U Sarajevu je u podne počelo novo okupljanje građana ispred Zemaljskog muzeja povodom tramvajske nesreće koja se dogodila prije više od mjesec dana. Ovo je deseti protest od 12. februara, kada je poginuo student iz Brčkog, Erdoan Morankić, a teško povrijeđena srednjoškolka Ella. Na današnjem skupu okupilo se nekoliko desetina ljudi, uglavnom starijih, znatno manje nego prethodnih dana kada se broj demonstranata kretao od stotinjak do nekoliko hiljada. Na protest su ponovo došli roditelji koji traže pravdu za svoju djecu, kao i studenti koji kažu da se osjećaju nesigurno u gradu. Okupljeni su izrazili nezadovoljstvo slabim odzivom građana. Zbog manjeg broja prisutnih danas nije planirano blokiranje saobraćaja. Demonstranti su se kretali trotoarom od Zemaljskog muzeja prema SCC-u, ali su kod raskrsnice ipak izašli na cestu. Građani protestuju već mjesec dana tražeći od Tužilaštva Kantona Sarajevo da provede odgovornu i transparentnu istragu. Nezadovoljstvo su izazvali hapšenje vozača tramvaja i činjenica da ne postoji ključni videomaterijal iz tramvaja koji bi mogao razjasniti tok nesreće. Zbog toga se demonstranti redovno zaustavljaju i pred zgradom Tužilaštva KS. Nesreća, koja je pokrenula proteste, dogodila se 12. februara u blizini Zemaljskog muzeja u središtu Sarajeva, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. Istragu o nesreći vodi Tužiteljstvo Kantona Sarajevo. Osim na okolnosti nesreće, fokusirana je i na tehničku ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost svih u lancu – od vozača, preko uprave GRAS-a, do Ministarstva saobraćaja.

Evropska unija (EU) je pozdravila pristanak Vlade Kosova da ponudi privremene boravišne dozvole i prizna lične karte članovima srpske zajednice koji nemaju kosovske dokumente, u skladu sa Zakonom o strancima i Zakonom o vozilima, koji će se u potpunosti primenjivati od nedelje, 15. marta. Visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, ocenila je da sporazum o civilnoj registraciji i Zakon o strancima predstavlja važan korak napred u korist svih građana Kosova. Dodala je da je neophodno osigurati kontinuitet u pružanju javnih usluga. Šefica evropske diplomatije najavila je skoro održavanje runde dijaloga na nivou lidera Kosova i Srbije. "Ovaj napredak stvara novi zamah za dijalog između Beograda i Prištine, i spremna sam da uskoro budem domaćin sastanka na visokom nivou", saopštila je Kallas na mreži X. Dogovor je postignut nakon sastanka premijera Kosova, Albina Kurtija, sa evropskim izaslanikom za dijalog, Petersom Sorensenom. Iako su oba zakona počela da se primenjuju na Kosovu od 15. januara, to je bilo samo u okviru informativne kampanje o procedurama i pravilima za sprovođenje ovih zakona. Zakoni su izazvali protivljenje među članovima srpske zajednice na Kosovu, njihovim političkim predstavnicima i civilnim sektorom, koji tvrde da će primena negativno uticati na zdravstveni i obrazovni sektor koji funkcioniše u okviru srpskog sistema u područjima sa srpskom većinom. Od 15. marta zakoni stupaju na snagu u potpunosti i zahtevaće od svih koji nemaju kosovske dokumente da dobiju boravišnu dozvolu, dok vozila sa stranim registarskim tablicama neće moći da se kreću po Kosovu duže od tri meseca ili samo uz posebno odobrenje. Nakon sastanka evropskog predstavnika za dijalog i premijera Kosova, ovo pravilo se neće odnositi na kosovske Srbe bez kosovskih dokumenata, jer će oni moći da dobiju privremenu 12-mesečnu dozvolu boravka, kao i da koriste lične karte izdate od strane neformalnih struktura u zemlji kao sredstvo identifikacije.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je 13. marta da je pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte) o raketama koje je Srbija kupila od Kine. "Takvo oružje nije još viđeno na evropskoj teritoriji. Pisao sam generalnom sekretaru Marku Ruteu o tome", odgovorio je Plenković u petak na pitanje novinara u Zagrebu o novom naoružanju Vojske Srbije, odnosno o hipersoničnoj balističkoj raketi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je 12. marta da je Srbija do Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. "Mi imamo značajan broj raketa i imaćemo ih još više", rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije. On je naveo da je Vojska Srbije uspešno izvršila integraciju kineske rakete na ruske borbene avione MiG-29 koje poseduje. Vučić, međutim, nije odgovorio na pitanje novinara koliko su tačno plaćene kineske rakete. Informacija da je Srbija kupila ovo oružje prvi put se pojavila na jednom specijalizovanom vojnom forumu, gde su objavljene fotografije na kojima se vide borbeni avioni, u vlasništvu Vojske Srbije. Jedan avion je, kako se navodi, bio naoružani kineskom dalekometnom raketom vazduh-zemlja, sa oznakom CM-400. Drugi je, prema istim navodima, nosio avio bombu LS-6, takođe kineske proizvodnje. Premijer Hrvatske je 12. marta izjavio da ne očekuje da bi Srbija mogla u bilo kojoj varijanti da dođe u poziciju da koristi hipersonične rakete prema susednim zemljama, Hrvatskoj ili nekoj drugoj i najavio da će o tome razgovarati s partnerima u NATO i upozoriti ih na to novo oružje. Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je 12. marta za RTS naveo da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je on. Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je u petak da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljenje i da svojim kupovinama kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova, Peter Sorensen, u subotu stiže na Kosovo. Vest je saopštio kabinet premijera Albina Kurtija (Aljbin), koji je potvrdio da će se 14. marta šef kosovske vlade sastati sa evropskim izaslanikom za dijalog. Ovo je druga poseta Sorensena Kosovu u manje od mesec dana. On je krajem februara posetio i Beograd i Prištinu. Nezvanično se saznaje da je razlog ove posete primena Zakona o strancima. Na Kosovu je 16. januara počela prva faza pune primene tog zakona, koja će trajati do 15. marta i koja predviđa period informisanja, kao i organizovanje informativnih sesija sa građanima. Prema uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova objavljenom 16. januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije, te bi se zaposleni u njima, posebno profesori na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, mogli suočiti sa problemima nakon 15. marta, kada počne puna primena Zakona o strancima. Takođe, studenti ovog univerziteta koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi imati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove, u zavisnosti od svrhe boravka. U praksi bi dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 12. marta za Radio-televiziju Srbije da se nada da će, uz pomoć Evropljana, uspeti pokušaji rešavanja problema, te da, prema njegovim rečima, "na putu smo da pronađemo rešenja koja ne bi značila katastrofu za srpski narod".

Evropska unija je poručila da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore. "To uključuje izbegavanje strateških zavisnosti koje nisu u skladu s tim ciljem", poručio je portparol Evropske komisije povodom potvrde predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Srbija kupila razorne kineske supersonične balističke rakete CM-400. Portparol je naglasio da "kredibilna evropska putanja znači posvećenost regionalnoj stabilnosti i zajedničkom razumevanju bezbednosnih izazova s kojima se suočava naš kontinent". NATO nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE). Međutim, Andrej Plenković, premijer Hrvatske, koja je stalna članica Alijanse, najavio je da će o tome informisati ostale članice Severnoatlantskog saveza. "Razgovaraćemo s našim partnerima u Severnoatlantskom savezu i upozoriti ih na takvo naoružanje koje je novost u arsenalu Vojske Srbije", rekao je Plenković 12. marta. Reakcija je došla i sa Kosova. Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je 13. marta da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljene i da kupovinom kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Maćedonci je u izjavi za RSE rekao da Srbija već nekoliko godina nabavlja oružje iz Rusije i Kine i da "dakle, to nije povezano ni sa kakvom trenutnom pretnjom po Srbiju".

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Srbije Milan Antonijević saopštio je da prikazivanje dece romske nacionalnosti, koja se "potkupljuju" kako bi promovisala određene političke organizacije, predstavlja uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva pripadnika romske nacionalne manjine. Antonijević je tako odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o video snimcima na kojima deca romske nacionalnosti pružaju podršku vladajućoj stranci uoči lokalnih izbora 29. marta. Snimci, objavljeni na društvenoj mreži TikTok, prikazuju biznismena Branka Babića kako prilazi deci, daje im novac, kupuje mobilne telefone i garderobu, a deca izgovaraju reči podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Na jednom od snimaka deca su snimljena u blizini bilborda u Smederevskoj Palanci, u centralnoj Srbiji, na kome se reklamira lista vladajuće Srpske napredne stranke na lokalnim izborima koji će biti održani u tom mestu i još devet opština i gradova u Srbiji. "Svaka zloupotreba dece u političke svrhe je nedopustiva i ona ne smeju biti korišćena kao sredstvo za političku promociju, niti smeju biti izložena pritiscima ili podsticana da učestvuju u političkim porukama koje ne mogu u potpunosti da razumeju", naveo je Antonijević za RSE. On je dodao da je posebno zabrinjavajuće "kada su u ovakvim situacijama uključena deca iz ranjivih i marginalizovanih grupa". Povodom ovog slučaja reagovao je i predsednik Romske partije Srđan Šajn. "To je klasična zloupotreba dece. Kupovina stvari (deci) pokazuje da tu više nema morala ni pravne države. Više se ne biraju sredstva", rekao je Šajn za RSE. Biznismen Branko Babić i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nisu odgovorili na hitan upit RSE o ovom slučaju. Babić preko svojih društvenih mreža daje otvorenu podršku SNS-u. Predsednik ove stranke i bivši premijer Srbije Miloš Vučević objavio je u junu 2025. na mreži X snimak "druženja kod prijatelja Branka Babića" na imanju tog biznismena.

Nacionalna aviokompanija Er Srbija (Air Serbia) od početka marta ponovo je počela redovno da koristi vazdušni prostor Belorusije na letovima između Beograda i Moskve, pokazuju podaci sa sajta Flightradar. Od 2021. uglavnom je koristila zaobilaznu putanju preko Poljske i baltičkog regiona, da bi se sada vratila putanji preko Belorusije. Iz Er Srbije nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je razlog za zaobilaznu putanju bila preporuka Evropske unije koja 2021. pozvala aviokompanije u EU da ne koriste beloruski vazdušni prostor. Povod za takav poziv bilo je prinudno sletanje aviona kompanije Ryanair u glavni grad Belorusije zbog navodnih bezbednosnih pretnji kada je maja 2021. uhapšen beloruski opozicioni aktivista i novinar Roman Protaševič. Na pitanje zbog čega je ponovo počeo da se koristi vazdušni prostor Belorusije nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Er Srbija kao nacionalna kompanija države koja nije u Evropskoj uniji, nije bila u obavezi da prihvati preporuku Unije. Analizirajući istoriju letova Beograd – Moskva – Beograd, tokom decembra 2025. kao i u prva dva meseca ove godine, RSE je utvrdio da su letovi Air Srbije retko preletali Belorusiju. Sve do 3. marta 2026. Ruta preko Belorusije smatra se najkraćim i najpraktičnijim za letove između Srbije i Rusije. Prema avijacijskim podacima, tom putanjom let je kraći za oko 100 - 150 kilometara u odnosu na zaobilazne rute. Pored manjih troškova na kerozin i takse, smanjuje i vreme leta za oko 10 minuta. Od početka rata u Ukrajini, Er Srbija povećala je broj letova prema Rusiji budući da je jedna od retkih evropskih kompanija koja leti prema toj državi. Između Beograda i Moskve avioni Er Srbije lete između dva i tri puta dnevno, a srpska nacionalna kompanija leti i za Sankt Peterburg, Soči i Kazanj. Za razliku od Brisela koji je zbog invazije uveo sankcije Rusiji i zatvorio svoj vazdušni prostor za avione ruskih aviokompanija, Srbija je nastavila saradnju sa tom državom, odbijajući pozive EU da se priključi sankcijama. Šta je događalo na letu Ryanaira 2021. godine?Let FR4978 bio je na putu iz Atine za litvanskom glavnom gradu Viljnus, 23. maja 2023. Nakon anonimne dojave o postavljenoj bombi, avion je po nalogu beloruske kontrole leta, skrenuo sa kursa i prinudno sleteo u Minsk. Nakon provere koja je trajala pet sati, utvrđeno je da je dojava bila lažna. Romana Protaševiča i njegovu devojku policija je odvela ubrzo nakon što je avion sleteo. Ovo hapšenje osudile su Evropska unija, NATO kao i brojne međunarodne institucije i organizacije. Roman Protaševič bio je urednik opozicionog kanala "Neksta" na servisu "Telegram" do 2020. kada su u Belorusiji počeli masovni protesti protiv autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka. Protesti i njihovo gušenje od strane vlasti usledili su nakon ponovnog izbora Lukašenka na glasanju koje su međunarodni posmatrači ocenili neregularnim, a beloruska opozicija "pokradenim".

Ambasadori država članica Evropske unije potvrdili su poziciju EU za jedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa Crnom Gorom, čime je potvrđeno održavanje međuvladine konferencije na kojoj će doći do privremenog zatvaranja ovog pregovaračkog poglavlja, potvrđeno je u Savetu EU. Radi se o poglavlju 21 – Transevropske transportne mreže, koje će biti privremeno zatvoreno na konferenciji planiranoj za 17. mart u Briselu. Crna Gora će tako imati 14 privremeno zatvorenih poglavlja od ukupno 33, koliko ih obuhvataju pregovori o članstvu u Evropskoj uniji. Crna Gora se, za sada, smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Državne vlasti ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – proces koji, prema statistici, traje između jedne i tri godine. Ambicija crnogorskih vlasti je da država postane punopravna članica EU do kraja 2028. godine. Za uspešno okončanje pregovora potrebno je zatvoriti sva pregovaračka poglavlja. Da bi se ostvario cilj podgoričkih vlasti, celokupan proces treba biti završen u narednih devet meseci.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovo se našla pod optužbama da je bila saradnica jugoslovenske tajne policije, kolokvijalno poznate kao Udba. Do ovih navoda došlo je nakon što je u prostorijama Evropskog parlamenta 10. marta promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igora Omerze, u kojoj su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Slovenka Marta Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Promociju je organizovala evropska zastupnica iz Slovenije Romana Tomc, članica Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu. Odmah nakon promocije, Tomc je uputila pismo Evropskoj komisiji, pozivajući se na sadržaj promovisane knjige. "Novi dokumenti nagoveštavaju da je Marta Kos, kao kandidatkinja, lagala pred parlamentarnim odborom Evropskog parlamenta, jer je izjavila da nikada nije bila saradnica tajne jugoslovenske policije", navela je Tomc u pismu koje je objavila na društvenim mrežama. Ona je Evropsku komisiju pitala da li je upoznata sa novim navodima, da li namerava da ih proveri i koje mere planira da preduzme kako bi se sprečila mogućnost da je Marta Kos lagala tokom saslušanja pred Evropskim parlamentom, imajući u vidu da je Komisija obavezna najvišim standardima integriteta. Međutim, Gijom Mersije, portparol Evropske komisije nadležan za proširenje negirao je da je Komisija primila ovo pismo. "Komesarka Kos je prošla opsežan i temeljit proces provere da bi se pridružila Kolegijumu. Evropski parlament je odobrio njeno imenovanje u istom procesu kao i za svih 27 komesara. Odbor za pravna pitanja EP je proučio njenu izjavu o interesima i nije utvrdio sukob interesa. Evropska komisija nema daljih komentara", izjavio je Mersije. Uprava državne bezbednosti (UDB, kolokvijalno Udba) je formirana u Jugoslaviji ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata 1946. godine, ali je 1966. preimenovana u Službu državne bezbednosti Udba je ozloglašena zbog uloge u progonu političkih neistomišljenika u Jugoslaviji u godinama posle Drugog svetskog rata, dok je značajan deo njenih aktivnosti u decenijama koje su usledile bio usmeren na praćenje i eliminaciju ljudi u dijaspori koji su označeni kao delatnici protiv interesa Jugoslavije. Optužbe da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije prvi put su se pojavile 2024. tokom saslušanja za potvrdu njenog imenovanja kao slovenačke kandidatkinje za evropsku komesarku. Tada je Kos negirala bilo kakvu vezu i navode nazvala dezinformacijama. Portparol Evropske narodne partije potvrdio je za medije da je zastupnica Romana Tomc detaljno obaveštavala evropske narodnjake o najnovijim otkrićima u vezi sa komesarkom Martom Kos. "Grupa će pažljivo ispitati situaciju. Za sada primećujemo da komesarka Kos nije demantovala ova nova otkrića. Lopta je sada u njenom dvorištu", rekao je portparol Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu. Evroposlanici su najavili da će o novim navodima pitati Martu Kos tokom rasprave o proširenju u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), zakazanoj za ponedeljak 16. mart. Međutim, Kos je u petak obavestila AFET da neće biti u prilici da učestvuje na raspravi. "Kad-tad moraće da dođe u AFET i neće joj biti ugodno", rekao je jedan zvaničnik iz redova evropskih narodnjaka u Evropskom parlamentu.

Nekoliko lidera evropskih država pozvalo je Evropsku uniju (EU) da uvede strože mere na evropskom nivou kako bi se sprečio ulazak bivših i sadašnjih ruskih boraca u šengenski prostor. Potpisnici pisma upućenom predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti (Costa) i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen (von der Leyen) su šefovi vlada Nemačke, Poljske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije i Švedske. Oni upozoravaju da to pitanje predstavlja potencijalnu dugoročnu bezbednosnu pretnju za Evropsku uniju i pozivaju na preispitivanje mogućih viznih rizika i koordinisane mere za rešavanje ovog problema. Prema njima, ruska invazija na Ukrajinu nastavlja da menja evropsko bezbednosno okruženje i mogla bi da stvori nove izazove za unutrašnju bezbednost EU, posebno unutar šengenskog prostora bez pasoša. "Pojedinci koji su učestvovali u ratu kao deo oružanih snaga agresorske države predstavljaju ozbiljne rizike za unutrašnju bezbednost, uključujući nasilni kriminal, organizovane kriminalne mreže, ekstremističke pokrete ili aktivnosti neprijateljske države u širem kontekstu hibridnih akcija Rusije", navodi se u pismu osam lidera evropskih država. Oni su upozorili da među ruskim borcima ima više od 180.000 prethodno osuđenih kriminalaca koji su regrutovani iz ruskih zatvora i poslati na front. U pismu se napominje da se broj šengenskih viza izdatih ruskim građanima povećava, a imajući u vidu da putovanje unutar šengenskog prostora omogućava slobodno kretanje preko granica, viza koju izda jedna zemlja EU može imati bezbednosne implikacije za ceo blok. "Nova strategija vizne politike EU Evropske komisije eksplicitno se poziva na mogućnost novih ciljanih restriktivnih viznih mera u slučaju ozbiljnog pogoršanja odnosa sa određenom trećom zemljom, uključujući predloženu kategoriju koja obuhvata 'identifikovane bivše i sadašnje borce agresorske države'. To pruža jasnu političku i stratešku osnovu za dalji rad", smatraju lideri Nemačke, Poljske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije i Švedske. Potpisnici pisma pozivaju Evropsku komisiju, zajedno sa Evropskom službom za spoljne poslove i državama članicama EU, da istraži ciljana ograničenja viza i moguće izmene Viznog zakonika EU koje bi omogućile koordinisano delovanje protiv identifikovanih bivših ili sadašnjih boraca agresorske države. Oni takođe pozivaju zemlje EU da u potpunosti iskoriste postojeće instrumente, uključujući odbijanje izdavanja viza ili dozvola boravka i uvođenje dugoročnih zabrana ulaska u šengenski prostor tamo gde je to opravdano bezbednosnim razlozima. Lideri osam evropskih država smatraju da ovo pitanje zaslužuje političku pažnju na najvišem nivou i da bi trebalo da bude obrađeno u zaključcima predstojećeg sastanka lidera 27 država članica, koji je zakazan za 19. i 20. mart.