Vesna Bratić, bivša ministrica prosvjete, nauke, kulture i sporta Crne Gore, uhapšena je u istrazi Specijalnog državnog tužilaštva (SDT). Mediji pišu da su je službenici Specijalnog policijskog odjeljenja (SPO) uhapsili jutros, 16. februara u Podgorici. Ona je poslije 11 časova privedena u zgradu "Limenka", gdje je sjedište SPO-a. Taj objekat je napustila nakon saslušanja oko 13 časova. "Po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva, Specijalno policijsko odjeljenje je, u Podgorici, lišilo slobode jedno lice, zbog postojanja osnova sumnje da je učinilo krivično djelo zloupotreba službenog položaja. Specijalno državno tužilaštvo će, nakon saslušanja lica lišenog slobode kao osumnjičenog, obavijestiti javnost o daljem toku postupka", saopštio je SDT. Bratić je uhapšena u odvojenoj istrazi SDT-a, koja nema veze sa jutrošnjim hapšenjem bivšeg direktora Uprave za imovinu Blaža Šaranovića. Vesna Bratić je izabrana 2020. godine za ministrica prosvjete, nauke, kulture i sporta u Vladi premijera Zdravka Krivokapića. U prvoj polovini mandata smijenila je gotovo sve direktore škola u Crnoj Gori. I dok je opozicija na čelu sa Demokratskom partijom socijalista tvrdila da su smjene politički revanšizam, Bratić je razrješenja u prosvjeti pravdala depolitizacijom školstva, tvrdeći da je dio smijenjenih direktora "zloupotrijebio obrazovne ustanove u političke svrhe". Opozicija je optuživala Vesnu Bratić da je na mjesta smijenjenih direktora postavila sebi ideološki bliske kadrove. Zbog smjene direktora, bivša ministrica nije dužna da nadoknadi štetu državi nastalu nakon nekoliko do sad okončanih suđenja i pravosnažnih presuda, jer je takva prvostepena presuda sudije podgoričkog Osnovnog suda Nikole Boškovića. U presudi iz decembra prošle godine piše da se odbija zahtjev kojim je traženo da se Bratić obaveže da državi isplati iznos od 15.281 evra na ime naknade štete koju je država pretrpjela plaćanjem parničnih troškova u postupcima po tužbama bivših direktora.

Najmanje tri antivladina demonstranta povređena su u incidentima u centru Novog Sada, gde su se, razdvojeni policijskim kordonima, istovremeno održavali skupovi pristalica i protivnika vlasti. Studenti u blokadi fakulteta, koji su organizovali antivladin skup, optužili su pristalice vlasti za napad na njih ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta. Kažu da ih je grupa muškaraca, obučenih u crno, šutirala, gurala i udarala, dok policija, u prvi mah, nije reagovala. U zgradi pozorišta se, za to vreme, održavala svečana akademija povodom 200 godina od osnivanja Matice srpske. Na njoj su govorili predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, dok su zvaničnici, među kojima su ministri u Vladi i gradonačelnik Novog Sada, bili u publici. Ova svečanost je organizovana dok duže od 15 meseci traju protesti na kojima demonstranti traže vanredne izbore i ostavke vlasti. Kako je došlo do incidenata?Nekoliko stotina pristalica vladajuće stranke okupilo se na samom ulazu u zgradu pozorišta. Oko njih su bile raspoređene jake policijske snage, koji su sprečavale antivladine demonstrante da im priđu. Kako su očevici naveli reporterki RSE, u jednom momentu su se pristalice vlasti zaletele na na grupu studenata i novinara ispred pozorišta. "Jedna grupa (pristalica vlasti), više desetina njih, zaletela se na nekoliko studenata i novinara. Ne znam kako je počelo, verovatno su prepoznali da 'nisu njihovi'. Video sam da jednog momka udaraju u glavu, da devojku obaraju na pod i šutiraju. Baš su ih tukli neko vreme. Onda je počela policija da interveniše i da sprovodi ovu grupu koju je napadnuta sa druge strane kordona", rekao je za RSE Igor iz Novog Sada. Studenti u blokadi su snimke delova napada objavili na društvenim mrežama. Jedan od snimaka objavljen je na Instagramu, uz opis "pristalice SNS-a napale su naše kolege". Ko je organizovao protest?Demonstranti su se, u popodnevnim satima 16. februara, okupili u Novom Sadu na poziv studenata u blokadi i zborova građana. Protest je zakazan nekoliko dana ranije, jer je prvobitno bilo najavljeno da će govor na svečanosti Matice srpske održati predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je potom rekao da neće doći na svečanu akademiju, ali studenti i zborovi nisu odustali od protesta. Protestna šetnja krenula je iz kampusa novosadskog univerziteta. Kolona od nekoliko hiljada demonstranata je, kako je javila reporterka RSE, prvobitno zaustavljena na par stotina metara od Srpskog narodnog pozorišta, na raskrsnici kod sedišta Pokrajinske vlade Vojvodine. Tu su policija i Žanadrmerija formirali kordone i zatvorili saobraćaj. Iza kordona su parkirana policijska vozila. Deo demonstranata je, međutim, uspeo da priđe bliže Srpskom narodnom pozorištu, kroz bočne ulice i prolaze koji nisu bili obezbeđeni. Tu ih je dočekao novi policijski kordon. Demonstranti su iza kordona uzvikivali "ubice" i "niste dobrodošli", kao i poruke protiv lidera naprednjaka Miloša Vučevića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. A sa druge strane kordona, na samom ulazu u zgradu pozorišta, grupa od nekoliko stotina pristalica vlasti uzvikivala je, pored ostalog, "Aco, Srbine", što je poklič podrške predsedniku države Aleksandru Vučiću. Nije poznato kako su se pristalice vlasti pojavile na skupu ispred pozorišta. U gradu su tokom dana viđeni autobusi, za koje se pretpostavlja da su ih organizovano dovezli. Vučić poručio da ide u Indiju, a ne u Novi SadUz najave protesta na društvenim mrežama, po gradu su prethodnih dana bili izlepljeni plakati i nalepnice sa porukom Vučiću "Nisi dobrodošao". U međuvremenu, Vučić je saopštio da ipak neće doći zbog, kako je naglasio, zvanične posete Indiji. Studenti i zborovi građana su odgovorili da će svoj skup ipak održati. Predsednik Srbije je u Novi Sad došao nenajavljeno u nedelju, 8. februara, što je izazvalo brojne kritike dela Novosađana, koji su mu poručili da će ga narednog puta čekati na protestu. U Novom Sadu je u obrušavanju nadstrešnice železničke stanice novembra 2024. poginulo 16 osoba, a jedna teško povređena. To je izazvalo talas antivladinih protesta koji traju duže od 15 meseci. Predvode ih studenti, a fokusu demonstracija su optužbe da su do nesreće doveli nemar vlasti i korupcija. Vučićev dolazak u Novi Sad 8. februara bio je njegova druga poseta tom gradu nakon nesreće na Železničkoj stanici. Dolazak nije bio zvanično najavljen medijima, a Vučić je o njemu izvestio na Instagramu. Tada je posetio Sajam zavičaja, jedan kiosk brze hrane i jedan restoran na Petrovaradinskoj tvrđavi. Društvo su mu pravili Vučević, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković i ministarka privrede Adrijana Mesarović. Železničku stanicu na kojoj je stradalo 16 ljudi Vučić do sada nije obišao. Prethodni put u Novom Sadu je bio ispred prostorija svoje Srpske napredne stranke 5. novembra 2024, u večeri prvog masovnog antivladinog protesta u tom gradu sa kojeg su zatražene ostavke vlasti zbog nesreće na stanici. Tokom protesta u Novom Sadu je proteklih meseci više puta dolazilo do sukoba pristalica naprednjaka sa antivladinim demonstrantima, a stranačke prostorije SNS-a su nekoliko puta demolirane. Antivladini demonstranti širom Srbije, predvođeni studentima u blokadi, zahtevaju vanredne izbore i utvrđivanje odgovornosti za nesreću. Vučić je odbacivao krivicu vlasti, odbijao da ispuni studentske zahteve i više puta najavljivao kontramiting naprednjaka u Novom Sadu. On, međutim, do danas nije održan.

Američki i iranski zvaničnici sastaju se u Švicarskoj na drugoj rundi pregovora o sporazumu čiji je cilj ograničavanje iranskog nuklearnog programa i sprečavanje rata. Strane su ranije ovog mjeseca održale indirektne razgovore u Omanu, prve otkako su Izrael i Sjedinjene Države bombardovali ključna iranska nuklearna postrojenja tokom kratkog sukoba u junu. Pregovori dolaze usred velikog američkog vojnog nagomilavanja na Bliskom istoku. Tenzije rastu nakon masovnih protesta širom Irana prošlog mjeseca, tokom kojih su vlasti pokrenule brutalan obračun u kojem su, prema navodima organizacija za ljudska prava, ubijene hiljade ljudi. Iranski ministar vanjskih poslova Abbas Araqchi održaće razgovore u Ženevi sa specijalnim izaslanikom Bijele kuće Steveom Witkoffom i zetom američkog predsjednika Donalda Trumpa, Jaredom Kushnerom, uz posredovanje predstavnika Omana. "Nalazim se u Ženevi s pravim idejama da postignemo pošten i pravedan sporazum. Ono što nije na stolu: pokoravanje pred prijetnjama", napisao je Araqchi na X-u 16. februara kada je stigao na razgovore s Rafaelom Grossijem, šefom Međunarodne agencije za atomsku energiju. Teheran je saopštio da je spreman prihvatiti ograničenja svog nuklearnog programa u zamjenu za ukidanje teških američkih ekonomskih sankcija, ali da neće odustati od svog prava na obogaćivanje uranija. Vašington nastoji proširiti opseg pregovora tako da uključi ograničenja iranskog programa balističkih raketa i okončanje podrške koju Teheran pruža oružanim grupama na Bliskom istoku — pitanja koja Teheran smatra neprihvatljivim. Sjedinjene Države i Iran moraće prevladati duboko nepovjerenje i neprijateljstvo da bi postigli sporazum. Još jedna prepreka su i povećani politički troškovi sporazuma za obje strane. "Danas bi svaki pozitivan ustupak Islamskoj Republici praktično značio nagrađivanje režima koji je proteklih sedmica ubio nekoliko hiljada Iranaca", rekao je Ali Vaez, direktor Iran Projecta pri briselskoj organizaciji International Crisis Group, za Radio Farda RSE‑a. Za Iran je, rekao je, "teško postići sporazum s predsjednikom koji nije samo izveo vojne napade na iranska nuklearna postrojenja nego je čak prijetio i vojnom intervencijom u unutrašnje poslove Irana". Pregovaranje o novom sveobuhvatnom nuklearnom sporazumu biće izuzetno teško, kažu stručnjaci. Kako bi se izbjegao rat, Vaez je rekao da je "jedini održiv kratkoročni put uglavnom simbolično razumijevanje koje kupuje vrijeme i potencijalno stvara bolje uslove za detaljnije i tehničke pregovore u budućnosti". Američki državni sekretar Marco Rubio rekao je 15. februara u Slovačkoj da je Trump "jasno dao do znanja da preferira diplomatiju i ishod zasnovan na pregovorima". "Suočavamo se s ljudima koji donose političke i geopolitičke odluke na osnovu čiste teologije, i to je komplikovana stvar", dodao je Rubio. Pregovori u Ženevi dolaze nakon ponovljenih Trumpovih prijetnji vojnim akcijama protiv Teherana — prvo zbog brutalnog gušenja protesta u Iranu, a zatim i zbog iranskog nuklearnog programa. Zapadne zemlje dugo sumnjaju da Iran pokušava razviti nuklearno oružje, dok Teheran insistira da je njegov program isključivo civilne prirode. Svjetske sile postigle su istorijski nuklearni sporazum s Teheranom 2015. godine kako bi spriječile iransku bombu. Zapadne ekonomske sankcije tada su ublažene, ali Iran je počeo kršiti obaveze nakon što je Donald Trump, tokom svog prvog mandata kao predsjednik SAD‑a, 2018. godine povukao SAD iz sporazuma i ponovo uveo sankcije. Američki predsjednik je 13. februara rekao da bi promjena režima u Iranu bila "najbolja stvar koja se može dogoditi". Takođe je potvrdio da će drugi nosač aviona, USS Gerald R. Ford, uskoro pristupiti "masivnoj" američkoj armadi u Arabijskom moru.

Majka Alekseja Navaljnog, ruskog opozicionog lidera koji je umro u zatvoru 16. februara 2024, rekla je da su nalazi evropskih laboratorija da je Navaljni ubijen toksinom dobivenim iz južnoameričkih otrovnih žaba potvrdili "ono što smo znali od samog početka… Ubili su ga". Ljudmila Navalnaja govorila je na komemorativnoj službi održanoj u čast Navaljnog na groblju Borisovskoje u Moskvi, gdje su se deseci ljudi okupili da obilježe drugu godišnjicu njegove smrti. Video koji je podijelio Telegram kanal SOTA prikazuje ljude kako polažu cvijeće na grob Navaljnog. Predstavnici nekoliko evropskih diplomatskih misija — uključujući Njemačku, Italiju, Španiju, Poljsku, Latviju i druge — takođe su viđeni kako pristižu na groblje. Dugogodišnji borac protiv korupcije i najistaknutiji ruski opozicioni političar više od decenije, Navaljni je umro u surovom zatvoru poznatom kao Polarni vuk u ruskom selu Kharp u Jamalo-Njenjčkom okrugu, sjeverno od Arktičkog kruga, dok je služio kaznu od 19 godina. "Ne smijemo sebi dopustiti da postanemo apatični i povjerujemo da naša zemlja nema budućnost", rekla je bivša saradnica Navaljnog Ksenija Fadejeva za rusku redakciju RSE u intervjuu povodom godišnjice njegove smrti. "Ako povjerujemo da je sve gotovo i da je zlo pobijedilo, ono će zaista i pobijediti", dodala je Fadejeva, koja je za smrt Navaljnog saznala dok je i sama bila u pritvoru u Rusiji. Kasnije je oslobođena u razmjeni zarobljenika 2024. godine, u koju je prvobitno trebao biti uključen i Navaljni. Ruske vlasti tvrde da je Navaljni umro prirodnom smrću. Ali evropske laboratorije pronašle su u njegovim uzorcima toksin epibatidin, potvrdivši sumnje da je Navaljni bio otrovan. Vlade pet evropskih država objavile su 14. februara izjavu u kojoj navode da su uvjerene da je Navaljni otrovan smrtonosnim toksinom koji se prirodno ne nalazi u Rusiji. "To potvrđuje ono što smo znali od samog početka. Znali smo da naš sin nije jednostavno umro u zatvoru: ubijen je", rekla je Navalnaja reagujući na izjavu. "Mislim da će trebati neko vrijeme, ali saznaćemo ko je to uradio", rekla je novinarima ispred groblja, dodajući: "Želimo da pravda pobijedi." Kremlj je odbacio evropsku izjavu. "Mi naravno ne prihvatamo takve optužbe; ne slažemo se s njima. Smatramo ih pristrasnim i neosnovanim", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov 16. februara. "Kategorčki ih odbacujemo." Reagujući na izjavu, udovica Navaljnog, Julija Navalnaja, rekla je: "Vladimir Putin je ubica. Mora biti kažnjen za sve svoje zločine." Julija Navalnaja je u septembru prošle godine izjavila da su laboratorije u dvije neimenovane evropske zemlje pronašle dokaze da je Navaljni bio otrovan. "Postigli smo istinu, a jednog dana ćemo postići i pravdu", objavila je 16. februara na X-u. Francuski predsjednik Emmanuel Macron obilježio je godišnjicu porukom u kojoj je smrt Navaljnog opisao kao "unaprijed smišljenu". Macron je rekao da ona otkriva "sve o slabosti Kremlja i njegovom strahu od bilo kakvog protivnika", dodajući da "istina uvijek pobjeđuje". Prema navodima tima Navaljnog, koji radi u egzilu, planirani su događaji u Rusiji i više od 20 drugih zemalja kako bi se obilježila smrt ruskog opozicionog lidera.

Sud Bosne i Hercegovine osudio je na tri i po godine zatvora Simbada Bajraktarevića zbog prijetnji da će počiniti teroristički napad koje je tokom 2024. uputio na društvenim mrežama. Određeno mu je i obavezno psihijatrijsko liječenje. Bajraktarević, iz Velike Kladuše na sjeverozapadu BiH, je 6. i 7. aprila 2024. na Facebook profilu pod imenom Ahmed Bajraktarević objavio sadržaj kojem prijeti široj populaciji, nazivajući ih nevjernicima, mnogobošcima. Objavio je svoju fotografiju "u maskirnim hlačama i s automatskim oružjem, nožem i crnom zastavom s arapskim slovima", rečeno je tokom izricanja presude. U kaznu će mu biti uračunato vrijeme koje je proveo u pritvoru od 7. aprila do 3. oktobra 2024. godine. Sud je tokom izricanja presude osuđenom odredio i obavezno psihijatrijsko liječenje. Optužnica je potvrđena u martu 2025. a suđenje je počelo mjesec kasnije. Bajraktarević je neko vrijeme proveo u pritvoru, a na početku suđenja je rekao da nije kriv. U toku suđenja mu je ponovno određen pritvor, jer je ometao rad pravosuđa, odnosno službenika Državne agencije za istrage i zaštitu i tužiteljice koja radi na predmetu. Prijetnje službenicima upućivao je putem društvenih mreža u januaru 2026. godine. Odbrana je tokom postupka tvrdila da policija nije pronašla oružje, da nije učinjeno krivično djelo, te da traži puštanje Bajraktarevića na slobodu. Riječ je o prvostepenoj presudi na koju je moguće uložiti žalbu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja povodom Sretenja - Dana državnosti. Odlikovanja su, kako je saopšteno, dobili zaslužni pojedinci i institucije iz Srbije i inostranstva. Među odlikovanima je ministar kulture i inovacija Mađarske, u vladi premijera Viktora Orbana, Balaž Hanko. Mađarski ministar dobio je Orden srpske zastave prvog stepena, zbog jačanja bilateralnih odnosa dve države. Vlasti u Srbiji i Mađarskoj, predvođene Vučićem i Orbamom, prethodnih godina razvijaju bliske veze. Vučić je Orbanu i njegovoj partiji Fides, uoči predstojećih parlamentarnih izbora u Mađarskoj, pružio podršku. Dok se Orbanova vlada suočava sa optužbama za podrivanje vladavine prava u zemlji, gušenje građanskih i medijskih sloboda i bliske veze sa Kremljom, Vučić se našao na listi na kojoj su populistički, desničarski i konzervativni političari u Evropi, koji pružaju podršku Fidesu. Orden srpske zastave drugog stepena dobili su poslanik krajnje desničarske Slobodarske partije iz Austrije Maksimilijan Kraus i direktor austrijske policije Mihael Takač. Kraus je u ovoj stranci, poznatoj po islamofobiji i zagovaranju oštrije migrantske politike, šef poslaničke grupe u bečkom parlamentu. Vučić je uručio ordenje i predstavnicima kineskih firmi u Srbiji. Orden srpske zastave trećeg stepena dobili su bivši predsednik HBIS grupe Ju Jong i osnivač kineske korporacije Ziđin Čen Đing He. HBIS grupa upravlja Železarom u Smederevu, dok je u vlasništvu kineskog Ziđina rudarski kompleks u Boru na istoku Srbije. Ove dve investicije su među ključnim za saradnju Beograda i Pekinga, koju lideri dve države opisuju kao "čelično prijateljstvo", dok iz Brisela stižu upozorenja Srbiji zbog optužbi da kineske firme krše evropska pravila o transparentnosti i zaštiti životne sredine. Među odlikovanima su i ministar pravde u bh. entitetu Republika Srpska Goran Selak, mitropolit bački Irinej, Matica srpska, Interventna jedinica policije, Prva brigada Kopnene vojske Srbije, profesori i lekari, pevači, umetnici, sportisti. Posthumno je odlikovan i Đuro Raca, otac jedne od žrtava pada nadstrešnice, za "iskazani patriotizam i životnu hrabrost". Raca je nakon masovnih anivladinih protesta, koje je pokrenula pogibija 16 ljudi u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici u novembru 2024, pružio podršku Aleksandru Vučiću i govorio na jednom od mitinga u organizaciji Srpske napredne stranke. Vučić je povodom Dana državnosti odlikovao i vršiteljku dužnosti Pete beogradske gimnazije Danku Nešović za "naročite zasluge u javnim i prosvetnim delatnostima". Nešović je na tu funkciju postavljena u februaru 2025. godine, u jeku antivladinih protesta i blokada fakulteta i škola nakon pada nadstrešnice. Blokadama su se tada priključili i učenici Pete beogradske gimnazije. U mesecima nakon što je Danka Nešović postavljena na čelo škole, jedan broj nastavnika je morao da napusti Petu beogradsku gimnaziju, jer im nije produžen ugovor na određeno vreme, a neki su suspendovani uz disciplinski postupak. Zbog toga su ispred škole organizovani protesti učenika, roditelja i profesora Pete gimnazije, a škola je potom i više nedelja bila i u blokadi, koja je okončana polovinom novembra 2025.

Evropska komisija (EK) za sada ne pokazuje spremnost da zadovolji zahteve profesionalnih vozača koji se odnose na duži boravak u šengenskoj zoni za njihove profesionalne potrebe. "Partneri sa Zapadnog Balkana se ohrabruju da iskoriste odredbe o dugoročnim vizama i dozvolama boravka ili fleksibilnost predviđenu šengenskim pravilima, posebno u pogledu pravila za prekogranične radnike", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije. Šengenska pravila dozvoljavaju putnicima maksimalno 90 dana boravka u bilo kom periodu od 180 dana na celom području šengenske zone. Ovo obuhvata i državljane kojima nije potrebna ulazna viza. Period od 180 dana je takozvani "pokretni" prozor, što znači da se za svaki dan boravka računa 180 dana unazad kako bi se osiguralo da se ne prekorači ograničenje od 90 dana. Sa druge strane, pravila za prekogranične radnike u EU, što podrazumeva život u jednoj zemlji, a rad u drugoj, uz dnevni ili nedeljni povratak, odnose se na socijalno osiguranje, oporezivanje i radne dozvole. Princip prekograničnih radnika jeste da se socijalno osiguranje plaća u zemlji u kojoj se obavlja posao. Prošle nedelje je održan sastanak između Evropske komisije i Zapadnog Balkana na nivou radnih grupa. Međutim, kako je objasnio portparol Mersije, ovaj sastanak je evropskoj strani omogućio da još jednom razjasni postojeća šengenska pravila. Naredni sastanak zakazan je za 23. februar. Međutim, ovaj sastanak nije zadovoljio zahteve profesionalnih vozača iz regiona. Predsednik Poslovnog udruženja "Međunarodni transport Srbije" Neđo Mandić preneo je agenciji Beta da je Evropska unija odbila sve predloge profesionalnih vozača kamiona u međunarodnom teretnom transportu sa Zapadnog Balkana, te da je vozačima poručeno da se pridržavaju postojećeg pravila o najdužem boravku od 90 dana u EU u periodu od šest meseci (EES 90/180). "Svi naši predlozi su odbijeni, uz konstataciju da su 'maštoviti'. To znači da nemaju nameru da nešto menjaju u sistemu EES", rekao je Mandić za Betu. Prevoznici iz četiri zemlje Zapadnog Balkana blokirali su krajem januara granične prelaze zbog novih šengenskih pravila. Prevoznici iz četiri zemlje Zapadnog Balkana blokiraju granične prelaze zbog novih šengenskih pravilaNaime, ova pravila su važila i ranije, međutim implementacijom sistema ulaska-izlaska (EES), koji digitalizuje podatke umesto manuelnog pečatiranja, preciznije i efikasnije se detektuje prekoračenja boravka u šengenskoj zoni. EES sistem će se primenjivati na građane koji poseduju biometrijske pasoše, bez obzira na to da li im je za ulazak u EU potrebna viza ili ne. Putnici koji prekorače dozvoljeni boravak u EU (90 dana u periodu od 180 dana) smatraju se osobama koje nezakonito borave u šengenskom prostoru i biće podvrgnuti postupku povratka. Zabrane ulaska i odluke o povratku biće evidentirane u sistemu EES. Trajanje zabrane ulaska određivaće se uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti pojedinačnog slučaja i, po pravilu, neće biti duže od pet godina. Ukoliko osoba na koju se zabrana odnosi pokuša ponovo da pređe šengensku granicu, ulazak će joj biti odbijen na granici, a podaci o odbijanju biće registrovani u sistemu. U određenim slučajevima predviđena je i mogućnost poništavanja pasoša prilikom pokušaja ulaska. Sistem EES je delimično uveden u oktobru 2025. godine, a biće u potpunosti operativan u aprilu ove godine. Sve članice Evropske unije moraće da od 10. aprila uvedu Sistem ulaska/izlaskana svim svojim graničnim prelazima i da registruju sve državljane trećih zemalja koji prelaze granicu.

Evropska komesarka nadležna za Mediteran, Dubravka Šuica, predstaviće Evropsku uniju u Odboru za mir i učestvovaće na predstojećem sastanku u ime evropskih institucija, potvrdili su zvaničnici Evropske komisije (EK). Prema rečima portparolke EK, Paole Pinjo, to ne podrazumeva da će se EU formalno pridružiti Odboru za mir. "Mi nećemo postati članica Odbora. Komesarka Šuica će biti tamo (u Vašingtonu) kao nadležna komesarka za Mediteran i predstavljaće našu posvećenost primeni mira u Gazi, kao i da podseti na našu ukupnu kontribuciju Gazi i Palestini", izjavila je Paola Pinjo. Odbor za mir je inicijativa američkog predsednika Donalda Trampa koja je pokrenuta 22. januara na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. ž Naredni sastanak je najavljen za 19. februar u americkoj prestonici. Američki predsednik je rekao da bi ovo telo moglo biti "jedno od najvažnijih", te je sugerisao da će raditi u saradnji sa Ujedinjenim nacijama. EU nije prihvatila poziv da zvanično sedi u Odboru, ali se očekuje da će dobiti status "posmatrača". EU je podeljena po ovom pitanju. Mađarska se već učlanila, a premijer te zemlje, Viktor Orban, učestvovao je na ceremoniji formiranja Odbora. Pored Orbana, ceremoniji je prisustvovao i dolazeći bugarski premijer Rosen Zeljakov. Italija, Kipar i Rumunija najavile su da su prihvatile pozive za učešće u svojstvu "posmatrača" umesto stalnih članica. Od zemalja regiona, pozivnicu za članstvo u ovom odboru dobile su Kosovo i Albanija. Kosovska predsednica Vjosa Osmani učestvovala je na ceremoniji osnivanja ovog tela u Davosu.

Skupština Crne Gore u ponedeljak je na vanrednoj sjednici usvojila izmjene Zakona o unutrašnjoj trgovini kojima se ponovo garantuje neradna nedjelja, uprkos nedavnoj odluci Ustavnog suda da ukine tu odredbu kao neustavnu. Za zakon je glasalo svih 62 prisutnih poslanika, a stupa na snagu odmah po objavljivanju u Službenom listu. Usvajanje je uslijedilo nakon višenedjeljne pravne i političke neizvjesnosti oko toga da li će trgovine početi raditi nedjeljom. Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović je pokrenuo inicijativu da se neradna nedelja definiše kao ustavna kategorija. Naime, crnogorski predsjednik Milatović je nakon odluke Ustavnog suda pokrenuo inicijativu za izmjenu Ustava, navodeći da je to jedini način da se trajno zaštiti neradna nedelja. Međutim, za izmjenu Ustava potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu. Ustavni sud Crne Gore krajem januara ukinuo je odredbu Zakona o unutrašnjoj trgovini, kojom je bila propisana zabrana rada nedeljom i u dane praznika. Obrazloženje je da je tako prekršena sloboda preduzetnicima i princip jednakosti pred zakonom. Tako je Crna Gora od 15. februara trebala da vrati radnu nedelju nakon što je Ustavni sud ukinuo zabranu iz 2019. zbog kršenja slobode poduzetništva i jednakosti. Ipak, kako prenosi RTCG većina trgovina nije radila 15. februara u nedelju iako je Službeni list objavio odluku o ukidanju neradne nedelje. Vodeći trgovinski lanci i tržni centri najavili su da neće raditi u nedelju i to su i ispoštovali. Takođe nije bila otvorena ni većina malih trgovina i piljara.

Poseta delegacije Evropskog parlamenta (EP) Srbiji "potvrdila je vrlo polarizovanu političku scenu", ocenjeno je u izveštaju članova misije parlamenta Spoljnopolitičkom komitetu (AFET). "Poseta Odbora za spoljne poslove Srbiji dogodila se u pravo vreme, potvrđujući čvrstu posvećenost izgledima demokratske Srbije za članstvo u EU", navodi se u izveštaju članova delegacije. Evropski poslanici su posetili Srbiju između 22. i 24. januara, gde su imali više susreta sa političkim predstavnicima u državi. Delegaciju nisu primili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao ni predsednica parlamenta Ana Brnabić, koji su u tom trenutku bili van zemlje. Prethodno su i Vučić i Brnabić izjavili da ne žele da se sastanu sa evroparlamentarcima, tvrdeći da ih nisu ni obavestili ni pitali o dolasku, što je EP demantovao. Devet članova delegacije Odbora za spoljne poslove (AFET) razgovaralo je sa predstavnicima medija, organizacija civilnog društva, istraživačkih centara, akademske zajednice i studentima. Kako stoji u podnetom izveštaju, na sastanku sa srpskim kolegama iz Evropskog parlamenta potvrdili su svoju čvrstu posvećenost izgledima demokratske Srbije za članstvo u EU. Naglasili su, navodi se, da je pristupanje EU proces zasnovan na zaslugama, utemeljen na poštovanju demokratije, vladavine prava, temeljnih prava, slobode medija i nezavisnosti sudstva, kao i potpunoj usklađenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. "Poslanici su izrazili solidarnost sa građanima Srbije, studentima i akterima civilnog društva koji ostvaruju svoja demokratska prava i pozivaju na odgovornost, transparentnost i institucionalnu odgovornost. Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su vlasti da obezbede hitne, nepristrasne i transparentne istrage svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile i nezakonitom nadzoru demonstranata", stoji u podnetom izveštaju. Dodaje se i da su evropski poslanici primili zabrinjavajuće izveštaje o finansijskom, administrativnom i fizičkom pritisku na akademsko osoblje i ograničenjima slobode medija. Oni su, kako se navodi u izveštaju, izrazili zabrinutost u vezi s reformama pravosuđa o kojima se raspravlja u Narodnoj skupštini, a koje rizikuju da potkopaju nezavisnost sudstva. Delegacija je takođe razgovarala o pitanjima vezanim za integritet izbora i potrebu za temeljnom implementacijom svih preostalih preporuka OEBS/ODIHR. U izveštaju koji su izradili članovi delegacije koji su posetili Beograd navodi se da će Spoljnopolitički komitet pažljivo pratiti politička dešavanja u Srbiji, uključujući izazove u oblasti temeljnih sloboda i građanskog prostora, što će, zajedno sa uvidima prikupljenim tokom posete, informisati rad na predstojećem godišnjem izveštaju o Srbiji.