Ministri inostranih poslova država članica Evropske unije (EU) postigli su politički dogovor o proširenju režima sankcija protiv Irana, koji obuhvata i sankcije protiv lica i subjekata uključenih u ograničavanje slobode plovidbe u Hormuškom moreuzu. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas potvrdila je postizanje političkog dogovora, ali je najavila uvođenje sankcija u maju, nakon što budu sprovedene sve odgovarajuće procedure za njihovo usvajanje. "Ministri (EU) su jasno stavili do znanja da je sloboda plovidbe neosporna. Svakodnevni poremećaji, bez obzira da li je Hormuški moreuz otvoren ili zatvoren, su nepromišljeni. Tranzit kroz moreuz mora ostati slobodan. Evropa će odigrati svoju ulogu u obnavljanju slobodnog protoka energije i trgovine kada uslovi to dozvole", izjavila je Kallas. Osvrćući se na bezbednosnu situaciju u regionu, šefica evropske diplomatije je naglasila da iranski dronovi korišćeni protiv partnera u Persijskom zalivu "verovatno uključuju ruske tehnološke nadogradnje". Potvrdila je i blisku saradnju sa partnerima u Persijskom zalivu kako bi se to ograničilo, uključujući i kroz moguću koordinaciju u vezi sa sankcijama. "Niko od nas ne želi da vidi Iran sa nuklearnim oružjem. Slažemo se sa našim regionalnim partnerima da svako trajno rešenje mora da obuhvati i druga pitanja pored nuklearnog, uključujući iranski raketni program i njegovu kontinuiranu podršku terorističkim grupama", navela je visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kallas izjavila je da bi u narednim satima moglo doći do deblokade zajma za Ukrajinu. "Postoji novi zamah nakon mađarskih izbora i očekujem pozitivnu odluku o zajmu od 90 milijardi evra u naredna 24 sata", izjavila je Kallas nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU u Luksemburgu. Riječ je o zajmu Ukrajini koji je potreban kako bi zemlja nastavila odbranu od ruske agresije. Zajam su prvobitno odobrile sve države članice Evropske unije, ali ga je kasnije blokirao odlazeći premijer Mađarske Viktor Orban, iako je ranije Mađarska glasala za njegovo usvajanje. Popravka naftovoda "Družba" otvara put usvajanju kredita od 90 milijardi evra za Ukrajinu i novoj rundi sankcija protiv Rusije, na koje je Mađarska trenutno stavila veto. Kamen spoticanja bio je naftovod "Družba", kojim se transportuje ruska nafta kroz Ukrajinu ka Mađarskoj i Slovačkoj. Naftovod nije u funkciji od ruskog napada dronom na zapadnu Ukrajinu krajem januara. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je u utorak, 21. aprila, da je naftovod popravljen i da može nastaviti sa radom. "Ukrajina je završila popravke na delu naftovoda Družba koji je oštećen ruskim napadom", naveo je Zelenski na društvenim mrežama. Ova objava otvara put Mađarskoj da ukine veto na kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu. U svetlu političkih promena u Mađarskoj nakon izbora održanih 12. aprila na kojima je ubedljivu pobedu odneo opozicioni lider Peter Mađar, čime je okončana 16-godišnja vlast Viktora Orbana, Evropska unija smatra da postoji novi trenutak za donošenje odluka. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas navela je da EU takođe treba da razmotri i druge odluke koje su već duže vreme blokirane, poput otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Ukrajinom, kao i 20-og paketa sankcija, koji je takođe blokirala Mađarska.

Evropska unija (EU) planira ukidanje finansiranja Venecijanskog bijenala zbog odluke da se u okviru izložbe vrati Rusija, saopštila je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. "Dok Rusija bombarduje crkve i muzeje u Ukrajini i nastoji da izbriše ukrajinsku kulturu, ne bi joj trebalo dozvoliti da izlaže svoju kulturu", poručila je Kallas, dodajući da je odluka o povratku Rusije moralno pogrešna. Svake godine EU obezbeđuje Venecijanskom bijenalu grant od 2 miliona evra. Festival godišnje dobija finansiranje, uglavnom od italijanske države i opštine Venecije, koje se procenjuje na oko 19 miliona evra. Organizatori Venecijanskog bijenala objavili su listu učesnika, gde je i Rusija uključena među zemljama učesnicama. Nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, ruski umetnici i kustosi su se povukli, a ruski paviljon je zatvoren. Organizator Bijenala formalno ne poziva države, jer nacionalni paviljoni funkcionišu autonomno. U maju, kada se otvara izložba, ruski paviljon će ponovo biti otvoren. Ovo pitanje je pokrenuto na sastanku ministara spoljnih poslova država članica EU. Zbog učešća Rusije, neke evropske države najavile su mogućnost bojkota izložbe. Finska je preko Ministarstva kulture već potvrdila da neće učestvovati na Venecijanskom bijenalu ako Rusija bude učestvovala na izložbi. Letonija je u utorak saopštila da je pozvala na izuzeće Rusije sa Venecijanskog bijenala 2026. godine, navodeći da njenu inicijativu podržava još 20 zemalja, kao i Ukrajina. Letonski ministar je pred evropskim kolegama izneo pismo u kojem se navodi da dopuštanje Rusiji da učestvuje na bijenalu rizikuje "normalizaciju agresije protiv Kijeva" i slabljenje pritiska na Moskvu. "Letonija je, zajedno sa još 20 zemalja i Ukrajinom, već pozvala organizatore da preispitaju učešće Rusije", navodi se u pismu.

Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta proglasili su 21. aprila blokadu zgrade Dekanata tog fakulteta u Beogradu nakon što im je odbijena žalba na preliminarne rezultate izbora za Studentski parlament. "Naši zahtevi nisu ispunjeni tako da ovog trenutka stupa na snagu blokada Dekanata do daljnjeg", naveli su 21. aprila na Instagramu. U večernjim satima studenti Medicinskog fakulteta izašli su iz zgrade Dekanata jer im je, kako kažu, zaprećeno policijom i krivičnim prijavama. Potom su blokirali Bulevar oslobođenja i blokirali saobraćaj prema Slaviji i Autokomandi. Studenti u blokadi okupljeni oko liste "Sinapsa" protestovali su u utorak kod Dekanata zahtevajući da se jedan broj glasačkih listića proglasi nelegalnim, jer su bili drugačije boje od regularnih, i da se proglasi pobeda njihove liste. Sinapsa tvrdi da je pobeda liste "Medicinski krug" proglašena uz 200 neregularnih listića. "Zahtevamo da izborna komisija tužilaštvu podnese krivičnu prijavu protiv odgovornih za učinjene malverzacije", saopštila je Sinapsa. Jedan od studenata rekao je nakon sastanka sa v.d. dekana Medicinskog da dekan nije mogao da im ispuni nijedan od zahteva i da će studenti podneti inicijativu za preispitivanje statusa organizacije "Medicinski krug". "Izborni materijal stavljen je na sigurno mesto kako bi se kasnije koristio prilikom krivičnih postupaka. Imali smo zahtev da u okviru izborne komisije pri ponovnom raspisivanju izbora učestvuju studenti drugih organizacija, obzirom da u trenutnom sastavu tog tela učestvuju isključivo studenti jedne organizacije", rekao je student, a preneo portal Mašina. Prošle nedelje, nakon održavanja izbora za studentski parlament Medicinskog fakulteta, policija je došla ispred zgrade te ustanove, a dan kasnije, inspekcija Ministarstva prosvete došla je na taj Fakultet zbog brojnih neregularnosti. Tokom policijske intervencie razbijeno je staklo na zgradi, a članovi izborne komisije napustili su Dekanat kroz razbijeni prozor uz pratnju policije, naveli su tada studenti koji su blokirali fakultete. Policija je saopštila da je postupala po prijavi zaposlenih koji su naveli da im grupa ljudi ispred fakulteta ne dozvoljava izlaz i pokušava nasilno da uđe. Policija je više puta od kraja 2024, kada su počele masovne studentske blokade u Srbiji, ulazila na fakultete. Blokade na više od 80 fakulteta na šest državnih univeziteta širom zemlje studenti su tada započeli zbog fizičkog napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu za koji su optuženi funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke predsednika države Aleksandra Vučića. Blokade su se potom proširile na ulice širom zemlje i kontinuirane građanske proteste predvođene studentima sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2014. Za tu pogibiju vode se dva sudska postupka, do sada niko nije odgovarao. Od tada je sve veći pritisak vlasti na fakultete. Najdrastičniji upadi policije obeležili početak 2026; Pripadnici Uprave kriminalističke policije masovno su 31. marta ušli u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu i detaljno je pretresli u sklopu, kako je obrazložila policija, istrage smrti studentkinje na Filozofskom faklultetu. Nakon upada u Rektorat, policija je sprovodila hapšenja studenata na kućnim adresama, što je studentska zajednica opisala kao represiju i nezabeležen pritisak na fakultete i univerzitet. Rektor Vladan Đokić i studentska zajednica taj postupak okarakterisali su kao pritisak na univerzitet i drastično kršenje njegove autonomije. Đokić se u medijima pominje kao mogući nosilac studentske liste na narednim izborima čije raspisivanje studenti traže od maja 2025. Vlast ne raspisuje izbore i na optužbe odgovara da univerzitet „ne može biti izvan zakona”. U zgradu Dekanata Medicinskog fakulteta u Beogradu policija je upala 17. aprila u dva sata posle ponoći, razbijajući prozore i vrata tokom blokade studenata nezadovoljnih izborima za Studentski parlament. Policijska brigada intervenisala je 21. januara u zgradi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu zbog zbog blokade koju su sproveli studenti i profesori. Na Filozofskom fakultetu u Nišu u martu prošle godine zabeleženi su incidenti i napadi tokom protesta, policija je bila prisutna radi uklanjanja blokada u više univerzitetskih centara u junu 2025. Akademska zajednica ocenila je da upadima policije na fakultete vlast nastoji da, usled straha od poraza na izborima, demonstracijom sile suzbije studentski otpor i uguši akademsku autonomiju kao okosnicu građanskog bunta protiv korupcije širom zemlje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je pozvao Petera Mađara, pobednika na nedavnim parlamentarnim izborima u Mađarskoj, da poseti Srbiju. Vučić je objavio da je sa Mađarom razgovarao telefonom 21. aprila i čestitao mu na izbornoj pobedi. "Imali smo važan, dobar i sadržajan razgovor o ključnim temama za dalje unapređenje sveukupnih srpsko-mađarskih odnosa", napisao je Vučić na Instagramu. Dodao je da su razmotrili "neka od ključnih energetskih i drugih pitanja od značaja za dalji razvoj odnosa između dve zemlje, stabilan razvoj, sigurnije snabdevanje i snažnije regionalno povezivanje". Razmenili su i mišljenja o položaju srpske i mađarske manjine u dve zemlje, kao i o putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Partija Tisa (Tisza), koju predvodi Peter Mađar, pobedila je na parlamentarnim izborima 12. aprila u Mađarskoj i sa vlasti smenila Viktora Orbana i njegov Fides posle 16 godina vladavine. Tokom vladavine Orbana vlasti u Beogradu i Budimpešti održavale su bliske veze, dok se Mađarska istovremeno postavljala kao zaštitnica Srbije u Briselu. Obe vlade nastavile su da održavaju kontakte sa Moskvom, nakon što je Evropska unija uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Srbija od kraja 2021. ne napreduje u evropskim integracijama, čime je izgubila status predvodnika na tom putu na Zapadnom Balkanu. Jedan od razloga je i neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, odnosno odbijanje uvođenja sankcija Rusiji.

Mađarska naftna i gasna kompanija MOL navela je za Radio Slobodna Evropa da nastavljaju pregovore o kupovini većinskog ruskog udela u NIS-u u skladu sa potpisanim okvirnim sporazumom. MOL je tako odgovorio na upit RSE u kojoj su fazi pregovori i da li promena vlasti u Mađarskoj može uticati na spremnost te kompanije da kupi ruski udeo u NIS-u. Kako je navedeno pregovori se nastavljaju i u skladu sa propisima o sankcijama Sjedinjenih Država i Evropske unije. Završetak transakcije zahteva odobrenje američkog OFAC-a. MOL Grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa ruskom državnom kompanijom Gaspromnjeft o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS-u. Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 19. aprila posle sastanka sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da postoje crvene linije koje Srbija ne može da pređe. "Naš cilj je da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi u punom kapacitetu, ali i da MOL preuzme ili zameni obaveze na koje se NIS obavezao u prošlosti, a koje su od važnosti za Srbiju", napisala je ministarka na Instagramu. NIS je pod američkim sankcijama od oktobra 2025. zbog većinskog ruskog vlasništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. Rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. NIS pored rafinerije nafte u Pančevu, poseduje i maloprodajnu mrežu, kao i portfolio u oblasti istraživanja i proizvodnje.

Uprava policije Crne Gore saopštila je da intenzivno traga za Vehidom Murićem (25) iz Rožaja, koji se sumnjiči za izvršenje trostrukog ubistva u Podgorici. Tri tijela pronađena su rano 21. aprila u jednoj kući u podgoričkom naselju Stari aerodrom, saopšteno je iz Uprave policije. Kako je navedeno, službenici policije u koordinaciji sa Višim državnim tužilaštvom u Podgorici preduzimaju hitne mjere i radnje na njegovom lociranju i lišenju slobode, a svi raspoloživi kapaciteti policije stavljeni su na raspolaganje. "Prema dosadašnjim saznanjima, ovaj događaj nije povezan sa djelovanjem kriminalnih struktura, dok policija raspolaže informacijama o identitetu osumnjičenog za izvršenje ovog krivičnog djela i za njim se intenzivno traga", stoji u saopštenju policije. Policija sumnja da su krivičnom djelu prethodile lične razmirice između osumnjičenog i lica lišenih života. Uprava policije apelovala je na građane da, ukoliko imaju informacije koje mogu pomoći u pronalasku osumnjičenog, to prijave najbližoj policijskoj stanici ili pozivom na broj 122, uz upozorenje da budu oprezni. "Sva lica su porijeklom iz Rožaja. Na licu mjesta se vrši uviđaj. Prema preliminarnim informacijama sa lica mjesta, krivično djelo je najvjerovatnije izvršeno upotrebom hladnog oružja", dodaje se u saopštenju. Zločin se dogodio tokom prethodne noći, pokazuju prve informacije iz istrage.

Rusija će braniti interese Republike Srpske i Dejtonski sporazum, poručio je zamjenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije Aleksandar Gruško koji se u Banjaluci susreo sa zvaničnicima ovog bh. entiteta, 21. aprila. On je optužio zapadne zemlje, "naročito Berlin i London, da žele oduzeti Srbima ustavne nadležnosti i preuzmu kontrolu". "Sankcije ne mogu uticati na naše bilateralne odnose i mi ćemo ići u realizaciju naše saradnje kroz usaglašenu agendu", kazao je Gruško na konferenciji za novinare, kritizirajući i instituciju visokog predstavnika u BiH. Bosna i Hercegovina se pridružila sankcijama EU prema Rusiji, ali njihovom provođenju se protive predstavnici vlasti RS, predvođeni Miloradom Dodikom, predsjednikom Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Gruško je prvi ruski zvaničnik tog ranga koji dolazi u RS od početka ruske invazije na Ukrajinu. EU i Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u BiH nisu odgovorili na upite RSE za komentar najavljene posjete. Milorad Dodik je kazao kako "podržava rusku Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, te da RS neće dozvoliti uvođenje sankcija Rusiji". Rusija je napad na Ukrajinu počela 2022. godine, pod izgovorom da vodi "specijalnu vojnu operaciju", a ne rat protiv nezavisne susjedne zemlje, čiji je dio teritorije prisvojila. Dodik se osvrnuo i na pitanje države imovine. "Ukoliko se bude nametalo pitanje imovine, RS će morati donijeti vlastitu odluku o tome, a ona će biti da to ne prihvatamo i da smo spremni na samostalni razvoj", rekao je Dodik. Visoki predstavnik u BiH je 2006. godine iz odluke o zabrani raspolaganja državnom imovinom izuzeo perspektivnu vojnu imovinu, kako bi se ona odmah mogla knjižiti na državu. Zakon o odbrani BiH predvidio je da državno Ministarstvo odbrane od 1. januara 2006. preuzme pravo posjeda nad imovinom potrebnom za funkcionisanje Oružanih snaga. Predsjedništvo BiH, kao vrhovni komandant Oružanih snaga, kroz nekoliko odluka je utvrdilo raspored, strukturu i lokacije Oružanih snaga, te sastavilo spisak od 63 lokacije perspektivne vojne imovine. Kasnije je taj broj smanjen na 57. Posjete najviših zvaničnikaNajviši ruski zvaničnici rijetko posjećuju Banjaluku, najveći grad i administrativni centar RS. Obilasci su, uglavnom, na nivou gradova, poput posjete predstavnika Glavne uprave MUP-a Ruske Federacije za grad Moskvu, entitetskom MUP-u u novembru prošle godine. Banjaluku često posjećuju i predstavnici obrazovnog i zdravstvenog sektora Rusije, koji borave u banjalučkom Univerzitetu ili Univerzitetskom kliničkom centru. U posljednjih 10 godina, visoki ruski zvaničnici su tri puta dolazili u RS. Sergej Lavrov, šef diplomatije Rusije, posljednji put je u BiH boravio u decembru 2020. godine. Tada je bio u zvaničnoj posjeti Sarajevu, ali je posjetio i Istočno Sarajevo. Dvije godine ranije, Lavrov je nakon posjete Sarajevu boravio u Banjaluci i obišao mjesto izgradnje srpsko-ruskog hrama i kulturnog centra. Nekoliko mjeseci prije njega, u Banjaluci je bila Valentina Matvijenko, predsjednica ruskog Savjeta Federacije, gornjeg doma državnog parlamenta. Ona je tada izjavila da je ovaj entitet "bratska zemlja Rusije", te da je Moskva protiv proširenja NATO u Evropi.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova Federacije BiH se provode pretresi, u okviru kojih su obuhvaćene i službene prostorije ministra Rame Isaka, navodi se u saopštenju Posebnog odjela Federalnog tužilaštva FBIH u utorak, 21. aprila. "Naredbama je obuhvaćen pretres federalnog ministra unutrašnjih poslova Rame Isaka, službenih prostorija, kao i službenih računara koje koristi, uključujući i računare njegovih savjetnika i sekretara Federalnog ministarstva unutrašnjih poslova, te izuzimanje materijalne dokumentacije i mobilnog uređaja", navodi se u saoopštenju. Pretresi su dio istrage koja se vodi protiv šefa Federalne uprave policije (FUP) Vahidina Munjića, šefice kabineta premijera FBiH Arijane Huseinović-Ajanović, policijskog službenika Muhameda Ohranovića i direktora Policijske akademije BiH Ervina Mušinovića. Munjić, Huseinović-Ajanović, Ohranović i Mušinović sumnjiče se za zloupotrebu službenog položaja, davanje i primanje nagrade ili drugih oblika koristi za trgovinu utjecajem, te posredovanje ili pogodovanje pri zapošljavanju i napredovanjima na pozicijama. Munjić se, pored ostalog, tereti i da je kao direktor FUP-a otkrivao informacije iz krivičnih postupaka. Još u decembru prošle godine policija je pretresla kancelarije premijera Federacije Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Ministarstva prometa i komunikacija ovog entiteta u Mostaru, te jedan privatni stambeni objekt. Tada su privremeno oduzeti službeni laptopi i dokumentacija u cilju prikupljanja dodatnih dokaza za daljnji rad na predmetu "Munjić i drugi", saopštio je tada Posebni odjel za suzbijanje korupcije, organiziranog i međukantonalnog kriminala Vrhovnog suda Federacije BiH (POSKOK). "Predmet Munjić i dr. je u međuvremenu proširen na način da su mu pridružena još četiri predmeta formirana na osnovu krivičnih prijava protiv više lica, te se u okviru trenutnog stanja u predmetu vrše određene radnje i aktivnosti", navodi se u saopštenju Posebnog odjela Federalnog tužilaštva FBiH 21. aprila. Inače, pretresi u Ministarstvu unutrašnjih poslova FBiH se rade po naredbi Posebnog odjela Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine, a uz nadzor postupajućeg federalnog tužioca Posebnog odjela Federalnog tužilaštva FBiH.

Novinari, aktivisti i branitelji ljudskih prava nastavljaju da se suočavaju s nepogodnom situacijom u Srbiji i Bosni i Hercegovini, dok u obe zemlje diskriminacija ostaje problem, ocenio je Amnesti internšnal (Amnesty International) u izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu u 2026. Međunarodna organizacija za ljudska prava ocenila je da su se širom sveta tokom prošle godine proširile autoritativne prakse, kao i da su vlade koristile tehnologiju da omoguće i ojačaju takve prakse. Generalna sekretarka Amnesti internešnala Anjes Kalamar (Agnes Callamard) ocenila je da su u 2025. "napravljeni oštri zaokreti od međunarodnog poretka koji je zamišljen iz pepela Holokausta i potpunog uništenja svetskih ratova, i koji je građen sporo i bolno, mada nedovoljno, tokom proteklih 80 godina". Bosna i HercegovinaU BiH, navodi Amnesti, branioci ljudskih prava, aktivisti civilnog društva i nezavisni novinari, posebno u RS, često su bili izloženi verbalnim pretnjama, zlostavljanju na internetu i van interneta, kao i agresivnim i kontinuiranim kampanjama blaćenja, uključujući i od visokih javnih zvaničnika. Amnesti ističe da je u martu Narodna Skupština RS usvojila Zakon o posebnom registru i javnosti rada nevladinih organizacija, kojim se od neprofitnih organizacija zahtevalo da se upišu u poseban registar, što ih je izložilo povećanom pravnom nadzoru i potencijalno ih klasifikovao kao "agente stranog uticaja". Entitetska skupština je takođe usvojila izmene Krivičnog zakona RS, uvodeći novo krivično delo "nepoštovanja ili nesprovođenja odluka institucija i organa" RS, za šta grupe civilnog društva ukazuju da predstavlja veliku pretnju slobodi izražavanja, navodi Amnesti dodajući da je Ustavni sud BiH poništio oba zakona kao neustavna. Romi i "nekonstitutivni" narodi nastavili su da doživljavaju diskriminaciju u BiH, ističe Amnesti. U septembru je delegacija Saveta Evrope posetila BiH kako bi razgovarala o izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava, koji je utvrdio da su aranžmani za raspodelu vlasti u zemlji diskriminatorni, pošto je ljudima koji se nisu identifikovali kao pripadnici nekog od "konstitutivnih naroda" – Bošnjaka, Hrvata ili Srba – i dalje uskraćena adekvatna politička zastupljenost. Pored toga, u aprilu 2025. su vlasti i grupe civilnog društva započele konsultacije o Akcionom planu za socijalno uključivanje Roma 2026-2030, ali do kraja godine nije postignut konkretan napredak. Po pitanju diskriminacije, Amnesti ističe da je Skupština RS usvojila izmene Krivičnog zakona RS kojima se uklanja termin "rodni identitet" kao zaštićena karakteristika iz članova koji kriminalizuju zločine iz mržnje i govor mržnje, posle čega su grupe civilnog društva upozorile da će erodirati postojeću zakonsku zaštitu. Amnesti navodi da je Federacija Bosne i Hercegovine usvojila zakone koji priznaju femicid i pooštravaju kazne za počinioce porodičnog nasilja, ali da je pravna zaštita žrtava i dalje nedosledna širom zemlje, dok organizacije za prava žena upozoravaju da sveobuhvatna implementacija zahteva dodatnu edukaciju i obuku službenika za sprovođenje zakona. KosovoRodno zasnovano nasilje, rasistički uzvici, napadi na novinare i nedostatak zakona o građanskoj zajednici osoba istog pola ocenjeni su Amnestijevom izveštaju kao zastoji za Kosovo. Što se tiče rodno zasnovanog nasilja na Kosovu, Amnesti ukazuje na izveštaj Evropske komisije objavljen u novembru, u kojem se navodi da je rodno zasnovano nasilje na visokom nivou, posebno nasilje u porodici, kao i da napori da se podigne svest o tom pitanju i da se reše zastoji u pogledu institucionalne i pravne zaštite žena, nisu bili dovoljni za efikasnu borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. U odeljku o pravima žena i diskriminaciji Amensti pominje odluku Vrhovnog suda Kosova da zadrži na snazi administrativno uputstvo iz 2014. kojim se zabranjuje verska odeća u školama, što prema toj organizaciji, "ograničava pristup obrazovanju devojčicama koje nose maramu". Po pitanju medija, Amnesti navodi da je Udruženje novinara Kosova do novembra 2025. izvestilo o 63 slučaja pretnji i napada na novinare. Kao pozitivan pomak na Kosovu, Amnesti ukazuje na odluku Ustavnog suda iz maja 2025. kojom je ukinut zakon o proširenju ovlašćenja Nezavisne komisije za medije, koji su takođe osudile organizacije civilnog društva. U izveštaju se navodi da tokom političke krize nije bilo napretka u usvajanju zakona koji bi omogućio registraciju građanskih zajednica između osoba istog pola, kao i da za pripadnike LGBT još nije otvoreno specijalizovano sklonište, gde bi boravili članovi zajednice koji se suočavaju sa nasiljem. Amnesti navodi i da je Vlada Kosova pristala da prihvati zahteve za kompenzaciju žrtvama bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su proglašeni krivim pred Specijalizovanim većima u Hagu. SrbijaU Srbiji, kako navodi međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, demonstranti, novinari i organizacije civilnog društva nastavili su da se suočavaju sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom dok su vlasti pokušavale da obuzdaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo. S druge strane, diskriminacija ostaje značajan problem koji u Srbiji pogađa žene i devojčice, Rome, LGBTI osobe i osobe s invaliditetom. Amnesti internešnal ističe da je Vlada Srbije pojačala transfer oružja Izraelu, dok su gonjenje ratnih zločina i regionalna pravosudna saradnja gurnuti u stranu. Dok su zemlju potresale demonstracije na kojima su traženi vanredni izbori i odgovornost vlasti predsednika Aleksandra Vučića posle pogibije 16 ljudi u urušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu krajem 2024, demonstranti su bili izloženi prekomernoj upotrebi sile u više slučajeva širom zemlje, a policija je reagovala na uglavnom mirne demonstracije. Posmatrači ljudskih prava i novinari zabeležili su slučajeve zastrašivanja, batinanja i zlostavljanja od strane policije u civilu i uniformisanih policajaca, ukazuje Amnesti i navodi da su student demonstrante takođe nasilno napadale pristalice vladajuće Srpske napredne stranke, čije je postupke Vučić kasnije odobrio i pomilovao. Amnesti podvlači i da je u martu 2025. policija upotrebila nešto je izgledalo kao zvučno oružje – poznato i kao akustični uređaj – protiv demonstranata u Beogradu, izazvavši stampedo. Neki demonstranti su prijavili dugoročne posledice oružja, uključujući probleme sa sluhom, mučninu i vrtoglavicu. Krajem aprila, Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru kojom se navodi da vlada mora sprečiti upotrebu zvučnog oružja ili sličnih uređaja za kontrolu mase. U izveštaju Amnestija se takođe navodi da je policija proizvoljno pritvorila stotine demonstranata, a da su desetine bile izložene šamaranju i udaranju nogama dok su bili vezani, kao i da je nekim pritvorenicima prećeno silovanjem, nasiljem i smrću. Novinari su bili mete dok su izveštavali o protestima i drugim pitanjima od javnog interesa, sa preko 160 slučajeva zastrašivanja i napada zabeleženih do sredine godine. Povodom slobode udruživanja Amnesti ukazuje da je Evropska komisija izvestila da visoki zvaničnici i tabloidi naklonjeni Vladi intenziviraju verbalne napade i kampanje blaćenja protiv organizacija civilnog društva i aktivista koji se zalažu za vladavinu prava, što je uključivalo otkrivanje ličnih podataka. Vlasti Srbije su takođe nastavile nezakonitu upotrebu špijunskog softvera i drugih invazivnih digitalnih forenzičkih alata protiv aktivista i novinara. Po pitanju diskriminacije, Amensti navodi da je Visoki komesar UN za ljudska prava izrazio zabrinutost zbog porasta govora mržnje usmerenog na žene, Rome i druge zajednice, kao i na LGBTI osobe i novinare. U septembru je nezavisna Grupa stručnjaka Saveta Evrope za akciju protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja (GREVIO) izvestila o kontinuiranoj rasprostranjenoj diskriminaciji žena i devojčica u vezi s porođajem, majčinstvom i brigom o deci. Romske zajednice se i dalje, kako navodi Amnesti, suočavaju s visokim stopama siromaštva, isključenosti i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i drugim osnovnim uslugama. Amnesti ističe i da je Vlada Srbije blokirala efikasnu pravosudnu saradnju s drugim zemljama u regionu, kao i da nije ispunila svoju obavezu da promoviše odgovornost za ratne zločine u regionu. Takođe, Amnesti je naveo da je Srbija među zemljama koje su nastavile transfer naoružanja u Izrael uprkos pozivu stručnjaka EU da se to odmah prekine. Srbija je, kako se navodi, izvezla municiju u Izrael u vrednosti od više od 55 miliona evra, kršeći svoje obaveze prema Sporazumu o trgovini oružjem i međunarodnom humanitarnom pravu. Srbija je takođe odbila zahteve za pristup informacijama od javnog značaja o detaljima transfera između dve zemlje. 'Predatorski poredak'Generalna sekretarka Amnestija je u izveštaju ukazala da je u proteklih 80 godina je do dubokih transformacija sveta na bolje, kroz ostvarivanje veće pravde, rešavanju neravnoteže moći između država, priznavanja i zaštite prava autohtonih naroda, žena, LGBT osoba, i utvrđivanjem univerzalnih obaveza o suštinskoj jednakosti, seksualnim i reproduktivnim pravima i radnim pravima, ali da je takav poredak sada ugrožen zbog predatorskih praksi. Kalamar je kririkovala lidere kao što su predsednik SAD Donald Tramp (Trump), predsednik Rusije Vladimir Putin ili premijer Izraela Benjamin Netanjahu, navodeći su oni, među mnogim drugim, "sprovodili svoja osvajanja za ekonomsku i političku dominaciju kroz uništavanje, suzbijanje i nasilje u masovnim razmerama". "Nakon što su paralisali Savet bezbednosti UN kroz beskrupuloznu zloupotrebu prava veta, predatori sada tvrde da mehanizmi mira i bezbednosti ne funkcionišu i nastoje da ih zamene sebičnim alternativama", navela je Kalamar. "Predatorski svetski poredak odbacuje rasnu i rodnu pravdu, ismeva prava žena, proglašava civilno društvo zajedničkim neprijateljem i odbacuje međunarodnu solidarnost", istakla je generalna sekretarka Amnesti internešnala. Ona navodi da "predatorski svetski poredak" usmerava neviđeno povećanje vojnih investicija, omogućava ilegalni transfer oružja i nameće velika smanjenja budžeta za međunarodnu pomoć, rizikujući milione smrtnih slučajeva koji su se mogli izbeći i desetkujući hiljade organizacija koje rade za ljudska prava, seksualna i reproduktivna prava ili slobodu štampe. "Ovaj predatorski alternativni svetski poredak ućutkuje neslaganje i suzbija proteste, koristi dehumanizujuću retoriku i olakšava zločine iz mržnje i pretvaranje zakona u oružje", navela je Kalamar. Međutim, ističe ona, "izveštaji o smrti međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima su uveliko preuveličani". "Umrlice se objavljuju ne zato što je sistem neefektivan, neefikasan ili prespor, već zato što ne služi interesima politički i ekonomski moćnih i njihovih pomiritelja. Sada žele da verujemo da je sve to bila samo himera, prijatna fikcija koja je nadživela svoju svrhu"", istakla je Kalamar. Generalna sekretarka Amnesti internešanala je poručila da se toma mora pružiti otpor odbranom zaštitnih ograda i "ometanjem najgorih napada na poredak zasnovan na pravilima iz 1948. godine".