Komemorativni skup u Novom Sadu, povodom druge godišnjice od pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice Železničke stanice u tom gradu, završen je u nedelju nakon što su predstavnici svih univerziteta u Srbiji položili 16 venaca sa imenima poginulih ispred stanice. Nakon studenata, sa polaganjem cveća i paljenjem sveća nastavili su i građani te predstavnici Studentske liste. Posle pada nadstrešnice usledili su masovni antivladini protesti koje su predvodili studenti, a koji su doveli do vanrednih parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra. Studentska lista učestvovala je na izborima i osvojila najviše glasova, prema preliminarnim rezultatima. Time su Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Suđenje za pogibiju 16 ljudi ni dve godine kasnije još nije počelo. 'Pravda će biti zadovoljena'Predstavnici studentskog pokreta poručili su na skupu da tragedija nije reč koja adekvatno opisuje ono što se dogodilo 1. novembra 2024, jer tragedija opisuje nesreću, slučajni događaj, a iza te reči "može vešto da se sakrije reč koju svi tražimo, a to je odgovornost". "Zato nismo zažmurili i nismo prećutali. Događaj koji nas je sve potresao do srži - nije tragedija, nije nesreća, nije slučajnost. To je ubistvo. A ubistvo traži krivca, traži odgovornost i traži pravdu", poručila je studentkinja u govoru sa bine postavljene kod Železničke stanice. "I pravda će biti zadovoljena, jer ubistvo traži krivca i odgovorni će pred sudom objasniti zašto su nam zemlju zavili u crno. A mi, mi nikada nećemo zaboraviti. I zato ćemo na svaku godišnjicu, u svim gradovima, u 11.52 da se okupimo i zajedničkom tišinom da kažemo da su voljeni, upamćeni i nikad prežaljeni", kazala je studentkinja. Pre obraćanja, po završetku 16-minutne tišine za poginule, hor je izveo pesmu "Cveta trešnja u planini", usledila su recitovanja "Što te nema" Alekse Šantića i "Pohvala svetu" Branka Miljkovića, da bi komemorativni skup bio završen pesmom "Lepe moje crne oči" u ponovnom izvođenju hora. Predstavnici studentskog pokreta potom su ispred Železničke stanice položili 16 venaca cveća, sa imenima 16 poginulih u padu nadstrešnice. Na skup je pozvao studentski pokret, koji je apelovao da se na njega dođe bez političkih obeležja, transparenata i bez pravljenja buke. Okupljanja građana počela su u nedelju ujutro na tri lokacije u Novom Sadu, kolone okupljenih su se prvo susrele kod Futoške pijace, a potom zajedno stigle do Železničke stanice Bulevarom oslobođenja. Na čelu kolone, 16 studenata je nosilo 16 venaca cveća, sa imenima 16 poginulih, dok su iza njih građani nosili crna platna na kojima je bilo ispisano "16", "11.52", kao i ilustracije belih golubova. Nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu obrušila se 1. novembra 2024. godine u 11.52 i tom prilikom poginulo je 14 ljudi, među kojima i četvoro dece - od šest, 10, 16 i 17 godina, dok su teško povređene tri osobe od kojih su dve kasnije preminule u bolnici. Tog dana pod tonama betona, poginuli su Sara Firić (6), Valentina Firić (10) i Đorđe Firić (53) iz Kovilja, zatim Milica Adamović (6), Sanja Ćirić Arbutina (35) i Mileva Karanović (76), sve iz Kaća. Poginuli su i Nemanja Komar (17) iz Stepanovićeva, Miloš Milosavljević (21) iz Knićanina, Stefan Hrka (27) iz Beograda, Anđela Ruman (20) iz Stare Pazove, Goranka Raca (58) iz Novog Sada, Đuro Švonja (77) iz Stepanovićeva, Vukašin Raković (69) iz Bukovca i državljanin Severne Makedonije Vasko Sazdovski (46). Anja Radonjić (24) iz Paraćina preminula je od posledica teških povreda u bolnici 17. novembra 2024. godine, a Vukašin Crnčević (18) iz Zmajeva 21. marta 2025. godine. Teodora Martinko je sa teškim povredama preživela tu nesreću. Potvrđena optužnica za pad nadstrešniceApelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je sredinom jula optužnicu za pad nadstrešnice. Među optuženima su bivši ministar građevinarstva Goran Vesić, njegova pomoćnica Anita Dimoski i nekadašnja direktorka preduzeća Infrastruktura železnice Srbije Jelena Tanasković. Njih troje terete se za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Za isto krivično delo tereti se i Nebojša Šurlan, takođe jedan od bivših direktora Infrastrukture železnice Srbije. Pored njih, još devet osoba tereti se za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, dok je Apelacioni sud odbio žalbe sedmoro okrivljenih kao neosnovane.

Načelniku Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću određeno je, zbog postupanja u slučaju "Senjak", zadržavanje od 48 sati, rekao je u nedelju glavni tužilac beogradskog Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović. On je na pres-konferenciji kazao da se Kričak osnovano sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja i za primenu fizičke sile nad jednom osobom povezanom s tim slučajem. Stefanović je istakao da je Sekulović osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja, te najavio da će obojica biti saslušani u Višem javnom tužilaštvu, kao i da će krivična prijava protiv njih biti uskoro javno objavljena. "M.K. i B.S. su jutros [1. novembar] lišeni slobode zbog postojanja osnova sumnje da su od 12. maja do 3. juna 2026. kao službena lica prekoračenjem i iskorišćavanjem službenog položaja, te nevršenjem službene dužnosti, naneli štetu i teže povredili prava oštećenog – bivšeg načelnika PU za grad Beograd V.M, tokom svog postupanja povodom izvršenja krivičnog dela Teško ubistvo na štetu A.N. 12. maja u restoranu 27", kazao je on. Prema rečima Stefanovića, postoje osnovi sumnje da je načelnik Uprave kriminalističke policije 16. maja sa drugim, za sada NN policijskim službenicima, u prostorijama Uprave zlostavljao i mučio N.L. Kazao da Više javno tužilaštvo i svi njegovi tužioci isključivo postupaju u skladu sa Ustavom i zakonima, te da je "s tim u vezi realizovano i današnje hapšenje, koje nema nikakve veze sa izbornim procesima i rezultatima parlamentarnih izbora". Rekao je i da je Tužilaštvo predistražne radnje u ovom predmetu počelo da sprovodi u maju ove godine kada je došlo do opstrukcije rada postupajućih javnih tužilaca. Marko Kričak je na funkciji načelnika Uprave kriminalističke policije proveo nešto više od godinu dana, a pre toga je bio načelnik Jedinice za zaštitu lica i objekata. Vodio je policijsku akciju posle ubistva Aleksandra Nešovića Baje u restoranu "27" na Senjaku gde je prvobitno za taj zločin policijskom krivičnom prijavom bio obuhvaćen Veselin Milić, koji je tada osim pomoćnika direktora bio i šef beogradske policije. Javnosti je postao poznat kada ga je studentkinja Nikolina Sinđelić optužila za pretnje i policijsku brutalnost u zgradi garaže Vlade Srbije tokom protesta prošle godine, i protiv njega podnela krivičnu prijavu.

Premijer Kosova Albin Kurti izjavio je u subotu da se nada kako će Srbija promijeniti odnos prema Kosovu kao nezavisnoj državi i time otvoriti put punoj normalizaciji susjedskih odnosa, nakon što je Studentska lista pobijedila na prošlosedmičnim izborima, svrgnuvši s vlasti stranku bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića. Govoreći na skupu svoje stranke Pokret Samoopredjeljenje, Kurti je rekao da "znamo ko je izgubio vlast u Srbiji kao rezultat ovih izbora, ali još ne znamo tačno ko ju je osvojio". "Nadamo se da će ovu političku promjenu pratiti i pozitivna promjena pristupa zvaničnog Beograda prema Republici Kosovo kao nezavisnoj državi, kao i prema Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao diskriminisanoj zajednici", rekao je Kurti. Studentska lista osvojila je 52,54 posto glasova na izborima 25. oktobra, dok je Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića dobila 39,29 posto. Pobjeda studentskog pokreta okončala je 14-godišnju vladavinu Aleksandra Vučića, koji je poraz priznao odmah nakon zatvaranja biračkih mjesta. Očekuje se da Studentska lista samostalno formira novu vladu Srbije, ali još nije poznato ko će biti njen kandidat za premijera niti je predstavila jasan politički program. Kada je riječ o Kosovu, predstavnici Studentske liste naveli su da će nastaviti dijalog uz posredovanje Evropske unije i primjenu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije iz 2013. godine. Kosovo i Srbija vode dijalog pod okriljem EU od 2011. godine, a iako je postignut niz sporazuma, većina njih nije provedena u praksi. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa nosilac Studentske liste Ilija Srdanović izjavio je da će nova vlast poštovati međunarodne sporazume potpisane tokom Vučićeve vladavine. Ipak, prema javnim stavovima koje je Radio Slobodna Evropa analizirao prije izbora, zajednički stav ovog političkog pokreta proizašlog iz studentskih protesta protiv korupcije jeste da je "Kosovo sastavni dio Srbije, kako piše u Ustavu zemlje". Beograd ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine, devet godina nakon rata na Kosovu u kojem su hiljade ljudi ubijene ili nestale, većinom Albanci. Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, još se traga za 1.577 nestalih osoba iz rata 1998. - 1999. godine, dok je ukupno dokumentovano 12.230 ratnih žrtava. Kurti je poručio da suočavanje s prošlošću, "denacifikacija političkog diskursa", institucionalna dekriminalizacija i unutrašnja demokratizacija moraju stvoriti uslove za normalizaciju odnosa sa susjedima. Prema njegovim riječima, rasvjetljavanje zločina nad albanskim civilima, utvrđivanje lokacija masovnih grobnica i sudbine nestalih osoba"obaveza je prema žrtvama i njihovim porodicama". "Bez istine o prošlosti ne može se graditi povjerenje za budućnost. Želimo dobre susjedske odnose, mir i saradnju na osnovu ravnopravnosti i međusobnog poštovanja. Zato se nadamo da će novi razvoj događaja otvoriti put punoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uz međusobno priznanje", rekao je Kurti. Nije govorio o mogućnosti nastavka dijaloga u Briselu, koji je posljednjih godina u zastoju. Ranije je Kurti nastavak dijaloga na visokom političkom nivou uslovio izručenjem Milana Radoičića iz Srbije. Radoičić je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj 2023. godine, kada su ubijeni jedan narednik Policije Kosova i trojica napadača nakon što je grupa naoružanih Srba napala policiju na sjeveru Kosova. Kosovo optužuje Srbiju za umiješanost u taj napad, što Beograd negira.

Evakuacija stanovnika iz južnog ukrajinskog grada Oleški, koji je pod ruskom okupacijom, završena je, dok Moskva i Kijev nastavljaju poštovati privremeni prekid vatre koji je, prema navodima, posredovala američka prva dama Melania Trump. Autobusi s civilima prvi put nakon više od četiri godine napustili su područje bez incidenata. Prekid vatre trebao bi ostati na snazi do 1. novembra. Ruska povjerenica za ljudska prava Jana Lantratova objavila je 30. oktobra na društvenim mrežama da je, nakon dolaska u ruski okupirani Krim, jedan konvoj autobusa krenuo prema Rusiji, dok je drugi bio upućen prema Ukrajini. "Privodimo kraju našu humanitarnu misiju u Oleškiju. Trenutno se nalazimo na području Armjanska (na sjeveru Krima)", rekla je u videosnimku objavljenom na Telegramu, dodajući da su obje strane pohvalile visok nivo organizacije. Zelenski je kasnije naveo da su stanovnici Oleškija koji su željeli otići u Ukrajinu prešli granicu 31. oktobra te zahvalio Sjedinjenim Državama i Melaniji Trump na posredovanju. "Kada svijet obraća pažnju, ljudi bivaju spašeni. Potrebni su i dodatni koraci ka deeskalaciji i stvarnom napretku prema miru", napisao je. Stotine stanovnika Oleškija trebale su se vratiti na teritoriju pod kontrolom Ukrajine zaobilaznim putem: nakon dolaska u Anapu na jugu Rusije, civili su trebali biti prevezeni avionom do bjeloruskog grada Gomelja, a odatle autobusima u sjevernu ukrajinsku Černihivsku oblast. Taj zaobilazni pravac bio je neophodan kako bi se izbjegli putevi uz liniju fronta koji su teško minirani i oštećeni ratom izazvanim ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Za vrijeme evakuacije iz ratom pogođenog grada 30. oktobra, Kremlj je poručio da privremeni prekid vatre u tom području ne treba posmatrati kao model za širi mirovni proces u Ukrajini. Moskva je više puta isticala da ne traži djelimično smirivanje sukoba, već sveobuhvatno rješenje koje bi uključivalo njene zahtjeve, među kojima je i puna kontrola nad ukrajinskim teritorijama koje ruske snage nisu uspjele zauzeti na bojnom polju. Istovremeno, Rusija je pojačala kampanju zračnih udara s ciljem da izvrši pritisak na Kijev da prihvati njene uslove za mir, napadajući energetsku i civilnu infrastrukturu te ostavljajući hiljade ljudi bez grijanja i električne energije tokom hladnog vremena. Ukrajinska vojska je ove godine sve češće odgovarala vlastitim operacijama, gađajući energetsku i vojnu infrastrukturu unutar Rusije dalekometnim dronovima. Ukrajinske oružane snage su 31. oktobra izvijestile da su dronovima i obalnim raketnim sistemima Neptun gađale rusko državno hemijsko i odbrambeno preduzeće Kombinat Kamenski u Rostovskoj oblasti. Navodi se da je potvrđen "požar u skladištu gotovih proizvoda" te da su oštećene četiri proizvodne radionice. Preduzeće proizvodi čvrsto raketno gorivo za municiju koju koriste brojni ruski raketni sistemi. Rostovska oblast, koja graniči s Ukrajinom, predstavlja strateški važan industrijski i logistički centar na jugozapadu Rusije. Reuters je ranije ovog mjeseca objavio da je Rusija za samo šest sedmica gotovo završila izgradnju velike nove baze za lansiranje mlaznih dronova u toj regiji. Pozivajući se na satelitske snimke, Reuters je naveo da je lokacija krajem augusta bila prazna livada, a da je do sredine oktobra prerasla u kompleks veličine približno 126 fudbalskih terena. Rostovska oblast je od septembra pod ukrajinskim zračnim napadima. Ukrajinska sigurnosna služba prethodno je tvrdila da je u specijalnoj operaciji na vojnom aerodromu u regionalnom centru Rostovu na Donu gađala više "ruskih zračnih sredstava". Zelenski upozorio na dugo čekanje nakon što je SAD odobrio prodaju presretača za sisteme PatriotAmerički State Department objavio je da je odobrio prodaju prijeko potrebnih presretača za sistem protuzračne odbrane Patriot Ukrajini u vrijednosti od 2,1 milijardu dolara, kako bi se ojačala odbrana Kijeva od sve intenzivnijih ruskih zračnih napada koji posljednjih mjeseci pogađaju civilna naselja i infrastrukturu. Međutim, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski upozorio je da bi isporuka 500 raketnih presretača mogla potrajati "nekoliko godina". Pozdravljajući potez američkog State Departmenta kao "snažnu odluku", Zelenski je u objavi na društvenim mrežama napisao da je "500 PAC-3 presretača značajna količina" koja bi mogla činiti efikasan odbrambeni paket ove zime, ali je naglasio da bi "isporuke mogle početi tek za nekoliko godina". "Tražimo od naših američkih partnera da pronađu rješenje za period kada postoji stvarna opasnost i stvarna potreba za korištenjem PAC-3 presretača", rekao je ukrajinski predsjednik, podsjećajući da je energetska infrastruktura njegove zemlje pod stalnim ruskim napadima. State Department je naveo da će predložena prodaja raketnih presretača, koji se nabavljaju sredstvima Kanade, Njemačke i Norveške, podržati vanjskopolitičke i sigurnosne ciljeve SAD-a "poboljšanjem sigurnosti partnerske zemlje koja predstavlja faktor političke i ekonomske stabilnosti u Evropi". Najava prodaje uslijedila je nakon što je Zelenski 30. oktobra ponovio pozive Washingtonu da ubrzaju isporuku presretača, koji se smatraju najefikasnijim oružjem protiv ruskih balističkih raketa. Evropska komisija je u septembru odobrila 6,1 milijardu eura (6,82 milijarde dolara) za nabavku odbrambene opreme za Ukrajinu. U taj iznos uključena je i kupovina američkih PAC-3 Patriot presretača, na osnovu posebnog izuzeća od pravila Evropske unije. Evropska komisija nije precizirala koliko je sredstava namijenjeno za te presretače, pozivajući se na operativnu sigurnost. Na zatvorenom sastanku Evropskog vijeća u oktobru Zelenski je učesnicima predstavio koliko bi Patriot presretača Ukrajini bilo potrebno da prebrodi zimu.

Šesnaest belih ruža položeno je u subotu na ulicu ispred Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u 11.52 časova, u znak sećanja na 16 poginulih u padu betonske nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu 1. novembra 2024. Studenti u blokadi i drugi građani su tu u subotu poslednji put održali 16 minuta tišine. Studenti u blokadi zahvalili su građanima koji su bili s njima dve godine "uporno i hrabro" ne dopuštajući da se pogibija zaboravi. Zahvalili su im na "podršci, ljubavi i poverenju" koje su imali u njih. "Sutra je godišnjica pada nadstrešnice i pozivamo vas da u što većem broju dođemo da obeležimo taj tragični datum na komemorativnom skupu u Novom Sadu, da se ne ponovi i ne zaboravi", poručili su predstavnici studenata u blokadi. Svi su se okupili na ulici, kraj velikog transparenta "Mašinci protiv mašinerije", jednog od simbola koji su nosili na svim protestima. Tišina u znak sećanja i poštovanja prema stradalima prošla je u potpunom miru. Saobraćaj je bio blokiran, vozači su stali i niko se nije bunio. Kada je završena, neki su se u znak podrške oglasili sirenama.

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd, kao i da će Agencija za osiguranje depozita rešenjem suda biti imenovana za stečajnog upravnika. Vlasnik banke Davor Macura jedan je od četvorice srpskih biznismena za koje je zatraženo uvođenje američkih sankcija. Izvršni odbor NBS je konstatovao da su oduzimanju dozvole prethodile kontrolne aktivnosti koje su bile usmerene na to da banka poveća nivo likvidnosti. Utvrđeno je da se u prethodnom periodu, finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti banke i s tim u vezi da su ugroženi interesi deponenata banke. Imajući u vidu da su se stekli uslovi za oduzimanje dozvole za rad banke, u skladu sa Zakonom o bankama, NBS je donela odluku da toj banci oduzme dozvolu za rad kako bi zaštitila interese deponenata i očuvala stabilnost finansijskog sistema, saopšteno je. NBS je navela da će štediše Alta banke biti blagovremeno, u što kraćem roku, obaveštene kod koje banke će moći da podignu svoje depozite do osiguranog iznosa od 50.000 evra, kao i o načinu prijave ostalih svojih potraživanja i o njihovoj isplati. "Navedeni postupak ni na koji način ne oslobađa dužnike banke njihovih obaveza, pri čemu ova lica mogu očekivati jasne instrukcije o načinu izmirenja svojih obaveza prema banci nakon pokretanja stečajnog postupka", navela je NBS. Nad Alta bankom a.d. Beograd pokrenut je stečajni postupak, izvestila je ova banka, navodeći da je odluka doneta u skladu sa važećim zakonskim propisima i odlukama nadležnih regulatornih organa. U saopštenju se ističe da nadležne institucije i stečajni organi preduzimaju neophodne korake radi zaštite interesa deponenata i poverilaca, kao i sprovođenja daljih zakonskih procedura predviđenih propisima Republike Srbije. Zatražene sankcije protiv četvorice biznismena iz SrbijeVlasnik Alta grupe Davor Macura, jedan je od četiri biznismena iz Srbije, bliskih donedavnoj vladajućoj strukturi u zemlji, koji su se našli na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koju je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju. Zahtev da im se zabrani putovanje u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema, kako se navodi u pismu u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, upućen je 14. oktobra. Vilson se obratio američkom državnom sekretaru kao kopredsednik Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi, poznate kao Helsinške komisije SAD. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje. Ranije su iz Alta banke na upit RSE odbacili ove navode nazivajući ih neistinitim. U zahtevu za sankcije za Alta banku se navodi da je umešana u poslove koji uključuju pranje novca. Alta banka je ranije u odgovoru za RSE kategorički odbacila svaku tvrdnju da su Alta Grupa, Alta banka ili Davor Macura umešani u pranje novca, korupciju, zloupotrebu javnih resursa ili mešanje u izborni proces. "Nijedan nadležni organ ni u jednoj jurisdikciji nije doneo nalaz niti odluku kakva se u navodima pripisuje Alta banci, Alta Pay Grupi ili gospodinu Macuri", navedeno je u odgovoru portparola Alta banke.

Američka ambasada u Beogradu je putem mreže X uputila čestitku Studentskoj listi i građanima Srbije povodom parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra. "Radujemo se urednoj tranziciji vlasti i zajedničkom radu na unapređenju strateškog partnerstva između SAD i Srbije, kao i regionalne stabilnosti", navodi Ambasada Sjedinjenih Država. Srbija je poslednjih meseci sve više bila u fokusu članova američkog Kongresa. Tako su republikanac Joe Wilson i demokrata Bill Keating uputili u avgustu Predstavničkom domu predlog zakona kojim se traže mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine. Potom je u Senat stigao dvostranački predlog zakona o Srbiji, koji su podneli republikanac Chuch Grassely i demokrata Richard Blumental. Tim predlozima se pored viznih i finansijskih sankcija za zvaničnike u Srbiji, predviđa i zaustavljanje ili uslovljavanje Strateškog dijaloga. Vlasti Srbije nisu komentarisale te zakonske predloge. Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju. Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marco Rubio.

U saopštenju Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Srbije od 30. oktobra navodi da je u cilju provere javno dostupnih informacija i saopštenja datih u javnosti od strane tadašnjeg predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića o pomilovanju 49 lica, uputilo zahtev Ministarstvu pravde Republike Srbije, Sektoru za normativne poslove i postupke pomilovanja. Tužilaštvo od Ministarstva pravde zahteva da bez odlaganja i sa naročitom hitnošću dostavi podatke o tome da li su pred tim ministarstvom pokrenuti postupci pomilovanja i ukoliko jesu, na koja konkretna lica i koje konkretne postupke se pomilovanja odnose. Takođe, kako se navodi, zahtevano je da Ministarstvo pravde Republike Srbije dostavi svu raspoloživu dokumentaciju, kao i celokupnu prepisku između Ministarstva pravde i kabineta tadašnjeg predsednika Republike Srbije koja se odnosi na pripremu odluka o pomilovanju, uključujući i akte ministra pravde o pokretanju postupka za pomilovanje po službenoj dužnosti, kao i obrazložena mišljenja ministra pravde. Ukoliko Ministarstvo pravde ne poseduje traženu dokumentaciju, od njega se zahteva da objasni razloge za to, kao i način na koji su postupci pomilovanja pokrenuti i sprovedeni. Tužilaštvo je zatražilo i da mu Ministarstvo pravde dostavi same odluke o pomilovanju, ukoliko ih poseduje. Uoči ostavke, Vučić je doneo odluku o pomilovanju i aboliciji 49 osoba, ali nije otkrio njihova imena. Zbog toga su se pojavile sumnje da su među pomilovanima i državni funkcioneri protiv kojih se vode krivični postupci. Vučić je podneo ostavku kako bi učestvovao u trci za premijersko mesto kao kandidat Srpske napredne stranke. Izbori su održani 25. oktobra, a prema preliminarnim rezultatima, pobedila je Studentska lista.

Dežurna tužiteljica Tužilaštva BiH uputila je Ministarstvu prometa i komunikacija Bosne i Hercegovine naredbu za formiranje specijalističkog istražnog tima za avionske nesreće, saopšteno je iz ove pravosudne institucije 30. oktobra. U padu transportnog helikoptera EUFOR-a u selu Gorice kod Brčkog su 29. oktobra smrtno stradale četiri osobe, a 11 je povrijeđeno. "Tužiteljica je u kontaktu sa policijskim službenicima policije Brčko Distrikta BiH, Državnom agencijom za istrage i zaštitu-SIPA, kao i predstavnicima EUFOR-a, oko svih daljih potrebnih aktivnosti na osiguranju mjesta događaja i daljeg vršenja uviđaja i istražnih radnji na lokalitetu na kojem se desila helikopterska nesreća", navodi se u saopštenju. Dodaje se da će sve agencije sarađivati kako bi se rasvijetlile okolnosti nesreće. Među pripadnicima EUFOR-a koji su tragično izgubili živote bila su dva pripadnika italijanskih oružanih snaga i dva pripadnika italijanskog vojnog Crvenog krsta, naveo je EUFOR u saopštenju. Svi povrijeđeni pripadnici EUFOR-a su trenutno u stabilnom stanju. Univerzitetski klinički centar Tuzla saopštio je da su dvije povrijeđene osobe hospitalizovane u toj ustanovi. Oni su u jedinici intenzivne njege Klinike za anesteziologiju i reanimatologiju i trenutno su stabilnih vitalnih parametara. U Brčkom je 30. oktobra proglašen Dan žalosti zbog stradanja četiri osobe u padu helikoptera EUFOR-a.

Glavno javno tužilaštvo u Minhenu potvrdilo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je u Nemačkoj vođen krivični postupak protiv maloletne osobe osumnjičene da je izvršila teroristički napad na Ambasadu Izraela u Beogradu. Tom prilikom je pripadnik Žandarmerije koji je obezbeđivao zgradu ubio napadača. Kako se navodi u odgovoru koji je RSE dobio 30. oktobra, Opštinski sud u Minhenu je u junu 2026. dao nalog za hapšenje sedamnaestogodišnjeg državljanina Srbije zbog sumnje da je počinio više krivičnih dela, među kojima je "davanje uputstava za izvršenje terorističkog krivičnog dela", kao i zbog širenja i javnog korišćenja simbola ekstremističke organizacije "Islamska država". "Osumnjičeni je navodno izviđao trg Sankt-Jakobs-Platz u Minhenu i pokušavao da nabavi oružje kako bi izvršio napad na tamošnji Jevrejski muzej. U periodu od 22. juna do 24. jula 2026. godine nalazio se u istražnom pritvoru u maloletničkoj kazneno-popravnoj ustanovi", navodi minhensko Glavno javno tužilaštvo. U ovoj instituciji kažu da osumnjičeni nije ranije bio osuđivan, te da je od 2022. godine živeo kod oca u Minhenu, a 24. jula 2026. je deportovan u Srbiju, kod majke koja tamo živi. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, maloletni napadač naoružan sa dva noža je u noći između 27. i 28. oktobra napao pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao zgradu Ambasade Izraela. Napadač je, uzvikujući "Allahu ekber", nasrnuo na žandarma sa dva noža, nakon čega je pripadnik Žandarmerije upotrebio vatreno oružje, saopštio je ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić. On je saopštio i da da "iako njegov identitet još nije utvrđen, naša služba ga je pratila i poznato je da je bio pristalica Islamske države". Istragu vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je za RSE ranije potvrdilo da je tužilac naložio policiji da sasluša očuha i majku "maloletnog D.N., za koga se sumnja da je N.N. lice koje je izvršilo napad". Napad na diplomatsko predstavništvo Izraela u Beogradu dogodio se i u junu 2024. godine, kada je Miloš Žujović (1999), poznat i pod imenom Salahudin, samostrelom napao i ranio pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu. Ranjeni žandarm je uzvratio vatru iz službenog pištolja i usmrtio napadača. Napad je okarakterisan kao terorizam, a posle incidenta pokrenuta je šira policijska akcija u kojoj je uhapšeno više osoba za koje su vlasti tvrdile da su povezane sa radikalnim islamističkim krugovima. U Srbiji je i 2019. pravosnažno osuđeno sedam osoba na ukupno 69 i po godina zatvora zbog udruživanja radi terorizma, ratovanja u Siriji i saradnje sa tzv. Islamskom državom.