Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo najavila je da će obavijestiti "relevantne međunarodne misije" o presudi Osnovnog suda u Prištini, kojim je Srđan Lazović osuđen na 12 godina i šest mjeseci zatvora zbog ratnih zločina, tvrdeći da je riječ o političkoj i nepravičnoj odluci zasnovanoj na lažnim i nepouzdanim svjedočenjima. U saopštenju Kancelarije navodi se da je Lazović osuđen "na osnovu lažnih, nepouzdanih i izmišljenih svedočenja navodnih očevidaca, koji su tokom ročišta menjali iskaze, pobijali sopstvene tvrdnje i zapravo se uplitali u sopstvene laži". Također se tvrdi da Lazović u vrijeme izvršenja djela koja mu se stavljaju na teret nije bio pripadnik policijskih snaga, već da je bio angažovan na poslovima sječe šume. "Lazovićevi advokati će svakako uložiti žalbu na ovu drakonsku i sramnu političku presudu, a Kancelarija za Kosovo i Metohiju će o njoj obavestiti relevantne međunarodne misije kako bi se Lazoviću omogućilo pravedno i pravično suđenje tokom kojeg bi dokazao svoju nevinost", navodi se u saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo. Presudu Srđanu Lazoviću izrekao je Osnovni sud u Prištini, proglasivši ga krivim za ratne zločine počinjene nad albanskim civilima u selu Panorc kod Mališeva tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine. Kako prenosi Zakletva za pravdu, Lazović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i šest mjeseci. Optužnicu protiv Lazovića Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 2024. godine. Prema navodima iz optužnice, u koju je imala uvid ova medijska kuća specijalizirana za izvještavanje iz oblasti pravosuđa, Lazović se tereti da je u periodu 1998–1999. godine, u saučesništvu s drugim, još neidentifikovanim osobama, počinio nezakonita hapšenja te fizičko i psihičko zlostavljanje albanskog civilnog stanovništva koje nije učestvovalo u ratu. Tužilaštvo navodi da je od 3. septembra do 5. oktobra 1998. godine, u selu Panorc kod Mališeva, Lazović, kao uniformisana osoba, zajedno s drugim pripadnicima srpskih policijskih i vojnih snaga, učestvovao u hapšenju, pritvaranju, mučenju i fizičkom i psihičkom zlostavljanju oko 500 albanskih civila, s ciljem zastrašivanja, masovnog protjerivanja i etničkog čišćenja. Prema optužnici, stanovnici sela iz opština Mališevo i Klina bili su prisiljeni da napuste svoje domove i krenu prema planinama sela Panorc, gdje su naišli na kontrolni punkt srpskih policijskih snaga. Navodi se da su muškarci razdvajani od žena i djece, kojima je naređeno da se udalje, dok je oko 500 albanskih muškaraca uhapšeno i odvedeno prema seoskoj školi, gdje su tokom puta zlostavljani i premlaćivani. U školi su muškarci bili zatočeni oko 30 sati, a potom su pojedinačno odvođeni u učionicu na ispitivanje, gdje su, prema optužnici, premlaćivani i mučeni. Trinaest pritvorenih osoba kasnije je prebačeno u zatvor Dubrava, dok su ostali pušteni na slobodu. Lazović i drugi pripadnici srpskih snaga terete se i za protjerivanje albanskog stanovništva, kao i za pljačku njihovih kuća nakon prisilnog napuštanja sela. U posljednje vrijeme Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je više optužnica za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Od završetka sukoba, desetine osoba osuđene su za ove zločine pred domaćim i međunarodnim pravosudnim institucijama. U periodu od 2000. do 2008. godine istrage ratnih zločina vodila je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), dok je te nadležnosti od 2008. godine preuzela Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX), koja je 2018. godine predmete predala kosovskim pravosudnim institucijama. Tokom rata na Kosovu, u periodu od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok se više od 1.500 osoba i dalje vodi kao nestalo, a većina njih su Albanci.

Jedna transrodna osoba doživela je seksualno zlostavljanje tokom odsluženja zatvorske kazne u dva kazneno-popravna zavoda u Srbiji, saopštila je u utorak nevladina organizacija "Da se zna!". Kako se navodi u saopštenju, žrtva je ovom beogradskom udruženju rekla da je bila izložena nehumanom odnosu, ponižavanju i maltretiranju od strane osoblja i drugih zatvorenika u zatvoru u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, i prethodno u Nišu, na jugoistoku zemlje. "Tansrodna prebroditeljka nam je rekla da je više puta doživela silovanje (prvi put dok je bila u zatvoru u Nišu, a zatim nekoliko puta u trenutnom zatvoru u Kragujevcu), da svakodnevno trpi uvrede zbog svog rodnog identiteta i zbog toga što je Romkinja, kao i pretnje ukoliko o tome bude govorila", saopštilo je udruženje "Da se zna!" Kako kažu, ona je pisala pritužbe na odnos nadzornika i komandira zatvora prema njoj, ali joj je naloženo da sve te podneske "pocepa i baci". "Nadzornici zatvora u Nišu su je prinudili da potpiše papir u kojem tvrdi da nije silovana i da se neće žaliti na rad osoblja zatvora", navodi se u saopštenju. Kako kažu u ovoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava, nakon dobijenih saznanja su se obratili dopisom Upravi za izvršenje krivičnih sankcija sa zahtevom da njihovim aktivistima odobre posetu Kazneno-popravnom zavodu u Kragujevcu i razgovor uživo sa osobom koja ih je kontaktirala, ali odgovor nisu dobili. Najavili su da će se povodom ovog slučaja od Zaštitnika građana zatražiti da pokrene postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Kazneno-popravnog zavoda u Kragujevcu, kao i da će podneti krivičnu prijavu tužilaštvu u Kragujevcu za krivična dela silovanje i zlostavljanje i mučenje. Radio Slobodna Evropa (RSE) se povodom ovog slučaja obratio kazneno-popravnim zavodima u Nišu i Kragujevcu, ali nismo dobili odgovor na hitan upit. Odgovor je izostao i iz Ministarstva pravde Srbije.

Američka vojska oborila je iranski dron koji se "agresivno" približavao nosaču aviona USS Abraham Lincoln u Arapskom moru, saopštila je američka vojska 3. februara. Iranski dron Shahed-139 letio je prema nosaču aviona "s nejasnom namjerom" i oboren je od strane američkog borbenog aviona F-35, navedeno je u saopštenju. "Borbeni avion F-35C s nosača aviona Abraham Lincoln oborio je iranski dron u samoodbrani, s ciljem zaštite nosača aviona i osoblja na brodu", izjavio je kapetan američke mornarice Tim Hawkins, portparol Centralne komande američke vojske. Dodao je da nijedan pripadnik američke vojske nije povrijeđen tokom incidenta i da nijedna vojna oprema nije pretrpjela oštećenja. Incident se dogodio u trenutku kada diplomate pokušavaju organizirati nuklearne pregovore između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, te usred upozorenja američkog predsjednika Donalda Trumpa da su američki ratni brodovi upućeni prema Iranu i da bi se "loše stvari" mogle dogoditi ukoliko se ne postigne dogovor. Američka vojska rasporedila je u blizini iranske obale pomorsku udarnu grupu, predvođenu nosačem aviona USS Abraham Lincoln. Predsjednik Trump nije isključio mogućnost vojne akcije protiv Irana, kao odgovor na brutalno gušenje antivladinih protesta koji su izbili krajem decembra širom Irana.

Izborni panel za žalbe i predstavke usvojio je žalbu Srpske liste u vezi odluke Centralne izborne komisije (CIK) da ne odobri konačne rezultate koje je taj politički subjekat ostvario na vanrednim parlamentarnih izborima održanim 28. decembra prošle godine. Izborni panel za žalbe i predstavke je u svom obrazloženju naveo da je odluka CIK-a od 31. januara "neopravdana" i u suprotnosti sa "zakonskim odredbama". U odluci se takođe dodaje da se objavljivanje konačnih rezultata vrši nakon završetka prebrojavanja i ponovnog brojanja glasova za sve političke subjekte, te da mora obuhvatiti sve izborne subjekte "bez izuzetka". "Svako delimično objavljivanje konačnih rezultata, u takvim okolnostima, nema pravni osnov i u suprotnosti je sa principima ravnopravnosti izbornih subjekata, pravne sigurnosti i transparentnosti izbornog procesa. Stoga je ova odluka u suprotnosti sa dobrim izbornim praksama, kao i sa standardima Venecijanske komisije", navodi se u odluci Izbornog panela za žalbe i predstavke objavljenoj 3. februara. Na ovu odluku može se uložiti žalba Vrhovnom sudu Kosova u roku od 48 sati. Članovi Samoopredeljenja su odbili da odobre rezultate za Srpsku listu-najveću stranku Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, nakon čega je ragovala međunarodna zajednica. Srpska lista je ovu odluku CIK-a opisala kao "nezakonitu i diskriminatornu jer se negira preko 42.000 glasova" koje je dobila na parlamentarnim izborima, te je uložila žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke. Srpska lista je na parlamentarnim izborima osvojila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedno mesto dobio Nenad Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. U međuvremenu je ambasada SAD u Prištini navela da je odluka Centralne izborne komisije Kosova da ne potvrdi izborne rezultate za Srpsku listu u suprotnosti sa pravom građana Kosova da demokratski biraju svoje predstavnike, te da"svaki pokušaj podrivanja tog osnovnog principa potkopava partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova". Evropska unija (EU) je pozvala na depolitizaciju rada CIK-a, u skladu sa izveštajem Misije EU za posmatranje izbora, i sve strane da rade zajedno, u skladu sa Ustavom". Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu, koja je pozvala na "poštovanje međunarodnih izbornih standard, transparentno i sveobuhvatno objavljivanje rezultata izbora".

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je 3. februara da je Srbija prekršila ljudska prava više od dvadeset avganistanskih tražilaca azila koje je tokom noći 2017. proterala preko granice u Bugarsku. O ovom slučaju izjasnio se 2020. i Ustavni sud Srbije koji je utvrdio da su policijski službenici nečovečno postupili prema tražiocima azila iz Avganistana, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina i troje mlađe od sedam. Policija u Srbiji uhapsila je na granici sa Bugarskom u februaru 2017. migrante iz Avganistana zbog sumnje da su ilegalno prešli granicu i pritvorila ih. Oni su nakon toga izvedeni pred sudiju za prekršaje u Pirotu, na jugoistoku Srbije, pred kojim su zatražili azil, pa je prekršajni postupak protiv njih obustavljen. Policiji je naloženo je da svima izdaju potvrde o izraženoj nameri da traže azil, kako bi bili upućeni u centar za smeštaj tražilaca azila. Uprkos tome, službenici policije su ih, u noći sproveli do granice i proterali nazad u Bugarsku. Tražioci azila navode da su bili prinuđeni da pešače kroz šumu, na temperaturi ispod nule, a pre toga su im oduzeta sva dokumenta, među kojima i ona izdata u Srbiji. Sud u Strazburu je utvrdio da su podnosioci zahteva bili pritvoreni u Srbiji u neadekvatnim uslovima. "Prostorija u kojoj su bili smešteni bila je prljava. Štaviše, nedostajao je toalet, pristup vodi za piće i adekvatno grejanje, a spoljne temperature u tom delu Srbije 3. februara 2017. godine kretale su se od -2 do 6 stepeni Celzijusa. Nije bilo kreveta ni stolica", navodi se u presudi. Takođe, sud se složio sa ocenom Ustavnog suda u Srbiji da način na koji su tražioci azila udaljeni iz Srbije predstavlja "nečovečno i ponižavajuće postupanje". "(Tražioci azila) su tvrdili da su proterivanje izvršile vlasti tokom noći, na niskim temperaturama, i da je uključivalo upotrebu prekomerne fizičke sile", navodi se u presudi. Sud je utvrdio i da su tražioci azila proterani u Bugarsku bez adekvatne procedure ispitivanja da li bi oni imali pristup odgovarajućem postupku za azil u Bugarskoj. Evropski sud je odredio da Srbija treba da isplati pet hiljada evra sa taksama za dvoje tražilaca azila jer su samo njih dvoje ostali u kontaktu sa sudom. Zastupnik tražilaca azila Nikola Kovačević napisao je na društvenoj mreži Linkedin da je Evropski sud utvrdio višestruka kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima. On je naveo da postupanje policije u ovom slučaju odražava "prirodu nekih operacija potiskivanja koje se dešavaju u regionu Balkana". Više od 1,5 miliona migranata iz 120 država sveta prošlo je kroz Srbiju od 2015, podaci su državnog Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije. U poslednjih deset godina kroz Srbiju su kroz Srbiju su prolazili migranti i izbeglice iz Azije, Bliskog istoka i Afrike u pokušaju da stignu do zemalja Evropske unije. Takozvana Balkanska migrantska ruta ka zapadu Evrope išla je preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ili alternativno preko Bugarske i Srbije.

Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je Zlatan Begić, poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, diskriminisan, jer mu je uskraćeno pravo da se kandiduje za predsjednika, odnosno potpredsjednika bh. entiteta Federacija BiH. Kako se navodi u saopštenju suda 3. februara, presudom je utvrđeno da su povrijeđene odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima koje garantuju opštu zabranu diskriminacije. Evropski sud je presudio da je takva praksa protivna evropskim standardima, a Bosni i Hercegovini je naloženo da Begiću isplati 10.000 eura na ime troškova i izdataka u oba slučaja. Sud je donio i odluku da su Begiću po istom osnovu povrijeđena i prava za izbor u rukovodstvo Parlamentarne skupštine BiH. I u ovom slučaju mu je BiH dužna isplatiti 10.000 eura. Presuda još nije konačna. Šta je prethodilo presudi?Centralna izborna komisija (CIK) BiH je odbila 2023. godine ovjeriti Begićevu kandidaturu iz reda "Ostalih", pozivajući se na odluke visokog predstavnika Christiana Schmidta. Schmidt je 2. oktobra 2022. godine donio odluku o izmjenama Izbornog zakona BiH i Ustava Federacije koje se, između ostalog, odnose na to da se na ove funkcije mogu birati predstavnici iz reda konstitutivnih naroda. Konstitutivni narodi (Bošnjaci, Hrvati i Srbi) su ustavna kategorija uvedena Daytonskim sporazumom. Oni imaju posebna politička prava, uključujući pravo kandidature za najviše funkcije u državi. Građani koji se izjašnjavaju kao "Ostali", ne pripadaju jednom od tri konstitutivna naroda i nemaju pravo kandidature za predsjednika/potpredsjednika Federacije BiH niti za članove Predsjedništva BiH. I Sud BiH je u februaru 2023. odbio Begićevu žalbu, navodeći da nema ustavotvornu ni zakonodavnu nadležnost da mijenja izborna pravila. Istovremeno, Begić je nakon opštih izbora 2022. bio nominovan za poziciju jednog od čelnih ljudi Predstavničkog doma Parlamenta BiH, ali se dom o tome nije izjašnjavao, jer nije u skladu sa Poslovnikom koji predviđa da u rukovodstvu doma budu samo predstavnici konstitutivnih naroda. Nakon toga, u aprilu 2023. godine Begić je zajedno s delegatima Demokratske fronte iz reda Ostalih uputio predstavke Sudu u Strazburu, tvrdeći da je etnički zasnovani izborni sistem diskriminirajući i da građanima koji ne pripadaju Bošnjacima, Srbima ili Hrvatima uskraćuje pravo kandidature. Šta nakon presude?U skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, strane u postupku imaju rok od tri mjeseca da zatraže upućivanje predmeta Velikom vijeću Evropskog suda za ljudska prava. Ukoliko takav zahtjev ne bude podnesen ili bude odbijen, presuda će postati konačna i biti proslijeđena Komitetu ministara Vijeća Evrope na nadzor izvršenja. Ova presuda se nadovezuje na ranije odluke Evropskog suda za ljudska prava koje su ukazale na diskriminaciju u izbornom sistemu BiH. Još 2009. u slučaju Sejdić i Finci Sud je presudio da je zabrana kandidature za Predsjedništvo i Dom naroda na osnovu etničke pripadnosti diskriminatorna. Presude Zornić iz 2014. i Pilav iz 2016. godine dodatno su potvrdile da građani koji ne pripadaju konstitutivnim narodima ili koji žive u "pogrešnom" entitetu nemaju jednaka politička prava.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski odlikovao je u utorak novinara Radija Slobodna Evropa i ratnog reportera Marjana Kušnira, kao i narednika 93. posebne mehanizovane brigade Holodni Jar Vladislava Rožkovskog, Ordenom za hrabrost. "Ratni dopisnik Radija Slobodna Evropa Marjan Kušnir uspio je spasiti četvorogodišnje dijete iz stana zahvaćenog požarom nakon ruskog napada dronovima na Kijevsku oblast", naveo je Zeleneski na X-u. Za Vladislava Rožkovskog je Zelenski naveo da je ovaj ukrajinski narednik "spašavao ljude nakon ruske terorističke napada dronovima na putnički voz u Harkivskoj oblasti prošle sedmice". "Vladislav je bio jedan od više od 200 putnika u vozu. Odmah nakon granatiranja počeo je pomagati u evakuaciji i pružao medicinsku pomoć svima kojima je bila potrebna", istakao je. Zelenski je zahvalio Rožkovskom i Kušniru "na nesebičnosti i na zaštiti ljudskih života – i na frontu i u pozadini". "Zahvaljujući takvim ljudima naša zemlja opstaje i bori se protiv neprijatelja", naglasio je predsjednik. Marjan Kušnir spasio je četvorogodišnju djevojčicu, iznijevši je na rukama iz stana u koji je u noći 28. januara pogodio ruski dron u selu Bilohorodka kod Kijeva. Majka djevojčice i muškarac s kojim je živjela poginuli su. Dijete je na sigurnom, a o njoj su se pobrinuli njen 20-godišnji brat i njegov otac, bivši suprug stradale žene. Narednik Vladislav Rožkovski putovao je vozom na relaciji Barvinkove - Lavov - Čop, koji se 27. januara našao na meti ruskih dronova, pri čemu je jedna od letjelica modela Šahed direktno pogodila vagon s putnicima. Vojnik je evakuisao putnike s mjesta udara, uključujući majku s bebom, podsjeća Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa.

Ukrajina je optužila Rusiju za "zimski genocid" nakon još jednog talasa masovnih vazdušnih napada koji su bili usmereni na energetsku i civilnu infrastrukturu, u trenutku kada su komunalne službe već na izmaku snaga zbog višestrukih napada koji su desetine hiljada Ukrajinaca ostavili bez grejanja ili električne energije, pri temperaturama ispod nule. Ukrajinski ministar energetike Denis Šmihal izjavio je da je osam regiona širom Ukrajine bilo meta napada u ranim jutarnjim satima 3. februara, što je opisao kao "još jedan ruski zločin protiv čovječnosti – pokušaj zimskog genocida". "Stotine hiljada porodica, uključujući decu, namerno su ostavljene bez grejanja tokom najoštrijih zimskih uslova", napisao je Šmihal na mreži X. Prema navodima ukrajinskih zvaničnika, najmanje devet osoba je povređeno, a više višespratnih stambenih zgrada oštećeno je u noćnom napadu na Kijev i druge regije. Rusija je, prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koristila značajan broj balističkih raketa u kombinaciji s drugim vrstama projektila – ukupno više od 70 – kao i 450 jurišnih dronova. "Iskorištavanje najhladnijih dana zime za terorisanje ljudi Rusiji je važnije od okretanja diplomatiji", dodao je Zelenski. 'Pokušaj zimskog genocida'Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su napadi bili usmereni na "ukrajinske vojno-industrijske i energetske objekte", prenela je novinska agencija Interfaks. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je zbog napada bez grejanja ostalo 1.170 stambenih zgrada u glavnom gradu pošto su oštećena energetska postrojenja koja snabdevaju grad. Ukrajinski ministar energetike Denis Šmihalj rekao je da je osam regiona širom Ukrajine bilo meta u, kako je naveo, "pokušaju zimskog genocida". "Stotine hiljada porodica, uključujući decu, namerno su ostavljene bez grejanja tokom najtežih zimskih uslova", napisao je Šmihalj na X. Napad na Kijev i druge regione širom Ukrajine usledio je pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) prošle nedelje objavio da je ruski predsednik Vladimir Putin pristao da obustavi vazdušne napade na ukrajinsku prestonicu i druge "razne gradove" do 1. februara. U Harkivu na istoku zemlje, najmanje jedna osoba je poginula, dok je pet povređeno u ruskim napadima proteklog dana, navele su regionalne vlasti. Anton Hrušecki, izvršni direktor Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS), komentarisao je najnovije nacionalno istraživanje instituta objavljeno 2. februara, koje je pokazalo da 88 odsto Ukrajinaca veruje da su ruski udari na energetski sektor usmereni na to da ostave Ukrajince bez struje i grejanja i primoraju Ukrajinu na kapitulaciju. "Ukrajinci osećaju hladnoću i teškoće, ali nisu spremni da kapituliraju. Oni ostaju odlučni da nastave da pružaju otpor", rekao je Hrušecki za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE). On je dodao da je većina Ukrajinaca i dalje optimistična u pogledu budućnosti, navodeći nalaz istraživanja da 64 odsto njih zamišlja Ukrajinu kao prosperitetnu zemlju i članicu Evropske unije u roku od 10 godina. Hrušecki je rekao da je nivo optimizma "čak i malo veći nego što je bio krajem 2024. godine". "Trenutno Ukrajinci pokazuju otpornost i samopouzdano gledaju u budućnost", rekao je on. Pregovori uz posredovanje SAD nastavljaju se u Abu DabijuNoćni napadi dogodili su se uoči mirovnih pregovora u Abu Dabiju uz posredovanje SAD, koji bi trebalo da počnu u sredu. Predsednik SAD Donald Tramp, obraćajući se novinarima u Beloj kući u ponedeljak, rekao je da očekuje "dobre vesti" o Ukrajini i Rusiji. "Mislim da nam ide veoma dobro s Ukrajinom i Rusijom. Prvi put to kažem. Mislim da ćemo možda imati neke dobre vesti", rekao je Tramp. Prema izveštajima medija koji se pozivaju na zvaničnika Bele kuće, Trampov specijalni izaslanik, Stiv Vitkof (Steve Witkoff), predstavljaće SAD na pregovorima sa Ukrajinom i Rusijom u Abu Dabiju. Dotle je generalni sekretar NATO-a Mark Rute stigao je u Kijev u utorak u nenajavljenu posetu, tokom koje se obratio ukrajinskom parlamentu, Vrhovnoj radi. "Putin je dugo mislio da može da nas iscrpi. Da je Ukrajina slaba, da će vaše pristalice posustati, da će naša volja pokleknuti. Grubo se prevario. Ukrajina je snažna i naša podrška je nepokolebljiva", rekao je Rute poslanicima. Rute je rekao da kroz Listu prioritetnih zahteva za Ukrajinu (PURL) milijarde dolara vredna kritična američka vojna oprema, koju plaćaju saveznici i partneri Kijeva, dolazi u Ukrajinu. "Od kada smo pokrenuli PURL prošlog leta, isporučio je oko 75 odsto svih raketa za ukrajinske baterije Patriot i 90 odsto raketa koje se koriste u drugim sistemima protivvazdušne odbrane", rekao je generalni sekretar NATO-a. "Znam da je hitno potrebno više. I radimo na tome da osiguramo da više brzo stigne. Preko PURL-a i na sva moguće načine2, dodao je Rute.

Zaposleni u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu izašli su 3. februara u devet časova ispred zgrade tužilaštva u Ustaničkoj ulici, protestujući zbog usvajanja pravosudnih zakona na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića. Zakoni na snagu stupaju 7. februara, nakon što ih je 30. januara potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tužilaštvo je u saopštenju navelo da će zaposleni svakog dana pre suđenja, u trajanju od 10 minuta, na ovaj način iskazati svoj protest zbog usvajanja zakona, naročito onog koji se odnosi na izmene Zakona o javnom tužilaštvu, za koji smatraju da će ugroziti rad tužilaštva. "Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu koji stupa na snagu 07. februara 2026. godine, načinjen je ozbiljan korak unazad u oblasti vladavine prava i postavlja se pitanje kome će pogodovati ova izmena zakona, jer Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal sigurno neće", naveli su u saopštenju. Ukazali su da će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog zakona, tužilaštvo ostati bez 11 javnih tužilaca, "čime će i rad tužilaštva biti ozbiljno ugrožen i gotovo onemogućen". Zbog izmene pravosudnih zakona reagovalo je i Vrhovno javno tužilaštvo, na čijem je čelu Zagorka Dolovac. U saopštenju od 3. februara nakon održanog kolegijuma, Vrhovno javno tužilaštvo je navelo da je izmenama pravosudnih zakona dovedena u pitanje samostalnost tužilaštva. "Kolegijum je zauzeo jedinstven stav da se usvojenim izmenama i dopunama zakona, u postupku koji nije sproveden u skladu sa zakonskom procedurom, odstupilo i odustalo od ustavnih reformi pravosuđa, koje su verifikovane donošenjem Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o visokom savetu tužilaštva i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava", navodi se u saopštenju. Protest je prethodnog dana, zbog usvajanja pravosudnih zakona, ispred zgrade Osnovnog suda u Novom Sadu održao jedan broj novosadskih tužilaca, sudija i advokata. Pojedine beogradske sudije i advokati pozvali su na obustavu rada. Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evropskom unijom (EU). Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene postojećih zakona, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Zakoni su naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Evropska komisija je zakone označila kao "ozbiljan korak unazad na putu ka EU, koji hitno mora biti poništen". "Izuzetno žalimo zbog izmena i dopuna ključnih pravosudnih zakona koje je usvojila Skupština Srbije", napisao je na društvenoj mreži Iks (X) 30. januara. Evropska komisija pozvala je Beograd nakon izglasavanja zakona da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava". "Kada postoji zemlja kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ta zemlja ponaša evropski. Ovo je ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način, bez ikakvih konsultacija", kazala je 29. januara evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Evropska unija (EU) izrazila je “ozbiljnu zabrinutost” zbog toga što Centralna izborna komisija (CIK) Kosova nije usvojila konačne rezultate za Srpsku listu na nedavnim parlamentarnim izborima. "EU ponavlja svoj poziv na depolitizaciju rada CIK-a, u skladu sa izveštajem Misije EU za posmatranje izbora, i poziva sve strane da rade zajedno, u skladu sa Ustavom", navodi se u saopštenju portparola EU. Dodaje se da je važno da svi izabrani poslanici budu u mogućnosti da preuzmu svoje mandate u novoj Skupštini Kosova. Centralna izborna komisija je 28. decembra objavila konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, ali ne i rezultate za Srpsku listu. Time nije potvrđen izbor devet poslanika Srpske liste u budući saziv Skupštine Kosova, što je zvanični Beograd oštro osudio. Za potvrđivanje rezultata glasala su tri člana CIK-a, dva člana iz Pokreta Samoopredeljenje bila su protiv, dok su ostali članovi bili uzdržani. Srpska lista, najveća politička stranka kosovskih Srba, koja ima podršku Beograda, podnela je u ponedeljak žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke, nakon što CIK nije potvrdio konačne rezultate ove stranke. Odluku CIK-a donetu u subotu, Srpska lista ocenila je kao "nezakonitu i diskriminatornu", navodeći da se njome negira više od 42.000 osvojenih glasova na parlamentarnim izborima održanim 28. decembra prošle godine. Na tim izborima Srpska lista osvojila je devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, ali su članovi CIK-a iz Pokreta Samoopredeljenje glasali protiv potvrđivanja rezultata ove stranke. Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu saopštila je da pažljivo prati razvoj situacije i pozvala na poštovanje međunarodnih izbornih standarda. "Pozivamo na transparentno i sveobuhvatno objavljivanje izbornih rezultata, kao sredstva za obezbeđivanje pravne sigurnosti i jednakog tretmana svih učesnika u izbornom procesu", naveo je OEBS. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu je navela da je odluka CIK-a da ne potvrdi izborne za Srpsku liste u suprotnosti s pravom građana Kosova da demokratski biraju svoje predstavnike. "Svaki pokušaj podrivanja tog osnovnog principa potkopava partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova", navela je ambasada u odgovoru na upit RSE. Prema podacima CIK-a, na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra, Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin) osvojio je 51,10 odsto glasova, odnosno 57 poslaničkih mandata u Skupštini Kosova. Demokratska partija Kosova osvojila je 20,19 odsto glasova (22 mandata), Demokratski savez Kosova 13,24 odsto (15 mandata), dok je Alijansa za budućnost Kosova dobila 5,50 odsto glasova, odnosno šest poslaničkih mesta. Od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, devet je osvojila Srpska lista, dok je jedno pripalo Partiji za slobodu, pravdu i opstanak. Još deset poslaničkih mandata osvojile su ostale nevećinske zajednice na Kosovu.