Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore saopštilo je da je ambasador Srbije Nebojša Rodić pozvan na razgovor povodom objave na društvenim mrežama u kojoj se "na neprimeren način komentariše status srpskog jezika" u toj zemlji. Na nalogu "Serbia in English", koji vodi Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije, navedeno je da Crna Gora "ne priznaje srpski jezik" kojim govori 43 odsto građana, te da je reč o "jeziku većine prema poslednjem popisu". U Ustavu Crne Gore je crnogorski jezik definisan kao službeni, a srpski jezik je u službenoj upotrebi zajedno sa bosanskim, hrvatskim i albanskim jezikom. Ministarstvo Crne Gore saopštilo je da je ambasadoru predočeno da činjenica da je srpski jezik u službenoj upotrebi "potvrđuje" poštovanje prava građana koji njime govore. "Tokom sastanka istaknuto je da je ovakav vid komunikacije neprihvatljiv, jer se odnosi na pitanja koja isključivo spadaju u ustavni i pravni okvir Crne Gore", saopštilo je MVP. Usledila je reakcija Ministarstva spoljnih poslova Srbije koje tvrdi da je sve "pogrešno protumačeno". Kažu da je reč o objavi na neformalnom nalogu Vladine kancelarije koja se "nije bavila ustavnim ili pravnim poretkom Crne Gore, već je – uz zdravu dozu humora – ukazala na opštepoznatu činjenicu da je srpski jezik deo identiteta značajnog broja građana Crne Gore". "Začuđuje da se takav sadržaj javno i oštrim tonom pogrešno tumači i svesno izvlači iz konteksta i, pogotovo, da sadržaj sa društvene mreže dobija tretman međudržavnog pitanja". U Crnoj Gori se na poslednjem popisu 2023. godine, 41,1 odsto građana izjasnilo kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi. Popis je takođe pokazao da je srpski jezik maternji za 43,2 odsto stanovništva, a crnogorski za 34,5 procenta. Popisu je prethodila kampanja prosrpskih i proruskih snaga i medija koji su pozivali građane da se izjasne kao Srbi. Duže od deceniju prosrpske stranke u Crnoj Gori traže izjednačavanje ustavnog statusa srpskog i crnogorskog jezika. Šta je prethodilo?Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kneževića, bliskog zvaničnom Beogradu, odlučila je da izađe iz vlade premijera Milojka Spajića, nakon što se ona nije izjasnila o zahtevima DNP o identitetskim pitanjima i dogovoru oko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu. DNP je tražio ustavne promene o normiranju srpskog jezika kao službenog, izmene Zakona o državljanstvu, kao i izmene propisa o državnim simbolima kako bi trobojka bila proglašena narodnom zastavom. Premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je 29. januara da "ucenjivački model saradnje" neće biti dozvoljen nijednoj političkoj strukturi u većini, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Mesto za pokretanje inicijative o srpskom jeziku i njeno razmatranje je Skupština Crne Gore, uz uključivanje svih zainteresovanih aktera – ne samo parlamentarnih, već i društvenih, stručnih i akademskih činilaca, rekao je Spajić. Predsedništvo DNP-a jednoglasno je na odlučilo o otkazivanju podrške Spajićevoj Vladi, dok klub odbornika te partije otkazuje podršku gradonačelniku Podgorice Saši Mujoviću, rekao je 30. januara predsednik te partije Milan Knežević na konferenciji za novinare. Predstavnici DNP-a su kao spornu tačku naveli i njihov zahtev za početak sveobuhvatnog dijaloga Glavnog grada i Opštine Zeta i meštana Botuna u pravcu pronalaženja kompromisnog rešenja koje bi rezultiralo lex specijalisom u vezi s postrojenjem za otpadne vode kod tog mesta.

Bivšim ministarima u Vladi Srbije Tomislavu Momiroviću i Goranu Vesiću ukinut je kućni pritvor, javlja agencija Beta. Dvojica ministara osumnjičeni su da su, zajedno sa još 11 osoba, tokom izgradnje brze pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom oštetili budžet za 115 miliona dolara. Portparolka Specijalnog suda Ivona Čogurić objasnila je da je pritvor ukinut jer se, prema zakonu, tromesečna mera pritvora može odrediti maksimalno dva puta zaredom pre podizanja optužnice. Momirovićui i Vesiću je kućni pritvor uz elektronski nadzor produžen je za još tri meseca u novembru. "Kako optužnica do danas nije potvrđena, Sud je to učinio po službenoj dužnosti", navela je ona. Njima je za još tri meseca produžena mera zabrane sastajanja i komuniciranja sa potencijalnim svedocima u ovom postupku. Tužilaštvo: Istraga usporena zbog nepostupanja državnih organaTužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) koje vodi istragu u ovom slučaju, saopštilo da je postupak u ovom predmetu je "od samog početka ozbiljno usporen i gotovo onemogućen zbog nepostupanja drugih državnih organa". Navode da je zbog "upornog ignorisanja i sitematskog nepostupanja po zahtevima" Tužilaštva, pribavljanje svih relevantnih dokaza "praktično onemogućeno, a time i efikasno okončanje istražnog postupka". "Policija ni nakon više ponovljenih zahteva nije dostavila svu preostalu dokumentaciju, iako je za to imala zakonsku obavezu, što je direktno uticalo i na nemogućnost da se u Zakonikom o krivičnom postupku propisanom roku za trajanje pritvora, stvore uslovi za donošenje javnotužilačke odluke bilo o podizanju optužnice ili obustavi istrage", Istakli su da su o "nepostupanju policije u skladu sa zakonskim ovlašćenjima javnog tužioca" obavešteni direktor policije i Ministar unutrašnjih poslova Srbije. "Ukoliko se po zahtevima ne postupi, preduzeće se i druge mere u skladu sa zakonskim ovlašćenjima za utvrđivanje odgovornosti nadležnih odgovornih lica u policiji i drugim državnim organima", dodaju. Deo projekta u vezi sa kojim su optužbe je i rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice u novembru prošle godine poginulo 16 ljudi, dok je jedna osoba teško povređena. Pored sumnji da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih firmi CRIC&CCCC koji gradi brzu prugu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Predstavnici vlasti u Srbiji sa ovim kineskom konzorcijumom sklopili su ugovor na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, bez raspisivanja tendera. Iste kompanije angažovane su na najmanje šest drugih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Do obrušavanja betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu došlo je četiri meseca nakon rekonstrukcije i svečanog otvaranja. Goran Vesić je nekoliko dana posle nesreće podneo ostavku, a tada je poručio da ne oseća krivicu, već da ostavku daje kao "odgovoran čovek". I on, i ostali zvaničnici su odmah nakon nesreće u Novom Sadu izjavljivali da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom stanične zgrade. Nedugo nakon Vesića, ostavku je podneo i Momirović. Na antivladinim protestima koji traju više od godinu dana zahteva se politička i krivična odgovornost za pad nadstrešnice, a studenti koji su ih predvodili smatraju da iza pada nadstrešnice stoji korupcija.

Odbornici Skupštine opštine Severna Mitrovica, Leposavić i Zubin Potok, ponovo su 30. januara izglasali izlazak iz Asocijacije kosovskih opština. Ovaj predlog je u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova izglasan i 18. decembra prošle godine ali je dan kasnije ministar za lokalnu samoupravu u tehničkoj Vladi Eljbert Krasnići (Elbert Krasniqi) ocenio da je zbog proceduralnih neregularnosti on bio nezakonit jer je, pored ostalog, predlog došao od strane gradonačelnika. "Ova praksa je u suprotnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (član 47.2), kojim je propisano da samo odbornici skupštine imaju pravo da tokom sednice zahtevaju dodatne tačaka dnevnog reda, i to isključivo za hitna pitanja od javnog značaja", napisao je Krasnići na Fejsbuku (Facebook). On je zaključio da je Srpska lista, pored toga što je izglasavanje izlaska iz Asocijacije kosovskih opština bilo nezakonito, pokretanjem ovog pitanja pokazala da joj je cilj "podsticanje podela među zajednicama, razdora, nepoverenja i tenzija". Ponovno usvojene odluke na sednicama Skupštine opštine opet se šalju nadležnom Ministarstvu na procenu zakonitosti. Opštine na severu Kosova su se od avgusta do septembra 2023. priključile Asocijaciji kosovskih opština, koja deluje kao nevladina organizacija sa ciljem razmene iskustava i zaštite interesa svojih članica. U to vreme su na vlasti bili albanski gradonačelnici jer su oni iz Srpske liste novembra 2022. podneli ostavke u okviru kolektivnog istupanja Srba iz institucija kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Potom su bojkotovali i izborne procese. Na čelo ovih opština Srpska lista se vratila početkom decembra 2025. godine nakon lokalnih izbora, te je najavila poništavanje većine odluka koje su donosili njihovi prethodnici. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da se za neku odluku ili drugi akt opštine neusaglašen sa Ustavom i zakonima može zatražiti ponovno razmatranje od strane nadzornog organa, u ovom slučaju Ministarstva lokalne samouprave, ili druge odgovorne institucije Vlade Kosova.

Sud Bosne i Hercegovine je potvrdio optužnicu protiv Mevlida Jašarevića za sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz ove pravosudne ustanove u petak, 30. januara. Tužilaštvo BiH je 31. decembra prošle godine podiglo optužnicu protiv Jašarevića. Tada je saopšteno da je Jašarević u zatvoru u Istočnom Sarajevu u dva navrata verbalno i fizički prijetio službenicama zavoda, u namjeri "da ih spriječi i ometa u obavljanju službenih radnji u vezi sa mjerama zabrane obavljanja poziva i pisanih kontakata tokom izdržavanja kazne, koje su mu tokom 2025. godine više puta izrečene". U saopštenju su tada takođe naveli da je optuženi silom i prijetnjama upotrebe sile, pokušao da spriječi službeno lice u obavljanju posla, čime je prekršio Krivični zakon BiH. Jašarević se nalazi na izdržavanju zatvorske kazne zbog terorističkog napada na ambasadu Sjedinjenih Američkih Država iz 2011. godine. Iz Suda BiH je navedeno da će ročište za izjašnjenje Jašarevića o krivici biti zakazano nakon uloženih eventualnih prigovora. Jašarević, koji je rođen u Novom Pazaru, a posjeduje državljanstva Srbije i BiH, ranije je osuđen na 15 godina zatvora, zbog terorističkog napada na zgradu Ambasade SAD u Sarajevu 28. oktobra 2011. godine. Tada je Jašarević ispalio više od stotinu metaka na zgradu Ambasade, izgovarajući prijetnje službenicima, te teško ranio policajca Mirsada Velića koji je bio u osiguranju objekta.

Preminuo je francuski general Philippe Morillon, koji je komandovao snagama Ujedinjenih nacija tokom rata 90-ih u Bosni i Hercegovini. Morillon je preminuo 29. januara u 90. godini života, a njegovu smrt potvrdila je ministrica Oružanih snaga Francuske Catherine Vautrin. Vautrin je na društvenim mrežama opisala Morillona kao "veliku i inspirativnu osobu". "Služio je svojoj zemlji tokom uzorne karijere, koja ga je dovela od Saint-Cyra preko Sarajeva do Evropskog parlamenta", napisala je u objavi na platformi X. Kao komandant UNPROFOR-a tokom 1992. i 1993., Morillon je u BiH ostao upamćen po izjavi iz marta 1993. da se stanovnicima Srebrenice "neće ništa desiti i da su pod zaštitom UN". U genocidu počinjenom u tom gradu na istoku zemlje, u ljeto 1995. Vojska Republike Srpske ubila je više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dječaka. Porodice žrtava genocida su 2010. zaustavile Morillonovu posjetu Memorijalnom centru u Potočarima, gdje su ukopane hiljade žrtava. Morillon je 2004. godine svjedočio u Haškom tribunalu na suđenju bivšem predsjedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, koji je umro u pritvoru prije izricanja presude po optužnici za ratne zločine u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu. Nakon vojne karijere, do 2009. godine bio je zastupnik u Evropskom parlamentu.

Kosovo želi da doprinese miru u svetu, izjavio je premijer Aljbin (Albin) Kurti komentarišući učešće Kosova u Odboru za mir, koji je formiran na inicijativu predsednika Skedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa (Trump) u okviru plana za obnovu Gaze razorene ratom. Kroz ovaj Odbor SAD imaju za cilj rešavanje globalnih konflikata. Kurti je, govoreći po prvi put o Odboru za mir, rekao da je učešće Kosova u ovom telu nastavak doprinosa Kosova Gazi, počevši od učešća Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u Međunarodnim stabilizacionim snagama. "KBS je već poznata po operacijama potrage i spasavanja, kao i po deminiranju, ali ne samo po tome", dodao je. Kurti se osvrnuo i na učešće KBS-a na konferenciji koju je u decembru 2025. godine u Dohi, u Kataru, organizovala Centralna komanda SAD, a na kojoj se razgovaralo o Međunarodnim stabilizacionim snagama. "Zato smo bili zainteresovani da učestvujemo i u političkim organima donošenja odluka", rekao je Kurti. Šta su Međunarodne stabilizacione snage?Međunarodne stabilizacione snage su multinacionalna mirovna misija sa mandatom Ujedinjenih nacija, čije se formiranje predviđa u skladu sa Trampovim planom od 20 tačaka za mir u Gazi. Ovaj plan su u oktobru 2025. godine prihvatili Izrael i Hamas – organizacija koju su Sjedinjene Američke Države i druge sile proglasile terorističkom. Iako mnogi detalji o Međunarodnim stabilizacionim snagama još nisu objavljeni, veruje se da će imati mandat da obezbeđuju sigurnost i nadgledaju sporazum o prekidu vatre u Gazi. Bela kuća je saopštila da je za komandanta ovih snaga imenovan general-major Džasper Džefers (Jasper Jeffers), američki komandant specijalnih operacija. Kurti je rekao da je jedan od razloga zbog kojih Kosovo učestvuje u ovakvim inicijativama i to što je i samo bilo korisnik mira kroz intervenciju međunarodnih snaga. "Što se tiče Gaze, znate da smo kao Vlada izdvojili pola miliona evra i da je to proces koji će se nastaviti i ubuduće." Šta je Odbor za mir?Odbor za mir osnovan je 22. januara u Davosu, u Švajcarskoj, u prisustvu predsednika Trampa. Kosovo je predstavljala predsednica Vjosa Osmani. Ovaj mehanizam će nadgledati upravljanje Pojasom Gaze. Profesor studija mira i konflikta na Univerzitetu u Dablinu, u Irskoj, Gzim (Gëzim) Visoka, rekao je pre nekoliko dana za Radio Slobodna Evropa da bi učešće Kosova u ovom Odboru zemlji moglo doneti značajne koristi u spoljnoj politici, uprkos mogućim troškovima. Prema njegovim rečima, sve dok Kosovo ostaje van velikih međunarodnih organizacija poput NATO-a, Evropske unije i Ujedinjenih nacija, ovakve inicijative mogu doprineti jačanju njegovog diplomatskog položaja. "Ova platforma može Kosovu ponuditi prostor za lobiranje i traženje novih priznanja od država poput Maroka ili drugih zemalja koje još nisu priznale Kosovo… Do sada sistem UN-a nije Kosovu obezbedio ravnopravnost, adekvatan pristup, niti je bio u službi prava Kosova na samoopredeljenje, članstvo u međunarodnom sistemu i međunarodno priznanje. Na neki način, ovo je i protest protiv poretka UN-a, koji je na kraju postao instrument velikih sila", rekao je Visoka pored ostalog. Rat između Izraela i Hamasa počeo je u oktobru 2023. godine, nakon što je Hamas ubio više od 1.200 ljudi u Izraelu i oteo stotine talaca. Izrael je uzvratio napade na Gazu, što je izazvalo na hiljade poginulih, krizu gladi i ogromnu štetu na infrastrukturi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaze o proglašenju seta pravosudnih koje je Evropska komisija označila kao "ozbiljan korak unazad u procesu evropskih integracija zemlje". Time su zakoni, koje je vladajuća većina u Skupštini Srbije usvojila 28. januara, stupili na snagu. Ambasador Evropske unije u Srbiji Aleksander fon Bekerat saopštio je da je reč je o "ozbiljnom koraku unazad na putu ka EU, koji hitno mora biti poništen". "Izuzetno žalimo zbog izmena i dopuna ključnih pravosudnih zakona koje je usvojila Skupština Srbije", napisao je na društvenoj mreži Iks (X) 30. januara. Evropska komisija pozvala je Beograd nakon izglasavanja zakona da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava". "Kada postoji zemlja kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ta zemlja ponaša evropski. Ovo je ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način, bez ikakvih konsultacija", kazala je 29. januara evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Reagujući na poruke Brisela, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 29. januara da zakone "nije ni pročitao", a na pitanje da li će poslanici odgovoriti na pozive da ih preispitaju naveo je da je "to je njihova stvar". Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evopskom unijom i naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Predlagač, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, izjavio je da je njihovim usvajanjem "počeo povratak otetog pravosuđa državi i narodu". Predstavnici opozicionih stranaka tvrdili su da je suština izmena da vlast ostvari veću kontrolu nad pravosuđem i smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava. Izmene Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama, te izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava usvojeni su uz odbijanje svih amandmana opozicije. U setu usvojenih zakona je i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. 'Srbija posvećena evropskom putu'U danu kada je potpisao izmene seta zakona koje kritikuje Evropska komisija, predsednik Srbije sastao se u Beogradu sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije. Vučić je na Instagramu napisao da je tokom susreta istakao da Srbija "ostaje posvećena dijalogu, stabilnosti i odgovornom pristupu, uz jasnu želju da svojim radom i rezultatima pokaže da je pouzdan partner Evropskoj uniji". "Otvoren i sadržajan razgovor sa ambasadorima zemalja članica EU o evropskom putu Srbije, reformama koje sprovodimo i izazovima sa kojima se suočavamo", naveo je Vučić 30. januara. Dodao je da je u tom cilju Vlada Srbije, na njegov predlog, donela odluku o formiranju Operativnog tima, čija će uloga biti da koordiniše ubrzano sprovođenje svih obaveza na evropskom putu Srbije. U Vladi Srbije je 30. januara održan prvi sastanak Operativnog tima, kojem je predsedavao ambasador i šef Misije Srbije pri EU Danijel Apostolović. Vlada je saopštila da je time zvanično počeo rad Operativnog tima. Kao glavni ciljevi istaknuti su otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast), ispunjavanje prelaznih merila za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), koji su ključni za ubrzanje dinamike pristupnih pregovora. Među ciljevima je i ispunjavanje merila za otvaranje Klastera 2 (Unutrašnje tržište) i Klastera 5 (Resursi, poljoprivreda, kohezija), pripreme za Klaster 6 (Spoljni odnosi) i ispunjavanje konkretnih preporuka iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji. U saopštenju Vlade se navodi da će Tim redovno održavati sastanke i "aktivno doprinositi znatnom ubrzanju procesa pristupanja Evropskoj uniji".

Dok Sjedinjene Američke Države (SAD) proširuju svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku usred rastućih očekivanja udara na Iran, zemlje širom regiona pripremaju se za još jedan mogući sukob. Predsednik SAD Donald Tramp izdao je 28. januara do sada najstrože upozorenje Teheranu, poručivši da vreme ističe da postigne dogovor o svom nuklearnom i raketnom programu ili će se suočiti sa mnogo gorim napadom od zajedničkih izraelsko-američkih vazdušnih udara koji su ranije uništili nuklearne objekte širom Irana. Komentari dolaze u vreme kada američki ratni brodovi pristižu u vode regiona. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je njegova zemlja spremna da odmah i snažno odgovori na svaki mogući napad. „Zemlje u kojima su prisutne američke trupe, kao što su članice Saveta za saradnju zemalja Zaliva, brinu da bi mogle da budu mete neke vrste iranskog kontranaada“, rekao je Farzan Sabet, istraživač Instituta u Ženevi. Vojne baze SAD u više monarhijaSavet za saradnju zemalja Zaliva čine bogate monarhije Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Bahrein, Kuvajt, Oman i Katar. U većini tih država Vašington ima velike vojne baze, dok ostale omogućavaju pristup i podršku američkim trupama. Ovonedeljna izjava Saudijske Arabije da neće dozvoliti da se njeni vazdušni prostor ili teritorija koriste za vojne akcije protiv Irana, nakon slične izjave UAE, analitičari vide kao potez koji za cilj ima sprečavanje američke vojne akcije. „Direktni napadi, bilo od strane Islamske Republike ili njenih proksi snaga, na energetsku infrastrukturu u regionu ometali bi globalnu ekonomiju“, rekao je Sabet. Decenijama su arapske države Zaliva ili bile rivali iranskog šiitskog klerikalnog režima ili su imale zategnute odnose sa Teheranom. Saudijska Arabija, UAE i Bahrein već su bili mete napada Irana ili njegovih saveznika, poput Huta u Jemenu. Proizvode četvrtinu svetskog 'crnog zlata'Države Saveta za saradnju zemalja Zaliva proizvode četvrtinu svetskih zaliha nafte i više od 10 odsto prirodnog gasa i, ključne su za svetsku trgovinu i transport i u njima rade milioni inostranih radnika. Pjer Kamilo Falaska, menadžer za politiku u Euro-Gulf Information Centre u Rimu, kaže da su zemlje Zaliva fokusirane na dva neposredna cilja. „Žele da spreče širenje krize i da zaštite sopstvene zemlje“, ocenio je Falaska. Smatra da, uprkos njihovim javnim stavovima, zemlje Zaliva nisu protiv promene režima u Iranu i da su svesne cene mogućeg haotičnog prelaznog perioda. „Njihov interes je upravljana i uredna tranzicija, a ne vakuum“, naveo je Falaska. Zaključio je da zemlje Zaliva intenzivno rade na jačanju bezbednosti luka, aerodroma i energetske infrastrukture, dok stanovništvo pripremaju za moguće teške dane.

Nevladini aktivisti su upozorili da je kineska fabrika guma Linglong iz Zrenjanina "pooštrila kontrolu i odmazdu" nad radnicima iz Bangladeša, nakon što je ranije prijavljeno kršenje njihovih prava. "Radnici navode da im se telefoni fizički zapečaćuju crvenim stikerima, zabranjeno je fotografisanje, snimanje ili beleženje, a propusnice za ulazak u fabriku sada se striktno primenjuju kao sredstvo kontrole i ućutkivanja", saopštio je Zrenjaninski socijalni forum 30. januara. Ova nevladina organizacija je zajedno sa aktivistima organizacije Astra, ranije ove sedmice državnim institucijama Srbije prijavila sumnje na trgovinu ljudima i eksploataciju nekoliko desetina radnika iz Bangladeša. U slučaj su se uključili policija, tužilaštvo i državni Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Državni organi do sada nisu saopštili više detalja. Kako su ranije preneli nevladini aktivisti, radnicima iz Bangladeša, koji su u Linglongu od juna 2025. angažovani preko agencije za izjamljivanje (lizing) radnika, bili su oduzeti pasoši, duguju im se zarade, prećeno im je i zastrašivani su. Radnici iz Bangladeša, prema fotografijama i svedočenju nevladinih aktivista za RSE, borave u "lošim higijenskim uslovima" i "prenatrpanom" kolektivnom smeštaju u blizini fabričkog pogona. U poslednjem saopštenju Zrenjaninskog socijalnog foruma navodi se da je, nakon tih prijava, kompanija Linglong "selektivno i drastično pooštrila primenu internih pravila (nad radnicima iz Bangladeša), koja su do tada postojala, ali su bila retko korišćena". "Najveći teret ovih mera snose lizingovani radnici, dok zaposleni direktno za Linglong ovakve restrikcije nemaju", dodaje se. RSE je ranije pokušao da stupi u kontakt sa radnicima, ali oni nisu želeli da govore iz straha za bezbednost. Linglong do objave vesti nije odgovorio na hitan upit Radija Slobodna Evropa za komentar. "Ova praksa ne predstavlja zaštitu bezbednosti. To je jasna odmazda i instrument selektivne represije", ukazuje ZSF. Upozoravaju da je takvo ponašanje, koje opisuju kao "kontrolu i zastrašivanje", u suprotnosti sa domaćim zakonima i standardima Međunarodne organizacije rada, koji zabranjuju diskriminaciju i garantuju zaštitu radnika od odmazde. Dok Linglong ne odgovara na pitanja, ovu fabriku, smeštenu u industrijskoj zoni nadomak Zrenjanina, godinama prati serija optužbi za prinudni rad. Slične optužbe obišle su svet i prethodnih godina, kada su lokalne i međunarodne organizacije optužile Linglong za eksploataciju radnika iz Vijetnama i Indije. Zbog toga su zvaničnom Beogradu, kao domaćinu i strateškom partneru kineske fabrike, stigli pozivi na istragu i upozorenja međunarodnih institucija - poput Evropskog parlamenta i Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Sjedinjene Države su, zbog sumnji na prinudni rad, Linglong nedavno stavile na "crnu listu", zabranjujući uvoz automobilskih guma proizvedenih u Zrenjaninu. Do sada je izostala reakcija državnih organa Srbije, čije vlasti sa Kinom grade "čelično prijateljstvo" - kako ga opisuju predstavnici vlasti u Beogradu i Pekingu.

Vlast u Uagaduguu saopštila je da političke partije dele građane i najavila novu registraciju partija po novim propisima.