Azerbejdžan je saopštio da je razotkrio iranski plan za sabotažu nekoliko važnih meta, uključujući značajan naftovod koji prenosi sirovu naftu iz Kaspijskog mora do Turske i dalje do svetskih tržišta. Azerbejdžanske vlasti su saopštile da su plan organizovali operativci povezani s iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) i opisale navodnu šemu kao niz "terorističkih" napada usmerenih na kritičnu infrastrukturu i jevrejske lokacije širom te zemlje na Južnom Kavkazu. Prema saopštenju Službe državne bezbednosti Azerbejdžana, koje je prenela državna novinska agencija Azertag kasno u petak, među navodnim metama bili su naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan (BTC), izraelska ambasada u Azerbejdžanu, aškenaska sinagoga i istaknuti član zajednice Gorskih Jevreja u toj zemlji. Navodni plan podvlači eskalaciju tenzija između Bakua i Teherana dok se rat u Iranu širi po Bliskom istoku i širem regionu. Poslednjih dana, Azerbejdžan i Iran razmenili su oštre optužbe zbog napada dronovima, bezbednosnih pretnji i navodnih planova za sabotaže, što je već zategnute odnose između susednih zemalja dovelo do jedne od najnižih tačaka u poslednjih nekoliko godina. Iran nije javno odgovorio na optužbe. Prekid rada naftovoda mogao bi dodatno da pogorša smanji snabdevanje energentima dok se sukob nastavlja. Teheran je pretio da će "zapaliti" svaki zapadni tanker koji pokuša da prođe kroz Ormuski moreuz, koji predstavlja vitalnu trgovinsku rutu za oko petinu svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Najmanje devet brodova je napadnuto od početka američko-izraelskih udara, pokazuju podacima Lojds List (LLoyd's List), kompanije za pomorske obaveštajne podatke. Naftovod BTC, koji prolazi kroz Gruziju i Tursku, transportuje kaspijsku sirovu naftu do mediteranskih izvoznih terminala, snabdevajući evropska tržišta. Preko te ruta ide otprilike trećina nafte koju uvozi Izrael. Baku je u četvrtak optužio Iran da je lansirao dronove na njegovu zapadnu eksklavu Nahčivan. Zvaničnici su rekli da su u incidentu povređene četiri osobe i oštećena infrastruktura na lokalnom aerodromu. Teheran je negirao odgovornost za dronove. Istražitelji su rekli da su dva iranska državljanina i jedan državljanin Azerbejdžana zajedno radili na krijumčarenju više od sedam kilograma eksploziva C-4 u zemlju, po uputstvima IRGC-a. Azerbejdžanske vlasti su saopštile da su izdale međunarodne poternice za četvoricom osumnjičenih povezanih s navodnom operacijom.

Skupština Crne Gore je u petak uveče, nakon rasprave koju su obeležile tenzije, usvojila predloge zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije. Zbog usvajanja ovih izmena zakona, vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini - Miodrag Laković iz ove stranke napustio je klub PES i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) najavila je da će njeni poslanici podneti ostavke na sve predsedničke i potpredsedničke funkcije u skupštinskim telima. Takođe su najavili pokretanje procedure za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom i moguće povlačenje iz radnih tela parlamenta. Predsednik Skupštine Andrija Mandić pozvao ih je da razmisle i ne donose odluke "zbog kojih će se kajati". "Mislim da ste pokazali lice veoma konstruktivne opozicije i da je to slalo dobru poruku o Crnoj Gori kao narednoj članici EU. Zamolio bih vas, kao neko za koga kažete da brine o nacionalnim temama, a jedna od važnih nacionalnih tema jeste da svi radimo zajedno na putu ove zemlje ka EU", kazao je Mandić. Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Predlog zakona o unutrašnjim poslovima dobio je podršku 47 poslanika, dok je 12 bilo protiv. Zakon o ANB-u usvojen je sa 47 glasova za i 10 protiv. Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 sa Evropskom unijom. Međutim, opozicija je kritikovala izmene u zakonima. Predsednik DPS-a Danijel Živković optužio je skupštinsku većinu da sprovodi "obračun sa neistomišljenicima" i da retroaktivne odredbe krše pretpostavku nevinosti i osnovna prava građana. Šta je sporno u novim odredbama dva zakonaKritike koje dolaze od opozicije, ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se, kako navode, na olakšavanje političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Civilno društvo u Crnoj Gori već je upozorilo da predložene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, uprkos najavama o profesionalizaciji policije, ne garantuju pravnu sigurnost i sudsku zaštitu u postupcima utvrđivanja bezbednosnih smetnji. Takođe navode da su izmene upućene po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i bez mišljenja Evropske komisije.

Američki zvaničnici su petak izjavili za RSE da Rusija dostavlja Iranu informacije o metama za napade na američke trupe i vojna sredstva na Bliskom istoku, potvrđujući izveštaj Vašington posta (The Washington Post) u kojem je sugerisano da Moskva igra značajnu, mada indirektnu, ulogu u širenju regionalnog sukoba. Navodna saradnja odvija se u veoma osetljivom trenutku za odnose SAD i Rusije, dok se nuklearno naoružani rivali sukobljavaju oko invazije Moskve na Ukrajinu i napora Vašingtona da okonča taj rat, uz odbijanje Kremlja da napravi ustupke po pitanju teritorije i drugih pitanja. Izveštaj Vašington posta, koji se pozvao na tri zvaničnika upoznata s obaveštajnim pitanjima, navodi da je Moskva Teheranu pružila lokacije američkih vojnih resursa – uključujući vojne brodove i avione – od početka sukoba 28. februara kada su počeli američki i izraelski vazdušni napadi na Iran. Jedan je rekao novinama da se čini da je to bio "prilično sveobuhvatan napor" Moskve. Američki zvaničnici, govoreći pod uslovom da im se ne navodi ime, nisu pružili dodatne detalje za RSE o obimu ili mehanizmima razmene obaveštajnih podataka. Rusija i Iran imaju dugogodišnje vojne, političke i diplomatske veze. Iran je Rusiji isporučio veliki broj dronova tipa Šahed koji se koriste za napade na ukrajinske gradove i infrastrukturu, iako Rusija sada uglavnom koristi tu tehnologiju za proizvodnju dronova na svom tlu. Ruska ambasada u Vašingtonu nije zasad odgovorila na upit za komentar. Ruski zvaničnici su javno pozvali na prekid napada na Iran, opisujući ga kao "neizazvani čin oružane agresije". Ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru u u petak s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom ponovio je poziv Moskve na "trenutni prekid vojne akcije", saopštio je Kremlj. Bela kuća odbacuje uticajAmeričke obaveštajne agencije su odbile da javno komentarišu izveštaje. Bela kuća je odbacila ideju da je ruska pomoć imala veliki efekat. Portparolka Bele kuće Ana Keli (Anna Kelly) u saopštenju je navela da je "iranski režim apsolutno slomljen". "Njihova odmazda balističkim raketama slabi svakog dana, njihova mornarica se uništava, njihovi proizvodni kapaciteti se demoliraju, a proksiji jedva da pružaju otpor", rekla je ona. Obraćajući se novinarima u Beloj kući, portparolka Karolajn Livit (Karoline Leavitt) takođe je odbacila uticaj navodne obaveštajne podrške Moskve. "To očigledno ne pravi razliku u pogledu vojnih operacija u Iranu, jer ih potpuno desetkujemo", rekla je Livit, dodajući da je iranska mornarica postala "borbeno neefikasna". Takođe je rekla da su iranski napadi balističkim raketama smanjeni za oko 90 odsto i insistirala da SAD nastavljaju da ispunjavaju svoje vojne ciljeve. Livit je dodala da je Vašington "na dobrom putu" da preuzme kontrolu nad iranskim vazdušnim prostorom i rekla da će Iran doći do "bezuslovne predaje" kada predsednik utvrdi da zemlja više ne predstavlja pretnju SAD i da su ciljevi "Operacije Epski bes" ostvareni. U objavi na društvenim mrežama u petak, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je rekao da "neće biti sporazuma sa Iranom osim bezuslovne predaje!" Reakcije u KongresuUprkos navodima Bele kuće, izveštaji su izazvali oštre kritike članova Kongresa SAD. Demokratska senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) je rekla da navodno rusko učešće podvlači sve veću pretnju koju predstavlja Moskva. "Nemojte se zavaravati: Rusija targetira Amerikance na Bliskom istoku, u Ukrajini i širom sveta", navela je ona u saopštenju. "Umesto da preduzme akciju, predsednik ublažava sankcije Rusiji i odbija da podrži Ukrajinu. To je neprihvatljivo i poziva na dalju agresiju protiv Amerikanaca." Republikanski kongresmen Don Bejkon (Bacon), glasni pristalica Ukrajine, ponovio je kritike. "Rusija i Iran su usko povezani... Ne bi trebalo da nas iznenadi što Rusija dostavlja Iranu informacije za gađanje kako bi pomogla Iranu da ubija pripadnike američke i izraelske vojske", rekao je za RSE u petak. "Trebalo bi da nas iznenadi što Trampova administracija izgleda nije svesna ovoga." Bejkon je rekao da je širi strateški cilj Moskve slabljenje SAD. "Kao odgovor, trebalo bi da pošaljemo Ukrajini precizno oružje dugog dometa, protivvazdušnu odbranu i nadograđene F-16 avione", rekao je on. "Takođe bi trebalo da uvedemo stroge sankcije ruskoj ekonomiji. To je trebalo da se uradi pre godinu dana." Uloga MoskveAnalitičari kažu da razmena obaveštajnih podataka može biti najpraktičniji oblik podrške koju Moskva trenutno može da pruži Teheranu. Glen Hauard (Howard), predsednik Fondacije Saratoga i dugogodišnji strateg za Rusiju, rekao je za RSE da ruski vojni gubici u Ukrajini ograničavaju njenu mogućnost da pošalje glavne oružane sisteme Iranu. "Zbog gubitaka teške opreme u ratu u Ukrajini, Moskva se trenutno suočava sa svojom nestašicom opreme i ne može popuniti prazninu u potrebama Irana prebacivanjem radara ili aviona", rekao je Hauard. "To znači da je najneposrednija i najvrednija prednost koju Moskva trenutno može da ponudi Iranu deljenje blagovremenih, primenljivih obaveštajnih podataka." Hauard je dodao da bi Rusija takođe mogla da pomogne u održavanju iranske kampanje dronova kroz proizvodni pogon u regionu Tatarstan. Dronovi Šahed, koji su konstruisani u Iranu, u postrojenju Alabuga – poznatom u Rusiji kao Geran-2 – trenutno se prave brzinom od oko 3.000 mesečno, rekao je Hauard, što daleko premašuje iranski domaći proizvodni kapacitet između 200 i 500 dronova mesečno. S obzirom na to da se iranske zalihe raketa i dronova smanjuju zbog nastavka napada, Hauard je rekao da bi Rusija potencijalno mogla da pomogne u popunjavanju praznine. Hauard je takođe ukazao na koridor snabdevanja koji ide kroz reku Volgu i preko Kaspijskog mora, za koji je rekao da pruža relativno bezbednu rutu za pošiljke između dve zemlje. Za razliku od vazdušnog transporta, koji se može presresti, kaspijska ruta funkcioniše kao "unutrašnja linija snabdevanja" uglavnom zaštićena od američkih ili savezničkih zabrana, omogućavajući Rusiji da premešta dronove, komponente raketa i elektroniku u Iran. Ruska obaveštajna podrška i logističke veze preko Kaspijskog mora mogle bi biti "neophodni za opstanak iranskog režima" kako se sukob produžava.

Skupština Kantona Sarajevo prihvatila je ostavku kantonalnog premijera Nihada Uka koji je rekao da je taj njegov čin "direktan odgovor" na tramvajsku nesreću u Sarajevu u kojoj je poginula jedna osoba. Usvajanjem Odluke o prihvatanju ostavke premijera, u skladu sa Zakonom o Vladi Kantona Sarajevo, zvanično je razriješen kompletan saziv Vlade Kantona Sarajevo. Uk je u obraćanju zastupnicima rekao da je ostavka direktan odgovor na tragičnu saobraćajnu nesreću od 12. februara i opravdano nezadovoljstvo građana, naročito mladih. "Duboko vjerujem da društva napreduju onda kada su institucije spremne preuzeti odgovornost i kada vlast pokazuje da čuje glas svojih građana. Posebno glas mladih ljudi koji žele pravednije, sigurnije i uređenije društvo", rekao je Uk. U Sarajevu se održavaju protesti kojima se traži neovisna istraga i utvrđivanje odgovornosti za tramvajsku nesreću u kojoj je nastradao mladić, a djevojčica teško povrijeđena. Nesreća, koja je pokrenula proteste, dogodila se 12. februara u blizini Zemaljskog muzeja u središtu Sarajeva, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. Uk je podnio ostavku nekoliko dana nakon nesreće, čime je Vlada Kantona Sarajevo prešla u tehnički mandat. Protest je održani u petak kada je počelo zasjedanje Skupštine Kantona Sarajevo na kojoj je prihvaćena Ukova ostavka. Istragu o nesreći vodi Tužiteljstvo Kantona Sarajevo. Osim na okolnosti nesreće, fokusirana je i na tehničku ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost svih u lancu – od vozača, preko uprave GRAS-a, do Ministarstva saobraćaja.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na izvanrednoj telefonskoj sjednici u petak donijelo je odluku o traženju međunarodne pomoći putem Mehanizma civilne zaštite Europske unije za evakuaciju državljana BiH iz država Bliskog Istoka. Kako je saopćilo Vijeće ministara, zahtjev BiH se odnosi na pružanje potpore u repatrijaciji bosanskohercegovačkih državljana s važećom putnom ispravom iz država Bliskog Istoka. To, kako se navodi, podrazumijeva "korištenje dostupnih kapaciteta repatrijacijskih letova koje organiziraju države članice EU i države sudionice Mehanizma civilne zaštite Unije". Ministarstvo vanjskih poslova, u suradnji s diplomatsko-konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine i drugim nadležnim institucijama, dostavit će državnom Ministarstvu sigurnosti potrebne podatke o bh. državljanima koji se nalaze u državama Bliskog Istoka. Za realizaciju ove odluke osigurano je 800.000 maraka (oko 407.000 eura) iz tekuće budžetske rezerve institucija BiH za potrebe evakuacije bh. državljana iz zemalja Bliskog Istoka, uz mogućnost korištenja financijske podrške Mehanizma civilne zaštite EU, saopćeno je iz Vijeća ministara BiH. Avion s oko 150 državljana Bosne i Hercegovine iz Dubaija, sletio je na Sarajevski aerodrom u večernjim satima, 5. marta. Riječ je o redovnom komercijalnom letu iz Dubaija, prvom nakon eskalacije sukoba na Bliskom Istoku. Prema podacima Ministarstva vanjskih poslova BiH, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je oko više od hiljadu državljana BiH. Još oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj bosanskohercegovačkih državljana obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju, a šef diplomacije BiH Elmedin Konaković je kazao da su neki od njih ranije evakuirani. Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susjednim državama Zaljeva. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom zračnom prometu od pandemije korona virusa.

Evropska komisija je obustavila bezvizni režim za nosioce gruzijskih diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša, saopštila je ova institucija, potvrdivši da su tu odluku odobrile države članice Evropske unije. Sve diplomate i službenici iz ove države od sada su obavezni da poseduju vizu prilikom ulaska u šengenski prostor u službene svrhe. Odluka stupa na snagu odmah i važiće 12 meseci, odnosno do 6. marta 2027. godine. Ukoliko gruzijske vlasti ne reše pitanja upravljanja i vladavine prava, Komisija može produžiti suspenziju na period do dve godine. Takođe, ostavlja se otvorena mogućnost da se ove mere prošire na sve građane Gruzije, a ne samo na državne službenike i diplomate. U obrazloženju Evropske komisije, navodi se da su akcije gruzijskih vlasti od oktobra 2024. godine, uključujući obračun sa demonstrantima, opozicionim političarima i nezavisnim medijima, "negativno uticale na situaciju u Gruziji i rezultirale kršenjem nekoliko osnovnih prava i međunarodnih pravnih standarda". Takođe, Gruzija je odbila da se uskladi sa viznom politikom EU, što je važan uslov za održavanje bezviznog režima. "Komisija smatra da radnje gruzijskih vlasti potkopavaju principe na kojima se zasniva liberalizacija viznog režima", navodi se u saopštenju ove institucije. Ova odluka označava prvi put da se primenjuje takozvani pojačani mehanizam suspenzije viza. Odluka sledi nakon odobrenja država članica. Mehanizam suspenzije viza aktivira se kao odgovor na namerno i uporno kršenje obaveza koje je Gruzija preuzela u okviru svog bezviznog režima u ključnim oblastima demokratije i osnovnih prava. Ovaj mehanizam je stupio na snagu u decembru 2025. godine. Njime se Evropskoj uniji pružaju jači i brži instrumenti za reagovanje na zloupotrebe putovanja bez viza, bezbednosne rizike i nazadovanje u oblasti temeljnih prava.

Islandska vlada je saopštila da će 29. avgusta održati referendum o članstvu u Evropskoj uniji. Ovaj referendum, pod uslovom da ima pozitivan ishod, dao bi mandat vladi da nastavi pregovore sa EU. Naime, Island je već integrisan u neke evropske politike i usklađen je sa većim delom pravne tekovine EU jer je deo Evropskog ekonomskog prostora. Island je 2009. godine, neposredno nakon finansijske krize, predao aplikaciju za članstvo u EU. Pristupni pregovori su otpočeli 2010. godine, ali je vlada 2015. godine povukla zahtev za prijem u EU. Premijerka zemlje Kristrun Frostadottir nazvala je referendum ključnim trenutkom za budućnost zemlje. "Ovo je referendum o tome možemo li završiti dijalog – a ne o tome da li se pridružujemo", rekla je na konferenciji za novinare u islandskom glavnom gradu Rejkjaviku. Evropska unija je pozdravila najavu o održavanju referenduma. Island je najavio održavanje referenduma o tome hoće li ponovo pokrenuti pregovore o članstvu u EU. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da se radi o važnoj odluci. "U svetu koji se brzo menja, Evropska unija nudi sidro u zajednici vrednosti, prosperiteta i sigurnosti. Pregovori o pristupanju uvek odražavaju specifične realnosti svake zemlje kandidata", objavila je komesarka Kos na mreži X. Međutim, za sada nije jasno da li će Island nastaviti pregovore o članstvu od trenutka kada je aplikacija povučena ili će morati da počne od nulte tačke. "Pregovori bi se mogli pokrenuti i nastaviti eventualno u kasnijoj fazi, ali o tome tek treba doneti odluku", rekao je portparol Evropske komisije Markus Lammert.

Apelacioni sud ukinuo je presudu Specijalnog odjeljenja Višeg suda u Podgorici u predmetu poznatom u javnosti kao "Koverta" i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, saopšteno je iz tog suda. Afera "Koverta" se ticala mogućeg nelegalnog finansiranja Demokratske partije socijalista bivšeg predsjednika Mila Đukanovića, tokom izbornog procesa 2016. Kako se navodi, Apelacioni sud je uvažio žalbu Specijalnog državnog tužilaštva u Podgorici, a odluka je donijeta nakon tajnog vijećanja i glasanja 24. februara 2026. godine. "Apelacioni sud Crne Gore je uvažio žalbu Specijalnog državnog tužilaštva u Podgorici, pa je povodom te žalbe i po službenoj dužnosti ukinuo presudu Specijalnog odjeljenja Višeg suda u Podgorici i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje", navodi se u saopštenju. Prvostepenom presudom optuženi Duško Knežević, Branislav Todorović, Živko Šljivančanin, Tamara Krdžić, Goran Grujović, Tomica Knežević i Slavoljub Stijepović bili su oslobođeni optužbi. Knežević se teretio za krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije, dok su ostali optuženi tereteni za isto krivično djelo, kao i za pranje novca u saizvršilaštvu. Žalbu na tu presudu podnijelo je Specijalno državno tužilaštvo. Duško Knežević izručen je u aprilu 2024. iz Velike Britanije Crnoj Gori kada je uz jake policijske mjere sproveden sa podgoričkog aerodroma, nakon čega je saslušan u Višem sudu u Podgorici. Afera "Koverta" odnosi se na tajni snimak koji je biznismen Duško Knežević prezentovao 2019. godine, a na kojem se vidi Stijepović, tadašnji gradonačelnik Podgorice, u trenutku kada predaje navodno oko 100.000 eura za finansiranje kampanje Demokratske partije socijalista (DPS) uoči parlamentarnih izbora 2016. Knežević je tajno snimio Stijepovića u vili Atlas u Zeti. EU: Pratimo slučaj 'Atlas'Knežević: Spreman sam da odgovaram za saučesništvoCrnogorsko Specijalno tužilaštvo tretiralo je biznismena i vlasnika Atlas grupe Duška Kneževića kao organizatora kriminalne grupe koja se prethodnih decenija bavila pranjem novca, utajom poreza i stvaranjem kriminalne organizacije čime je država Crna Gora oštećena sa više desetina miliona eura. Apelacioni sud je, kako se navodi, ocijenio da je žalba tužilaštva osnovana jer je prvostepeni sud počinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka. "Prvostepeni sud je počinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer presuda nema razloga o odlučnim činjenicama, dok su dati razlozi potpuno nejasni i u znatnoj mjeri protivrječni", ističe se u obrazloženju odluke. Drugostepeni sud je ukazao da je obaveza prvostepenog suda da u ponovnom postupku potpuno i istinito utvrdi sve činjenice od značaja za donošenje zakonite odluke. "Obaveza je prvostepenog suda da u ponovnom postupku istinito i potpuno utvrdi činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite i pravične odluke, kao i da sa jednakom pažnjom ispita i utvrdi činjenice koje terete optužene i one koje im idu u korist", navodi se u saopštenju. Dodaje se da sud mora jasno obrazložiti koje činjenice smatra dokazanim ili nedokazanim, uz ocjenu vjerodostojnosti eventualno protivrječnih dokaza i razloge na kojima zasniva činjenične i pravne zaključke. Takođe, objava presude u predmetu protiv Duška Kneževića, optuženog zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivična djela zloupotreba položaja u privrednom poslovanju i pranje novca, zakazana je za 27. mart 2026. godine.

Grupa građana započela je protest ispred Vlade Kantona Sarajevo na kojem se još jednom traži neovisna istraga i utvrđivanje odgovornosti za tramvajsku nesreću u kojoj je nastradao mladić, a djevojčica teško povrijeđena. Nesreća, koja je pokrenula proteste, dogodila se 12. februara u blizini Zemaljskog muzeja u središtu Sarajevu, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. Okupljeni su na protest došli u vrijeme održavanja sjednice Skupštine Kantona Sarajevo koja odlučuje o prihvatanju ostavke premijera Nihada Uka. Uk je podnio ostavku nekoliko dana nakon nesreće, čime je Vlada KS-a prešla u tehnički mandat. Ostavku mora prihvatiti Skupština KS-a i potom imenovati novog mandatara i vladu. Građani okupljeni ispred zgrade Vlade traže poštivanje prava na mirno okupljanje i prestanak zastrašivanja učenika, studenata i građana zbog javnog izražavanja stavova. Organizatori su pozvali građane da im se pridruže uz poruku "Zasjeda Skupština KS-a, zasjedamo i mi". Zahtijevaju hitnu, neovisnu i transparentnu istragu o tramvajskoj nesreći, uz međunarodno vještačenje i širu istragu o stanju u GRAS-u. Također traže političku odgovornost vlasti i temeljitu obnovu javnog prijevoza, uz transparentno upravljanje javnim poduzećima i sigurniji sistem za sve građane. Na skupu su i studenti Akademije likovnih umjetnosti, gdje je studirao Erdoan Morankić koji je smrtno nastradao u nesreći. Istragu o nesreći vodi Tužiteljstvo Kantona Sarajevo. Osim na okolnosti nesreće, fokusirana je i na tehničku ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost svih u lancu – od vozača, preko uprave GRAS-a, do Ministarstva saobraćaja.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani saopštila je da je donela dekret o raspuštanju Skupštine, jer su, kako je navela, politički predstavnici "odlučili da zemlju odvedu na izbore". "Ovim dekretom ispunjavam svoju ustavnu obavezu, koja je jasno definisana... Velika je nesreća što oni (poslanici) nisu izabrali interes Kosova", rekla je Osmani. Prema njenim rečima, neuspešni pokušaji prethodne noći da se u Skupštini izabere predsednik nisu bili ni slučajni ni nepromišljeni. "Naprotiv, veoma dobro proračunati i osmišljeni, nažalost", dodala je Osmani. Tumačenja o roku od 60 danaNeki pravnici tumače da bi Skupština trebalo da izabere predsednika u roku od 60 dana od početka sednice za izbor predsednika. Međutim, Osmani je rekla da član 86 Ustava propisuje da novi predsednik mora biti izabran najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika, a njen mandat ističe 4. aprila. "To znači da je 5. mart bio poslednji ustavni rok da Skupština izabere novog predsednika. Taj rok je istekao sinoć u ponoć. Dakle, ovde nije reč o javnoj debati. Reč je o jasnoj ustavnoj činjenici. Ustav nije pisan za tumačenja koja relativizuju njegovu težinu. On je napisan da garantuje funkcionisanje države, a ne odugovlačenje i nefunkcionisanje." Između ostalog, ona je rekla da su posledice nepoštovanja rokova jasne. "Ustav jasno predviđa da Skupština koja ne uspe da izabere predsednika ne može beskonačno da odugovlači proces, kao što se sada pokušava, već se suočava sa jasnim ustavnim mehanizmom koji vodi ka njenom raspuštanju. Pored toga, članove 82 i 83 treba čitati zajedno. I sam Ustavni sud je naglasio da se ustavne norme tumače povezano, a ne odvojeno jedna od druge." Prema njenim rečima, to znači da, iako postupak za izbor predsednika može da počne 60 dana pre krajnjeg roka, on ne može da se odlaže, već mora da bude završen najkasnije 30 dana pre isteka aktuelnog mandata, što u ovom slučaju znači do 5. marta. Osmani je navela i da će raspisati nove izbore nakon konsultacija sa liderima političkih partija. "Građani nisu želeli izbore, ova situacija je nastala zbog neuspeha Skupštine da ispuni svoju ustavnu dužnost. Niko ne bi trebalo da želi još jedan politički ciklus, posebno u ovom trenutku kada je zemlji potrebna stabilnost. Ali neodgovorni ljudi sa opasnim namerama doveli su zemlju do ove tačke!, rekla je kosovska predsednica. Prema njenim rečima, odlaganje procesa bi dovelo do još opasnije situacije. Ovo izjava Osmani dolazi nekoliko sati nakon isteka roka za izbor novog predsednika Kosova. Proces izbora predsednika je propao zbog nedostatka kvoruma u Skupštini. Kandidati za predsednika bili su Gljauk (Glauk) Konjufca i Fatmire (Kollçaku) Kolčaku, koje je predložila vladajuća stranka Samoopredeljenje. Nakon što predsednik nije izabran, predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu) saopštila je da je od ustavnog suda zatražila privremeno suspendovanje rokova u vezi sa izborom novog predsednika Kosova. Kandidat za predsednika Kosova mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne osvoji neophodan broj glasova u trećem krugu je dovoljna prosta većina, odnosno najmanje 61 glas uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika. Prema Ustavu, ukoliko izbor ne uspe u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana.