"Zajedništvo, a ne podele" – moto je pod kojim se u Bujanovcu u subotu održava protest studenata i građana, kojim obeležavaju godišnjicu 150 km dugog marša akademaca u blokadi od te opštine na jugu Srbije do Niša. U Nišu je 1. marta 2025. održan jedan od nekoliko velikih antivladinih protesta studenata u blokadi, koji su organizovani zbog pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu početkom novembra 2024. godine. Bujanovac je jedna od tri opštine u kojoj je najzastupljenije albansko stanovništvo u Srbiji, a organizatori skupa su rekli da je cilj "promovisanje ljubavi i zajedništva". Poruke sa skupaOkupljeni na Trgu Karađorđa Petrovića u Bujanovcu su 28. februara dočekali studente i građane koji su na skup pešačili iz Vranja, grada udaljenog oko 20 km. Učesnicima marša organizatori skupa su uručili zahvalnice. Među učesnicima marša do Bujanovca bio je i glumac Dragan Jovanović koji je u govoru okupljenima poručio da svi prisutni dele "jednu istu misao i ideju, a to je da svi živimo slobodno". "Mislim da uvek kada se okupimo ovako, treba da nam bude drago što je prošlo toliko vremena, i što smo mi još uvek tu, gde smo i bili na početku. I bićemo tu dok se sve ovo ne završi i dok ne osvojimo slobodu", rekao je Jovanović. Student Lazar, predstavnik neformalne grupe "Bujanovac uz studente" rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su zahtevi na ovom skupu identični onima koje su izneli studenti u blokadi. Prvi zahtev akademaca koji su blokirali fakultete je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je vlast do sada odbijala da učini. Studenti takođe zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za smrt 16 osoba u obrušavanju nadstrešnice. "Ideja je da obeležimo godišnjicu od kada su se gradovi sa juga Srbije, sa početnom tačkom u Bujanovcu, ujedinili i krenuli svoj marš na protest u Nišu koji je održan pod sloganom 'Studentski edikt'", kaže Lazar. Masovni protesti i blokade fakulteta i škola izbili su nakon tragedije koja se dogodila na tek rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu. Vlast predvođena Srpskom naprednom strankom negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju. 'Zajedništvo svih vera i nacija'Opština Bujanovac uz Preševo opština na jugu Srbije ima najveći broj pripadnika albanske nacionalne manjine. Student Lazar kaže da je upravo multikulturalnost Bujanovca jedna od poruka skupa. "To je, između ostalog, jedan od motiva skupa: zajedništvo, jednakost, ljubav među svim verama i nacijama", kaže. On, međutim, napominje da albanski studenti nisu uvek u Bujanovcu, pošto značajan deo njih studira u van zemlje. Studenti albanske nacionalnosti uglavnom odlaze na studije u Prištinu i Tiranu zbog jezika. Problemi albanske zajednicePrema popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 61.000 Albanaca, najviše u tri opštine na krajnjem jugu Srbije Od toga, ubedljivo najviše Albanaca živi u opštinama Preševo i Bujanovac, više od 56.000. Sledi opština Medveđa u kojoj živi oko 1.000 Albanaca. Politički predstavnici albanske zajednice iz ove tri opštine, poznate pod kolokvijalnim nazivom Preševska dolina, često su ukazivali na administrativnu diskriminaciju od strane vlasti u Srbiji. Među tim problemima je nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, zbog čega im Vlada Kosova često dodeljuje finansijsku pomoć. Još jedan od gorućih problema je, kažu, pasivizacija adresa pripadnika albanske zajednice. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni. Ova mera dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava, uključujući pravo glasa, pravo na imovinu, zdravstveno osiguranje, penziju i zaposlenje. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Ipak, smatra se da su nedostatak investicija i stalne prepreke doprinele odlasku oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom u Kosovo.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u subotu da je Vašington pokrenuo "velike borbene operacije" protiv Irana, dovodeći Bliski istok na ivicu dok su se sirene za vazdušnu opasnost oglasile širom regiona posle uzvratnih napada Teherana. U video izjavi objavljenoj na društvenim mrežama, Tramp je rekao da je njegov cilj prilikom naređivanja bombardovanja Irana – koje je izvedeno u saradnji s izraelskim snagama – bio da "odbrani američki narod eliminisanjem neposrednih pretnji od iranskog režima". "Ne dajem ovu izjavu olako. Iranski režim želi da ubija", rekao je Tramp u videu u kojem je najavio operaciju, koju je Pentagon nazvao "Epski bes" (Epic Fury). "Životi hrabrih američkih heroja mogu biti izgubljeni i možda ćemo imati žrtve koje se često dešavaju u ratu, ali mi ovo radimo, ne za sada. Mi ovo radimo za budućnost i to je plemenita misija", dodao je Tramp. Pratite naš blog uživo Izrael i SAD izveli napade na Iran, Teheran uzvratioIranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) odgovorio je na američke i izraelske napade lansiranjem nekoliko talasa dronova i balističkih raketa na Izrael. Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su operacije presretanja projektila u toku i kasnije su izvestile da su dalji talasi raketa krenuli ka Izraelu. Iran je takođe ispalio rakete na mete u Abu Dabiju, Dubaiju i Bahreinu. Državni mediji u Ujedinjenim Arapskim Emiratima su naveli da je jedna osoba poginula u Abu Dabiju, ali nisu naveli detalje. Iranski mediji su izvestili o eksplozijama u nekoliko gradova, uključujući Teheran, Tabriz, Isfahan, Kom, Lorestan i Čabahar. Video i fotografije prikazuju najmanje jedan veliki oblak dima koji se nadvija nad iranskom prestonicom. Tramp je optužio Teheran da pokušava da obnovi svoj nuklearni program nakon što su SAD bombardovale ključne objekte tokom 12-dnevnog rata između Irana i Izraela prošlog juna. On je rekao da SAD takođe imaju za cilj da unište iranske raketne kapacitete i njegovu mornaricu. "Čas vaše slobode je blizu", dodao je Tramp u, kako izgleda, poruci upućenoj iranskoj javnosti. Tramp je prethodno, tokom januarskih protesta protiv iranskog klerikalnog establišmenta, u kojima su hiljade ljudi poginule, obećao da je "pomoć na putu". Teheran je suzbio nemire i optužio SAD i Izrael da su ih organizovali. Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit (Karoline Leavitt) je na X navela da Tramp nastavlja da "pažljivo prati" situaciju zajedno sa svojim timom za nacionalnu bezbednost i da je tokom dana razgovarao telefonom s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. Napadi predstavljaju dramatičnu eskalaciju tenzija na Bliskom istoku i gotovo uništavaju nade za diplomatsko rešenje između Teherana i Vašingtona oko iranskog nuklearnog programa. Zvaničnici SAD i Irana održali su u Ženevi 26. februara poslednju rundu nuklearnih pregovora uz posredovanje Omana, što je smatrano poslednjim pokušajem da se izbegne veliki vojni sukob. Omanski ministar spoljnih poslova Badr al-Busaidi posle tih razgovora je rekao da je video "značajan napredak" i najavio da će se razgovori na tehničkom nivou održati sledeće nedelje u Beču. On je u subotu rekao je da je "zgrožen" napadima na Iran i da su oni "potkopali" mirovni proces. Očekuje se da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održati hitan sastanak posle napada. UN su saopštile da će se sednica, koja bi trebalo da počne u 16 časova po njujorškom vremenu (22 časa po srednjoevropskom), baviti "situacijom na Bliskom istoku". "Ako uzmemo u obzir iskustvo višegodišnjih pregovora, uključujući i poslednju rundu, pokazalo se da Islamska Republika neće odustati od svojih stavova. Takav stav je, u praksi, uzrok da se druge zemlje osećaju ugroženo. Konkretno, raketni program Islamske Republike može predstavljati značajne rizike", rekla je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Lejla Morovati, politička analitičarka s ekspertizom stručnjakom za iranske unutrašnje i spoljne poslove. "Na kraju krajeva, neke od ovih zemalja mogu se osećati primoranim da se pridruže ovim napadima – čak i ako ne direktno – kako bi videle da je Islamska Republika ozbiljno oslabljena, a njen raketni program demontiran ili ograničen. Drugim rečima, radiće u skladu s interesima SAD i Izraela", dodala je ona. Eksplozije su prvo prijavljene u centru Teherana, a društvenim mrežama kruže slike i video snimci koji prikazuju guste stubove dima kako se uzdižu iznad prestonice. Novinska agencija Fars, povezana sa IRGC-om, navela je da je "nekoliko projektila" pogodilo ulice Danešgah (Univerzitet) i Džomhuri (Republika). Iranska državna televizija, IRINN, izveštavala je, kako je navela, o "američko-izraelskoj agresiji u Teheranu", emitujući snimke s društvenih mreža na kojima se vidi kako dim kulja iz centra grada. Veruje se da su iranski ministar odbrane Amir Nasirzadeh i komandant IRGC-a Mohamed Pakpur poginuli u izraelskim napadima, rekla su dva izvora upoznata s izraelskim vojnim operacijama i jedan regionalni izvor, javio je Rojters. Sirene su se oglasile širom Izraela posle napada i IDF je naložio stanovnicima da budu blizu zaštićenih područja, opisujući uzbunu kao meru predostrožnosti zbog moguće uzvratne raketne vatre. Tramp je upozorio da bi neki Amerikanci "mogli biti izgubljeni" kao rezultat operacije, iako su visoki američki zvaničnici rekli novinarima da dosad nisu prijavljene žrtve među Amerikancima od iranskih uzvratnih udara na američke vojne objekte u Bahreinu, Kuvajtu, Jordanu, UAE i Kataru. Takođe je pozvao Irance da ustanu protiv liderstva Islamske Republike kada se vojna akcija završi. "Kada završimo, preuzmite svoju vladu. Biće vaša. Ovo će verovatno biti vaša jedina šansa u generacijama", rekao je Tramp. Dženifer Gavito (Jeniffer), bivša zamenica pomoćnika državnog sekretara za Iran, Irak i javnu diplomatiju, rekla je za RSE da početni odgovor Irana na, kako izgleda, eksplicitni poziv SAD i Izraela za promenu režima "pokazuje da režim veruje da je ovo egzistencijalna kriza i da nema šta da izgubi". "S obzirom na to, njegove reakcije koje već vidimo biće manje predvidljive, eskalatornije i verovatnije će izazvati nestabilnost u celom regionu", rekla je ona.

U Iranu je na snazi "gotovo potpuni" prekid interneta dok Sjedinjene Države i Izrael provode koordiniranu kampanju zračnih napada širom zemlje. Prema podacima organizacije za nadzor interneta NetBlocks, povezanost interneta pala je na samo četiri posto što je ozbiljno ograničilo protok informacija dok se vojne operacije pojačavaju. Digitalno gašenje započelo je ubrzo nakon što je nekoliko iranskih novinskih web stranica, uključujući službenu novinsku agenciju IRNA, izvijestilo da su bile meta cyber napada. NetBlocks navodi da trenutni poremećaj interneta “odgovara mjerama" koje je poduzela iranska vlada tokom 12-dnevnog sukoba s Izraelom prošlog juna, što sugerira da je prekid interneta državni napor. Vojna operacija, koju je američki predsjednik Donald Trump opisao kao "velike borbene operacije", pokrenuta je zajedno s Izraelom kako bi se demontirala iranska raketna i nuklearna infrastruktura. U video obraćanju, Trump je izjavio da je cilj eliminirati "neposredne prijetnje" američkom narodu i saveznicima. Obraćajući se iranskoj javnosti, izjavio je da je "čas vaše slobode blizu", pozivajući građane da "preuzmu svoju vladu" nakon završetka vojne faze, što je potez koji signalizira da je krajnji cilj operacije slom Islamske republike. Napadi u Teheranu su bili usmjereni na najviše razine vodstva Islamske republike. Projektili su navodno pogodili stambene komplekse vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i predsjednika Masuda Pezeshkiana u centru grada. Novinske agencije koje se pozivaju na informirane izvore kažu da su oba čelnika premještena na sigurne lokacije i da ostaju na sigurnom.

Pod sloganom "Srcem uz Sarajevo" u Beogradu je 28. februara održana šetnja solidarnosti posvećena stradalima i povređenima u nedavnoj saobraćajnoj nesreći u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, kao i svim žrtvama infrastrukturnog nemara na prostoru Zapadnog Balkana. U saobraćajnoj nesreći u Sarajevu 12. februara, kada je tramvaj iskočio iz šina, poginuo je jedan student a više osoba je povređeno. Više desetina građana okupilo se na platou kod Filozofskog fakulteta u Beogradu, na poziv nevladine Inicijative mladih za ljudska prava. Aktivista Aleksandar Milanović rekao je u govoru da nesreća u Sarajevu podseća na tragediju koja se u novembru 2024. godine dogodila u Novom Sadu, gde je 16 ljudi poginulo u padu nadstrešnice sa tek rekonstruisane Železničke stanice. "Opet jedan isti obrazac, gde su sistemski nemar i korupcija oduzeli jedan mladi život, i to na delu pruge koji nije imao upotrebnu dozvolu, od tramvaja koji je nebrojeno puta bio u kvaru. Ovo nije nesreća, ovo je ubistvo od strane jednog nemarnog, koruptivnog sistema u kojem se javni prevoz namerno uništava u korist privatnika", rekao je Milanović. Nakon okupljanja na Studentskom trgu, građani i aktivisti su prošetali do Sebilj česme, replike istoimene česme koju je Sarajevo poklonilo Beogradu 1989. godine. Kod tog simbola prijateljstva dva grada položili su bele ruže. Šta kažu građani?Među onima koji su učestvovali u šetnji bila je i Desanka Damnjanović iz Beograda. "Kada sam čula šta se desilo u Sarajevu, osećala sam se jezivo, kao da je neko moj stradao", rekla je Damnjanović za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Meni lično je važno da budem ovde, jer sam se rodila u zemlji u kojoj je jedan od gradova bilo i Sarajevo. To je moj grad koliko i Novi Sad u kojem sam se rodila ili Beograd u kojem sada živim i radim", dodaje. Na skup solidarnosti došla je i Beograđanka Nađa. "Imala sam intimnu potrebu da iskažem solidarnost sa građanima Sarajeva. Jako me boli ranjavanje svakog grada, a posebno sam osetljiva na Sarajevo", rekla je za RSE. Solidarnost kao čin otporaAktivisti Inicijative mladih ističu da je solidarnost među gradovima i društvima u regionu ne samo čin saosećanja, već i izraz zajedničke borbe za bezbednost, odgovornost i dostojanstvo svakog ljudskog života. Aktivistkinja Dalija Kolar poručila je u obraćanju okupljenima da iza tragedija, poput one u Sarajevu, stoje decenije nemara i prebacivanja odgovornosti. Ona je podsetila da se skup u Beogradu održava tačno na 30. godišnjicu završetka opsade Sarajeva, koje je četiri godine bilo pod vatrom Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. Kako je dodala, civilne veze između dva grada su istanjene "ne zato što ne postoji bliskost, nego zato što se ona sistemski potiskivala decenijama". "Solidarnost preko granica danas je čin otpora ideji da treba da brinemo samo o našima i logici da tragedija postaje važna tek kada se dogodi unutar iste administrativne linije. Granice su administrativne, odgovornost je ljudska. Ovde smo da jasno kažemo da nas se tiče i da nam je stalo", rekla je Dalija Kolar. Šta se zna o tragediji?Tragedija se dogodila u centru glavnog grada Bosne i Hercegovine, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. U nesreći poginuo 23-godišnji Erdoan Morankić, dve su teško povređene, a dve lakše. Vozač tramvaja A.K. lišen je slobode nakon nesreće i ispitan u svojstvu osumnjičenog, te kasnije pušten na slobodu. On se sumnjiči da je počinio "kazneno delo protiv bezbednosti javnog prometa iz nehaja", za koje je zaprećena kazna zatvora do osam godina. Prema rečima nadležnih, kod vozača nije utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu. Glavna tužiteljka izjavila je da istraga nije usmjerena samo na postupanje vozača, već da se ispituje i tehnička ispravnost tramvaja, način i dinamiku održavanja, starost voznog parka, kao i eventualni propusti u sistemu nadzora i upravljanja. Dodala je da se proveravaju i postupci javnih nabavki za delove sistema kočenja i videonadzora, jer je utvrđeno da videonadzor nije radio mesecima u tramvaju koji je izazvao nesreću, kao ni u još četiri druga tramvaja. Istražuje se i odgovornost odgovornih osoba u Javnom komunalnom preduzeću – Gradski saobraćaj Sarajevo (GRAS), te nadležnom Ministarstvu saobraćaja Kantona Sarajevo. Prema dostupnim informacijama, tramvaj broj 516 deo je starijeg voznog parka nabavljenog iz nekadašnje Čehoslovačke, a pitanje njegove tehničke ispravnosti i opšteg stanja tramvajskog sistema u Sarajevu već je duže vreme predmet javnih rasprava. U međuvremenu, javnost i porodice stradalih očekuju jasne odgovore o tome je li tragedija mogla biti sprečena i ko snosi odgovornost za sigurnost javnog prijevoza u Sarajevu, pa je nakon nesreće organizirano više masovnih protesta u glavnom gradu BiH. Nakon tragedije ostavke su podneli premijer Kantona Sarajevo Nihad Uko i direktor GRAS-a Senad Mujagić.

Nakon izraelsko - američkog napada na Iran rano ujutro 28. februara koji je podstakao Teheran na odmazdu i bombardovanje širom zemalja Bliskog istoka, iz vlada zemalja Zapadnog Balkana savjetuju oprez svojim državljanima. Crna GoraTako je iz Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore saopšteno da svojim državljanima koji se nalaze u zemljama Bliskog istoka savjetuju da ostanu u svojim domovima i izbjegavaju nepotrebna kretanja dok se bezbjednosna situacija ne stabilizuje. "Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore preporučuje državljanima Crne Gore, koji se nalaze u pogođenim zemljama, da postupaju sa maksimalnim oprezom, izbjegavaju potencijalno ugrožene lokacije i redovno prate uputstva i preporuke lokalnih vlasti i službi civilne zaštite", navodi se u saopštenju. Također se preporučuje da obezbijede dovoljne zalihe vode, hrane i osnovnih životnih potrepština za naredni period, kako bi bili spremni u slučaju eventualnih ograničenja kretanja ili drugih vanrednih mjera". Ovdje (Za eventualnu konzularnu pomoć, državljani Crne Gore mogu kontaktirati: • Ambasadu Crne Gore u Abu Dabiju, broj telefona: 00971562770174 • Ambasadu Crne Gore u Ankari, broj telefona: 0038269117117 • Generalni konzulat Crne Gore u Istanbulu, broj telefona: 00905526452439 • Počasni konzul Crne Gore u Izraelu, broj telefona: 00972544209707 • kao i počasne konzule Crne Gore u državama regiona: počasni konzul Crne Gore u Azerbejdžanu 0038268101016 i počasni konzul Crne Gore u Libanu 009613245553 Dežurni broj u Ministarstvu vanjskih poslova je: 0038267159000 i 0038267171777.) možete pronaći konzularne brojeve za pomoć državljanima Crne Gore. Bosna i HercegovinaŠef bosanskohercegovačke diplomatije Elmedin Konaković potvrdio je za Fenu da je dio osoblja ambasada već evakuiran, zajedno sa porodicama i nekoliko državljana koji su izrazili želju da napuste region. "Jutros smo uspjeli iz Ministarstva vanjskih poslova uspostaviti kontakt i sa Ambasadom u Teheranu. Ranije smo već evekuirali dio osoblja, ustvari porodice članova našeg osoblja i nekoliko građana BiH koji su izrazili želju da budu evakuisani. Neki su na lični zahtjev ostali. U Ambasadi imamo dvije osobe koje su još uvijek tamo i sa njima smo jutros razgovarali. Sa drugim ambasadama smo u kontaktu i javlja nam se veliki broj naših građana zabrinutih za dešavanja," izjavio je Konaković. Naglasio je da su danas razgovarali sa osobljem u bh. ambasadama u Dohi, Abu Dabiju i Kuvajtu koje su u stalnoj komunikaciji s građanima, te da se preporučuje svima koji to još nisu učinili da uspostave kontakt s diplomatsko-konzularnim predstavništvima. "Imali smo iz Bahreina nekoliko slučajeva, nekoliko javljanja. Ministarstvo će, ukoliko bude potrebe, poduzeti sve potrebne mjere za evakuaciju," istakao je bosanskohercegovački ministar vanjskih poslova. Broj za hitne slučajeve za državljane Bosne i Hercegovine koji se nalaze u Iranu i Izraelu potražite ovdje. (Državljani Bosne i Hercegovine koji se nalaze na teritoriji Irana ili Izraela, da se u slučaju potrebe za evakuacijom obrate na broj telefona +387 61 168 100. Broj je dostupan 24/7, uključujući i putem aplikacija WhatsApp i Viber.) SrbijaMinistar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić pozvao je državljane Srbije u Iranu da prate instrukcije javnih organa lokalnih vlasti, kao i da prate preporuku Ambasade Srbije kako bi osigurali svoju sigurnost. Đurić je za Radio televiziju Srbije (RTS) rekao i da je ministarstvo spoljnih poslova prije tri mjeseca preporučilo srpskim državljanima da ne putuju na teritoriju Irana. "Naša ambasada u Teheranu pruža konzularnu i drugu pomoć našim državljanima kojih ima veoma malo na području Irana. Ono što mogu da kažem je takođe da savetujemo naše građane koji se zateknu u zoni borbenih dejstava da prate instrukcije javnih organa vlasti, idu u skloništa i preduzimaju sve što je drugo potrebno u skladu sa preporukama ambasada da bi zaštitili sopstvenu bezbednost," rekao je Đurić. Dodao je i da će u skladu sa potrebama i mogućnostima Ambasada Srbije da organizuje evakuacije kao što su radili i tokom prethodnog konflikta. Ovdje (Dežurni telefon Ambasade Srbije u Iranu: +98 935 220 6109)potražite broj za pomoć. Na X nalogu Ambasade Srbije u Iranu saopštili su da se u ovom trenutku u zemlji nalazi 14 državljana Srbije i da su svi dobro i u kontaktu sa Ambasadom. U međuvremenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će napad SAD i Izraela na Iran imati, kako je rekao, "dalekosežne posljedice na svjetsku političku scenu" i da u skladu sa tim Srbija mora da čuva svoju slobodu i nezavisnost, ali da istovremeno jača odbrambene kapacitete. Cijelu izjavu pročitajte u našem blogu. KosovoPredsjednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da podržava napade Sjedinjenih Država na Iran, napisavši na platformi X da je "došao čas slobode za narod Irana", zahvaljujući vodstvu Sjedinjenih Država i američkog predsjednika Donalda Trumpa. Osmani je rekla da Kosovo, kao i uvijek, čvrsto stoji uz Sjedinjene Države i njihove saveznike u odbrani slobode, mira, sigurnosti i stabilnosti. Kosovska predsjednica je osudila napade iranskog režima na saveznike na Bliskom istoku, dodajući da će Kosovo nastaviti podržavati akcije koje poduzimaju Sjedinjene Države i drugi saveznici kako bi okončali iranski režim i dali slobodi i miru posljednju priliku. Ministarstvo vanjskih poslova Kosova također je u subotu izjavilo da podržava napade SAD-a na Iran, opisujući iranski režim kao opresivni i destabilizirajući za regiju. Pozvali su sve građane Kosova koji žive i rade u zemljama Bliskog istoka da obrate povećanu pozornost i slijede upute lokalnih vlasti.Ovdje (Ministarstvo vanjskih poslova Kosova stavilo je na raspolaganje sljedeće kontaktne brojeve: +972 586 340450 za Izrael +971 547092109 za Emirate +966 53 750 88 35 za Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Bahrein i Oman +974 5055 9453 za Katar)potražite brojeve za hitne slučajeve državljana Kosova. Kosovo ima diplomatske odnose s Izraelom i značajnim dijelom bliskoistočnih država, ali ne i s Iranom, koji ne priznaje državnost Kosova. Američki predsjednik Donald Trump saopštio je da su američke snage započele vojne operacije u Iranu, dok je iz Izraela potvrđeno da su pokrenuli "preventivni napad". U međuvremenu Iran je lansirao rakete na Izrael, a eksplozije su zabilježene u zemljama širom Bliskog istoka. Napadi dolaze nekoliko dana nakon američko-iranskih nuklearnih pregovora, što baca sumnju na planirane pregovore u Beču naredne sedmice.

Aco Đukanović, poduzetnik i brat bivšeg predsednika i premijera Crne Gore Mila Đukanovića, uhapšen je u noći između 27. i 28. februara, saopštila je Uprava policije Crne Gore. Službenici Sektora za borbu protiv kriminala, uz podršku Posebne jedinice policije i inspektora regionalnih centara bezbednosti "Centar" i "Zapad", izvršili su ranije pretres objekata u njegovom vlasništvu u Podgorici i Nikšiću. Prilikom pretresa pronađena je količina vatrenog oružja, municije i balističkih pancira. Pretresi su, prema saopštenju Uprave policije, obavljeni na osnovu naredbi nadležnih tužilaštava i sudova u Podgorici i Nikšiću, a prisustvovalo im je i više advokata. Policijska uprava je saopštenjem potvrdila da je tokom pretresa u Podgorici zaplenjena određena dokumentacija, o čemu je, kako se navodi, obavešteno nadležno tužilaštvo, te će tim povodom biti formiran predmet radi daljeg postupanja. U Nikšiću je, navodi se u istom saopštenju, policija pronašla veću količinu vatrenog oružja i municije. Sa događajem je upoznat državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću, po čijem je nalogu šezdesetogodišnji Aco Đukanović lišen slobode zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. On će u zakonskom roku biti sproveden nadležnom tužiocu radi daljeg postupanja.

Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je u petak da joj je potvrđeno da su pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), uoči ponovljenih izbora za Visoki savet tužilaštva (VST), na kojem je navodno traženo da se glasa za određene kandidate. Ove nedelje (25. februara) održani su ponovljeni izbori za VST na kojima su s tesnom razlikom pobedili kandidati koji su dobili podršku udruženja koje je otvoreno podržalo izmene pravosudnih zakona koje je predložila vladajuća Srpska napredna stranka, a za koje je Evropska unija ocenila da predstavljaju korak unazad. Dolovac je na sednici Visokog saveta tužilaštva rekla da za razgovore tužilaca u BIA nije znala u vreme kada je održan sastanak, niti neposredno posle, dodajući da je "red" da je tužioci obaveste kada idu na sastanke u BIA. "Za to sam saznala tek pre dva dana od Milijane Dončić, glavne tužiteljke Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu", rekla je Dolovac Vrhovna javna tužiteljka je dodala da je Dončić potvrdila navode koje je prethodno na sednici VST-a izneo tužilac Miodrag Surla koji je kazao da je u BIA traženo da se glasa za određene kandidate za VST. "Tema razgovora (je) bila upravo ta o kojoj je govorio kolega Surla a ne neka druga koja bi se ticala operativnog rada ili uopšte uobičajene one komunikacije koju ima Bezbednosno-informativna agencija sa tužilaštvom", rekla je Dolovac. Iz BIA nisu odmah odgovorili na hitan upit Radija Slobodna Evropa povodom tih navoda. Zašto su važni izbori za VST?Pravnica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), rekla je za RSE da ta organizacija nije zabeležila nepravilnosti tokom izbora za VST, ali da navodi koje je iznela Dolovac moraju da se ispitaju. Ona je rekla da su izbori za VST "bili veoma bitni jer oni odlučuju kakav će biti sastav VST-a". "Nakon ponovljenih izbora novi rezultati upućuju na promenu odnosa moći s obzirom na to da je određene kandidate koji su pobedili podržalo udruženje koje je otvoreno podržalo izmene pravosudnih zakona koje je kritikovala čitava stručna javnost", rekla je Vasić. Ona je rekla da ni na izborima u decembru YUCOM nije uočio nepravilnosti ali da su ponovljeni posle prigovora birača, po odluci Ustavnog suda. VST je u januaru poslao Narodnoj skupštini mišljenje većine svojih članova i zatražio da se iz procedure povuku predlozi izmena i dopuna sistemskih zakona kojima se uređuje rad javnog tužilaštva, uz ocenu da su predložena rešenja suprotna važećim evropskim standardima. Skupština Srbije je bez javne rasprave i bez konsultacija s tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Usvojene su izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama. Ove izmene su kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, kao i niz strukovnih organizacija, uz upozorenja da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Prema dosadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer će odluku o njihovom upućivanju ubuduće donositi Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac. Takođe se predviđa formiranje novog suda. Treći osnovni sud u Beogradu bi trebalo da se podeli na treći i četvrti - jedan nadležan za opštinu Zemun, a drugi za Novi Beograd i Surčin.

Prvi teretni vozovi krenuli su 27. februara novom prugom Beograd - Budimpešta, rekao je tokom posete Beogradu ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto, dodujući da će najkasnije za mesec dana saobraćati i putnički vozovi. Mađarski ministar je rekao da će novom trasom dnevno saobraćati 16 vozova, od kojih će četiri biti spojena sa deonicom Budimpešta - Beč. Sijarto je dodao i da će se Mađarska truditi da obezbedi minimalno zaustavljanje na graničnoj kontroli, a da će se karte prodavati za 25 evra. Pruga Beograd - Budimpešta jedan je od prvih projekata u okviru kineske globalne inicijative "Pojas i put" sa ciljem prodora te zemlje na evropsko tržište. Zajednički je projekat Kine, Srbije i Mađarske. Započet je 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine. Srbija je tada sa Kinom i Mađarskom potpisala Memorandum o razumevanju o modernizaciji pruge, a ugovor o modernizaciji potpisan je 2017. u Pekingu. Reč je o jednom od brojnih infrastrukturnih projekata u kojima se ugovori Srbije i Kine sklapaju na osnovu međudržavnog sporazuma. Izgradnja pruge u većini je finansirana iz kineskih kredita. Najpre je izgrađena deonica od Beograda do Novog Sada koja je, pored zajmova iz Kine, delom finansirana i iz ruskog državnog kredita. Kineske kompanije bile su i izvođači radova čitave rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge u Srbiji. Reč je kineskom konzorcijumu ''China Railway International'' i ''China Communications Construction Company'' sa kojima je ugovor sklopljen na osnovu međudržavnog sporazuma, direktnom pogodbom, bez tendera. U okviru državnog projekta izgradnje pruge, rekonstruisana je i Železnička stanica u Novom Sadu. Četiri meseca od svečanog otvaranja na njoj se obrušila betonska nadstrešnica usmrtivši 16 ljudi. Nesreća je pokrenula talas protesta u Srbiji sa kojih se zahtevala odgovornost za nesreću. U fokusu protesta su optužbe da su do pada nadstrešnice doveli nemar i korupcija vlasti. Ni 15 meseci od nesreće nije utvrđena odgovornost, a o njoj se vode tri paralelna postupka. Pred Višim sudom u Novom Sadu optužnica je potvrđena protiv bivšeg direktora Železnica Srbije Nebojše Šurlana kao i više ljudi koji se smatraju odgovornim za projektovanje i izvođenje radova na rekonstrukciji stanice. Isti sud odbacio je optužbe protiv bivšeg ministra građevinarstva i infrastrukture Gorana Vesića. Protiv Vesića vodi se postupk i pred Tužilštvom za organizovani kriminal. Ova istraga fokusirana je na navode o mogućoj korupciji tokom modernizacije železnice a uz Vesića pod istragom je još jedan bivši ministar istog resora – Tomislav Momirović. Istraga o korupciji bazira se na sumnjama da su osumnjičeni oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Nesreća u Novom Sadu odložila je otvaranje pruge do Budimpešte, ali to nije prvi put da su pomerani rokovi. Svi rokovi prugeNa početku projekta izgradnje brze pruge Beograd - Budimpešta, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić najavio je da će građani Srbije moći da koriste modernizovanu prugu od 2018. godine. Do tog roka radovi ne samo da nisu završeni, već je zbog rekonstrukcije od februara naredne godine (2019.) zatvoren i deo pruge od Novog Sada do Beograda. Tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović takođe je obećavala završetak pruge i govorila o konkretnim rokovima. Ona je 2019. odredila novi, navodeći da će deonica od Beograda do Novog Sada biti završena do novembra 2021. godine. U maju 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi kompletna brza pruga od Beograda do Budimpešte trebalo da bude završena do 2024. godine. Početkom oktobra 2024, mesec dana pre obrušavanja novosadske nadstrešnice, Vučić je ponovio da će deonica od Novog Sada do Mađarske granice biti otvorena 24. novembra. Tokom izgradnje, na probleme je nailazila i Mađarska zbog čega su takođe pomerani rokovi. Naime, ova zemlja, kao država članica Evropske unije, nije poštovala pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici pa je morala da ponavlja tendere. Koliko je Srbija tačno uložila u projekat izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta nije tačno poznato. Poslovi sa kineskim partnerima sklapali su se direktnim pogodbama. Reč je o komercijalnim ugovorima koji mogu da sadrže odredbu o tajnosti. Kada je projekat započet memorandumom, 2014. godine, njegova vrednost tada je procenjena na dve milijarde dolara. Evropski zvaničnici su u više navrata tokom izgradnje upozoravali Srbiju na potencijalne posledice prevelikog zaduživanja kod Kine.

Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je optužnicu protiv Miroslava Kraljevića, načelnika Općine Vlasenica, zbog veličanja ratnih zločinaca osuđenih zbog genocida pred Haškim sudom. Tužiteljstvo BiH je optužnicu podignulo jer je Kraljević, u svojstvu načelnika Općine, 9. marta 2025. u Vlasenici prilikom obilježavanja godišnjice pogibije boraca nekadašnje vojske Republike Srpske, dao izjavu za medije u kojoj je veličao osobe koje su pravomoćno osuđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju za krivična djela genocida, zločina protiv čovječnosti i ratne zločine. Kraljević je na skupu rekao: "Jer to smo mi, to je naša realnost. Svi smo mi Radovani. (…) Na isti ili sličan način branimo tekovine", aludirajući na Radovana Karadžića, bivšeg predsjednika RS-a koji je u Hagu pravosnažno osuđen na doživotni zatvor. "Optuženi se tereti da je počinio krivično djelo - izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti, navedeno je u saopćenju Tužiteljstva BiH. Miroslavu Kraljeviću se sudi i zbog ratnog zločina u Vlasenici, u okviru predmeta "Mane Đurić i drugi". Kraljević i ostali optuženi terete se za zatočenja, mučenja i zlostavljanja više desetaka osoba u Vlasenici, a u optužnica protiv njih se odnosi i na ubistvo i nestanak najmanje 22 osobe.

Policija Crne Gore je u petak opkolila zgradu u centru Podgorice u kojoj živi biznismen Aco Đukanović, brat bivšeg crnogorskog predsjednika i premijera Mila Đukanovića. Radio-televizija Crne Gore prenosi da su zgradu opkolile posebne jedinice policije, jer je izvršen pretres imovine koju koristi Aco Đukanović. U pitanju je zgrada u kojoj su prostorije Prve banke, čiji je Đukanović većinski vlasnik. Radio-televizija Crne Gore je navela da je prema njenim saznanjima policija pretresla imovina i koju Đukanović koristi u Nikšiću. Aco Đukanović je krajem 2006. kupio akcije Nikšićke banke, kojoj je godinu kasnije promijenio ime u Prva banka Crne Gore. Od početka rada do smjene Demokratske partije socijalista (DPS) avgusta 2020. u banci su depozite imale državne kompanije, brojna ministarstva i druge državne institucije, lokalne samouprave i biznismeni koji su bili bliski tada vladajućoj partiji. Analizu poslovanja Prve banke radila je 2012. godine i Mreža za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije u čijim je izvještajima naveden niz navodno nezakonitih aktivnosti banke koje su, kako navode, "detaljno opisane na hiljadama stranica tajnih bankarskih dokumenata" u posjedu Mreže. "Dokumenti otkrivaju korupciju, pohlepu i nestručnost. Pri sklapanju ovih poslova banka nije poštovala Zakon o sprečavanju pranja novca, vlastita pravila, niti je slijedila dobru bankarsku praksu", dodaje se u izvještajima. U tim tekstovima se, između ostalog, navodi da je za Prvu banku optuženi narko bos Darko Šarić bio "pouzdani klijent koji im je u vrijeme krize pritekao u pomoć oročivši milionski depozit u trenutku kada je banka jedva izvršavala naloge deponenata". Pravosnažnom presudom Darku Šariću od 14 godina zatvora zbog šverca 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu od 2006. do 2009. u maju 2022. okončano je suđenje u jednom od najvećih slučajeva organizovanog kriminala koji je vođen u Srbiji. Šarić je, prema presudi, vodio kriminalnu organizaciju na globalnom nivou.