Članovi Odbora za spoljne poslove američkog Senata sastali su se na marginama Minhenske bezbednosne konferencije sa članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Denisom Bećirovićem i visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom (Christian Schmidt). Senatsku delegaciju predvodila je američka senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen), koja je u saopštenju navela da je sagovornicima prenela duboku zabrinutost zbog kontinuirane secesionističke retorike i, kako je istakla, nezakonitih poteza Milorada Dodika koji ugrožavaju Dejtonski mirovni sporazum i regionalnu stabilnost. "Važno je napomenuti da je visoka članica Senata Šahin naglasila svoju posvećenost vršenju pritiska na administraciju predsednika Donalda Trampa da ponovo uvede sankcije gospodinu Dodiku i svima koji potkopavaju Dejtonski mirovni sporazum, što predstavlja obavezno ovlašćenje uključeno u Zakon o nacionalnoj odbrani za fiskalnu 2026. godinu", navodi se u saopštenju. Sjedinjene Američke Države su, u oktobru prošle godine ukinule sankcije Miloradu Dodiku, kao i članici Predsedništva Bosne i Hercegovine Željki Cvijanović i pojedinim članovima Dodikove porodice koji su bili pod američkim sankcijama. Senatorka Šahin potvrdila je snažnu podršku suverenitetu, teritorijalnom integritetu i multietničkom karakteru Bosne i Hercegovine. Kako se navodi u saopštenju, istakla je i značaj kontinuiranog angažmana Sjedinjenih Država i međunarodne zajednice, uključujući podršku demokratskim institucijama i vladavini prava, kako bi se obezbedila mirna i prosperitetna budućnost za sve građane Bosne i Hercegovine. Šahin je takođe najavila da će sprovoditi nadzor nad primenom Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, s ciljem jačeg angažmana Sjedinjenih Država prema Bosni i Hercegovini i regionu.

Američki državni sekretar Marco Rubio u Minhenu je izneo znatno drugačiju poruku evropskim liderima u odnosu na onu koju je godinu ranije, na istoj sceni, uputio američki potpredsednik JD Vance. Govoreći na glavnom podijumu Minhenske bezbednosne konferencije, Rubio je rekao da administracija predsednika Donald Trump trasira kurs ka novom veku prosperiteta i pozvao evropske lidere da se pridruže tom cilju. Evropske lidere nazvao je "saveznicima i najstarijim prijateljima" i poručio da dele zajedničku sudbinu. "Ne želimo saveznike koji su slabi", rekao je, dodajući da Sjedinjene Države žele Evropu koja je sposobna da se brani "tako da nijedan protivnik nikada neće biti u iskušenju da testira našu kolektivnu snagu". Naveo je i da američka administracija ne želi saveznike koji nastoje da "racionalizuju narušeni status kvo", već one koji su spremni da ga poprave. Evropskim partnerima poručio je da SAD ne žele razdvajanje, već oživljavanje starog prijateljstva. "U vreme naslova koji najavljuju kraj transatlantske ere, neka svima bude jasno da to nije ni naš cilj ni naša želja. Za nas Amerikance, naš dom možda jeste na zapadnoj hemisferi, ali mi ćemo uvek biti dete Evrope", rekao je američki državni sekretar. Rubio je, međutim, umanjio ulogu Ujedinjenih nacija, naglašavajući da ta organizacija nije bila u stanju da reši brojne konflikte. Istakao je da ne treba napuštati sisteme međunarodne saradnje niti demontirati globalne institucije starog poretka, ali da je neophodna njihova reforma. Podsetio je da su Sjedinjene Američke Države omogućile primirje u Gazi i da je američko rukovodstvo dovelo Ukrajinu i Rusiju za pregovarački sto. Upitan oko prospekta mira u Ukrajini, američki državni sekretar je priznao da nije siguran da li Rusija ozbiljno želi mirovni sporazum sa Ukrajinom. Rubio je u govoru posredno kritikovao migracione politike evropskog kontinenta. "Ne možemo i dalje dozvoljavati onima koji otvoreno prete našim građanima i ugrožavaju globalnu stabilnost da se kriju iza apstrakcija međunarodnog prava, koje i sami rutinski krše", rekao je. Pozvao je Evropu da ozbiljnije pristupi bezbednosti granica. "Ovo nije izraz ksenofobije, već fundamentalni čin nacionalnog suvereniteta", naveo je. Prema njegovim rečima, pitanje bezbednosti granica jeste pitanje "opstanka same naše civilizacije". Minhenska bezbednosna konferencija važi za jedan od najvažnijih geopolitičkih skupova na svetu, na kojem se okupljaju lideri država i visoki zvaničnici. Organizatori su saopštili da je ovogodišnji događaj najveći do sada, sa više od 1.000 delegata, uključujući oko 50 šefova vlada i ministara spoljnih poslova. Skup se održava u vreme globalnih previranja: uz mogućnost američkih vazdušnih udara na Iran, rat u Ukrajini koji se približava četvrtoj godišnjici, kao i tenzije oko budućnosti NATO i transatlantskog saveza u širem smislu, usled strahova od potencijalnog povlačenja Sjedinjenih Država.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se u petak s Rezom Pahlavijem, prognanim sinom poslednjeg iranskog šaha, što je izuzetno redak susret na takvom nivou za bivšeg prestolonaslednika koji je jedna od mnogih figura koje se bore za istaknutu ulogu u razjedinjenoj iranskoj opoziciji u egzilu. Sastanak se održao tokom Minhenske bezbednosne konferencije, gde će Zelenski održati važan govor i gde održava niz sastanaka sa stranim liderima. Nije objavljeno da je Pahlavi planirao slične sastanke u Minhenu. 'Od srca'Video snimak ukrajinske javne televizije prikazuje kako se rukuju u sobi posle čega sedaju za sto. Pahlavi se zahvalio Zelenskom što je izrazio podršku iranskim demonstrantima tokom govora na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. "Ponekad je veoma važno pružiti snažnu podršku na vreme, kada je važno, a ne posle", rekao je Zelenski. "To je od srca." Iranske snage bezbednosti su, prema izveštajima, ubile hiljade ljudi tokom masovnih protesta u Iranu u januaru, što je izazvalo oštru osudu Vašingtona i njegovih saveznika. To uključuje i Zelenskog, koji je u januaru izjavio da "svaka pristojna osoba na ovoj planeti iskreno želi da se narod Irana konačno oslobodi sadašnjeg režima, koji je doneo toliko zla Ukrajini i drugim zemljama". Zelenski je izgleda mislio na podršku Irana ratnim naporima Rusije, posebno kroz isporuku ofanzivnih dronova Šahed koji su izazvali smrt i razaranje u napadima na civilne mete širom Ukrajine. Dok su SAD podržale iranske demonstrante, nisu podržale Pahlavija ili nekog drugog lidera u egzilu – iako je Pahlavi više puta pozivao američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da interveniše u Iranu. Za Pahlavija, sastanak sa Zelenskim može biti način da pokuša da poveća svoje šanse za sticanje šireg međunarodnog priznanja. Tokom poslednje tri godine, sastao se s poslanicima iz nekih zapadnoevropskih zemalja. U januaru je Tramp rekao da Pahlavi "deluje veoma ljubazno", ali lider je takođe izrazio nesigurnost u vezi s tim da li će Pahlavi biti u stanju da okupi podršku unutar Irana da bi preuzeo vlast. Neposredno pre nego što se Pahlavi sastao sa Zelenskim, ispred konferencijskog centra održane su male, ali glasne demonstracije rivalske opozicione grupe, Nacionalnog saveta otpora Irana, koje su osudile i trenutne iranske vlasti i ideju monarhističke vladavine. U razgovoru sa Zelenskim Pahlavi je rekao da je situacija u Iranu slična onoj sa kojom se suočava Ukrajina – koja se bori protiv ruske invazije od februara 2022. godine. "Imamo manje-više istu nevolju", rekao je on, "borimo se za nezavisnost i suverenitet". Američke udarne snageAmeričke pomorske snage su vodama kod Irana u okviru jednog od najvećih nagomilavanja vojnih snaga SAD u tom regionu u poslednjih nekoliko godina. Tramp je izrazio podršku i ohrabrenje iranskim demonstrantima i nagovestio da bi američke snage mogle da intervenišu da bi ih zaštitile. Međutim, razgovori između američkih i iranskih pregovarača izgleda da su više fokusirani na druga pitanja, kao što su iranski nuklearni i raketni programi i njegova mreža posredničkih snaga u Libanu, Iraku i Jemenu. Pregovori o Iranu i mogućnost američke vojne akcije glavna su tema diskusije na konferenciji u Minhenu. "Ne polažem mnogo nade u diplomatiju u meri u kojoj ona na kraju ograničava iranski nuklearni program, a da istovremeno nastavlja da mu daje pristup određenom nivou obogaćivanja (uranijuma)", rekao je za RSE američki senator Kris Merfi (Chris Murphy) iz redova demokrata. Kasnije, tokom panel diskusije, američki senator Lindzi Grem (Lindsay Graham) iz redova republikanaca rekao je da spor nije samo oko nuklearnog programa, raketa ili posrednika. "Predsednik Tramp je dao odgovor, (rekavši Irancima) da nastave da protestuju, pomoć je na putu. A nekoliko dana kasnije, rekao je, vreme je za novo vođstvo u Iranu jer su ajatolah i njegova grupa loši momci, užasni momci. Kada sve tri te izjave spojite, šta dobijete? Imate predsednika koji stoji uz narod", rekao je on. "Uveren sam da će predsednik Tramp postići ishod u skladu sa te tri izjave putem diplomatije ili vojne sile", dodao je Grem.

Studenti u blokadi, koji su krenuli pešice iz Obrenovca kod Beograda, na protest u Valjevu na zapadu Srbije, stigli su u taj grad u petak uveče. U Valjevu ih je dočekao crveni tepih i upaljene baklje. Protest pod nazivom "Valjevo ne zaboravlja" održava se u tom gradu u subotu 14. februara povodom, kako je navedeno "šest meseci od policijske brutalnosti". Prethodne večeri kada su studenti pešaci stigli u Ub, u tom mestu su održana dva skupa. Na jednom mestu su bili studenti a na drugom lokalni aktivisti vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). U Valjevu su tokom avgusta 2025. organizovani antirežimski protesti, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije. Okupljanja su bila reakcija na proteste u vojvođanskim mestima Vrbas i Bačka Palanka, gde su pristalice vlasti pirotehničkim sredstvima napadale demonstrante. Revolt je izazvalo i postupanje policije tog dana, a koju su demonstranti optužili da nije učinila ništa da spreči napade. U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile. Valjevo je bio jedan od gradova u kojima su zabeleženi najžešći sukobi demonstranata i policije. Organizatori protesta optužili su policiju za "brutalnost i represiju nad građanima". Ovi protesti bili su nastavak studentskih i građanskih protesta koji su započeti u novembru 2024. godine, nakon obrušavanja nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. U tragediji je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) ocenio je u petak da je Rusija nakon agresije na Ukrajinu oslablјena država. U govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Makron je istakao da je Rusija potrošila ogromne količine novca na besmisleni rat, da je ušla u recesiju, ekonomski izolovana i potpuno zavisna od Kine, kao i da se suočava s demografskim problemima i vojnim neuspesima. Prema francuskom predsedniku, rat u Ukrajini je odlučujući test kredibiliteta Evrope. "EU je postala glavni finansijski podržavalac Kijeva i sprovela uzastopne pakete sankcija protiv Rusije tempom koji je malo ko smatrao mogućim početkom 2022. godine", rekao je Makron. On je dodao da su Evropljani sada "jedini izvor vojnog finansiranja" za Ukrajinu i naglasio da Evropa treba da bude deo mirovnih razgovora o Ukrajini. "Ukrajina je prvi izazov s kojim se suočavamo i u tom izazovu smo uspeli. U potpunosti podržavam težnju za mirom koji je pravedan i snažan i želim verovati da smo sve bliži tom cilju", rekao je Makron, podvlačeći da Evropljani moraju osigurati da Ukrajina bude u poziciji da se odupre kontinuiranoj agresiji. On je istakao da svaki budući mir ne može značiti popuštanje ruskim zahtevima. Prioritet ostaje jasan: obezbediti da Ukrajina može nastaviti pružati otpor. Makron se založio i da Evropa postane geopolitička snaga. Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) na otvaranju Minhenske bezbednosne konferencije ranije danas rekao je da stari svetski poredak "više ne postoji", uz upozorenje na pretnje koje predstavljaju Rusija i Kina i sugerišući da se odnosi SAD i Evrope moraju popraviti kako bi se odgovorilo na izazove.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da je veoma zabrinut zbog, kako je naveo, saveza između Hrvatske, Kosova i Albanije. Govoreći pred novinarima na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, Vučić je rekao da i dalje čeka odgovor na pitanje zbog čega se pravi vojni savez Prištine, Tirane i Zagreba. Upozorio je da je to razlog zašto će Srbija više investirati u odbranu. "Formiranjem vojnog saveza Hrvatske u Prištini i Tirani mi smo i te kako ugroženi i ozbiljno ćemo se pozabaviti svim tim. Uskoro ću prisustvovati kolegijumu Generalštaba i Ministarstva odbrane i posetiti sve fabrike namenske industrije. Uložićemo ogroman dodatni novac u fabrike namenske industrije", kazao je Vučić. Predsednik Srbije je dodao da će od sada "30, možda do 40 odsto“ vojne proizvodnje direktno ići u zemlji. U martu prošle godine Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su deklaraciju o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane. U odbrambenom paktu navodi se da će tri zemlje sarađivati na povećanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. Ministri odbrane tri zemlje održali su sastanak ranije u februaru na kojem su razgovarali o sprovođenju deklaracije, a takođe je najavljena zajednička vežba. Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane, potpisanu u martu prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao je kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije". Vučić učestvuje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, koja je jedno od najvažnijih međunarodnih geopolitičkih okupljanja. Na konferenciji učestvuju stotine svetskih lidera i političara iz celog sveta. Fokus ovogodišnje konferencije je na budućnosti ugroženog transatlantskog saveza i naporima da se okonča ruski rat u Ukrajini. Na marginama konferencije predsednik Srbije sastao se sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom (Costa), koji je preneo beogradskom sagovorniku nezadovoljstvo Brisela nedavno usvojenim pravosudnim zakonima. "Ako Venecijanska komisija bude dala negativne komentare, u skladu sa tim ćemo se i ponašati. Mi smo nezavisna i suverena država i donosimo svoje zakone", rekao je Vučić. Takođe se sastao sa ministrom spoljnih poslova Kine Vang Jijem. Najavio je da će u prvoj polovini ove godine posetiti Peking, gde će se sastati sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Odbrane Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi) i Jakupa Krasnićija (Krasniqi) su u petak, petog dana iznošenja završnih reči na suđenju bivšim liderima Oslobodilačke vojske Kosovo (OVK) na Specijalizovanom sudu u Hagu, navele su da su njihovi klijenti nevinim po optužbama tužilaštva za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti Tim Seljimija, bivšeg poslanika Skupštine Kosova, zaključio je svoje izjave navodeći da bi on trebalo da bude proglašen nevinim, uz tvrdnju da ne postoje dokazi koji ga povezuju sa zločinima iz optužnice. Njegova odbrana je navela da je zahtev Tužilaštva za kaznu od 45 godina zatvora kako za njega, tako i za ostale optužene – bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaci), bivših predsednika Skupštine Kosova Kadrija Veseljija (Veseli) i Krasnićija – predstavlja "doživotni zatvor". Sva četvorica optuženih negiraju krivicu. Krasnićijeva odbrana je potom uzela reč, navodeći da Tužilaštvo nije dokazalo da je njen klijent bio umešan u bilo kakav zločin. Odbrana je navela da nema ni svedoka koji je rekao da ga je Krasnići tukao ili zlostavljao. Prema odbrani, Krasnići je bio portparol OVK, a ne komandant s vojnom kontrolom. Odbrana je takođe odbacila tvrdnju da je Krasnići bio glavni autor saopštenja OVK. Krasnićijev tim odbrane će nastaviti svoje završne reči u ponedeljak. U ponedeljak, veće će imati dva sata da postavi pitanja stranama, a popodne će na red doći tužilaštvo. Dosad su završne reči izneli su tužilaštvo, zastupnici žrtava i odbrane Tačija, Veseljija i Seljimija. Posle iznošenja završnih reči, sudsko veće ima tri meseca da donese odluku i objavi je. Kako je ranije saopštio Sud u Hagu, sudsko veće može zatražiti produženje roka za donošenje odluke za još dva meseca, a u izuzetnim okolnostima i duže. Specijalizovana veća i Kancelarija specijalizovanog tužioca – poznatiji kao Specijalizovani sud – osnovala je 2015. Skupština Kosova i deo su pravosudnog sistema Kosova, ali rade s međunarodnim osobljem sa sedištem u Holandiji.

Građani su se u petak uveče okupili u Čačku, na zapadu Srbije, zahtevajući transparentnost u utvđivanju odgovornosti za smrt dvoje pacijenata u čačanskoj bolnici. Okupili su se i da pruže podršku porodicama preminulih, a za četvorogodišnju devojčicu su pušteni baloni. Četvorogodišnja devojčica i tridesetosmogodišnji muškarac preminuli su u nekoliko dana nakon operacije trećeg krajnika. U Opštoj bolnici u Čačku uvedena je prinudna uprava, a sve operacije krajnika otkazane su do daljeg. Više javno tužilaštvo u Čačku naložilo je obdukciju tela tridesetosmogodišnjeg pacijenta a policijskoj upravi podnet je zahtev za utvrđivanja svih okolnosti. To tužilaštvo vodi i istragu povodom smrti devojčice. Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku nakon smrti devojčice. Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u toku spoljašnji nadzor rada bolnice kojim će biti proveren kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Čačanska bolnica saopštila je da unutrašnja kontrola nije utvrdila propuste, ali da će tek nakon sprovođenja eksterne kontrole utvrditi tačan uzrok. Zaštitnik građana je saopštio da je pokrenuo postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Opšte bolnice Čačak.

Izvestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu Marjan Šarec ocenio je u petak da zemlju očekuje zahtevna godina u kojoj će biti ključno da politički akteri prevaziđu međusobne sporove i usmere se na strateški cilj - završetak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. "Crna Gora se suočava sa izuzetno zahtevnim periodom – vremena je malo, a posla još mnogo", naveo je Šarec u obrazloženju koje prati nacrt izveštaja o napretku Crne Gore. U dokumentu se ističe da, iako je Crna Gora lider u procesu pristupanja i blizu zatvaranja svih pregovaračkih poglavlja, dalji napredak ne zavisi samo od sprovođenja tehničkih reformi, već i od svakodnevne politike i unutrašnjih tenzija koje ponekad usporavaju projekte od ključnog značaja za usklađivanje sa evropskim standardima. Posebno su naglašeni izazovi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i u oblastima slobode medija i uloge civilnog društva. Prema Šarecovom izveštaju, dalji napredak Crne Gore zavisi od političke stabilnosti, vladavine prava i dosledne primene usvojenih reformi. Za uspešno okončanje pregovora, kako se navodi, ključno je očuvati politički konsenzus o evropskom putu i obezbediti konstruktivnu saradnju između vlasti i opozicije. Trajni rezultati u oblasti vladavine prava i efikasna primena reformi označeni su kao glavni uslov za zatvaranje poglavlja 23 i 24. Evropski parlament će, ovim dokumentom, pozvati sve političke aktere u Crnoj Gori da zadrže fokus na evropskim integracijama i upozoriti da su politička stabilnost i funkcionalne institucije temelj završetka pregovora. Posebno će se istaći značaj saradnje između vlade i parlamenta te dijaloga među političkim subjektima. Od Crne Gore se očekuje brže i transparentnije imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija, uključujući sudije Ustavnog suda i članove sudskih i tužilačkih saveta. Naglašava se potreba daljeg usklađivanja zakonodavstva sa standardima EU u pogledu nezavisnosti i profesionalnosti pravosuđa, kao i smanjenje sudskih zaostataka – naročito u predmetima korupcije i organizovanog kriminala. Poziva se i na odlučniju borbu protiv visoke korupcije, jačanje kapaciteta institucija i vidljive rezultate u istragama i sudskim presudama. EU očekuje i efikasnije procesuiranje slučajeva organizovanog kriminala i pranja novca, uz zaštitu policije i pravosuđa od političkog uticaja. Izveštaj ukazuje i na zabrinjavajuće napade na novinare i predstavnike civilnog sektora, pozivajući na brze i delotvorne istrage i jačanje zakonske zaštite medijskih radnika. Pored toga, traži se veće uključivanje civilnog društva u proces donošenja odluka i nastavak institucionalne saradnje vlade i nevladinih organizacija. Nacrt takođe izražava zabrinutost zbog stranog mešanja, dezinformacija i hibridnih pretnji, uz poziv da Crna Gora dodatno ojača otpornost svojih institucija. Dokument, međutim, pohvaljuje usklađenost crnogorske spoljne i bezbednosne politike sa EU. O nacrtu izveštaja raspravljaće se na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta krajem februara, nakon čega bi, uz eventualne amandmane, dokument trebalo da bude usvojen na plenarnoj sednici i postane zvanična rezolucija Evropskog parlamenta. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 13 pregovaračkih poglavlja i ostaje zemlja predvodnica u procesu proširenja. Cilj vlasti je da do kraja godine zatvori sva preostala poglavlja i time otvara put ka ostvarenju slogana "28 do 28" – postizanju članstva u EU do 2028. godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da će sporazum o pristupanju Crne Gore, koji bi trebalo da bude "prvi u novoj generaciji", uključiti i zaštitne mehanizme u slučaju nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava.

Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) potvrdio je u petak spremnost svoje države da podrži prijem novih članica u Evropsku uniju. Merc je na panelu Minhenske bezbednosne konferencije takođe potvrdio da je prijem u EU obećan, posebno državama Zapadnog Balkana. "Iskreno, osećam se sve neugodnije zbog našeg pristupa vašim zemljama. Moramo ponovo otvoriti novu strategiju kako približiti ove zemlje Evropskoj uniji. Ne želim da vas izgubimo. Vi ste deo evropskog kontinenta i stoga ste potencijalno deo Evropske unije", poručio je Merc. On je priznao, međutim, da unutar EU postoji "slon u sobi" koji ponekad onemogućava donošenje odluka zbog neophodnosti jednoglasja. "A to ćemo morati da prevaziđemo najkasnije nakon izbora koji će se održati u aprilu. Nadamo se da ćemo moći da otvorimo sledeća poglavlja i da vas na samom kraju procesa, kao članice, približimo Evropskoj uniji", poručio je nemački kancelar. Izbori u aprilu o kojima je govorio Merc odnose se na parlamentarne izbore u Mađarskoj. Prema trenutnim anketama, moguće je da bi mogla da pobedi opozicija i time skloniti sa vlasti Fides, partiju na čijem je čelu aktuelni premijer Viktor Orban. Orban nije krio bliskost sa ruski predsednikom Vladimirom Putinom i često je predstavljao prepreku u pojedinim spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije i nije podržavao proširenje ka nekim potencijalnim budućim članicama, posebno prema Ukrajini.