Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se u petak s Rezom Pahlavijem, prognanim sinom poslednjeg iranskog šaha, što je izuzetno redak susret na takvom nivou za bivšeg prestolonaslednika koji je jedna od mnogih figura koje se bore za istaknutu ulogu u razjedinjenoj iranskoj opoziciji u egzilu. Sastanak se održao tokom Minhenske bezbednosne konferencije, gde će Zelenski održati važan govor i gde održava niz sastanaka sa stranim liderima. Nije objavljeno da je Pahlavi planirao slične sastanke u Minhenu. 'Od srca'Video snimak ukrajinske javne televizije prikazuje kako se rukuju u sobi posle čega sedaju za sto. Pahlavi se zahvalio Zelenskom što je izrazio podršku iranskim demonstrantima tokom govora na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. "Ponekad je veoma važno pružiti snažnu podršku na vreme, kada je važno, a ne posle", rekao je Zelenski. "To je od srca." Iranske snage bezbednosti su, prema izveštajima, ubile hiljade ljudi tokom masovnih protesta u Iranu u januaru, što je izazvalo oštru osudu Vašingtona i njegovih saveznika. To uključuje i Zelenskog, koji je u januaru izjavio da "svaka pristojna osoba na ovoj planeti iskreno želi da se narod Irana konačno oslobodi sadašnjeg režima, koji je doneo toliko zla Ukrajini i drugim zemljama". Zelenski je izgleda mislio na podršku Irana ratnim naporima Rusije, posebno kroz isporuku ofanzivnih dronova Šahed koji su izazvali smrt i razaranje u napadima na civilne mete širom Ukrajine. Dok su SAD podržale iranske demonstrante, nisu podržale Pahlavija ili nekog drugog lidera u egzilu – iako je Pahlavi više puta pozivao američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da interveniše u Iranu. Za Pahlavija, sastanak sa Zelenskim može biti način da pokuša da poveća svoje šanse za sticanje šireg međunarodnog priznanja. Tokom poslednje tri godine, sastao se s poslanicima iz nekih zapadnoevropskih zemalja. U januaru je Tramp rekao da Pahlavi "deluje veoma ljubazno", ali lider je takođe izrazio nesigurnost u vezi s tim da li će Pahlavi biti u stanju da okupi podršku unutar Irana da bi preuzeo vlast. Neposredno pre nego što se Pahlavi sastao sa Zelenskim, ispred konferencijskog centra održane su male, ali glasne demonstracije rivalske opozicione grupe, Nacionalnog saveta otpora Irana, koje su osudile i trenutne iranske vlasti i ideju monarhističke vladavine. U razgovoru sa Zelenskim Pahlavi je rekao da je situacija u Iranu slična onoj sa kojom se suočava Ukrajina – koja se bori protiv ruske invazije od februara 2022. godine. "Imamo manje-više istu nevolju", rekao je on, "borimo se za nezavisnost i suverenitet". Američke udarne snageAmeričke pomorske snage su vodama kod Irana u okviru jednog od najvećih nagomilavanja vojnih snaga SAD u tom regionu u poslednjih nekoliko godina. Tramp je izrazio podršku i ohrabrenje iranskim demonstrantima i nagovestio da bi američke snage mogle da intervenišu da bi ih zaštitile. Međutim, razgovori između američkih i iranskih pregovarača izgleda da su više fokusirani na druga pitanja, kao što su iranski nuklearni i raketni programi i njegova mreža posredničkih snaga u Libanu, Iraku i Jemenu. Pregovori o Iranu i mogućnost američke vojne akcije glavna su tema diskusije na konferenciji u Minhenu. "Ne polažem mnogo nade u diplomatiju u meri u kojoj ona na kraju ograničava iranski nuklearni program, a da istovremeno nastavlja da mu daje pristup određenom nivou obogaćivanja (uranijuma)", rekao je za RSE američki senator Kris Merfi (Chris Murphy) iz redova demokrata. Kasnije, tokom panel diskusije, američki senator Lindzi Grem (Lindsay Graham) iz redova republikanaca rekao je da spor nije samo oko nuklearnog programa, raketa ili posrednika. "Predsednik Tramp je dao odgovor, (rekavši Irancima) da nastave da protestuju, pomoć je na putu. A nekoliko dana kasnije, rekao je, vreme je za novo vođstvo u Iranu jer su ajatolah i njegova grupa loši momci, užasni momci. Kada sve tri te izjave spojite, šta dobijete? Imate predsednika koji stoji uz narod", rekao je on. "Uveren sam da će predsednik Tramp postići ishod u skladu sa te tri izjave putem diplomatije ili vojne sile", dodao je Grem.

Studenti u blokadi, koji su krenuli pešice iz Obrenovca kod Beograda, na protest u Valjevu na zapadu Srbije, stigli su u taj grad u petak uveče. U Valjevu ih je dočekao crveni tepih i upaljene baklje. Protest pod nazivom "Valjevo ne zaboravlja" održava se u tom gradu u subotu 14. februara povodom, kako je navedeno "šest meseci od policijske brutalnosti". Prethodne večeri kada su studenti pešaci stigli u Ub, u tom mestu su održana dva skupa. Na jednom mestu su bili studenti a na drugom lokalni aktivisti vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). U Valjevu su tokom avgusta 2025. organizovani antirežimski protesti, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije. Okupljanja su bila reakcija na proteste u vojvođanskim mestima Vrbas i Bačka Palanka, gde su pristalice vlasti pirotehničkim sredstvima napadale demonstrante. Revolt je izazvalo i postupanje policije tog dana, a koju su demonstranti optužili da nije učinila ništa da spreči napade. U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile. Valjevo je bio jedan od gradova u kojima su zabeleženi najžešći sukobi demonstranata i policije. Organizatori protesta optužili su policiju za "brutalnost i represiju nad građanima". Ovi protesti bili su nastavak studentskih i građanskih protesta koji su započeti u novembru 2024. godine, nakon obrušavanja nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. U tragediji je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) ocenio je u petak da je Rusija nakon agresije na Ukrajinu oslablјena država. U govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Makron je istakao da je Rusija potrošila ogromne količine novca na besmisleni rat, da je ušla u recesiju, ekonomski izolovana i potpuno zavisna od Kine, kao i da se suočava s demografskim problemima i vojnim neuspesima. Prema francuskom predsedniku, rat u Ukrajini je odlučujući test kredibiliteta Evrope. "EU je postala glavni finansijski podržavalac Kijeva i sprovela uzastopne pakete sankcija protiv Rusije tempom koji je malo ko smatrao mogućim početkom 2022. godine", rekao je Makron. On je dodao da su Evropljani sada "jedini izvor vojnog finansiranja" za Ukrajinu i naglasio da Evropa treba da bude deo mirovnih razgovora o Ukrajini. "Ukrajina je prvi izazov s kojim se suočavamo i u tom izazovu smo uspeli. U potpunosti podržavam težnju za mirom koji je pravedan i snažan i želim verovati da smo sve bliži tom cilju", rekao je Makron, podvlačeći da Evropljani moraju osigurati da Ukrajina bude u poziciji da se odupre kontinuiranoj agresiji. On je istakao da svaki budući mir ne može značiti popuštanje ruskim zahtevima. Prioritet ostaje jasan: obezbediti da Ukrajina može nastaviti pružati otpor. Makron se založio i da Evropa postane geopolitička snaga. Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) na otvaranju Minhenske bezbednosne konferencije ranije danas rekao je da stari svetski poredak "više ne postoji", uz upozorenje na pretnje koje predstavljaju Rusija i Kina i sugerišući da se odnosi SAD i Evrope moraju popraviti kako bi se odgovorilo na izazove.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da je veoma zabrinut zbog, kako je naveo, saveza između Hrvatske, Kosova i Albanije. Govoreći pred novinarima na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, Vučić je rekao da i dalje čeka odgovor na pitanje zbog čega se pravi vojni savez Prištine, Tirane i Zagreba. Upozorio je da je to razlog zašto će Srbija više investirati u odbranu. "Formiranjem vojnog saveza Hrvatske u Prištini i Tirani mi smo i te kako ugroženi i ozbiljno ćemo se pozabaviti svim tim. Uskoro ću prisustvovati kolegijumu Generalštaba i Ministarstva odbrane i posetiti sve fabrike namenske industrije. Uložićemo ogroman dodatni novac u fabrike namenske industrije", kazao je Vučić. Predsednik Srbije je dodao da će od sada "30, možda do 40 odsto“ vojne proizvodnje direktno ići u zemlji. U martu prošle godine Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su deklaraciju o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane. U odbrambenom paktu navodi se da će tri zemlje sarađivati na povećanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. Ministri odbrane tri zemlje održali su sastanak ranije u februaru na kojem su razgovarali o sprovođenju deklaracije, a takođe je najavljena zajednička vežba. Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane, potpisanu u martu prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao je kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije". Vučić učestvuje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, koja je jedno od najvažnijih međunarodnih geopolitičkih okupljanja. Na konferenciji učestvuju stotine svetskih lidera i političara iz celog sveta. Fokus ovogodišnje konferencije je na budućnosti ugroženog transatlantskog saveza i naporima da se okonča ruski rat u Ukrajini. Na marginama konferencije predsednik Srbije sastao se sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom (Costa), koji je preneo beogradskom sagovorniku nezadovoljstvo Brisela nedavno usvojenim pravosudnim zakonima. "Ako Venecijanska komisija bude dala negativne komentare, u skladu sa tim ćemo se i ponašati. Mi smo nezavisna i suverena država i donosimo svoje zakone", rekao je Vučić. Takođe se sastao sa ministrom spoljnih poslova Kine Vang Jijem. Najavio je da će u prvoj polovini ove godine posetiti Peking, gde će se sastati sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Odbrane Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi) i Jakupa Krasnićija (Krasniqi) su u petak, petog dana iznošenja završnih reči na suđenju bivšim liderima Oslobodilačke vojske Kosovo (OVK) na Specijalizovanom sudu u Hagu, navele su da su njihovi klijenti nevinim po optužbama tužilaštva za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti Tim Seljimija, bivšeg poslanika Skupštine Kosova, zaključio je svoje izjave navodeći da bi on trebalo da bude proglašen nevinim, uz tvrdnju da ne postoje dokazi koji ga povezuju sa zločinima iz optužnice. Njegova odbrana je navela da je zahtev Tužilaštva za kaznu od 45 godina zatvora kako za njega, tako i za ostale optužene – bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaci), bivših predsednika Skupštine Kosova Kadrija Veseljija (Veseli) i Krasnićija – predstavlja "doživotni zatvor". Sva četvorica optuženih negiraju krivicu. Krasnićijeva odbrana je potom uzela reč, navodeći da Tužilaštvo nije dokazalo da je njen klijent bio umešan u bilo kakav zločin. Odbrana je navela da nema ni svedoka koji je rekao da ga je Krasnići tukao ili zlostavljao. Prema odbrani, Krasnići je bio portparol OVK, a ne komandant s vojnom kontrolom. Odbrana je takođe odbacila tvrdnju da je Krasnići bio glavni autor saopštenja OVK. Krasnićijev tim odbrane će nastaviti svoje završne reči u ponedeljak. U ponedeljak, veće će imati dva sata da postavi pitanja stranama, a popodne će na red doći tužilaštvo. Dosad su završne reči izneli su tužilaštvo, zastupnici žrtava i odbrane Tačija, Veseljija i Seljimija. Posle iznošenja završnih reči, sudsko veće ima tri meseca da donese odluku i objavi je. Kako je ranije saopštio Sud u Hagu, sudsko veće može zatražiti produženje roka za donošenje odluke za još dva meseca, a u izuzetnim okolnostima i duže. Specijalizovana veća i Kancelarija specijalizovanog tužioca – poznatiji kao Specijalizovani sud – osnovala je 2015. Skupština Kosova i deo su pravosudnog sistema Kosova, ali rade s međunarodnim osobljem sa sedištem u Holandiji.

Građani su se u petak uveče okupili u Čačku, na zapadu Srbije, zahtevajući transparentnost u utvđivanju odgovornosti za smrt dvoje pacijenata u čačanskoj bolnici. Okupili su se i da pruže podršku porodicama preminulih, a za četvorogodišnju devojčicu su pušteni baloni. Četvorogodišnja devojčica i tridesetosmogodišnji muškarac preminuli su u nekoliko dana nakon operacije trećeg krajnika. U Opštoj bolnici u Čačku uvedena je prinudna uprava, a sve operacije krajnika otkazane su do daljeg. Više javno tužilaštvo u Čačku naložilo je obdukciju tela tridesetosmogodišnjeg pacijenta a policijskoj upravi podnet je zahtev za utvrđivanja svih okolnosti. To tužilaštvo vodi i istragu povodom smrti devojčice. Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku nakon smrti devojčice. Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u toku spoljašnji nadzor rada bolnice kojim će biti proveren kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Čačanska bolnica saopštila je da unutrašnja kontrola nije utvrdila propuste, ali da će tek nakon sprovođenja eksterne kontrole utvrditi tačan uzrok. Zaštitnik građana je saopštio da je pokrenuo postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Opšte bolnice Čačak.

Izvestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu Marjan Šarec ocenio je u petak da zemlju očekuje zahtevna godina u kojoj će biti ključno da politički akteri prevaziđu međusobne sporove i usmere se na strateški cilj - završetak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. "Crna Gora se suočava sa izuzetno zahtevnim periodom – vremena je malo, a posla još mnogo", naveo je Šarec u obrazloženju koje prati nacrt izveštaja o napretku Crne Gore. U dokumentu se ističe da, iako je Crna Gora lider u procesu pristupanja i blizu zatvaranja svih pregovaračkih poglavlja, dalji napredak ne zavisi samo od sprovođenja tehničkih reformi, već i od svakodnevne politike i unutrašnjih tenzija koje ponekad usporavaju projekte od ključnog značaja za usklađivanje sa evropskim standardima. Posebno su naglašeni izazovi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i u oblastima slobode medija i uloge civilnog društva. Prema Šarecovom izveštaju, dalji napredak Crne Gore zavisi od političke stabilnosti, vladavine prava i dosledne primene usvojenih reformi. Za uspešno okončanje pregovora, kako se navodi, ključno je očuvati politički konsenzus o evropskom putu i obezbediti konstruktivnu saradnju između vlasti i opozicije. Trajni rezultati u oblasti vladavine prava i efikasna primena reformi označeni su kao glavni uslov za zatvaranje poglavlja 23 i 24. Evropski parlament će, ovim dokumentom, pozvati sve političke aktere u Crnoj Gori da zadrže fokus na evropskim integracijama i upozoriti da su politička stabilnost i funkcionalne institucije temelj završetka pregovora. Posebno će se istaći značaj saradnje između vlade i parlamenta te dijaloga među političkim subjektima. Od Crne Gore se očekuje brže i transparentnije imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija, uključujući sudije Ustavnog suda i članove sudskih i tužilačkih saveta. Naglašava se potreba daljeg usklađivanja zakonodavstva sa standardima EU u pogledu nezavisnosti i profesionalnosti pravosuđa, kao i smanjenje sudskih zaostataka – naročito u predmetima korupcije i organizovanog kriminala. Poziva se i na odlučniju borbu protiv visoke korupcije, jačanje kapaciteta institucija i vidljive rezultate u istragama i sudskim presudama. EU očekuje i efikasnije procesuiranje slučajeva organizovanog kriminala i pranja novca, uz zaštitu policije i pravosuđa od političkog uticaja. Izveštaj ukazuje i na zabrinjavajuće napade na novinare i predstavnike civilnog sektora, pozivajući na brze i delotvorne istrage i jačanje zakonske zaštite medijskih radnika. Pored toga, traži se veće uključivanje civilnog društva u proces donošenja odluka i nastavak institucionalne saradnje vlade i nevladinih organizacija. Nacrt takođe izražava zabrinutost zbog stranog mešanja, dezinformacija i hibridnih pretnji, uz poziv da Crna Gora dodatno ojača otpornost svojih institucija. Dokument, međutim, pohvaljuje usklađenost crnogorske spoljne i bezbednosne politike sa EU. O nacrtu izveštaja raspravljaće se na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta krajem februara, nakon čega bi, uz eventualne amandmane, dokument trebalo da bude usvojen na plenarnoj sednici i postane zvanična rezolucija Evropskog parlamenta. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 13 pregovaračkih poglavlja i ostaje zemlja predvodnica u procesu proširenja. Cilj vlasti je da do kraja godine zatvori sva preostala poglavlja i time otvara put ka ostvarenju slogana "28 do 28" – postizanju članstva u EU do 2028. godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da će sporazum o pristupanju Crne Gore, koji bi trebalo da bude "prvi u novoj generaciji", uključiti i zaštitne mehanizme u slučaju nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava.

Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) potvrdio je u petak spremnost svoje države da podrži prijem novih članica u Evropsku uniju. Merc je na panelu Minhenske bezbednosne konferencije takođe potvrdio da je prijem u EU obećan, posebno državama Zapadnog Balkana. "Iskreno, osećam se sve neugodnije zbog našeg pristupa vašim zemljama. Moramo ponovo otvoriti novu strategiju kako približiti ove zemlje Evropskoj uniji. Ne želim da vas izgubimo. Vi ste deo evropskog kontinenta i stoga ste potencijalno deo Evropske unije", poručio je Merc. On je priznao, međutim, da unutar EU postoji "slon u sobi" koji ponekad onemogućava donošenje odluka zbog neophodnosti jednoglasja. "A to ćemo morati da prevaziđemo najkasnije nakon izbora koji će se održati u aprilu. Nadamo se da ćemo moći da otvorimo sledeća poglavlja i da vas na samom kraju procesa, kao članice, približimo Evropskoj uniji", poručio je nemački kancelar. Izbori u aprilu o kojima je govorio Merc odnose se na parlamentarne izbore u Mađarskoj. Prema trenutnim anketama, moguće je da bi mogla da pobedi opozicija i time skloniti sa vlasti Fides, partiju na čijem je čelu aktuelni premijer Viktor Orban. Orban nije krio bliskost sa ruski predsednikom Vladimirom Putinom i često je predstavljao prepreku u pojedinim spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije i nije podržavao proširenje ka nekim potencijalnim budućim članicama, posebno prema Ukrajini.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos najavila je u petak da će budući sporazum o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji imati takozvane zaštitne mere u slučaju nazadovanja u demokratiji i vladavini prava. Sporazum o pristupanju sa Crnom Gorom, prema njenim rečima, biće "prvi u novoj generaciji". "Svaka zaštitna mera trebalo bi da ostane na snazi koliko god je potrebno. Ali naši sporazumi su jasni – ne bi trebalo da stvaraju dvoslojno članstvo za zemlje koje su u potpunosti usklađene sa pravnom tekovinom EU. Jednostavno rečeno, ako nove članice poštuju pravila, neće ni primetiti te zaštitne mere", rekla je Kos u govoru na konferenciji posvećenoj proširenju Evropske unije, koja je održana u glavnom gradu Estonije, Talinu. Sporazumi o pristupanju EU uključuju specifične, privremene zaštitne klauzule – koje obično pokrivaju ekonomska pitanja, unutrašnje tržište i pravosuđe/unutrašnje poslove – za rešavanje mogućih izazova koji proizlaze iz integracije nove članice. Ove klauzule omogućavaju EU da suspenduje određena prava ili sredstva ako nova članica ne ispuni obaveze. Predložene reforme za buduće ugovore o pristupanju, naročito kada je reč o državama Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva, sugerišu proširenje ovih klauzula na vladavinu prava i demokratiju, kako bi se sprečilo moguće nazadovanje u odnosu na osnovne vrednosti EU. Budući da je Crna Gora za sada jedina koja ima jasnu perspektivu zatvaranja pristupnih pregovora, biće to prvi test kako će izgledati sporazumi o pristupanju za buduće članice koje će se priključiti Evropskoj uniji. "Ako zemlje nazaduju u pogledu naših osnovnih vrednosti, kao što su demokratija i vladavina prava, zaštitne mere moraju biti efikasne", poručila je Marta Kos. Ona je najavila nameru Evropske komisije da državama članicama EU prosledi predlog sporazuma o pristupanju kako bi one otpočele diskusiju. Crna Gora se smatra liderom u procesu članstva u EU. Do sada je ta država privremeno zatvorila 13 pregovaračkih poglavlja. Do kraja godine trebalo bi da zatvori još 20 poglavlja, kako bi se eventualno ostvario državni slogan "28 do 28", što znači da bi Crna Gora mogla postati 28. članica EU do 2028. godine. Evropska unija se poslednji put proširila 2013. godine, kada je članica postala Hrvatska. Ovaj period je najduži u istoriji EU bez prijema novih članica. U međuvremenu, EU je doživela i suženje, kada je blok napustila Velika Britanija nakon referenduma o Bregzitu 2016.

Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je optužnicu protiv Dragana Jevtića, Slavka Bogićevića i Damjana Lazarevića, koji se tereta da su sudjelovali u genocidu u Srebrenici u ljeto 1995. godine. Jevtić, Bogićević i Lazarević su optuženi da su tokom široko rasprostranjenog i sistematičnog napada od 11. jula do 1. novembra 1995. godine, usmjerenog na bošnjačko stanovništvo u zaštićenoj zoni Ujedinjenim naroda Srebrenica, svjesno pružali pomoć sudionicima udruženog zločinačkog pothvata. Kako je saopćeno iz Suda BiH, Dragan Jevtić se tereti da je, u svojstvu vršioca dužnosti komandira Inženjerijske čete 1. zvorničke pješadijske brigade Vojske Republike Srpske, izdavao i prenosio naređenja o pripremama lokacija za ukop ubijenih zatočenika, uključujući dopremu teške mehanizacije, osiguranje goriva i organizaciju ljudstva za kopanje jama za masovne grobnice prije i tokom egzekucija. Optužnicom je obuhvaćeno i da su Slavko Bogićević, kao pomoćnik komandira i zamjenik komandira Inženjerijske čete, te Damjan Lazarević, kao komandir voda iste čete, provodili naređenja na terenu, određivali lokacije za kopanje primarnih masovnih grobnica, davali uputstva mašinistima i neposredno rukovodili procesom ukopa tijela ubijenih radi prikrivanja tragova zločina. U drugoj tački optužnice, Bogićević i Lazarević se terete i da su tokom septembra i oktobra 1995. godine sudjelovali u organiziranom premještanju posmrtnih ostataka iz primarnih u sekundarne masovne grobnice, po naređenjima viših starješina Zvorničke brigade i Glavnog štaba VRS. Navodi se da su koordinirali radove na terenu, organizirali angažiranje ljudstva i nadzirali upotrebu teške mehanizacije prilikom formiranja sekundarnih grobnica, s ciljem prikrivanja tragova masovnih ubistava bošnjačkih muškaraca i dječaka iz srebreničke enklave. Genocid u Srebrenici, počinjen u julu 1995. godine, odnio je živote više od 8.000 Bošnjaka. Haški tribunal je za zločine u zaštićenoj zoni UN-a osudio 16 osoba, od kojih sedam za genocid, dok su posmrtni ostaci žrtava pronađeni u više od 80 masovnih grobnica na području Srebrenice, Bratunca i Zvornika. Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba na ukupno više od 700 godina zatvora, uključujući bivšeg predsjednika RS-a Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koji su u Hagu pravosnažno osuđeni na doživotni zatvor.