Crnogorska policija traga za ruskim državljaninom Mihailom Nikolaevičem Šabunjinom (30) zbog sumnje da je ranije u ponedjeljak kod Danilovgrada, u streljačkom klubu ubio trojicu instruktora tog kluba. Upotrebom vatrenog oružja na strelištu "Češka zbrojevka" ubijeni su P.G (24) i N.K. (20) iz Podgorice, M.R (67) iz Danilovgrada, saopšteno je iz policije, javila je Beta. Policija poziva građane na oprez, da ostanu kod kuće, imajući u vidu da je osumnjičeni naoružan. "Na pronalasku počinioca angažovane su jake policijske snage – Specijalna jedinca policije i Posebne jedinice policije. Uspostavljena je blokada užeg i šireg područja u više gradova", navodi se u saopštenju. Mediji, pozivajući se na izvore iz policije navode da su ubijeni muškarci zaposleni instruktori kluba "Češka zbrojevka", te da je osumnjičeni iznajmio oružje na strelištu. Trostruko ubistvo policiji je ranije u ponedjeljak prijavio vlasnik kluba.

Evropska komisija je ocenila da je "neprihvatljivo" svako mešanje u proces pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji. "Ostajemo u bliskom kontaktu sa crnogorskim vlastima i nastavljamo da pažljivo pratimo razvoj događaja kako bismo podržali stabilnost zemlje i njen put ka članstvu u EU", naveo je u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa portparol Komisije. Premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je 27. avgusta da vlasti zemlje imaju "ozbiljne bezbednosne operativne informacije" i da će najavljeno zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima s EU biti praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem, u koje su uključeni zvaničnici najmanje dve države regiona. "Prema našim saznanjima, takve aktivnosti imaju za cilj destabilizaciju Crne Gore, uz očekivanu podršku pojedinih političkih aktera i dela medijske scene u našoj zemlji", naveo je Spajić na društvenim mrežama. Spajić u objavi na društvenoj mreži X nije naveo koje su to dve države, niti je naveo dokaze za svoju tvrdnju. Evropska unija, s druge strane, nudi podršku Crnoj Gori u borbi protiv hibridnih pretnji, što je ponovo potvrđeno u pisanom odgovoru iz pres-službe Evropske komisije. Podrška uključuje i pretnje koje imaju za cilj da ugroze put Crne Gore ka članstvu u EU. "Ova podrška usmerena je na jačanje demokratskih institucija, otpornosti medija i medijske pismenosti, kao i sajber otpornosti", naveo je portparol Komisije. Crna Gora je najnaprednija država u pristupnom procesu. Privremeno je zatvorila više od polovine poglavlja u pregovorima o članstvu sa Briselom i cilja da pregovarački proces okonča do kraja ove godine kako bi se stekli uslovi da postane punopravna članica EU tokom 2028. godine. U poslednjem periodu došlo je do jačanja tenzija između Beograda i Podgorice. Srbija je zabranila ulazak za više crnogorskih novinara, nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak glavnom uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću, bliskom vlastima u Beogradu. U Crnoj Gori je krajem maja na šest meseci ograničeno reemitovanje programa televizije Informer TV iz Srbije. Crnogorske vlasti navode da deo političkih struktura u Beogradu nije spreman da prihvati Crnu Goru kao suverenu državu. S druge strane, otvorena pitanja između Crne Gore i Hrvatske mogla bi da otežaju Podgorici završetak pristupnih pregovora s EU. Situaciju sa Hrvatskom, koja ima pravo veta, dodatno je otežalo izražavanje saučešća predsednika crnogorske skupštine, Andije Mandića, povodom smrti osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, koji je preminuo u Hagu 27. avgusta.

Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova (DSK) saglasili su se da Bekim Sejdiu bude kandidat za predsednika Kosova. Sporazum je u ponedeljak objavio lider DSK-a Ljumir Abidžiku (Lumir Abdixhiku), posle sastanka s liderom Samoopredeljenja i premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem (Albin). "Od svih imena koja su predložena, složili smo se oko jednog imena – a to je prof. dr Bekim Sejdiu", rekao je Abdidžiku. Sejdiju je obraćanju novinarima rekao da je prihvatio predlog da bude kandidat za predsednika, s obzirom na politički kontekst u kojem se Kosovo nalazi. "Zbog ovoga se osećam počastvovanim, odnosno zbog poverenja koje su mi ukazale obe političke stranke", rekao je Sejdiu novinarima. Bekim Sejdiu je profesor prava na Univerzitetu u Prištini i bivši sudija Ustavnog suda Kosova. Takođe je službovao u kosovskoj diplomatiji, uključujući i funkciju ambasadora Kosova u Turskoj i generalnog konzula u Njujorku. Posle objave Sejdiuove kandidature, bivša predsednica Vjosa Osmani - koja je učestvovala u svim rundama pregovora između Samoopredeljenja i DSK-a o pitanju predsednika – pohvalila je Sejdiuovu ličnost. Osmani je rekla da Sejdiu predstavlja ozbiljnost, integritet i viziju koju zahteva pozicija šefa države. Prema njenim rečima, Sejdiu prepoznaje izazove Kosova i pozvala je poslanike da mu pruže podršku. Samoopredeljenje i DSK su održali niz rundi razgovora, prvobitno o sporazumu o koalicionoj vladi. Međutim, pregovori o postizanju dogovora o koaliciji upravi, u kojima je DSK tražio učešće u izvršnoj vlasti i funkciju predsednika, nisu uspeli. Abdidžiku je 13. avgusta izjavio da je odustao od svih uslova za formiranje institucija, rekavši da će njegova partija podržati konsenzualnog, nestranačkog kandidata za predsednika. Posle toga su Kurti i Abdidžiku počeli razgovore usmerene na mesto predsednika, prvobitno se dogovorivši o profilu takve ličnosti, a prošle nedelje su objavili da su razgovarali o konkretnim imenima, ali nisu izneli druge detalje. Demokratska partija Kosova i Alijansa su saopštile da će ostati u opoziciji i da nisu bile uključene u razgovore. Postizanje sporazum o pitanju predsednika, Kurti je postavio kao uslov za formiranje institucija, zbog čega konstitutivna sednica 11. saziva Skupštine, započeta 6. avgusta, nije završena. Posle početka konstitutivne sednice, Kurti je zatražio dodatno vreme za razgovore kako bi se postigao dogovor o predsedniku, pre nego što predloži kandidata za predsednika parlamenta. Sada, s dogovorom o predsedniku, čini se da je otvoren put ka konstituisanju Skupštine i formiranju Vlade, pri čemu je Abdidžiku, tokom konferencije za novinare pored Sejdiua i Kurtija, zatražio da se Skupština konstituiše "bez odlaganja" i da se formira nova izvršna vlast. Kurtijeva stranka je na poslednjim izborima osvojila 53 mandata i, zajedno sa strankama nevećinskih zajednica, ima dovoljnu većinu od najmanje 61 glasa za konstituisanje Skupštinu i formiranje nove Vlade. Međutim, da bi glasanje za predsednika Kosova bilo validno, potrebno je prisustvo 80 poslanika u Skupštini od 120 mesta. Eventualnim sporazumom s DSK o pitanju predsednika, koja je osvojila 18 mesta, došlo bi se do najmanje 81 glasa, što je dovoljno za glasanje za novog predsednika, ako bi najmanje 80 njih bilo u sali.

Više javno tužilaštvo u Subotici saopštilo je u ponedeljak da vodi istragu protiv sedam osoba zbog eksploziva pronađenog u aprilu na teritorije opštine Kanjiža na severu Srbije, za koji je tada navedeno da je uoči ključnih izbora u Mađarskoj bio postavljen kod gasovoda. Vojnobezbednosna agencija (VBA) Srbije 5. aprila je navela da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije", dok je Tužilaštvo u Subotici navelo da su pronađena dva ranca s oko četiri kilograma materije za koje pretpostavlja da je u pitanju plastični eksploziv. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Mađarske Viktor Orban rekli su tada je eksploziv velike razorne moći pronađen blizu gasovoda kojim se ruski gas iz Turske doprema u Mađarsku. Više javno tužilaštvo u Subotici je sada saopštilo da je "Otkrivena organizovana grupa koja je na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama EU". Tužilaštvo je dodalo da su praćenjem aktivnosti grupe pronađeni eksploziv, eksplozivne naprave, dronovi i druga oprema neophodna za upotrebu tih sredstava". "Daljim tokom istrage, koja će obuhvatiti saradnju i sa istražnim organima evropskih zemalja utvrdiće se uloga navedenih lica, kao i namena sredstava koja su kod njih pronađena", navodi se u saopštenju. Više javnog tužilaštvo u Subotici je navelo da su na razjašnjenju okolnosti pronalaska eksploziva na teritoriji opštine Kanjiža 5. aprila bili angažovani Bezbednosno-informativna agencija (BIA), VBA, policija i Vojna policija. Šta je tada rečeno o incidentu?Incident se dogodio nedelju dana pre ključnih izbora u Mađarskoj 12. aprila, na kojima je Orban izgubio čime je okončana njegova 16-godišnja vladavina. Orban je bez direktnog optuživanja Ukrajine za incident u Srbiji, rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". "Ruski deo Turskog toka je takođe pod stalnim vojnim napadima. Napori Ukrajine predstavljaju životnu opasnost za Mađarsku", dodao je on. S druge strane, Vučić je tada rekao da je "očito da nas geopolitičke igre neće ostaviti na miru". Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova je rekao da Kijev "kategorički odbacuje" pokušaje povezivanja Ukrajine s eksplozivom koji je pronađen blizu gasovoda u Srbiji. Međutim, Beograd je potom odbacio mogućnost umešanosti Ukrajine kada su srpske vlasti iznele navode o pronalasku eksploziva u blizini gasovoda.

Premijer Kosova u tehničkom mandatu i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin) i lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku (Lumir Avdixhiku) u ponedeljak su se opet sastali da razgovaraju o pitanju novog predsednika države. Sastanak u ponedeljak održava se u prostorijama Skupštine Kosova, u pokušaju da se postigne dogovor o kandidatu za novog predsednika. "Imamo dobru volju, imamo realne mogućnosti. Sada idemo napred, kao što vidite, i nadamo se da ćemo postići dogovor", rekao je Kurti novinarima, ulazeći u Skupštinu na sastanak s Abdidžikuom. Kurti i Abdidžiku su se ponovo sastali kasno u subotu, ali nisu ostvarili napredak ka postizanju dogovora. Zbog neslaganja među parlamentarnim partijama oko naslednika Vjose Osmani – čiji je predsednički mandat istekao u aprilu – Kosovo je u junu održalo prevremene izbore. Sada rizikuje održavanje još jednih izbora, koji bi bili četvrti u dve godine, ako novi predsednik ne bude izabran do početka septembra. Funkciju predsednika Kosova obavlja Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu), otkako je mandat Osmani istekao u aprilu. Hadžiju, prema Ustavu, može da obavlja tu funkciju samo šest meseci, odnosno do 4. oktobra. Nerešno pitanja predsednika blokiralo je i konstituisanje Skupštine Kosova. Kurtijeva stranka je na poslednjim izborima osvojila 53 mandata i, zajedno sa strankama nevećinskih zajednica, ima dovoljnu većinu od najmanje 61 glasa za konstituisanje Skupštinu i formiranje nove Vlade. Međutim, da bi glasanje za predsednika Kosova bilo validno, potrebno je prisustvo 80 poslanika u Skupštini od 120 mesta. Eventualnim sporazumom s DSK o pitanju predsednika, koja je osvojila 18 mesta, došlo bi se do najmanje 81 glasa, što je dovoljno za glasanje za novog predsednika, ako bi najmanje 80 njih bilo u sali.

Suđenje četvorici od šest optuženih za postavljanje barikada na severu Kosova 2022. odloženo je za 15. septembar, pošto optuženi Nenad Orlović nije došao na početno ročište zakazano za ponedeljak. Nadležni sudija Rahman Bećiri (Rrahman Beqiri) rekao je da na ročištu nije prisutan optuženi Orlović, za kojim je sud ponovio nalog za hapšenje,. On je izjavio da su, prema policijskom izveštaju od 27. avgusta, policajci otišli da izvrše nalog za hapšenje, ali da Orlović nije pronađen na adresi stanovanja. Njegove komšije su rekle da živi u Srbiji. Postupak je razdvojen za optužene Miloša Radosavljevića i Dušana Drobač je razdvojen, pošto su postigli sporazum s Tužilaštvom o priznanju krivice, javlja portal Zakletva za pravdu (Betimi për Drojtësi). Dušan Maksimović, Miloš Radosavljević, Nemanja Jolović, Dušan Drobač, Srđan Vučinić i Nenad Orlović terete se za krivično delo kršenja ustavnog poretka zbog postavljanja barikada na severu Kosova 2022. Optužnica protiv njih podignuta je 26. juna 2026. Oni su osumnjičeni da su 10. decembra 2022. postavili barikade na putevima u opštinama na severu Kosova naseljenim većinskim srpskim stanovništvom. Barikade su uklonjene 29. decembra iste godine. Svih šest optuženih, saopštilo je Tužilaštvo, sumnjiči se da su blokirali glavne puteve teškim vozilima, uključujući kamione natovarene šljunkom, bagere, vozila hitne pomoći, autobuse i druga vozila. Šta se dogodilo u decembru 2022. godine na severu Kosova?Dve eksplozivne naprave bačene su 6. decembra 2022. na kancelarije Centralne izborne komisije u Severnoj Mitrovici, ali je samo jedna eksplodirala. Izborni zvaničnici su u to vreme organizovali lokalne izbore na severu Kosova, posle povlačenja srpskih gradonačelnika u četiri severne opštine iz redova Srpske liste – najveće srpske stranke koja uživa podršku zvaničnog Beograda – iz znak protesta zbog odluke kosovske Vlade o preregistraciji automobile sa srpskim tablicama na tablice RKS – Republika Kosovo. Usled tenzija, izbori su odloženi za april sledeće godine. Zbog napada na kancelarije CIK-a, vlasti su 9. decembra na graničnom prelazu Jarinje, koji povezuje Kosovo sa Srbijom, uhapsile bivšeg pripadnika Policije Kosova Dejana Pantića. Njegovo hapšenje je dodatno podiglo tenzije s lokalnim Srbima koji su potom podigli barikade. U to vreme, Srbija je stavila vojsku u stanje pripravnosti i povećala svoje vojno prisustvo na granici s Kosovom, kod Raške.

Nekoliko stotina autoprevoznika održalo je proteste u Sarajevu, Beogradu, Podgorici i Skopju, 31. augusta, ispred zgrada delegacija Evropske unije u tim gradovima. Protesti su održani dan uoči zasjedanja Evropske komisije 1. septembra u Briselu na kojem će glavna tema biti prevoznici sa Zapadnog Balkana kojima se ograničava boravak u Šengen zoni. Autoprevoznici traže rješavanje pitanja njihovog boravka i rada u Evropskoj uniji, odnosno da profesionalni vozači dobiju uslove boravka prilagođene specifičnostima njihovog posla. "Mi tražimo da se, ako ništa drugo, povećaju dani sa 90 na 125 ili 130 dana boravka u Evropskoj uniji. Zašto? Jer ako smo mi u problemu 91. dan, kako 90 dana nismo u problemu, a 91. već jesmo? Mi želimo samo da radimo i da tranzitiramo zemljama Evropske unije", rekao je predsjednik Upravnog odbora Konzorcija Logistika BiH Zijad Šarić. Uoči protesta u Sarajevu je bilo i okupljanje autoprevoznika ispred zgrada institucija Bosne i Hercegovine, a grupa njihovih kolega je prošla kroz centar grada sa kamionima. Ministar prometa i komunikacija BiH, Edin Forto, je uoči protesta najavio da će podržati profesionalne vozače u njihovom zahtjevu. U saopštenju iz njegovog kabineta je navedeno kako je ovo ministarstvo zatražilo od Evropske komisije da, u okviru postojećeg pravnog okvira, razmotri provedbene mjere ili smjernice koje bi omogućile fleksibilniju primjenu pravila 90/180 dana za profesionalne vozače, bez potrebe za izmjenama važećeg zakonodavstva Evropske unije. "Sve češći slučajevi odbijanja ulaska, zadržavanja i deportacija profesionalnih vozača zbog primjene pravila 90/180 dana više nisu samo problem transportnog sektora. Oni direktno ugrožavaju poslovanje kompanija, međunarodnu trgovinu i lance snabdijevanja koji povezuju Bosnu i Hercegovinu i Evropsku uniju", ističe se u saopštenju. Istovremeno, predsjednik Udruženja prevoznika Crne Gore Đorđije Lješnjak rekao je za Radio-televiziju Crne Gore da je "krajnje vrijeme da se problem tretiranja profesionalnih vozača prilikom prelaska granice Evropske unije riješi". "Svakodnevno imamo vraćene vozače sa granice, uhapšene, deportovane, tretirane kao najveće kriminalce. Mi to više ne možemo izdržati", rekao Lješnjak. On je rekao da će se autoprevoznici, ako se problem ne riješi u najkraćem mogućem roku, 14. septembra naći na granicama sa Evropskom unijom.

Suočen sa sve većim konfrontacijama sa Zapadom, ruski predsednik Vladimir Putin gleda ka istoku kako bi na velikom samitu u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, obnovio status svoje zemlje u regionu. Samit se održava u vreme sve većih teškoća za lidera Kremlja, dok je ruska ekonomija u rasulu usled zapadnih sankcija i ukrajinskih napada dronovima, saveznik Iran razoren u ratu, a liderima bivših klijentskih država poput Sirije i Venecuele svrgnuti uz uzdržanu reakciju Moskve. Putin će od ponedeljka održati sastanke s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom i kineskim liderom Si Đinpingom, između najmanje sedam drugih sastanak, na marginama dvodnevnog sastanka Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), koji slavi 25. godišnjicu. Očekuje se da će se Putin sastati i s indijskim premijerom Narendrom Modijem i predsednikom Turske, zemlje koja nije članica ŠOS-a. Zvaničnici Kremlja rekli su da Putin ima zakazano najmanje devet bilateralnih sastanaka, dok Moskva nastoji da postavi Rusiju kao protivtežu zapadnom uticaju u regionu. Putin i Si su često koristili okupljanja ŠOS-a da bi uspostavili jedinstveni front protiv zapadnog uticaja u regionu. Si je stigao kasno u nedelju i održao je svoj prvi sastanak s predsednikom Kirgistana Sadirom Džaparovim, koji će biti domaćin samita. Pored Rusije, Irana, Indije i Kine, ŠOS čine Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Pakistan, Uzbekistan i Tadžikistan. Ipak, nisu svi članovi saveznici, pošto su nuklearne sile Pakistan i Indija često na ivici rata. Organizacija je počela kao Šangajska petorka 1996. godine, ali je počela da se širi na druge regionalne zemlje počev od 2001. godine. Putin i Pezeškijan licem u liceMoskva i Teheran su pod razornim zapadnim sankcijama – Rusija zbog njene invazije na Ukrajinu, a Iran zbog mnoštva pitanja, uključujući podršku ekstremističkim aktivnostima na Bliskom istoku i navodne težnje da dođe do nuklearnog oružja. Kijev i Zapad zahtevaju da Iran prestane da isporučuje smrtonosne dronove Šahed Rusiji za upotrebu u ratu u Ukrajini, dok su američki zvaničnici rekli za RSE da Rusija dostavlja Iranu informacije o metama za napade na američke trupe i vojna sredstva na Bliskom istoku, potvrđujući izveštaj Vašington posta (The Washington Post). Pomoćnik u Kremlju Jurij Ušakov rekao je da će "jedna od ključnih tema" u razgovorima između Putina i Pezeškijana biti kriza na Bliskom istoku. "Znate koliko je ovaj sastanak relevantan u svetlu trenutne nelagodne atmosfere na Bliskom istoku i situacije oko Irana", dodao je on. Na dnevnom redu će biti i sporazum od 25 milijardi dolara koji je Teheran potpisao s ruskom državnom nuklearnom kompanijom Rosatom o izgradnji četiri nuklearne elektrane u Iranu. Naser al-Tamimi, analitičar sa sedištem u Velikoj Britaniji i osnivač MidEast Strategia, napisao je na X da ŠOS može pomoći uglavnom izolovanom Iranu, "ali samo do određene mere". "ŠOS nudi Iranu šire političko pokriće, pomaže u smanjenju njegove međunarodne izolacije i proširuje mogućnosti za trgovinu i poravnanja u juanima, rubljama i drugim nacionalnim valutama. Time može skromno smanjiti zavisnost Teherana od zapadnog finansijskog sistema", naveo je on. "Međutim ŠOS nije ekonomski štit od američkih sankcija. Nedostaje mu potpuno razvijena alternativna finansijska arhitektura, ne pruža pouzdanu zaštitu za velike banke i kompanije izložene sekundarnim sankcijama i ne može primorati Kinu ili Indiju da apsorbuju visoke ekonomske troškove u ime Irana", dodao je al-Tamimi. Potencijalno napet sastanak s premijerom JermenijePored Turske, među ostalim zemljama koje nisu članice i drugima koji učestvuju i posmatraju biće Jermenija, Azerbejdžan, generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres) i šefovi nekoliko međunarodnih organizacija orijentisanih ka Moskvi. Putin bi trebalo da se sastane s jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom, čija je zemlja dugo bila saveznik Rusije, ali je razgnevila Moskvu težnjom da se približi Zapadu. Tenzije između dve zemlje su se pojačale nakon što je jermenska policija 25. avgusta uhapsila bivšeg predsednika Roberta Kočarijana, sada lidera druge najveće opozicione stranke u zemlji, zbog optužbi za korupciju. Kočarijan (71) je bio predsednik Jermenije između 1998. i 2008. Trenutno predvodi Jermenski savez, koji se smatra proruskim i koji je bio na trećem mestu na nedavnim parlamentarnim izborima u junu. Jerevan je takođe razgnevio Moskvu svojim nedavnim izražavanjem želje da se na kraju uđe u Evropsku uniju. "Insistiraćemo na tome da Jermenija ne može težiti članstvu u EU dok istovremeno ima ogromne koristi od saradnje u okviru Evropske ekonomske unije (EEU)", rekao je Ušakov, misleći na petočlani trgovinski blok koji takođe uključuje Belorusiju, Kazahstan i Kirgistan. Posle skupa u Biškeku, Putin bi trebalo da ode u Vladivostok na Istočni ekonomski forum na ruskoj pacifičkoj obali od 1. do 4. septembra. Tamo bi takođe trebalo da se sastane s liderima nekoliko drugih zemalja, uključujući indonežanskog predsednika i mongolskog premijera. Izvor: Reuters

Pisanu poruku koja se pripisuje iranskom vrhovnom vođi Modžtabi Hameneiju objavio je 30. avgusta njegov Telegram kanal, pozivajući muslimanske zemlje da se ujedine protiv onoga što je nazvao njihovim "stvarnim neprijateljem", Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Poruka je objavljena povodom Sedmice islamskog jedinstva, kojom se obilježava rođenje poslanika Muhameda. U njoj se vladari zemalja Perzijskog zaljeva pozivaju na zajedničko djelovanje protiv SAD-a i Izraela. Mnoge arapske monarhije Zaljeva Iran smatraju prijetnjom i na svojoj teritoriji imaju američke vojne snage. Tokom rata Iran je gađao američke vojne lokacije i drugu infrastrukturu u nekoliko tih država. Hamenei se nije pojavljivao u javnosti otkako je, prema navodima, ranjen u američko-izraelskim zračnim udarima prije pola godine, u kojima su poginuli njegov otac i prethodni vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamenei. Od početka rata krajem februara nije objavljen nijedan njegov audio ili video-snimak, što je izazvalo pitanja o njegovom zdravstvenom stanju. Brojni nepotvrđeni izvještaji navode da je povrijeđen, dok je američki predsjednik Donald Trump 27. augusta rekao da vjeruje da je Hamenei još živ, ali "veoma teško ranjen". Najnovija poruka objavljena je samo nekoliko dana nakon druge poruke pripisane Hameneiju, u kojoj se poziva na zabranu bilo kakvih "izraza slabosti" koji bi mogli "naštetiti društvenom jedinstvu" u Iranu i predstavljati "veliku pomoć neprijatelju", dok američke sankcije i dalje pogađaju zemlju.

Paljenjem svijeća i spomenom Ratku Mladiću, haškom osuđeniku za ratne zločine, u nedjelju je odata počast na Saboru bivših boraca Vojske Republike Srpske (VRS) u Han Pijesku, tri dana nakon njegove smrti. Saboru su prisustvovali i predstavnici vlasti iz entiteta RS dok su s bine upućivane poruke "Svi smo mi Ratko Mladić", a pojedini sudionici nosili majice s njegovim likom. "Svi smo mi Ratko Mladić. I on se ima na koga osloniti", kazao je bivši pukovnik Vojske RS-a Janko Kecman, obraćajući se učesnicima Sabora. Saboru su pored ostalih prisustvovali Staša Košarac, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH i zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH, Savo Minić, predsjednik Vlade Republike Srpske i ministar policije Željko Budimir. Minić je poručio da niko ne treba osuđivati ovaj skup, ističući da je riječ o saboru s porukom da se radi za Republiku Srpsku. Han Pijesak je tokom rata bio jedno od ključnih komandnih središta Vojske Republike Srpske. U tom gradu bio je smješten Glavni štab VRS-a, kojim je zapovijedao Mladić. Međunarodni sudovi utvrdili su da je Glavni štab imao ključnu ulogu u planiranju i provođenju vojnih operacija VRS-a širom BiH. Skupu se obratio i Ljubomir Borovčanin, bivši zamjenik zapovjednika Specijalne brigade MUP-a RS-a, koji je pred sudom u Haagu osuđen na 17 godina zatvora zbog zločina počinjenih nad Bošnjacima nakon pada Srebrenice i Žepe u julu 1995. Ratko Mladić umro je 27. augusta u 84. godini u pritvoru Ujedinjenih nacija u Haagu, gdje je služio doživotnu kaznu. Osim u Han Pijesku, počast ratnom zločincu proteklih dana odata je u nekoliko gradova RS-a, uz baklje i skandiranje imena. Njegovo ime skandiralo se i na tribinama stadiona, a pomen mu je održao i jedan episkop Srpske pravoslavne crkve u manjem bh. entitetu. Potrebna reakcija Tužilaštva BiHOdavanje počasti Mladiću održano je u vrijeme kada je u Bosni i Hercegovini krivičnim zakonom kažnjivo javno negiranje genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama, kao i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Za te radnje predviđena je kazna zatvora do pet godina. Muamer Džananović, direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu, kazao je za RSE da je, nakon sabora u Han Pijesku, kao i drugih skupova na kojima je odana počast Mladiću, Tužilaštvo BiH ključna inistitucija koja bi morala regirati po službenoj dužnosti. "No, nisam optimista, imajući u vidu dosadašnji odnos prema procesuiranju ovih djela. Postavlja se pitanje gdje je granica veličanja osuđenih ratnih zločinaca, kada će Tužilaštvo postupati po sužbenoj dužnosti", kazao je. Kako je kazao, zabrinjavajuća je pojava eskalacije podrške osuđenima za ratne zločine u BiH, nakon što je objavljena vijest o Mladićevoj smrti. "Zabrinjava ta masovna podrška presuđenom ratnom zločincu, posebno kad se na tim skupovima vidi veliki broj mladih", naveo je Džananović. Ured visokog predsstavnika naveo je 29. augusta da vlasti u BiH imaju obavezu da osiguraju vladavinu prava i sankcioniraju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. I Evropska komisija je upozorila da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrijednostima i da za njega nema mesta ni u Uniji ni u zemljama koje su kandidati za članstvo. Džananović je za RSE kazao da ne očekuje konkretnu rekaciju ni od međunarodne zajednice, odnosno od OHR-a. "Nisam optimista ni da će međunarodna zajednica reagirati, jer je značajno promijenila ploču. Poslali su iz OHR-a upozorenje da očekuju od pravosuđa da radi posoa. Dakle Tužilaštvo je ključna insitucija", kazao je. Dosad su pred državnim Sudom pravomoćno osuđene dvije osobe zbog veličanja ratnih zločina, iako su zabilježene stotine prijava.