Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez najavio je da će krajem maja Oružane snage BiH dobiti dvije bespilotne letjelice TB2 Bayraktar i nekoliko manjih dronova. Helez je 23. marta kazao da su letjelice trebale stići u martu, ali da je, kako je kazao, "zbog određenih okolnosti u regionu sve prolongirano za maj". "Sve je davno bilo završeno, ali imali smo problem plaćanja poreza na dodanu vrijednost (PDV). To je bilo sporno, sad smo sve riješili i krajem maja očekujemo da će dronovi biti sastavni dio Oružanih snaga", kazao je Helez na konferenciji za novinare u Sarajevu. Helez se u julu prošle godine potvrdio da će Oružanim snagama BiH biti donirane dvije bespilotne letjelice Bayraktar TB2, koje su ustupile Oružane snage Turske na osnovu bilateralne saradnje sa BiH. Modernizaciju Oružanih snaga BiH, osim starosti kadra i ograničenog budžeta, sputavaju i političke podjele, pa, osim helikoptera koje su donirale Sjedinjene Američke Države, nema drugih letjelica.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u ponedeljak da SAD obustavljaju sve napade na iransku energetsku infrastrukturu na pet dana nakon što su imale "veoma dobre i produktivne" razgovore sa Teheranom u poslednja dva dana o okončanju njihovog sukoba. "Na osnovu duha i tona ovih dubokih, detaljnih i konstruktivnih razgovora, koji će se nastaviti tokom nedelje, dao sam sam instrukcije Ministarstvo rata da odloži sve vojne udare na iranske elektrane i energetsku infrastrukturu na period od pet dana", naveo je Tramp na društvenim mrežama, dodajući da obustava zavisi od uspeha razgovora. Ranije nije bilo najava razgovora Vašingtona i Teherana tokom vikenda, niti je Tramp izneo detalje o njima. Iranska novinska agencija Fars, koja je bliska moćnom Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), navela je pozivajući se na izvore da "nema direktne komunikacije sa Trampom, niti preko posrednika". Izrael je saopštio odmah posle Trampove objave da izvodi vazdušne napade na centralni Iran. Tramp je objavio post na Truth Social nakon što je u subotu Iranu postavio rok od 48 sati da otvori ključni Ormuski moreuz ili će se suočiti s užasnim posledicama, uključujući uništenje iranskih elektrana. Pratite naš blog uživo o sukobu na Bliskom istoku. Prema tom ultimatumu, Iran rok ističe u utorak u 0.44 po centralnoevropskom vremenu da "potpuno otvori" ključni plovni put, kojim prolazi oko 20 odsto svetskih isporuka nafte i gasa. Upozorenje je usledilo dan pošto je Tramp rekao da razmatra "smanjenje" vojnih operacija, tvrdeći da je ostvarena većina američkih ciljeva. Pentagon takođe navodno šalje hiljade dodatnih pripadnika kopnenih snaga u region. Iran se zavetovao da će uzvratiti ako Tramp sprovede svoju pretnju o elektranama. Državni mediji su preneli saopštenje iranske vojne komande koja je navela da će, ako bude napadnuta infrastruktura u zemlji za gorivo i energetiku, sva energetska infrastruktura koja pripada SAD u regionu biti meta. Iran je takođe saopštio da će biti napadnuta postrojenja za desalinizaciju. Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf upozorio je da će "odmah posle gađanja elektrana i infrastrukture u našoj zemlji, vitalna infrastruktura i energetska i naftna infrastruktura u celom regionu biti smatrane legitimnim metama i biće nepovratno uništene". Prema iranskoj organizacija za ljudska prava HRANA, više od 3.000 ljudi je poginulo u ratu otkako su SAD i Izrael pokrenuli napade 28. februara. Sukob je poremetio tržišta, povećao cene goriva, podstakao strah od globalne inflacije i potresao Bliski istok i Zapad, uz zabrinutost da će se borbe proširiti i zahvatiti ceo region. Pretnja udarima na elektroenergetske mreže u Zalivu izazvala je strah od masovnih poremećaja desalinizacije vode za piće i dodatno potresla tržišta nafte. Cena referentne sirove nafte Brent pala je u ponedeljak za oko 14 odsto, na oko 96 dolara po barelu. Uz izveštaj Reutersa

Ukrajina i Rusija su u ponedeljak razmenile napade dronovima, u kojima je upotrebljeno više od 200 dronova s obe strane, posle razgovora SAD i Ukrajine na Floridi, na kojima se takođe govorilo o potencijalnoj razmeni zarobljenika između Rusije i Ukrajine. Ruske snage protivvazdušne odbrane saopštile su da su tokom noći presrele i uništile 249 ukrajinskih dronova, što je jedan od najvećih zabeleženih ukrajinskih napada dronovima dok Kijev intenzivira napade na ruska energetska postrojenja. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da su ruske snage lansirale 251 udarni dron tokom istog perioda. U Ukrajini su ruski dronovi gađali stambena područja i lučku infrastrukturu u južnom Odeskom regionu na Crnom moru, rekao je regionalni guverner. Posle ruskih udara najmanje četiri osobe su povređene u Krivom Rihu, velikom industrijskom gradu u centralnoj Ukrajini, a prijavljena je šteta na infrastrukturi i požari. U Rusiji je napad dronom zapalio rezervoar goriva u baltičkoj luci Primorsk, najvećem izvoznom čvorištu na zapadu Rusije za izvoz nafte, rekao je guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko. Više od 70 dronova je uništeno u regionu u poslednja 24 sata, napisao je Drozdenko na Telegramu. Baltička luka Primorsk, kojom može da se izveze više od milion barela sirove nafte dnevno, ključni je izlaz za rusku sirovu naftu tipa Ural i visokokvalitetni dizel. Ovo nije bio prvi put da su ukrajinske snage pogodile Primorsk. Ta luka je prethodno bila meta u septembru 2025. godine, što je privremeno poremetilo utovar nafte. Ukrajina nastavlja da gađa rusku energetsku infrastrukturu, napadajući postrojenja za izvoz nafte i rafinerije kako bi oslabila ratnu ekonomiju Moskve. Razgovori SAD i Ukrajine na FloridiUkrajinski pregovarački tim sastao se sa predstavnicima SAD na Floridi na dvodnevnim razgovorima u subotu i nedelju. Američku delegaciju su činili specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff), Džared Kušner (Jared Kushner) i viši savetnik Bele kuće Džoš Gruenbaum (Josh), dok su ukrajinsku delegaciju činili Rustem Umerov, Kirilo Budanov, David Arahamija i Serhij Kislica. Prema rečima obe strane, razgovori su bili usmereni na trajne bezbednosne garancije za Ukrajinu i humanitarne napore, uključujući moguće dalje razmene zatvorenika između Rusije i Ukrajine. "Postoje signali da bi dalje razmene mogle biti moguće, i to bi bila dobra vest i potvrda da diplomatija funkcioniše", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svom večernjem obraćanju u nedelju. Vitkof je rekao da su razgovori s ukrajinskom delegacijom na Floridi bili "konstruktivni", dodajući da su bili "fokusirani na ključne tačke za definisanje trajnog i pouzdanog bezbednosnog okvira za Ukrajinu, kao i na kritične humanitarne napore u regionu". Ukrajinski glavni pregovarač Rustem Umerov izvestio je da je postignut "napredak" u usklađivanju stavova i daljem sužavanju spektra nerešenih pitanja s američkom stranom. Prošle nedelje, jedan od glavnih izaslanika Kremlja, Kiril Dmitrijev, takođe je posetio Floridu da se sastane sa američkim zvaničnicima. On je razgovore opisao kao "produktivne". Kremlj je u petak saopštio da su trilateralni razgovori između Vašingtona, Moskve i Kijeva o okončanju rata u Ukrajini na "situacionoj pauzi" posle početka rata u Iranu. "Ovo je situaciona pauza, iz očiglednih razloga", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da se Moskva nada da će se završiti pauza čim "naši američki partneri" budu mogli da posvete više pažnje ukrajinskim pitanjima i da će se održati nova runda razgovora.

Kina je u ponedeljak upozorila na "nekontrolisanu situaciju" usled eskalacije krize u Ormuskom moreuzu i pozvala sve strane da obustave vojne operacije dok rat SAD i Izraela protiv Irana ulazi u kritičnu fazu i ugrožava globalno snabdevanje energentima. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u subotu je izdao Teheranu ultimatum od 48 sati da ukine delimično zatvaranje Ormuskog moreuza, uskog prolaza u Zalivu kroz koji prolazi oko 20 odsto globalnih isporuka nafte i gasa, ili će se suočiti s napadima na njegovu ključnu energetsku infrastrukturu. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đian rekao je novinarima u Pekingu da sukob i situacija oko Ormuskog moreuza ugrožavaju globalnu energetsku bezbednost, kao i isporuke nafte u Kinu i da će "upotreba sile samo dovesti do začaranog kruga". "Ako se rat dalje proširi i situacija ponovo pogorša, ceo region bi mogao biti gurnut u nekontrolisanu situaciju", rekao je Lin, komentarišući pretnje predsednika Trampa. Peking održava veze s Teheranom, koji je meta američko-izraelskih napada od kraja februara, ali je naveo i da ne podržava iranske napade na zemlje Zaliva u kojima se nalaze američke baze i pozvao je na prekid vatre. Tramp, koji je planirao da poseti Peking ovog meseca, ali je odložio put kako bi se fokusirao na rat, pozvao je Kinu i druge zemlje da pomognu u obnavljanju prolaza kroz Ormuski moreuz. Kina još nije odgovorila na taj apel, mada je pokušala da igra posredničku ulogu na Bliskom istoku slanjem svog specijalnog izaslanika, Džai Džuna, na regionalnu turneju kako bi pozvao na deeskalaciju. Kineski zvaničnici su poslednjih nedelja pojačali diplomatski angažman, vodeći razgovore s Iranom i regionalnim državama kako bi osigurali barem delimičan protok nafte i gasa kroz Ormuski moreuz. Mada je širi brodarski saobraćaj gotovo potpuno zaustavljen u Ormuskom moreuzu, neki tankeri, posebno oni povezani s Kinom, nastavili su da plove tim plovnim putem po posebnim aranžmanima, što odražava uticaj Pekinga na Teheran. Istovremeno, Kina se odupirala pozivima SAD da preuzme aktivniju bezbednosnu ulogu. Peking je odbio da se pridruži predloženim pomorskim pratećim misijama i umesto toga se pozicionirao kao posrednik, pozivajući na deeskalaciju, izbegavajući direktno vojno učešće. Strateška dilema PekingaKina je najveći svetski uvoznik sirove nafte i najveći kupac iranske nafte, od koje se veliki deo prodaje po sniženim cenama zbog zapadnih sankcija. Analitičari kažu da je Peking možda bolje pozicioniran od mnogih zemalja da apsorbuje kratkoročne šokove. Kina poseduje velike strateške rezerve nafte koje bi mogle pomoći u ublažavanju neposrednog uticaja poremećaja u snabdevanju. Međutim, ekonomisti upozoravaju da bi dugotrajna nestabilnost u Zalivu mogla da ugrozi ekonomske izglede Kine. Podaci o kineskoj trgovini za januar i februar, pre početka rata, pokazali su da je ekonomski rast te zemlje uglavnom navođen izvozom i međunarodnom trgovinom, čime je ranjiva na poremećaje u globalnim brodskim rutama. Strateška neutralnostUprkos političkoj podršci Iranu, Peking je oklevao da ponudi vojnu podršku Teheranu i takođe je kritikovao iranske napade na zalivske države. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji upozorio je ranije ovog meseca da sukob rizikuje destabilizaciju celog međunarodnog sistema. "Rat nije trebalo da se dogodi, a upotreba sile će samo produbiti mržnju i sukob", rekao je Vang. Oprezan odgovor Kine odražava, kako analitičari navode, politiku "strateške neutralnosti" – održavanje odnosa sa svim stranama uz izbegavanje uplitanja u borbe. Peking održava široke ekonomske veze ne samo sa Iranom već i sa Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim zemljama Persijskog zaliva. Bliski istok je ključni koridor u kineskoj inicijativi Pojas i put, koja povezuje Aziju s Evropom i Afrikom kroz mrežu infrastrukturnih projekata i trgovinskih ruta. Poslednjih godina, kineske kompanije su investirale milijarde dolara u luke, energetska postrojenja i logistička čvorišta širom regiona.

Dok se približava rok koji je američki predsednik Donald Tramp (Trump) postavio Iranu da otvori ključni Ormuski moreuz, izraelska vojska je upozorila svoje građane da će njegov rat protiv Irana i Hezbolaha trajati više nedelja. "Građani Izraela, pred nama su nedelje borbi protiv Irana i Hezbolaha", rekao je portparol vojske Efi Defrin u televizijskom obraćanju u nedelju. "Svakim danom koji prolazi, dodatno slabimo teroristički režim (u Teheranu). Nećemo dozvoliti njemu ili njegovim posrednicima da prete građanima Izraela ili postojanju države Izrael", rekao je Defrin, koji je dodao da će se kopnena kampanja protiv Hezbolaha u Libanu intenzivirati u narednoj nedelji. General-potpukovnik Ejal Zamir u saopštenju je dodao da se protiv Hezbolaha vodi "dugotrajna operacija" koja je "tek počela". Sjedinjene Američke Države su označile Hezbolah kao terorističku organizaciju, dok je EU sankcionisala vojno krilo te grupe, ali ne i njenu političku organizaciju u Libanu. Trampov rok za OrmuzS druge strane, SAD su iznosile oprečne navode o potencijalnom trajanju rata. Tramp je u subotu u 19.44 po istočnoameričkom vremenu (nedelja 0.44 po centralnoevropskom vremenu) postavio ultimatum kojim je zahtevao od Teherana da "potpuno otvori“ Ormuski moreuz u roku od 48 sati ili će se suoči s užasnim posledicama, u ratu koji već preti da izmakne kontroli. "Ako Iran ne otvori potpuno, bez pretnje, Ormuski moreuz u roku od 48 sati tačno od ovog trenutka, Sjedinjene Američke Države će gađati i uništiti njegove razne elektrane, počevši od najveće", objavio je Tramp na svojoj mreži Truth Social. On nije precizirao koje će elektrane biti meta, a upozorenje je stiglo dan pošto je rekao da razmatra "smanjenje" vojnih operacija, tvrdeći da je većina američkih ciljeva postignuta. Pentagon takođe, prema izveštajima, šalje hiljade dodatnih pripadnika kopnenih snaga u region. Iran se zavetovao da će uzvratiti ako Tramp sprovede svoju pretnju o elektranama. Državni mediji su preneli saopštenje iranske vojne komande koja je navela da će, ako bude napadnuta infrastruktura u zemlji za gorivo i energetiku, sva energetska infrastruktura koja pripada SAD u regionu biti meta. Iran je takođe saopštio da će biti napadnuta postrojenja za desalinizaciju. Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf upozorio je da će "odmah posle gađanja elektrana i infrastrukture u našoj zemlji, vitalna infrastruktura i energetska i naftna infrastruktura u celom regionu biti smatrane legitimnim metama i biće nepovratno uništene". Takvi iranski napadi odmazde verovatno bi imali razorne posledice po zemlje Zaliva, koje su ogromni potrošači energije i u velikoj meri se oslanjaju na desalinisanu morsku vodu. Bahrein i Katar dobijaju 100 odsto vode iz postrojenja za desalinizaciju, dok druge zemlje dobijaju 50-80 odsto. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) zapretio je da će potpuno zatvoriti Ormuski moreuz, dodajući da će biti ponovo otvoren tek kada se obnove svi objekti uništeni u američkim napadima. Kasnije je izdao saopštenje u kojem se navodi da će, ako iranske elektrane budu napadnute, IRGC uzvratiti protiv regionalnih elektrana koje snabdevaju električnom energijom američke baze. Blokada moreuza ograničila je isporuke, dovodeći do skoka cena nafte širom sveta i povećanja troškova života za stotine miliona ljudi. Iranski napadi na naftna i gasna postrojenja u Zalivu takođe su izazvali strah na tržištu. Rute: Zemlje se spremaju za zadatak u moreuzuTramp je zahtevao da zemlje koje koriste moreuz za transport svojih energetskih resursa preuzmu vođstvo u zaštiti brodova kroz plovni put vojnom pratnjom ili drugim sredstvima. Izrazio je gnev zbog nevoljnosti mnogih zemalja da se uključe. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) rekao je u nedelju da više od 20 zemalja planira da se uključi u ponovno otvaranje moreuza posle Trampovog pritiska. "Znam da je predsednik bio ljut jer smatra da su evropski i drugi saveznici bili prespori", rekao je Rute za Foks njuz (Fox News). On je dodao da NATO sada želi da radi na tom pitanju zajedno sa Japanom, Južnom Korejom, Australijom, Novim Zelandom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom. "Dakle, sada planiramo vojno osoblje i druge među ovom grupom od 22 zemlje i sa SAD", rekao je Rute. Britanski premijer Kir Starmer (Keir), koga je Tramp izdvojio u kritikama, u nedelju je razgovarao telefonom s američkim predsednikom o situaciji na Bliskom istoku i potrebi ponovnog otvaranja moreuza za globalni saobraćaj, saopštio je Dauning strit. Pauza u napadima na ambasadu u Iraku?U Iraku – koji je sve više uvučen u sukob van svojih granica – uticajna proiranska iračka oružana grupa saopštila je u ponedeljak da će produžiti pauzu u napadima na američku ambasadu u Bagdadu za pet dana. "Rok dat ambasadi američkog zla biće produžen za dodatnih pet dana", naveo je Kataib Hezbolah u saopštenju. Proiranske milicije u Iraku napadale su američke lokacije u toj zemlji, dok su i same pogođene vazdušnim napadima za koje krive SAD i Izrael. Uz izveštaj Reutersa, AFP-a i dpa

U Zagrebu su osvanuli grafiti s ustaškim simbolima i pozivom na ubistvo predsednika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorada Pupovca, saopštilo je Srpsko narodno veće (SNV) u nedelju, 22. marta. Ta krovna organizacija srpske manjine u Hrvatskoj je, pored ostalog, saopštila da su ispisani ustaški simboli "popratna ikonografija poziva na smrt predstavniku srpske manjine". Predstavnici gradskih vlasti u Zagrebu, do objavljivanja vesti, nisu odgovorili na hitan upit Radija Slobodna Evropa o tome da li je naloženo uklanjanje grafita, te da li se radi na pronalasku počinilaca. Pupovac je i prethodnih meseci bio meta govora mržnje i pretnji u Hrvatskoj. Na istom mestu su i krajem januara bili iscrtani slični grafiti, podseća agencija Beta. SNV napominje da su i tada konstatovali da to za SNV i SDSS nije "nažalost, nikakvo iznenađenje". Odnosi Hrvatske i Srbije godinama unazad ispunjeni su tenzijama. Vlasti u Hrvatskoj su u februaru organizovale nastup kontroverznog pevača Marka Perkovića Thompsona u okviru dočeka rukometne reprezentacije posle osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu, što je naišlo na osude predstavnika vlasti u Srbiji. Thompson u svojim pesmama veliča kvislinški ustaški režim u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata čije su žrtve bili Srbi, Jevreji, Romi i antifašisti. Tenzije su pojačane i nakon što je Srbija nedavno susednu Hrvatsku svrstala u kategorije nesigurnih zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe". Zagreb je odgovorio porukom da je Hrvatska svrstana u narandžastu kategoriju "zbog neodređenih 'tenzija'", te da je to "jedna od najbezbednijih u Evropi". Takođe, nakon izbijanja masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada, zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024. godine, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje protesta, što su hrvatski zvaničnici oštro negirali. Prema podacima Ambasade Hrvatske u Srbiji, gotovo 20 hrvatskih državljana je proterano iz zemlje tokom protesta, uz obrazloženje da predstavljaju "bezbednosni rizik". Zbog toga je u decembru 2025. Ministarstvo vanjskih poslova Hrvatske državljanima preporučilo da "odgode putovanja koja nisu nužna", te "pojačan oprez", kao i da posebno izbegavaju "mjesta okupljanja većeg broja osoba".

Ruski smrtonosni vazdušni napadi širom ukrajinskih oblasti se nastavljaju, dok su trilateralni pregovori između Kijeva, Moskve i Washingtona za okončanje rata, koji je ušao u petu godinu, praktično zaustavljeni zbog sukoba na Bliskom istoku. Najmanje tri osobe su poginule, a više od deset je povrijeđeno u Ukrajini u nedjelju nakon što su ruske snage lansirale rakete i skoro 140 dronova prema teritoriji zemlje. Prema ukrajinskim zvaničnicima, više od pet oblasti na istoku, sjeveru i jugu Ukrajine, uključujući ratom zahvaćeni Donjeck, bilo je pod napadom. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da su napadi izvedeni dok Moskva osjeća "nekažnjivost" nakon što su Sjedinjene Države privremeno ukinule sankcije na rusku naftu zaglavljenu u morima uslijed rasta globalnih cijena potaknutih ratom s Iranom. "Tokom ove sedmice, zbog ublažavanja sankcija, Rusija je povećala prodaju sirove nafte kako bi finansirala rat", napisao je na Telegramu. "Dobici Rusiji daju osjećaj nekažnjivosti i mogućnost da nastavi rat. Stoga pritisak mora biti nastavljen." U međuvremenu, dok ruske snage nastavljaju da gađaju civilnu, energetsku i željezničku infrastrukturu Ukrajine, jedan kondukter u Odesi poginuo je pomažući u evakuaciji uslijed prijetnje napadima dronovima. "Na željezničkoj stanici u Odesi, kondukter je smrtno povrijeđen od nadolazećeg voza dok su putnici evakuisani iz zaustavljenog voza. Drugi voz je takođe išao prema svom mjestu evakuacije", izvijestila je ukrajinska državna željeznica. Najnoviji ruski napadi dolaze usred velike neizvjesnosti u pregovaračkom procesu koji su ranije inicirale i posredovale Sjedinjene Države. Zvaničnici Ukrajine, Rusije i SAD-a sastali su se u Ženevi prije skoro mjesec dana. Međutim, rat u Ukrajini ne pokazuje znakove smirivanja, a borbe se nastavljaju duž fronta svakodnevno. Nakon sedmica odgađanja novih rundi pregovora, u subotu su ukrajinski diplomati, uključujući glavnog pregovarača Rustem Umerov, stigli su u Floridu kako bi se sastali sa američkim specijalnim izaslanikom Steve Witkoff i zetom predsjednika Donald Trump, Jared Kushner, koji nadgledaju mirovne pregovore o Ukrajini. Dok su pregovori trebali da se nastave tokom vikenda, Umerov je podijelio malo detalja: "Nastavili smo diskusije o ključnim pitanjima i narednim koracima u pregovaračkom procesu". Zelenski je dodao da je ključno sada razumjeti da li je Moskva zaista spremna "krenuti ka stvarnom okončanju rata... posebno sada, kada su geopolitičke tenzije dodatno porasle zbog situacije oko Irana". Prošle sedmice, jedan od glavnih izaslanika Kremlja Kiril Dmitriev takođe je letio za Floridu kako bi se sastao sa američkim zvaničnicima. On je pregovore opisao kao "produktivne". Neki stručnjaci vjeruju da Rusija ima koristi od sukoba na Bliskom istoku, jer djelimično popunjava budžetske rupe i skreće globalnu pažnju sa svog rata.

Generalni direktor "Telekoma Srbije" Vladimir Lučić izjavio je u subotu da se došlo do podataka o hakeru koji je iz te kompanije ukrao deo podataka, navodeći da se nalazi u inostranstvu, "istočno od nas" i da je ucenjivao tražeći tri bitkoina (180.000 evra). "Mislim da smo ga veštačkom inteligencijom poprilično locirali, da čak imamo i u kojem gradu živi, i njegov mobilni telefon. I sve smo to dali policiji. Tako da ja očekujem stvarno brzo da uz pomoć međunarodne saradnje taj haker bude priveden", rekao je Lučić za Radio-televiziju Srbije (RST). Kompanija "Telekom" u većinskom vlasništvu države saopštila je 17. marta da je su hakeri uspeli da upadnu u bazu i ukradu podatke korisnika usluge satelitske televizije. On je rekao da je došlo do upada u sporednu aplikaciju koju koriste tehničari za intervenciju kod satelitskih korisnika, a ne u sistem. "Nama ni u jednom trenutku nije bio ugrožen sistem, niti oni najsenzitivniji podaci bilo kog korisnika, o bilo kojoj finansijskoj transakciji, platnoj kartici", naglasio je Lučić. Lučić je rekao da u slučaju "Telekom" nije došlo do hakerskog upada u sistem, već da je "kod jednog kolege tehničara hakerisan password", te da je haker sa tim podacima ušao u sistem. Naveo je da je haker preuzeo celu bazu od 690 hiljada linija. "Ali određeni broj korisnika je imao više intervencija, jer nekad korisnik, ne radi mu možda set-top boks ili možda hoće da proširi sa internetom. Ukupan broj aktivnih korisnika na dan kada je izvršen hakerski napad je bio 204.500. I faktički ako je uzeo, preuzeo bazu, onda je faktički uzeo podatke o svim tim korisnicima", rekao je Lučić. Istakao je da to osnovni set podataka koji uključuje ime i prezime korisnika, adresu i jedinstveni matični broj građana, ali "nema broja lične karte" i da teško može da dođe do zloupotrebe. Na jednom forumu na dark netu su se pojavili linkovi sa kojeg je moguće preuzeti više od pola miliona podataka korisnika. Povodom hakovanja "Telekomove" baze podataka Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Beogradu pokrenulo je 18. marta istragu protiv nepoznatih osoba zbog hakovanja i krađe ličnih podataka. Postupak je pokrenuo i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

U Modranu kod Dervente, na sjeveru Bosne i Hercegovine, održana je misa za poginule pripadnike brigade Hrvatskog vijeća obrane (HVO), jedne od tri vojske u ratu 1990-ih, gdje se svake godine obilježava godišnjica te jedinice, kao i pomen stradalima u Bosanskoj Posavini. Na skupu koji je prošao bez incidenata, prilikom polaganja vijenaca i služenja mise nije bilo vojnih niti drugih obilježja. Vijenci su položeni na katoličkom groblju na spomeniku u obliku slova "U" i s hrvatskom šahovnicom, koji decenijama izaziva podjele. Jedni ga vide kao podsjetnik na stradale Hrvate u Posavini, drugi kao simbol ustaške ideologije. Ove godine spomenik je u središtu nove političke bure u Republici Srpskoj (RS). Vladajuća stranka u tom bosanskohercegovačkom entitetu, Savez nezavisnih socijaldemokrata, najavljuje rezoluciju i zakonski paket kojim bi se kriminalizovalo veličanje Nezavisne Države Hrvatske (NDH) kroz simbole, spomenike, pozdrave i javne manifestacije. Spomenik je konstruisan u obliku slova "U" i sa hrvatskim grbom, šahovnicom, koji počinje bijelim poljem, obilježjima za koja demobilisani vojnici ratne Vojske RS-a tvrde da nedvosmisleno asociraju na ustaški režim NDH. Osim tog spomenika, nema zvaničnih podataka o tome koliko je ukupno spornih spomen-obilježja u RS-u. RS godinama odbija da ukloni obilježja osobama osuđenim za ratne zločine nad nesrbima tokom rata u Bosni i Hercegovini, 1990-ih godina prošlog vijeka. Stručnjaci upozoravaju da ovakva pitanja ne bi trebala biti uređivana na nivou entiteta, već kroz zakonska rješenja na državnom nivou, kako bi se spriječile političke zloupotrebe i osigurala nepristrasna interpretacija historijskih činjenica.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 21. marta da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi. To je oko 15 odsto nafte iz robnih rezervi koje je država odlučila da pusti na tržište zbog trenutne situacije sa energentima u svetu. "Apsolutno mogu da nastave da uvoze po visokoj ceni, da dobijaju po niskoj ceni naše obavezne rezerve i da onda u kombinaciji te dve mere mogu da nastave da snabdevaju tržište i da nema nestašica", rekla je Đedović Handanović za televiziju Pink, dodajući da država ima dovoljno rezervi. Ona je kazala da nema potrebe da građani budu u panici i da stvaraju zalihe. Prema njenim rečima, nemoguće je predvideti kako će se razvijati situacija sa naftom na globalnom tržištu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. marta da će država umanjiti akcize na naftne derivate za 40 odsto, kako bi sprečila rast cena goriva na pumpama. On je rekao da su dva osnova cilja državnih mera puna snabdevenost i cene pod kontrolom. Cena dizela u Srbiji porasla je 20. marta za četiri dinara – na 212 dinara (1,80 evra), a cena benzina za dva dinara – na 188 dinara (1,60 evra). To su najviše cene još od januara 2025. kada je Naftna industrija Srbije, najveća naftna kompanija u zemlji stavljena na listu sankcija Sjedinjenih Američkih Država zbog većinskog ruskog vlasništva. Kako bi obezbedila snabdevenost naftom i naftnim derivatima, Srbija je sredinom marta obustavila izvoz naftnih derivata, kojim su pogođene pre svega države u susedstvu – Bosna i Hercegovina i Bugarska, u koje je Srbija izvozila najviše benzina i evrodizela.