Specijalno državno tužilaštvo (SDT) u Crnoj Gori saopštilo je u četvrtak da je uložilo žalbu na prvostepenu presude suda u Podgorici u slučaju u kojem su bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i njen sin Miloš Medenica osuđeni na zatvorske kazne. Prvostepenom presudom Višeg suda u Podgorici u januaru Vesna Medenica je osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na 10 godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja. U tom postupku je ukupno 17 osoba i jedno pravno lice osuđeno za krivična dela stvaranje kriminalne organizacije, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, te navođenje na protivzakonit uticaj, navodi se u saopštenju. Specijalno državno tužilaštvo uložilo je žalbu Apelacionom sudu zbog "povreda odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja". Tužilaštvo je još po izricanju kazne najavilo žalbu, jer je tražilo kaznu od 20 godina zatvora i za Vesnu i Miloša Medinicu. Specijalno tužilaštvo navodi i da su odluke o kaznama donete na štetu dela optuženih, a u korist drugih. Tužilaštvo je predložilo ukidanje presude prvostepenog suda, ponovno suđenje i preinačenje kazne, tako da se delu optuženih izreknu strože kazne, a drugom delu da se smanje. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru. Krajem aprila policija u Crnoj Gori saopštila je da su uhapšene dve osobe zbog sumnje da su pomogle Milošu Medenici prilikom bekstva. Osoba koja se predstavlja kao Miloš Medenica se, nakon bekstva, pojavljivala na desetinama video-snimaka na društvenoj mreži X, uglavnom iznoseći tvrdnje o zloupotrebama u bezbednosnom sektoru i policiji u Crnoj Gori i Srbiji.

Kosovske vlasti su u četvrtak ujutru preuzele kontrolu nad železnicom u Zvečanu i Leposaviću, opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Zamenik direktora policije Kosova za region sever, Veton (Elshani) Eljšani, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je policija pružala asistenciju prilikom preuzimanja objekata na železničkim stanicama, gde su uklonjene table "Železnice Srbije", a postavljene nove sa natpisom "Železnička infrastruktura Kosova", uz zastavu Kosova. Ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu, Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla), rekao je novinarima da se zakoni moraju primenjivati na celoj teritoriji Kosova, te da je "Železnica Srbije" jedna od poslednjih "paralelnih i nelegalnih" institucija koje su funkcionisale. Ministar infrastrukture u tehničkom mandatu, Dimalj Baša (Dimal Basha), naveo je da je od četvrtka sva železnička infrastruktura na severu pod upravom kosovskog Javnog preduzeća INFRAKOS. On je naveo da su železnica na severu dosad "uzurpirale ilegalne paralelne srpske strukture". Baša je naveo i da železnica na severu predstavlja strateški deo Koridora X, koji povezuje Kosovo sa regionalnim i međunarodnim transportnim mrežama. "Ova akcija olakšava ubrzanje rehabilitacije, modernizacije i stavljanja u funkciju železničke infrastrukture na severu zemlje, u skladu sa razvojnim prioritetima i državnim standardima Kosova", naveo je Baša. Kosovo je u poslednje dve godine ugasilo gotovo sve institucije Srbije koje su u posleratnom periodu funkcionisale u srpskim sredinama. Dok kosovske vlasti navode da sprovode red i pravdu, pripadnici srpske zajednice ove korake vide kao "diskriminaciju" ili vid "represije". Međunarodna zajednica je takođe kritikovala zatvaranje institucija Srbije od strane kosovskih vlasti, uz obrazloženje da se nevećinskim zajednicama najpre mora obezbediti pružanje usluga koje su dobijale kroz srpski sistem. Ministar Svečlja naveo je da Kosovo neće tolerisati funkcionisanje srpskih institucija i da će sve biti zatvorene. "Ovo (železnica) je deo naše mreže i, kao što je potencirao ministar infrastrukture, ovo će biti deo projekata rekonstrukcije železničke mreže", rekao je on. Srbija odbija da ugasi svoje institucije na Kosovu, već ih je uglavnom izmestila u svoje pogranične gradove. Takođe, Kosovo insistira i na integraciji obrazovnih i zdravstvenih institucija koje u sredinama gde živi srpska zajednica rade u sistemu Srbije, što nailazi na otpor lokalnog stanovništva, političkih predstavnika i civilnog sektora. Evropska unija ocenila je da se pitanje integracije ove dve oblasti mora rešavati u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 27. maja u Kini za Radio-televiziju Srbije da su tokom posete toj zemlji potpisani ugovori o novim investicijama u vrednosti od 953 miliona evra. Vučić je rekao da su ekonomski i politički rezultati posete ispunili očekivanja, kao da će imati razgovore sa desetinama kineskih kompanija o ulaganjima u Srbiju. Kada je reč o vojnom naoružanju, on je istakao da država sa svima razgovara o tome, kao i da je o tome razgovarano sa kineskim rukovodstvom tokom posete. "Velika nas tu pojačanja (čekaju) što se tiče naše vojske, vezano za Francusku, Rusiju, Izrael, naravno i za Kinu. Verujem da ćemo otvoriti i neke druge stvari u budućnosti. Neki su nas nekada uslovljavali, ovi ljudi nisu", kazao je o domaćinima u Kini. Dodao je da Srbija nabavlja oružje radi odbrane. Govoreći o energetici, Vučić je naveo da su sa kineskim kompanijama vođeni razgovori o modularnim nuklearnim reaktorima, gasnim generatorima i novim energetskim rešenjima. "Dobili smo ponudu sa veoma povoljnim cenama, kratkim rokovima izgradnje, obuke i treninga za naše ljude", rekao je Vučić. Zvaničnici Srbije najavili su u februaru da bi Srbija do 2040. mogla imati nuklearnu elektranu. Za taj posao, vredan milijarde evra zainteresovano je više zemalja, preneo je tada RSE. Vučić se nalazi u petodnevnoj poseti Kini, a tokom posete kineski predsednik Si Đinping odlikovao je Vučića Ordenom prijateljstva, najvišim kineskim državnim odlikovanjem za strane državljane. Vučić je za RTS o odlikovanju rekao da je to "nagrada, pre svega, narodu i građanima Srbije za mudrost, pametno i u skladu sa pravim međunarodnim ponašanjem u prethodnim godinama". Vučić i Si potpisali su i zajedničku izjavu o promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri i zajedničku izjavu o zajedničkom unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina sve više okreće Kini. Osim političke i ekonomske saradnje, intenzivira i vojno tehničku, pa je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje. Zvaničnici te odnose nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Srbija je i deo međunarodne inicijative "Pojas i put", koju je Kina pokrenula 2013. sa ciljem razvijanja novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz. Predsednik Srbije je poslednji put boravio u Kini u septembru 2025. kada je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pobede.

Američki predsjednik Donald Trump naznačio je da je iranska odluka o obustavi prekida interneta znak da ta zemlja želi postići sporazum sa Sjedinjenim Državama. Govoreći u Washingtonu 27. aprila, Trump je rekao da Iran "namjerava" postići dogovor. "Izgleda kao da žele postići dogovor. Mislim da nemaju izbora. Vraćaju se na internet jer ih uništavaju. Njihova ekonomija je u slobodnom padu", rekao je. Iran je isključio pristup internetu nakon početka američkih i izraelskih vojnih napada 28. februara. Prethodno je poduzimao slične korake tokom unutarnjih nemira, poput masovnih protesta u januaru. No, posljednje isključivanje bilo je najduže koje je ikada nametnuo. Ekonomski utjecaj iranskog nestanka struje bio je značajan. Afshin Kolahi, dužnosnik iranske Trgovinske komore, rekao je 12. aprila da isključivanje košta zemlju do 40 miliona dolara dnevno. Indirektni gubici, rekao je, iznose do 80 miliona dolara dnevno. Razgovori u tokuTrump je, također, nagovijestio napredak diplomatskih napora za postizanje dogovora. Sjedinjene Države i Iran šalju prijedloge putem pakistanskih posrednika. "Jako žele postići dogovor. Zasad nisu. Nismo zadovoljni, ali bit ćemo. Ili to ili ćemo jednostavno morati dovršiti posao“, dodao je, očito misleći na nastavak vojne akcije. Ranije, 27. maja, iranska državna televizija izviještavala je o nacrtu okvirnog sporazuma, koji bi uključivao obaveze ukidanja američke pomorske blokade Irana, obnavljanja komercijalnog prometa kroz Hormuški moreuz i smanjenja američke vojne prisutnosti u regiji Perzijskog zaljeva. Prema izvještaju, koje se poziva na nacrt memoranduma o razumijevanju koji "još nije finaliziran", Washington se navodno obvezao "prestati uznemiravati brodove koji prolaze u ili iz Islamske Republike Iran". Zauzvrat, Iran bi dopustio nastavak komercijalnog brodarstva kroz Hormuški moreuz u roku od mjesec dana, uz nastavak upravljanja brodskim putovima, inspekcije plovila i nametanje naknada za usluge. Iran bi upravljao Moreuzom u suradnji s Omanom. Detalji o kojima je izvijestila iranska televizija istaknuli su mnoga ključna pitanja u razgovorima. Također su ukazivali na mnoge željene ishode Teherana. Međutim, Bijela kuća je kasnije izjavila da izvještaj "nije istinit". SAD negira izvještaj iranske televizije o nacrtu okvirnog sporazuma "Memorandum o razumijevanju koji su 'objavili' je potpuna izmišljotina", objavila je Bijela kuća na X-u, ističući da "nitko ne bi trebao vjerovati onome što iranski državni mediji objavljuju". Upitan o tvrdnji iranskog izvješća da će Teheran kontrolirati Hormuški moreuz u suradnji s Omanom, Trump je rekao da su to međunarodne vode. "Oman će se ponašati kao i svi ostali, ili ćemo ih morati dići u zrak. Oni to razumiju", naveo je. Nesigurno primirjeZapovjednik Iranskog korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) rekao je 27. maja da postoji "mala mogućnost" nastavka rata. Mohammad Akbarzadeh rekao je da je to "zbog slabosti neprijatelja. Oružane snage čekaju s punim spremnicima." Unatoč tome, prijetnja vojnom akcijom i dalje baca sjenu na tekuće diplomatske napore. Američka centralna komanda je 25. maja saopćila da su izvedeni "napadi samoodbrane" na iranske raketne lokacije i brodove za polaganje mina. Iran je rekao da su u napadima ubijena četiri vojnika, prvi od početka primirja 8. aprila. Iran je optužio Washington za kršenje primirja i rekao, kao i prije, da zadržava pravo odgovoriti - ali je nastavio diplomatski angažman.

Procjenjuje se da je gotovo 500.000 ruskih vojnika ubijeno od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, kazala je britanska obavještajna dužnosnica. Brojka, koju je 27. maja objavila direktorica britanskog Vladinog komunikacijskog sjedišta (GCHQ), podudara se s procjenama zapadnih vlada, kao i neovisne medijske organizacije. Anne Keast-Butler ponovila je druga upozorenja britanske vlade da Rusija "neumorno cilja kritičnu infrastrukturu, demokratske procese, lance opskrbe i javno povjerenje" u Britaniji i širom Evrope. GCHQ je glavna britanska obavještajna služba za elektronsko prisluškivanje i signalnu obavještajnu djelatnost, ekvivalentent američkoj Nacionalnoj sigurnosnoj agenciji. Keast-Butler je rekla da se GCHQ usredotočuje na zaštitu podvodnih kablova i cjevovoda koji povezuju Britaniju te na suzbijanje "sabotaža i pokušaja atentata". Vlasti su pokušavale poremetiti ruske napore da prokrijumčare zapadnu tehnologiju, zaobilazeći zapadne sankcije uvedene kao odgovor na invaziju u februaru 2022., dodala je. "Dok ostajemo nepokolebljivi u svojoj podršci Ukrajini, Putin nazaduje ratištu, a novi obavještajni podaci pokazuju da je gotovo pola milion ruskih vojnika ubijeno od početka sukoba“, rekla je. U godišnjem izvještaju objavljenom prošlog mjeseca, glavna nizozemska vojno-obavještajna agencija procijenila je da je Rusija pretrpjela 1,2 miliion trajnih gubitaka, uključujući više od 500.000 poginulih. Zajedničko prebrojavanje koje su provele ruske novinske kuće u egzilu Mediazona i Meduza, na temelju ostavinskih zapisa, procijenilo je da je broj poginulih ruskih vojnika od 2022. godine najmanje 352.000. Do kraja prošle godine Rusija je još uvijek polako napredovala - koristeći taktike infiltracije malog opsega - kako bi pregazila ukrajinsku odbranu, trpeći pritom astronomske gubitke. Međutim, u novije vrijeme ukrajinske snage, koje se uvelike oslanjaju na inovacije i nove taktike dronova, uspjele su se boriti protiv ruskih trupa gotovo do zastoja. Na nekim mjestima Ukrajina je uspjela ponovno zauzeti i male dijelove teritorija. Od septembra 2022., kada je Putin potresao rusko društvo naredivši mobilizaciju 300.000 ljudi, borbe u Moskvi oslanjale su se na dobrovoljne regrute privučene izvanrednim plaćama i beneficijama. Stručnjaci su ocijenili da se ovaj tok vojnika možda usporio posljednjih mjeseci, s naznakama da Rusija mjesečno gubi više ljudi nego što ih je uspjela regrutirati. Iako je Ukrajina požurila s inovacijama i prihvaćanjem nove tehnologije dronova, Kijev se mučio da dovede dovoljno ljudi na prve crte, kako bi popunio oslabljene i iscrpljene jedinice, od kojih se mnoge bore mjesecima bez odmora. Poput Rusije, Ukrajina ne objavljuje detaljne brojke žrtava. Zapadne procjene, uključujući i procjene nizozemske vojne agencije, procijenjuju gubitke Ukrajine na oko 500.000. Centar za strateške i međunarodne studije procijenio je ukrajinsku brojku na 600.000. Washingtonski think-tank također je predvidio da će do ovog ljeta ukupni broj žrtava za obje strane premašiti 2 miliona. Neke taktike i politike koje su ukrajinske vlasti koristile za ciljanje muškaraca vojno sposobnih izazvale su kritike ukrajinskog društva, s pritužbama da je proces prepun korupcije.

Viši privredni sud u Banjaluci donio je presudu da entitetski javni emiter Republike Srpske (RTRS) mora isplatiti Radio Televiziji Bosne i Hercegovine (BHRT) 7,83 miliona maraka (oko 4 miliona evra), potvrđeno je iz tog suda za Radio Slobodna Evropa 27. maja. Presudom, koja je donesena 12. maja, BHRT istovremeno mora entitetkom emiteru platiti oko 9,4 miliona maraka (oko 4,8 miliona evra) glavnog duga i više od 8,2 miliona maraka kamata (oko 4,2 miliona evra). Ova presuda dio je dugogodišnjeg spora između dva javna emitera zbog raspodjele novca od RTV takse i drugih međusobnih potraživanja. Time je, kako su naveli iz Suda za Radio Slobodna Evropa, odbijena žalba BHRT-a, a djelimično uvažena žalba RTRS-a, čime je u najvećem dijelu potvrđena ranija presuda Okružnog privrednog suda u Banjaluci. RTRS je obavezan da BHRT-u isplati 7,83 miliona maraka za prikupljenu RTV taksu iz perioda 2013. i 2014. godine, uz kamatu koja teče od decembra 2017. godine do isplate. U odgovoru za RSE, međutim, nije preciziran iznos kamate. S druge strane, BHRT mora RTRS-u platiti oko dva miliona maraka (oko jedan miliona evra) za prihode od marketinga, uz oko 844 hiljade maraka kamata (oko 432 hiljade evra), koje će dodatno rasti do konačne isplate. Najveći dio obaveze odnosi se na dug za korištenje fiksnih radio veza, 7,39 miliona maraka (oko 3,78 miliona evra), na koji je obračunata i kamata u istom iznosu, odnosno još 7,39 miliona maraka (oko 3,78 miliona evra). BHRT je dodatno obavezan da RTRS-u plati i oko 120 hiljada maraka sudskih troškova (oko 61 hiljadu evra). U pokušaju da izađe iz višegodišnje finansijske krize, BHRT kroz više od deset sudskih postupaka potražuje više od 100 miliona maraka (oko 50 miliona evra) od RTRS-a. Sporovi su uglavnom vezani za raspodjelu prihoda od RTV takse, koju su građani obavezni plaćati u iznosu od 7,5 maraka (oko četiri evra) mjesečno. Prema zakonu, entitetski emiteri, RTRS i Radio televizija drugog entiteta, Federacije BiH, dužni su dio prikupljenih sredstava uplaćivati državnom javnom servisu BHRT-u. Međutim, ovaj model u praksi nikada nije u potpunosti zaživio, a BHRT od 2017. godine ne dobija sredstva od RTRS-a, što je dovelo do ozbiljnih finansijskih problema, dugovanja i čak povremenih prekida programa. Ustavni sud BiH je u martu prošle godine potvrdio pravo BHRT-a na dio RTV takse prikupljene u Republici Srpskoj, nakon čega su nižim sudovima naložena nova odlučivanja u skladu s tim stavom. U međuvremenu, početkom aprila 2026. godine Viši privredni sud u Banjaluci donio je još jednu presudu kojom je RTRS obavezan da BHRT-u isplati oko 5,4 miliona maraka (oko 2,76 miliona evra), takođe po osnovu dijela RTV takse. Iako pojedinačne presude idu u korist BHRT-a kada je riječ o naplati RTV takse, ukupni odnosi između dva emitera ostaju neriješeni zbog paralelnih tužbi i velikih međusobnih potraživanja. Finansijska stabilnost BHRT-a već godinama je pod pritiskom, a rješavanje ovih sporova smatra se ključnim ne samo za opstanak državnog emitera, već i za funkcionisanje cijelog javnog RTV sistema u Bosni i Hercegovini.

Vlasti na Krimu pod ruskom okupacijom saopštile su da je Ukrajina napala lučki grad Sevastopolj koristeći britanske rakete Storm šedou (Storm Shadow), dok su ukrajinski zvaničnici izvestili o ruskim napadima dronovima na nekoliko regiona. Mihail Razvožajev, kojeg je Rusija postavila za guvernera okupiranog Krimskog poluostrva, naveo je u sredu na Telegramu da su vojne snage i mobilne vatrene grupe provele noć odbijajući kombinaciju napada dronova i raketa. "Ukrajinske oružane snage napale su grad koristeći razno vazdušno oružje, preliminarno uključujući rakete Storm šedou", rekao je Razvožajev, dodajući kasnije da je zgrada banke pogođena raketom. Ruska vojska je u sredu saopštila da je njena protivvazdušna odbrana oborila tri rakete Storm šedou u proteklom danu. Kijev nije komentarisao navode, koji nisu mogli biti nezavisno provereni. Ukrajina je koristila rakete Storm šedou, koje pravi francusko-britanski konzorcijum, u okviru kampanje usmerene na ruske vojne i energetske infrastrukturne objekte, u nastojanju da smanji prihode Moskve i potkopa njenu sposobnost da održi vođenje rata protiv Ukrajine, koji je sada u petoj godini. Rusija, koja je anektirala Krim od Ukrajine 2014. godine, ranije je pozvala britanskog i francuskog ambasadora da protestuje zbog toga što Ukrajina koristi to oružje. Ruski zvaničnici su takođe naveli da su izvedeni napadi dronovima i raketama unutar Rusije, uključujući na gradove Voronjež, Tuapse i Taganrog. U južnom lučkom gradu Taganrogu, dve osobe su povređene nakon što je ruska protivvazdušna odbrana presrela raketu, napisala je gradonačelnica Svetlana Kambulova na Telegramu. Prema ruskom Telegram kanalu ASTRA, napad je izazvao požar u 325. zavodu za popravku aviona u Taganrogu. Trenutno nije poznato da li je sam pogon oštećen. U Voronježu, prema rečima regionalnog guvernera Aleksandra Guseva, ostaci dronova oštetili su zgradu servisa za gume. Analiza kanala ASTRA sugeriše da je meta napada bio vojni aerodrom Baltimor, gde je stacioniran 47. gardijski bombarderski avijacijski puk. Vlasti u ruskom Krasnodarskom kraju saopštile su da su ostaci drona pali na lučki terminal u Tuapsu i izazvali požar koji je brzo ugašen. Prema kanalu ASTRA, jedna od eksplozija u Tuapsu se verovatno dogodila u blizini rafinerije nafte, što je najmanje peti napad na taj naftni objekat u poslednjih nekoliko meseci. RSE nije mogao odmah da potvrdi te navode. Ukrajinske vlasti su izvestile o novim ruskim vazdušnim napadima tokom noći sa 163 drona širom zemlje. U severnom gradu Černihiv, zvaničnik lokalne vojne administracije rekao je da je grad bio pod velikim noćnim napadom, s oko 15 prijavljenih eksplozija, ali da zasad nema potvrđenih žrtava. Pet ljudi je poginulo, a dve osobe su povređene u ruskom udaru na istočni Donjecki region, saopštio je u sredu guverner Vadim Filaškin.

Na sistemu za vodosnabdevanje "Rzav", koji pijaćom vodom snabdeva oko 250 hiljada ljudi u više opština zapadne Srbije, došlo je do novog kvara 27. maja, javila je Radio-televizija Srbije. Sistem gubi vodu - 70 litara u sekundi, a za sada nema prekida vodosnabdevanja. Do novog kvara došlo je svega nekoliko sati nakon što je prvi kvar na cevovodu sistema "Rzav" otklonjen, a domaćinstva u delu zapadne Srbije dobila vodu posle dva dana prekida u snabdevanju. Voda, međutim, i dalje nije za piće, a lokalne institucije su saopštile da je voda iz slavina samo za teničku upotrebu, dok ne stignu rezultati analize ispravnosti u narednim danima. Bez vode su dva dana bila domaćinstva na teritoriji Čačka, Arilja, Požege, Lučana i Gornjeg Milanovca. Čačak je bio najviše pogođen kvarom, jer je bez vode bilo celo gradsko područje. Zbog toga su škole skratile časove, bolnica obustavila deo operacija, dok su na nekoliko lokacija u gradu bile postavljene cisterne za pijaću vodu. Građani su se snalazili tako što su kupovali flaširanu vodu. U Čačku i Gornjem Milanovcu je i dalje na snazi vanredna situacija. Kako je došlo do kvara?Do prekida u vodosnabdevanju iz sistema "Rzav" došlo je 25. maja, nakon kvara na cevovodu u mestu Gorobilje. Kvar je saniran u kasnim noćnim satima 26. maja, posle čega je krenulo punjenje sistema. Ujutro 27. maja u domaćinstva je stigla tehnička voda, ali su se javili problemi sa pritiskom na mreži. Štab za vanredne situacije u Čačku je naglasio da će javnost biti blagovremeno obaveštena kada voda bude bezbedna za piće.

Vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) izjavila je u sredu posle sastanka s američkim kongresmenima da je članstvo Kosova u NATO-u pitanje dugoročne bezbednosti, regionalnog mira i njegovog mesta "među demokratskim državama". Hadžiju je članovima Predstavničkog doma Kitu Selfu (Keith) iz redova republikanaca i Suhasu Subramanjamu (Subramanyam) iz redova demokrata zahvalila podršci putu Kosova ka NATO-u i pažnji koju posvećuje pravima Albanaca u Preševskoj dolini u Srbiji, navodi se u saopštenju vršiteljke dužnosti predsenika Kosova. Ona je dodala da Kosovo ostaje posvećeno produbljivanju partnerstva sa SAD u oblasti bezbednosti, odbrane, ekonomije, diplomatije i evroatlantskih integracija. "Za Kosovo, prijateljstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama je i institucionalno, ali i lično. Naš narod pamti ko je bio uz nas u najvažnijim trenucima naše moderne istorije", navela je Hadžiju u saopštenju. Self i Subramanjam su posle sastanka s Hadžiju otišli na sastanak s premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem(Albin) . Iz Vlade Kosova je saopšteno da je na sastanku Kurtija i kongresmena bilo reči o miru i bezbednosti u regionu. Premijer se američkoj delegaciji zahvalio na podršci oko članstva u NATO, te im preneo planove Kosova oko ulaganja u odbranu i druge oblasti. Kako se navodi u saopštenju, Kurti je na sastanku ocenio i da prava manjinskih zajednica treba da budu na istom nivou u svim zemljama Zapadnog Balkana. Kongresmeni su došli na Kosovo pošto su u utorak posetili Preševsku dolinu gde su se sastali s albanskim zvaničnicima na jugu Srbije. Self je rekao da se, nakon što je saznao o stvarnim problemima između Albanaca i Srbije, poseta Kosovu realizuje kako bi se "upoznali s tamošnjom srpskom manjinom". "Dakle, posećujemo obe zemlje kako bismo razumeli kako se postupa prema manjinama i koja su njihova prava", rekao je Self novinarima u Preševskoj dolini. Kurti je pre nedelju dana saopštio da je održao virtuelni sastanak s grupom kongresmena, među kojima je bio Self. "Bilateralna odbrambena saradnja između Kosova i Sjedinjenih Država jača je nego ikad. To je, pre svega, zasluga ogromne dvostranačke podrške koju Kosovo uživa u Kongresu SAD", naveo je Kurti na X posle razgovora. Kongresmeni dolaze na Kosovo nakon što je u aprilu Self, zajedno s kongresmenima Ričijem Toresom (Ritchie Torres) i Majkom Lolerom (Mike Lawler), predložio rezoluciju koja ima za cilj da pogura Kosovo na putu ka NATO-u. U rezoluciji, koja uživa dvostranačku podršku u SAD, navodi se da "demokratsko upravljanje Kosovom, civilni nadzor nad bezbednosnim snagama i multietnička koegzistencija predstavljaju ubedljiv argument za članstvo u NATO-u". Kosovo teži članstvu u zapadnom vojnom savezu, ali još nije podnelo zvaničnu prijavu za članstvo, pošto se to što ga nisu priznale četiri zemlje NATO-a (Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija) smatra preprekom za članstvo u savezu. Zemlja je trenutno u procesu transformacije Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku, što bi trebalo da traje do 2028. godine. Prijem u NATO zahteva jednoglasnu podršku, zbog čega rezolucija koju su predstavili kongresmeni traži od Vašingtona da podstakne četiri zemlje članice da priznaju državu Kosovo. Pre dolaska na Kosovo, kongresmeni Self i Subramanjam su bili u Beogradu gde su stili iz Sarajeva.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u utorak da posmrtni ostaci, koji su pronađeni 21. maja, pripadaju muškarcu A.N, u slučaju zbog kojeg je uhapšen i načelnik beogradske policije. Kako se navodi u saopštenju Institut za sudsku medicinu "Milovan Milovanović" je 26. maja dostavio Tužilaštvu zapisnik o izvršenoj identifikaciji posmrtnih ostataka koji su pronađeni u buretu na teritoriji Opštine Inđija, 60 km severno od Beograda. "DNK analizom utvrđeno je da se radi o A.N. čiji je nestanak prijavljen 13. maja 2026. godine", navodi Više javno tužilaštvo. Ovo tužilaštvo vodi istragu protiv 11 osoba zbog ubistva koje se 12. maja dogodilo u jednom restoranu u beogradskom naselju Senjak. U okviru istrage 15. maja je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.