Američka senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) izjavila je u petak u Tirani da SAD treba da usredsrede svoju politiku prema Zapadnom Balkanu na tri oblasti: ekonomske mogućnosti, stabilnost i demokratske institucije. Šahin, visokorangirana članica demokrata u Odboru Senata za spoljne poslove, predvodi delegaciju američkog Kongresa tokom višednevne posete Zapadnom Balkanu. Pre Albanije posetila je Bosnu i Hercegovinu, a u ponedeljak će otići na Kosovo. Takođe će posetiti Crnu Goru i Hrvatsku. Tokom boravka u Tirani, gde se sastala s mladim liderima kako bi razgovarali o ulozi sledeće generacije u izgradnji budućnosti Albanije, Šahin je naglasila značaj američkog ekonomskog angažmana, uključujući ukidanje trgovinskih barijera, proširenje pristupa tržištima i podršku američkim firmama i albanskim preduzetnicima. "Želim da odam priznanje ovoj administraciji u Vašingtonu. Ona je posvetila veću pažnju američkom ekonomskom angažmanu i mislim da je to dobro za region", rekla je Šahin o administraciji predsednika Donalda Trampa (Trump). Ona je, međutim, dodala da "američka diplomatija treba da otvori vrata američkim kompanijama, ali ne treba da odlučuje koje će američke kompanije proći kroz ta vrata". Prošlog meseca, američka kompanija za razvoj projekata tečnog prirodnog gasa (LNG), Argent LNG, potpisala je memorandum o razumevanju s Vladom Albanije radi procene izgradnje kopnenog terminala za skladištenje i regasifikaciju LNG-a, kapaciteta do pet miliona tona godišnje. Neke države Zapadnog Balkana potpisale su sporazume s američkim kompanijama i SAD radi proširenja gasne mreže. Među njima su Albanija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin), s druge strane, rekao je u julu da zemlja razmatra mogućnost korišćenja američkog gasa u budućnosti, u jeku poziva da se pridruži projektu svog najvećeg saveznika za snabdevanje LNG-om. StabilnostGovoreći o stabilnosti, senatorka se osvrnula na situaciju u Bosni i Hercegovini, gde je boravila pre posete Albaniji i dobila titulu "Počasna građanka Sarajeva". Ona je rekla je da više od 30 godina posle rata politički lideri i dalje zloupotrebljavaju etničke podele i dovode u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet zemlje. "Albanija razume da se nestabilnost ne zaustavlja na granici. Ono što se dešava u Bosni važi i ovde. Ono što se dešava na Kosovu važi i ovde", rekla je Šahin. Ona je naglasila je da američka politika treba da ojača institucije i sporazume koji su pomogli u očuvanju stabilnosti u regionu. Tokom boravka u Sarajevu pozvala je BiH da nastavi da gleda ka Evropskoj uniji i NATO-u i da se udalji od Rusije. Demokratija i vladavina pravaKao treću oblast, Šahin je navela demokratiju i vladavinu prava, tvrdeći da su one usko povezane s ekonomskim razvojem i bezbednošću. Prema njenim rečima, kompanije ulažu kada se ugovori poštuju i kada su sudovi nezavisni, dok su preduzetnicima potrebni jednaki uslove za nadmetanje. Ona je takođe istakla podršku kredibilnom putu ka članstvu u Evropskoj uniji za zemlje Zapadnog Balkana. Prema Šahin, proces evropskih integracija pomaže jačanju vladavine prava, demokratskih institucija i ekonomskog upravljanja. Ona je za te reforme ocenila da su značajne kako za zemlje regiona, tako i za SAD. Ipak, senatorka je upozorila da proces pristupanja mora ostati kredibilan i da evropska perspektiva ne sme da se pretvori u beskrajno obećanje. "Mora postojati jasan put napred za zemlje koje ispunjavaju svoje obaveze", rekla je ona. Od zemalja Zapadnog Balkana, za Crnu Goru i Albaniju se smatra da su najdalje odmakle na putu ka članstvu i obe nastoje da postanu deo Unije do 2030. Za razliku od drugih zemalja Zapadnog Balkana, Kosovo još nema status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ono je podnelo zahtev za članstvo krajem 2022, ali njegov zahtev još nije razmatran. Srbija ima otvorenih 22 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU, ali je njen proces blokiran od 2021. Bosna i Hercegovina je, s druge strane, dobila zeleno svetlo za otvaranje pregovora u martu 2024, ali još čeka usvajanje pregovaračkog okvira i zvanični početak pregovora.

Petočlana delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) boraviće sledeće nedelje u dvodnevnoj predizbornoj poseti Srbiji kako bi procenila izbornu kampanju i politički ambijent uoči prevremenih parlamentarnih izbora, saopštila je u petak ta panevropska institucija. Delegacija koju će predvoditi Italijan Pjero Fasino (Piero Fassino) iz grupe Socijalisti, demokrate i zeleni, 12. i 13. oktobra će se sastati s predsednicom Narodne skupštine i vršiteljkom dužnosti predsednika zemlje Anom Brnabić, srpskom delegacijom u PSSE, kao i s predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i institucija nadležnih za izbore. PSSE je navela da su zakazani sastanci delegacije sa šefom i članovima Misije OEBS/ODIHR za posmatranje izbora, predstavnicima glavnih parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka i koalicija – i iz vlasti i iz opozicije – koje učestvuju na izborima, kao i s predstavnicima stranaka nacionalnih manjina u Skupštini. Pored toga, delegacija će se sastati s predsednikom i članovima Republičke izborne komisije, kao i sa predstavnicima diplomatskog korpusa, civilnog društva i medija. Posle posete sledeće nedelje, delegacija u punom sastavu od 20 članova doći će u Srbiju da posmatra izbore 25. oktobra, u okviru Međunarodne misije za posmatranje izbora. Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) potvrdila je da njene misija za praćenje izbora u Srbiji počela 16. septembra. ODIHR je specijalizovana institucija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja posmatra izbore u državama članicama i ocenjuje da li se poštuju demokratski standardi i međunarodne obaveze. Srbija nije uputila poziv Evropskom parlamentu da pošalje posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore. Iako je u proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je u petak, Evropski parlament je spreman do ponedeljka, 12. oktobra, sačeka poziv iz Srbije kako bi poslao posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, saznaje Radio Slobodna Evropa iz pouzdanih izvora u toj instituciji.

Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je zbirnu izbornu listu za predstojeće vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar, javlja Beta. Zbirna izborna lista sadrži sve izborne liste sa ličnim imenima svih kandidata za narodne poslanike i podacima o godini njihovog rođenja, zanimanju i mjestu prebivališta, redoslijed izbornih lista prema redoslijedu kojim su proglašene. Proglašeno je 18 izbornih lista, od kojih je sedam sa 250 kandidata za poslanike - "Aleksandar Vučič - Ujedinjena Srbija", "Ivica Dačić - Faktor Stabilnosti", "Studentska lista - Studenti pobeđuju", "Rasim Ljajić - Ljudski", lista Saveza vojvođanskih Mađara, "Autentična desnica - Miloš Jovanović" i lista Bogoljuba Karića. Iz RIK-a je rečeno da su u većini izbornih listi osobe od 40 do 59 godina, žene čini oko 47 posto, a mladi 10 posto. Zbirna izborna lista biće objavljena u Službenom glasniku tokom dana, 9. oktobra. Kako je saopšteno, Komisija će ponovo pokušati da kontaktira Ministarstvo vanjskih poslova vezano za glasanje dijaspore. Republička izborna komisija (RIK) odlučila je da se u inostranstvu glasa u istom terminu kao u Srbiji, od 7 do 20 sati po srednjoevropskom vremenu, bez obzira na to u kojoj vremenskoj zoni birač živi. Do sada su državljani Srbije u inostranstvu glasali od 7 do 20 sati po lokalnom vremenu. Za birače u prekookeanskim zemljama nova odluka praktično znači da će biračka mjesta raditi usred noći ili u ranim jutarnjim satima. Odluka nije prošla bez otpora u samoj Republičkoj izbornoj komisiji. Dio članova koji se protivio njenom donošenju nazvao ju je "nezakonitom" i "presedanom". Ministar vanjskih poslova Srbije Marko Đurić odbacio je tvrdnje da Ministarstvo opstruiše glasanje u inostranstvu i nazvao ih "potpunom laži". Brisel: Pravo na učešće na izborima temeljni element demokratskih državaU Briselu su upoznati sa problemima u vezi sa načinom glasanja državljana Srbije u inostranstvu na parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar, potvrdili su zvaničnici Evropske unije. EU podsjeća da je pravo na učešće na izborima i ostvarivanje biračkog prava temeljni element demokratskih država i jedno od osnovnih prava u Uniji. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) izjavio je za RSE da su "slobodni, pošteni i transparentni izbori u samoj srži evropske demokratije". "To podrazumijeva pravo građana da slobodno i informisano donesu izbornu odluku, kao i jednake uslove za sve učesnike izbora, uključujući jednak pristup medijima, razdvajanje države i stranke i izbjegavanje neprimjerenih prednosti koje uživaju aktuelni nosioci vlasti", izjavio je Mersije.

Pet ruskih državljana, među kojima je osnivač ruske mreže "Ribar" Mihail Zvinčuk, bit će protjerani iz Crne Gore zbog nacionalne i unutrašnje sigurnosti, saopćila je Uprava policije Crne Gore 9. oktobra. Crnogorski mediji objavili su da je u petak privedeno pet ruskih državljana, među kojima su Zvinčuk, njegova supruga i suradnica Valerija Zvinčuk, te još tri osobe. Policija je objavila inicijale navodeći da se radi o M. Z. (36), S. B. (36), K. D. (21), V. Z. (36) i P. L. (46), koji su prije nepuna dva dana ušli i boravili na teritoriju Crne Gore. Za njih je utvrđeno da ne mogu nastaviti boravak u Crnoj Gori, te su im, u skladu sa Zakonom o strancima, donijeta rješenja o potjerivanju iz Crne Gore iz razloga nacionalne i unutrašnje sigurnosti države. Potvređno je da je među njima i pripadnik ruske političko-hibridne mreže "Rybar", kojem je Evropska unija uvela zabranu ulaska i tranzita preko teritorije država članica Unije. Iz policije su naveli da su akciju proveli u suradnji s Agencijom za nacionalnu bezbjednost i uz podršku međunarodnih partnera, s ciljem sprečavanja, otkrivanja i neutraliziranja nezakonitih aktivnosti na teritoriji Crne Gore. Ruski državljani su boravili u hotelu u Risnu, na teritoriji opštine Kotor, nakon čega su dovedeni u službene prostorije policije radi provođenja daljih službenih mjera i radnji. Kod njih je pronađena i oduzeta digitalna oprema i uređaji, uključujući opremu visoke rezolucije, dron, kameru, GoPro kameru, kao i više telefona. Kako je navedeno, bit će predmet vještačenja i analiza, u cilju utvrđivanja njene namjene i svrhe korištenja na teritoriji Crne Gore. O slučaju su obaviješteni Više državno tužilaštvo u Podgorici i Osnovno državno tužilaštvo u Kotoru, a istaknuto je da su organi sigurnosno-obavještajnog sektora spriječili potencijalno štetno djelovanje pet ruskih državljana teritoriji Crne Gore. Predsjednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić ranije je u objavi na društvenim mrežama naveo da se radi o uspješnoj akciji te je istaknuo da je upozoravano da pokušaji hibridnog djelovanja i destabilizacije Crne Gore neumorno prate njen evropski put. Iz Ribara su 9. oktobra na Telegramu potvrdili da su osnivač ove mreže Mihail Zvinčuk i njegova supruga privedeni u Crnoj Gori, zajedno s drugim ruskim državljanima. Ribar je naveo da su svi "legalno boravili u Crnoj Gori te da je planirano snimanje Cetinjskog manastira, za šta je ranije podnesen zvaničan zahtjev". Tvrde i da su u kontaktu s ruskim Ministarstvom vanjskih poslova, koje radi na rješavanju situacije, tvrdeći da "nije bilo kršenja crnogorskih zakona". RSE je saznao da je Zvinčuk prije Crne Gore boravio u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Povodom privođenja Mihaila Zvinčuka, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da će ruske diplomate istražiti razloge njegovog zadržavanja u Crnoj Gori i raditi na zaštiti njegovih prava, dok je Ministarstvo vanjskih poslova Rusije saopćilo da utvrđuje okolnosti slučaja. Ribar (Rybar) je ruska medijsko-informaciona mreža koju je 2018. godine osnovao Mihail Zvinčuk, bivši zaposlenik pres-službe ruskog Ministarstva odbrane. Tokom rata u Ukrajini Ribar je postao jedan od najutjecajnijih proruskih vojnih kanala na Telegramu. Zvinčuk je pod sankcijama Europske unije od 2023. godine zbog podrške ruskom ratu protiv Ukrajine i širenja propaganda. Europska unija navodi da je član radne grupe koju je ruski predsjednik Vladimir Putin formirao radi koordinacije mobilizacijskih napora povezanih s ratom protiv Ukrajine. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija Ribar povezale s operacijama stranog utjecaja i informacionog ratovanja. Američki State Department je 2024. godine, kroz program Rewards for Justice, ponudio nagradu do 10 miliona dolara za informacije o osobama povezanim s projektom Ribar, navodeći sumnje da je mreža sudjelovala u operacijama stranog utjecaja. Posljednjih godina mreža je širila aktivnosti i na Zapadni Balkan, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.

Evropski parlament bio bi spreman da najkasnije do ponedeljka 12. oktobra da sačeka poziv iz Srbije kako bi poslao posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u toj instituciji. Među pojedinim poslanicima koji bi potencijalno bili članovi posmatračke misije danas po podne kruži interna elektronska prepiska u kojoj se pokazuje fleksibilnost kada je reč o rokovima. "S obzirom na veoma kratke rokove, Evropski parlament mora da dobije poziv najkasnije do ponedeljka. U suprotnom, više nećemo biti u mogućnosti da učestvujemo u misiji", navodi se, između ostalog, u toj prepisci, u koju je RSE imao uvid. U proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je 8. oktobra, kada je održana Konferencija predsednika. Uprkos izostanku formalnog poziva, na tom sastanku odobreno je slanje delegacije Evropskog parlamenta koja bi posmatrala predstojeće izbore u Srbiji, "pod uslovom da bude upućen poziv", navodi se u zvaničnom odgovoru pres službe Parlamenta. Iz istog odgovora, međutim, vidi se i da konačna odluka još nije doneta, odnosno da vrata za misiju nisu sasvim zatvorena. "Ako poziv ne stigne, delegacija Evropskog parlamenta bi, nažalost, morala da bude otkazana, a o tom pitanju bi raspravljala Grupa Evropskog parlamenta za podršku demokratiji i koordinaciju izbora (DEG) na svom sledećem sastanku, 20. oktobra u Strazburu", navodi se u odgovoru pres službe za Radio Slobodna Evropa. Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa, odlučila je 8. oktobra da se paralelno započne neophodno planiranje misije, kako bi pripreme mogle da se nastave ako misija bude potvrđena na vreme. Bez formalnog poziva, Evropski parlament ne može da pošalje posmatračku misiju. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula potvrdio je da je Grupa Evropskog Parlamenta za podršku demokratiji i koordinaciju izbora blagovremeno uputila zahtev za posmatranje opštih izbora u Srbiji 25. oktobra 2026. Prema njegovim rečima, Konferencija predsednika odobrila je slanje delegacije od sedam članova, pod uslovom da budu ispunjeni relevantni kriterijumi, uključujući prijem zvaničnog poziva za upućivanje Misije za posmatranje izbora, kao i da članovi pre puta u Srbiju mogu da učestvuju u plenarnom glasanju u Strazburu u četvrtak, 22. oktobra. "Međutim, vlasti u Srbiji nisu pozvale Evropski parlament da posmatra izbore 25. oktobra, a rok za organizovanje misije Evropskog parlamenta je, u međuvremenu, istekao. Time je, praktično, propuštena prilika za slanje posmatračke delegacije Evropskog parlamenta", rekao je Picula za Radio Slobodna Evropa. Parlamentarni izbori u Srbiji zakazani su za 25. oktobar. Odnosi srpskih vlasti i Evropskog parlamenta godinama se zaoštravaju. Tenzije su porasle otkako je Tonino Picula iz Hrvatske imenovan za stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, a kulminirale su i uvredama. Bivši predsednik Srbije i kandidat za budućeg premijera Aleksandar Vučić nazvao je evropske poslanike "ološem". Početkom ove godine predstavnici vlasti bojkotovali su misiju Evropskog parlamenta, tvrdeći da dolazi "nepozvana", što je Parlament demantovao. Evropska narodna partija (EPP), čiji je Sprska napredna stranka (SNS) pridruženi član, u septembru 2026. pokrenula je preispitivanje njegovog članstva. Za sada nema potvrde dokle se stiglo u tom procesu. EPP je osudila glorifikaciju lika i dela Ratka Mladića, koji je pred međunarodnim sudom osuđen za genocid i ratne zločine. Bio je to najoštriji ton EPP prema pridruženom članu, budući da političke grupacije tradicionalno podržavaju svoje članice. Poslednja rezolucija o Srbiji usvojena u Evropskom parlamentu u julu ocenjuje da Srbija stagnira na putu ka EU i osuđuje zapaljivu retoriku vlade prema članicama koje se protive otvaranju Klastera 3. Rezolucija kritikuje i to što je Srbija postala baza ruskih obaveštajnih aktivnosti, kao i nabavku kineskih raketa. Srbija je sada treća zemlja kandidat za punopravno članstvo u EU u kojoj Evropski parlament ne posmatra izbore. Turska je jedina zemlja kandidat čije izbore Evropski parlament nikada nije posmatrao. Gruziju je Parlament posmatrao na parlamentarnim izborima 2024. Za lokalne izbore 2025. vlada u Tbilisiju nije na vreme uputila poziv, ali Evropski parlament lokalne izbore po pravilu ne posmatra, kao što je bio slučaj i sa lokalnim izborima u Srbiji 2023. godine. Premijer Gruzije Irakli Kobahidze nagovestio je u julu ove godine mogućnost da vlada neće pozvati posmatrače iz Evropskog parlamenta na izbore koji bi trebalo da budu održani 2028. godine. Srbija je Evropski parlament pozvala na parlamentarne izbore u decembru 2023. Na izborima 2020. misije Parlamenta nije bilo zbog pandemije COVID-a 19. Turska je zemlja kandidat za članstvo u EU, ali su pregovori o članstvu zamrznuti od 2018. godine. Gruzija se u EU, zbog pogoršanja stanja vladavine prava, smatra kandidatkinjom "samo po imenu". Pregovori između Brisela i Beograda u zastoju su od 2021. godine.

Američka senatorka iz redova demokrata Jeanne Shaheen u Sarajevu je 8. oktobra izrazila nadu da će Bosna i Hercegovina nastaviti gledati ka Evropskoj uniji i NATO-u i da će se udaljavati od Rusije. Ona boravi u dvodnevnoj posjeti Bosni i Hercegovini, u okviru koje je posjetila Memorijalni centar Srebrenica, te dobila priznanje "Počasni građanin Sarajeva". Odnos Rusije prema regionu bio je jedna od tema i njenih ranijih izjava. U ranijem intervjuu za RSE, Shaheen je navela da Rusija ima interes za destabilizaciju Zapadnog Balkana, koji Moskva vidi kao "potencijalni drugi front". Shaheen, vodeća demokratkinja u Odboru za vanjske odnose Senata, duže vrijeme upozorava i na sigurnosne rizike na Zapadnom Balkanu i zalaže se za snažnije prisustvo Sjedinjenih Država u regionu. "Nadam se da ćete nastaviti gledati ka Evropskoj uniji i NATO savezu u budućnosti i da ćete se udaljavati od Rusije", poručila je Shaheen tokom susreta sa novinarima u Sarajevu. Kada je riječ o Bosni i Hercegovini, američka senatorka više puta je isticala podršku njenom suverenitetu, teritorijalnom integritetu i multietničkom karakteru, uz ocjenu da je nastavak američkog i međunarodnog angažmana važan za očuvanje stabilnosti. "Vjerujem da je jako važno da Sjedinjene Države nastavljaju igrati ulogu u pružanju podrške napretku zemlje i nadam se da ćete nastaviti gledati ka Evropskoj uniji i NATO savezu u budućnosti. Ja sam podržavala teritorijalni integritet ove zemlje i jako mi je drago što smo imali priliku da usvojimo neke zakone kao podršku Bosni I Hercegovini i Zapadnom Balkanu", poručila je ona u Sarajevu, 8. oktobra. Prema njenim riječima, pozicija Kongresa Sjedinjenih Država prema Bosni i Hercegovini je jedinstvena. "Bosna i Hercegovina je zemlja koja je okrenuta ka Evropskoj uniji i Zapadu i mi nastojimo podržati takvu sliku. Mislim da je važno podsjetiti administraciju na ulogu koju BiH, Zapadni Balkan i cijela ova regija treba da igraju u Evropskoj uniji", kazala je senatorka Shaheen. Južna interkonekcija dobar projekat za regionSenatorka Shaheen se osvrnula i na pitanje izgradnje Južne interkonekcije u bh. entitetu Federacija BiH. Projekat se razvija u okviru šireg cilja smanjenja potpune ovisnosti Bosne i Hercegovine o ruskom plinu, koji se u zemlju isporučuje preko Srbije putem Turskog toka. Inicijativu podržavaju Sjedinjene Američke Države s ciljem jačanja energetske, prometne i digitalne povezanosti u toj regiji. "Što se tiče plinske interkonekcije, mislim da je u interesu Bosne i Hercegovine i u interesu cijelog Zapadnog Balkana da se riješite ruskog gasa i goriva. Zapadni svijet radi ka tome, i mislim da je u interesu u ovom dijelu Evrope da isto to radi. I Zapadna Evropa to radi. Ja mislim da je to dobar projekat za region", kazala je senatorka. Projekt Južne plinske interkonekcije predviđa izgradnju plinovoda od Zagvozda (Splita) u Hrvatskoj, preko Posušja u Hercegovini, do Travnika u središnjoj Bosni, s odvojkom prema Mostaru. Procijenjena vrijednost projekta iznosi oko milijardu eura. BiH kupuje ruski plin od 1979. godine, kada je izgrađen jedini postojeći plinovod od Beograda do Sarajeva. Senatorka Shaheen dobitnica priznanja 'Počasni građanin Grada Sarajeva'Američka senatorka Jeanne Shaheen dobitnica je i priznanja "Počasni građanin Grada Sarajeva" za 2025. godinu, koje joj je uručeno 7. oktobra. Kako je rečeno iz Grada Sarajeva, priznanje joj je dodijeljeno zbog njenog dugogodišnjeg angažmana i podrške Bosni i Hercegovini, te zalaganja za jačanje odnosa između BiH i Sjedinjenih Američkih Država. Navodi se i da se Shaheen tokom političkog djelovanja zalagala za očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i prosperiteta Bosne i Hercegovine, te podržavala euroatlantske težnje Bosne i Hercegovine. Nagradu Shaheen je 7. oktobra u Gradskoj vijećnici u Sarajevu uručio gradonačelnik Samir Avdić. Tokom svog političkog djelovanja, Shaheen je nekoliko puta posjetila Bosnu i Hercegovinu.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) upozorio je u četvrtak da se rat Rusije protiv Ukrajine nalazi u pat-poziciji, ali da bi mogao da preraste u širi regionalni sukob ako taj zastoj navede neku od strana na sve opasnije poteze. Rubio je Lisabonu, na poslednjoj stanici svoje turneje po zemljama NATO Islandu, Grčkoj i Portugaliji, rekao da Vašington smatra da je za okončanje rata neophodno rešenje postignuto pregovorima, kao i da je dalje spreman da podrži diplomatske napore. Rubio je to rekao nakon što je u ruskom napadu na dva autobusa u ukrajinskom gradu Kramatorsku, prema podacima lokalnih vlasti, u četvrtak ubijene najmanje 33 osobe. Odgovarajući na pitanje Radija Slobodna Evropa o ruskim napadima na Ukrajinu i bezbednosti istočnog krila NATO-a, Rubio je sukob okarakterisao kao "veoma opasan rat" koji je zapao u pat-poziciju, DODAJUĆI DA SE takve situacije obično okončavaju ili pregovorima ili eskalacijom. Prva opcija zahteva teške kompromise obe strane. Druga bi mogla da podrazumeva intenziviranje sukoba sa strane Rusije ili Ukrajine u pokušaju da se promeni vojni odnos snaga. "To je veoma opasno", rekao je Rubio. On je upozorio da bi eskalacija mogla da obuhvati sabotaže u susednim zemljama NATO-a, napade ili druge akcije koje bi mogle brzo da prošire sukob. To bi moglo "brzo da pretvori sukob između dve zemlje u mnogo širi i daleko opasniji regionalni sukob", rekao je on. "Na kraju, ne verujemo da postoje vojna rešenja... Smatramo da ovaj rat treba da se završi i da je rešenje pregovorima brže i bolje", rekao je on. Portugalski ministar spoljnih poslova podržao je diplomatske napore za okončanje rata, ističući da ruska invazija krši međunarodno pravo i da svako rešenje mora da poštuje suverenitet Ukrajine. Rubio je takođe izneo drugačije viđenje debate o izdacima za odbranu unutar NATO-a, opisujući povećana vojna ulaganja kao investiciju u odbranu, a ne samo kao "veću potrošnju". On je rekao da bi jačanje pojedinačnih članica NATO-a doprinelo jačanju same Alijanse i njenih kapaciteta za odvraćanje. Rubio je rekao da je NATO u suštini odbrambeni savez i da njegov kredibilitet zavisi od kapaciteta njegovih članica. "NATO je važan. Da bi NATO bio značajan, mora biti snažan", rekao je on. "Da bi NATO bio snažan, članice NATO-a moraju biti snažne". On je naveo da se članice NATO-a nalaze u različitim okolnostima i da ne mogu sve doprineti na isti način, ali da bi svaka trebalo da razvije što je moguće snažnije kapacitete. Takođe je pozvao na veću saradnju u oblasti naprednih vojnih tehnologija i oružja nove generacije, ističući da saveznici moraju zajednički delovati kako bi se suočili s budućim pretnjama. Na pitanje da li evropski saveznici mogu i dalje da se oslanjaju na SAD u svetlu mogućih promena u američkom vojnom prisustvu u Evropi, Rubio je naglasio važnost održavanja snažnih kapaciteta i sposobnosti odvraćanja NATO-a. On nije izneo detalje o budućem raspoređivanju američkih trupa, ali je rekao da članice saveza dele odgovornost za očuvanje njegove snage. Rubio je takođe oštro kritikovao Iran kada je upitan o zabrinutosti u vezi s korišćenjem portugalske vazduhoplovne baze Lažeš i navodima organizacije Amnesti internešenel (Amnesty International) o mogućim kršenjima međunarodnog prava. On je odbio da komentariše istragu koju sprovodi Portugal, navodeći da je to pitanje u nadležnosti portugalskih vlasti. Umesto toga, Rubio je optužio „Amnesti internešenel da ne posvećuje dovoljno pažnje navodnim zloupotrebama iranske vlade prema demonstrantima, uključujući "hladnokrvna ubistva desetina hiljada ljudi na ulicama". "To su ratni zločini. To su zločini protiv čovečnosti. To su zločini počinjeni nad sopstvenim narodom", rekao je Rubio.

Crnogorski poslanik i lider prosrpske Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević saslušan je u četvrtak u policiji povodom nedavnih izjava u kojima je veličao preminulog ratnog zločinca Ratka Mladića. Knežević je posle razgovora u policiji rekao da je pozvan po dva osnova – zbog objava na društvenim mrežama koje se tiču smrti Mladića i stihova posvećenih njemu, kao i zbog govora na sednici parlamenta, gde je rekao da ga doživljava kao heroja, a ne kao ratnog zločinca, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Mladić, koji je umro u Hagu krajem avgusta, kao bivši general Vojske Republike Srpske osuđen je na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini. Knežević je rekao da se u prijavi tereti za izazivanje verske mržnje i netolerancije i veličanje ratnih zločinaca, dodajuči da on smatra da to nije tako. "Ratko Mladić je za mene ratni heroj, a ne zločinac, i da nije bilo njega, Srbi bi prošli kroz stradanja nalik onima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, Jasenovcu, Jadovnu i bezbrojnim stratištima o kojima danas niko ne želi da govori", kazao je Knežević. Zbog javnih objava o Mladiću, bošnjačka udruženja i nevladine organizacije podnele su krivične prijave protiv Kneževića i mitropolita Srpske pravoslavne crkve Metodija. Rukovodilac Višeg državnog tužilaštva u Podgorici Duško Milanović rekao je da je to tužilaštvo iniciralo prikupljanje obaveštenja od Kneževića preko policije. Knežević je rekao da se neće pozivati na imunitet, jer, kako navodi, tužilaštvo želi da ga kazni zato što je odbio da da kvorum za smenu predsednika Parlamenta Andrije Mandića. Knežević i Mandić, lider Nove Srpske demokratije, bili su lideri prorpskog i proruskog Demokratskog fronta, a Demokratska narodna partija je početkom godine izašla iz vlasti zbog odbijana vlade da se izjasni o njenim zahtevima o identitetskim pitanjima i dogovoru oko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu.

Gotovo 50 osoba uhapšeno je u međunarodnoj policijskoj akciji protiv mreže za trgovinu drogom čiji su članovi povezani sa zemljama Zapadnog Balkana, saopštila je 8. oktobra Evropska policijska agencija EUROPOL. U saopštenju se ističe kako se uhapšeni dovode u vezu s ubistvima, otmicama, pucnjavama i napadima ručnim bombama širom Evrope. Akcija je kulminirala 6. oktobra pretresima na 42 lokacije u Sloveniji i Španiji, dok su hapšenja koordinisana iz operativnog centra koji je uz podršku EUROPOL-a uspostavljen u Ljubljani. Među osumnjičenima su državljani Bosne i Hercegovine i Srbije, zajedno sa osobama iz Slovenije, Bugarske, Turske i Nizozemske. U istrazi su učestvovale policijske i pravosudne službe iz 22 države. Najviše hapšenja u SlovenijiNajveći broj osumnjičenih uhapšen je u Sloveniji, njih 34, navode u EUROPOL-u, dok je po jedna osoba privedena u Španiji i Hrvatskoj. Još 11 osumnjičenih ranije je uhapšeno tokom višegodišnje istrage. Tokom posljednjeg dana akcije, u saopštenju se navodi i da je policija zaplijenila 66 kilograma droge, uključujući 51 kilogram kanabisa i 15 kilograma amfetamina, kao i vatreno oružje, nakit i gotov novac. Istraga je pokazala da je kriminalna grupa velike količine narkotika skrivala u komercijalnim teretnim pošiljkama, koristeći legalne transportne rute kao paravan za krijumčarenje. Članovi mreže, prema navodima EUROPOL-a, angažovali su vozače uglavnom iz Slovenije, Bosne i Hercegovine i Bugarske koji su kamionima, kombijima i automobilima prevozili drogu zajedno s legalnom robom. Za komunikaciju i koordinaciju koristili su šifrovane platforme SKY ECC i CryptCom. Kokain, kanabis, amfetamin, MDMA i metamfetamin transportovani su iz Belgije, Nizozemske i Španije prema drugim evropskim državama. Legalni transport robe istovremeno je donosio dodatnu zaradu i smanjivao troškove krijumčarenja. Gubici droge završavali nasiljemPrema rezultatima istrage, u EUROPOL-u ističu kako su zaplijenjene pošiljke droge ili sporovi među članovima mreže često završavali nasilnim obračunima. Istražioci grupu povezuju s više pucnjava, ubistava i pokušaja ubistava, kao i s otmicom jednog člana organizacije. U napadima su korištene eksplozivne naprave, uključujući ručne bombe, a mete su bili članovi kriminalne mreže i članovi njihovih porodica. Vlasti navode da je nasilje korišteno radi naplate gubitaka, kažnjavanja odgovornih za neuspjele pošiljke i održavanja kontrole unutar organizacije. Tokom istrage otkriven je i jedan pokušaj ubistva u Španiji. Od februara 2022. do septembra 2026. godine vlasti su zaplijenile 253 kilograma kokaina, 404 kilograma kanabisa, 18,8 kilograma metamfetamina i 825 grama MDMA. Oduzeto je i 550 litara anhidrida sirćetne kiseline, hemikalije koja se koristi u proizvodnji droge, automatsko oružje s prigušivačem, municija i više pištolja. Međutim, EUROPOL navodi da zaplijenjene količine predstavljaju samo dio ukupnih kriminalnih aktivnosti. Analizom komunikacija preko SKY ECC-a i drugim dokazima istražioci su rekonstruisali dodatne transporte i transakcije povezane sa osumnjičenima. Kako je Sky u BiH povezao političare, narko-kartele i policiju?Zbog toga se očekuje da će osumnjičeni biti procesuirani za promet dodatnih 2,5 tone kanabisa, 474 kilograma kokaina, 104 kilograma heroina, 30 kilograma amfetamina, 11,6 kilograma MDMA, po jedan kilogram ketamina i hašiša, 18.000 tableta ekstazija i 1.000 jedinica psihoaktivnih gljiva. Istražioci su takođe identifikovali 45 litara ulja namijenjenog za proizvodnju amfetamina. U saopštenju se navodi i kako je EUROPOL je tokom istrage pružao analitičku i operativnu podršku nacionalnim policijama, a na dan akcije stručnjak te agencije i hrvatski istražilac radili su iz koordinacionog centra u Ljubljani. Iz tog centra u realnom vremenu koordinisana su hapšenja i aktivnosti istražilaca na području više država.

Desetine ljudi poginule su u ruskom napadu na ukrajinski grad Kramatorsk 8. oktobra, rekle su lokalne vlasti, dan nakon novog smrtonosnog udara u kojem je širom Ukrajine poginulo najmanje 25 osoba. Broj poginulih u napadu na Kramatorsk porastao je na 33, dok je još 18 ljudi ranjeno, prema posljednjim informacijama regionalnih vlasti i tužilaštva. Snimci koje je zabilježio dopisnik Radija Slobodna Evropa Serhij Horbatenko, koji je ubrzo nakon napada posjetio mjesto događaja, prikazuju dva putnička autobusa uništena u napadu, dok su tijela stradalih ležala naokolo. "Tijela leže nasred puta", rekao je dopisnik RSE opisujući posljedice smrtonosnog napada. Regionalno tužilaštvo Donjecke oblasti reklo je da su ruske snage pogodile dva autobusa koja su u trenutku napada prevozila putnike. Prema navodima tužilaštva, za napad su vjerovatno korištene navođene avionske bombe. Napad je uslijedio dan nakon udara 7. oktobra, u kojem je širom Ukrajine poginulo najmanje 25 ljudi, uključujući dvije osobe u glavnom gradu Kijevu. Bombardovanje je dio gotovo svakodnevnih napada koji postaju sve učestaliji i razorniji dok se Kremlj suočava s problemima na frontu. U Prilukiju, oko 150 kilometara istočno od Kijeva, spasioci pretražuju ruševine uništene stambene zgrade nakon ruskog raketnog napada izvedenog 7. oktobra, u kojem su poginule 22 osobe, među njima petero djece. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je na mreži X da su ruske snage "uništile" stambenu zgradu kao rođendanski "poklon" Vladimiru Putinu, nazvavši napad jednim od "najgnusnijih" u posljednje vrijeme. Podsjetio je da su napadi izvedeni na Putinov rođendan. Dodao je da je oštećeno još najmanje deset stambenih zgrada, kao i energetska infrastruktura Ukrajine, koja je jedna od ključnih meta Moskve. "Požar mi je bio pred očima. Čule su se eksplozije. Vrištala sam u svom stanu. Bilo je strašno. Ne mogu to opisati", rekla je za Current Time žena po imenu Lidija na mjestu napada u Prilukiju. "Toliki ljudi su poginuli. Sve sam ih poznavala", dodala je kroz suze. Kako se približava peta ratna zima, ruski napadi na Ukrajinu postali su svakodnevna pojava. Moskva je ranije pokušavala prisiliti Kijev da prihvati njene zahtjeve napadima na energetsku infrastrukturu, ostavljajući hiljade ljudi bez grijanja i električne energije tokom hladnih zimskih mjeseci. Međutim, od početka ove godine Kijev sve češće uzvraća napadima dugog dometa na vojne i energetske objekte unutar Rusije, kao i napadima srednjeg dometa na ključne logističke pravce u okupiranim dijelovima istočne i južne Ukrajine. Prema Telegram kanalima koji prate ratna dešavanja, ukrajinski dronovi su 8. oktobra pogodili podatkovni centar kompanije Yandex u ruskoj Rjazanskoj oblasti, izazvavši požar i prisilivši kompaniju da obustavi rad objekta u kojem se nalaze desetine hiljada servera. Yandex, vodeća ruska tehnološka i kompanija za razvoj umjetne inteligencije, potvrdio je napad na svoj centar u Sasovu, jedan od pet velikih podatkovnih centara kompanije, navodeći da radi na obnovi pogođenih usluga. Istog dana ukrajinske snage pogodile su i naftnu rafineriju te petrohemijski kompleks Gazprom Neftekhim Salavat u Baškortostanu, što je izazvalo požar, saopćila je ukrajinska vojska. Rusko Ministarstvo odbrane izvijestilo je 8. oktobra da je tokom noći ruska protivvazdušna odbrana presrela i uništila 399 ukrajinskih dronova.