Delegacija Predstavničkog doma američkog Kongresa sastala se u sredu u okviru posete Kosova s vršiteljkom dužnosti predsednice Aljbuljenom Hadžiju (Albulena Haxhiu) Predviđeno je i da se kongresmeni Kit Self (Keith) iz redova republikanaca i Suhas Subramanjam (Subramanyam) iz Demokratske partije sastanu i s vršiocem dužnosti premijera Kosova Aljbinom Kurtijem(Albin) . Oni su došli na Kosovo pošto su u utorak posetili Preševsku dolinu gde su se sastali s albanskim zvaničnicima na jugu Srbije. Self je rekao da se, nakon što je saznao o stvarnim problemima između Albanaca i Srbije, poseta Kosovu realizuje kako bi se "upoznali s tamošnjom srpskom manjinom". "Dakle, posećujemo obe zemlje kako bismo razumeli kako se postupa prema manjinama i koja su njihova prava", rekao je Self novinarima u Preševskoj dolini. Kurti je pre nedelju dana saopštio da je održao virtuelni sastanak s grupom kongresmena, među kojima je bio Self. "Bilateralna odbrambena saradnja između Kosova i Sjedinjenih Država jača je nego ikad. To je, pre svega, zasluga ogromne dvostranačke podrške koju Kosovo uživa u Kongresu SAD", naveo je Kurti na X posle razgovora. Kongresmeni dolaze na Kosovo nakon što je u aprilu Self, zajedno s kongresmenima Ričijem Toresom (Ritchie Torres) i Majkom Lolerom (Mike Lawler), predložio rezoluciju koja ima za cilj da pogura Kosovo na putu ka NATO-u. U rezoluciji, koja uživa dvostranačku podršku u SAD, navodi se da "demokratsko upravljanje Kosovom, civilni nadzor nad bezbednosnim snagama i multietnička koegzistencija predstavljaju ubedljiv argument za članstvo u NATO-u". Kosovo teži članstvu u zapadnom vojnom savezu, ali još nije podnelo zvaničnu prijavu za članstvo, pošto se to što ga nisu priznale četiri zemlje NATO-a (Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija) smatra preprekom za članstvo u savezu. Zemlja je trenutno u procesu transformacije Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku, što bi trebalo da traje do 2028. godine. Prijem u NATO zahteva jednoglasnu podršku, zbog čega rezolucija koju su predstavili kongresmeni traži od Vašingtona da podstakne četiri zemlje članice da priznaju državu Kosovo. Pre dolaska na Kosovo, kongresmeni Self i Subramanjam su bili u Beogradu gde su stili iz Sarajeva.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u utorak da posmrtni ostaci, koji su pronađeni 21. maja, pripadaju muškarcu A.N, u slučaju zbog kojeg je uhapšen i načelnik beogradske policije. Kako se navodi u saopštenju Institut za sudsku medicinu "Milovan Milovanović" je 26. maja dostavio Tužilaštvu zapisnik o izvršenoj identifikaciji posmrtnih ostataka koji su pronađeni u buretu na teritoriji Opštine Inđija, 60 km severno od Beograda. "DNK analizom utvrđeno je da se radi o A.N. čiji je nestanak prijavljen 13. maja 2026. godine", navodi Više javno tužilaštvo. Ovo tužilaštvo vodi istragu protiv 11 osoba zbog ubistva koje se 12. maja dogodilo u jednom restoranu u beogradskom naselju Senjak. U okviru istrage 15. maja je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Ukrajinske vlasti pokrenule su krivični postupak protiv osnivača ruskog plaćeničkog odreda 'Vukovi' Davora Savičića, poreklom iz Bosne i Hercegovine. On se tereti za počinjenje ratnih zločina tokom rata Rusije protiv Ukrajine, prenosi "Ukrinform". Savičič, rođen u Banovićima, po nacionalnosti Srbin, borio se na strani samoproglašene "Donjecke Narodne Republike" i pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Neposredno pre početka agresije, Savičič je formirao bataljon plaćenika "Vukovi". Kako se navodi, jedinica "Vukovi" je 2022. godine učestvovala u borbenim dejstvima na teritoriji Žitomirske i Kijevske oblasti. Kasnije je transformisana u brigadu. Istraga Savičiča tereti za zlostavljanje stanovnika Kijevske oblasti tokom okupacije delova regiona u februaru i martu 2022. godine. Služba bezbednosti Ukrajine, u saradnji sa Glavnom obaveštajnom upravom Ministarstva odbrane Ukrajine, kako se navodi, prikupila je dokaze protiv Savičiča i 22. maja zvanično saopštila da je osumnjičen. Savičič živi u Podmoskovlju. Kako je ranije utvrdio Radio Slobodna Evropa analizom baze podataka pacijenata medicinskih ustanova Glavne vojno-medicinske uprave Ministarstva odbrane Rusije (GVMPU), Savičič je pukovnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije (poznatije kao GRU). U januaru 2023. istraživački projekti Radija Slobodna Evropa "Sistem" i "Šeme" došli su do velikog skupa internih dokumenata jedne od jedinica „Vukova“, koja je ratovala u Kijevskoj, Harkovskoj i Donjeckoj oblasti. Kako je ruska služba GRU kreirala lažne privatne vojne kompanije za rat u Ukrajini Novinari su utvrdili da je sistem regrutovanja GRU, pod okriljem takozvane privatne vojne kompanije "Redut", obuhvatao najmanje 20 različitih oružanih formacija. Najmanje četvorica pripadnika "Vukova", koje su identifikovali "Sistem" i "Šeme", bili su bivši ili aktivni pripadnici GRU. Kasnije se ispostavilo da čin pukovnika ima i sam Savičič, koji je ranije ratovao u sastavu privatne vojne kompanije "Vagner".

Dragoljub Mićunović, srpski filozof, univerzitetski profesor i političar, preminuo je 26. maja u 96. godini. Mićunović je bio osnivač obnovljene Demokratske stranke i jedan od lidera ujedinjene demokratske opozicije koja je 5. oktobra 2000. svrgla režim Slobodana Miloševića. Zastupao je proevropske i liberalno-demokratske stavove i smatra se jednom od istorijskih ličnosti srpske višestranačke demokratije. U vreme sukoba Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1948. godine bio je među članovima Komunističke partije koji su bili osumnjičeni za ideološku povezanost sa Josifom Staljinom, zbog čega je dvadeset meseci proveo na Golom otoku, zatvoru i radnom logoru za političke zatvorenike u Jugoslaviji. Po povratku sa Golog otoka upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je 1954. diplomirao filozofiju. Sa grupom filozofa okupljenih oko časopisa "Praxis" bio je među organizatorima antivladinih studentskih demonstracija juna 1968. godine. Sedam godina kasnije je zajedno sa grupom profesora udaljen sa Filozofskog fakulteta zbog političke nepodobnosti. Na fakultet se vratio krajem 1989. godine. Krajem osamdesetih godina učestvovao je u obnavljanju rada Demokratske stranke, a 1990. godine izabran je za njenog predsednika. Godine 1994. stranku je preuzeo Zoran Đinđić, kasniji prvi demokratski premijer Srbije koji je ubijen u Beogradu 2003. godine. Nakon promena 2000. Mićunović je bio predsednik Veća građana Savezne skupštine, a potom i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. U narednim godinama više puta je biran za narodnog poslanika. Poslednjih godina nosio je titulu počasnog predsednika Demokratske stranke.

Rusija je oštro eskalirala pretnje Kijevu, upozoravajući na "sistematske i dosledne udare", dok je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov pozvao američke građane da napuste ukrajinsku prestonicu. Dan pošto je Moskva gađala Kijevsku oblast stotinama dronova – i snažnom novom hipersoničnom raketom – Lavrov je u ponedeljak pozvao američkog državnog sekretara Marka Rubija (Rubio) da ga posavetuje da povuče američko diplomatsko osoblje i američke građane iz Kijeva. Rusija je kao opravdanje ta svoje pretnje navela napad prošle nedelje na školski dom u ukrajinskom regionu Lugansk pod ruskom okupacijom. Lokalni zvaničnici su rekli da je više od 20 ljudi ubijeno u gradu Starobilsk. Ruski zvaničnici optužili su Ukrajinu da je namerno gađala civilnu lokaciju. Ruski predsednik Vladimir Putin u govoru prošle nedelje izneo je neobično ratobornu izjavu, optužujući Kijev za "terorizam". Ukrajinski vojni zvaničnici su saopštili da su njihove snage pogodile sedište ruske jedinice za dronove i odbacili tvrdnju da su pogođeni civilni objekti. Kijev i drugi ukrajinski gradovi su u nedelju pogođeni velikom baražom dronova i raketa, u jednom od najgorih udara na ukrajinsku prestonice u skorije vreme. Najmanje tri osobe su poginule, a desetine su ranjene. Rusija je takođe ispalila novu raketu Orešnik koja može da nosi nuklearnu bojevu glavu, na grad južno od Kijeva, što je izgledalo kao signal upozorenja Ukrajini. To je bio treći put da je Rusija ispalila Orešnik na metu u Ukrajini i prvi put da je gađala lokaciju blizu Kijeva. Lavrov je u telefonskom razgovoru s Rubiom, kako je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, upozorio da Moskva planira da pokrene "sistematske i dosledne napade" na ukrajinske vojne lokacije u Kijevu i "relevantne centre za donošenje odluka". On je takođe savetovao Rubija da američke državljane i diplomate treba evakuisati iz Kijeva. U posebnom saopštenju, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je navelo da su sve strane ambasade upozorene na mogućnost novih ruskih udara. Stejt department nije izdao detaljno saopštenje o razgovoru Lavrova s Rubiom. Rubio je ipak u izjavi novinarima koji su putovali s njim u Indiju potvrdio Lavrovljev savet i pretnju. "Mislim da me je zvao samo lično da mi kaže (o upozorenju)", rekao je Rubio. "Kijev je veoma opasno mesto već nekoliko godina. Vidite, opasnost u svim ovim ratovima dok, kako se nastavljaju, a zatim traju, jeste da uvek postoje pretnja eskalacije, širenja u nešto novo." "Zato rat mora da se završi", rekao je on. Rubio je takođe potvrdio da su zamrznuti mirovni pregovori između Moskve i Kijeva, u kojima posreduju SAD. Ruska invazija na Ukrajina, koja je sada u petoj godini, zapala je gotovo u pat poziciju, pošto su ukrajinske snage zaustavile ruske trupe na mnogim mestima duž linije fronta od 1.100 kilometara. Poslednjih nedelja, ukrajinske trupe su takođe ostvarile male teritorijalne dobitke, potiskujući ruske trupe.

U trenucima kada se na medije ili novinare vrši određeni pritisak i na njihov račun iznose optužbe bez dokaza, najvažnije je da oni ostanu profesionalni, insistiraju na činjenicama i transparentnosti u radu, zaključila je urednica portala KoSSev Tajana Lazarević na debati u Medija centru u Čaglavici kod Prištine. Debata je organizovana nakon što je Srpska lista u nekoliko navrata optužila pojedine novinare ili medije da su "doprineli" privođenju direktora srpskih zdravstvenih ili obrazovnih institucija zbog "uticaja na slobodnu volju birača". Ova vodeća stranka Srba na Kosovu, koja deluje uz podršku Beograda, nije navela koje tačno medije ili novinare smatra "odgovornim" za ova privođenja. Inače, prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se 7. juna, a od srpskih političkih subjekata učestvuju Srpska lista i stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića. Lazarević je podvukla da mediji ne smeju da ignorišu targetiranja, ali ni da dozvole da ih ona "uvuku u atmosferu konflikta koja odvlači pažnju sa javnog interesa". "Ovakve izjave imaju za cilj da odvuku pažnju sa stvarnog problema", ocenila je ona. Dodala je i da legitimna kritika medija podrazumeva konkretne argumente, dok targetiranje i etiketiranje novinara i medija bez dokaza predstavlja pritisak. "To stvara jednu opštu klimu nesigurnosti i pritiska, a kod nekih novinara i stepen autocenzure", navela je Lazarević. Budimir Ničić, urednik Medija centra Čaglavica, ocenio je "opasnim" bilo kakvo targetiranje novinara i medija, te dodao da oni koji nisu zadovoljni određenim izveštavanjem mogu da se obrate nadležnim institucijama, poput regulatornih organa ili pravosudnih institucija. Kako je informacija o otkazima dospela u medije?Osnovno tužilaštvo u Prištini je 19. maja saopštilo da je reagovalo po službenoj dužnosti nakon pisanja medija da se vrši pritisak na slobodnu volju birača uoči izbora. U javnosti je informaciju o navodnim političkim pritiscima najpre izneo ministar u Vladi Kosova na dužnosti Nenad Rašić, koji je lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. On je naveo kako je oko 20 ljudi koji ga podržavaju dobilo otkaz, te da se u narednom periodu očekuje da još oko 40 osoba dobije rešenje o otkazu samo na teritoriji opštine Gračanica. Radio Slobodna Evropa (RSE) je 18. maja preneo svedočenja nekoliko radnika koji su ustvrdili da su dobili otkaz iz "političkih razloga". Oni su po nekoliko decenija bili zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama Srbije na Kosovu, koje uglavnom poslednjih godina vode ljudi bliski Srpskoj listi. U pojedinim rešenjima o otkazu, u koje je RSE imao uvid, piše da je zaposleni "u dužem vremenskom periodu javno iznosio svoje političko opredeljenje, suprotno interesima za koje se opredeljuje srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji". Dan kasnije, u Medija centru u Čaglavici organizovana je debata na temu "Otkazi i politički pritisci uoči izbora – činjenice ili dezinformacije", na kojoj su govorili i zaposleni u srpskim institucijama koji su dobili otkaz. Sa ove debate izveštavali su i pojedini lokalni mediji na srpskom jeziku. Kako je Srpska lista targetirala novinare?Nakon što je sedam direktora srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija privedeno zbog sumnje da su svoje zaposlene otpustili iz političkih razloga, funkcioner Srpske liste Igor Simić je na konferenciji za medije ocenio kako su neki mediji učestvovali u "hajci", te da se radi o "politički motivisanom delovanju". U reakciji nakon određivanja jednomesečnog pritvora direktorima, Srpska lista je navela da se sprovodi "progon" uz direktno podstrekivanje Nenada Rašića i pojedinih "kvazi novinara, koji su zarad malo ćara i šake srebrnjaka odlučili da učestvuju u obračunu sa srpskim lekarima, nastavnicima, uglednim domaćinima". Potom je Igor Simić, na jednom od skupova podrške uhapšenim direktorima, ponovio stav da su "kvazi novinari" doprineli "targetiranju srpskih institucija", te da su se stavili u službu onih "koji žele da napadnu srpsko zdravstvo i obrazovanje". "Svako od vas i nas zna ko su ti ljudi jer oni koji su organizovali medijske predstave to nisu učinili kada su ljudi hapšeni i osuđeni za ratne zločine bez ikakvih osnova… nešto što je deo disciplinske odgovornosti zaposlenih podigli na neki viši nivo", rekao je on i dodao da “druga strana” nije imala mogućnosti da iznese svoje argumente. U međuvremenu je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao da će svako ko je svojim činjenjem doprineo privođenju petoro Srba, direktora zdravstvenih i prosvetnih institucija Srbije u centralnom delu Kosova, biti gonjen i sankcionisan u skladu sa zakonima Srbije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije odlučno je u nameri da svi odgovorni za ovaj antisrpski čin budu tretirani najstrože u skladu sa zakonima Republike Srbije", izjavio je Dačić. Nije, međutim, jasno na koje osobe Dačić misli, kao i na koje zakone se poziva, niti koji "antisrpski čin" je u pitanju. Pored ostalih, na privođenje direktora reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz navode da je kosovski premijer Aljbin Kurti "krenuo u lov na Srbe po nalogu Nenada Rašića". Dodao je da će zvanični Beograd na predstojećim izborima podržati Srpsku listu "svom snagom". Inače, zaposleni u obrazovnim i zdravstvenim institucijama na centralnom Kosovu svakodnevno održavaju proteste zbog privođenja direktora, kojima prisustvuju i čelnici Srpske liste. Predsednik ove stranke Zlatan Elek, koji je i direktor Kliničko-bolničkog centra u Severnoj Mitrovici, 25. maja rekao je da su direktori srpskih institucija "nepravedno" privedeni, da te institucije rade u sistemu Srbije i da nemaju "nikakve veze sa kosovskim pravosuđem i sa kosovskim sistemom". Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskom sistemu gotovo su jedine preostale, nakon što su ih kosovske vlasti zatvorile uz obrazloženje da su ilegalne i paralelne.

Najavljeni sastanak članova Predstavničkog doma Kongresa SAD Kita Selfa (Keith Self) iz redova republikanaca i demokrate Suhasa Subramaniama (Subramanyam) sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić u Beogradu je otkazan. Američke kongresmene u Beogradu je 25. maja primila državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nevena Jovanović. Kako su iz tog Ministarstva saopštili, tokom sastanka su razgovarali o bilatеralnim odnosima dve zemlje, globalnim temema, situaciji u rеgionu, kao i o položaju srpske zajednice na Kosovu. Iz Skupštine Srbije za Radio Slobodna Evropa nisu naveli zbog čega je otkazan sastanak sa Brnabić, koji je prethodno najavljen iz kabineta predsednice parlamenta. Iz Ambasade SAD u Srbiji nisu odmah odgovorili na upit o razlozima zbog kojih sastanak nije održan. Kongresmeni su 24. maja posetili Sarajevo i istakli posvećenost Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i teritorijalnom integritetu BiH. Sastali su se sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu. Vučić iz Kine o izveštaju Stejt departmentaPoseta regionu usledila je nakon što je Stejt department uputio Kongresu izveštaj o Zapadnom Balkanu u kom se, između ostalog, Srbija i Kosovo pozivaju da napreduju u normalizovanju odnosa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Kine, gde se nalazi u petodnevnoj poseti, poručio da su srpske vlasti "primile k znanju" izveštaj Stejt departmenta. "Poštujemo to što radi Stejt department, primili smo k znanju. Sarađivaćemo sa Amerikancima", kazao je Vučić srpskim medijima 25. maja. Stejt department je u izveštaju ocenio i da energetska zavisnost od Rusije i dalje predstavlja stratešku ranjivost regiona, kao i da Kina i Rusija aktivno pokušavaju da iskoriste nestabilnost, korupciju i slabo upravljanje u regionu. U Preševu očekuju posetu američkih kongresmenaPosetu kongresmena 26. maja očekuju čelnici Preševa, grada na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom. RSE nije dobio zvaničnu potvrdu ove posete od Ambasade SAD, ali je Ardita Sinani, gradonačelnica Preševa u svom postu na Facebook-u objavila dobrodošlicu kongresmenima u tom gradu. Sinani je za RSE navela da će ova poseta biti važan signal međunarodne pažnje prema položaju Albanaca u Preševskoj dolini. Prema njenim rečima, sa kongresmenima bi trebalo da se sastanu predstavnici lokalne samouprave, albanskih političkih partija i institucija, kao i predstavnici Nacionalnog saveta Albanaca. Kongresmen Kit Self inicijator je zakona kojim se od američkog državnog sekretara tražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u januaru za predlog tog zakona. Predlog zakona predviđa razmatranje više pitanja koji se tiču ove nacionalne manjine uključujući pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, a to dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. Prema rečima Ardite Sinani, gradonačelnice Preševa, ovo su i pitanja o kojima bi trebalo biti reči na sastanku sa kongresmenima. "Mnogi problemi o kojima govorimo prisutni su godinama i još uvek nisu sistemski rešeni", navodi ona. Albanci koji žive u Preševskoj dolini, opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često ukazuju na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali ove navode. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo je obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.

Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori ograničilo je na šest meseci emitovanja programa televizije Informer iz Srbije uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Savjet Agencije za audiovizuelne medijske usluge (SAMU) saopštio je u ponedeljak da je dokumentarni film "Referendum – priča o izmišljenoj slobodi" samo jedan od takvih sadržaja i da nije izolovan slučaj u odnosu na utvrđene povrede profesionalnih i regulatornih standarda. SAMU je takođe zbog emitovanja tog dokumentarnog filma pokrenula postupke protiv televizija Adria i Prva, emitera registrovanih u Crnoj Gori. Vlasnik TV Informer je kompanija Insajder Team iz Srbije koja izdaje i provladin tabloid Informer. Vlasnici televizija Adria i Prva su takođe u većinskom vlasništvu pojedinaca i kompanija izvan Crne Gore. "Iako postoji pojačano interesovanje javnosti za predmetne sadržaje, važno je naglasiti da oni nisu predmet analize Agencije zbog javnih reakcija, već se duže vrijeme nalaze pod kontinuiranim monitoringom stručnih službi, koje su kroz redovni nadzor i analizu programskih sadržaja pravovremeno uočile i anticipirale ponavljajuće obrasce spornih medijskih praksi", naveo je SAMU. Regulatorno telo je navelo da je analizom sadržaja na Informer TV tokom dužeg vremenskog perioda utvrdilo postojanje kontinuiranog uređivačkog obrasca u okviru kojeg su plasirani sadržaji i kvalifikacije kojima se vređa dostojanstvo građana Crne Gore na osnovu njihove nacionalne pripadnosti i podriva međusobno poštovanje među društvenim i nacionalnim zajednicama. "Posebno je evidentirano sistematsko osporavanje državnog i nacionalnog identiteta Crne Gore, uz ponavljajuće obrasce uređivačkog predstavljanja koje može podstaći diskriminaciju, društvenu polarizaciju i netrpeljivost na osnovu nacionalne pripadnosti", naveo je SAMU. Ta agencija je u februaru pokrenula postupke protiv Informer TV zbog sadržaja s elementima govora mržnje, negiranja nacionalnog identiteta i glorifikacije pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca, što predstavlja kršenje Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji, ali da je ta televizija nastavila da emituje sličan sporan sadržaji. SAMU navodi da je u obavestila nadležni regulatorni organ Srbije odakle je TV Informer "pružajući mogućnost preduzimanja mjera u okviru njegove nadležnosti", ali pošto ni posle toga nije došlo do prestanka emitovanja spornih sadržaja, "Savjet Agencije ocijenio je da su se stekli uslovi za izricanje mjere privremenog ograničavanja reemitovanja kompletnog programa Informer TV na teritoriji Crne Gore".

Najmanje dvadeset jedna osoba povređena je kada je u ponedeljak tramvaj iskočio iz šina i uleteo u lokal u širem centru glavnog grada Srbije. Univerzitetski Klinički centar Srbije (UKCS) saopštio je da su pacijenti pregledani u njihovom Urgentnom centru stabilnog opšteg stanja. "Nakon urađene dijagnostike, na dalje lečenje, na ortopediji UKCS zadržan je jedan pacijent", navodi se u saopštenju. Prvo osnovno javno tužilaštvo ranije je saopštilo da je među povređenima i vozač tramvaja. Tužilaštvo je naložilo hitan tehnički pregled tramvaja, te pregled nadzornih kamera. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova su nezvanično rekli za RSE da se uzrok nesreće utvrđuje. Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd" saopštilo je da je jedan od mogućih uzroka nesreće "neprilagođena brzina kretanja prilikom prolaska kroz skretnicu". "Tramvaj je udario u obližnju zgradu, pri čemu je, nažalost, povređeno više putnika, kao i vozačica tramvaja. Najveći broj povreda je, prema dosadašnjim saznanjima lakše prirode, dok je kod dva putnika konstatovana teža telesna povreda u vidu preloma ekstremiteta", saopštio je GSP. Ana Stojkovski, zaposlena u lokalu u koji je uleteo tramvaj, rekla je za RSE da je u trenutku nesreće bila na prvom spratu. "Samo koleginica i ja smo bile u lokalu. Bile smo na spratu i čule smo jak udar, podsetilo me je na detonaciju. Onda je neko zakukao. Toliko smo se uplašile da nismo smele da siđemo", kaže Stojkovski. Ona dodaje da ne zna koliko je ljudi bilo u tramvaju, ali da je više od 10 vozila Hitne pomoći došlo brzo na lice mesta i odvelo ljude iz tramvaja. Službe Gradskog saobraćajnog preduzeća su nakon dva sata izvukle oštećen tramvaj iz objekta i odvezle ga u garažu.

Liderke beloruske opozicije u egzilu Svjatlana Tihanovskaja stigla je u ponedeljak u Kijev, u svoju prvu posetu Ukrajinu za više od četiri godine od početka ruske invazije. Pre sastanka s visokim ukrajinskim zvaničnicima, Tihanovskaja je u Kijevu položila cveće na grob Marije Zajcave, Beloruskinje koja je učestvovala u antivladinim protestima u Minsku i poginula boreći se za Ukrajinu 2025. Liderka beloruske opozicije stigla je u Kijev dok se pojačavaju tenzije između Kijeva i Minska. Ukrajina je nedavno naredila pojačane mere bezbednosti u severnim regionima koji se graniče s Belorusijom, dok su ukrajinski i evropski zvaničnici zabrinuti zbog velike rusko-beloruske vežbe nuklearne obuke koja je upravo završena. "Idem u Ukrajinu s pitanjem kako mi, kao Belorusi, kao društvo, možemo pomoći Ukrajini. Svi shvatamo da će rezultati rata u velikoj meri uticati na situaciju u Belorusiji", rekla je ona za RSE u intervjuu pre puta. "Ako Ukrajina pobedi, to će biti najveća prilika za Beloruse unutar zemlje da oslobode Belorusiju", rekla je tokom intervjua u Pragu. "Jer, naravno, naša sudbina u velikoj meri zavisi od sudbine Ukrajine, a svi Belorusi žele da žive dobro, žele da žive bez diktature, žele da žive slobodno." Tihanovskaja je u Kijev i dok se u ukrajinskoj prestonici radi na čišćenju posle velikog ruskog napada dronovima i raketama dan ranije. Napad je bio jedan od najgorih na ukrajinsku prestonicu u skorije vreme. Belorusija je od februara 2022. imala sporednu ulogu u ruskoj invaziji. Čvrstorukaški lider Aleksandar Lukašenko dozvolio je ruskim snagama da koriste belorusku teritoriju za napade, dok su u beloruskim bolnicama lečeni ranjeni ruski vojnici. Međutim, Lukašenko je odbio da angažuje beloruske snage u borbi, uprkos zahtevima Rusije, a takođe je pokušao da se pozicionira kao posrednik između Ukrajine i Zapada s jedne i Rusije s druge strane. Prošle nedelje, u Belorusiji su održane velike vežbe nuklearne obuke s Rusijom, u kojoj su navodno korišćene prave nuklearne bojeve glave. Kao jedan od signala porasta zabrinutosti Zapada, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je razgovarao s Lukašenkom telefonom tokom vikenda, upozoravajući ga u pogledu učešće u ratu Rusije protiv Ukrajine. Kada su ukrajinske vlasti nedavno najavile pojačane mere bezbednosti duž granice s Belorusijom, upozorile su na potencijalnu sabotažu ili druge neprijateljske akcije. Tihanovskaja je bila primorana da pobegne iz Belorusije posle predsedničkih izbora 2020. kada je Lukašenko proglasio pobedu uprkos široko rasprostranjenim tvrdnjama beloruske opozicije i Zapada o krađi izbora. Ona ima podršku mnogih beloruskih opozicionih grupa, iako je širi opozicioni pokret sam po sebi pogođen unutrašnjim sukobima i neslaganjima.