Policija u Tirani upotrijebila je suzavac i vodene topove tokom sukoba s opozicionim demonstrantima, koji traže ostavku albanske Vlade nakon optužbi za korupciju protiv zamjenice premijera, Belinde Balluku. Protest 20. februara organizovala je opoziciona Demokratska partija. Demonstranti su bacali Molotovljeve koktele i vatromet prema zgradi Vlade, a policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima. I na prethodnim protestima bilo je nasilja i povrijeđenih, kako među demonstrantima, tako i među policijom. Političke tenzije eskalirale su od prošlog decembra, nakon što je Specijalno tužilaštvo protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) podiglo optužnicu protiv ministrice u Vladi Edija Rame, Balluku. SPAK optužuje Balluku za miješanje u javne tendere povezane s velikim infrastrukturnim projektima i za favoriziranje određenih kompanija. Balluku je odbacila optužbe. Hiljade pristalica Demokratske partije uzvikivale su "Rama odlazi" i "Rama u zatvor" tokom protesta. "Dani Edija Rame su odbrojani", rekao je lider DP-a, Sali Berisha. Sud u Albaniji je suspendovao Balluku sa dužnosti, ali je SPAK zatražio od Parlamenta da joj ukine imunitet kako bi mogla biti uhapšena. Socijalistička partija premijera Edija Rame, koja je prošle godine osvojila četvrti uzastopni mandat, ima većinu u Parlamentu i nejasno je da li će Skupština ukinuti imunitet Balluku, koja je ujedno i ministrica infrastrukture i smatra se bliskom saveznicom premijera. Rama se žalio na prekoračenje ovlasti od strane pravosuđa, posebno zbog hapšenja prije održavanja suđenja. Albanija nastoji postati članica Evropske unije do 2030. godine, ali je Brisel zatražio od Tirane da učini više u borbi protiv kriminala i korupcije.

Predsjednica Kosova, Vjosa Osmani, sastala se sa američkim državnim sekretarom, Marco Rubiom, u američkom Stejt departmentu. Osmani je rekla da je sa američkim državnim sekretarom razgovarala o mogućnostima jačanja "našeg savezništva, kao i o konkretnim koracima u tom pravcu koji su od vitalnog značaja za naš narod". "Posebno sam mu zahvalila na uključivanju Kosova u Odbor za mir, na odlučujućoj američkoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova, kao i na američkom vojnom prisustvu u Kosovu kao ključnom faktoru mira i stabilnosti u regionu. Razgovarali smo o velikoj važnosti članstva Kosova u NATO‑u, kao i o otvaranju novih poglavlja saradnje u ekonomiji i odbrani, kao dijelu našeg strateškog partnerstva", napisala je Osmani u objavi na Facebooku. Osmani je dodala da su Kosovo i SAD ujedinjeni u namjeri da zaštite mir i "garantuju sigurniju budućnost za nove generacije". Prema saopštenju, sastanak u Stejt departmentu održan je na 18. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa između dvije države. Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, a Sjedinjene Države bile su među prvim zemljama koje su ga priznale. Priština smatra savez sa SAD-om ključnim, jer je ova zemlja značajno doprinijela nezavisnosti i izgradnji kosovskih institucija. SAD takođe pružaju sigurnost na Kosovu, budući da imaju oko 600 mirovnih vojnika u okviru NATO misije KFOR. Posljednjih godina, Kosovo – koje je u procesu transformacije Kosovskih snaga bezbjednosti u vojsku – intenziviralo je nabavke u sektoru odbrane. Naoružanje koje je Kosovo u skorije vrijeme nabavilo dolazi uglavnom iz SAD‑a, Turske, Njemačke i drugih država članica NATO‑a, vojnog saveza kojem Kosovo nastoji jednoga dana pristupiti. Predsjednica Osmani boravi u Sjedinjenim Državama već dva dana, gdje je 19. februara učestvovala na inauguracionom sastanku Odbora za mir – inicijative američkog predsjednika Donalda Trumpa usmjerene na okončanje sukoba širom svijeta. Kosovo je jedna od osnivačica ovog odbora, čije je formiranje predviđeno u Trumpovom mirovnom planu za gazu koji sadrži 20 tačaka. Kosovo se obavezalo da će kroz ovaj odbor pružiti pomoć slanjem vojnih trupa.

Evropska komisija očekuje da je Kosovo zvanično obavijesti o stupanju na snagu međunarodnih sporazuma koji su ratifikovani, kako bi mogla da započne isplatu predfinansiranja iz Plana rasta. Portparol Evropske komisije rekao je za Radio Slobodna Evropa da je Kosovo podnijelo zahtjev za oslobađanje do 7 posto ukupnog iznosa predfinansiranja iz Instrumenta za reforme na Zapadnom Balkanu, dodajući da se, budući da je kosovski parlament ratifikovao sporazume koji su povezani s reformama iz Plana rasta, zemlja kvalifikuje za dobijanje predfinansiranja. "Čim zakoni budu zvanično objavljeni i Kosovo o tome zvanično obavijesti Komisiju, i pod uslovom da su ispunjeni opšti uslovi [makroekonomska stabilnost, upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor budžeta] i prethodni uslovi [poštovanje demokratskih mehanizama, konstruktivno angažovanje u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije], može se izvršiti isplata sredstava u okviru Plana rasta", rekao je portparol EK za RSE. Prema uredbi Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan, prethodni i opšti uslovi moraju se procjenjivati pri svakoj isplati. To znači da, čim sporazumi o kreditu i instrumentu reformi stupe na snagu, Evropska unija će osloboditi sredstva predfinansiranja, uz obaveznu provjeru ispunjenja uslova. Ova procjena se vrši prije svake isplate, i važi jednako za sve zemlje obuhvaćene Planom rasta. Skupština Kosova ratifikovala je međunarodne sporazume s Evropskom unijom 13. februara, a njihova vrijednost iznosi ukupno 882 miliona eura. Paket EU za Zapadni Balkan za period 2024–2027. vrijedi 6 milijardi eura. Prema budžetskim raspodjelama, Kosovu pripada oko 882 miliona eura – 253 miliona u grantovima i 629 miliona kroz kredite – što znači da Kosovo dobija najviše sredstava po glavi stanovnika u regionu. Takođe su ratifikovana i dva dodatna sporazuma potrebna za dobijanje sredstava: onaj koji omogućava paket i plan reformi, te sporazum o kreditu. Tokom prošle godine, kada se Kosovo suočilo s političkom krizom i izostankom novih institucija, postojala je zabrinutost da bi ova sredstva mogla biti izgubljena, jer sporazumi nisu bili ratifikovani. Ipak, dva dana nakon formiranja nove Skupštine i Vlade, poslanici desetog saziva glasali su za ratifikaciju sporazuma s EU i Svjetskom bankom. Međutim, Kosovo ima vrlo malo vremena da ispuni jedan dio reformi, ukoliko želi iskoristiti sredstva iz Plana rasta. Finansijski paket za cijeli region planiran je za period 2024–2027. Dio reformi imao je krajnji rok u decembru 2024. godine, a preostale u decembru 2025. Evropska komisija dopušta takozvani "sivi period", prema kojem se krajnji rok produžava za dvije godine za korake čija je isplata bila predviđena za decembar 2024, te za godinu dana za sve korake čija je isplata bila planirana za jun 2025. i dalje. Prema pojašnjenjima zvaničnika EK, ako određeni korak ne bude ispunjen do isteka "sivog perioda", zemlja gubi sredstva namijenjena za taj korak. Prije svake isplate vrši se procjena provedenih reformi. Srbija je u januaru dobila nešto više od polovine planiranih sredstava, jer nije ispunila sve reforme. Umjesto planiranih 112 miliona eura, zemlja je dobila oko 61 milion, jer je ispunila samo tri od sedam predviđenih reformi. Kosovo je bilo među prvim zemljama Zapadnog Balkana koje su usvojile Agendu reformi traženu u okviru Plana rasta EU, koju je Evropska komisija usvojila u oktobru 2024.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. februara da će zamoliti kineskog predsednika Si Đinpinga da rudarska kompanija Ziđin (Zijin) u Boru "obrati pažnju na zagađenje vazduha" u tom gradu. Vučić je u razgovoru sa građanima u Boru, izjavio da smatra "da je problem sa zagađenjem u tom gradu manji nego pre", ali da i dalje postoji problem sa "koncentratom sa visokim primesama i prisustvom arsena". "Nama je potreban čist vazduh u Boru, zdrava deca i život ovde stotinama godina unapred. Verujemo da ćemo to u potpunosti uspeti da obezbedimo", rekao je Vučić. U Boru se inače ove godine održavaju redovni lokalni izbori, ali tačan datum održavanja izbora još nije poznat. Kineska kompanija Ziđin kroz dve kompanije rukovodi rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, na istoku Srbije od 2018. kada je preuzela deo u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor. Dok je kineski rudarski gigant u vrhu liste najvećih izvoznika iz Srbije, lokalni ekološki aktivisti iz grada Bora i okolnih sela ukazuju na zagađenje ključnih životnih resursa - vazduha, vode i zemljišta, što Ziđin odbacuje.

Kancelarija za kontrolu strane imovine Sjedinjenih Američkih Država (OFAC) donela je odluku da produži licencu za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 20. marta, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS). NIS je novo produženje dozvole za rad od američke administracije zatražio prošle nedelje, dok je u januaru predat preliminarni kupoprodajni ugovor između ruske kompanije "Gaspromnjeft" i mađarske MOL Grupe. Odgovor OFAC-a na taj ugovor još se čeka. Odobrenje Vašingtona je ključno kako bi NIS bio skinut sa liste sankcija, koje su počele sa primenom početkom oktobra. Najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji sankcije su uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Grupa je u pregovorima sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. I za to će biti potrebno odobrenje američkih vlasti. NIS ima licencu za pregovore o izlasku ruskog vlasništva iz kompanije do 24. marta.

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presudio je da je američki predsjednik Donald Trump prekoračio svoja ovlaštenja kada je uveo niz carina koje su potresle globalnu trgovinu, čime je blokiran jedan od ključnih instrumenata koje je koristio kako bi sproveo svoju ekonomsku agendu. Vrhovni sud, u kojem većinu čine konzervativne sudije, donio je odluku rezultatom šest prema tri, naglasivši u presudi da Zakon o međunarodnim ekonomskim ovlaštenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) "ne daje predsjedniku ovlaštenje da uvodi carine". Trump je počeo uvoditi široke carine nakon povratka u Bijelu kuću prošle godine, uvodeći nove carinske obaveze gotovo svim trgovinskim partnerima SAD‑a. Ove mjere uključivale su "reciprocitetne" carine za trgovinske prakse koje Vašington smatra nepravednim. Takvom recipročnom carinom od 10 posto bilo je pogođeno i Kosovo, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana — neke čak i višim carinama. Kosovo je 1. avgusta ukinulo ovu carinu od 10 posto na američku robu. SAD su takođe uvele posebne carine protiv svojih ključnih partnera, uključujući Meksiko, Kanadu i Kinu, zbog trgovine drogom i migracionih pitanja. U presudi se navodi da bi "da je Kongres namjeravao predsjedniku dati posebno ovlaštenje za uvođenje carina" kroz IEEPA‑u, "to i učinio, kao što je to činio i u drugim zakonima vezanim za carine". Ova presuda ne utiče na posebne carinske mjere koje je Trump odvojeno uveo za određene sektore, uključujući čelik, aluminij i drugu robu. Tri liberalne sudije pridružile su se trojici konzervativnih kako bi potvrdile odluke nižih sudova, koji su ranije presudili da su carine uvedene prema IEEPA‑i nezakonite. Predsjednik Vrhovnog suda, John Roberts, rekao je prilikom objave presude da "IEEPA ne sadrži nijednu odredbu koja se odnosi na carine ili carinske obaveze". U maju prošle godine, niži trgovinski sud presudio je da je Tramp prekoračio svoja ovlaštenja kada je uveo široke carine, ali presuda nije sprovedena jer je Vlada najavila žalbu.

Apelacioni sud Crne Gore potvrdio je u ponovljenom postupku oslobađajuću presudu za lidere bivšeg Demokratskog fronta (DF) Andriju Mandića i Milana Kneževića, te odbio žalbu Specijalnog državnog tužilaštva u predmetu navodnog pokušaja terorizma na dan parlamentarnih izbora 2016. godine. U saopštenju se navodi da je sud utvrdio kako tužilaštvo nije dokazalo da su optuženi izvršili krivična djela stvaranja kriminalne organizacije i terorizma u pokušaju, zbog čega su potvrđene oslobađajuće odluke Višeg suda u Podgorici. Mandić i Knežević su organizovali konferenciju za medije nakon objave presude. Mandić je poručio da je današnjom odlukom "pobijedila pravda", ističući da je sada "sasvim jasno da se radilo o lažnim optužbama" i da su on i Knežević bili "proganjani deset godina". Zahvalio je svima koji su, kako je rekao, bili uz njih tokom tog perioda. "Progoniteljima, kao hrišćanin i pravoslavac, opraštam sve. Vjerujemo da svaki čovjek može da se popravi i bude bolji", kazao je Mandić. Knežević je rekao da se svi sjećaju kako su "lažne optužbe godinama plasirane preko režimskih medija", te da je laži iznosio i "svjedok saradnik". Optužio je postupajuću sudiju za nepotizam, navodeći da je "zaposlila sina u policiji bez konkursa". "Naša borba traje deset godina. Dokazali smo da oni koji su nas proganjali treba da budu u zatvoru", rekao je Knežević, dodajući da i on, poput Mandića, želi da oprosti "svim progoniteljima". Zahvalio je pristalicama DF-a "na hiljadama i hiljadama poruka podrške koje su pristizale godinama". Mandić je ocijenio da je ova presuda "najbolja presuda onima koji su htjeli da nas utamniče". Presuda nakon višegodišnjeg sudskog procesaMandić i Knežević su prvobitnom presudom iz 2019. godine bili osuđeni na po pet godina zatvora, zajedno sa grupom koju su činili ruski i srpski državljani. Međutim, presuda je ukinuta nakon promjene vlasti 2020. godine, poslije čega je uslijedio ponovljeni postupak. U međuvremenu je promijenjeno rukovodstvo Specijalnog državnog tužilaštva, a tadašnji glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić završio u pritvoru zbog sumnje da je u drugim predmetima zloupotrijebio službeni položaj. Iako je novo tužilaštvo ostalo pri optužnici i ponovo tražilo zatvorske kazne, Viši sud je optužene oslobodio. Oslobođeni svi optuženi u predmetuPotvrđenom presudom, pored Mandića i Kneževića, oslobođeni su i ruski državljani Eduard Shishmakov Vadimovič i Vladimir Popov Nikolajevič, kao i državljani Srbije i Crne Gore obuhvaćeni optužnicom – među njima Bratislav Dikić, Predrag Bogićević, Nemanja Ristić, Srboljub Đorđević, Kristina Hristić, Branka Milić, Milan Dušić, Dragan Maksić i Mihailo Čađenović. Prema odluci Apelacionog suda, niti za jednog od optuženih nije dokazano da su učestvovali u planiranju ili izvršenju krivičnih djela za koja su tereteni.

Kosovska skupština u petak je usvojila zakon o državnom budžetu u vrednosti od oko četiri milijarde evra, uprkos protivljenju i prigovorima opozicije. Budžet za 2026. je usvojen sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, pošto je Kosovo bilo primorano da produži prošlogodišnji budžet, usled političke i institucionalne krize koja je dovela do vanrednih izbora u decembru na kojem je ubedljivo pobedio Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin). Nacrt zakona o budžetu prošao je drugo čitanje sa 62 glasa za, 36 protiv i bez uzdržanih, četiri dana pošto je usvojen u prvom čitanju. Zakon sada ide na potpis predsednici Kosova Vjosi Osmani pre nego što stupi na snagu. Glasanje je usledilo pošto je Odbor za budžet, radove i transfere usvojio amandmane na zakon o raspodeli budžetskih sredstava za 2026. Ministar finansija Hekuran Murati rekao je da je ovo "privremeni i hitni" budžet, dodajući da će biti revidiran. "Iz tog razloga, mi, kao Vlada, nismo dali prostor ministarstvima da naprave izmene, s obzirom na to da nemamo mnogo vremena da kvalitetno napravimo neophodne izmene, kako one kasnije ne bi izazvale probleme", rekao je Murati. Opozicione stranke su se žalile da je Odbor ignorisao njihove preporuke, pa su ih povukle uoči glasanja u Skupštini, zbog čega su i glasale protiv usvajanja budžeta. Pojedini opozicioni poslanici podneli su amandmane tokom sednice, ali oni nisu dobili podršku. Šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova (DPK) Arijan Tahiri kritikovao je nacrt zakona o budžetu i najavio da će poslanici iz njegove stranke glasati protiv. "Povlačimo sve amandmane i ne podržavamo ovaj budžet koji ne odražava čak ni sastav vlade, nije profesionalan dokument, ima mnogo nedostataka za 2026. godinu, a biće štetan i za naredne godine", rekao je on na sednici. Šefica poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova (DSK) Jehona Lušaku (Lushaku) rekla je da njena partija nema glas "za" budžet, pošto Odbor za budžet nije uzeo u obzir amandmane koje je predložila. Kako će se trošiti budžet za 2026. godinu?Očekuje se da će budžet za 2026. godinu dostići oko četiri milijarde evra. Od tog iznosa, više od tri milijarde evra je dodeljeno centralnom nivou, dok je 867 miliona evra namenjeno lokalnom nivou. Za kapitalne investicije, koje se smatraju glavnim stubovima ekonomskog razvoja, planirano je 998 miliona evra, što je za 7,2 odsto više u poređenju sa 2025. godinom. Kapitalne investicije čine 25,2 odsto ukupnog budžeta. Analiza Instituta GAP navodi da je 81 odsto budžeta za kapitalne projekte u 2026. namenjeno projektima koji se nastavljaju iz prethodnih godina, dok su novi projekti ograničeni i po broju i po vrednosti, pa se uglavnom radi o malim projektima. Subvencije i transferiKategorija s najvećim rastom su subvencije i transferi, s povećanjem od 17,4 odsto. Ove godine je izdvojeno više od 1,3 milijarde evra, u poređenju s oko 1,1 milijardom evra prošle godine. To povećanje je rezultat rasta nekoliko kategorija penzija, naknada za porodiljsko odsustvo i povećanja socijalne pomoći. Plate i naknade za više od 91.000 zaposlenih u javnom sektoru koštaće više od 980 miliona evra, u odnosu na 916 miliona evra u 2025. godini. Dotle rashodi za robu i usluge iznose 509 miliona evra, odnosno oko sedam miliona evra više nego prošle godine. U budžetu je takođe izdvojeno 46 miliona evra kao državna rezerva za hitne slučajeve, što je isti iznos kao i prethodne godine, s ciljem očuvanja finansijske stabilnosti i likvidnosti. Prvi put, nacrt budžeta predviđa i 13. platu za zaposlene u javnom sektoru, za one koji su bili angažovani u budžetskim organizacijama najmanje 12 meseci pre donošenja odluke. Očekuje se da će glavni teret za punjenje državne kase snositi carina od koje se očekuje da će naplatiti više od dve milijarde evra i Poreska uprava Kosova s oko 1,2 milijarde evra planiranih prihoda.

Posebni odjel za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala (POSKOK) Federacije BiH preuzeo je predmet koji se odnosi na okolnosti smrti 19 osoba u bujičnim poplavama u Donjoj Jablanici, u oktobru 2024. godine. Preuzet je od Tužilaštva Hercegovačko-neretvanskog kantona, a iz POSKOKA-a ističu da je prostupajući tužilac zadužio predmet i da će on biti prioritet tog odjela. Nakon što su Donju Jablanicu, u noći 4. oktobra 2024., pogodile bujične poplave, predmet je otvorilo Tužilaštvo HNK. Iz te institucije su u ranijim saopćenjima naveli da je istragom obuhvaćena firma "Sani", koja je upravljala obližnjim kamenolomom, iz koga se kamenje sručilo na kuće, kao i da se ispituje uloga inspekcija i drugih nadležnih službi. Područje Jablanice na jugu Bosne i Hercegovine najviše je stradalo u bujičnim poplavama, koje su zemlju pogodile početkom oktobra 2024. i iza sebe ostavile 27 žrtava, te milionsku štetu.

Poljoprivrednici u Srbiji u petak deseti dan zaredom blokiraju regionalne i lokalne puteve zahtevajući bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda. Farmeri su traktorima zaustavili saobraćaj u mestima na zapadu zemlje, kod Čačka, Kraljeva, Kragujevca, Gornjeg Milanovca. Poljoprivrednici iz okoline Kragujevca blokirali su i put prema Aranđelovcu u Cerovcu. Među njima i Dejan Ristić, stočar iz Lužnice, koji kaže da je ovog meseca na gubitku od 600 evra. „Isplate su od novembra sve manje jer pada cena mleka. A ja porodicu izdržavam od proizvodnje mleka, sira i kajmaka”, rekao je Ristić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Nenad Tomić, iz Gornje Jarušnice kod Kragujevca, na protestu u Cerovcu traži da država zaštiti proizvođače. „Ne kažem da treba da se ukine uvoz, ali da li je normalno da se uvozi nešto čega ima kod nas?“, rekao je Tomić za RSE. Kraljevačko selo Mrčajevci, odakle je počeo protest, blokirano je i 20. februara, a protesti su i u Rači, Slatini, Cerovcu, Barama, Zavlaci, Bogatiću, Jadru. Stočari prvenstveno zahtevaju uvođenje takse na mleko i sireve iz uvoza kako bi se sprečio masovan priliv proizvoda po cenama koje su znatno niže nego u Srbiji. Traže i garantovan otkup domaćeg mleka i povećanje otkupne cene. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je na sastanku sa predstavnicima više udruženja poljoprivrednika da se uvodi obavezna oznaka "100 odsto iz Srbije" kako bi potrošači jasno mogli da prepoznaju domaće proizvode. U saopštenju Ministarstva navodi se da se priprema i novi pravilnik o deklarisanju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kojim će poreklo namirnica biti nedvosmisleno označeno. Ministarstvo dodaje da se pokreće i sistemsko uređivanje odnosa između proizvođača i otkupljivača uvođenjem obaveznih ugovora pre isporuke poljoprivrednih proizvoda, sa definisanim rokovima plaćanja i mehanizmom formiranja cene. Glamočić je rekao da će zbog poremećaja na tržištu mleka ponovo biti uvedene zaštitne takse za uvozno mleko u prahu. Ministar je naveo i da je Srbija zatražila konsultacije sa Evropskom komisijom zbog kretanja na tržištu mleka i da je sastanak zakazan za 25. februar uz učešće predstavnika poljoprivrednika. Glamočić je ranije za Radio Slobodna Evropa rekao da ograničenje uvoza ne bi bilo dobro i da cene formiraju ponuda i tražnja. Naveo je i da je cilj države da podsticajima očuva farme i proizvodnju i obezbedi stabilno snabdevanje. Na sastanku sa ministrom 20. februara nisu bili poljoprivrednici koji blokiraju puteve jer, kako su naveli, nisu pozvani. "Ovo je seljačka buna koja se neće tako lako zaustaviti. Ili ćemo uspeti u našim zahtevima ili ćemo pogasiti naša gazdinstva", rekao je Predrag Veljković, član Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, na blokadi Ibarske magistrale u Mrčajevcima. Ovo udruženje najavilo je nastavak blokada do ispunjenja zahteva.