januara zarobile Nicolasa Madura u Karakasu i odvele ga u SAD. Rodriguez je dva dana poslije položila zakletvu kao privremena predsjednica. "Venecuela objavljuje historijski sporazum s vladom Sjedinjenih Američkih Država, koji će imati značajan uticaj na oporavak naše nacije", poručila je Rodriguez. Prema venecuelanskim vlastima, sporazum obuhvata razvoj 17 strateških naftnih polja s ukupnim dokazanim rezervama većim od 65 milijardi barela. Predviđena su privatna ulaganja veća od 100 milijardi dolara, dok Karakas očekuje više od 209 milijardi dolara prihoda od poreza. Američka strana trebala bi preko novog partnerstva s privatnim kompanijama dobiti 55-postotni operativni udio. Rodriguez tvrdi da će ulaganja omogućiti obnovu i izgradnju ključne infrastrukture venecuelanske naftne industrije. "Naš je cilj učvrstiti položaj energetske velesile stavljanjem naših golemih rezervi u službu nacionalnog razvoja, otvaranja radnih mjesta, povećanja prihoda naših radnika i dobrobiti našeg naroda", poručila je. Venecuela ima najveće dokazane rezerve nafte na svijetu, veće od 300 milijardi barela, ali proizvodnja je godinama znatno ispod mogućeg kapaciteta zbog dotrajale infrastrukture, nedostatka ulaganja i dugogodišnjih sankcija. Sporazum dolazi u trenutku kada su američke strateške naftne rezerve snažno smanjene zbog puštanja nafte na tržište nakon poremećaja u snabdijevanju izazvanih ratom na Bliskom istoku. Prema najnovijim podacima američke Uprave za energetske informacije, u strateškim rezervama je 21. avgusta bilo oko 289.7 miliona barela nafte. Sjedinjene Države su u sklopu međunarodne akcije najavile puštanje ukupno 172 milijuna barela iz svojih strateških rezervi. Puni detalji novog sporazuma s Venecuelom još nisu objavljeni, uključujući identitet svih privatnih kompanija koje će učestvovati i način na koji će se američka većinska kontrola provoditi.

Najmanje 37 ljudi je poginulo, a 42 povrijeđeno u ruskom napadu na okrug Buča u Kijevskoj oblasti, objavio je čelnik regionalne vojne uprave Timur Tkačenko. Spasioci su evakuisali 381 osobu, a oštećeno je oko 50 kuća. Napad se dogodio u petak uveče u selu Mila, gdje je ruski dron pogodio ili pao na područje jednog preduzeća. Poslije udara izbio je veliki požar, a potom je počela snažna detonacija materijala uskladištenog na lokaciji. Vatra se proširila i na okolne stambene objekte. Ukrajinsko Državno tužilaštvo pokrenulo je istragu ne samo o ruskom napadu nego i o mogućem službenom nemaru povezanom sa skladištenjem eksplozivnih predmeta i materijala. Istražioci će provjeriti da li su eksplozivni materijali na području preuzeća bili zakonito smješteni i skladišteni, te da li su postojale potrebne dozvole i ko je od službenih osoba donosio odluke o njihovu skladištenju. Ukrajinski premijer Serhij Korecki je cijeli slučaj nazvao "kriminalnim nemarom" i zatražio strogo kažnjavanje odgovornih. "Raditi iste greške u petoj godini opšte invazije je kriminalni nemar. Svi krivci, bez iznimke, moraju biti strogo kažnjeni kako se ovakve situacije više ne bi ponavljale", poručio je. Korecki je podsjetio na raniji napad na skladište u Višnjevu kod Kijeva i rekao da vlasti očito nisu izvukle pouke iz te tragedije. Zbog velikog požara i sekundarnih eksplozija vlasti su privremeno zatvorile dio autoputa Kijev-Čop kako bi omogućile rad spasilačkih službi i evakuaciju stanovništva. Na snimcima objavljenima na društvenim mrežama vidi se velika eksplozija. Napad na Buču bio je dio velikog ruskog vazdušnog napada na Ukrajinu. Ukrajinske vazdušne snage objavile su da je Rusija od petka uveče lansirala 267 dronova, jednu protivbrodsku raketu Oniks i jednu balističku raketu Iskander. Ukrajinska protivvazdušna odbrana tvrdi da je do subote ujutro srušila ili elektroski neutralisirala 233 drona. U odvojenom ruskom napadu dronom na Herson poginuo je jedan muškarac, dok je 44-godišnja osoba zadobila povrede od eksplozije i gelera. Dvoje ljudi je povrijeđeno je i u kijevskom okrugu Svjatošin. Rusija i Ukrajina posljednjih mjeseci pojačavaju napade duboko iza linije fronta, pri čemu su među čestim metama energetska i logistička postrojenja. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski u petak je zatražio dodatno povećanje ukrajinskih dalekometnih napada na Rusiju i postavio cilj od 1.000 lansiranja dronova dnevno. "Trenutno smo u prosjeku na više od 300 naših dalekometnih sankcija. Mora ih biti više", rekao je Zelenski.

Stanovnici Islanda u subotu izlaze na referendum na kojem će odlučiti žele li ponovno pokrenuti pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, nakon što su geopolitički pritisci to pitanje ponovno doveli u centar političke rasprave. Referendum je najavljen u martu, nakon što je aktuelna proevropska vlada, predvođena socijaldemokratima, koja je pobijedila na izborima 2024., najavila izjašnjavanje građana o obnovi pristupnih pregovora, prenosi Reuters. Island je još 2009. podnio zahtjev za članstvo u EU, nakon globalne finansijske krize koja je teško pogodila zemlju. Međutim, tadašnja evroskeptična islandska vlada obustavila je pristupne pregovore 2013. godine. Island, nordijska zemlja s nešto manje od 400.000 stanovnika i članica NATO-a, suočava se sa sve većim pritiskom da ojača veze s evropskim kontinentom. Promjeni raspoloženja pridonijele su sumnje u američku predanost sigurnosti Evrope i Islanda, sve snažnije geopolitičko suparništvo na Arktiku te prijetnje Washingtona da će preuzeti kontrolu nad Grenlandom, arktičkim ostrvom zapadno od Islanda. Reykjavik već sarađuje s Briselom u okviru Evropskog ekonomskog prostora (EEP), a Island je i dio šengenskog prostora bez unutrašnjih graničnih kontrola. Da li će Islanđani odlučiti da ponovo pokrenu pregovore o članstvu u EU, ostaje neizvjesno jer ankete pokazuju da je zemlja podijeljena oko tog pitanja. Jedna od glavnih tačaka u raspravi o mogućem članstvu u EU jest ribarstvo, odnosno zadržavanje kontrole nad unosnim ribolovnim područjima, koja imaju ključnu ulogu u islandskoj ekonomiji. Ukoliko Islanđani podrže obnovu pregovora, zemlju očekuju višegodišnji pregovori s Evropskom komisijom tokom kojih će se procjenjivati usklađenost islandskog zakonodavstva i standarda s pravnom stečevinom EU.

Sjedinjene Američke Države produžile su operativnu licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS) do 30 septembra, izjavila je u petak ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana primene sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. Đedović Handanović je na društvenim mrežama navela da su odlukom Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD omogućeni nastavak poslovanja NIS-a i rad Rafinerije nafte u Pančevu. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarska naftna kompanija MOL i Gaspromnjeft sredinom januara su potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma, uz mogućnost uključivanja kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao manjinskog partnera, mada se treća kompanija skoro uopšte više ne pominje. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Đedović Handanović je rekla da su pregovori o kupoprodaji NIS-a između mađarskog MOL- i većinskog vlasnika Gaspromnjefta u završnoj fazi, prenela je Radio-televizija Srbije. "Novo produženje licence je signal da postoji napredak i volja da se osigura dodatno neophodno vreme kako bi se ova kompleksna transakcija završila", rekla je ministarka energetike. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić u četvrtak je izrazio očekivanje da bi pitanje NIS-a moglo da bude rešeno tokom septembra. "Po prvi put mi se čini, i optimista sam, i nadam se da bismo u septembru mogli da završimo celu priču oko NIS-a", rekao je Vučić novinarima.

Sjedinjene Američke Države su saopštile da su svesne pretnji iranskih oružanih snaga da će medije na persijskom jeziku, uključujući Radio Farda (servis RSE), staviti na listu potencijalnih vojnih meta, i ukazale na, kako su navele, istoriju Teherana u zastrašivanju i pokušajima napada na novinare i disidente u inostranstvu. U odgovoru na upit RSE, portparol Stejt departmenta je u petak rekao: "Upoznati smo s tim izveštajima". "Iranski režim je više puta zastrašivao i pokušavao da otme i ubije novinare i iranske disidente širom sveta samo zbog korišćenja svojih sloboda. To je dugotrajno, sramotno ponašanje režima koji decenijama širi teror širom sveta", rekao je portparol. "Sjedinjene Države stoje uz nevine civile koje je Iran targetirao i nastavljaju da rade sa saveznicima i partnerima kako bi razotkrile ove pretnje, podelile informacije o pretnjama i pozvale počinioce na odgovornost", dodao je portparol. U televizijskom intervjuu početkom ove nedelje, portparol iranskih oružanih snaga, brigadni general Abolfazl Šekarči, imenovao je Radio Farda, Iran International, BBC Persian i Manoto, i rekao da bi zaposleni u tim medijima mogli biti uključeni u iransku "banku vojnih meta". On ih je nazvao "vojnicima cionizma i kriminalne Amerike" i tvrdio, bez pružanja dokaza, da su ti mediji na različite načine povezani s CIA, Mosadom i drugim stranim obaveštajnim službama. Dejvid Kramer (David), izvršni direktor Instituta Džordž V. Buš i bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za demokratiju, ljudska prava i rad, rekao je da upozorenje Teherana odražava značaj medija koji bi mogli biti meta. "Nije iznenađenje što iranski režim gleda na medije poput Radija Farda i BBC na persijskom jeziku kao na pretnje, jer ne žele da iranski narod zna šta se zaista dešava", rekao je Kramer za RSE. "Reakcija režima pokazuje da ovi servisi imaju stvaran uticaj unutar Irana, dok režim više voli da deluje u tišinu i nasiljem protiv sopstvenog naroda i svojih suseda", rekao je on. Radio Farda je iranski servis Radija Slobodna Evropa, koji navodi da je njegova misija da "promoviše demokratske vrednosti pružanjem tačnih, necenzurisanih vesti i otvorene debate u zemljama gde je slobodna medija ugrožena i gde su dezinformacije sveprisutne". Kramer je rekao da mediji "moraju biti zaštićeni kako bi mogli da obavljaju svoj važan posao u unapređenju interesa američkog naroda kroz meku moć, dok takođe iranskom narodu daju do znanja da nisu zaboravljeni". Češka, u kojoj se nalazi sedište RSE i Radio Farde, izrazila je protest zbog pretnji. Ministar spoljnih poslova Petr Mačinka rekao je da je u ministarstvo pozvao na razgovor iranskog ambasadora povodom zog pitanja, objavili su češki mediji. "Radio Farda, sa sedištem u Pragu, bio je jedan od retkih kanala koji su stanovništvu u Iranu dostavljali proverene informacije. Njegov značaj je bio posebno jasan tokom masovne represije kojoj je iranski režim podvrgao svoj narod tokom zime", rekao je portparol češkog Ministarstva spoljnih poslova Adam Čorgo za Češki radio. Iranske vlasti su pokrenule brutalnu represiju tokom protesta u januaru. Iranske organizacije za ljudska prava sa sedištem u inostranstvu navode da su potvrdile oko 7.000 smrtnih slučajeva, ali da je stvarni broj žrtava verovatno veći. Tomas Melija (Thomas Melia), bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta s fokusom na ljudska prava, koji je sada viši saradnik u Centru za demokratiju i civilno društvo Univerziteta Džordžtaun, rekao je da pretnju treba shvatiti ozbiljno. On je rekao da osoblje Radija Farda u Pragu i drugde "mora da poveća svoju svest o bezbednosti", ukazujući na akcije iranske države usmerene na disidente u inostranstvu. Melija je takođe rekao da pretnja Teherana naglašava značaj rada Radija Farda. "To je znak koliko je važan rad Farde, da je iranski režim nezadovoljan što istinite činjenice, informacije i vesti koje Farda emituje dospevaju do iranskog naroda i da to žele da prekinu", rekao je Melija. Kristofer Voker (Christopher Walker), potpredsednik Centra za analizu evropske politike sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da Iran ozbiljno shvata konkurenciju oko informacija i da je uložio velika sredstva u svoje državne informativne kapacitete. "Iranske vlasti veoma ozbiljno shvataju konkurenciju u medijima i informacijama", rekao je Voker. "Zbog toga se smatra da godišnje troše stotine miliona dolara na svoje državne informativne kapacitete širom sveta". Voker je opisao pretnje međunarodnim medijima na persijskom jeziku i drugim nezavisnim izvorima kao deo, kako je rekao, "dugogodišnjeg obrasca transnacionalne cenzure i represije". On je takođe iranske pretnje stavio u okvir šire konfrontacije oko informacija između autoritarnih vlada i zapadnih demokratija. "Ovo je deo globalnog rata u senci koji protiv Zapada vode režimi u Moskvi, Pekingu, kao i Teheranu", rekao je Voker, zbog čega je "slobodnim zemljama potreban daleko koherentniji i odlučniji odgovor". Penzionisani viceadmiral Robert Harvard (Harward), bivši zamenik komandanta Centralne komande SAD, rekao je da je antagonizam Irana prema nezavisnim medijima ukorenjen u prirodi klerikalnih vlasti koje su na vlasti od Islamske revolucije 1979. "U svojoj suštini, režim je uvek bio protiv slobodnih medija i svakoga ko je spreman da govori, i to su mogli da kontrolišu interno", rekao je Harvard za RSE. "Sada, kako postaju sve očajniji, krenuće na sve spoljne pritiske jer govore istinu o tome kakav je to despotski režim", rekao je on. RSE izveštava na 24 jezika u 18 zemalja. To je privatna, neprofitna američka medijska korporacija koju finansira grantom Kongresa SAD preko Američke agencije za globalne medije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak povodom izjave crnogorskog premijera o mogućem hibridnom delovanju protiv njegove zemlje uz učešće zvaničnika dve države regiona, da nije reč o Srbiji. Premijer Crne Gore Milojko Spajić rekao je u četvrtak da vlasti te zemlje imaju "ozbiljne bezbjednosne operativne informacije" da će zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom biti praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem, u koje su uključeni zvaničnici najmanje dve države regiona. Vučić je rekao da Beograd ničim ne uslovljava Podgoricu na evropskom putu, prenela je Radio-televizija Srbije. On je dodao da Hrvatska postavlja uslove Crnoj Gori kako bi Podgorica napredovala na evropskom putu. "Ne znam koja je ta druga država, prva mora da je Hrvatska", izjavio je Vučić. Spajić u objavi na X nije naveo koje dve države su u pitanju, niti je naveo dokaze za svoju tvrdnju. Međutim, neki crnogorski mediji su nagovestili da su te dve zemlje Albanija i Srbija. Vučić je rekao da Srbija nema nikakve uslove za Crnu Goru osim da većinski srpski jezik bude priznat kao zvanični. "Mene interesuje samo da budemo ekonomski jači i pravimo veću razliku. U Crnoj Gori me jedino interesuje da srpski narod ima pravo na svoj jezik i zastavu, ništa više", rekao je Vučić. Ministar spoljnih poslova Albanija Ferit Hodža (Hoxha) je rekao da Tirana nije i ne može da bude deo nekog scenarija za destabilizaciju Crne Gore ili bilo koje druge zemlje. Ove godine je došlo do jačanja tenzija između Beograda i Podgorice, dok bi, s druge strane, otvorena pitanja između Crne Gore i Hrvatske mogla bi da otežaju Podgorici završetak pristupnih pregovora s EU. Crnogorske vlasti navode da deo političkih struktura u Beogradu nije spreman da prihvati Crnu Goru kao suverenu državu. Srbija je zabranila ulazak za više crnogorskih novinara, nakon što je Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak glavnom uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću, bliskom vlastima u Beogradu. Pored toga, Dan uoči samita EU i Zapadnog Balkana početkom juna u Tivtu, iz Crne Gore je uz obrazloženje da predstavlja "bezbednosni rizik" proterana grupa od oko 90 muškarava u kojoj je RSE identifikovao pristalice vlasti u Srbiji i napadače na antivladine demonstrante. Hrvatska od 2024. zbog bilateralnih sporova blokira da Crna Gora u pristupnim pregovorima zatvori poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. U julu je Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske upozorilo da je rešavanje otvorenih pitanja između Podgorice i Zagreba nužno da bi Crna Gora završila pristupne pregovora s Evropskom unijom.

Evropska unija (EU) duboko žali zbog odluke Kosovskog pravosudnog saveta da prihvati ostavke sudija iz redova kosovskih Srba koje su već bile povučene, navodi se u saopštenju koje je objavio portparol EU. "Čini se da su te odluke nespojive sa kosovskim zakonima, propisanim postupkom i opštim zahtevima vladavine prava na Kosovu", navodi se u saopštenju. "One su takođe u suprotnosti sa principima multietničkog pravosuđa, narušavaju poverenje zajednice kosovskih Srba i podrivaju napore usmerene ka održivom povratku u kosovske institucije". Sudski savet Kosova zatražio je u četvrtak od vršiteljke dužnosti predsednice Aljbuljene Hadžiju (Albulena Haxhiu) da razreši sudije i pomoćno osoblje iz srpske zajednice koji su tražili povratak na posao nakon što su kolektivno podneli ostavke pre nekoliko godina. Njihov zahtev za povratak na posao razmatrao je Sudski savet, a članovi Saveta glasali su protiv tog zahteva. EU je pozvala sve relevantne aktere da stvore uslove za multietničko pravosuđe, uz puno poštovanje kosovskih zakona, propisanog postupka i obaveza preuzetih u okviru Dijaloga uz posredovanje EU. "Prema svom Ustavu, Kosovo je multietničko društvo zasnovano na vladavini prava, a njegov pravosudni sistem mora odražavati etničku raznolikost Kosova", navodi se u ovom saopštenju. Podseća se da je Brisel u više navrata pozivao Kosovo da omogući reintegraciju srpskog pravosudnog osoblja sa Kosova, u skladu sa kosovskim zakonima i sporazumima postignutim u okviru Dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Odluka Sudskog saveta Kosova dolazi nakon što je Hadžiju prošlog meseca razrešila sedam srpskih tužilaca koji su podneli ostavke krajem 2022. godine. Oko 130 sudija, tužilaca i administrativnih radnika u pravosudnom sistemu podnelo je ostavke krajem novembra 2022. godine, u okviru kolektivnog povlačenja Srba iz kosovskih institucija u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova: Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Taj potez, koji je podstakla Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, usledio je kao znak protesta zbog odluke Vlade Kosova da ukine upotrebu registarskih tablica koje izdaje Srbija i zameni ih kosovskim tablicama. Oni su povukli ostavke u julu a EU je ranije pozdravila ovaj korak. Kosovske vlasti insistiraju da povratak Srba u kosovske institucije ne može biti političko pitanje, već se mora tretirati kao pravno i ustavno pitanje.

Vlasti na Kosovu saopštile su u petak da su ostaci najmanje deset skeleta pronađenih u tri masovne grobnice u Zubinom Potoku poslati u Hag na DNK identifikaciju. Ministra za rad, porodicu i vrednosti Oslobodilačkog rata u tehničkom mandatu Andin Hoti tokom posete Kaludri – jednoj od lokacija gde su pronađeni ostaci – zajedno sa porodicama nestalih, rekao je da su ostaci pronađeni na tom mestu poslati u laboratoriju Međunarodne komisije za nestale osobe u Hagu, gde će se izvršiti poređenje s uzorcima koja su dale porodice nestalih. Valjon Hiseni (Valon Hyseni) iz Instituta za sudsku medicinu rekao je da očekuju da će vrlo brzo dobiti prve rezultate posle slanja deset skeletnih ostataka kako bi se utvrdilo kome pripadaju. Iskopavanja su počela u julu i vlasti su 21. avgusta objavile da je završen proces iskopavanja i ekshumacije posmrtnih ostataka na tri lokacije u Maloj Kaludri i Jabuci u opštini Zubin Potoku. Specijalno tužilaštvo je navelo da su u tri masovne grobnice pronađeni posmrtni ostaci najmanje 23 osobe. U vezi s ovim slučajem, tri osobe su uhapšene pod sumnjom za ratne zločine protiv civilnog stanovništva i trenutno se nalaze u pritvoru. Vlasti na Kosovu sumnjaju da bi posmrtni ostaci pronađeni u masovnim grobnicama u Maloj Kaludri i Zubinom Potoku mogli pripadati "grupi mitrovačkih intelektualaca". Ta grupa od 23 osobe vodi se kao nestala od 19. aprila 1999. Među njima su bili lekari, profesori, advokati i stručnjaci drugih profila. Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da slučaj 23 nestale osobe vodi sedam godina i da dosad prikupljeni dokazi usmeravaju istragu ka njima, ali da će se tek DNK identifikacijom potvrditi da li zaista reč o tim osobama. Šefica programa Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) za Zapadni Balkan Samira Krehić izjavila je pre nekoliko dana za Radio Slobodna Evropa da je pronalaženje posmrtnih ostataka samo početak složenog procesa identifikacije. Prema njenim rečima, stanje ostataka, degradacija DNK i nedostatak dovoljnog broja uzoraka od članova porodice mogu otežati identifikaciju. U složenijim slučajevima, navodi Krehić, mogu biti potrebna dodatne ekspertize, analize i napori. Ona je navela da identitet žrtava i sam događaj ne treba prejudicirati pre završetka DNK analize. "Tek kada sa sigurnošću budemo znali pojedinačne identitete svih pronađenih žrtava, može početi rekonstrukcija događaja, a ne obrnuto", rekla je Krehić. ICMP je uključen u potragu i identifikaciju osoba nestalih u ratu na Kosovu još od 1999. Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, 1.577 osoba se i dalje vodi kao nestalo u ratu 1998-1999, dok je ukupno dokumentovano 12.230 žrtava rata. Kosovo je više puta tražilo saradnju Srbije u razjašnjavanju sudbine nestalih osoba i pristup vojnim arhivama za koje vlasti kažu da bi mogle pomoći u identifikaciji mogućih grobnica.

Albanija nije i da ne može biti deo nekog scenarija za destabilizaciju Crne Gore ili bilo koje druge zemlje, izjavio je u petak albanski ministar za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža (Hoxha). Hoža je time reagovao na izjavu premijera Crne Gore Milojka Spajića da vlasti te zemlje imaju "ozbiljne bezbjednosne operativne informacije" da će najavljeno zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom biti praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem, u koje su uključeni zvaničnici najmanje dve države regiona. Spajić u objavi na X nije naveo koje su to dve države, niti je naveo dokaze za svoju tvrdnju. Međutim, neki crnogorski mediji su nagovestili da su te dve zemlje Albanija i Srbija. "Iako ne postoji zvanično formulisana optužba protiv Albanije, želim jasno i snažno da naglasim da Albanija niti jeste, niti može biti deo bilo kakvog scenarija destabilizacije, ni u Crnoj Gori, susednoj, prijateljskoj zemlji, prijatelju, partneru i savezniku u NATO-u s kojom delimo isti projekat članstva u EU, niti bilo gde drugde", napisao je Hodža na X. On je rekao da Albanija svakodnevno ulaže u saradnju, razumevanje, stabilnost i razvoj regiona, kao i u širu evropsku i evroatlantsku saradnju. Šef albanske diplomatije je rekao da ni medijska tumačenja niti unutrašnje političke debate ne mogu stvoriti veštačke probleme između dve zemlje. "U stalnom smo kontaktu na svim nivoima i to sam učinio i u ovom slučaju, u komunikaciji koju sam imao s potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Crne Gore Ervinom Ibrahimovićem, kao i s potpredsednikom Vlade Nikom Đelošajem", napisao je on. Hodža je takođe pozvao političke aktere u Albaniji da izbegavaju nepotrebne debate i da spoljnu politiku ne pretvaraju u predmet stranačkih sukoba. Opozicija u Albaniji tražila je da se Vlada ne stane samo na demantiju, već da zvanično traži pojašnjenja od Podgorice i učini transparentnim da li su albanske institucije spomenute ili su bile predmet bilo kakvih bezbednosnih informacija. Opozicija je ocenila da je neprihvatljiva mogućnost da Albanija stvori utisak koordinacije sa Srbijom u aktivnostima protiv stabilnosti Crne Gore. Šef poslaničke grupe opozicione Demokratske partije Gazmend Bardi (Bardhi) na Fejsbuku (Facebook) he naveo da albanska diplomatija ne bi trebalo da stvara nejasnoće u regionu, već da radi na jačanju poverenja sa susedima. On je rekao da umesto što usklađivanja stavova s agendama koje dolaze iz Beograda, Tirana treba da stane uz zemlje koje teže stabilnom, demokratskom i evropskom regionu. "Svaki korak albanske Vlade koji služi normalizaciji političkog uticaja Srbije u Albaniji, bez transparentnosti i jasne procene nacionalnog interesa, nije prihvatljiv. Pitanja kao što su otvaranja srpskog konzulata u Skadru ne mogu se tretirati kao rutinske administrativne odluke, odvojene od geopolitičke realnosti i strateških interesa Albanije", napisao je Bardi. Crnogorski premijer je povezao navodne destabilizujuće akcije s procesom pridruživanja Evropskoj uniji. Njegova zemlja ima za cilj da do kraja godine privremeno zatvori sva pregovaračka poglavlja, kako bi ostvarila strateški cilj o članstvu u EU tokom 2028. Albanija je otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja sa EU i ima za cilj da završi pregovore o članstvu do kraja 2027. godine.