Netransparentan rad tužilaštva, ograničena ili nepostojeća regionalna saradnja, blage kazne zatvora za ratne zločine, neke su od ocena izveštaja Fonda za humanitarno pravo (FHP) o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji u 2025. godini. U izveštaju, koji je predstavljen 30. aprila, navodi se da se suđenja za ratne zločine i dalje odvijaju u atmosferi poricanja i relativizacije zločina počinjenih tokom ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. "Državni funkcioneri, političari i režimu bliski novinari aktivno učestvuju u oblikovanju narativa koji podriva sudski utvrđene činjenice i marginalizuje žrtve", navodi se u izveštaju. Potez gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapić, koji je na društvenim mrežama 18. aprila objavio sliku Ratka Mladića uz poruku "srpski heroj", poslednji je u nizu primera veličanja osuđenih ratnih zločinaca. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić prethodno je u objavi na Instagramu trojicu osuđenih ratnih zločinaca - Mladića, Jovicu Stanišića i Frenka Simatovića - nazvao "svojim prijateljima i saradnicima koji su bili značajni za naš narod i državu". Advokat Sead Spahović ocenio je na predstavljanju izveštaja da zvaničnici Srbije godinama unazad "stoje iza ratnih zločina". "Zato Tužilaštvo za ratne zločine ne može da funkcioniše i nije nikad funkcionisalo", rekao je on. Bez glavnog tužioca za ratne zločineFHP u izveštaju navodi da postupak za izbor glavnog tužioca za ratne zločine nije okončan, iako je konkurs otvoren pre dve godine. "Proteklu godinu obeležili su sve izraženiji politički pritisak na pravosuđe, kao i sužavanje prostora za javne rasprave i stručne debate o izmenama i dopunama zakonskih rešenja", saopštio je Fond u izveštaju. Sredinom maja 2025. godine vršiocu funkcije glavnog tužioca istekao je jednogodišnji mandat, nakon čega je postoji samo rukovodilac odeljenja. "Izbor glavnog javnog tužioca za ratne zločine ostao je u senci političke borbe za prevlast u Visokom savetu tužilaštva i nije okončan ni u 2025. Odsustvo nosioca rukovodeće funkcije u Javnom tužilaštvu za ratne zločine dodatno je umanjilo efikasnost i transparentnost njegovog rada", ocenio je Fond. Saradnja sa tužilaštvima iz regionaMarijana Čestić Jelovac, pravna analitičarka Fonda za humanitarno pravo, navodi da je regionalna saradnja stagnirala, a da je sa Hrvatskom i Kosovom saradnja tužilaštava "nepostojeća". "Sa tužilaštvom BiH se saradnja svodi na ustupanje optužnica", navodi ona. U izveštaju se navodi da tužilaštva dve zemlje nisu sprovodila zajedničke istrage u prethodnoj godini. U izveštaju se navodi i da zahtevi koji dolaze iz Hrvatske često ostaju u fazi obrade ili se na njih odgovara u ograničenom obimu. Kada je reč o saradnji sa Kosovom, koja se odvija posredstvom misije EULEX, u prvih devet meseci 2025. godine Tužilaštvo u Beogradu je uputilo devet zahteva za pravnu pomoć. Prema dostupnim podacima, ni na jedan zahtev nije dostavljen odgovor. Istovremeno, srpskom pravosuđu nije upućen nijedan zahtev za pravnu pomoć putem EULEX-a. "Navedeni podaci ukazuju na veoma ograničen nivo praktične saradnje u procesuiranju ratnih zločina, što kao posledicu ima sve veći broj suđenja u odsustvu", navodi se u izveštaju. Fond ukazuje i na to da se prioritizuju predmeti koji se odnose na ratne zločine protiv srpskog stanovništva. 'Blage kazne zatvora'Marijana Čestić Jelovac ukazala je i na to da su sudovi dosuđivali niske kazne zatvora i da je dat "preveliki značaj olakšavajućim okolnostima". Prema njenim rečima, naročito su problematične kazne zatvora za seksualno nasilje u oružanom sukobu. "U 2025. su donete tri presude, dve su se odnosile na silovanje i sudovi su dosudili kaznu zatvora od sedam godina u oba predmeta, što je bliže zakonskom minimumu (od pet godina zatvora)", istakla je. Saradnja sa Mehanizmom u HaguFond za humanitarno pravo ukazao je da Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu nije pokazalo efikasnost u predmetu protiv haškog osuđenika Vojislava Šešelja i četvoro njegovih saradnika. Ovaj predmet je Mehanizam u Hagu ustupio Srbiji početkom 2024. godine i odnosi se na optužnicu koja Šešelja tereti za nepoštovanje suda, odnosno kršenje pravilnika Tribunala o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije. "Optužnica nije podignuta ni dve godine kasnije i predmet se i dalje nalazi u ranoj fazi postupka", navodi Fond. U izveštaju se navodi da se Tužilaštvo u Beogradu nikada nije javno oglasilo o ustupljenom predmetu, te da posmatrači haškog Mehanizma ukazuju da su tokom 2025. godine imali "ograničenu komunikaciju " sa Tužilaštvom.

Vršiteljka dužnosti predsednice Kosova, Aljbulena Hažiju (Haxhiu), proglasila je 7. jun kao datum održavanja novih vanrednih parlamentarnih izbora. Odluka, koju je Hažiju saopštila u četvrtak, usledila je ubrzo nakon održavanja sastanka sa liderima i predstavnicima političkih partija u zemlji, na kojem se razgovaralo o određivanju datuma izbora. Predstavnici pojedinih najvećih partija izjavili su nakon sastanka da su se "većinom složili" da se novi izbori održe 7. juna. Novi izbori dolaze nakon što Skupština nije uspela da izabere novog predsednika u predviđenom roku, čime je zemlja zapala u novu političku krizu. Skupština je imala rok do ponoći u utorak, 28. aprila, da izabere šefa države, pošto je mandat predsednice Vjose Osmani istekao početkom aprila. Raspuštanje Skupštine u utorak znači da novi izbori moraju biti održani u roku od 45 dana. Shodno tome, prema zakonskim procedurama, postojala su samo dva moguća datuma za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora: 31. maj i 7. jun. Ovo će biti treći parlamentarni izbore na Kosovu u roku od oko godinu i po dana. Bedri Hamza, lider najveće opozicione stranke, Demokratske partije Kosova (PDK), rekao je posle sastanka da je "većina političkih partija koje su ovde zastupljene i prisutne bila za datum 7. jun". "Da, u svakom slučaju uzeće se u obzir i radna dinamika i razlozi da izbori budu što bolje pripremljeni, a naravno i Centralna izborna komisija (CIK) ima svoj posao, svoju procenu rada i sve neophodne pripreme", rekao je on. Dan ranije, Hažiju se sastala sa predsednikom Centralne izborne komisije Krešnikom Radonićijem (Kreshnik Radoniqi), koji je izjavio da to telo – zaduženo za sprovođenje i organizaciju izbora – preferira 7. jun kao datum izbora. Jehona Lušaku (Lushaku) iz opozicionog Demokratskog saveza Kosova (LDK) istakla je da je njena partija "saglasna da 7. jun bude datum izbora". "Kao LDK, dali smo svoje mišljenje da se, u okviru zakonskih okvira, 7. jun proglasi za datum izbora, s obzirom na to da je i CIK to prethodno zatražila, jer joj je potrebno više vremena za što profesionalniju organizaciju izbora", rekla je Lušaku nakon sastanka. Takođe, član Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Ardijan Đini (Gjini) potvrdio je da postoji "gotovo potpuna saglasnost" da se izbori održe 7. juna. "I mi smo se složili, iako, iskreno, nismo imali neku posebnu preferencu kada su datumi u pitanju, ali izgleda da je postojao gotovo potpuni konsenzus da to bude 7. jun", rekao je on. Nakon sastanka u četvrtak, očekuje se da Hažiju zvanično proglasi datum prevremenih izbora, a rok za to joj ističe krajem naredne sedmice. Treći uzastopni izboriOvo će biti treći parlamentarni izbori u roku od 18 meseci, nakon onih u februaru i decembru 2025. godine, koji su, prema oceni stručnjaka, doveli zemlju u sistemsku institucionalnu krizu. Naim Rašiti, direktor Balkanske grupe za politiku iz Prištine, rekao je za Radio Slobodna Evropa da Kosovo prolazi kroz političku i institucionalnu krizu i da ni vanredni parlamentarni izbori "ne garantuju stabilnost" ni sada. On je naglasio da Kosovu, u očima međunarodnog faktora, prolazi kroz "sistemsku političku i institucionalnu krizu". Ranije u četvrtak, Evropska unija izrazila je žaljenje zbog toga što političke stranke nisu pronašle nijednu ličnost za kandidata za predsednika zemlje koja bi ujedinila društvo, kako bi se izbegli treći uzastopni izbori. Portparol EU rekao je za Radio Slobodna Evropa da evropski blok poziva političke stranke da pronađu zajednički jezik kako bi se izbegle institucionalne krize u zemlji.

Ukrajinski dronovi pogodili su rusko naftno postrojenje oko 1.500 kilometara od ukrajinske granice, saopštili su zvaničnici, u najnovijem nizu dalekometnih napada usmjerenih na rusku energetsku infrastrukturu. Napad je uslijedio svega nekoliko sati nakon što su američki predsjednik Donald Tramp (Trump) i njegov ruski kolega Vladimir Putin telefonom razgovarali o mogućem prekidu vatre, kojim bi se privremeno zaustavio četverogodišnji, sveobuhvatni rat Rusije protiv Ukrajine. Regionalni guverner Dmitrij Mahonin (Dmitry Makhonin) saopštio je 30. aprila da je ukrajinski borbeni dron pogodio naftno postrojenje i industrijski kompleks u ruskoj Permskoj oblasti, dodajući da nije bilo poginulih niti značajne materijalne štete. Ukrajinska Služba bezbjednosti (SBU) potvrdila je da je dan ranije izveden sličan napad dronom na rusku naftnu pumpnu stanicu u blizini grada Perma. Ukrajinska Služba bezbjednosti (SBU) saopštila je 29. aprila na Telegramu da je na tom postrojenju izbio veliki požar, dodavši da su, prema preliminarnim izvještajima, gotovo svi rezervoari za skladištenje nafte bili zahvaćeni vatrom. Nakon napada dronom u Permu, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) rekao je da će snage Kijeva nastaviti da proširuju domet svojih udara unutar Rusije. "Nastavićemo da širimo domet tih udara, a to su u potpunosti opravdani ukrajinski odgovori na ruski teror", napisao je Zelenski u objavi na mreži X. Dana 28. aprila, ukrajinski napad dronom izazvao je veliki požar u ruskoj rafineriji nafte u crnomorskoj luci Tuapse, što je bio treći napad na naftna postrojenja u manje od dvije sedmice. Požar je ponovo zahvatio objekat velikim plamenovima i doveo do evakuacija. Ruski predsjednik Vladimir Putin opisao je taj napad kao dokaz pojačanih ukrajinskih napada na civilne ciljeve. Ukrajina je posljednjih mjeseci pojačala napade dronovima na ruska naftna postrojenja, čime je ograničila izvoz i umanjila sposobnost Moskve da iskoristi skok globalnih cijena energenata, izazvan ratom s Iranom i efektivnim zatvaranjem Hormuškog moreuza od strane Teherana. U međuvremenu, ukrajinski zvaničnici saopštili su da je u ruskom napadu dronom na ukrajinski veliki lučki grad Odesu, tokom noći 30. aprila, povrijeđeno najmanje 20 ljudi. Kako je saopštio Serhij Lisak (Serhiy Lysak), šef vojne administracije Odese, troje povrijeđenih nalazi se u kritičnom stanju. Dodao je da je napad prouzrokovao veliku štetu širom Odese, uključujući stambene zgrade, jedan vrtić, hotel, tržni centar i objekte infrastrukturnog značaja. Prema podacima ukrajinske vojske, ruske snage su tokom noći 30. aprila ispalile jednu balističku raketu Iskander‑M i 206 dronova. Tramp i Putin razgovarali o privremenom prekidu vatreTramp i Putin održali su telefonski razgovor tokom kojeg su razmatrali mogućnost privremenog prekida vatre s ciljem zaustavljanja borbi u ratu u Ukrajini. Tramp je 29. aprila rekao novinarima u Bijeloj kući da je tokom 90‑minutnog razgovora s Putinom otvorena tema prekida vatre narednog mjeseca, povodom godišnjice završetka Drugog svjetskog rata u Evropi. Tramp je naveo da je predložio "malo" primirja i da misli da bi Putin "mogao pristati na to". Putinov savjetnik za spoljnu politiku Juri Ušakov (Yury Ushakov) rekao je ruskim medijima da je Putin poručio kako je spreman na prekid vatre tokom ili oko 9. maja, kada Rusija obilježava poraz nacističke Njemačke. Ušakov je dodao da je telefonski razgovor inicirala ruska strana. Ove izjave uslijedile su nakon što je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da će ovogodišnja parada povodom Dana pobjede na Crvenom trgu – centralni kremaljski događaj kojim se obilježava sovjetska uloga u Drugom svjetskom ratu i današnja vojna moć Rusije – biti znatno smanjena. Po prvi put u gotovo dvije decenije, na paradi neće biti prikazana vojna vozila ni teško naoružanje. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je, reagujući na telefonski razgovor između Donalda Trampa i Vladimira Putina, da je naložio svom timu da stupi u kontakt s američkom administracijom kako bi razjasnio ruski prijedlog o privremenom prekidu vatre. "Razjasnićemo o čemu se tačno radi – da li je to nekoliko sati bezbjednosti za paradu u Moskvi ili nešto više", napisao je Zelenski u objavi na mreži X. On je naglasio da je cilj Ukrajine dugoročni prekid vatre, kao i pouzdane i garantovane bezbjednosne garancije za građane.

Evropska unija (EU) izrazila je žaljenje zbog nastale političke situacije na Kosovu, nakon neuspeha u izboru predsednika države, čime je izazvana još jedna runda vanrednih izbora u zemlji. "EU je više puta pozivala sve političke aktere da obezbede institucionalnu stabilnost. Žalimo što političke stranke nisu identifikovale ujedinjujuću figuru kao kandidata za predsednika, što znači da se Kosovo sada kreće ka svojim trećim opštim izborima za manje od 18 meseci", navodi se u pisanoj izjavi iz pres službe EU. Kosovo se poziva da "hitno ojača međustranački dijalog" kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje institucija kako bi mogle da iskoriste prilike koje donose korist građanima, uključujući i one u okviru Plana rasta. Građani Kosova će ponovo izaći na parlamentarne izbore, najkasnije 7. juna ove godine. Ovaj proces postao je neizbežan 28. aprila, samo četiri meseca nakon izbora održanih 28. decembra, kada poslanici nisu uspeli da izaberu predsednika, čime je automatski aktiviran ustavni rok koji zemlju vodi na izbore u roku od 45 dana. Kosovo ulazi u ciklus ponovljenih izbora, što otvara paralele sa bugarskim iskustvom političkih blokada. Analitičari upozoravaju da kriza usporava ključne reforme i stvara trajni finansijski trošak za državni budžet, bez jasne garancije da će novi izbori doneti političku stabilnost. Tokom 2025. godine izbori su održani u februaru i decembru. Nakon izbora održanih 9. februara 2025, Skupština Kosova je mesecima ostala nekonstituisana, a na kraju je propalo i formiranje Vlade. Vlada je izabrana nakon decembarskih izbora, međutim, neizbor predsednika doveo je do raspuštanja Skupštine.

Iranska valuta pala je na rekordno nizak nivo u odnosu na američki dolar, dok dvomjesečni sukob potresa ekonomiju zemlje već pogođenu sankcijama. Zračni udari Sjedinjenih Država i Izraela, pokrenuti protiv Irana 28. februara, zajedno s američkom pomorskom blokadom iranskih luka i brodova, poremetili su ključni izvoz nafte Teherana, usporili domaću proizvodnju i dodatno podstakli inflaciju. Iranska nacionalna valuta, rijal, pala je 29. aprila na novi minimum od 1,81 milion za jedan američki dolar, prije nego što se narednog dana djelimično oporavila. Prema navodima iranskih medija, vrijednost rijala u posljednjih nekoliko dana pala je za gotovo 15 posto. Iran i Sjedinjene Države postigli su dogovor o prekidu vatre 8. aprila, iako je Washington potom dodatno pojačao ekonomski pritisak uvođenjem blokade 13. aprila, potezom koji je Iranu dodatno otežao pristup devizama kroz izvoz. Prema podacima Centralne banke Irana, godišnja inflacija, koja je prije početka rata iznosila više od 40 posto, porasla je na 50 posto zaključno s 4. aprilom. Građani Irana navode da su cijene osnovnih namirnica poput riže, jaja i piletine značajno porasle od početka sukoba. Rastuća inflacija bila je okidač za proteste širom zemlje koji su izbili u januaru i predstavljali jednu od najvećih prijetnji vjerskim vlastima u Iranu od Islamske revolucije 1979. godine. Vlasti su na demonstracije odgovorile neviđenom silom, pri čemu su, prema navodima organizacija za ljudska prava, hiljade ljudi poginule. Iran je, s druge strane, nastojao da nanese ozbiljnu ekonomsku štetu Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima. Kao odgovor na američko-izraelske zračne udare, Teheran je praktično zatvorio Hormuški moreuz, ključnu saobraćajnicu za globalne isporuke nafte i gasa, za međunarodni pomorski saobraćaj. Taj potez uzdrmao je međunarodna energetska tržišta i poremetio globalnu ekonomiju. Dana 29. aprila, cijena nafte Brent porasla je za skoro sedam posto, na više od 126 dolara po barelu, što je najviši nivo od početka potpune ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Komandant misije NATO na Kosovu (KFOR), turski general-major Ozkan (Ulutash)Ulutaš, izjavio je da je od oktobra 2025. godine bezbednosna situacija na Kosovu generalno mirna, ali da postoji mogućnost za nove tenzije. "Nismo videli ponavljanje nasilja kakvo smo imali 2023. godine. Međutim, situacija ostaje krhka, sa potencijalom za nove tenzije, posebno na severu Kosova", rekao je Ulutaš na sastanku sa ambasadorima zemalja članica NATO-a i partnerskih država koje učestvuju u misiji, održanog 29. aprila u Briselu. Tenzije na severu Kosova porasle su maja 2023. godine, kada su u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na vlast došli albanski gradonačelnici nakon što je Srpska lista pozvala na bojkot izbora. Situacija je kulminirala septembra iste godine, kada je naoružana grupa Srba napala policiju Kosova u Banjskoj kod Zvečana. Tada je ubijen jedan kosovski policajac, dok su u razmeni vatre potom stradala i trojica srpskih napadača. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste – vodeće srpske stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Kosovo za napad optužuje Srbiju, dok Beograd to odlučno negira. Ranije ove godine, generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da se od Srbije očekuje da utvrdi odgovornost za događaje u Banjskoj. Dvojica od 45 optuženih na Kosovu - Blagoje Spasojević i Vladimir Tolić - osuđeni su na doživotni zatvor, dok je Dušan Maksimović osuđen na 30 godina zatvora zbog događaja u Banjskoj. Ostali optuženi se nalaze u bekstvu. Tokom sastanka u Briselu, Ulutaš je takođe naglasio da postoji "hitna potreba za dugoročnim političkim rešenjem". "NATO i dalje u potpunosti podržava dijalog o normalizaciji odnosa koji vodi posredstvom Evropske unije. Na kraju, stabilnost zavisi od toga da sve strane izaberu diplomatiju umesto nasilja. Put ka trajnom miru je politički, a ne vojni. KFOR će nastaviti da podržava ovaj proces", rekao je Ulutaš. Kosovo i Srbija vode dijalog uz posredovanje EU od 2011. godine u okviru kog je postignuto niz sporazuma, ali se mnogi ne sprovode na terenu. Dijalog na visokom političkom nivou je u blokadi od septembra 2023. jer njegov nastavak premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava izručenjem Milana Radoičića, što Srbija odbija da uradi.

Sloboda medija na Zapadnom Balkanu se generalno pogoršava, ocenili su Reporteri bez granica na čijoj su ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda u svetu Srbija i Bosna i Hercegovina među najgore plasiranim evropskim državama. Organizacija za zaštitu slobode medija i prava novinara sa sedištem u Parizu u izveštaju Indeks slobode medija u svetu za 2026. objavljenom u četvrtak ocenjuje da je sloboda medija globalno na najnižem nivou u poslednjih 25 godina, dok manje od jedan odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima je situacija s medijima "dobra". Srbija se nalazi na 104. mestu, a Bosna i Hercegovina na 90 mestu na listi sa 180 zemalja, pri čemu su obe zemlje u kategoriji "Teška situacija" po pitanju slobode medija. "S izuzetkom Kosova (84. od 180 zemalja i teritorija u Indeksu, +15 mesta od 2025. godine), koje je zabeležilo poboljšanje uprkos tome što je ostalo jedna od najslabije rangiranih zemalja u Evropi, sloboda medija na Zapadnom Balkanu se generalno pogoršava", naveli su Reporteri bez granica. S druge strane, ističu se u izveštaju, iako su Albanija (83. na listi), Bosna i Hercegovina i Srbija kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, sve tri zemlje su neprijateljski nastrojene prema novinarstvu i ranjive na propagandu, Od država Zapadnog Balkana najbolje su plasirane Crna Gora (41. mesto) i Severna Makedonija (45. mesto). Crna Gora je zahvaljući indeksu 71 svrstana u kategoriju "Zadovoljavajuća" po pitanju medijskih sloboda, dok je Severna Makedonija s indeksom 69 u kategoriji "Problematična situacija". U toj kategoriji su i Albanija s indeksom 56 i Kosovo s indeksom 55. Bosna i Hercegovina (indeks 54) i Srbija (indeks 50) su u kategoriji "Teška situacija". U toj grupi od evropskih zemalja je jedino još Gruzija (na 135. mestu), dok su Kazahstan, Turska, Belorusija, Azerbejdžani i Rusija u najlošijoj kategoriji "Veoma ozbiljna situacija". Na vrhu liste Reportera bez granica su Norveška, Holandija, Estonija, Danska, Švedska, Finska i Irska, i to su jedine zemlje svrstane u kategoriju "Dobra situacija". Na dnu liste su Saudijska Arabija, Iran, Kina, Severna Koreja i Eritreja. Reporteri bez granice ukazuju da se u Belorusiji i Rusiji zakoni a borbu protiv terorizma i ekstremizma "redovno koriste za kriminalizaciju rada novinara". S druge strane, za Ukrajinu se navodi da je relativan izuzetak u istočnoj Evropi usled blagog poboljšanja uprkos ruskoj invaziji. "Taj napredak je prvenstveno postignut zahvaljujući dinamičnom medijskom sektoru u zemlji i istraživačkom radu ukrajinskih medija za jačanje transparentnosti u političkom životu države", navode Reporteri bez granica. Najveći skok je zabeležila Sirija posle pada režima Bašara al Asada koja je na listi u 2026. napredovala Sirija za 36 mesta 141. poziciju. Manje od jedan odstoPrvi put u istoriji Svetskog indeksa slobode medija, više od polovine zemalja sveta nalazi se u situaciji koja je ocenjena kao "teška" ili "veoma ozbiljna", navode Reporteri bez granica i ukazuju da u poslednjih 25 godina prosečna ocena svih ispitanih zemalja nikada nije bila tako niska. Pre 25 godina petina svetske populacije je živelo u zemljama u kojima je situacija u medijima smatrana "dobrom", dok sada manje od jedan odsto svetske populacije uživa u takvim uslovima. Usvajanje sve restriktivnijih zakona, posebno povezanih s pitanjima nacionalne bezbednosti, još od 2001. nagriza pravo na informisanje, čak i u demokratskim državama, navodi se u izveštaju. Problem s restriktivnim zakonima je sveprisutan, pošto je, kako ističu Reporteri bez granica, od pet indikatora kojima mere stanje slobode medija (ekonomski, pravni, bezbednosni, politički i društveni), indikator pravnog okvira zabeležio najveći pad ove godine. Problemi i u Evropskoj unijiOrganizacija sa sedištem u Parizu navodi da mnoge članice Evropske unije i kandidati za članstvo krše Evropski zakon o slobodi medija (EMFA), koji je stupio na snagu u avgustu 2025. U Nemačkoj, koja je 14. na listi, zakoni o nacionalnoj bezbednosti ne ispunjavaju stroge zahteve zakona u vezi sa zaštitom novinara i njihovih izvora, navode Reporteri bez granica. U više zemalja su podrivene odredbe EMFA koje garantuju nezavisnost javnih servisa, posebno u Bugarskoj (71. mesto), Malti (67.), Italiji (56.), Slovačkoj (37.), Francuskoj (25.), Litvaniji (15.) i Češkoj (11.). Estonija (3.), čiji javni servis nije izbegao pritiske, izgubila je svoju poziciju unutar EU u korist Holandije. Reporteri bez granica navode da je u Mađarskoj odlazeća vlada Viktora Orbana odbila da sprovede EMFA i kršila slobodu medija, pa je na 74. mestu i nalazi se među tri najniže rangirane članice EU s Kiprom (80. mesto) i Grčkom (86. mesto), gde, kako se navodi u izveštaju, evropski zakoni nisu uspeli da reše problem "oligarhizacije" medijskog pejzaža i pretnji po bezbednost novinara.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) izjavio je u redu da je u telefonskom razgovoru s ruskim kolegom Vladimirom Putinom razgovarao o mogućem privremenom prekidu vatre kako bi se zaustavile borbe u četvorogodišnjem ratu u Ukrajini. Tramp je rekao novinarima u Beloj kući da je tokom 90-minutnog razgovora s Putinom pokrenut razgovor o prekidu vatre povodom godišnjice završetka Drugog svetskog rata sledećeg meseca. Tramp je rekao da je predložio "malo" prekida vatre. "I mislim da bi on (Putin) to mogao da učini", rekao je predsednik SAD. Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov izneo je ruskim medijima dodatne detalje telefonskog razgovora, navodeći da je Putin rekao da je spreman na prekid vatre do ili oko 9. maja, kada Rusija obeležava poraz nacističke Nemačke. Moskva je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, zauzevši teritoriju u istočnom delu svog suseda. Borbe na kopnu su poslednjih meseci praktično u pat poziciji. Međutim, tokom prošle godine, Ukrajina je pojačala svoju kampanju napada dronovima, gađajući rusku energetsku infrastrukturu, vazduhoplovne baze i druge mete. Moskva se muči u nastojanju da održi odbranu od dronova. Ruske vlasti su najavile da će tradicionalne vojne parade u Moskvi i Sankt Peterburgu 9. maja ove godine biti manje, što se smatra merom za izbegavanje mogućih ukrajinskih napada dronova koji dosežu sve dublje u rusku teritoriju. Tramp i Putin su takođe razgovarali o ratu SAD sa Iranom. Tramp je naveo da je rekao Putinu da "pre nego što mi pomognete (s Iranom), želim da okončam vaš rat". Na pitanje koji će rat – u Ukrajini ili Iranu – prvi završiti, Tramp je rekao da bi mogli biti na istom "rasporedu".

Američki ministar energetike Chris Wright u srijedu je u Dubrovniku rekao da bi bio šokiran ako Europska unija ne podrži projekat Južne plinske interkonekcije koji će BiH priključiti na terminal za ukapljeni plin na hrvatskom otoku Krk i osloboditi je ovisnosti od ruskog plina. Wright je rekao da je ponosan na odluke vlada BiH i Hrvatske da se odluče na taj projekt i izrazio nadu da će on što prije biti realiziran. BiH i Hrvatska u utorak su u Dubrovniku – gdje se održava forum Inicijative triju mora koja okuplja zemlje između Baltika, Jadrana i Crnog mora – potpisale sporazum o izgradnji plinovoda Južna interkonekcija, koji bi trebao omogućiti BiH pristup novim izvorima opskrbe ukapljenim plinom (LNG) preko terminala na Krku, čime treba da se prekine potpuna ovisnost BiH o ruskom plinu. Europska unija ranije je, međutim, upozorila da bi zakonski okvir, kojim se privatna američka tvrtka postavlja kao glavni investitor, mogao utjecati na europski put BiH te na pristup za oko milijardu eura namijenjenih za infrastrukturne projekte u okviru EU Plana rasta za Zapadni Balkan. Iako je prvotno planirano da projekt u BiH vodi javna kompanija BH-Gas koja je u vlasništvu Vlade entiteta Federacije BiH, u provedbu je posebnim zakonom (lex specialis) uključena američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, osnovana krajem prošle godine. Prema dostupnim podacima, direktor AAFS Infrastructure and Energy je Jesse Binnall, bivši član pravnog tima američkog predsjednika Donalda Trumpa, dok je potpredsjednik Joseph Flynn, brat bivšeg američkog savjetnika za nacionalnu sigurnost Michaela Flynna. Wright nije htio komentirati američku privatnu tvrtku AAFS koja će graditi taj plinovod na bosanskohercegovačkom teritoriju, a povezana je s Trumpovim suradnicima. On je dodao da bi "bio šokiran" da Europska unija, koja je ranije imala rezerve prema načinu provedbe projekta Južna interkonekcija, u konačnici "ne podrži" taj plinovod. Prema pravnoj stečevini Europske energetske zajednice, nije sporno da operator plinovoda bude privatna kompanija, ali bi problematičan mogao biti model prema kojem se posebnim zakonom tvrtka AAFS izdvaja iz općeg pravnog okvira i određuje kao investitor, operator i upravljač strateške infrastrukture, bez prethodno provedenog javnog natjecanja. Pravna stečevina (Aquis) Europske energetske zajednice (EEZ), zahtijeva neovisne regulatore, certificirane operatore, otvoren pristup transportnoj mreži za sve zainteresirane i tržišnu konkurenciju. BiH je potpisnik Ugovora o EEZ od 2006. godine i kandidat za punopravno članstvo u Europskoj uniji, i potpisivanjem više sporazuma se obvezala primjenjivati europsko energetsko zakonodavstvo. Sekretarijat Energetske zajednice mogao bi pokrenuti postupak utvrđivanja povrede obveza koji može rezultirati formalnom odlukom o neusklađenosti i zahtjevom za izmjenu zakonodavstva, što bi moglo usporiti realizaciju projekta ili ga odgoditi dok se približava januar 2028. godine kad bi ruski plin trebao prestati teći preko zemalja EU.

Filozofski fakultet u Nišu, na jugu Srbije, pokrenuo je spor pred Upravnim sudom protiv rešenja o oduzimanju dela studijskih programa toj visokoškolskoj ustanovi i izdavanju radne dozvole Fakultetu srpskih studija. To je saopštio dekan Filozofskog Vladimir Jovanović na konferenciji za medije, 29. aprila. Vlada Srbije je u novembru 2025. donela odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija Univerziteta u Nišu. Istom odlukom predviđeno da se departmani za istoriju, srbistiku i ruski jezik sa Filozofskog prebace na novoosnovani fakultet. "Ono što smo mi stvarali, ne bismo želeli da prepustimo drugome", rekao je dekan Vladimir Jovanović. "Prostom odlukom pera, četvrtina Filozofskog fakulteta treba da se oduzme i da se od nje napravi nova institucija koja se zove Fakultet srpskih studija", dodao je. Kako prenosi agencija Beta, Jovanović je istakao i da Filozofski fakultet nema ništa protiv "imena i suštine Fakulteta srpskih studija". "Ne możemo da se protivimo odluci vlade Srbije da formira nove fakultete. Međutim, smatramo da to nije urađeno u skladu sa propisima i pravnim procedurama", rekao je Jovanović. Advokat: Odluka preti da postane pravni presedanAdvokat Jovan Rajić, čija advokatska kancelarija zastupa Filozofski fakultet u sporu pred Upravnim sudom, kazao je da ova situacija "preti da postane opasan pravni presedan". "Ukoliko ovo prođe na ovaj način otvara se mogućnost da se slična priča ponavlja i sa drugim fakultetima na državnim univerzitetima širom Srbije. Ovo je probni balon za naše društvo i pravosuđe", kazao je Rajić. On je kazao da je od Upravnog suda zatraženo da poništi dozvolu za rad koja je izdata novom fakultetu i izmenjenu dozvolu za rad Filozofskog fakulteta. "S obzirom da Upravni sud u proseku odlučuje u roku od pet do šest godina mi smo tražili takozvanu privremenu meru koja se u Zakonu o upravnim sporovima zove odlaganje izvršenja rešenja", objasnio je Rajić. Odlukom Ministarstva prosvete nalaženo je da novi fakultet preuzme imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata prisvojenih departmana. Na Filozofskom fakultetu kažu da se protiv takve odluke jednoglasno izjasnilo Nastavno-naučno veće fakulteta, kao i Savet. Zbog oduzimanje departmana Filozofskom fakultetu u Nišu je organizovano više protesta studenata i drugih građana. Poništavanje takve odluke zatražio je i Slobodni univerzitet u Nišu, neformalna grupa profesora. Niški Filozofski fakultet je prvi fakultet u tom gradu koji je podržao studentske proteste i blokade zbog stradanja 16 ljudi u Novom Sadu.