Vlada Crne Gore je u petak saopštila da je uvela "maksimalne mere" ograničavanja cene goriva uz smanjenje akciza u vreme kada globalni rast cena nafte usled sukoba na Bliskom istoku preti ekonomijama širom sveta. Ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović rekao je daće akciza na eurodizel biti umanjena za 50 odsto, a na eurosuper 98 i eurosuper 95 za 25 odsto, prenele su Vijesti. Mere su, prema saopštenju Vlade, utvrđene posle intenzivne komunikacije i detaljnih analiza s nadležnim resorima energetike i finansija, kao i predstavnicima naftnih kompanija i ekspertima Evropske unije. "I pored značajnog gubitka državnih prihoda po ovom osnovu, na koje je ukazalo Ministarstvo finansija, u cilju zaštite interesa građana i privrede, Vlada se odlučila na maksimalno moguću mjeru", navela je Vlada. Time će, prema navodima crnogorske Vlade, cena dizela umesto za 31 cent biti povećana za četiri centa. "Tako će cijena dizela od utorka biti 1,54 eura umjesto 1,81 eura, dok će se litar benzina plaćati 1,51 eura umjesto 1,68 eura", saopštila je Vlada. Cena referentne nafte Brent, značajno je porasla nakon što su SAD i Izrael 28. februara počeli napade na Iran. Pre sukoba sirova nafta Brent je bila na oko 70 dolara po barelu, dok je sada na oko 110 dolara po barelu. Crnogorsko Ministarstvo energetike i rudarstva je navelo da prati situaciju i da će donositi odluke u najboljem interesu građana i privrede.

Isti maliciozni akter koji je preuzeo odgovornost za kompromitaciju baze Telekom Srbije sada tvrdi da poseduje i bazu podataka Agencije za privredne registre Srbije (APR). APR je državna institucija nadležna za vođenje registara privrednih subjekata u Srbiji, uključujući firme, preduzetnike i druge organizacije, kao i za prikupljanje i objavljivanje njihovih finansijskih i statusnih podataka. U APR-u potvrđuju da se desio "incident", ali navode da su informacioni sistem kao i lični podaci korisnika u potpunosti bezbedni. "Nakon detaljno sprovedene provere, utvrđeno je da je došlo do kompromitovanja spoljašnjeg korisničkog naloga preko kojeg se pristupalo jednom od aplikativnih sistema APR", navodi se u saopštenju APR-a. Dodaje se da "ovaj izlolovani incident ni na koji način nije ugrozio bezbednost i integritet informacionog sistema Agencije, koji sve vreme nesmetano funkcioniše". Kako se može videti na specijalizovanim forumima, napadač tvrdi da poseduje bazu podataka sa nizom poverljivih informacija – od imena, matičnih brojeva i adresa vlasnika firmi, preko skeniranih ličnih karti i pasoša, do podataka o bankovnim računima. Na osnovu uzoraka koji su objavljeni, mogu se videti dokumenta poput punomoćja i potvrda o prijemu zahteva u kojima su sadržani i lični podaci korisnika. Iz APR-a međutim tvrde da baze podataka nisu kompromitovane. "Celokupan informacioni sistem je u potpunosti bezbedan, kao i lični i ostali podaci korisnika usluga koji se dostavljaju u postupcima koji se vode kroz aplikativne sisteme Agencije", objavio je APR. U saopštenju podsećaju da su svi podaci i dokumenta, koji su propisani kao predmet registracije u evidencijama koje vodi APR, javno objavljeni i inače dostupni putem njihove internet stranice. Uz obezbeđivanje transparentnosti, APR se, kako navode u saopštenju - "profesionalno i odgovorno, primenom najviših nacionalnih i međunarnih standarda informacione bezbednosti, stara o zaštiti elektronskih baza podataka koje na osnovu zakona vodi". Dva uzastopna hakerska napadaOvo je za nekoliko dana, drugi hakerski napad istog, nepoznatog, sajber aktera na institucije i kompanije pod kontrolom države Srbije. Prethodno se. 17. marta na dark net forumu pojavila objava o tome da je hakovana jedna od baza kompanije Telekom Srbija, odnosno da su ukradeni podaci korisnika ovog telekomunikacionog operatera u državnom vlasništvu. Telekom je saopštio da su hakeri uspeli da upadnu u bazu, ali da nisu kompromitovani osetljivi podaci korisnika. To je potvrdio i generalni direktor kompanije Vladimir Lučić, ocenivši da je reč o "amaterskoj hakerskoj grupi". Ipak, na društvenim mrežama i specijalizovanim forumima podeljene su fotografije na kojima su vidljive informacije poput imena i prezimena, adrese stanovanja, kao i jedinstvenog matičnog broja korisnika Telekomovih usluga. Povodom hakovanja "Telekomove" baze podataka Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pokrenulo je 18. marta istragu protiv nepoznatih osoba zbog hakovanja i krađe ličnih podataka. Postupak je pokrenuo i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Curenje ličnih podataka iz državnih službi dešavalo se i ranije u Srbiji. Za poslednjih šest godina, na meti hakera bili su informacioni sistemi Elektroprivrede Srbije, Katastra, javne službe u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji. Filip Milošević iz nevladine Fondacije "Share", koja se bavi digitalnom bezbednošću ocenio je za Radio Slobodna Evropa da svi ti slučajevi pokazuju da državne institucije i kompanije ne vode dovoljno računa o sajber bezbednosti. "Nijedno od tih preduzeća ili kompanija kojima je povereno da brinu o informacionim sistemima tih kompanija nije odgovaralo ili mi ne znamo da je odgovaralo", navodi Milošević i dodaje da objavljeni lični podaci građana omogućavaju hakerima da lakše naprave poruke za fišing (fishing) ili neki drugi oblik napada. "Kada znate kako se neko zove, imate njegov broj telefona i znate gde živi i čije usluge koristi – imate informacije kojima možete da olakšate prevaru", rekao je Milošević. Fišing poruke predstavljaju cljano slanje e-mailova ili SMS poruka kako bi hakeri došli do poverljivih informacija korisnika.

Država će umanjiti akcize na naftne derivate za 40 odsto, kako bi sprečila rast cena goriva na pumpama, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. marta nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost kojoj je prisustvovao. On je rekao da su dva osnova cilja državnih mera puna snabdevenost i cene pod kontrolom. Vučić je rekao da Srbija godišnje oko dve milijarde evra za budžet prikupi od akcize na naftu, što je najveći akcizni prihod. Pre nedelju dana, država je već smanjila akcize za 20 odsto na naftne derivate, što prema Vučićevim rečima, državu košta 35 miliona evra mesečno. Pre toga, nameti države činili su više od polovine cene litra benzina i evrodizela koju su potrošači plaćali na pumpama. Vučić je rekao da Srbija raspolaže dovoljnim rezervama nafte, naftnih derivata i gasa. Usled sukoba na Bliskom istoku došlo je do poremećaja na svetskom tržištu naftom i naftnim derivatima i rasta cena. Te posledice osećaju se i u Srbiji. Cene benzina BMB 95 i evrodizela na pumpama u Srbiji zabeležile su rast u odnosu na prethodni mesec, u proseku za oko sedam odsto. Maksimalne cene goriva na benzinskim pumpama širom Srbije ograničava jednom nedeljno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Prema poslednjem preseku od 20. marta, cena po litru benzina iznosiće 188 dinara (1,60 evra), a cena evrodizela 212 dinara (1,80 evra). To su najviše cene još od januara 2025. kada je Naftna industrija Srbije, najveća naftna kompanija u zemlji stavljena na listu sankcija Sjedinjenih Američkih Država zbog većinskog ruskog vlasništva. Kako bi obezbedila snabdevenost naftom i naftnim derivatima, Srbija je sredinom marta obustavila izvoz naftnih derivata, kojim su pogođene pre svega države u susedstvu – Bosna i Hercegovina i Bugarska, u koje je Srbija izvozila najviše benzina i evrodizela.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti imenovao je Jetona Zuljfaja (Zulfaj) za glavnog pregovarača Kosova sa Evropskom unijom. "Zuljfaj će koordinisati proces evropskih integracija Kosova, uz podršku relevantnih državnih institucija", saopšteno je iz kabineta premijera. Zuljfaj je od marta 2021. godine bio politički savetnik Kurtija, dok će sada zameniti dosadašnjeg glavnog pregovarača Besnika Bisljimija (Bislimi). Bisljimi je inače bio i glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom na tehničkom nivou, kojim posreduje Evropska unija. Međutim, Vlada Kosova je februara saopštila da će za ovaj dijalog biti nadležan ministar spoljnih poslova i dijaspore Gljauk (Glauk) Konjufca. Pored funkcije glavnog pregovarača sa EU, Zuljfaj će, prema najavi, biti i nacionalni koordinator za Instrument za reforme i rast (RGF), odnosno glavni koordinator Vlade za sva pitanja u vezi sa ovim instrumentom. Kosovo je jedina zemlja Zapadnog Balkana bez statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Zahtev za članstvo podnet je krajem 2022. godine, ali još uvek nije razmatran. Vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem izabrana je 11. februara, međutim Ustavni sud Kosova je uveo privremenu meru do 31. marta u vezi dekreta predsednice Vjose Osmani da raspusti Skupštinu jer nije izabran novi predsednik.

Iran je u petak nastavio da napada naftnu infrastrukturu u regionu Zaliva dok izveštaji navode da predsednik SAD Donald Tramp (Trump) razmatra raspoređivanje američkih trupa radi jačanja operacija na Bliskom istoku. Snage Teherana su izvele novu rundu napada dronovima na energetska postrojenja u regionu, pogodivši rafineriju nafte u Kuvajtu. Napad je usledio posle niza incidenata širom regiona nakon što je Iran obećao da će uzvratiti na izraelski napad na njegovo glavno gasno polje Južni Pars. Iako nije bilo izveštaja o žrtvama, zvanična kuvajtska novinska agencija je navela da je nekoliko rafinerija zatvoreno pošto je napad izazvao požare u nekima od njih. Iran je takođe ispalio projektile prema Izraelu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji su, prema izveštajima, presreli najmanje četiri balističke rakete i 26 dronova. Dok zemlje širom Bliskog istoka ulaze u Noruz, persijsku Novu godinu, rat ulazi u svoju četvrtu nedelju. Pored posledica praktičnog zatvaranja Ormuskog moreuza, napadi na energetska postrojenja širom regiona označavaju najznačajniji skorašnji razvoj u sukobu, dovodeći do rasta cena nafte i gasa i poremećaja globalnog snabdevanja. Da li SAD šalju još trupa?Više američkih medija, pozivajući se na izvore, izvestilo je da Tramp razmatra slanje hiljada dodatnih američkih kopnenih vojnika na Bliski istok. Smatra se da bi taj potez omogućio Sjedinjenim Državama dodatne opcije u ratu protiv Irana. Sam Tramp je u četvrtak negirao da će rasporediti još trupa u region, iako je izgledalo da drži vrata otvorena: "Ne šaljem trupe nigde. Da šaljem, sigurno vam ne bih rekao. Ali ne šaljem trupe. Uradićemo šta god je neophodno." Zvaničnik Bele kuće, govoreći pod uslovom da mu se ne navodi ime, rekao je za Rojters da nije doneta nikakva odluka o tom pitanju, jer Tramp drži "sve opcije na raspolaganju". "Predsednik je fokusiran na postizanje svih definisanih ciljeva operacije Epski bes: uništavanje iranskih kapaciteta balističkih raketa, uništavanje njihove mornarice, osiguravanje da njegovi teroristički posrednici ne mogu destabilizovati region i garantovanje da Iran nikada ne poseduje nuklearno oružje", rekao je izvor. Pentagon je odbio da komentariše. Rojters, pozivajući se na četiri izvora, uključujući dva američka zvaničnika, rekao je da bi dodatne trupe dale Trampu više opcija, uključujući sredstva za obezbeđivanje prolaza tankera za naftu kroz Ormuski moreuz. Takva operacija bi se uglavnom izvodila vazdušnim i pomorskim snagama, rekli su izvori, ali bi takođe zahtevala raspoređivanje američkih trupa na iransku obalu. Američka administracija je takođe razmatrala mogućnost raspoređivanja kopnenih snaga na iransko ostrvo Hark, čvorište za 90 odsto iranskog izvoza nafte, izvestio je Rojters, pozivajući se na tri osobe upoznate s tim pitanjem i tri američka zvaničnika. Jedan od zvaničnika je rekao da bi takva operacija bila prilično rizična, s obzirom na to da Iran ima mogućnost da napadne ostrvo raketama i dronovima. Nikita Smagin, stručnjak za iransku spoljnu i unutrašnju politiku, rekao je za za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) da su kopnene operacije, uprkos spekulacijama, u iranskom sukobu zasad malo verovatne. "Naravno, kopnena operacija mnogima deluje kao prirodan sledeći korak u trenutnoj situaciji ako zaista želite da dovedete do promene vlasti", rekao je on i petak. "Međutim, jasno je da je ovo veoma složen scenario i, za sada, verovatno se ne isplati sprovoditi ga." "Čak i sa ograničenim kapacitetima, Iran je i dalje sposoban da izazove ozbiljna razaranja i može prilično efikasno da blokira Ormuski moreuz", dodao je Smagin. Ubrzano raspoređivanjeNjuzmaks je izvestio da je američka vojska već ubrzala angažovanje hiljada marinaca i mornara kako bi potencijalno pomogla u pojačavanju svojih snaga koje se bore protiv Irana. Pozivajući se na tri zvaničnika koji su govorili pod uslovom anonimnosti, Njuzmaks je izvestio da se Bokserska amfibijska spremna grupa i 11. ekspediciona jedinica marinaca angažuju pre roka sa zapadne obale SAD. Taj mediji je izvestio da je u angažovanju reč o 2.500 marinaca, čime se ukupan broj vojnika povećava na oko 4.000 na tri amfibijska broda. Na njima se nalaze borbeni avioni F-35, rakete i amfibijska vozila sposobna za pokretanje napada s broda na kopno. Administracija je raspravljala o mogućnosti raspoređivanja američkih snaga radi obezbeđivanja iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, rekao je za Rojters jedan od ljudi upoznatih s tim pitanjem. Politiko je takođe izvestio da Pentagon razmatra slanje dodatnih trupa na Bliski istok. Pozivajući se na dve osobe upoznate s razgovorima, Politiko je izvestio da se veličina i obim dodatnih angažovanja još razmatraju. Glavni riziciSlanje kopnenih snaga nosilo bi značajan rizik, kako politički tako i na terenu. Anketa Rojtersa/Ipsosa, završena u četvrtak, pokazala je da 65 odsto Amerikanaca veruje da će Tramp narediti trupama da krenu u veliki kopneni rat u Iranu, dok samo sedam odsto izražava podršku toj ideji. Čak i bez kopnenih snaga koje su učestvovale u borbama, 13 američkih vojnika je do sada poginulo u ratu, a oko 200 je povređeno, saopštila je američka vojska. Demokrate u Kongresu bi se sigurno protivile ideji o raspoređivanju dodatnih kopnenih trupa na ratište, a čak su i mnogi u Trampovoj Republikanskoj partiji izrazili protivljenje daljem "slanju na teren". Izvori medija su rekli da će se razgovori o američkim pojačanjima voditi pored amfibijske spremne grupe, koja bi trebalo da stigne sledeće nedelje na Bliski istok i da se pridruži ekspedicionoj jedinici marinaca s više od 2.000 marinaca. Izvor: AFP, Reuters, Newsmax, Politico

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026, objavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije. Ministarka Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je produžetak licence posebno važan u ovom trenutku kada cene nafte skaču na berzama iz dana u dan, navodi se u saopštenju ministarstva. "Rafinerija u Pančevu nastavlja da radi i snabdevanje će ostati pouzdano. Građani ne treba da brinu, nema potrebe za pravljenjem zaliha, imamo dovoljno naftnih derivata", navela je ministarka. Najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji sankcije su uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Grupa je u pregovorima sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. I za to će biti potrebno odobrenje američkih vlasti. NIS ima licencu za pregovore o izlasku ruskog vlasništva iz kompanije do 24. marta.

Sjedinjene Američke Države su ukinule sankcije za nekoliko beloruskih entiteta i Ministarstvu finansija te zemlje, nakon što je Minsk najavio oslobađanje desetina zatvorenika, među kojima su politički pritvorenici Kim Samusenku i novinarka Kacjarina Andrejeva. Specijalni izaslanik SAD Džon Koul (John Coale) objavio je ublažavanje sankcija za Belinvestbanku i Razvojnu banku Belorusije, zajedno s ukidanjem svih preostalih sankcija za kompanije za proizvodnju kalijuma Belaruskali i Agrorozkvit posle sastanka u četvrtak s beloruskim liderom Aleksandrom Lukašenkom u Minsku. Prema sporazumu, Koul je rekao da se 250 zatvorenika u Belorusiji oslobađa u, kako je naveo, "značajnom humanitarnom prekretnicom i dokazom posvećenosti predsednika (Donald Trump) direktnoj i odlučnoj diplomatiji". Petnaest od oslobođenih zatvorenika je poslato u susednu Litvaniju, dok su ostali pušteni u zemlji. "Kim Samusenka je slobodan!!! Detalji kasnije. Veliko hvala svima koji su podržali našu porodicu! Veliko hvala svim demokratskim političkim i javnim snagama koje su omogućile oslobađanje", napisala je njegova supruga Alesja Žitkova na Fejsbuku (Facebook). Andrejeva, novinarka Belsata koja je bila u zatvoru više od pet godina zbog prenosa uživo brutalnog policijskog razbijanja mirnog skupa za Romana Bandarenku, koga su ubile snage bezbednosti, sada je u Litvaniji, rekla je njena porodica za Beloruski servis RSE. "U početku su mi dozvolili da izveštavam, ali su me onda zbog toga zatvorili", rekla je Andrejeva novinarima u Viljnusu posle izlaska na slobodu. "Onda su dodali kaznu, i dve godine su se pretvorile u osam. Veoma sam srećna što se završilo ranije, jer je trebalo da izađem 2028. godine." Na pitanje kada je čula da će biti oslobođena, ona je za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) rekla: "Saznala sam danas – to je bilo veliko iznenađenje." Oslobađanje je poslednji znak otopljavanja odnosa između Vašingtona i Minska otkako se Tramp vratio u Belu kuću u januaru 2025. godine. U decembru je oslobođeno 123 zatvorenika u okviru sporazuma koji je uključivao liderku protesta iz 2020. godine Mariju Kolesnikovu i dobitnika Nobelove nagrade Alesa Bjaljatskog, kao i građane nekoliko drugih zemalja. Belorusija je bila pod razornim zapadnim sankcijama uvedenih posle saradnje te zemlje s Rusijom u invaziji na Ukrajinu u februaru 2022. i smrtonosnog obračuna s civilnim društvom nakon što je autoritarni Lukašenko proglasio pobedu na izborima 2020. za koje su opozicija i mnoge zapadne zemlje ocenile da su bili "namešteni". Iako je oslobodila niz zatvorenika, stotine ljudi – od kojih su mnogi klasifikovani kao politički zatvorenici – ostaju u pritvoru, pokazuju podaci grupe za ljudska prava Vjasna.

Američke obavještajne agencije upozorile su u najnovijem godišnjem izvještaju da Zapadni Balkan ostaje područje pojačanih političkih tenzija i vanjskih utjecaja, uz posebno istaknutu ulogu Rusije u destabilizaciji regije. U izvještaju "Annual Threat Assessment 2026", koji objavljuje Ured direktora nacionalne obavještajne zajednice Sjedinjenih Američkih Država, navodi se da je rat u Ukrajini produbio podjele između Zapada i Moskve, što se reflektira i na Balkan. Rusija, kako se navodi, "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizira, i Kosova", ali i "podržava odvajanje entiteta Republika Srpska od Bosne i Hercegovine". Američke službe procjenjuju da su etničke i političke podjele u regiji i dalje izražene, te da predstavljaju potencijalni sigurnosni rizik, posebno u kombinaciji s utjecajem stranih aktera. Zapadni Balkan se u izvještaju opisuje kao prostor u kojem se prelamaju interesi velikih sila, a postojeće krize i neriješeni sporovi, uključujući odnose Srbije i Kosova, te unutrašnje političke odnose u Bosni i Hercegovini, ostaju ključni izvori nestabilnosti, navedeno je u izvještaju objavljenom 18. marta. Izvještaj upozorava i na širi spektar prijetnji u Europi, uključujući politički utjecaj, dezinformacije i pokušaje narušavanja sigurnosne arhitekture, pri čemu se Balkan posmatra kao posebno osjetljivo područje. Izvještaj upozorava i na šire globalne prijetnje, među kojima se izdvajaju rastuće nadmetanje velikih sila, prije svega između Sjedinjenih Američkih Država, te Kine i Rusije, kao i ubrzani razvoj cyber napada i tehnologija koje se mogu koristiti za destabilizaciju država. Također se naglašavaju rizici od terorizma, organiziranog kriminala i širenja oružja za masovno uništenje, koji i dalje predstavljaju dugoročne sigurnosne izazove. Izvještaj upozorava i na trajnu prijetnju terorizma, posebno pojedinaca ili manjih grupa inspiriranih ekstremističkim ideologijama, koji djeluju bez direktne veze s organiziranim mrežama. Iako su kapaciteti velikih terorističkih organizacija oslabljeni, rizik od napada niskog intenziteta i dalje ostaje prisutan, uključujući i u Evropi, stoji u izvještaju.

Novinaru Veranu Matiću upućene su nove pretnje, saopštilo je 19. marta Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). NUNS je ukazao da je organizacija Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada na društvenim mrežama objavila poruku u kojoj stoji: "Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi Verana Matića, recite mu da nije jedini (pseudo) novinar koji je puštao bradu i da bude još malo strpljiv, nastavak uskoro stiže". NUNS je ocenio da je u pitanju uznemirujuća pretnja koja se ne može tumačiti drugačije nego kao otvoreno prizivanje nasilja. "Podsećam da je Tomislav Nikolić 23. februara 2003. godine izjavio: 'Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao problem sa nogom'. Zoran Đinđić je sa povređenom nogom ubijen nedugo posle ovih reči", rekao je Veran Matić. Dodao je i da "bradu nosi otkad zna za sebe, baš kao što pamti i da je ubijeni novinar Slavko Ćuruvija imao bradu". Matić je poslednjih meseci bio je na meti kampanje Centra za društvenu stabilnost. Ova organizacija stala je iza propagandnog filma "Zlo doba 2: Stvaranje propagande", emitovanog na provladinim televizijama u kom je Matić označen kao osoba koja "mrzi sve srpsko", kao "autošovinista" i optužen za proneveru novca. Evropska komisija saopštila je u februaru da je zabrinuta zbog kontinuirane kampanje diskreditacije Verana Matića, i drugih novinara u Srbiji, dok su međunarodne medijske organizacije pozvale vlasti da se distanciraju do hajke i osiguraju bezbednost Verana Matića. Srbija je u 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore pažljivo prati sve aktivnosti koje mogu imati uticaj na bezbjednost regiona, uključujući i informacije o nabavci naoružanja, saopšteno je iz ove institucije za Radio Slobodna Evropa povodom informacije da Srbija nabavlja supersonične kineske rakete. "Svaka država, u skladu sa svojim zakonima i međunarodnim obavezama, ima suvereno pravo da razvija i unapređuje svoje odbrambene kapacitete," navode iz crnogorskog ministarstva. Dodaju da smatraju da pitanja naoružanja i vojne modernizacije, u regionu ali i šire "moraju biti vođena principima transparentnosti i pune usklađenosti sa ciljevima regionalne i međunarodne bezbjednosti." Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je ranije da je Srbija od Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. Srbija je tom kupovinom, nakon Pakistana, postala prva država kojoj je Kina isporučila rakete velike razorne moći. Dok se u susjedstvu nalaze članice NATO-a, prema međunarodno dostupnim registrima naoružanja Srbija je jedina u Evropi koja posjeduje ove rakete. Među njima je i Crna Gora, članica NATO-a od 2017. iz čijeg ministarstva vanjskih poslova navode da će kao članica Alijanse i pouzdan partner u međunarodnoj zajednici nastaviti da "kroz dijalog i saradnju sa saveznicima i partnerima doprinosi stabilnosti Zapadnog Balkana." "Crna Gora dosljedno zagovara dobrosusjedske odnose, očuvanje regionalne stabilnosti, uzdržanost u potezima i izjavama koje mogu dovesti do podizanja tenzija, kao i puno poštovanje međunarodnih obaveza i standarda, posebno kada je riječ o očuvanju mira i bezbjednosti u regionu." Ranije je kabinet predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića poručio da Podgorica ostaje posvećena "dobrosusjedskim odnosima" i saradnji u regionu. Na nabavku je reagovala i Evropska komisija, poručivši da "evropski put Srbije zahtijeva jasne strateške izbore", uključujući izbjegavanje zavisnosti koje nisu u skladu s evropskim integracijama. U Hrvatskoj su se oglasili i premijer Andrej Plenković i predsjednik Zoran Milanović. Plenković je saopštio da je o kupovini raketa obavijestio generalnog sekretara NATO‑a, dok je Milanović izjavio da ne razumije "zašto se Srbija snabdijeva ofanzivnim oružjem", navodeći zabrinutost zbog mogućeg narušavanja regionalne bezbjednosti. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je ranije kupovinu raketa, navodeći da se Srbija "ne priprema za napad", uz tvrdnju da susjedne zemlje rade na stvaranju vojnog saveza koji Beograd vidi kao prijetnju - tvrdnju koju Hrvatska, Albanija i Kosovo odbacuju.