Više javno tužilaštvo u Novom Sadu vodi istragu protiv šest osoba koje se sumnjiče za krijumčarenje kineskih državljana, čiji čamac se prevrnuo na Dunavu početkom oktobra, rečeno je u ponedeljak Radiju Slobodna Evropa u novosadskom tužilaštvu. Kako se navodi u pisanom odgovoru, protiv jedne osobe vodi se istraga i zbog sumnje da je počinila krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti. "Od tih šest lica je do sada lišeno slobode njih četiri. Trenutno ne postoje osnovi sumnje da je u vezi sa predmetnim događajem učinjeno i krivično delo Trgovina ljudima", navodi Više javno tužilaštvo. U ovoj instituciji kažu da nemaju informaciju gde se trenutno nalaze kineski državljani koji su spaseni nakon nesreće. Čamac u kojem je bilo najmanje 10 državljana Kine prevrnuo se tokom ilegalnog prelaska granice između Srbije i Hrvatske na Dunavu, u noći između 5. i 6. oktobra. Tom prilikom stradao je jedan kineski državljanin. Krajem oktobra novosadska policija je uhapsila dve osobe za koje se sumnja da su povezane sa ovim slučajem. Navedeno je da je policija pretresom stana jednog od uhapšenih pronašla 27 pištolјa, šest improvizovanih naprava za ispalјivanje projektila, 247 metaka raznih kalibara, 6. 400 evra i više ličnih dokumenata za koja se sumnja da su falsifikovana. U poslednja dva meseca zabeleženo je više pokušaja kineskih državljana u ilegalnom prelaženju granica na zapadnobalkanskoj migrantskoj ruti. Srbija i Kina od 2017. godine imaju bezvizni režim, koji podrazumeva da državljani dve zemlje mogu da borave ili budu u tranzitu na teritorijama Kine i Srbije do 30 dana od ulaska. Srbija, kao kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji, održava bliske veze sa Kinom, jačajući političku, ekonomsku i vojnu saradnju.

Vlada Srbije imenovala je Srećka Spasića – kandidata za gradonačelnika opštine Klokot na kosovskim izborima, koji se povukao iz izborne trke u korist Srpske liste nekoliko dana pre drugog kruga izbora – za predsednika Privremenog opštinskog organa opštine Vitina, koja funkcioniše u sistemu Srbije. Paralelna opština Vitina inače ne funkcioniše na Kosovu jer je zatvorena početkom godine u okviru akcije kosovskih vlasti, koje sve privremene opštinske organe i druge institucije Srbije smatraju ilegalnim. Zvanični Beograd odbio je da ugasi ove institucije, te je većinu premestio na teritoriju Srbije. Odluka Vlade Srbije o imenovanju Srećka Spasića objavljena je 10. novembra u Službenom glasnikuSrbije, a doneta je 6. novembra – tri dana nakon što se Spasić povukao iz trke i svoje pristalice pozvao da podrže njegovog protivkandidata iz Srpske liste Božidara Dejanovića. Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu, pozdravila je tu odluku i ocenila da je to "dokaz zrelosti i odgovornosti". Ova najveća partija koja ima podršku Beograda na lokalnim izborima 9. novembra odnela je pobedu u Klokotu sa osvojenih više od 90 odsto glasova, dok je u prvom krugu osvojila vlast u devet od deset opština sa srpskom većinom. Srećko Spasić je bio gradonačelnik Klokota ispred Srpske liste, ali je tu stranku napustio 2017. godine, kada se vodeća partija kosovskih Srba odrekla svog kandidata Strahinje Spasića, sina Srećka Spasića, te podržala protivkandidata Božidara Dejanovića ispred Građanske inicijative Klokot–Vrbovac. Upravo je Božidar Dejanović pobedio na nedeljnim lokalnim izborima u Klokotu. On je 2022. osuđen na jednogodišnju uslovnu kaznu zatvora zbog krivičnog dela "uticaj na slobodnu volju birača". Tada je utvrđeno da je Dejanović, u svojstvu gradonačelnika, na nezakonit način obezbedio glasove za Srpsku listu, dok je drugi osumnjičeni za isto krivično delo, Saša Mirković, u svojstvu zamenika gradonačelnika opštine Klokot, obezbedio glasove za politički subjekat pod rednim brojem 129 – Ujedinjena zajednica Adrijana Hodžić. Adrijana Hodžić je na izborima 2021. godine dobila jedan poslanički mandat rezervisan za bošnjačku zajednicu, ali joj je oduzet zbog sumnje da ga je dobila zahvaljujući glasovima iz srpske zajednice, na koju je Srpska lista vršila uticaj kako bi stavila pod kontrolu neke od nevećinskih zajednica na Kosovu. Osuđivan je bio i Srećko Spasić, ali zbog zloupotrebe službenog položaja.

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) i više hiljada stručnjaka, kao i naučne ustanove i profesionalna i druga udruženja koji su potpisali Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma, traže da se odustane od rušenja hala 2, 3 i 4 koje su celinu s Halom 1 Beogradskog sajma, i da se ne ruše, već restauriraju zgrade Generalštaba u centru Beograda. "Izričito zahtevamo ukidanje postojeće i donošenje nove odluke koja odgovara prvobitnom rešenju Vlade Srbije od 15. januara 2009. godine o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, kojom bi se zaštitile od rušenja hale 2, 3 i 4,koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdile mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini", naveli su u saopštenju potpisnici Deklaracije. Za Beogradski sajam traže i postizanje širokog konsenzusa o javnom interesu u njegovom daljem planskom razvoju. Istakli su da zahtevaju i da se "ansambl (zgrada) Generalštaba restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje i očuvanje njegove upravno administrativne namene". Naveli su i da traže viši stepen kategorisanja zgrada Generalštaba kao arhitektonskog dela: status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Za te zgrade zahtevaju stavljanje van snage svih odluka, sporazuma, ugovora i planova koji su direktno suprotni Ustavu, zakonima i drugim obavezujućim aktima države Srbije. "To je važno za Beograd jer čuva njegovu autentičnost, ali je istovremeno pitanje koje se tiče temelja kulturnog identiteta i pravne sigurnosti cele Srbije. Ugrožavanje nasleđa na ovom nivou predstavlja direktan udar na javni interes, istorijsku odgovornost i dostojanstvo svih građana Srbije", navedeno je u saopštenju. Dodaju da su kompleks Beogradskog sajma i ansambl zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane kao kulturno istorijsko nasleđe od zajedničkog interesa zaštićeni Ustavom Srbije. Podršku Deklaraciji o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba potpisala su 6.772 profesionalaca iz oblasti arhitekture, građevine, zaštite kulturnog nasleđa, umetnosti, kulture, istorije i prava iz Srbije i inostranstva3. Pored SANU, na spisku su beogradski Arhitektonski fakultet, Građevinski fakultet, Geografski fakultet (Katedra za prostorno planiranje), Filozofski fakultet (Katedra za istoriju umetnosti), Akademija arhitekture Srbije, Akademija inženjerskih nauka Srbije, Udruženje arhitekata Srbije, Društvo arhitekata Beograda, Društvo arhitekata Novog Sada, Društvo arhitekata Niša, Društvo arhitekata Valjeva. Iz inostranstva potpisnici deklaracije su, između ostalih, Strukovna komora arhitekata Inženjerske Komore Crne Gore, Udruženje arhitekata Slovenije, Fakultet za arhitekturu Univerziteta u Ljubljani, Fakultet za građevinarstvo, promet i arhitekturu Univerziteta u Mariboru, Društvo arhitekata Skoplja, Savet arhitekata Evrope, te Međunarodna unija arhitekata. Vlada Srbije usvojila je 2. oktobra izmene i dopune Prostornog plana područja posebne namene za projekat "Beograd na vodi" čime je ovom stambeno-poslovnom kompleksu omogućeno širenje na skoro dvostruko većoj površini od dosadašnje. Prema dopunjenom Prostornom planu, "Beograd na vodi" će se proširiti na prostor od Brankovog mosta i centra grada, pa sve do Čukaričkog rukavca, uključujući područje Terazijske terase, Beogradskog sajma, Topčiderske reke. Izmene Prostornog plana su usvojene uprkos protivljenju više od 350 arhitekata i inženjera različitih struka koji su u maju 2024. usvojili "Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba". Poslanici Skupštine Srbije su 7. novembra usvojili specijalni zakon za kompleks zgrada Generalštaba, kojim vlasti Srbije nameravaju da otvore put za izgradnju hotela na toj lokaciji u centru Beograda. Nameru da na tom mestu izgradi hotel izrazio je početkom 2024. Džared Kušner (Jared Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Projekat je zaustavljen nakon što je pokrenuta istraga o sumnjama vezanim za potpis na dokumentu kojim je objektu ukinut status kulturnog dobra.

Tužioci u Milanu pokrenuli su istragu o Italijanima koji su navodno dali ogromne sume novca srpskim snagama kako bi tokom opsade Sarajeva za vreme rata u Bosni i Hercegovini mogli da budu "vikend snajperisti" koji ubijaju građane zabave radi, prenela je u ponedeljak italijanska agencija ANSA pisanje listova Đorno (Il Giorno) i Republika (La Repubblica). Dva lista su navela da su sprskim snagama "ogromne" sume plaćali uglavnom krajnje desni fanatici za oružje kako bi "iz zabave" pucali na ljude tokom opsade Sarajeva u kojem je tokom rata ubijeno ili nestalo više od 13.750 ljudi. U Milanu je pokrenuta istraga kako bi se identifikovali "ratni turisti" koji su učestvovali u masakru. Slučaj o kome je list Đornale (Il Giornale) pisao u julu pokrenuo je tužilac Alesandro Gobis (Alessandro Gobbis) pod optužbom za ubistvo s predumišljajem otežano okrutnošću i niskim pobudama. Optužbe su trenutno podignute protiv nepoznatih osoba, a proističu iz tužbe koju je podneo novinar i pisac Ecio Gavaceni (Ezio Gavazzeni), uz pomoć dva advokata i bivšeg sudije Gvida Salvinija (Guido). Prema svedočenjima prikupljenim širom severne Italije, ti "vikend snajperisti", uglavnom simpatizeri krajnje desnice sa strašću za oružjem, okupljali su se u Trstu, a zatim su odvedeni na brda oko Sarajeva, gde su mogli da pucaju na stanovništvo opkoljenog grada pošto bi platili snagama bosanskih Srba. Spisi predmeta takođe sadrže izveštaj o "bogatim strancima uključenim u nehumane aktivnosti", koje je tužilaštvu u Milanu poslala bivša gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić. Zasad, spisi iz istrage uključuju samo dokumenta koja je podneo podnosilac tužbe, datirana na 28. januar, a u narednim nedeljama, tužilac Alesandro Gobis, zadužen za jedinicu za specijalne operacije karabinjera ROS, moraće da sprovede istragu, moguće ispitujući ljude koje je naveo podnosilac tužbe. Za sada, navodi autor tužbe, "to su samo 'dojave'", ali je navodno postojao "cenovnik za ta ubistva: deca su koštala više, zatim muškarci (poželjno u uniformi i naoružani), žene i na kraju star ljudi, koji su mogli biti ubijani besplatno". Pisac se takođe poziva na dokumentarac iz 2022. godine "Sarajevski safari" i pojašnjava da je "reditelj Miran Zupanič dao lozinke za pristup ograničenom prikazu filma na sajtu Al Džazire, a mogu ih dostaviti sudiji koji ih zatraži". U filmu se pojavljuje i "anonimni“ svedok. "Neki izvori govore o Amerikancima, Kanađanima i Rusima, ali i Italijanima, koji su bili spremni da plate da se igraju rata", prenosi ANSA. S obzirom na način na koji je "sve bilo organizovano, bosanske obaveštajne službe su verovale da iza svega stoji Služba državne bezbednosti Srbije", prenosi ANSA u izveštaj, dodajući da se spominje bivša čarter kompanija Aviogenex, kao i da je ključnu ulogu imao bivši načelnik srpske tajne službe Jovica Stanišić, koji je osuđen za ratne zločine na Haškom tribunalu.

Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić odvezen je u ponedeljak u Urgentni centar, nakon što je pre jedanaest dana počeo štrajk glađu na stepeništu Doma Narodne skupštine Srbije. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je rekao da Mrdiću nije ugrožen život, ali da "prvi parametri koji su urađeni nisu sjajni", da mu nisu dobri krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Mrdić je rekao da želi da štrajkom glađu izdejstvuje da Tužilaštvu za organizovani kriminal uhapsi bivšeg predsednika Skupštine akcionara Infrastrukture Železnice Srbije Nebojšu Bojovića i bivšeg izvršnog direktora te kompanije Milutina Miloševića kao, kako on smatra, najodgovornije za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra 2024, kada je poginulo 16 ljudi. Ministar Lončar je rekao i da moli Dijanu Hrku, majku jednog od poginulih u Novom Sadu, da prekine štrajk glađu jer ozbiljno ugrožava zdravlje. Isti apel ranije je uputio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Hrka štrajkuje glađu deveti dan pored Doma Narodne skupštine Srbije, kod ograde koja okružuje policijski obezbeđeno šatorsko naselje pristalica vlasti, jer je policija nije pustila da štrajkuje glađu na stepeništu te zgrade. Ona zahteva kažnjavanje odgovornih za pogibiju svog sina i još 15 ljudi pri rušenju nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, a traži i oslobađanje pritvorenih učesnika protesta pokrenutih zbog te pogibije i raspisivanje vanrednih izbora. Od kako je Dijana Hrka počela štrajk glađu naprednjaci su odatle sa razglasa puštali nacionalističke i folk pesme, a 5. novembra je tu održan veliki miting pristalica vlasti. Građani se svakodnevno okupljaju kako bi Hrki pružili podršku. Tragedija u Novom Sadu dogodila se svega četiri meseca nakon što je stanična zgrada svečano otvorena, posle trogodišnje rekonstrukcije. Uprkos optužnicama i istrazi protiv bivših državnih funkcionera, suđenja za nesreću još nisu počela. Tragedija je pokrenula talas antivladinih protesta koje godinu dana predvode studenti tražeći političku i krivičnu odgovornost za pad nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice, koju vlast odbacuje.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je 10. novembra u Kijevu da Srbija u potpunosti podržava Ukrajinu u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) i da će pružiti pomoć Ukrajini u tom procesu. Brnabić je u poseti Kijevu i Vrhovnoj Radi (ukrajinski parlament), a razgovarala je sa njenim predsednikom Ruslanom Stefančukom. Brnabić je, pozivajući se na ministra za evropske integracije Nemanju Starovića, rekla da je Memorandum o razumevanju Srbije i Ukrajine o pristupanju EU finalizovan i da se nada da će ga dve strane uskoro potpisati. Ona je dodala da državni vrh Srbije, uključujući nju i predsednika Aleksandra Vučića, ima odličnu komunikaciju sa ukrajinskim zvaničnicima. Brnabić je navela da je Srbija isporučila Ukrajini, od početka rata sa Rusijom u februaru 2022. godine, veliku količinu humanitarne i finansijske pomoći, kao i da je ona veća od zbira pomoći koja je toj zemlji stigla iz čitavog regiona Zapadnog Balkana. Brnabić je ukazala da u parlamentu Srbije postoji poslanička grupa prijateljstva sa Ukrajinom koja je u "stalnom kontaktu sa grupom u ukrajinskom parlamentu". Stefančuk je na zajedničkoj konferenciji zahvalio Brnabić na poseti i rekao da je sa njom razgovarao o velikom broju pitanja odnosa dve zemlje, uključujući međuparlamentarnu saradnju i zajednički put ka članstvu u EU. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je pre pet dana telefonom sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim o odnosima Srbije i Ukrajine, evropskim integracijama i "međunarodnoj agendi za naredni period." Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije priključila sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ali je podržala teritorijalni integritet Ukrajine. Srbija je u više navrata upućivala humanitarnu pomoć Ukrajini koja je pod ruskom invazijom od februara 2022.

Ministarstvo zdravstva Federacije Bosne i Hercegovine održalo je hitne sastanke, s ciljem zaštite pacijenata, embrija i biološkog materijala u sarajevskoj poliklinici za biomedicinski potpomognutu oplodnju "Northwestern medical centar", nakon što je sredinom oktobra informirano o njenom mogućem zatvaranju. "U suradnji sa Federalnom upravom za inspekcijske poslove organizirano je dosipanje tekućeg dušika radi očuvanja biološkog materijala i embrija, dok je s vlasnikom poslovnog prostora dogovoreno nesmetano infrastrukturno funkcioniranje i nadzor nad radom ustanove", saopćili su iz Ministarstva. Ustanova "Northwestern medical centar" u fokusu je inspekcijskih kontrola i tužilačkih provjera, otkako su pacijenti proteklih dana alarmirali institucije, strahujući da će njenim iznenadnim zatvaranjem biti ugrožen nastavak liječenja. U skladu sa aktivnostima Federalne uprave za inspekcijske poslove, za ponedjeljak je predviđeno osiguranje tekućeg dušika, sačinjavanje liste pacijenata i obavještavanje pacijenata o prijenosu biloškog materijala, naveli su iz Ministarstva. Ministarstvo je sredinom oktobra zaprimilo informaciju o mogućem zatvaranju poliklinike "Northwestern medical centar" u Sarajevu, te tvrdi da da su "odmah poduzete sve mjere". Ističu da su pokušali uspostaviti službeni kontakt, ali da nisu dobili odgovor od poliklinike, pa je slučaj proslijeđen Federalnoj upravi za inspekcijske poslove. Istovremeno, ta ustanova službeno je pozvana da, bez odlaganja, uspostavi kontakt s Povjerenstvom za primjenu postupaka biomedicinski pomognute oplodnje i Federalnim ministarstvom zdravstva. "Da omogući pristup službenim osobama, dostavi sve tražene podatke o provođenim medicinskim postupcima, pacijentima, biološkom materijalu i embrijima, uvjetima njihovog čuvanja i nadzora, te je upozorena na obavezu zakonitog, stručnog i profesionalnog postupanja, kao i odgovornost za svaku eventualnu posljedicu koja bi mogla nastupiti uslijed nepostupanja po propisima i nalozima nadležnih tijela", kaže se u saopćenju. Na raniji upit RSE o razlozima zatvaranja i mogućnostima nastavka liječenja pacijenata, iz ustanove Northwestern Medical Center nije odgovoreno, dok su svi dostupni telelfonski brojevi bili isključeni. Zdravstvena inspekcija Federacije BiH kontrolirala je tu ustanovu 13. i 16. oktobra, kada su, kako je navela, "utvrđene nepravilnosti koje se odnose na obaveze ispunjavanja uvjeta za čuvanje biološkog materijala i način vođenja zdravstvenih kartona". Iz kantonalnog Tužilaštva u Sarajevu i Posebnog odjela za borbu protiv korupcije i organiziranog kriminala Tužilaštva Federacije BiH potvrdili su da imaju otvoren predmet u ovom slučaju i da provjeravaju navode iz prijava. Riječ je o jednoj od klinika za vantjelesnu oplodnju koje imaju sklopljen ugovor sa Zavodom za zdravstveno osiguranje Federacije BiH, koji financira postupke biomedicinski potpomognute oplodnje.

Ukrajinsko telo za borbu protiv korupcije saopštilo je u ponedjeljak da je pokrenulo "veliku operaciju" koja razotkriva korupciju u vrijednosti od desetine miliona dolara u energetskom sektoru u jeku ruske invazije. Nacionalni biro za borbu protiv korupcije Ukrajine (NABU) saopštio je da je zajednička operacija sa Specijalizovanim tužilaštvom za borbu protiv korupcije otkrila da shema uključuje "kriminalnu organizaciju na visokom nivou" čiji je cilj "uticaj na strateška preduzeća u javnom sektoru, posebno na JSC 'Energoatom'". Navodno je pretresena kuća biznismena i suvlasnika studija Kvartal 95 Timura Mindiča. Kvartal 95 je ukrajinska komičarska trupa čiji je suosnivač predsjednik Volodimir Zelenski. Mindič nije komentarisao izvještaje, dok je Ukrajinska Pravda citirala izvore koji su rekli da je otišao iz zemlje nekoliko sati prije nego što je NABU u ponedeljak saopštio da je pokrenuo oko 70 pretresa u vezi s istragom. Taj izvještaj nije mogao biti nezavisno provjeren. Zelenski je pohvalio napore u borbi protiv korupcije rekavši da su "svi koraci protiv korupcije neophodni". U svom dnevnom obraćanju, Zelenski je rekao da je Energoatom, najveći snabdevač energijom u Ukrajini, od tolikog značaja da je "neophodno da kompanija bude čista". "Presude i kazne moraju biti donesene", dodao je ukrajinski predsjednik. NABU je saopštio da je glavna aktivnost kriminalne organizacije bila sistematsko primanje nezakonite koristi od Energoatomovih partnera u iznosu od 10-15 posto vrijednosti ugovora. Kompanija ima godišnji prihod od oko 4,7 milijardi dolara. Iako je Ukrajina pohvaljena zbog napretka u suzbijanju korupcije, zapadne vlade, antikorupcijski nadzornici i analitičari smatraju da je potrebno još rada kako bi se korupcija u potpunosti iskorijenila. OECD je ranije ove godine u izvještaju naveo da su "rizici od korupcije i dalje visoki u kontekstu ruske invazije punog razmjera na Ukrajinu". Istraga objavljena u ponedjeljak dodatno naglašava zašto su građani Ukrajine i zapadne vlade ranije ove godine izvršili pritisak na Zelenskog da povuče zakon koji bi umanjio nezavisnost vodećih antikorupcijskih tijela u zemlji. Taj potez, koji je kasnije povučen, izazvao je najveće proteste u Ukrajini od početka ruske invazije 2022. godine. Ukrajinski energetski sektor je već neko vrijeme u fokusu nadzornih tijela. NABU je saopštio da je istraga započela prije 15 mjeseci i da je snimljeno oko 1.000 sati audio zapisa koji su otkrili dubinu sheme, kojom "nisu upravljali visoki rukovodioci, nadzorni odbor ili država kao vlasnik, već neko sa strane ko je, bez ikakvog službenog ovlaštenja, preuzeo ulogu menadžera u sjeni". Prošlog mjeseca, Volodimir Kudritskij, bivši šef državne elektroenergetske mreže, uhapšen je pod optužbom za pronevjeru. Kudritskij je trenutno na slobodi uz kauciju i negirao je optužbe, nazivajući ih politički motiviranim. Tvrdi da se "ne bi mogle dogoditi bez učešća predsjedničkog ureda". NABU nije saopštio da li je slučaj Kudritskija dio istrage objavljene u ponedljeljak. U julu je istraga RSE otkrila da porodica visokog funkcionera ukrajinske carine posjeduje niz luksuznih nekretnina i automobila. Anatolij Komar bio je šef odjeljenja Carinske službe koje naplaćuje carine na uvoz i izvoz nafte, gasa i drugih energenata u februaru 2022. godine, neposredno prije početka opšte invazije Moskve. U to vrijeme, Komarova mjesečna plata iznosila je oko 2.000 dolara, dok je glavni prihod porodice dolazio od njegove supruge Marije, koja radi kao turistički vodič i nudi online kurseve. Njen prijavljeni prihod bio je mnogo veći, oko 8.000 dolara mjesečno. Međutim, detaljan pogled na porodične troškove sugerira da bi bio potreban mnogo veći prihod za održavanje njihovog načina života. Na pitanje da objasni kako finansira raskošan način života, Komar je za RSE rekao da neće komentarisati lične stvari. Kada je dodatno pritisnut, izjavio je da troškove pokriva "kum" koji je "prilično imućna osoba", ali nije dao dodatna pojašnjenja.

Autoprevoznik Milomir Jaćimović, koji besplatno prevozio studente i građane na antivladine proteste, započeo je štrajk glađu ispred sedišta Pokrajinske vlade u Novom Sadu. Kako je najavio, u tome će mu se pridružiti i njegov sin. Jaćimović je rekao da se na takav potez odlučio jer su mu izdate brojne kazne i oduzeti autobusi. On je tokom prethodnih meseci i privođen, u više navrata. Smatra da je to pritisak na njega zbog podrške protestima. "Moji zahtevi su jednostavni, da mi vrate moje autobuse i ove kazne koje su mi pisali mimo svih zakona izbrišu i ponište. Kazne su milionske, jer su to kazne na firmu", kazao je Jaćimović. "U Beogradu su mi policajci neki dan u isto vreme pisali po šest, sedam kazni, više ne mogu ni da ispratim šta je to. Neka izvole, nek uzmu to malo sirotinje što imam", dodao je. Napomenuo je da oduzimanjem autobusa nije ugrožena samo njegova, nego i egzistencija zaposlenih u njegovoj prevozničkoj firmi. "Imam još četiri vozača, još četiri porodice su ostale bez hleba u kući, bez egzistencije", kaže. Kazao je i da je sina, koji je maloletan, pokušao da odgovori od ideje da i on štrajkuje glađu, ali da nije uspeo. Jaćimović od februara javno podržava proteste. Organizovao je besplatan prevoz na proteste širom zemlje. Kaže da je zbog toga očekivai pritiske vlasti, ali "ne baš ovake". "Studente sam podržao svojim srcem. Mnogi su neutralni i ja im ne zameram. Ako je njima dobro, meni nije. I opet bi sve ponovo uradio da mogu i podržao bi tu decu", rekao je. "U institucije više ne verujem. Ovde sam i ne mrdam odavde", poručio je Jaćimović. Ispred zgrade Pokrajinske vlade postavio je šator, a građani se okupljaju kako bi mu pružili podršku. Prethodnog dana je u Novom Sadu organizovan protest podrške Jaćimoviću i njegovom sinu, kada su na sat vremena blokirani peroni autobuske stanice i raskrsnica kod železničke stanice. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa privođenjima Jaćimovića i oduzimanjem njegovih vozila, kao ni sa optužbama da je to pritisak na njega zbog podrške antivladinim protestima. Ko je Milomir Jaćimović?Milomir Jaćimović je vlasnik firme za prevoz putnika iz sela Đurđevo, nadomak Novog Sada. U javnosti je postao poznat po prodršci studentima koji predvode antivladine proteste koji u Srbiji traju duže od godinu dana. Njegovi autobusi danima su bili parkirani u kampusu novosadskog univerziteta, na raspolaganju akademcima i građanima koji se priključuju protestima. Više puta je poručivao da ih vozi "iz uverenja" i da ne očekuje ništa zauzvrat. Jaćimović je tokom prethodnih meseci u više navrata privođen. Poslednji put priveden je u petak, 7. novembra u Žablju, zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira. Tada je autobusom iz svog voznog parka blokirao prilaz zgradi Opštine i pravio buku u znak protesta, jer policija odbija da mu vrati, kako tvrdi, protivzakonito zaplenjene autobuse. Vozila su mu oduzeta dva dana pre toga, 5. novembra - autobus zbog navodnog tehničkog kvara, neispravnog levog svetla i gornjeg brisača, dok mu je istog dana oduzet i minibus kojim je prevozio putnike na protest u Beograd. Taj protest organizovan je kao podrška Dijani Hrki, majci jednog od stradalih na novosadskoj Železničkoj stanici, koja takođe štrajkuje glađu. Protestom ispred Skupštine Srbije, Hrka zahteva odgovornost za pogibiju njenog sina i još 15 osoba u padu nadstrešnice, u novembru 2024. Po dolasku u Beograd, Jaćimovića je sačekala policija kod Pravnog fakulteta, na nekih 600 metara od mesta gde ona štrajkuje glađu. Policijski kordoni u opremi za razbijanje demonstracija su okružili autobus, a ubrzo su se na tom mestu okupile stotine građana kako bi autoprevozniku Jaćimoviću pružile podršku. Autobus je potom propušten do Pete beogradske gimnazije, međutim Jaćimović tu je priveden. Osim Aćimovića, policija je privodila i njegovog maloletnog sina. Zbog toga, Aćimović u je julu ove godine pokušao da se zapali ispred prostorija vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu. To je sprečila policija koja razbila stakla od automobila u kojem je bio, izvukla ga napolje i odvela u pritvor. Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila – bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni. Državljani Srbije iz dijaspore prikupljali su novac kako bi mu pomogli. Tada je najavio da će deo tog novca usmeriti za podršku studentskim protestima. Duže od godinu dana u Srbiji traju antivladini protesti. Predvode ih studenti, koji su blokirali fakultete širom zemlje. Ključni zahtev koji su postavili pred vlast je utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za pogibiju 16 osoba na novosadskoj Železničkoj stanici, u novembru 2024. U međuvremenu, zatraženo je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast negira odgovornost za nesreću i za sada odbija da raspiše izbore. Uprkos optužnicama i istrazi protiv bivših državnih funkcionera, suđenja za nesreću još nisu počela.