Ministri spoljnih poslova Grupe 20 vodećih ekonomija sastaju se u Atlanti 30. i 31. oktobra na razgovorima za koje se očekuje da će istaći trajne podele među zapadnim vladama oko ruskog rata u Ukrajini, dok SAD nastoje da forum usmere na ekonomski rast, energetsku bezbednost i trgovinu. Sastanak u Atlanti, kojim predsedava američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), održava se uoči samita lidera G20 zakazanog za decembar u Majamiju, čiji će domaćin biti američki predsednik Donald Tramp (Trump). Ruski predsednik Vladimir Putin je pozvan, mada nije poznato da li će prisustvovati. Prisustvo ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u Atlanti ponovo je pokrenulo debatu među zapadnim vladama o tome da li angažovanje s ruskim zvaničnicima na međunarodnim skupovima donosi rizik da se pošalje signal povratka na uobičajeno stanje stvari, dok se rat Moskve protiv Ukrajine nastavlja. Radio Slobodna Evropa saznao je da ove godine neće biti tradicionalne zajedničke fotografije uoči samita. Iako razlog promene ostaje nejasan, za neke zapadne diplomate se navodilo da nisu bili voljni da se pojave pored Lavrova na zvaničnoj grupnoj fotografiji. Zapadne diplomate su rekle novinarima da organizatori razmatraju mogućnost da se naprave dve grupne fotografije, jednu s Lavrovom i jednu bez njega. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (Johann Wadephul) rekao je da ne bi izbegao grupnu fotografiju sa svim učesnicima, jer je dijalog deo njegovog posla. On je, međutim, naglasio da ne može biti "normalnosti" u odnosima s Moskvom sve dok traje rat. "Prvih nekoliko godina posle opšte ruske invazije na Ukrajinu, SAD i njihovi evropski saveznici bili su ujedinjeni u odbijanju povratka na 'uobičajeno stanje' s Moskvom, uključujući izbegavanje njenog legitimisanja kroz uobičajeno diplomatsko angažovanje", rekao je za RSE Nikolas Loker (Nicholas Lokker), pridruženi saradnik Programa za transatlantsku bezbednost u vašingtonskom Centru za novu američku bezbednost. "Taj konsenzus se u međuvremenu raspao", dodao je on. Tenzije oko angažovanja s Rusijom pojavile su se i na prethodnim sastancima G20. Na avgustovskom sastanku ministara finansija u Ešvilu u Severnoj Karolini, evropski delegati su pokazali nezadovoljstvo nakon što je američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) održao bilateralni sastanak s ruskim ministrom finansija Antonom Siluanovom. Evropski predstavnici insistirali su da Siluanov bude isključen iz "zajedničke fotografije" sastanka, rekao je Loker. Odsustvo Ukrajine sa skupa u Atlanti dodaje još jednu tačku trenja. Vašington je ograničio pozivnice na zvanične članice G20, pa su Ukrajina i Južna Afrika ostale van spiska gostiju. Moskva se takođe požalila na organizaciju. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da su vize za delegaciju rešene tek u poslednjem trenutku, sugerišući da "nisu svi u Vašingtonu zadovoljni" Lavrovljevim učešćem. Lavrov je rekao da namerava da iskoristi sastanak da se zalaže za reformu globalnih ekonomskih institucija i višepolarniji svetski poredak. Agenda Vašingtona 'povratak osnovama'Stejt department navodi da SAD žele da G20 vrate "osnovama", s agendom usmerenom na ekonomski rast, deregulaciju, inovacije, energetiku i trgovinu. Među ostalim prioritetima su jačanje lanaca snabdevanja, zaštita slobode plovidbe i bolji pristup ključnim mineralima, hrani i đubrivu. Vašington takođe podržava kandidaturu Poljske za punopravno članstvo u G20. Ta agenda odražava naglasak Trampove administracije na ekonomskoj konkurentnosti i energetskoj bezbednosti, kao i njenu želju da forum postane mesto praktične saradnje po pitanjima koja utiču na globalna tržišta. Džejms Lamond (James), viši saradnik Programa za demokratsku otpornost u vašingtonskom Centru za analizu evropske politike, rekao je da je fokus na inovacijama, energetskoj bezbednosti, lancima snabdevanja i ključnim mineralima dobrodošao. On je, međutim, za RSE rekao da će razgovorima verovatno dominirati ratovi u Ukrajini i Iranu, što će ministrima otežati da se koncentrišu na ekonomske prioritete G20. Lamond je rekao da će prisustvo Lavrova otežati suštinsku raspravu o Ukrajini, pogotovo jer Kijev nije zastupljen na sastanku. "O bilo čemu suštinskom ne može se pregovarati bez zastupljenosti Ukrajine", rekao je on. Lamond je takođe ukazao na povećanu zabrinutost Evrope zbog ruskog hibridnog ratovanja, navodeći incident s naoružanom bespilotnom letelicom na aerodromu u Lajpcigu, sabotaže u fabrikama, oštećenja podmorskih kablova, učestalije sajber upade i lažne zločine iz mržnje pod tuđom zastavom. Rusija poriče umešanost u takve aktivnosti. Te zabrinutosti, rekao je on, naglašavaju potrebu da vlade rešavaju bezbednosne pretnje koje prevazilaze konvencionalni vojni sukob, poput sajber bezbednosti. Energetsku bezbednost, još jedan važan američki prioritet, biće teško rešavati bez razmatranja sukoba koji uključuje Iran i šire područje Bliskog istoka, rekao je on. Američki zvaničnici rekli su nekolicini zemalja u regionu i drugim saveznicima da se pripreme za mogućnost novih američkih vojnih udara na Iran posle izbora u SAD 3. novembra, kao i za moguću odmazdu Teherana. Izgledi za dalju eskalaciju dodaju neizvesnost razgovorima o energetskim isporukama i bezbednosti ključnih plovnih puteva, čak i ako sukob nije formalno u središtu agende u Atlanti.

Generalni direktor Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine Goran Karadžić, podnio je ostavku na tu funkciju, saopšteno je iz ove medijske kuće. Ovu dužnost je obavljao od 2023. godine. Početkom ove sedmice ostavku su podnijeli i glavni i odgovorni urednik RTV1 Vojvodina Nenad Ćaćić, vršiteljica dužnosti direktorice Prvog programa radija Radio-televizije Vojvodine Verica Batić i urednica web redakcije Vesna Iskrin. Dan nakon izbora Dnevnik Radio-televizije Vojvodine (RTV) započeo je izvinjenjem gledaocima. Uz kadrove proslave građana izbornih rezultata voditelj je rekao da je to bio dio slika koje je RTV prethodne noći "ostala dužna gledaocima", poručujući da one nisu jedine. U toj objavi je rečeno i da javni servis "dugo godina nije izvršavao svoju funkciju", odnosno da se "prećutkivalo, žmurilo na jedno oko, jednostrano informisalo, nekritički izvještavalo, nisu se postavljala prava pitanja ili pitanja nisu postavljana uopšte". Nakon ovog izvinjenja iz Studenstke liste je poručeno da ne prihvataju izvinjenje, uz zahtjeve za ostavkama i promjenama odgovornih u javnim servisima. Ostavku je 28. oktobra podnijela i generalna direktorica Radio-televizije Srbije (RTS), Manja Grčić. Prije podnošenja ostavke smijenila je Bojanu Mlađenović sa mjesta glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa i predložila da na to mjesto dođe Borivoje Uskoković. Ostavka Manje Grčić uslijedila je nakon što su njenu i ostavku drugih članova rukovodstva i urednika informativnog programa zatražili kandidati Studentske liste i dio zaposlenih na RTS-u. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izvještavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocijenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i iznio neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izvještavanja u informativnim emisijama.

Novaja gazeta, cenjeni ruski istraživački list u čijoj su redakciji radile ubijena Ana Poliktovskaja i najmanje pet drugih novinara koji su ubijeni ili umrli u sumnjivim okolnostima, objavila je da se gasi. "Ubili su nas", poručili su urednici lista u petak na Telegramu, dan nakon što su vlasti počele da izbacuju preostale zaposlene iz prostorija redakcije u Moskvi. List, koji je uglavnom obustavio rad u martu 2022, posle početka ruske invazije na Ukrajinu, formalno će prestati sa radom 9. novembra, saopštili su urednici. Osnovana početkom devedesetih godina, uz delimično finansiranje od sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, Novaja gazeta stekla je ugled zahvaljujući istraživačkom radu, odbacivši model tabloidnog novinarstva u korist ozbiljnih, dugih reportaža i razotkrivanja afera. Poliktovskaja, čije su kolumne o ratovima u Čečeniji i represivnoj vlasti tamo, bila je jedna od najpoznatijih novinarki lista. Ubijena je hicima iz vatrenog oružja u zgradi u kojoj je živela u Moskvi u oktobru 2006. Novinar Jurij Ščekočihin koji je istraživao korupciju u vojsci i misteriozne eksplozije u moskovskim stambenim zgradama 1999, iznenada je preminuo u julu 2003, nekoliko dana pre nego što je trebalo da otputuje u SAD. Kolege i drugi ukazivali su da je otrovan. Među ostalim novinarima i saradnicima koji su ubijeni, "zbog ispunjavanja svojih profesionalnih i građanskih dužnosti", bili su Igor Domnikov, Stas Markelov, Anastasija Baburova i Natalija Estemirova. Njihov dugogodišnji urednik Dmitrij Muratov bio je jedan od dobitnika Nobelove nagrade za mir 2021. za napore da list nastavi da izlazi u sve represivnijem medijskom okruženju u Rusiji. List se mučio da opstane posle početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. uz niz upozorenja državnog regulatora. Deo urednika Novaje gazete 2024. otvorio je evropsko izdanje lista sa sedištem u Parizu, uz podršku organizacije za zaštitu slobode medija Reporteri bez granica. "Skoro pet godina rata uspevali smo da radimo, potpuno okruženi bezbednosnim službama", naveli su urednici. "Sada je svemu kraj. Našli smo se u 'zoni ubijanja'", naveli su oni, misleći na delove linije fronta u Ukrajini na kojima su gubici najveći.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) Srbije odbacio je optužbe o uništavanju dokumenata, navodeći da se materijal i stari papir sa poverljivim podacima osiguranika i korisnika, usitnjava i odlaže na adekvatan način. Pojedini zaposleni u tom fondu su izneli optužbe da se određena dokumentacija uništava noću u zaključanim kancelarijama i da postoji sumnja da se radi o važnim informacijama koje bi mogle da ukažu na neregularnosti. Iz PIO fonda, međutim, kažu da proces usitnjavanja hartija podrazumeva njihovo svakodnevno prikupljanje i usitnjavanje specijalizovanim seckalicama, nakon čega se materijal pakuje, obeležava i predaje na mesečnom nivou na dalje postupanje ovlašćenom licu. "Celokupan proces razvijen je u skladu sa međunarodnim standardima i za cilj ima isključivo zaštitu ličnih podataka građana", navodi se u saopštenju. S druge strane, Dragan Domazet, glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) za zaposlene u Republičkom fondu PIO, rekao je za Radio Slobodna Evropa kako se "nešto čudno dešava noću", te da nije uobičajena praksa da se materijal uništava nakon radnog vremena u zaključanim kancelarijama. U međuvremenu su pristigle informacije da se na sličan način navodno uništava dokumentacija i u drugim državnim institucijama Srbije, nakon što je Srpska napredna stranka, koja je na vlasti bila 14 godina, na izborima izgubila od Studentske liste. Kao odgovor na ove informacije, vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je 29. oktobra svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahteve policiji radi preduzimanja mera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Kako se navodi u uputstvu, informacije iznete u javnosti tiču se uništavanja dokumenata u državnim institucijama, bankama, Bezbedonosno informativnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i drugim institucujama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije. Prema Krivičnom zakoniku Srbije, uništavanje, prikrivanje ili falsifikovanje službene isprave je krivično delo, za koje se predviđa kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Uoči naloga kojeg je izdala Dolovac, Studentska lista, koja je nastala iz studentskih protesta u borbi protiv korupcije, pozvala je zaposlene u državnim institucijama da alarmiraju javnost i prijave uništavanje dokumentacije.

Opštinski sud u Žepču potvrdio je optužnicu protiv Rame Isaka, ministra unutrašnjih poslova bh. entiteta Federacija BiH‚, zbog krivičnog djela ugrožavanje sigurnosti, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ovog suda. Ročište je zakazano za 17. novembar. Iz Tužilaštva Zeničko-dobojskog kantona, koje je podiglo optužnicu, za RSE su rekli da još nisu dobili rješenje suda. Prethodno iz ove institucije su naveli kako o detaljima ne mogu govoriti dok ne dobiju sudsko rješenje. Ramo Isak, ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH za RSE je izjavio 27. oktobra kako je saslušan u Tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona u svojstvu "oštećenog". Naveo je da je osoba koja ga je prijavila uputila njemu i njegovoj porodici prijetnje, zbog čega ga je, dodaje, prijavio Federalnoj upravi policije i Tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona. "Gdje sam ja uključio telefon da svi koji su prisutni u prostoriji, moji pratioci i uposlenici federalnog ministarstva, slušaju i gdje je uputio ozbiljne pretnje, gdje mi nudio mito da mu završim određene stvari. Za sve navedeno ja sam pomenuto lice prijavio Federalnoj upravi policije i tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona i saslušan sam u svojstvu oštećenog, kako ja, tako i svi svjedoci", istikao je Isak za RSE. Na upit RSE da li mu je poznato zbog čega je protiv njega podignuta optužnica, Isak je rekao kako ima "informaciju navodno da me je lažno prijavio, jer mi je prije slao neke prijatelje zajedničke da me zamoli da povučem prijavu protiv njega".

U Brčkom je 30. oktobra proglašen Dan žalosti zbog stradanja četiri osobe u padu transportnog helikoptera EUFOR-a u selu Gorice kod ovog grada na sjeveru Bosne i Hercegovine. Među pripadnicima EUFOR-a koji su tragično izgubili živote bila su dva pripadnika italijanskih oružanih snaga i dva pripadnika italijanskog vojnog Crvenog krsta, naveo je EUFOR u saopštenju. U nesreći, koja se dogodila 29. oktobra kasno poslijepodne, povrijeđeno je 11 osoba. Svi povrijeđeni pripadnici EUFOR-a su trenutno u stabilnom stanju. Univerzitetski klinički centar Tuzla saopštio je da su dvije povrijeđene osobe hospitalizovane u toj ustanovi. Oni su u jedinici intenzivne njege Klinike za anesteziologiju i reanimatologiju i trenutno su stabilnih vitalnih parametara. Povodom nesreće se oglasila i premijerka Italije Giorgia Meloni koja je na mreži X izrazila saučešće porodicama nastradalih. Kaja Kallas, šefica diplomatije Evropske unije je na mreži X napisala kako "Evropa izražava punu solidarnost sa Italijom u ovom teškom trenutku. Američka senatorka Jeanne Shaheen, koja je početkom oktobra boravila u Sarajevu i dobila priznanje počasne građanke, napisala je kako je imala "čast da leti" u ovom helikopteru tokom posjete BiH. "Moje misli su sa svim pogođenim, njihovim porodicama i osobljem EUFOR-a koje služi u Misiji", navela je Shaheen na mreži X. EUFOR je ranije saopštio da se tokom rutinske operacije u području Brčkog 29. oktobra dogodila nesreća koja je rezultirala padom jednog od njihovih vazduhoplova. Također su naveli da nije oštećena civilna infrastruktura, imovina ili vozila, te da nije bilo povrijeđenih civila. EUFOR je saopštio i da provodi "potpunu i temeljnu istragu incidenta". EUFOR (Snage Evropske unije u Bosni i Hercegovini) je međunarodna vojna misija koja od 2004. godine djeluje u BiH u okviru operacije Althea s ciljem očuvanja sigurnog i stabilnog okruženja u zemlji. Trenutne snage broje nekoliko stotina vojnika iz 24 evropske države.

Misija dogovorena uz posredovanje SAD koja treba da omogući da humanitarna pomoć uđe u grad Oleški pod ruskom okupacijom, kao i da stanovnici bezbedno izađu iz njega, nalazi se u završnoj fazi, saopštio je Kijev. Ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec rekao je da su putevi određeni za evakuaciju grada na jugu Ukrajine okruženog minama očišćeni i da je humanitarni konvoj spreman za polazak. "Delegacije iz Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država okupile su se kako bi koordinirale dalje korake", napisao je Lubinec na Telegramu kasno u četvrtak. "Prisutni su i novinari iz sve tri zemlje". On je dodao da će svi stanovnici Oleškog koji žele da napuste područje moći to da učine do petka u 14 časova po lokalnom vremenu, dok će distribucija pomoći početi ubrzo posle toga. Ruska komesarka za ljudska prava Jana Lantratova potvrdila je da su operacije razminiranja u gradu završene i da su tamo poslate "desetine tona humanitarne pomoći". Tri dana zaredom, počev od utorka, Ukrajina i Rusija su poštovale lokalni prekid vatre u Oleškom bez zabeleženih kršenja. Sporazum je postignut uz posredovanje prve dame SAD Melanije Tramp (Melania Trump), koja je sporazum objavila nedelju dana ranije. Melanija Tramp je rekla da se očekuje da će civili iz obe zemlje posetiti stanovnike u njihovim domovima kako bi procenili njihove potrebe. Ona je dodala da će oni koji žele da odu dobiti koordinisanu pomoć i prevoz do željenih destinacija: "Očekujem da će neki želeti da idu u Rusiju, a neki u Ukrajinu". Nakon što su godinama živeli pod ruskom okupacijom, neki stanovnici Oleškog izrazili su zabrinutost zbog procesa evakuacije, plašeći se "filtracije" tokom prolaska kroz rusku teritoriju, rekla je ukrajinska novinarka Marija Semenčenko, koja je odrasla u gradu, za ukrajinski servis RSE. Stanovnici su, rekla je ona, zabrinuti zbog potencijalnih "prisilnih provera i ispitivanja koje Rusija koristi da bi identifikovala ljude koji se smatraju nelojalnim", dodajući da su "neki već doživeli torturu u prošlosti" i da poznaje "makar jednu osobu koja ne želi da ode upravo iz tog razloga". Ruske snage su zauzele Oleški na početku invazije na Ukrajinu 2022. Kasnije te godine, on je praktično postao grad na prvoj liniji fronta pošto je Ukrajina povratila regionalni glavni grad, Herson, manje od 10 kilometara dalje s druge strane reke Dnjepar. U gradu u kojem je nekada živelo oko 24.000 ljudi, broj stanovnika je dramatično smanjen zbog raseljavanja i smrtnih slučajeva izazvanih ratom. Uništenje obližnje brane Kahovka u junu 2023. dodatno je pogoršalo razaranje, pošto se procenjuje da je 90 odsto teritorije grada poplavljeno. Do ove jeseni u gradu je ostalo manje od 2.000 ljudi, uključujući oko 50 dece, navodi kancelarija Melanije Tramp. Veruje se da su većina stariji stanovnici koji nisu mogli ili nisu želeli da odu. Ostajući u uveliko razrušenom gradu okruženom minama, stanovnici Oleškog mesecima su bili zarobljeni u ratnoj zoni koja je odsečena od spoljnog sveta, s malo ili bez hrane, vode za piće, lekova ili struje. Kijev je okrivio Rusiju za tešku situaciju u gradu, optužujući Moskvu da nije obezbedila bezbednost civila. Kremlj je, zauzvrat, okrivio ukrajinske napade dronovima što to nije mogao da učini. Ukrajinski zvaničnici i dobrovoljci su ranije rekli za RSE da veruju da su ljudi u Oleškom u suštini taoci ruskih vojnih ciljeva u regionu. Iako je grad služio kao važno mesto za izvođenje ruskih napada na jugu Ukrajine, oni su rekli da njegovi stanovnici praktično služe kao živi štit za snage Rusije.

Predsjednica Moldavije Maja Sandu sazvala je sastanak Savjeta za nacionalnu bezbjednost zemlje nekoliko dana nakon velikog sajber napada na vladine informacione sisteme. Napad, najvjerovatnije izveden uz pomoć vještačke inteligencije, rezultirao je izdvajanjem ličnih podataka koji pripadaju približno 750.000 Moldavaca. Kabinet predsjednice je 29. oktobra objavio da će se sastanak održati u "narednim danima kako bi se procijenio napad i odredile odgovarajuće mjere odgovora". Dan ranije, premijer Vasile Tofan rekao je ministrima da postoje "indikacije šire kampanje u koju su uključeni strani državni akteri" i da istražitelji vode istragu o "njihovoj umiješanost u nedavni incident". Nije precizirao koje zemlje su osumnjičene da su umiješane. Zvaničnici iz nekoliko evropskih zemalja mjesecima upozoravaju na širu kampanju hibridnih aktivnosti, neprijateljskih akcija koje nisu otvoreno ratovanje, uključujući sajber napade, sabotažu i oružje za migracije, od strane Rusije usred njenog rata protiv Ukrajine. Smještena između Rumunije, članice NATO-a, sa kojom dijeli bliske jezičke i kulturne veze, na zapadu i ratom razorene Ukrajine na istoku, Moldavija se bori da se zaštiti od posljedica potpune invazije Moskve. Prema podacima Moldavske agencije za elektronsku upravu (AGE), napad je bio usmjeren na oko milion ljudi, skoro polovinu stanovništva zemlje, a pokušaji izvlačenja podataka povezanih sa ličnim identifikacionim brojevima odvijali su se između 19. i 23. oktobra. Vlasti su preventivno obustavile 82 digitalne javne usluge i isključile preko 30 informacionih sistema kako bi ograničile neovlašćeni pristup, dodaje se. Ugroženi podaci mogu da uključuju identifikacione detalje, kao što su imena, datumi i mjesta rođenja; informacije o članovima uže porodice; status zdravstvenog osiguranja i porodične ljekare; socijalna davanja, penzije i status invaliditeta; podatke o vozačkoj dozvoli i fotografije; vozila i kompanije u vlasništvu ili pod upravom; i finansijske informacije, uključujući međunarodne brojeve bankovnih računa (IBAN), poreske dugove i istoriju plaćanja. AGE je saopštila da podaci o bankovnim karticama nisu pogođeni i da nisu identifikovane neovlašćene promjene u državnim registrima. Napadači su navodno iskoristili ranjivosti u uslugama dostupnim bez autentifikacije, a potom su koristili dobijene informacije da bi pokušali da izdvoje dodatne podatke. Vlasti su saopštile da su bezbjednosni problemi riješeni u većini pogođenih službi, dok će preostali biti postepeno obnovljeni nakon što se provjere bezbjednosne mjere. Takođe je u toku širi pregled vladinih sistema kako bi se identifikovale i otklonile ranjivosti. AGE je upozorio da sajber napadi predstavljaju sve veću prijetnju javnim institucijama, a napredak u vještačkoj inteligenciji olakšava automatizaciju napada i identifikovanje bezbjednosnih slabosti.

Četiri osobe su poginule, a 11 je povrijeđeno u padu transportnog helikoptera EUFOR-a u selu Gorice kod Brčkog, potvrdio je EUFOR u saopštenju. Među pripadnicima EUFOR-a koji su tragično izgubili živote bila su dva pripadnika italijanskih oružanih snaga i dva pripadnika italijanskog vojnog Crvenog krsta, naveo je EUFOR u saopštenju. Dva povrijeđena pripadnika su prebačena u medicinsku ustanovu u Tuzli na dalje liječenje, dok je devetoro na liječenju u Brčkom. Svi povrijeđeni pripadnici EUFOR-a su trenutno u stabilnom stanju. Univerzitetski klinički centar Tuzla saopštio je da dvije povrijeđene osobe hospitalizirane u toj ustanovi. Oni su u jedinici intenzivne njege Klinike za anesteziologiju i reanimatologiju i trenutno su stabilnih vitalnih parametara. Gradonačelnik Brčkog Siniša Milić je ranije za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao: "Radimo na zbrinjavanju osoba u Zdravstvenom centru Brčko distrikta, a spremni smo i da ih izmjestimo, ako bude potrebe, u veće kliničke centre", rekao je Milić za RSE. Prema njegovim riječima, sve poginule i povrijeđene osobe su pripadnici EUFOR-a, a helikopter koji se srušio pripadao je italijanskom kontingentu Misije. EUFOR je u ranijem saopštenju potvrdio da se srušio helikopter italijanskog kontingenta EUFOR-a, CH-47 Chinook. Povodom nesreće se oglasila i premijerka Italije Giorgia Meloni koja je na mreži X izrazila saučešće porodicama nastradalih. "Vijest o tragičnoj nesreći italijanskog helikoptera EUFOR-a u Bosni i Hercegovini razlog je za duboku tugu. Moje misli su sa žrtvama, njihovim porodicama i svima onima koji, angažovani u misiji za mir i stabilnost u regiji, proživljavaju sate strepnje. Njima upućujem svoje najiskrenije saučešće, kao i saučešće italijanske Vlade", navela je Meloni. Oglasila se i Kaja Kallas, šefica diplomatije Evropske unije, koja je na mreži X napisala kako "Evropa izražava punu solidarnost sa Italijom u ovom teškom trenutku. Ostajemo u bliskom kontaktu sa komandantom EUFOR-a i našim predstavnicima EU na terenu". Američka senatorka Jeanne Shaheen, koja je početkom oktobra boravila u Sarajevu i dobila priznanje počasne građanke, napisala je kako je imala "čast da leti" u ovom helikopteru tokom posjete BiH. "Moje misli su sa svim pogođenim, njihovim porodicama i osobljem EUFOR-a koje služi u Misiji", navela je Shaheen na mreži X. EUFOR je ranije saopštio da se tokom rutinske operacije u području Brčkog 29. oktobra dogodila nesreća koja je rezultirala padom jednog od njihovih vazduhoplova. Također su naveli da nije oštećena civilna infrastruktura, imovina ili vozila, te da nije bilo povrijeđenih civila. EUFOR je saopštio i da provodi "potpunu i temeljnu istragu incidenta". Na mjesto nesreće brzo su stigle ekipe policije Brčko distrikta, vatrogasci i hitna pomoć, a šire područje pada helikoptera je osigurano. Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez rekao je za RSE da je obaviješten kako u nesreću nisu bili uključeni pripadnici Oružanih snaga BiH. EUFOR (Snage Evropske unije u Bosni i Hercegovini) je međunarodna vojna misija koja od 2004. godine djeluje u BiH u okviru operacije Althea s ciljem očuvanja sigurnog i stabilnog okruženja u zemlji. Trenutne snage broje nekoliko stotina vojnika iz 24 evropske države.

Vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahtjeve policiji radi preduzimanja mjera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Odluka je donesena nakon saznanja i informacija objavljenih u javnosti prema kojima se u državnim institucijama, bankama, Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojnoobavještajnoj agenciji (VOA) i drugim institucijama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije navodno uništavaju službeni i drugi dokumenti. "I bez odlaganja obaveste nadležno javno tužilaštvo u pogledu postojanja elemenata krivičnog dela Oduzimanje ili uništenje službenog pečata i službenog spisa iz člana 328. Krivičnog zakonika Repubike Srbije ili drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti", navodi se u uputstvu, koje je Dolovac potpisala 29. oktobra. U Novom Sadu je Osnovno javno tužilaštvo obavestilo javnost da je povodom dobijenih dojava u četvrtak, 29. oktobra više građana u dva navrata prijavilo iznošenje dokumentacije iz određene državne institucije i organa lokalne samouprave. Tim povodom su izdati hitni nalozi kako bi se obezbedili dokazi i utvrdilo postojanje krivičnog dela oduzimanja i uništenja službenog pečata i službenog spisa, navodi se u saopštenju. Uoči ove odluke, predstavnici Studentske liste i Studenata u blokadi zatražili su od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti, kao i ostavke rukovodilaca u brojnim institucijama. Na konferenciji za medije u Pionirskom parku u Beogradu, 29. oktobra, zatražili su ostavke nadležnih u brojnim sektorima za koje tvrde da su kršili zakone u korist bivše vlasti Srpske napredne stranke (SNS) - od sudova i tužilaštava, preko policije, do javnih medijskih servisa. Zatražene su ostavke rukovodilaca u policiji, Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojno-bezbjednosnoj agenciji (VBA), tužilaštvima, predsjednika Ustavnog suda Vladana Petrova, kao i provjeru novca za projekte. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je povodom tekstova na portalima, kao i snimaka s društvenih mreža, kojima se ukazuje na uništavanje službenih isprava i spisa u prostorijama državnih organa i javnih preduzeća, formiralo predmet. U saopštenju se navodi da je upućen zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Policijskoj upravi za Grad Beograd, Upravi kriminalističke policije – Prvom odeljenju, kojim je naloženo hitno preduzimanje uviđaja, kao i prikupljanje materijalnih dokaza, a sve u cilju rasvetljavanja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave i krivičnog dela oduzimanje i uništenje službenog pečata i službenog spisa. Predstavnici Studentske liste zatražili su i da sva javna tužilaštva zakonito, nepristrasno i hitno preduzmu postupanje u predmetima koji su izazvali veliku pažnju i uznemirenje javnosti i da o tome hitno obavijeste javnost. Prema preliminarnim rezultatima na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista osvojila je 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Lista Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, koji su bili na vlasti posljednjih deset godina, osvojila je 39,17 odsto i 104 mandata.