Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da ne razume zašto se Srbija snabdeva ofanzivnim oružjem. "Do određene mere razumem da žele da imaju jaku defanzivu, ali oni se snabdevaju i napadnim oružjem. I to me brine, ali opet Hrvatska je u NATO-u i Evropskoj uniji", rekao je Milanović, preneli su hrvatski mediji. Beograd je potvrdio 12. marta da je Srbija od Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400, velike razorne moći. Posle Pakistana Srbija je prva država kojoj je Kina isporučila takve rakete. Zbog toga je hrvatski premijer Andrej Plenković pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte). Reagujući na kupovinu kineskih raketa, Evropska unija je poručila da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore i da to uključuje "izbegavanje strateških zavisnosti koje nisu u skladu s tim ciljem." Milanović je upozorio i da Izrael snabdeva Srbiju oružjem, rekavši da nije video da se Plenković u pismu sekretaru NATO-a požalio i na Izrael. "Izrael 'valja' Beogradu, na čijoj su meti Hrvatska, Albanija, dijelovi BiH", rekao je Milanović. Izraelski raketni sistemi PULS i besposadna letelica Hermes 900 prvi put su prikazani javnosti na vojnoj paradi "Snaga jedinstva" u Beogradu 20. septembra 2025. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije. Zvaničnici tih zemalja su te navode Beograda odbacili u više navrata. U međuvremenu Srbija nastavlja da jača svoje naoružanje, istovremeno produbljući vojnu saradnju sa Pekingom.

Ukrajina želi novac i tehnologiju u zamjenu za pružanje pomoći zemljama Bliskog istoka koje traže načine da se zaštite od iranskih kamikaza-dronova, izjavio je predsjednik Volodimir Zelenski. Zelenski je u nedjelju rekao novinarima da su tri tima stručnjaka poslana na Bliski istok kako bi obavila stručne procjene i pokazala kako bi protivdronska odbrana trebala djelovati. On je ranije ove sedmice rekao da su timovi poslani u Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju, kao i u američku vojnu bazu u Jordanu. "Ovo nema nikakve veze s našim uključivanjem u operacije. Mi nismo u ratu s Iranom", rekao je Zelenski. Dodao je da bi se sa zemljama Perzijskog zaliva moglo pregovarati o fundamentalnijim i dugoročnijim sporazumima o dronovima i da još uvijek treba razgovarati o tome šta će Ukrajina dobiti zauzvrat za ovu pomoć. "Za nas su danas i tehnologija i finansiranje važne", rekao je Zelenski. Zemlje Zaljeva potrošile su velike količine protivvazdušnih raketa u borbi protiv iranskih dronova tipa Shahed. Kijev svake noći koristi niz različitih sistema za obaranje ruskih dronova, uključujući manje i jeftinije dronove, kao i opremu za ometanje signala. Zelenski je rekao da su Sjedinjene Države, kao i zemlje iz Evrope, Bliskog istoka i Afrike, zatražile pomoć Ukrajine u borbi protiv takvih napada. Međutim, američki predsjednik Donald Trump izjavio je da SAD‑u nije potrebna pomoć Ukrajine za obaranje dronova. Zelenski je rekao da ne zna zašto Washington još nije potpisao veliki sporazum o dronovima, na kojem je Kijev insistirao mjesecima, te da nije siguran da bi takav sporazum bio prihvaćen. "Želio sam potpisati sporazum vrijedan oko 35–50 milijardi dolara", rekao je. Zelenski je izrazio zabrinutost zbog uticaja produženog sukoba na Bliskom istoku na ukrajinske zalihe protivvazdušnih raketa. "Ni u kojem slučaju ne bismo željeli da Sjedinjene Države skrenu fokus s Ukrajine zbog situacije na Bliskom istoku", rekao je novinarima. Runda posljednjih mirovnih pregovora između Moskve, Kijeva i Washingtona, koja je trebala biti održana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, odgođena je nakon što su američki i izraelski zračni napadi na Iran prije dvije sedmice izazvali regionalni sukob. Zelenski je rekao da je Washington predložio da se pregovori održe u Sjedinjenim Državama sljedeće sedmice, ali da se ruska strana nije željela sastati tamo. "Ili će oni promijeniti mjesto sastanka, ili Rusi moraju potvrditi (sastanak u) SAD-u", rekao je. Govoreći o situaciji na frontu, Zelenski je izjavio da ukrajinska vojska vjeruje kako je ruska proljetna ofanziva "već propala".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da rešenje postignuto u vezi sa primenom Zakona o strancima na Kosovu predstavlja olakšanje za srpski narod. "Iako tu nema lepih i lakih rešenja, postignut je jedan model sa čijim detaljima sam upoznat. Zahvalan sam na trudu Evropljana koji su hteli da izbegnu katastrofu bilo kakvog sukoba", rekao je Vučić. Vlasti Kosova od 16. marta počinju primenu Zakona o strancima i vozilima ali će tamošnjim Srbima biti dat rok od tri meseca za dobijanje lokalnih dokumenata. Onima iz Srbije koji rade i studiraju na severu Kosova biće izdavane privremene dozvole za boravak u trajanju od godinu dana, saopštili su šef kancelarije Evropske unije u Prištini Aivo Orav, izaslanik Evropske unije (EU) za dijalog Peter Sorensen i kosovski premijer Aljbin Kurti. Vučić je najavio je da uskoro razgovarati sa Srbima sa Kosova o modelu koji je postignut. Direktor kancelarije srpske Vlade za Kosovo Petar Petković saopštio je da se, kako je naveo, došlo do rešenja koje će omogućiti nesmetan i normalan rad srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija na Kosovu. "Izbegli smo najgori mogući scenario zatvaranja srpskih institucija, što je bio glavni cilj Prištine i primene Zakona o strancima", rekao je Petković 14. marta na konferenciji za štampu u Vladi Srbije. Naveo je da je na usvojenom rešenju Beograd nedeljama radio sa Evropskom unijom (EU), kao i sa predstanvicima srpske zajednice sa Kosova, sa zaposlenima u institucijama, sa rektorom, dekanima i direktorima bolnica. "Razgovarali sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, jer ovo pitanje nije niti administrativno, niti tehničko, već pre svega pitanje opstanka Srba na Kosovu", rekao je Petković. Naveo je da bi oko 20.000 ljudi direktno bilo pogođeno Zakonom o strancima, ali da će institucije u kojima rade Srbi na Kosovu i od ponedeljka, 16. marta, nastaviti sa radom kao i do sada. "U usvojenom rešenju ne radi se ni o kakvoj integraciji srpskih institucija u prištinske, i Srbi na Kosovu i dalje će moći da rade u institucijama u kojima je poslodavac Republika Srbija", dodaje. Objasnio je da će gradonačelnici iz redova srpske zajednice u 10 opština na Kosovu sastaviti listu zaposlenih u obrazovnim i zdravstvenim institucijama i da će se na osnovu davati radno i boravišno pravo. Dodao je da će lista biti obnavljana na svakih godinu dana i da će na njoj biti samo lični podaci. "Ne postoji bezbednosni rizik, jer sve te podatke kosovska policija ima već na administrativnom prelazu. Poslodavac je i dalje Republika Srbija, naši ljudi nastavljaju da rade u srpskim institucijama", izjavio je Petković. Vlada Kosova pristala je da izda privremene boravišne dozvole na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i prizna lične karte koje im izdaju srpski organi, čime će biti ublažene posledice pune primene Zakona o strancima i vozilima. Po poslednjoj najavi kosovskih vlasti puna primena Zakona o strancima i vozilima počinje od 15. marta. Na osnovu ovih zakona svi oni koji nemaju kosovska dokumenta morali bi da imaju boravišnu dozvolu, dok vozila sa stranim tablicama ne bi mogla da saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca. Olakšavajuće mere za pripadnike srpske zajednice dolaze nakon sastanka specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Petera Sorensena i premijera Kosova Aljbina Kurtija 14. marta. Zakon o strancima pogodio bi pripadnike srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta, a žive, rade ili se školuju na Kosovu. Na Kosovu je 16. januara počela prva faza primene Zakona o strancima i vozilima, sa trajanjem do 15. marta, koja predviđa period informisanja i organizovanje informativnih sesija sa građanima. Po uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova od sredine januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju imati radnu dozvolu ili licencu za rad izdate od kosovske Agencije za zapošljavanje. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije, među njima i Univerzitet u Severnoj Mitrovici čiji studenti koji dolaze iz Srbije po toim zakonu trebalo da imaju privremenu dozvolu boravka. Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović sastao se 14. marta u Beogradu sa komandantom Kfora general-majorom Ozkanom Ulutašom. "Na sastanku je bilo reči o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i aktivnostima koje Vojska Srbije i Kfor preduzimaju radi praćenja situacije na terenu i sprečavanja eskalacije krize", saopštilo je u subotu Ministarstvo odbrane Srbije. Navodi se da je na sastanku, u svetlu najavljenog početka primene zakona o strancima i vozilima, ocenjeno da je bezbednosna situacija na Kosovu "osetljiva i da je važno da Međunarodne bezbednosne snage preduzmu neophodne mere za očuvanje mira i stabilnosti i zaštitu Srba".

U Sarajevu je u podne počelo novo okupljanje građana ispred Zemaljskog muzeja povodom tramvajske nesreće koja se dogodila prije više od mjesec dana. Ovo je deseti protest od 12. februara, kada je poginuo student iz Brčkog, Erdoan Morankić, a teško povrijeđena srednjoškolka Ella. Na današnjem skupu okupilo se nekoliko desetina ljudi, uglavnom starijih, znatno manje nego prethodnih dana kada se broj demonstranata kretao od stotinjak do nekoliko hiljada. Na protest su ponovo došli roditelji koji traže pravdu za svoju djecu, kao i studenti koji kažu da se osjećaju nesigurno u gradu. Okupljeni su izrazili nezadovoljstvo slabim odzivom građana. Zbog manjeg broja prisutnih danas nije planirano blokiranje saobraćaja. Demonstranti su se kretali trotoarom od Zemaljskog muzeja prema SCC-u, ali su kod raskrsnice ipak izašli na cestu. Građani protestuju već mjesec dana tražeći od Tužilaštva Kantona Sarajevo da provede odgovornu i transparentnu istragu. Nezadovoljstvo su izazvali hapšenje vozača tramvaja i činjenica da ne postoji ključni videomaterijal iz tramvaja koji bi mogao razjasniti tok nesreće. Zbog toga se demonstranti redovno zaustavljaju i pred zgradom Tužilaštva KS. Nesreća, koja je pokrenula proteste, dogodila se 12. februara u blizini Zemaljskog muzeja u središtu Sarajeva, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. Istragu o nesreći vodi Tužiteljstvo Kantona Sarajevo. Osim na okolnosti nesreće, fokusirana je i na tehničku ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost svih u lancu – od vozača, preko uprave GRAS-a, do Ministarstva saobraćaja.

Evropska unija (EU) je pozdravila pristanak Vlade Kosova da ponudi privremene boravišne dozvole i prizna lične karte članovima srpske zajednice koji nemaju kosovske dokumente, u skladu sa Zakonom o strancima i Zakonom o vozilima, koji će se u potpunosti primenjivati od nedelje, 15. marta. Visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, ocenila je da sporazum o civilnoj registraciji i Zakon o strancima predstavlja važan korak napred u korist svih građana Kosova. Dodala je da je neophodno osigurati kontinuitet u pružanju javnih usluga. Šefica evropske diplomatije najavila je skoro održavanje runde dijaloga na nivou lidera Kosova i Srbije. "Ovaj napredak stvara novi zamah za dijalog između Beograda i Prištine, i spremna sam da uskoro budem domaćin sastanka na visokom nivou", saopštila je Kallas na mreži X. Dogovor je postignut nakon sastanka premijera Kosova, Albina Kurtija, sa evropskim izaslanikom za dijalog, Petersom Sorensenom. Iako su oba zakona počela da se primenjuju na Kosovu od 15. januara, to je bilo samo u okviru informativne kampanje o procedurama i pravilima za sprovođenje ovih zakona. Zakoni su izazvali protivljenje među članovima srpske zajednice na Kosovu, njihovim političkim predstavnicima i civilnim sektorom, koji tvrde da će primena negativno uticati na zdravstveni i obrazovni sektor koji funkcioniše u okviru srpskog sistema u područjima sa srpskom većinom. Od 15. marta zakoni stupaju na snagu u potpunosti i zahtevaće od svih koji nemaju kosovske dokumente da dobiju boravišnu dozvolu, dok vozila sa stranim registarskim tablicama neće moći da se kreću po Kosovu duže od tri meseca ili samo uz posebno odobrenje. Nakon sastanka evropskog predstavnika za dijalog i premijera Kosova, ovo pravilo se neće odnositi na kosovske Srbe bez kosovskih dokumenata, jer će oni moći da dobiju privremenu 12-mesečnu dozvolu boravka, kao i da koriste lične karte izdate od strane neformalnih struktura u zemlji kao sredstvo identifikacije.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je 13. marta da je pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte) o raketama koje je Srbija kupila od Kine. "Takvo oružje nije još viđeno na evropskoj teritoriji. Pisao sam generalnom sekretaru Marku Ruteu o tome", odgovorio je Plenković u petak na pitanje novinara u Zagrebu o novom naoružanju Vojske Srbije, odnosno o hipersoničnoj balističkoj raketi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je 12. marta da je Srbija do Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. "Mi imamo značajan broj raketa i imaćemo ih još više", rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije. On je naveo da je Vojska Srbije uspešno izvršila integraciju kineske rakete na ruske borbene avione MiG-29 koje poseduje. Vučić, međutim, nije odgovorio na pitanje novinara koliko su tačno plaćene kineske rakete. Informacija da je Srbija kupila ovo oružje prvi put se pojavila na jednom specijalizovanom vojnom forumu, gde su objavljene fotografije na kojima se vide borbeni avioni, u vlasništvu Vojske Srbije. Jedan avion je, kako se navodi, bio naoružani kineskom dalekometnom raketom vazduh-zemlja, sa oznakom CM-400. Drugi je, prema istim navodima, nosio avio bombu LS-6, takođe kineske proizvodnje. Premijer Hrvatske je 12. marta izjavio da ne očekuje da bi Srbija mogla u bilo kojoj varijanti da dođe u poziciju da koristi hipersonične rakete prema susednim zemljama, Hrvatskoj ili nekoj drugoj i najavio da će o tome razgovarati s partnerima u NATO i upozoriti ih na to novo oružje. Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je 12. marta za RTS naveo da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je on. Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je u petak da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljenje i da svojim kupovinama kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova, Peter Sorensen, u subotu stiže na Kosovo. Vest je saopštio kabinet premijera Albina Kurtija (Aljbin), koji je potvrdio da će se 14. marta šef kosovske vlade sastati sa evropskim izaslanikom za dijalog. Ovo je druga poseta Sorensena Kosovu u manje od mesec dana. On je krajem februara posetio i Beograd i Prištinu. Nezvanično se saznaje da je razlog ove posete primena Zakona o strancima. Na Kosovu je 16. januara počela prva faza pune primene tog zakona, koja će trajati do 15. marta i koja predviđa period informisanja, kao i organizovanje informativnih sesija sa građanima. Prema uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova objavljenom 16. januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije, te bi se zaposleni u njima, posebno profesori na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, mogli suočiti sa problemima nakon 15. marta, kada počne puna primena Zakona o strancima. Takođe, studenti ovog univerziteta koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi imati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove, u zavisnosti od svrhe boravka. U praksi bi dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 12. marta za Radio-televiziju Srbije da se nada da će, uz pomoć Evropljana, uspeti pokušaji rešavanja problema, te da, prema njegovim rečima, "na putu smo da pronađemo rešenja koja ne bi značila katastrofu za srpski narod".

Evropska unija je poručila da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore. "To uključuje izbegavanje strateških zavisnosti koje nisu u skladu s tim ciljem", poručio je portparol Evropske komisije povodom potvrde predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Srbija kupila razorne kineske supersonične balističke rakete CM-400. Portparol je naglasio da "kredibilna evropska putanja znači posvećenost regionalnoj stabilnosti i zajedničkom razumevanju bezbednosnih izazova s kojima se suočava naš kontinent". NATO nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE). Međutim, Andrej Plenković, premijer Hrvatske, koja je stalna članica Alijanse, najavio je da će o tome informisati ostale članice Severnoatlantskog saveza. "Razgovaraćemo s našim partnerima u Severnoatlantskom savezu i upozoriti ih na takvo naoružanje koje je novost u arsenalu Vojske Srbije", rekao je Plenković 12. marta. Reakcija je došla i sa Kosova. Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je 13. marta da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljene i da kupovinom kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Maćedonci je u izjavi za RSE rekao da Srbija već nekoliko godina nabavlja oružje iz Rusije i Kine i da "dakle, to nije povezano ni sa kakvom trenutnom pretnjom po Srbiju".

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Srbije Milan Antonijević saopštio je da prikazivanje dece romske nacionalnosti, koja se "potkupljuju" kako bi promovisala određene političke organizacije, predstavlja uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva pripadnika romske nacionalne manjine. Antonijević je tako odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o video snimcima na kojima deca romske nacionalnosti pružaju podršku vladajućoj stranci uoči lokalnih izbora 29. marta. Snimci, objavljeni na društvenoj mreži TikTok, prikazuju biznismena Branka Babića kako prilazi deci, daje im novac, kupuje mobilne telefone i garderobu, a deca izgovaraju reči podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Na jednom od snimaka deca su snimljena u blizini bilborda u Smederevskoj Palanci, u centralnoj Srbiji, na kome se reklamira lista vladajuće Srpske napredne stranke na lokalnim izborima koji će biti održani u tom mestu i još devet opština i gradova u Srbiji. "Svaka zloupotreba dece u političke svrhe je nedopustiva i ona ne smeju biti korišćena kao sredstvo za političku promociju, niti smeju biti izložena pritiscima ili podsticana da učestvuju u političkim porukama koje ne mogu u potpunosti da razumeju", naveo je Antonijević za RSE. On je dodao da je posebno zabrinjavajuće "kada su u ovakvim situacijama uključena deca iz ranjivih i marginalizovanih grupa". Povodom ovog slučaja reagovao je i predsednik Romske partije Srđan Šajn. "To je klasična zloupotreba dece. Kupovina stvari (deci) pokazuje da tu više nema morala ni pravne države. Više se ne biraju sredstva", rekao je Šajn za RSE. Biznismen Branko Babić i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nisu odgovorili na hitan upit RSE o ovom slučaju. Babić preko svojih društvenih mreža daje otvorenu podršku SNS-u. Predsednik ove stranke i bivši premijer Srbije Miloš Vučević objavio je u junu 2025. na mreži X snimak "druženja kod prijatelja Branka Babića" na imanju tog biznismena.

Nacionalna aviokompanija Er Srbija (Air Serbia) od početka marta ponovo je počela redovno da koristi vazdušni prostor Belorusije na letovima između Beograda i Moskve, pokazuju podaci sa sajta Flightradar. Od 2021. uglavnom je koristila zaobilaznu putanju preko Poljske i baltičkog regiona, da bi se sada vratila putanji preko Belorusije. Iz Er Srbije nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je razlog za zaobilaznu putanju bila preporuka Evropske unije koja 2021. pozvala aviokompanije u EU da ne koriste beloruski vazdušni prostor. Povod za takav poziv bilo je prinudno sletanje aviona kompanije Ryanair u glavni grad Belorusije zbog navodnih bezbednosnih pretnji kada je maja 2021. uhapšen beloruski opozicioni aktivista i novinar Roman Protaševič. Na pitanje zbog čega je ponovo počeo da se koristi vazdušni prostor Belorusije nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Er Srbija kao nacionalna kompanija države koja nije u Evropskoj uniji, nije bila u obavezi da prihvati preporuku Unije. Analizirajući istoriju letova Beograd – Moskva – Beograd, tokom decembra 2025. kao i u prva dva meseca ove godine, RSE je utvrdio da su letovi Air Srbije retko preletali Belorusiju. Sve do 3. marta 2026. Ruta preko Belorusije smatra se najkraćim i najpraktičnijim za letove između Srbije i Rusije. Prema avijacijskim podacima, tom putanjom let je kraći za oko 100 - 150 kilometara u odnosu na zaobilazne rute. Pored manjih troškova na kerozin i takse, smanjuje i vreme leta za oko 10 minuta. Od početka rata u Ukrajini, Er Srbija povećala je broj letova prema Rusiji budući da je jedna od retkih evropskih kompanija koja leti prema toj državi. Između Beograda i Moskve avioni Er Srbije lete između dva i tri puta dnevno, a srpska nacionalna kompanija leti i za Sankt Peterburg, Soči i Kazanj. Za razliku od Brisela koji je zbog invazije uveo sankcije Rusiji i zatvorio svoj vazdušni prostor za avione ruskih aviokompanija, Srbija je nastavila saradnju sa tom državom, odbijajući pozive EU da se priključi sankcijama. Šta je događalo na letu Ryanaira 2021. godine?Let FR4978 bio je na putu iz Atine za litvanskom glavnom gradu Viljnus, 23. maja 2023. Nakon anonimne dojave o postavljenoj bombi, avion je po nalogu beloruske kontrole leta, skrenuo sa kursa i prinudno sleteo u Minsk. Nakon provere koja je trajala pet sati, utvrđeno je da je dojava bila lažna. Romana Protaševiča i njegovu devojku policija je odvela ubrzo nakon što je avion sleteo. Ovo hapšenje osudile su Evropska unija, NATO kao i brojne međunarodne institucije i organizacije. Roman Protaševič bio je urednik opozicionog kanala "Neksta" na servisu "Telegram" do 2020. kada su u Belorusiji počeli masovni protesti protiv autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka. Protesti i njihovo gušenje od strane vlasti usledili su nakon ponovnog izbora Lukašenka na glasanju koje su međunarodni posmatrači ocenili neregularnim, a beloruska opozicija "pokradenim".