Policija Srbije uhapsila je na graničnom prelazu Mutivode sa Kosovom jednu osobu zbog postojanja sumnje da je izvršilac ratnog zločina. Uhapšen je O. S. (1953) zbog sumnje da je u junu 1999. u Sofaliji kod Prištine u saizvršilaštvu, sa nekoliko pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), lišio života civile srpske nacionalnosti, bračni par Stanisavljević, Vladimira i Persu. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da je osumnjičenom pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu određen pritvor do 30 dana. Uhapšeni je Osman Seljmani (Selmani), objavio je na Fejsbuku njegov sin Fljorie (Florie). Naveo je da je uhapšen 1. jula i da se suočava sa optužbama koje porodica smatra "neosnovanim i neistinitim." "Verujemo u njegovu nevinost i stajaćemo uz njega dok se ne otkrije puna istina", dodao je u objavi Fljorie Selmani. Srbija je više puta hapsila državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine na Kosovu 1998-99, a samo 2025. godine zabeleženo je nekoliko takvih hapšenja. Tokom 1990-ih, Srbija je OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je štitila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga. Kosovske vlasti su nedavno uhapsile brojne osumnjičene i podigle niz optužnica za ratne zločine na Kosovu.

Kovčeg s telom pokojnog iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija položen je u petak u džamiji u Teheranu 3. jula, pošto su vlasti započele nedelju dana pogrebnih procesija za ubijenog ajatolha. Reakcije među Irancima su pomešane zbog čoveka čijih je više od tri decenije na vlasti obeleženo ugnjetavanjem i smrću desetina hiljada Iranaca kroz represije i pogubljenja. Strani gosti počeli su da stižu u iransku prestonicu rano tokom dana, pre zvaničnih ceremonija zakazanih za subotu za Hamneijem, koji je ubijen u 87. godini u američkim i izraelskim vazdušnim napadima 28. februara. Zasad nije poznato da li će ceremoniji prisustvovati Modžtaba Hamnei, koji je imenovan da zameni oca na čelu Iran, i koji se nije pojavio u javnosti od smrti roditelja. "Ovo prevazilazi običnu pogrebnu procesiju", rekao je za Radio Farda (Iransku servis RSE) Babak Dorbeiki, politički analitičar koji živi u Velikoj Britaniji. "Ovo ima potpunu političku funkciju, funkciju legitimizacije, i namenjeno je jačanju njihove propagande", dodao je on. Tokom vladavine Alija Hamneija, Islamska Republika je vodila politiku usredsređenu na konfrontaciju sa SAD i Zapadom, dok je istovremeno podržavala svoje regionalne proksi grupe. Ta politika je više puta intenzivirala tenzije sa SAD, drugim zapadnim zemljama i nekim od suseda Irana. Hamneijev kovčeg, zajedno s kovčezima nekoliko drugih članova porodice poginulih u napadima, položen je u petak na molitvenom mestu Velika Mosale, izgrađenom u čast njegovog prethodnika, ajatolaha Ruholaha Homeinija. Posle izveštaja da vlasti vrše pritisak na Irance da učestvuju u sahrani, očekuje se da će milioni ljudi prisustvovati procesijama, dok njegovo telo bude premeštano iz Teherana u Kom, Nadžaf i Kerbalu, šiitske centre u Iranu i Iraku. Hameneijevo telo će potom biti sahranjeno 9. jula u njegovom rodnom Mešhadu, domu najsvetijeg hodočasničkog svetilišta u zemlji. Autoritarno nasleđeHameneijevu vladavinu obeležile su represije, zastrašivanja, hapšenja i stroga politička i društvena ograničenja, što je navelo neke Irance da s odobravanjem pozdrave poslednje poglavlje njegove vladavine. Jedan čovek koji je rekao da mu je dete umrlo u represiji rekao je za Radio Farda da je, kada je čuo za smrt vrhovnog vođe, osetio da je "pravda prevladala nad ugnjetavanjem". "To je donelo utehu ranama koje je moje srce nosilo godinama. Bilo je kao da se u meni zapalila svetlost nade za budućnost bez straha i represije", rekao je on. Hameneijeva upotreba sile protiv sopstvenog naroda, zatvaranje opozicionih ljudi unutar samog establišmenta i snažan otpor spoljnim uticajima – posebno SAD i Izraela – izgradili su njegovo nasleđe kao surovog i beskompromisnog autoritarnog lidera koji je svoju zemlju doveo u međunarodnu izolaciju. Početkom godine snage bezbednosti pokrenule su brutalno gušenje demonstracija, kada su ubijene hiljade Iranaca – neke grupe tvrde da je ubijeno 35.000 do 40.000 ljudi, ali se ta brojka ne može potvrditi – dok su protestovali protiv pada životnog standarda izazvanog vladinom politikom. Nivo prisustva gostiju iz inostranstva na Hameneijevoj sahrani verovatno će se pažljivo pratiti kao pokazatelj diplomatskog ugleda Teherana posle nedavnog rata sa SAD i Izraelom. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova navodi da će prisustvovati osam šefova država i vlada, uključujući tadžikistanskog predsednika Emomalija Rahmona, iračkog predsednika Abdula Latifa Rašida, gruzijskog predsednika Mihaila Kavelašvilija, jermenskog premijera Nikola Pašinijana i pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa. Ministarstvo dodaje da će prisustvovati i predsednici parlamenata 12 zemalja, dok će druge zemlje predstavljati šefovi diplomatija, ministri ili specijalni izaslanici. Evropske zemlje koje su zvanično podržale napade SAD i Izraela na Iran nisu pozvane da prisustvuju ceremonijama.

Ustavni sud BiH utvrdio je 3. jula da su izmjene Krivičnog zakona BiH koje se odnose na kažnjavanje neizvršavanja odluka visokog predstavnika u BiH u skladu sa Ustavom BiH i da ne krše Evropsku konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zahtjev za ocjenu ustavnosti je podnio Klub poslanika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u Narodnoj skupštini Republike Srpske, tri mjeseca uoči opštih izbora u BiH. Na osnovu ove odluke, Milorad Dodik je prije godinu dana osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija. U obrazloženju odluke se navodi da je "propisana krivičnopravna zaštita usmjerena na legitimne pravne vrijednosti povezane s očuvanjem vladavine prava i funkcioniranjem pravnog poretka Bosne i Hercegovine". Sud BiH je prethodno pravosnažno je osudio Dodika na godinu dana zatvora, te zabranu obavljanja te i drugih političkih funkcija u zemlji u narednih šest godina, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH. Dodik je proglašen krivim za potpisivanje ukaza o proglašavanju zakona koje je bivši visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt ranije poništio. Tim zakonima, zakonodavni organi u RS su pokušali spriječiti provođenje odluka Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika na teritoriji ovog bh. entiteta. Suoptuženi u predmetu, v.d. direktora Službenog glasnika RS Miloš Lukić pravosnažno je oslobođen optužbi. Nakon pravomoćnosti presude, Centralna izborna komisija BiH je 6. augusta prošle godine oduzela mandat predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, izabranom na opštim izborima 2022. godine. Visoki predstavnik u BiH je 2023. godine nametnuo izmjene zakona prema kojem se odluke visokog predstavnika moraju provoditi. Povod je bilo neustavno djelovanje vlasti u Republici Srpskoj koji su prethodno usvojili set zakona koje, između ostalog, predviđaju zabranu provođenja odluka visokog predstavnika. Ustavni sud BiH u ranijim odlukama je o sličnim apelacijama navodio da visoki predstavnik ima posebna međunarodna ovlaštenja koja sud ne preispituje, već ih prihvata kao dio Ustava BIH. Zakone koje visoki predstavnik nameće sud tretira kao domaće zakone.

Gradonačelnik Londona, Sadiq Khan, boravi u posjeti Bosni i Hercegovini. On se u Sarajevu susreo sa predsjedavajućim Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Denisom Bećirovićem, te predstavnicima gradske vlasti. "Tokom sadržajnog i prijateljskog razgovora izrazio sam zahvalnost gradonačelniku Londona na dugogodišnjoj podršci multietničkoj Bosni i Hercegovini i snažnom angažmanu u očuvanju kulture sjećanja na genocid u Srebrenici", objavio je Bećirović na zvaničnom Facebook profilu. Istovremeno, Khan je u objavi na Facebook profilu naveo kako je u Bosnu i Hercegovinu stigao uoči obilježavanje godišnjice genocida u Srebrenici. "Dok se približavamo obljetnici genocida u Srebrenici, sjećamo se žrtava i njihovih voljenih koji nose uspomenu i tugu tog strašnog vremena. U Bosni i Hercegovini sam kako bih odao počast u ime Londončana", naveo je londonski gradonačelnik. Iz ambasade Velike Britanije na platformi X je navedeno kako je Khan pozvao vlasti u Gradu Sarajevu da se pridruže inicijativi C40 u radu na unaprijeđenju kvalitete zraka. C40 Cities je globalna mreža oko 100 velikih gradova koji zajedno rade na rješavanju klimatskih promjena, odnosno poboljšanju kvaliteta zraka, uz smanjenje emisija štetnih gasova i razvoj održivog urbanog saobraćaja. Sadiq Khan funkciju gradonačelnika Londona obnaša od 2016. godine.

Sud u Prištini osudio je u petak, 3. jula Ekrema Bajrovića na 12 godina zatvora, u ponovljenom suđenju za ratne zločine protiv civilnog stanovništva na Kosovu tokom rata 1998-99. godine. Bajrović je ponovo proglašen krivim za počinjenje ratnih zločina protiv albanskih civila u selima Staradran, Žalc, Gurakoce i drugim okolnim selima u opštini Istok početkom 1999. godine. Osuđen je u ponovljenom suđenju nakon što je Vrhovni sud prošle godine vratio slučaj protiv njega na ponovno suđenje. Osnovni sud ga je prethodno osudio na 12 godina zatvora u julu 2024. godine, a Apelacioni sud je potvrdio tu presudu, odbacivši žalbu odbrane 2025. godine. Međutim, Vrhovni sud je 2025. godine prihvatio žalbu odbrane i poništio presudu protiv Bajrovića, navodeći da je nekoliko svjedoka tokom suđenja izjavilo da su dali izjave i organima UNMIK-a i EULEX-a u ovom slučaju, ali da one nisu u spisima predmeta. Sud je procijenio da je te izjave trebalo pribaviti i ispitati zajedno sa drugim dokazima. Bajrović takođe ima pravo žalbe na aktuelnu prvostepenu presudu. Za koje zločine je Bajrović osuđen?Prema presudi, 7. i 8. maja 1999. godine, Bajrović je učestvovao u akciji srpskih snaga protiv albanskog civilnog stanovništva u selima Istoka, civili su bili primorani da napuste svoje domove i naređeno im je da odu u Albaniju. Bajrović je odvojio muškarce i žene iz kolone koja se kretala ka Albaniji, pljačkao ih, a zatim su ih srpske snage poslale u kuću u Staradranu, "streljajući najmanje 16 civila albanske nacionalnosti", prema navodima suda. Takođe, prema navodima suda, 7. maja 1999. godine, Bajrović je učestvovao u "hapšenju i zlostavljanju 84 civila albanske nacionalnosti, tako što su povređeni [muškarci] prvobitno odvojeni od druge kolone civila, oduzet im je sav novac i druge vrijedne stvari, a zatim su svi poslati u Gurakoč u bar Š.S., gdje su zlostavljani i mučeni na nehuman način". Dok su 8. maja 1999. godine pritvorenici poslati u policijsku stanicu u Gurakocu, gdje je kolonu "predvodio" optuženi Bajrović. U kaznu će Bajroviću biti uračunato i vrijeme provedeno u pritvoru, odnosno od 19. oktobra 2022. godine. Tokom rata na Kosovu, ubijeno je više od 13.000 civila, uglavnom Albanaca, dok su hiljade drugih nestale. Više od 1.500 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većinom etničkih Albanaca. Kosovske vlasti su nedavno uhapsile brojne osumnjičene i podigle niz optužnica za ratne zločine na Kosovu. U međuvremenu, od kraja rata, desetine osumnjičenih su osuđene za ove zločine pred lokalnim i međunarodnim institucijama. U godinama nakon rata, od 2000. i 2008., ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), a od 2008. godine Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX). EULEX je 2018. godine predao slučajeve lokalnim pravosudnim organima.

Rusija je ove godine izvela jedan od svojih najvećih napada na glavni grad Ukrajine, ponovno potaknuvši zahtjeve u Washingtonu i Evropi za strožim vojnim i ekonomskim mjerama protiv Moskve.

Petnaest policajaca je povređeno u četvrtak tokom sukoba s demonstrantima okupljenim ispred albanskog parlamenta u nastavku protesta takozvane "Flamingo revolucije". Policija nije objavila podatke o povređenim demonstrantima, ali je saopštila da su 23 osobe privedene. Skup desetina građana ispred parlamenta održan je u nastavku protesta koji se održavaju više od mesec dana u Tirani. Pre svake plenarne sednice, deo demonstranata koji se obično okupljaju uveče ispred Vlade, okuplja se i ispred zgrade parlamenta, tražeći od poslanika i većine i opozicije da vrate mandate. Protesti u Albaniji, koji se nazivaju "Flamingo revolucija“, počeli su kao protivljenje projektu izgradnje hotelskog kompleksa u Zvernecu, blizu Valone, na morskoj obali, ali su se zahtevi proširili, obuhvativši nezadovoljstvo zaštitom životne sredine, urbanim razvojem, upravljanje zemljom i drugim društvenim i političkim pitanjima. Demonstranti zahtevaju ostavku Vlade premijera Edija Rame i raspuštanje parlamenta. Učesnici protesta su u četvrtak bacali jaja i brašno na poslanike albanskog parlamenta. Neki od njih su uklonili metalnu ogradu koju je policija postavila oko zgrade parlamenta i bacali kamenje na policijske snage. Policija je upotrebila biber sprej, suzavac i vodene topove. Posle toga su demonstranti seli ispred glavnog ulaza u parlament kako bi sprečili poslanike da izađu. Policija je intervenisala i privela neke od njih. Učesnici protesta rekli su da je policija upotrebila nasilje nad pojedinim demonstrantima tokom privođenja. Udruženje novinara Albanije je saopštilo da je dobilo brojne izveštaje od novinara, snimatelja i fotografa da su "bili izloženi nasilnim napadima državne policije". Reagovanja političaraPremijer Rama je posle sukoba demonstranata i policije na mreži X naveo da je "lepi protest građanskog duha, patriotizma i čistote sada ustupio mesto starom filmu sukoba, kavge i nasilja, u kojem kandže politike neuspeha i besa izlaze u prvi plan sa svojom karakterističnom prljavštinom". On je na sastanku s penzionerima podelio je demonstrante na građane koji dolaze na skupove zbog stvarnih problema i one koji dolaze s određenim ciljevima. "Protest nije kada dolaze plaćenici iz Prištine i Tetova koji glume dijasporu. Niko od nas pojedinačno nije narod. Narod je onaj koji govori kada dođu izbori", rekao je Rama. Prema rečima šefa albanske Vlade, nije patriotizam proterivanje stranih investicija iz zemlje. "Dolazi investicija od četiri milijarde [referenca na projekat u Zvernecu) u ekonomiju od 27 milijardi. To je nešto masivno, transformativno. (Strane direktne investicije) imaju i drugi uticaj. One otvaraju put drugima. Ako prvu investiciju zgaziš čizmom, onda si proterao i sve ostale i prepustio konkurenciji ono što jedva bilo moguće da dođe kod tebe. To su albanska čuda", rekao je Rama. Od početka protesta, Rama je izrazio sumnju da se iza njih kriju i interesi i uticaji povezani s Iranom. Međutim, u četvrtak je prvi put visoki zvaničnik vladajuće Socijalističke partije pomenuo i Rusiju kao podstrekača protesta. "Iza protesta nije samo Iran, već i susedne zemlje, ali i Kremlj", rekao je novinarima šef parlamentarne grupe SP-a Tauljant Bala (Taulant Balla). Govoreći o nasilju ispred parlamenta, Bala je rekao da na protestima imma osoba koje su plaćene da izazivaju nerede. "Dritan Godžaj (Goxhaj) je osoba koju plaća Iran. Imamo dokaze. On javno napada Sjedinjene Države na račun Irana, to su dokazi koji se hitno moraju procesuirati. Da neko izađe i kaže kako ovde političke lidere treba ubijati metkom u čelo, žao mi je što tužilaštvo ne reaguje", rekao je Bala, misleći se na Godžajeve izjave u medijima. Rama je ranije za Godžaja – koji je čitao zahteve demonstranata na trgu – rekao da je "portparol iranskih interesa". Albanki premijer je takođe optužio Ikbale Huduti (Ikball) – versku propovednicu s Kosova poznatu po svojim proiranskim i antiameričkim stavovima – da ima veze s iranskim režimom. Opoziciona Demokratska partija je osudila nasilje koje je, prema njenim navodima, policija koristila protiv demonstranata i zahtevala puštanje privedenih. Opozicija je bojkotovala sednicu u četvrtak, navodeći da neće učestvovati ni u kakvoj diskusiji ako dnevni red ne uključi raspravu o ukidanju i izmenama četiri zakona koje zahtevaju demonstranti: zakona o zaštićenim područjima, zakona o strateškim investicijama, takozvanog planinskog paketa i nekoliko članova zakona o kulturnom nasleđu.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić ocenio je u četvrtak da se odluka vlasti u Srbiji o zabrani ulaska crnogorskom novinaru Petru Komneniću ne može smatrati recipročnom merom nakon što je Podgorica prethodno zabranila ulazak uredniku tabloida Informer. Novinar i autor emisije na Televiziji Vijesti Petar Komnenić rekao je da je po izlasku iz Srbije ranije ove nedelje na granici rečeno da mu je ubuduće zabranjen ulazak u tu zemlju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je prošle nedelje da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku Informera Draganu Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. On je dodao da predstavnici Crne Gore "godinama vode hajku i harangu protiv Srbije i njenog državnog rukovodstva", a na pitanje kako će izabirati kome će biti uvedene recipročne mere, Vučić je rekao će to biti uvedeno "mnogima koji su se bavili hibridnim ratovanjem protiv Srbije", a onda vikendima "obilazili svoje stanove u Beogradu na vodi". Crnogorski premijer je rekao da se ne može govoriti o reciprocitetu "niti u istu ravan stavljati novinarski pristup gospodina Komnenića i gospodina Vučićevića", pošto je urednik Informera "svojim javnim nastupima i sadržajem koji plasira kontinuirano vrijeđa Crnu Goru, njene građane i državne funkcionere" "Samim tim, teško je mjeru kojom je Srbija reagovala na zabranu ulaska glavnom i odgovornom uredniku Informera u Crnu Goru smatrati recipročnom", naveo je Spajić na X. Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori krajem maja je ograničilo na šest meseci emitovanja programa televizije Informer iz Srbije uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Komnenić je za Vijesti rekao da je u Srbiju bez problema ušao par dana ranije. "Kad sam došao na granični prelaz sa Crnom Gorom, predao sam dokumenta, a zatim vidio komešanje graničih policajaca koji su bili, na kraju krajeva, veoma ljubazni i koji su me nezvanično upoznali s tim da mi je ime označeno 'crvenom bojom' u sistemu", rekao je Komnenić. RSE je poslao upit Ministarstvu unutrašnjih poslova povodom tih navoda. Komnenić je rekao da je na granici zadržan sat vremena, da je pretres obavljen na primeren način i da nema primedbe na postupanje graničnih policajaca. "Ono što je tragično je da se ovom odlukom ono što radim maltene poistovjećuje s bestijalnim kampanjama beogradskog tabloida. Doduše, za to ne krivim samo srbijanske vlasti, nego i crnogorske institucije koje ne nalaze sistemski odgovor na maligne kampanje i strane uticaje, nego posežu za odlukama koje se odnose na izvođače radove, a ne na naručioce. Hrvatska je, recimo, kad je s nama imala problem, na listu stavila najviše crnogorske zvaničnike, a Podgorica umjesto da zauzme zvaničan stav prema onome što izgovaraju i naručuju najviši srbijanski zvaničnici, kažnjava njihove kerbere", rekao je Komnenić. Srbija je u junu takođe sprovodila recipročne mere prema Crnoj Gori, pošto je iz te zemlje po sletanju na aerodrom Tivat deportovano oko 90 srpskih državljana, uz obrazloženje policije Crne Gore da su "rizik po bezbednost". To se desilo dva dana pre samita Zapadni Balkan – Evropska unija u Tivtu na kojem je učestvovao i Vučić. Crnogorska policija je dostavila fotografije predmeta koji su zaplenjeni od grupe iz Srbije, među kojima su uređaj za komunikaciju na daljinu i pomorska radio-stanica, kao i transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", kojeg proteklih meseci koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. Vučić je povodom potonjeg zaustavljanja crnogorskih državljana na graničnim prelazima, rekao da se državni organi Srbije ponašaju u skladu s reciproceitetom. "Ja ih molim da to ne rade. Građani Crne Gore su naša braća i sestre, treba da ih puštaju da ulaze u Srbiju", rekao je Vučić tada u Tivtu.

Visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Kaja Kallas izjavila je u Sarajevu 2. jula kako EU radi na tome da predloži kandidata za novog visokog predstavnika. Njena dvodnevna posjeta glavnom gradu Bosne i Hercegovine dolazi dan nakon što Vijeće za provođenje mira (PIC) nije postiglo dogovor o imenovanju novog visokog predstavnika u ovoj zemlji, nakon što je Christian Schmidt u maju podnio ostavku. Sve se dešava u trenutku otvorenog spora između SAD-a i EU oko kandidata i buduće uloge OHR-a. Umjesto toga, PIC je imenovao privremenog visokog predstavnika, američkog diplomatu Louisaa Chrishocka. "Ako želimo postepeno okončati međunarodni nadzor, najbolji način je da mandat visokog predstavnika bude vremenski ograničen i usmjeren samo na pitanja koja su zaista neophodna", kazala je Kallas na konferenciji za medije u Sarajevu. Kallas je podsjetila i da su stabilnost, teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine od strateškog značaja za Evropsku uniju. 'Bosna i Hercegovina rizikuje da izgubi dodatnih 370 miliona eura'Govoreći o novcu koji je Bosna i Hercegovina trebala dobiti iz Plana rasta, Kallas je rekla kako je o tome razgovarala sa predstavnicima vlasti u BiH, te da "vrijeme ističe". Ukupan budžet Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan iznosi šest milijardi eura za period 2024-2027. Bosna i Hercegovina nije dobila nijedan euro iz Plana rasta, a prošle godine je izgubila 108 miliona eura zbog kašnjenja u dostavljanju svoje Reformske agende. "Političke podjele zaustavile su napredak. Bosna i Hercegovina je već izgubila 108 miliona eura sredstava Evropske unije koja bi direktno koristila građanima. Ako se ne provede Reformska agenda i ne finalizira Plan rasta, Bosna i Hercegovina rizikuje da izgubi dodatnih 370 miliona eura. Lideri moraju preuzeti odgovornost i ostvariti rezultate", rekla je ona. Navela je i da Evropska unija ostaje najsnažniji partner Bosne i Hercegovine, ali da napredak zavisi od odluka koje se donose u BiH. "To su sredstva koja će direktno koristiti građanima kroz ulaganja u infrastrukturu, energetski sektor i druge važne projekte. Još uvijek ima vremena i zato sam insistirala da sredstva ne budu izgubljena. Nadam se da će domaće vlasti pronaći kompromis i postići dogovor kako bi Evropska unija mogla isplatiti ta sredstva", kazala je ona, ne želeći odgovoriti na pitanje ko je odgovoran u BiH zbog zastoja u programu reformi. "Ne mogu vam pomoći tako što ću imenovati odgovorne. Naš fokus je da postignemo rezultate. Dolaze izbori, a ankete pokazuju da oko 74% građana podržava članstvo u Evropskoj uniji. Građani bi to trebali jasno pokazati dajući podršku onima koji zaista rade na ostvarivanju tog cilja. To je dio demokratskog procesa i na građanima je da odluče", kazala je Kallas. O ruskom i kineskom uticaju na Zapadnom BalkanuNa pitanje Radija Slobodna Evropa o tome ima li Evropska unija konkretan plan da se suprotstavi širenju političkog i ekonomskog uticaja Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu, Kallas je odgovorila potvrdno. "Evropska unija ima veoma dobre alate za borbu protiv stranih manipulacija informacijama i stranog uplitanja, što nazivamo FIMI (Foreign Information Manipulation and Interference). Ti alati dali su dobre rezultate u Moldaviji. Sada ih stavljamo na raspolaganje i zemljama Zapadnog Balkana, jer su njihovi lideri tražili sličnu podršku. Važno je razumjeti da je cilj stranog uplitanja često usporavanje evropskih integracija i reformi. Zato želimo da i zemlje kandidati koriste iste mehanizme koje koristi Evropska unija. Svaka država ima svoje specifične potrebe, pa pristup prilagođavamo svakoj pojedinačno", rekla je Kallas. O EU putu zemalja Zapadnog BalkanaKallas je kazala i da EU ostaje posvećena evropskom putu Bosne i Hercegovine i sigurnosti cijelog regiona. "Nedavni događaji pokazuju da su vrata Evropske unije i dalje širom otvorena za nove članice. Crna Gora priprema pristupni ugovor, Albanija je otvorila pregovaračka poglavlja, a Ukrajina i Moldavija započele su pristupne pregovore. Bosna i Hercegovina ne može sebi priuštiti da zaostane. Kontinuirane reforme su najbrži i najefikasniji način za napredak u procesu pristupanja. Ova prilika možda neće biti otvorena zauvijek. Članstvo u Evropskoj uniji ujedno je i najsnažnija garancija protiv političke nestabilnosti i stranog uticaja", poručila je visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku. Govoreći o opštim izborima u BIH, koji su zakazani za 4. oktobar, Kallas je rekla kako su očekivanja EU da izbori budu demokratski, slobodni i pošteni, te da politička retorika mora imati svoje granice. Navela je i da EU nastavlja pomagati BiH da preuzme veću odgovornost za vlastitu sigurnost kroz Evropski mirovni instrument, te da podrška Oružanim snagama Bosne i Hercegovine sada ukupno iznosi 35 miliona eura. Poručila je i da EUFOR Althea ostaje temelj stabilnosti na Zapadnom Balkanu. "Mir u Bosni i Hercegovini traje već tri decenije, ali se ne smije uzimati zdravo za gotovo. Kao što je pokazala prošlogodišnja politička kriza, EUFOR Althea ostaje ključna misija, budna i spremna da djeluje", zaključila je Kallas. Ovo je njena druga posjeta Bosni i Hercegovini u proteklih 16 mjeseci.

Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore podiglo je optužnicu protiv Predraga Boškovića, bivšeg ministra odbrane, Slobodana Filipovića, bivšeg državnog sekretara i Marka Drobnjaka, bivšeg načelnika Službe za finansijsko poslovanje tog ministarstva. Sumnja se da su, u periodu od 2018. do 2020. godine učinili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja, za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina. Iz tužilaštva navode da se Boškoviću i Filipoviću optužnicom na teret stavlja da su, suprotno Zakonu o nevladinim organizacijama i Zakonu o sportu, donosili rešenja po pisanim zahtevima ili bez zahteva, kojima su dodeljivali finansijska sredstva pojedinim nevladinim i sportskim organizacijama, suprotno procedurama koje zahtevaju javni konkurs. Dodaje se da je okrivljeni Marko Drobnjak naređivao isplate po takvim nezakonitim rešenjima i overavao zahteve za plaćanje po njima upućene Državnom trezoru. Navodi se da su okrivljeni tako nevladinim i sportskim organizacijama pribavili imovinsku korist, a budžetu Crne Gore naneli štetu u iznosu većem od 168.000 evra. Bošković je već jednom bio predmet istrage SDT uz još osam ministara i funkcionera bivše DPS vlasti u aferi "Stanovi". Na teret im se stavljala zloupotreba službenog položaja prilikom dodele stanova i stambenih kredita po povoljnim uslovima državnim službenicima. Viši sud je polovinom maja 2025. oslobodio optužene, na šta se Specijalno državno tužilaštvo žalilo. U aprilu je Apelacioni sud uvažio žalbu i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Bošković je takođe osumnjičen i u postupku koje SDT vodi u vezi sa kriminalnom mrežom na čijem je čelu, navodno, uhapšeni crnogorski biznismen Aleksandar Mijajlović. Demokratska partija socijalista, čiji je Bošković funkcioner, je posle tri decenije vlasti smenjena na izborima u avgustu 2020. godine.