Kandidat Studentske liste, Feđa Dimović, koji je zajedno sa još pet kandidata i predstavnicima studentskog pokreta boravio za vikend u prvoj poseti Kosovu nakon pobede na izborima, poručuje da Kosovo ima značajno mesto u njihovom programu, te da je "integralni deo Srbije i stub našeg duhovnog i kulturnog identiteta". "Sa ovog puta donosimo snagu koja će nam biti neophodna u borbi da našu zemlju povratimo iz kandži organizovanog kriminala. Našem narodu na KiM prenosimo poruku ljubavi i solidarnosti, sa jasnim obećanjem da nikada neće biti zaboravljeni", napisao je on na Facebook nalogu. Stav Studentske liste je da će se po pitanju Kosova ponašati u skladu sa Ustavom Srbije, odnosno da je ono sastavni deo Srbije. Kako se može videti na fotografijama, pored Dimovića, delegaciju Studentske liste činili su još Milena Petrović, Emilija Marković i Jugoslav Gašić sa Prištinskog univerziteta, čije je sedište u Severnoj Mitrovici, kao i Nemanja Karović. Oni su se tokom posete Kosovu sastali samo sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, što je Eparhija raško-prizrenska saopštila u nedelju uveče. Kako je navedeno, kandidati Studentske liste su se u manastiru Gračanica sastali sa mitropolitom raško-prizrenskim Teodosijem, kako bi se neposredno upoznali sa životom pripadnika srpske zajednice, te izazovima sa kojima se suočava Crkva na Kosovu. "Predstavnici Studentske liste izrazili su spremnost da se, kroz budući rad i delovanje u institucijama, posvete pitanjima zaštite srpskog naroda, njegovih prava i pravoslavnih svetinja, uz stalnu komunikaciju sa ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji", navedeno je u saopštenju. Radio Slobodna Evropa se obratio studentskom pokretu sa upitom za više detalja o poseti Kosovu, cilju i daljim planovima, kao i o tome da li se predviđaju razgovori sa političkim predstavnicima Srba na Kosovu. Odgovor do objave vesti nije stigao. Prethodno je 7. novembra kandidat Studentske liste sa Kosova, Jugoslav Gašić, ponovio stav da nema saradnje sa Srpskom listom, jer je, kako je rekao, ona odgovorna za lošiji položaj Srba na Kosovu. Srpska lista je vodeća stranka kosovskih Srba koja je do sada delovala uz podršku Srpske napredne stranke i bivšeg predsednika Aleksandra Vučića. U Skupštini Kosova ima devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, a na čelu je i svih opština sa srpskom većinom na Kosovu. Srpska lista je nakon pobede Studentske liste saopštila da "prima k znanju" rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, ali je izrazila očekivanje da će se nastaviti institucionalna saradnja. Pobeda studentskog pokreta okončala je 14-godišnju vladavinu Aleksandra Vučića, koji je poraz priznao odmah nakon zatvaranja biračkih mesta. Očekuje se da Studentska lista samostalno formira novu vladu Srbije, ali još nije poznato ko će biti njen kandidat za premijera niti je predstavila jasan politički program.

Ruski istraživački medij Novaja gazeta prestao je u ponedeljak potpuno sa radom, a redakcija je ispraznila prostorije u centru Moskve. Njeni novinari su naveli da se to dogodilo zbog kampanje pritisaka koju je predvodila država, onemogućavajući dalji novinarski rad. Obraćajući se novinarima okupljenim povodom zatvaranja redakcije, suosnivač Dmitrij Muratov uputio je snažan apel za slobodu izražavanja i ljudska prava u Rusiji koja se nalazi u ratu, prenela je britanska agencija Rojters (Reuters). "U našoj zemlji, onima koji se zalažu za mir uskraćuje se pravo da čitaju ono što žele, kao što vidimo danas. Došli smo do tačke u kojoj deo ruskog Ustava koji garantuje politička i građanska prava zapravo više ne funkcioniše", rekao je Muratov. To zatvaranje označava kraj jednog od najuticajnijih nezavisnih medija u Rusiji. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov opisao je ovo zatvaranje kao deo procesa rotacije unutar medijskog prostora koji karakteriše oštra konkurencija. List su osnovali Muratov i poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov, koristeći sredstva od Nobelove nagrade za mir koja je Gorbačovu dodeljena 1990. godine. Inspirisana vizijom transparentnosti, Novaja Gazeta postala je jedan od najuticajnijih ruskih listova i snažan branilac demokratije, zahvaljujući istraživanjima korupcije i kritičkom praćenju političkog života. Nakon što je predsednik Vladimir Putin 2022. godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu, Rusija je uvela stroge zakone o cenzuri. List je ukinuo štampano izdanje, ali je nastavio da objavljuje sadržaje onlajn, služeći kao utočište za nezavisne novinare koji su odlučili da ostanu u zemlji. Međutim, krajem prošlog meseca, redakcija je saopštila da mora da bude zatvorena, nakon što je označena kao "strani agent" i dobila nalog da napusti svoje prostorije, uz dodatnu otežavajuću okolnost da su banke prestale da obrađuju donacije čitalaca, od kojih je zavisio finansijski opstanak lista. Čitajte: Drakonske kazne protiv Radija Slobodna Evropa u RusijiMuratov, koji je 2021. godine podelio Nobelovu nagradu za mir, rekao je da ljudi treba da shvate da upravo Kremlj snosi odgovornost za pokretanje rata i gušenje slobode izražavanja. "Ne možemo to zameriti samim građanima, a naročito ne ovoj divnoj i zaista izuzetnoj mladoj generaciji. Pozivam vas da pravite razliku između ruskih vlasti i ruskog naroda", rekao je on. Založio se za šire primirje u Ukrajini, nakon šestodnevnog prekida vatre u jednom regionu, koji je krajem oktobra inicirala prva dama SAD Melanija Tramp (Melania Trump). Muratov je zatražio i oslobađanje političkih zatvorenika u Rusiji, čiji broj je procenio na oko 4.000. Kremlj brani neophodnost zakona o cenzuri, negira postojanje političkih zatvorenika i tvrdi da Rusija preduzima mere, neophodne u ratnim uslovima, kako bi procesuirala pojedince koji se bave subverzivnim aktivnostima. Ostaje nejasno da li će list pokušati da se reorganizuje i ponovo pojavi u nekom drugom obliku.

Doskorašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić izjavio je na početku suđenja u ponedeljak u Prvom osnovnom sudu u Beogradu da nije kriv za krivična dela za koje ga tužilaštvo tereti u slučaju ubistva u restoranu "27" na Senjaku. Sudija Slađana Radojičić najavila je na početku suđenja da će Milić biti saslušan, odnosno da će biti u prilici da iznese odbranu u nastavku glavnog pretresa, 17. decembra. Pretres u ponedeljak je početak suđenja Miliću koga tužilaštvo tereti da nije prijavio ubistvo u restoranu "27" na Senjaku maja ove godine, kao i za falsifikovanje službene beleške. Advokat Nemanja Vasiljević rekao je da je postupak protiv njegovog klijenta Milića pokrenut po krivičnoj prijavi nedavno uhapšenog načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Kričaka, koja, po njegovim rečima, nije zasnovana na činjenicama. Tužilac Bojan Jelić izneo je na početku suđenja dokaze koje namerava da izvede pred sudom o čemu bi više trebalo da kaže u nastavku procesa. Postupak pred tužilaštvom, odnosno krivičnu prijavu koja je Milića teretila za neprijavljivanje ubistva i pomoć učiniocu posle ubistva, pokrenula je Uprava kriminalističke policije (UKP), na čijem je čelu kontroverzni Marko Kričak, hvaljen tokom studentskih protesta od tadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića, a trenutno u pritvoru zbog sumnje da je počinio više krivičnih dela. Mesec dana kasnije, Više tužilaštvo je odbacilo kvalifikaciju iz prijave po kojoj je Milić učestvovao u uklanjanju tragova zločina, nastavljajući da prikuplja dokaze za neprijavljivanje ubistva. Prethodno su advokati Milića dostavili javnosti njegovu izjavu tužilaštvu u kojoj negira krivicu i tvrdi da "nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa teškim, a neistinitim optužbama iznetim u naredbi za sprovođenje istrage i krivičnoj prijavi UKP". Milićevi zastupnici su podneli krivičnu prijavu protiv Krička, navodeći da tužilaštvu "iz ličnih pobuda" nisu dostavljeni dokazi kojima je raspolagao inače bi se, kako su naglasili, videlo da navodi u policijskoj prijavi nisu tačni Po nalogu tužilaštva, Kričak je nekoliko dana pre početka suđenja uhapšen, uz obrazloženje da je znao da je Milić napustio restoran na Senjaku pre ubistva, što je suprotno navodima u podnetoj policijskoj prijavi. Postupak protiv Milića razdvojen je odnosu na ostale uhapšene, spušten je na niži novi, tako da će, po optužnom predlogu, biti izveden pred osnovni a ne Viši sud, što podrazumeva skraćeni postupak. Tužilaštvo u ovom slučaju tvrdi da je Saša Vuković zvani Boske ubio Aleksandra Nešovića zvanog Baja, u restoranu na Senjaku, te da je više lica učestvovalo u uklanjanju tragova zločina. Telo ubijenog nađeno je posle višednevne pretrage u buretu, zaliveno u beton, u mestu Jarkovici. Iz spisa i nezvaničnih informacija, saznalo se da su Vuković i Nešović imali krupne zajedničke poslove ali i brojne nesuglasice, kao i da su aktivni policajci van dužnosti obezbeđivali Vukovića, a da je ubijeni navodno bio blizak "Kekinom kriminalnom klanu". Milić se brani sa slobode. U međuvremenu je smenjen sa čela beogradske policije ali je sada na radnom mestu pomoćnika direktora policije. Tokom karijere bio je i savetnik za borbu protiv korupcije i kriminala doskorašnjeg predsednika države Vučića i godinama je smatran za njegovog bliskog i odanog saradnika. Niz godina je u samom vrhu policije, pa se veruje da zna mnogo tajnih podataka iz najpoznatijih nerešenih slučajeva, kao što su "Savamala", ubistvo advokata Miše Ognjanovića, afera plantaže marihuane "Jovanjica", uloga i hapšenje Belivukove grupe.

Moskva i Kijev razmijenili su zračne napade, zbog čega su hiljade ljudi u Ukrajini ostale bez električne energije, dok je rafineriju nafte u ruskoj Lenjingradskoj oblasti zahvatio požar. Istovremeno, američki predsjednik Donald Trump nagovijestio je da bi Kijev mogao biti primoran ustupiti dio teritorije kao dio mirovnog sporazuma postignutog uz posredovanje Sjedinjenih Država. "Mislim da ćemo to [mirovni sporazum] završiti i mislim da će se to dogoditi, a Ukrajina će na kraju izgledati malo drugačije", rekao je Trump ne iznoseći dodatna pojašnjenja u intervjuu 8. novembra u emisiji CBS-a 60 Minutes. Ukrajina insistira da neće trajno ustupiti teritoriju Rusiji kao dio mirovnog sporazuma, iako je naznačila spremnost da postigne prekid vatre s Kremljom dok se ruske trupe privremeno nalaze na okupiranim ukrajinskim teritorijama. "Naravno, Rusija insistira da se odreknemo teritorije. Mi to sigurno ne želimo učiniti. Upravo za to se borimo", rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski. Rusija je ranije odbacivala pozive na prekid vatre, navodeći da će borbe prestati tek kada strane postignu sveobuhvatan mirovni sporazum koji bi uključivao zahtjeve Moskve, među njima i kontrolu nad ukrajinskim teritorijama koje ruske snage još nisu zauzele na ratištu. Stotine hiljada ljudi bez strujeRuski napadi na elektroenergetski sistem u istočnoj ukrajinskoj Dnjipropetrovskoj oblasti ostavili su ekipe za hitne intervencije da rano 9. novembra rade na obnovi električne energije za oko 600.000 ljudi, dok se nastavlja kampanja Kremlja protiv energetskih objekata. Načelnik vojne uprave Dnjipropetrovske oblasti Oleksandr Hanzha rekao je da su bolnice bile primorane preći na dizel-generatore i da je javni prijevoz na električni pogon potpuno stao u regionalnom centru Dnjipru. Grad je dugo bio ključno istočno čvorište Ukrajine, gdje su smještene hiljade izbjeglica iz okupiranih područja i volonteri koji podržavaju odbrambene napore zemlje. "Radnici elektroprivrede već rade na obnovi napajanja. Njihove napore otežava stalno rusko granatiranje", napisao je Hanzha u objavi na društvenim mrežama. Zelenski je rekao da su zabilježeni "široko rasprostranjeni nestanci struje širom zemlje. Samo u Žitomirskoj oblasti, 140 stambenih zgrada ostalo je bez grijanja nakon ruskog napada." Od 2022. godine Kremlj je više puta koristio hladno vrijeme za pojačavanje zračnih udara, napadajući energetske i civilne objekte kako bi izvršio pritisak na Kijev da prihvati njegove stroge uslove za mir. Ruski napadi nastavili su se kasno 8. novembra i tokom jutra 9. novembra, saopćile su ukrajinske vlasti. Najmanje četiri osobe su povrijeđene u Kremenčuku u Poltavskoj oblasti tokom ruskih napada dronovima, rekao je regionalni vojni administrator Vitalij Djakivnič. On je naveo da su u napadu pogođeni stambena zgrada i hotel te da je iz oštećenih objekata spašeno 15 osoba. U ukrajinskom lučkom gradu Odesi vlasti su navele da je Rusija dronovima napala distributivne centre električne energije i drugu infrastrukturu, što je izazvalo dodatne nestanke struje. "Odeska oblast pretrpjela je masivan neprijateljski napad na energetski sektor. Nestanci struje bilježe se na sjeveru oblasti", napisao je vojni administrator Oleh Kiper na Telegramu. "Uprkos stalnim uzbunama za zračne napade, radnici u energetskom sektoru čine sve što je moguće kako bi što prije vratili električnu energiju građanima." I dok Rusija ne pokazuje znakove spremnosti na kompromis u svojoj dugotrajnoj invaziji, Ukrajina je tokom protekle godine pojačala kampanju zračnih udara, ciljajući ruske energetske i vojne objekte za koje Kijev tvrdi da pomažu održavanju ratnih napora Moskve. U onome što se čini kao najnoviji takav napad na ruskoj teritoriji, guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko rekao je da je izbio požar u rafineriji nafte u gradu Kiriši. Iako je požar stavljen pod kontrolu, tvrdio je da je jedna žena poginula nakon što su na nju pali ostaci drona. U Lenjingradskoj oblasti, u kojoj se nalaze važna ruska energetska i pomorska postrojenja, a koja se nalazi više od 700 km od sjeverne granice s Ukrajinom, u ovoj godini zabilježeni su česti ukrajinski napadi. Razgovori u Abu DabijuNajnoviji napadi uslijedili su dan nakon što je Zelenski optužio Rusiju da pokušava izvršiti maksimalan pritisak uoči razgovora između SAD-a, Ukrajine i Rusije u Abu Dabiju narednih dana tako što želi "čitavu zemlju gurnuti u mrak". Trump, čija administracija pokušava okončati sukob od početka njegovog drugog mandata u januaru 2025. godine, rekao je da vjeruje kako bi "veliki, lijepi sporazum" mogao biti blizu te sugerirao da bi mogao uključivati ne samo Ukrajinu nego i "cijelu Evropu". Kremlj je ranije izražavao zabrinutost za svoju sigurnost u odnosu na evropske zemlje, navodeći to kao još jednu prepreku diplomatskom rješenju invazije na Ukrajinu. Međutim, Trumpov izaslanik Jared Kushner rekao je da će razgovori poštovati suverenitet i teritorijalni integritet svake države, dodajući da nijedna zemlja neće imati pravo veta na sigurnosne odluke ili savezništva druge zemlje. Evropski zvaničnici odbacili su sugestije da bi Evropa mogla biti isključena iz pregovora koji odlučuju o budućnosti sigurnosti kontinenta. "Evropljani će biti zastupljeni, a Francuska će učestvovati u Abu Dabiju kako bi sudjelovala u ovim razgovorima", rekao je francuski ministar vanjskih poslova Jean-Noel Barrot za RTL televiziju 8. novembra, govoreći o sastanku zakazanom za 10. i 11. novembar u gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zelenski je izrazio sumnju u Trumpove prijedloge za novi evropski sigurnosni poredak kojim bi bio okončan ruski rat punog obima protiv njegove zemlje. "To nije jednostavno i za nas može biti opasno", rekao je za CNN 6. novembra. Američki državni sekretar Marco Rubio, koji bi trebalo da otputuje u Abu Dabi, rekao je da je ostvaren određeni napredak u uspostavljanju "sigurnosne infrastrukture" kakvu bi Ukrajina i Evropa mogle imati nakon završetka rata s Rusijom. "Mislim da predsjednik upravo na to aludira, da je ostvaren određeni napredak u pogledu toga kako bi ta arhitektura mogla izgledati nakon sukoba", rekao je. Dodao je da "ništa još nije finalizirano i da bi određeni napredak mogao biti postignut u Abu Dabiju". Obnovljeno napajanje Zaporiške nuklearne elektraneU međuvremenu, obnovljeno je napajanje električnom energijom u nuklearnoj elektrani Zaporižje, koja se nalazi pod ruskom okupacijom. Energoatom, ukrajinska državna kompanija za nuklearnu energiju, javio je kasno 8. novembra da elektrana "ponovo prima vanjsko napajanje iz ukrajinskog elektroenergetskog sistema". Međutim, kompanija je dodala da situacija u elektrani ostaje "izuzetno opasna" te da i dalje postoje rizici od nestanka električne energije i prijetnje nuklearnoj i radijacijskoj sigurnosti "sve dok je elektrana pod ruskom okupacijom". Nije odmah bilo jasno šta je uzrokovalo nestanak struje u elektrani, iako je Ukrajina prijavila ruske napade na energetsku infrastrukturu u obližnjoj Zaporiškoj oblasti, koja je i dalje pod kontrolom Kijeva. Elektrana Zaporižje najveća je nuklearna elektrana u Evropi i ima šest reaktora. Ruske snage zauzele su je ubrzo nakon što je Moskva pokrenula invaziju punih razmjera u februaru 2022. godine, a Ukrajina i Rusija međusobno se optužuju za granatiranje i druge aktivnosti koje ugrožavaju sigurnost elektrane, smještene preko rijeke Dnjepar od teritorije pod kontrolom Ukrajine. U elektrani je više puta dolazilo do prekida koji su ugrožavali ključnu infrastrukturu, poput pumpi za snabdijevanje rashladnom vodom. "Ovo je 16. slučaj potpunog gubitka vanjskog napajanja električne energije u elektrani od početka 2026. godine", naveo je Energoatom. "Sistematski gubitak vanjskog napajanja posljedica je ruske okupacije." Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grossi pozvao je "vojne komandante odgovorne za ove aktivnosti, kao i za sve druge radnje usmjerene na nuklearne elektrane i/ili njihovo osoblje, da odmah obustave ove neprihvatljive postupke koji predstavljaju velike rizike za nuklearnu sigurnost i zaštitu tokom sukoba".

Glavni trg u Krakovu ostao je u nedelju, 8. novembra zatvoren dok su građani donosili svijeće u znak sjećanja na šest osoba koje je ubio napadač, za koga nadležni navode da je bio "fasciniran krajnje desničarskim ideologijama". Ovaj dvadesetčetvorogodišnji poljski državljanin u subotu je nasumično otvorio vatru u srcu istorijskog centra Krakova, što je premijer Donald Tusk nazvao "terorizmom". Prema navodima policije, među poginulima u drugom po veličini gradu u Poljskoj nalazi se i jedan britanski državljanin. Među 15 ranjenih, kako su nadležni izjavili za novinsku agenciju PAP, nalaze se državljani Austrije, Velike Britanije, Nemačke, Portugala i Rusije. Kasnije su pronađena još tri tijela u domu osumnjičenog u gradu Ostrovjec Svjentokšiski, koji se nalazi oko 150 kilometara sjeveroistočno od Krakova. Policija je saopštila da je riječ o napadačevim roditeljima i sestri. Napadač je ranjen u razmjeni vatre sa policijom, u kritičnom je stanju u bolnici. Dva policajca su ranjena dok su jurila osumnjičenog, koji je bio maskiran i obučen u vojnu uniformu, uključujući i pancirni prsluk. Prema navodima policije, muškarac je ostavio automobil na raskrsnici i počeo da puca na policajce iz poluautomatske puške. Državno tužilaštvo je saopštilo da je pokrenulo istragu o terorizmu. U gradu Krakovu su bile istaknute crne zastave, kao i zastave Poljske sa crnim trakama, nakon što je Varšava proglasila dvodnevnu nacionalnu žalost povodom žrtava nastradalih u nedelju.

Ruski napadi na elektroenergetski sistem u istočnoj ukrajinskoj Dnjepropetrovskoj oblasti ostavili su 600.000 ljudi bez struje, dok se 8. novembra nastavila kampanja Kremlja usmjerena protiv energetskih postrojenja. Šef regionalne vojne uprave Oleksandr Ganža izjavio je da su bolnice bile prinuđene da pređu na dizel-generatore, dok je u Dnjepru obustavljen rad javnog prevoza na električni pogon. "Radnici elektroenergetskih preduzeća već rade na uspostavljanju snabdijevanja električnom energijom. Njihove napore otežava neprestano rusko granatiranje", naveo je on u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama. Napadi su uslijedili dan nakon što je predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski optužio Rusiju da pokušava da izvrši maksimalan pritisak uoči trilateralnih razgovora u Abu Dabiju, koji će biti održani narednih dana, tako što će "cijelu zemlju gurnuti u potpuni mrak". Rusija je krajem septembra počela da pojačava napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Ovaj sektor je meta njenih napada svake zime, još od početka invazije punog obima na Ukrajinu 2022. godine. U oktobru je Radio Slobodna Evropa (RSE) od Oružanih snaga Ukrajine dobio detaljan ruski dokument koji sadrži plan za ovogodišnju kampanju, usmjerenu na proizvodnju i distribuciju električne energije, vodosnabdijevanje, kanalizacione sisteme i grijanje. Oružane snage Ukrajine saopštile su 8. novembra da je Rusija tokom noći izvršila napad koristeći tri navođene rakete tipa H-59/69 (lansirane iz Azovskog mora) i 164 jurišne bespilotne letjelice, od kojih su 112 bile opremljene mlaznim motorima. Saopšteno je da je presretnuto 137 dronova. Međutim, ukrajinske vlasti navode da je napad dronom na privatnu kuću u predgrađu Dnjepra izazvao požar, dok je u drugom napadu u samom gradu poginuo jedan civil, a još jedan je ranjen. U Poltavskoj oblasti, četiri osobe su povređene u ruskim napadima. Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je pogodilo trafostanicu "koja je snabdijevala električnom energijom preduzeća ukrajinske odbrambene industrije", kao i teretni brod u Crnom moru koji je "prevozio oružje". Vlasti u ruskoj Kurskoj oblasti, koja se graniči sa Ukrajinom, saopštile su da je četrdesetogodišnji muškarac poginuo kada je u napadu dronom pogođen traktor. Navodi o događajima na ratištu nisu mogli biti nezavisno potvrđeni.

Dve osobe su poginule, a 33 povređene u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na auto-putu A3 u smeru ka Zagrebu, neposredno nakon čvora Ivanić-Grad. Radi se o autobusu prevoznika "Niš-ekspres" koji je saobraćao na redovnoj liniji Niš–Zagreb. Nesereća se dogodila 8. novembra oko 7.25 ujutro. Autobus je probio zaštitnu ogradu, sleteo na zeleni pojas pored auto-puta i prevrnuo se na stranu. Na mesto nesreće stigle su hitne službe, a prema informacijama s terena, angažovan je i helicopter. Povređeni su upućeni u nekoliko bolnica u Zagrebu: KBC Zagreb, KBC Sestre milosrdnice, KB Dubrava, Traumatološku kliniku u Draškovićevoj i Kliničku bolnicu Merkur.

Behar Prenići (Preniqi) iz Obilića, koji je u avgustu prošle godine uhapšen na granici Srbije i Hrvatske zbog sumnji za ratne zločine, pušten je iz zatvora u Srbiji. Prenići je uhapšen početkom avgusta 2025. godine, na graničnom prelazu između Hrvatske i Srbije, dok je putovao iz Nemačke prema Kosovu. Fond za humanitarno pravo (FHP) saopštio je da je Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, doneo 5. novembra 2026. godine presudu kojom se Prenići oslobađa optužbe da je od prve polovine juna 1999. godine do kraja avgusta 1999. godine, prinudno raseljavao civilno stanovništvo srpske nacionalnosti iz Obilića. Raseljavanje je, navodno vršeno podmetanjem požara. Prenići je u pritvoru proveo više od godinu dana, a pritvor mu je ukinut nakon objavljivanja oslobađajuće presude. Sud je kao nesporne utvrdio činjenice o postojanju ratnog stanja na Kosovu za vreme predmetnog događaja, i raseljavanju srpskog stanovništva iz Obilića. Međutim, zaključio je da izvedeni dokazi ne potvrđuju da je okrivljeni odgovoran za prinudno raseljavanje stanovništva. "Ovaj predmet pokazuje koliko je važno da se optužbe za ratne zločine pažljivo i temeljno istraže pre podizanja optužnice, kako bi se obezbedili uslovi za njihovo uspešno dokazivanje pred sudom", navodi se u saopštenju FHP-a. Neuspešno dokazivanje optužbi, prema oceni Fonda, dodatno produbljuje problem nedovoljne efikasnosti procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima i narušava poverenje javnosti u sposobnost pravosuđa da obezbedi odgovornost za počinjene zločine. Srbija je više puta hapsila državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine na Kosovu 1998-99, a samo 2025. godine zabeleženo je nekoliko takvih hapšenja. Tokom 1990-ih, Srbija je Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK) okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je štitila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga. Kosovske vlasti su oduviek smatrale ova hapšenja proizvoljnim i zahtevale su puštanje na slobodu privedenih. Kosovo i Srbija su 2013. godine, uz posredovanje Evropske unije, postigli Sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći, ali međusobna saradnja u slučajevima ratnih zločina gotovo da i ne postoji.

Biračka mesta za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji otvorena su jutros u 7 časova, a prvo glasa ima 481.789 birača upisanih u posebne biračke spiskove svoje nacionalne manjine. Glasanje će trajati do 20 časova na 949 biračkih mesta širom Srbije. Birači glasaju za jednu izbornu listu svoje nacionalne manjine, a mandati će biti raspodeljeni srazmerno broju osvojenih glasova. Neposredno će se birati članovi saveta 21 nacionalne manjine, među kojima su albanska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, mađarska, romska, rumunska, rusinska, slovačka, hrvatska i crnogorska nacionalna manjina. Članovi nacionalnih saveta goranske i ruske nacionalne manjine biće birani putem elektorskih skupština, koje će biti organizovane u zgradi Narodne skupštine u Beogradu u Ulici kralja Milana 14. Šest nacionalnih manjina ima samo jednu listu, dok ostale imaju najmanje dve. Na izborima za nacionalni savet bošnjačke manjine glasaće 114.777 birača, mađarske 108.974, romske 60.979, albanske 37.759, slovačke 26.044, hrvatske 22.863, vlaške 21.046, a rumunske 20.347 birača. Za izbor nacionalnog saveta bugarske manjine upisano je 15.743 birača, crnogorske 11.230, makedonske 9.368, rusinske 6.933, bunjevačke 6.595, grčke 3.752, egipatske 3.554, aškalijske 2.906, slovenačke 2.856, ukrajinske 2.237, nemačke 2.026, češke 1.498, a poljske 298 birača. Nacionalni saveti predstavljaju manjinske zajednice u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Republička izborna komisija (RIK) rezultate i ovih izbora objaviće najkasnije 96 sati po zatvaranju biračkih mesta.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da policija sprovodi istragu nakon "tragične pucnjave" u drugom po veličini gradu u zemlji. Pet osoba je poginulo, a više od desetine ranjeno u pucnjavi u blizini glavnog trga u Krakovu, u južnoj Poljskoj, saopštila je policija. "U tom incidentu poginulo je pet osoba, dok je oko desetak drugih ranjeno", izjavio je u subotu za novinsku agenciju AFP portparol krakovske policije. Među povrijeđenima su i policijski službenici, a napadač je ranjen u sukobu sa policijom. Poljski premijer Donald Tusk objavio je na društvenoj mreži X da policija istražuje napad. Na lice mesta izašle su hitne službe, a na trg je sleteo helikopter hitne medicinske pomoći. Policija još uvek nije potvrdila identitet napadača niti njihov motiv, a okolnosti slučaja su i dalje predmet istrage. U međuvremenu, predsjednik Poljske Karol Nawrocki izjavio je da je "duboko zabrinut" zbog strašnih događaja u Krakowu. Nawrocki je rekao da očekuje "potpuno razjašnjenje okolnosti ovog tragičnog događaja". "Šef kancelarije za nacionalnu sigurnost na putu je za Krakov. Sigurnost Poljaka naš je apsolutni prioritet", napisao je na društvenim mrežama. Američki ambasador u Varšavi, Tom Rose, ponudio je podršku svoje zemlje i izrazio solidarnost s Poljskom.