Tokom protesta kod zgrade Rektorata beogradskog Univerziteta 31. marta je u više navrata došlo do sukoba policije i demonstranata. Demonstranti, među kojima i studenti i profesori, izašli su na protest zbog toga što pripadnici Uprave kriminalističke policije pretresaju Rektorat u okviru, kako je navedeno, istrage o smrti studentkinje Filozofskog fakulteta. Situacija se smirila posle 20 časova. Žandarmerija se povukla u okolne ulice, a demonstranti su se još neko vreme zadržali ispred zgrade Rektorata. Dekani i profesori beogradskih fakulteta stajali su u prvom redu - između okupljenih i kordona policije. Time su želeli, kako su naveli, da sačuvaju mir i spreče da neko od studenata bude povređen. Direktor policije Dragan Vasiljević saopštio je oko 21 sat da je pretres Rektorata je i dalje je u toku. Sa balkona se obratio rektor beogradskog UniverzitetaTokom čitavog dana u zgradi se nalazio i rektor beogradskog Univerziteta Vladan Đokić. On se pre napuštanja Rektorata, oko 22 sata, obratio okupljenima sa balkona. Kazao je da su pripadnici UKP ušli su "bez prethodne najave i jasnog pravnog obrazloženja" da pretresaju kancelarije i traže dokumenta. "Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", rekao je. On je zatražio nezavisnu istragu o smrti studentkinje, dodajući da može da bude, ukoliko je potrebno, i međunarodno nadgledana. "Jedna mlada žena je poginula, to je tragedija koja zaslužuje pravednu, nezavisnu i dostojanstvenu istragu. (...) Umesto toga dobili samo policijsku raciju", poručio je Đokić. Građani ispred Rektorata su na njegov govor odgovorili skandiranjem "Ne damo rektora". Okupljeni demonstranti smatraju da je reč o političkoj odmazdi vlasti zbog podrške uprave beogradskog Univerziteta studentskim protestima, te da se time narušava autonomija univerziteta. Šta se dešavalo tokom protesta?Policija je u Rektorat stigla u ranim prepodnevnim satima. Okupljanje studenata i profesora i drugih građana počelo je oko 17 sati, a ubrzo je ispred zgrade stigla i Žandarmerija u opremi za razbijanje demonstracija. Pripadnici Žandarmerije su se potom rasporedili u blizini Rektorata, u centru grada, gde je povremeno dolazilo do fizičkih sukoba i naguravanja sa demonstrantima. Bačena je i manja količina suzavca, javila je reporterka Radija Slobona Evropa. Nekoliko puta intervenisala je i Hitna pomoć. Direktor policije je naveo je policija "napadnuta zato što radi svoj posao", te da je "uz minimalnu upotrebu sile, uspostavila javni red i mir". Direktor policije: Zaplenjeno više predmeta sa RektorataTelo studentkinje Filozofskog fakulteta pronađeno je 26. marta uveče na platou tog fakulteta u centru Beograda. Više javno tužilaštvo saopštilo je 31. marta da je u okviru istrage o njenoj smrti naložilo policiji da uđe u Rektorat. Direktor policije Dragan Vasiljević je, u vanrednom obraćanju medijima 31. marta, saopštio da je tokom pretresa Rektorata do sada pronađeneno "više sredstava" koja će biti oduzeta i prosleđena nadležnom tužilaštvu. "Pronađen je veći broj topovskih udara, petardi, sprejeva, veći broj toki-vokija, gas maske, veći broj transparenata, medicinskih sredstava", kazao je i dodao da je osnovni cilj policije da dođu do "svih činjenica i okolnosti" koje su dovele do smrti studentkinje. Tužilaštvo je tokom dana saopštilo i da je policiji naložilo da oduzme snimke sa sigurnosnih kamera, a posebno onih sa vrata na koja se iz Rektorata ulazi u Filozofski fakultet. Navode da bi na taj način moglo da se utvrdi kako je nastradala studentkinja ušla u zgradu fakulteta, da li je bila sama ili sa nekim. Policiji je, kako se navodi, naloženo da privremeno oduzme i sve druge predmete "koji mogu poslužiti kao dokaz u postupku koji se vodi zbog sumnje na propuste dekana i drugih zaposlenih u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu". Vasiljević je tokom obraćanja medijima rekao da je policija nalog za pretres dobila i od Višeg suda u Beogradu. Policija i tužilaštvo saopštili su ranije da su na petom spratu Filozofskog fakulteta zapaljena pirotehička sredstva, nakon čega je 25-godišnja studentkinja skočila kroz prozor. Optužbe za narušavanje autonomije univerzitetaProfesor Filozofskog fakulteta Goran Vidović je za Radio Slobodna Evropa kazao da zbog prisustva policije tokom dana nije bilo nastave u zgradi Rektorata. Priča da je policija legitimisala i profesore i studente koji su se tu zatekli, te da je, prema njegovim sazanjima, pretresala profesorske kabinete. "Ne znam šta misle ovim perofrmansom. Mi nemamo šta da krijemo", poručio je. Među okupljenima na protestu ispred Rektorata bio je i Nikola Vranješ, student i Mašinskog i Pravnog fakulteta u Beogradu. Ulazak policije na Rektorat vidi kao "flagrantno kršenje autonomije univerziteta". "A ovaj strašan tragični događaj koriste kao izgovor. Mislim da nemaju nikakve dobre namere, nego da se trude da nanesu što više štete univerzitetu i studentskom pokretu", dodao je. Univerzitet u Beogradu saopštio je 31. marta da način postupanja policije na Rektoratu "otvara ozbiljna pitanja o proporcionalnosti, pravnoj utemeljenosti i granicama policijskih ovlašćenja u akademskom prostoru". Smatraju da se "tragični događaj na Filozofskom fakultetu zlouptrebljava za političku manipulaciju", te da je reč o vršenju nezakonitog pritiska na Univerzitet. Najavili su da će preduzeti sve raspoložive pravne i institucionalne korake kako bi zaštitili svoju autonomiju, akademske slobode i ljudska prava. Ulazak policije u Rektorat osudila je i grupa "Studenti u blokadi". U saopštenju su ocenili da je time Rektorat pretvoren u "prostor talačke krize" i dodali da ni Univerzitet, ni studenti nemaju šta da kriju. Ocenili su da se tragedija koristi kao pokriće da se uđe u prostorije u kojima su se studenti organizovali i da se "udari na studentsko delovanje". Dolazak UKP osudio je i deo akademske zajednice i opozicinih stranaka. Protest i ispred zgrade Rektorata u Novom SaduViše stotina profesora, studenata i građana okupilo se tokom večeri i ispred zgrade Rektorata novosadskog Univerziteta, u znak podrške Univerzitetu u Beogradu. Na skup je pozvala akademska mreža Slobodan univerzitet, uz poruku da policiji nije mesto na Univerzitetu. Okupljeni su nosili transparente na kojima, između ostalog, piše "Ne okupaciji univerziteta". Na skupu nisu bili prisutni pripadnici policije. U istrazi o smrti studentkinje ranije su saslušani dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i drugi zaposleni koje Tužilaštvo sumnjiči za krivično delo "nesavestan rad u službi". Sinani je 28. marta za agenciju FoNet izjavio da policija nije pronašla pirotehnički materijal na fakultetu i da su nadležnima predata sva tražena dokumenta i informacije. Rekao je i da je, prema njegovim saznanjima, nastradala studentkinja "bila sama u hodniku na petom spratu". Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je 30. marta da će prosvetna inspekcija, kada istražni ograni završe svoj posao, doći na Filozofski fakultet da utvrdi "kako je funkcionisao". Stanković je prethodno na sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje 28. marta optužio rektora beogradskog Univerziteta Vladana Đokića i dekana Filozofskog fakulteta da "nose odgovornost koja ne može biti izbegnuta" u vezi smrti studentkinje te visokoškolske ustanove. Rektor Đokić naveo je da je smrt studentkinje iskorišćena za "nastavak napada na Univerzitet". Tokom sednice Odbora, vlast i opozicija razmenili su optužbe povodom reagovanja države na studentske blokade koje su na fakultetima širom Srbije počele nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu i trajale više meseci. Blokade su pratili masovni protesti sa kojih su demonstranti, predvođeni studentima, tražili odgovornost vlasti za pad nadstrešnice, a od maja 2025. i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Kina i Pakistan su se založili da će "jačati stratešku komunikaciju i koordinaciju" dok nastoje da pomognu u postizanju sporazuma o okončanju rata u Iranu, koji je sada u petoj nedelji bez jasnog kraja na vidiku. Pakistanski ministar spoljnih poslova Išak Dar sastao se s kineskim kolegom Vang Jijem u Pekingu 31. marta i ponovio poziv Iranu i Sjedinjenim Američkim Državama da rade na okončanju rata, koji je odneo hiljade života u najmanje devet zemalja i nanosi dnevne u milijardama dolara. Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekla je da su dve strane saglasile da rade na deeskalaciji i da će se "zajednički zalagati za mir i pravdu i uložiti nove napore za promociju pomirenja i sprečavanje sukoba". Pakistan se pojavio kao ključni igrač u naporima za posredovanje u postizanju miru, koristeći svoje radne veze s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) i dugogodišnje veze s Iranom. Peking i Islamabad nastoje da se pozicioniraju kao stabilizujući akteri, izbegavajući direktno mešanje u sve širi sukob. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Šef pakistanske diplomatije je 29. marta u Islamabadu primio ministre spoljnih poslova Saudijske Arabije, Turske i Egipta u nastojanju da se postigne konsenzus oko prekida vatre i obnovi pregovora. Pakistanski zvaničnici kažu da se inicijativa zasniva na pet principa, uključujući zaštitu civila i pomorsku bezbednost. "Pakistan je veoma zadovoljan što su i Iran i SAD izrazili poverenje u Pakistan da će olakšati njihove razgovore", rekao je Dar posle razgovora. Pakistanski premijer Šehbaz Šarif je to nastojanje predstavio kao deo napora da se Pakistan pozicionira kao "kredibilan posrednik", koristeći veze s Vašingtonom i Teheranom. Kina je javno podržala inicijativu i portparolka kineskog Ministarstva je posle razgovora rekla da Peking "ceni napore Pakistana". Iranski je uzdržano odgovorio, mada izveštaji sugerišu da Teheran možda koristi pakistanske kanale za indirektnu komunikaciju s Vašingtonom. Dar je 26. marta, rekao da Islamabad služi kao kanal za razmenu poruka između Vašingtona i Teherana. Prekidi u brodskom saobraćaju intenziviraju diplomatijuPotreba za diplomatskim aktivnostima je sve urgentnija usled sve većih poremećaja u pomorskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz, kritičnu tačku za globalne isporuke energije, posebno nafte i tečnog prirodnog gasa. Brodski saobraćaj je naglo usporio otkako su SAD i Izrael pokrenuli vojnu operaciju protiv Irana 28. februara, s kašnjenjima brodova i ograničenim izvozom proizvođača iz Zaliva. Kina je potvrdila da je nekoliko njenih brodova nedavno prošlo moreuz posle "koordinacije s relevantnim stranama". Podaci kompanije Marintrefik (MarineTraffic) pokazali su da su dva broda kineske državne brodarske kompanije COSCO prošla kroz moreuz 30. marta posle neuspelih ranijih pokušaja. Iran je naznačio da plovni put ostaje otvoren za "prijateljske zemlje", za šta se tumači da uključuje Kinu, njenog glavnog kupca nafte. Kina se u velikoj meri oslanja na energente s Bliskog istoka, posebno na isporuke kroz Ormuski moreuz. Kina je dosad prebrodila najgore šokove energetske krize zahvaljujući diverzifikovanoj ponudi, padu domaće potražnje i strateškim rezervama. Prema podacima Kplera, kompanije za robne obaveštajne podatke, kineske rafinerije su do kraja 2025. imale uskladišteno između 1,2 i 1,4 milijarde barela nafte, što bi moglo da traje i do tri meseca. Analitičari kažu da je odgovor Pekinga bio relativno uzdržan. "Peking preferira obnavljanje stabilnosti u odnosu na proširenu ulogu u turbulentnijem poretku. Želi pristup energemtima, tržištima i uticaju na Bliskom istoku – a ne teret regionalne stabilizacije ili balansiranja među konkurentskim silama", napisala je 30. marta Zongjuan Zoe Liu, viša saradnica Saveta za spoljne odnose, u časopisu Forin afers (Foreign Affairs). Tramp je poslao različite signale o sledećim koracima Vašingtona u ratu, navodeći da SAD već pregovaraju s Teheranom, ali i istovremeno sugerisao da bi se vojna kampanja mogla proširiti. Iran je više puta negirao da je u pregovorima sa SAD. Izvori: Sinhua, Global Times, Reuters, Al Jazeera, The News Pakistan i The Wall Street Journal.

Evropska unija (EU) izrazila je zabrinutost odlukom izraelskog parlamenta (Kneset) da uspostavi smrtnu kaznu. "Ovo je jasan korak unazad – uvođenje smrtne kazne, zajedno sa njenom diskriminatornom prirodom", izjavio je portparol EU Anuar El Anuni. "Ovo je jasan negativan trend u smislu obaveza Izraela u pogledu poštovanja ljudskih prava." Zakon o krivičnom postupku (Amandman: Smrtna kazna za teroriste) prošao je svoju završnu fazu u ponedeljak, 30. marta, u Knesetu, čime se omogućava sudovima da izreknu smrtnu kaznu za teroristička dela ili za "negiranje postojanja Države Izrael". Kritičari zakona napominju da bi se ovaj zakon primenjivao samo na Palestince. Portparol EU je podsetio da se Brisel protivi smrtnoj kazni u svim slučajevima i pod svim okolnostima, te da su izraelske vlasti upozoravane od samog početka kada je pokrenuta rasprava o dopunama zakona o krivičnom postupku u Izraelu. Izrael i Evropska unija imaju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2000. godine. Međutim, zvaničnici EU nisu odgovorili na pitanja da li će se pokrenuti proces suspenzije ovog sporazuma zbog smrtne kazne. Briselski zvaničnici jedino podsećaju da usvajanje ovog zakona predstavlja ozbiljan korak unazad u odnosu na ovu važnu praksu i stav koji je sam Izrael izrazio u prošlosti, te pozivaju izraelske vlasti da se pridržavaju svog prethodnog principijelnog stava, kao i svojih obaveza prema međunarodnom pravu i svoje posvećenosti demokratskim principima. Ministri inostranih poslova Nemačke, Francuske, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva u zajedničkom saopštenju izrazili su duboku zabrinutost zbog ovog zakona, "posebno zbog de facto diskriminatornog karaktera". "Smrtna kazna je nehuman i ponižavajući oblik kažnjavanja bez ikakvog odvraćajućeg efekta. Zato se protivimo smrtnoj kazni, bez obzira na okolnosti širom sveta. Odbacivanje smrtne kazne je temeljna vrednost koja nas ujedinjuje", navodi se u zajedničkom saopštenju četiri države evropskog kontinenta. EU napominje da Izrael dugo održava de facto moratorijum na pogubljenja, "predvodeći primer u regionu". Izrael je od 1954. godine do sada održavao moratorijum na smrtnu kaznu. Jedina osoba pogubljena u Izraelu nakon moratorijuma, odnosno 1962. godine, bio je Adolf Ajhman (Eichmann), arhitekta nacističkog Holokausta. Reagovao je i Savet Evrope, napomenuvši da smrtna kazna nema mesta u modernom pravosuđu i nije kompatibilna sa poštovanjem temeljnih ljudskih prava. U skladu sa tim principima, smrtnu kaznu ne mogu primenjivati 46 država članica Saveta Evrope, što odražava jasan i dugogodišnji regionalni konsenzus utemeljen na poštovanju ljudskog dostojanstva i prava na život, navodi se u saopštenju Saveta Evrope. Izrael nije punopravni član ove organizacije, ali učestvuje u nizu konvencija i mehanizama saradnje Saveta Evrope. Izraelski Kneset ima status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope od 1957. godine. Predsednica Parlamentarne skupštine Petra Bajr upozorila je da glasanje u Knesetu "ozbiljno ugrožava" status posmatrača Izraela u Parlamentarnoj skupštini. "Ovo je ozbiljan korak unazad i udaljava Izrael od vrednosti Saveta Evrope."

Evropska unija žali zbog otkazivanja sastanka Procesa Brdo-Brioni. "Žalimo zbog ovakvog razvoja događaja. Dobrosusedski odnosi su u srži procesa evropskih integracija i suštinski deo puta Srbije ka EU. Oni doprinose stabilnosti, pomirenju i klimi koja pogoduje rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti“, kaže se u reakciji iz pres službe Evropske komisije. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović otkazao je sastanak Procesa Brdo-Brioni, koji je trebalo da bude održan u maju, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. "Političke izjave i postupci predsednika Srbije, kojima svedočimo poslednjih dana i sedmica, u potpunoj su suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope", naveo je Milanović 30. marta u pisanoj izjavi. Vučić je, nakon lokalnih izbora u Srbiji 29. marta, izjavio da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja na izborni proces", navodeći "logističku podršku jedne susedne države". "Udarali su nas iz regiona i danas. Mogli ste da vidite šta su sve radili iz Zagreba i koliki su im napori bili. U Kuli (opština na severu Srbije) ste imali više zagrebačkih tablica nego iz okolnih opština. A ne pričam samo o transportnoj logistici, već pre svega o medijskoj", rekao je Vučić. Posle izbijanja antivladinih protesta zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje demonstracija, što su zvaničnici u Zagrebu oštro negirali. Proces Brdo–Brioni je regionalna politička inicijativa koja okuplja lidere država Zapadnog Balkana, a pokrenuta je 2013. godine sa ciljem da podstakne saradnju i ubrza evropske integracije regiona. Iz Milanovićevog kabineta saopšteno je da su Hrvatska i Slovenija, kao članice EU, inicirale Proces Brdo-Brioni s ciljem unapređenja međusobne saradnje i ubrzavanja procesa evropskih integracija zemalja Jugoistočne Evrope. Kao kopredsedavajući Procesa Brdo-Brioni, Milanović je obavestio šefove država učesnika da je odlučio da otkaže planirani sastanak u Hrvatskoj. Uz predsednike Hrvatske, Slovenije i Srbije, u Procesu Brdo-Brioni učestvuju i lideri Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je u utorak da su neprihvatljivi incidenti koji su se desili tokom glasanja na lokalnim izborima u Srbiji. "Rasprostranjeni incidenti nasilja, pretnji i nepravilnosti na glasanju – ono što je posmatračka misija Saveta Evrope videla tokom lokalnih izbora u Srbiji je neprihvatljivo", poručila je evropska komesarka na mreži X. Ona je dodala da su slobodni i pošteni izbori fundamentalni u demokratijama, posebno za zemlje kandidate za članstvo u EU poput Srbije. Pozvala je nadležne nacionalne organe da osiguraju brzu i transparentnu istragu prijavljenih incidenata i da počinioce pozovu na odgovornost. Ranije se oglasila saopštenjem i Evropska unija (EU), izrazivši žaljenje zbog broja prijavljenih nepravilnosti i incidenata tokom izbora 29. marta u deset opština u Srbiji. "Žalimo zbog broja prijavljenih nepravilnosti i incidenata tokom izbora, nejednakih uslova, te sa zabrinutošću primećujemo izveštaje o aktima nasilja protiv nezavisnih posmatrača, građana, predstavnika političkih stranaka i medijskih radnika", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Istakao je da se pozivaju nadležni organi da osiguraju brzo i transparentno praćenje i da počinioce pozovu na odgovornost. Na lokalnim izborima glasalo se u Boru, Bajinoj Bašti, Kuli, Majdanpeku, Kladovu, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, Lučanima, Knjaževcu i Sevojnu. Predsednik Srbije i funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je da je u svih deset opština koalicija okupljena oko SNS-a odnela pobedu. Međutim, prema izveštajima nezavisnih posmatrača i opozicionih lista, izborni dan su obeležile brojne nepravilnosti i incidenti – praćeni fizičkim obračunima i povređenim građanima, aktivistima i novinarima. Sukobi su, pored ostalog, zabeleženi u Boru, na istoku Srbije, u Bajinoj Bašti na zapadu i u Kuli u Vojvodini. Evropska unija je takođe potvrdila da je primila k znanju saopštenje Saveta Evrope, gde je navedeno da su članovi posmatračke misije bili svedoci nasilja u skoro svim opštinama koje su posetili tokom održavanja lokalnih izbora u Srbiji. Šest kongresnih timova, koji su predstavljali 13 posmatrača, bili su raspoređeni u mobilne timove u sedam od deset opština u kojima su održani izbori, a posetili su više od 75 biračkih mesta. "Posmatrači su bili svedoci nasilja, posebno u Aranđelovcu, a u svim posećenim opštinama, osim jedne, videli su žestoke rasprave i preteće prisustvo velikih grupa ljudi, često neidentifikovanih, a ponekad i maskiranih", navodi se u izveštaju. Dodaje se da je više stranaka, uključujući vladajuću, iznelo navode o nasilju koje su pretrpeli i ponavlja se da su "nasilje i prinuda neprihvatljive prepreke slobodnom izražavanju volje svih birača". U izveštaju se ukazuje na niz nepravilnosti koje se odnose na kršenje tajnosti glasanja i fotografisanje glasačkih listića. Evropska unija pozdravlja visoku izlaznost birača i aktivno učešće građana. "Podsećamo da je dužnost države da zaštiti građane od nasilja, da garantuje adekvatne uslove za građanske posmatrače da obavljaju svoje aktivnosti u okruženju bez pritiska i zastrašivanja, te da osigura sigurnost novinara u kontekstu izbora", navodi se u saopštenju EU. Podseća se da izborni proces u Srbiji zahteva dalja opipljiva poboljšanja i reforme, te se u tom smislu upućuje poziv na inkluzivan proces koji uključuje sve relevantne zainteresovane strane kako bi se unapredio rad na potpunoj implementaciji preporuka OEBS/ODIHR i Saveta Evrope, kako bi se poboljšao izborni okvir i njegova implementacija, "mnogo pre sledećih nacionalnih izbora". "Nastavićemo pažljivo da pratimo razvoj izbornih reformi, kao i buduće lokalne i nacionalne izbore, jer je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u srži njenog procesa pristupanja EU", poručuje se iz EU.

Pripadnici Uprave kriminalističke policije pretresaju zgradu Rektorata beogradskog Univerziteta. Više javno tužilaštvo saopštilo je 31. marta da je u okviru istrage o smrti studentkinje naložilo policiji da uđe u Rektorat i da oduzme snimke sa sigurnosnih kamera, a posebno kamera sa vrata na koja se iz Rektorata ulazi na Filozofski fakultet. Telo studentkinje Filozofskog fakulteta pronađeno je 26. marta uveče na platou tog fakulteta u centru Beograda. Policija i tužilaštvo saopštili su da su na petom spratu fakulteta zapaljena pirotehička sredstva, nakon čega je 25-godišnja devojka skočila kroz prozor. Tužilaštvo je navelo da bi snimci sa sigurnosnih kamera mogli da utvrde kako je devojka ušla u zgradu fakulteta, da li je bila sama ili sa nekim, "imajući u vidu činjenicu da na samom fakultetu postoji više neobezbeđenih i nekontrolisanih ulaza". U saopštenju se dodaje da bi snimci mogli da ukažu i na koji način se kontrolišu ulasci na fakultet, "posebno u vremenu nakon 22 časa, do kada fakultet zvanično radi, te na mogućnosti za ulaz neovlašćenih lica". Policiji je, kako se navodi, naloženo da privremeno oduzme i sve druge predmete "koji mogu poslužiti kao dokaz u postupku koji se vodi zbog sumnje na propuste dekana i drugih zaposlenih u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu". Studenti u blokadi osudili upad policijeGrupa "Studenti u blokadi" saopštila je da je Rektorat 31. marta pretvoren u "prostor talačke krize" i dodala da ni Univerzitet, ni studenti nemaju šta da kriju. Studenti su na Instagramu naveli da su se policajci "uputili pravo u prostorije koje su korišćene za aktivnosti plenuma (studenata u blokadi)". "Unutra su studenti koji imaju predavanja. Profesori su pušteni da izađu. Studenti nisu. Drže ih u zgradi, traže im indekse, ne puštaju ih napolje, ni u dvorište", naveli su studenti i dodali da je policija kroz zadnji ulaz prošla i ka Filozofskom fakultetu koji je, kako podsećaju, već ranije bio pretresen. Studenti su ocenili da se tragedija koristi kao pokriće da se uđe u prostorije u kojima su se studenti organizovali i da se "udari na studentsko delovanje". U istrazi o smrti studentkinje ranije su saslušani dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i drugi zaposleni koje Tužilaštvo sumnjiči za krivično delo "nesavestan rad u službi". Sinani je 28. marta za agenciju FoNet izjavio da policija nije pronašla pirotehnički materijal na fakultetu i da su nadležnima predata sva tražena dokumenta i informacije. "Prema onome što su moja saznanja, koleginica koja je nastradala je bila sama u hodniku na petom spratu. Na istom spratu se održavala nastava koja je bila produžena zbog toga što ponekad nije moguće kontrolisati da li ćete imati dužu diskusiju i više pitanja", kazao je Sinani. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je 30. marta da će prosvetna inspekcija, kada istražni ograni završe svoj posao, doći na Filozofski fakultet da utvrdi "kako je funkcionisao". Stanković je prethodno na sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje 28. marta optužio rektora beogradskog Univerziteta Vladana Đokića i dekana Filozofskog fakulteta da "nose odgovornost koja ne može biti izbegnuta" u vezi smrti studentkinje te visokoškolske ustanove. Rektor Đokić pozvao je na objektivnu i profesionalu istragu, navodeći da je smrt studentkinje iskorišćena za "nastavak napada na Univerzitet". Tokom sednice Odbora, vlast i opozicija razmenili su optužbe povodom reagovanja države na studentske blokade koje su na fakultetima širom Srbije počele nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu i trajale više meseci. Blokade su pratili masovni protesti sa kojih su demonstranti, predvođeni studentima, tražili odgovornost vlasti za pad nadstrešnice, a od maja 2025. i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Cijene naftnih derivata u Crnoj Gori od 31. marta su povećane od tri do 12 centi po litru, saopštilo je Ministarstvo energetike i rudarstva, prenosi RTCG. Prema novoj obračunskoj tabeli, cijene Eurosupera 98 i 95 porasle su na 1,59 odnosno 1,56 eura, eurodizel na 1,68 eura, a lož ulje na 1,84 eura, što predstavlja povećanje od 0,03 do 0,12 eura po litru. Iz ministarstva navode da su cijene i dalje znatno niže nego što bi bile bez smanjenja akcize, mjere koja, kako je saopšteno, ima za cilj "ublažiti finansijski pritisak na građane i privredu". U poređenju s cijenama prije smanjenja akcize, razlika je i dalje velika, pa je Eurosuper 98 sa 1,76 pao na 1,59 eura, Eurosuper 95 sa 1,72 na 1,56 eura, dok je eurodizel smanjen sa 1,94 na 1,68 eura. Naredni obračun biće obavljen 6. aprila, a eventualno izmijenjene cijene stupiće na snagu 7. aprila. Premijer Milojko Spajić izjavio je da je Vlada preduzela "apsolutno sve što je mogla" kako bi ublažila posljedice rasta cijena goriva i zaštitila standard građana, prenosi RTCG. Govoreći tokom Premijerskog sata u Skupštini, Spajić je ocijenio da je situacija sa cijenama naftnih derivata "izuzetno ozbiljna" i izrazio nadu da će se napetosti na Bliskom istoku smiriti. On je podsjetio da je Vlada ranije smanjila akcize, dodajući da će cijena dizela "od sjutra biti iznad 1,6 eura, ali i dalje najniža u regionu". Ukazao je i na upozorenja finansijskih institucija i energetskih kompanija da bi, uz eventualnu kopnenu invaziju, cijena Brent nafte mogla dostići 300 dolara po barelu, dok je trenutna 115 dolara. Spajić je naglasio da Crna Gora treba koristiti postojeće kapacitete kako bi zadržala konkurentne cijene električne energije. "Cijena struje je zahvaljujući pametnoj politici Vlade i EPCG jedna od najnižih u Evropi", rekao je, ocjenjujući to "važnom podsticajnom mjerom za građane i privredu". Kao prioritete je naveo dodatne investicije u energetiku, uz mogućnost saradnje sa međunarodnim partnerima poput EDF‑a i Masdara iz UAE. Spajić je kazao da je Vlada povećala minimalnu penziju na 450 eura "bez prodaje EPCG", te dodao da su rast cijena i inflacija praćeni i povećanjem životnog standarda. Govoreći o niskom prošlogodišnjem rastu BDP‑a, naveo je da je razlog višemjesečna ekološka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja, koja se sada vraća u rad i od koje se očekuje "veći rast i značajan prihod" u ovoj godini.

Hrvatska ambasada u Bosni i Hercegovini je uputila protestnu notu vlastima BiH, nakon što je u Banjaluci fizički napadnut jedan od konzula Hrvatske u tom gradu. Kako je saopšteno iz Ambasade, diplomatu je fizički napala veća grupa nepoznatih osoba, te su mu upućene i uvrede na nacionalnoj osnovi, u nedjelju naveče, 29. marta u centru Banjaluke. Istakli su da očekuju hitnu i temeljitu istragu, identifikaciju počinilaca i njihovo adekvatno kažnjavanje, uz jasnu osudu krivičnog djela počinjenog iz mržnje nad hrvatskim diplomatskim službenikom. Generalni konzul Hrvatske u Banjaluci, Zoran Piličić, izjavio je za RTV Herceg-Bosne da su konzul prvog reda i njegov brat fizički napadnuti u ovom gradu, te da su ih napadači vrijeđali i nazivali ih ustašama. Takođe, naveo je da nije bilo težih fizičkih povreda, te da su oni prošli sa modricama i ogrebotinama. Potpredsjednik bh. entiteta Republika Srpska iz reda hrvatskog naroda, Davor Pranjić, objavio je na svom Facebook profilu da najoštrije osuđuje svaki oblik nasilja, "a osobito napade na diplomatske predstavnike". Naveo je da su o napadu upoznati predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova RS, te da očekuju da se u najkraćem roku rasvijetli događaj i pronađu počinitelji. Napade je osudio i banjalučki gradonačelnik Draško Stanivuković, rekavši da ovakvi incidenti nisu prihvatljivi i ne smiju biti dio svakodnevice. Stanivuković je pozvao nadležne da hitno istraže incident i sankcionišu počinioce.

Nevladina organizacija Unija za građanske slobode za Evropu (Liberties) opisala je vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke kao "razarače" koji aktivno slabe vladavinu prava. Pozivajući se na dokaze više od 40 nevladinih organizacija u 22 zemlje, ova organizacija je u godišnjem izveštaju o vladavini prava ocenila da vlade ovih pet članica EU "dosledno i namerno" narušavaju vladavinu prava. Tih pet zemalja predstavljaju najozbiljniju zabrinutost, jer, kako se navodi u dokumentu, aktivno erodiraju institucije vladavine prava. U dokumentu Liberties se upozorava da se demokratski standardi pogoršavaju u još šest drugih evropskih država, uključujući i one koje istorijski imaju jake demokratije. U ovoj kategoriji obuhvaćene su Belgija, Danska, Francuska, Nemačka i Švedska. U ovim državama se smatra da dolazi do opadanja vladavine prava u nekim oblastima. U trećoj kategoriji, koja se u dokumentu naziva "stagnatori", gde nije bilo značajnijeg napretka u bilo kom smeru, navedene su Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija i Španija. Letonija je jedina zemlja koja je okarakterisana kao "vredan radnik". Unija za građanske slobode za Evropu je nevladina organizacija koja se bavi zaštitom građanskih sloboda, ljudskih prava i vladavine prava u Evropskoj uniji. Sa sedištem u Berlinu, ova NVO okuplja mrežu nacionalnih nevladinih organizacija i kroz istraživanja, kampanje i zagovaranje utiče na politiku i zakonodavstvo EU, posebno u oblastima slobode medija, digitalnih prava i nezavisnosti sudstva. U izveštaju koji je ova organizacija objavila navodi se da je vladavina prava u državama EU nazadovala u svim oblastima, uključujući pravosuđe, borbu protiv korupcije, slobodu medija i kontrolu i ravnotežu civilnog društva. U godišnjem izveštaju Liberties se ocenjuje da kontrole i ravnoteže igraju ključnu ulogu u vladavini prava jer služe kao sistem ranog upozorenja kada vlade prekorače svoja ovlašćenja. "Međutim, ovo je bilo područje sa najvišim nivoom regresije, ali sa najmanjim brojem preporuka. Kada kršenja u ovom području ostanu nezapažena i nekontrolisana, to slabi sisteme osmišljene da obuzdaju prekoračenje vlasti i ugrožava moć i postepena ograničenja koja eskaliraju u sistemske probleme", navodi se u godišnjem izveštaju o vladavini prava. Liberties je utvrdio da je broj zemalja koje doživljavaju regresiju porastao za gotovo 50 odsto (sa prethodnih devet na trinaest država članica), jer su zaštitne mere koje ograničavaju izvršnu vlast i podržavaju demokratsku odgovornost bile pod pritiskom. Jedan od najraširenijih problema u evropskom bloku, kako stoji u ovom izveštaju, bio je korišćenje ubrzanih i netransparentnih zakonodavnih procesa, uključujući ozbiljne slučajeve namernog podrivanja procesa donošenja zakona, što je rezultiralo usvajanjem problematičnih zakona bez osporavanja. "Kada institucije ne uspeju dosledno primenjivati i braniti temeljna prava, one potkopavaju kredibilitet EU i njenih izveštaja o vladavini prava", navodi se u godišnjem izveštaju. Ocenjuje se da su mehanizmi EU za rešavanje erozije vladavine prava uglavnom neefikasni, pri čemu većina država članica nije uspela da pretvori smernice u opipljive akcije uprkos višegodišnjim preporukama Evropske komisije.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović otkazao je sastanak Procesa Brdo-Brioni, koji je trebalo da bude održan u maju, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. "Političke izjave i postupci predsednika Srbije, kojima svedočimo poslednjih dana i sedmica, u potpunoj su suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope", naveo je Milanović 30. marta u pisanoj izjavi. Vučić je odgovorio da predsednik Hrvatske zbog njega nije morao da otkaže sastanak, već da je mogao da pozove "svoje prijatelje iz Prištine i Tirane". "Apsolutno je u pravu, meni tamo nije mesto", rekao je Vučić i dodao da mu niko iz Hrvatske neće određivati šta da govori, prenela je agencija Tanjug. Proces Brdo–Brioni je regionalna politička inicijativa koja okuplja lidere država Zapadnog Balkana, a pokrenuta je 2013. godine sa ciljem da podstakne saradnju i ubrza evropske integracije regiona. Šta je izjavljivao Vučić?Vučić je nakon lokalnih izbora u Srbiji 29. marta izjavio da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja na izborni proces", navodeći "logističku podršku jedne susedne države". "Udarali su nas iz regiona i danas. Mogli ste da vidite šta su sve radili iz Zagreba i koliki su im napori bili. U Kuli (opština na severu Srbije) ste imali više zagrebačkih tablica nego iz okolnih opština. A ne pričam samo o transportnoj logistici, već pre svega o medijskoj", rekao je Vučić. Posle izbijanja antivladinih protesta zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje demonstracija, što su zvaničnici u Zagrebu oštro negirali. Iz Milanovićevog kabineta saopšteno je da su Hrvatska i Slovenija, kao članice Evropske unije, inicirale Proces Brdo-Broni s ciljem unapređenja međusobne saradnje i ubrzavanja procesa evropskih integracija zemalja Jugoistočne Evrope. Kao kopredsedavajući Procesu Brdo-Brioni, Milanović je obavestio šefove država učesnika da je odlučio da otkaže planirani sastanak u Hrvatskoj. Uz predsednike Hrvatske, Slovenije i Srbije, u Procesu Brdo-Brioni učestvuju i lideri Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije. Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da ne zna ništa o Milanovićevoj odluci da otkaže samit. Govoreći o Vučićevim izjavama, naveo je da je reč o "dva lažna koncepta". "Jedan (je) da se Hrvatska upliće u unutrašnje političke prilike Srbije i da je jedan od pokretača ili suorganizatora 'narandžaste revolucije'. Drugi, da (Hrvatska) pravi vojni savez s Albanijom i Kosovom protiv Srbije. Jedna i druga tema su potpuno netačne", rekao je Plenković novinarima. I hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman odbacio je tvrdnje srpskih zvaničnika o hrvatskom mešanju u lokalne izbore u toj zemlji, nazvavši ih "teorijama zavere". "Čini mi se da građani Srbije razumeju da to nema veze s Hrvatskom", rekao je Grlić Radman odgovarajući na pitanja novinara. Grlić Radman je kazao i da političari u Srbiji ne treba da se bave "konfabulacijama", već reformama i ispunjavanjem kriterijuma radi napretka u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Poslednju u nizu tenzija između Srbije i Hrvatske izazvala je srpska nabavka raketa iz Kine, zbog čega je hrvatski premijer Andrej Plenković 13. marta rekao da je pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte). Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je takođe Hrvatsku uvrstilo na listu zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe", a kao razlozi su navedeni "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč.