U napadu ruskog drona na civilni autobus u ukrajinskom gradu Nikopolju poginula su tri putnika i povređeno je 16, saopštili su u utorak ukrajinski zvaničnici, posle talasa noćnih napada u kojima su civili, uključujući decu, poginuli ili povređeni na obe strane. Aleksandar Hanža, šef regionalne vojne administracije, izvestio je da su ruske snage dronom napale gradski autobus u centru Nikopolja, grada u Dnjepropetrovskoj oblasti na istoku Ukrajine. Prema njegovim rečima, autobus se u tom trenutku zaustavljao, a ljudi su bili unutra i u blizini. "Bio je to namerni teror protiv civila", napisao je on na Telegramu. "Veoma je strašno jer su autobusi puni ljudi koji idu na posao", rekla je žiteljka Nikopolja za Ukrajinski servis RSE ubrzo posle napada. "Zamislite samo koliko bi žrtava bilo od samo jednog udara", dodala je ona. "Ne znamo kako da živimo ovde – kako da se krećemo po gradu, pa čak ni kako da preživimo", rekla je ona, dodajući da je bila blizu mesta događaja samo deset minuta pre udara. Ukrajinska služba za vanredne situacije objavila je slike s mesta incidenta koje prikazuju obim štete. Ruske snage su napale Dnjepropetrovsku oblast više od 10 puta tokom noći, rekao je regionalni guverner. Jedanaestogodišnji dečak je poginuo, a petoro je ranjeno kada se kuća zapalila kao posledica napada dronom, dodao je on. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da je Rusija tokom noći na Ukrajinu lansirala 110 dronova. U centralnoj ruskoj Vladimirskoj oblasti, lokalni guverner je rekao da su ukrajinski dronovi pogodili civilnu infrastrukturu, ubivši tri osobe, uključujući dete rođeno 2014. Guverner Aleksandar Avdejev je rekao da je petogodišnja devojčica preživela, ali da je zadobila opekotine i da je hospitalizovana. Ruske snage su tokom noći oborile 45 ukrajinskih dronova, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Usred eskalacije napada na energetsku infrastrukturu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predložio je prekid vatre usmeren na zaustavljanje takvih udara. "Ako je Rusija spremna da zaustavi udare na našu energetsku infrastrukturu, bićemo spremni da odgovorimo istom merom", rekao je Zelenski u obraćanju u ponedeljak, dodajući da je predlog prenet preko SAD. Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, osam godina pošto je preuzela kontrolu nad Krimskim poluostrvom i podsticala rat u Donbasu, koji obuhvata Donjecku i Lugansku oblast na istoku Ukrajine. Rusija sada okupira oko 20 odsto teritorije Ukrajine i zahteva da Kijev ustupi deo Donjecke oblasti koji njene snage nisu uspele da zauzmu u godinama teških borbi. Kontrola nad Donbasom jedna je od glavnih prepreka u naporima uz posredovanje SAD da se okonča rat. Nekoliko rundi pregovora između SAD, Ukrajine i Rusije održano je poslednjih nekoliko meseci, ali nijedan trilateralni ili bilateralni sastanak između Ukrajine i Rusije nije održan od početka rata SAD i Izraela sa Iranom 28. februara.

U američkim i izraelskim vazdušnim napadima pogođeno je više lokacija u Teheranu i Komu rano u utorak, dok se približavao rok koji je Vašington postavio Iranu pristane na sporazum o okončanju rata, pri čemu su obe strane nisu naznačile nameru da ustuknu. Iranski mediji su izvestili o višestrukim eksplozijama širom Teherana i zvuku vatre protivvazdušne odbrane, uz tvrdnje o borbenim avionima koji lete na maloj visini iznad prestonice. Među pogođenim mestima u Teheranu bila je i stara sinagoga u centru Teherana, naveli su iranski mediji. Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Homajun Sameja, predstavnik jevrejske zajednice u iranskom parlamentu, rekao je državnim medijima da je zgrada "drevna" i "sveta" i da su svici Tore zatrpani ispod ruševina. S druge strane, Iran je napao Tel Aviv i izraelska televizija je izvestila o oko 10 mesta udara širom grada, što je prouzrokovalo štetu na zgradama i vozilima. Nije bilo povređenih. Izraelska vojska optužila je Iran za upotrebu kasetne municije – oružja koje se u vazduhu raspršuje u manju municiju ili bombice, i gotovo je nemoguće presresti konvencionalnom protivvazdušnom odbranom. Južni lučki grad Eilat takođe je bio napadnut kasetnom municijom, naveli su mediji. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) postavio je rok do 20 časova u utorak po istočnoameričkom vremenu (dva sata iza ponoći po srednjoevropskom vremenu), upozoravajući da bi "cela zemlja" Iran "mogla biti uništena za jednu noć – i ta noć bi mogla biti sutra uveče". Tramp je eksplicitno zapretio iranskim elektranama i mostovima ako se ne postigne dogovor. Trampovo upozorenje na konferenciji za novinare u Beloj kući u ponedeljak bilo je usmereno na iransku kontrolu nad strateški vitalnim Ormuskim moreuzom – uskim grlom za globalne isporuke nafte. Iran je odgovorio na predlog za dogovor, ali nije ispunio zahteve Vašingtona. Teheran je podneo mirovni predlog od 10 tačaka preko pakistanskih posrednika, ali je njegov plan odbacio privremeni prekid vatre i umesto toga pozvao na trajni prekid neprijateljstava. Takođe je uključivao uslove koji verovatno ne bi bili prihvatljivi za SAD ili Izrael. Njujork tajms (The New York Times) je objavio da je malo verovatno da će predlog rešiti ključna pitanja pre roka. Iran nastavlja da otvoreno prkosi pretnjama SAD. Mahdi Mohamadi, viši savetnik predsednika parlamenta Mohameda Bakera Kalibafa, objavio je na X da je Iran "jasno i otvoreno pobedio u ratu" i da će prihvatiti samo ishod koji uspostavlja "novi bezbednosni poredak u regionu". "Tramp je taj koji ima oko 20 sati da se preda Iranu ili će njegovi saveznici biti vraćeni u kameno doba. Nećemo odustati!", naveo je Mahdi. Za to vreme, pretnja iranskoj infrastrukturi pokrenula je upozorenja iz te zemlje. Mahdi Masaeli, sekretar iranskog sindikata elektroenergetske industrije, rekao je u utorak da bi napadi na elektrane, dalekovode ili trafostanice mogli da izazovu "široko rasprostranjene nestanke struje". Iako iranska električna mreža ima izvestan kapacitet da preusmeri struju, Masaeli je upozorio da bi ozbiljna šteta bila "prekretnica" u sukobu. "Problemi se ne bi udvostručili", rekao je on. "Oni bi eksponencijalno rasli." Prethodni udari su već poremetili ključne industrijske sektore u Iranu. Napadi na čelični kompleks Mobarakeh uticali su na proizvodnju čelika, dok su udari na petrohemijsko postrojenje Bandar Emam omeli proizvodnju PVC-a i kablovskih materijala, što je rezultiralo pojavom aktivnosti na crnom tržištu, rekao je Masaeli. Uz izveštaj dpa

Crnogorsko Specijalno državno tužilaštvo predalo je sudu u Podgorici optužnicu protiv više osoba zbog šverca 5,7 tona kokaina, navodeći da su u organizovano delovali u više država, uz podršku pojedinaca iz crnogorskih institucija. Optužnica koju je Tužilaštvo predalo sudu u ponedeljak podignuta je za više krivičnih dela protiv Radosava Radovića, Miljana Kneževića, Rosana Radovića, Jovana Babovića, Miloša Radonjića, Marka Radonjića, Krsta Vujića, Damjana Vukašinovića, Milorada Krivokapića, Borisa Drobnjaka, Ivana Krsmanovića i D.R., prenela je Radio-televizija Crne Gore. Okrivljeni Miloš Radonjić je u zatvoru u SAD gde se tereti za "koordiniranje, planiranje i transport pošiljki kokaina" iz Južne Amerike u Evropu. On je uhapšen u Italiji u oktobru 2023. godine, a u julu naredne godine izručen je SAD. Radosavu Radoviću i Damjanu Vukašinoviću se već sudi za šverc više tona kokaina. Njima se sudi za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike, a objedinjeni postupak pred Specijalnim sudom u Beogradu nastavljen je izvođenjem sadržaja poruka s Skaj aplikacije. Pripadnici crnogorskog Interpola u Bernu prošle godine su odbili da preuzmu od švajcarske policije uhapšenog Krsta Vujića, jer su utvrdili da se ne radi osobi za kojim je Crna Gora raspisala poternicu. Prethodno su švajcarske vlasti i crnogorska policija objavili da je 14. avgusta 2025. uhapšen pripadnik visokorizične organizovane kriminalne grupe Krsto Vujić. Međutim, prilikom primopredaje osumnjičenog u Bernu 29. avgusta crnogorski inspektori ustanovili su da se ne radi o Vujiću. Više od pet tona kokaina je zaplenjeno u februara 2020. na teretnjaku "Aressa" u vodama Arube, u Karipskom moru kada je uhapšeno jedanaest crnogorskih državljana koji su bili članovi posade broda. Pretpostavlja se da je to jedan od slučajeva s kojima se povezuje grupa koju je u ponedeljak optužilo Specijalno državno tužilaštvo, ali zvanično to nije potvrđeno, navodi Radio-televizija Crne Gore.

Deo zaposlenih N1 televizije okupio se u ponedeljak ispred zgrade tog medija u Beogradu kako bi ukazali na zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora Igora Božića mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. "Nama niko nije zvanično došao i objasnio zbog čega Igor Božić više nije programski direktor i šta ovo znači za dalji rad redakcije", rekao je novinar N1 Mladen Savatović. Pozivom na podršku novinarima N1 oglasila se i grupa "Studenti u blokadi", beogradskih fakulteta. "Našu stranu priče do sada ste mogli da čujete zahvaljujući novinarima kojima se sada svete svi predsednikovi ljudi. Sada je njima potreban naš glas i podrška", napisali su na društvenim mrežama. Božić, koga je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, informisan je u ponedeljak da je neraspoređen, preneo je N1. "Trenutni status Božića je zaposlen, ali neraspoređen i ne rukovodi više redakcijom N1, a novi bord sagledava njegovu poziciju, koju će definisati narednih dana", navode iz te medijske kuće. Dodaju i da Adria News Network (ANN), u okviru koje posluje i N1, odluku o razrešenju Igora Božića nije javno obrazložio. Novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs, jeste izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. Sadler se inače obratio 3. aprila kada je naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. "Uvođenje jedinstvenog upravljačkog okvira u okviru ANN-a uključuje i ovakve administrativne promene. One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja", objasnio je Sadler. Šta je prethodilo?Preduzeće Adria News Network osnovano je 19. februara kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group (UG). Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Izabran je novi odbor, s britanskim novinarem Brentom Sadlerom na čelu, kao i novi bord direktora. Urednici i novinari N1 i tada su izrazili je bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Gruop-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Izrazili su zabrinutost da bi iznenadna smena mogla značiti da je BC Partners, većinski akcionar UG, izložen "političkom pritisku i da otvara prostor za uređivački uticaj od strane vlada i interesnih grupa koje su neprijateljski nastrojene prema slobodi medija". Priča o tome otvorena je i nakon što je Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio u avgustu 2025. audio snimak telefonskog razgovora direktora United Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića. Miler i Lučić razgovarali su, prema onome što je objavljeno, o strategiji da se umanji uticaj medija koji kritički izveštavaju o vlasti Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa Vučićem, godinama bez dokaza iznose najrazličitije optužbe na račun N1. Pritisci na tu medijsku kuću privukli su i međunarodnu pažnju, poput onog iz juna 2025. kada se Evropska federacija novinara oglasila povodom pretnji smrću novinarima N1.

Nakon izjave da policija "ima pravo da bije i ubije studente", ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Boris Bratina saopštio je u ponedeljak da on "nikada" nije rekao da "studenti, treba da budu izloženi nasilju". Bratina je prethodno, gostujući na televiziji Tanjug na Dan studenata 4. aprila, izjavio da studenti nisu svesni da "policija ima pravo da ih bije i da ih ubije" u trenucima kada im neko "proda anarhističku ideologiju". Nakon zahteva više opozicionih partija i strukovnih udruženja da bude smenjen sa ministarske funkcije zbog te izjave, Bratina je na Instagramu objavio da je to što je rekao "izvučeno iz šireg konteksta". "Želim da naglasim da su moje reči izvučene iz šireg konteksta i interpretirane na način koji ne odražava suštinu onoga što sam želeo da saopštim. Nikada nisam rekao, niti bih ikada podržao, da bilo ko, a posebno studenti, treba da budu izloženi nasilju", napisao je. Dodao je i da se njegova izjava "odnosila isključivo na širi istorijski i društveni kontekst" i da nije bila usmerena protiv studenata kao društvene grupe već da je predstavljala "upozorenje na složenosti situacije". Na početku studentskih blokada i protesta krajem 2024, zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, Bratina je izjavljivao da je reč "o čistoj zloupotrebi" tragedije i da na to "treba zakonski reagovati". Aktuelni ministar u Vladi Srbije, nekadašnji je član ultradesničarskih organizacija. Osim po antievropskoj retorici i paljenju zastave Evropske unije, javnosti je poznat i po zagovaranju zabrane Parade ponosa. Bio je član ultradesničarskih organizacija, poput "Srpskog narodnog pokreta 1389", čiju je zabranu tražilo tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, verske i seksualne mržnje. I premijer Srbije tvrdi da su reči ministra 'izvučene iz konteksta'Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut takođe tvrdi da je izjava Bratine pogrešno interpretirana. "Reči su ponekad rezultat gneva čoveka koji vredno radi i ceo svoj život i zdravlje podredi boljitku svoje zemlje, a taj rad nažalost bude umanjen ili srušen zbog nedela drugih", napisao je Macut na Instagramu 6. aprila. Macut se osvrnuo i na nedavnu izjavu ministra za javna ulaganja Darka Glišića koji je gostujući na TV Pink poručio 1. aprila građanima da "ne upisuju decu na blokaderske fakultete jer će vam ih vratiti kao što su vratili ovu devojku, u kovčegu". Macut je naveo da se sa ministrima Glišićem i Bratinom čuo povodom izjava "koje su im zamerene u delu javnosti". "U ovom slučaju su izjave bile lične i izvučene iz šireg konteksta, ali ne i kao članova i mišljenja vlade", smatra Macut. Glišić je to izjavio nakon što je na platou Filozofskog fakulteta je 26. marta pronađeno telo studentkinje. Policija i tužilaštvo su do sada saopštili da su na petom spratu Filozofskog fakulteta zapaljena pirotehička sredstva, nakon čega je 25-godišnja devojka skočila kroz prozor. U okviru istrage tužilaštvo ispituje i propuste u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu. Policija je 31. marta takođe skoro 10 sati vršila pretres u Rektoratu Univeziteta u Beogradu koji se nalazi do Filozofskog fakulteta, što je za vlast bila legitimna istraga smrti studentkinje, dok su rektor i deo akademske zajednice ocenili da je reč o zastrašivanju i osveti zbog podrške studentskim protestima. Dok je policija vršila pretres u Rektoratu, ispred zgrade su se okupili studenti, profesori i građani. Došlo je i do više incidenata i fizičkih sukoba između policije i demonstranata.

Najmanje tri osobe, uključujući dvogodišnje dete, poginule su u noći između nedelje i ponedeljka tokom ruskog napada dronovima na južnu ukrajinsku luku Odesu, saopštila je Ukrajina, dok su ruske vlasti izvestile o ukrajinskom napadu na luku Novorosijsk. Najmanje 15 ljudi je povređeno u napadu u Odesi, uključujući trudnicu i dvoje dece, sedmomesečnog dečaka i dvogodišnju devojčicu, izvestili su ukrajinski zvaničnici. Vlasti u Odeskoj oblasti proglasile su 6. april danom žalosti za žrtve noćnog napada. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha osudio je incident, pozivajući na oštrije mere protiv Moskve. "Pritisak na Moskvu mora da se poveća, a ne da se smanji", napisao je na X posle napada u Odesi. "Ruski ubice dece treba da se suoče samo sa sankcijama, izolacijom i odgovornošću." Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Rusija tokom noći lansirala više od 140 dronova na Odesu i nekoliko drugih regiona, oštetivši stambene zgrade, vrtić i trafostanicu. "Šesnaest ljudi je ranjeno. Jedanaestoro njih su hospitalizovali naši lekari, uključujući trudnicu i dvoje dece. Najmlađe nema ni godinu dana", naveo je Zelenski na X. Zelenski je pozvao saveznike da ojačaju protivvazdušnu odbranu, upozoravajući da "Rusija nema nameru da stane". S druge strane, ruske regionalne vlasti su izvestile da su ukrajinski dronovi pogodili crnomorski lučki grad Novorosijsk, povredivši najmanje osam ljudi. Nekoliko Telegram kanala na ruskom jeziku, uključujući ASTRA, izvestilo je da je naftni terminal Šesharis – ključni objekat na jugu Rusije za skladištenje i utovar nafte i naftnih derivata na tankere – oštećen kao rezultat napada na Novorosijsk. Naftni terminal Šesharis, najveći na jugu Rusije, deo je Černomortransnjefta, podružnice državne kompanije za naftovode Transnjeft, koja se bavi prijemom, skladištenjem i izvozom nafte tankerima. Komandant ukrajinskih snaga za dronove Robert Brovdi potvrdio je noćne napade na rusku luku. Ukrajina je poslednjih nedelja pojačala napade dronovima na ruska naftna postrojenja, smanjujući izvoz i mogućnosti Moskve da iskoristi skok globalnih cena energenata izazvan ratom u Iranu i praktičnim iranskim zatvaranjem Ormuskog moreuza. Rusko Ministarstvo odbrane je u ponedeljak saopštilo da je od prethodne večeri oborilo 198 ukrajinskih dronova.

Smrti studentkinje posle pada s petog sprata na Filozofskom fakultetu u Beogradu nastupila je usled povreda nastalih padom s visine, dok toksikološkim analizama nije detektovano prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci, saopštilo je u ponedeljak Više javno tužilaštvo u Beogradu. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je primilo obdukcioni zapisnik s toksikološkom analizom Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u vezi sa smrću 25-godišnje studentkinje 26. marta. "U interesu javnosti saopštavamo da nalazi ukazuju da je smrt nastupila usled povreda nastalih padom sa visine, dok toksikološkim analizama nije detektovano prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci", navodi se u saopštenju. Više javno tužilaštvo u Beogradu je navelo da nastavlja predistražni postupak povodom smrti studentkinje i okolnosti pod kojima je došlo paljenja pirotehničkih sredstava na petom spratu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 26. marta oko 22.40, kao i utvrđivanja da li postoje propusti odgovornih lica u vezi s bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu. Nakon smrti 25-godišnje studentkinje čije je telo pronađeno na platou Filozofskog fakulteta, istragu je preuzelo Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva zbog, kako je navedeno, "postojanja sumnje na propuste dekana, prodekana i prodekana za nastavu u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih". Policija je 31. marta takođe skoro 10 sati vršila pretres u Rektoratu Univeziteta u Beogradu koji se nalazi do Filozofskog fakulteta, što je za vlast bila legitimna istraga smrti studentkinje, dok su rektor i deo akademske zajednice ocenili da je reč o zastrašivanju i osveti zbog podrške studentskim protestima. "Uzimali su bilo kakve rekvizite povezane sa studentskim protestima kao dokazni materijal, razvlačili transparent, slikali ga", rekao je posle toga za RSE profesor Filozofskog fakulteta Goran Vidović. Dok je policija vršila pretres u Rektoratu, ispred zgrade su se okupili studenti, profesori i građani. Došlo je i do više incidenata i fizičkih sukoba između policije i demonstranata. Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva saopštilo je 1. aprila da je pretres Rektorata jedna od brojnih preduzetih istražnih radnji. U saopštenju je navedeno da su pored servera s video-zapisima oduzeti i pirotehnika (topovski udari i petarde), sprejevi, špricevi, igle, braunile, infuzije, megafoni, radio-stanice, voki-tokiji, vojne gas maske, farbe, zavoji. Među oduzetim predmetima se navodi i više transparenata sa političkim sadržajima i zapisnici sa studentskih plenuma tokom blokada fakulteta, ali i papirni tanjiri. Tužiteljka Zorica Šćekić rekla je da će petarde i sprejevi pronađeni u Rektoratu biti upoređeni sa zapaljenim petardama i sprejevima koji su zatečeni prilikom uviđaja posle smrti studentkinje. Prethodno je dekan Filozofskog fakulteta u Danijel Sinani rekao da policija u toj ustanovi nije pronašla ništa od pirotehničkih i bilo kakvih zapaljivih materija, dok je pravni zastupnik rektora naveo da policija ni u Rektoratu nije pronašla ništa što je predmet krivičnog dela.

Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) i lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdižiku (Lumir Abdixhiku) obećali su u ponedeljak da će nastaviti razgovore po pitanju izbora predsednika zemlje, kako bi se izbegli novi parlamentarni izbori. Abdidžiku je posle sastanka s Kurtijem rekao da nije postignut dogovor o izboru šefa države u Skupštini Kosova, pošto je dosašnjoj predsednici Vjosi Osmani istekao mandat, ali je dodao da će se sastanci nastaviti u pokušaju da se pronađe rešenje. "Pokušavamo da pronađemo zajedničko rešenje kroz sastanke. To je put kojim treba ići napred. Nastavićemo tim putem kad god možemo kako bismo izbegli izbore", rekao je on. Kurti je rekao je da će neke tačke sastanka ostati poverljive, bez naznake u kom pravcu je razmatrano pitanje izbora predsednika. "Odlučni smo da izbegnemo nove izbore, jer oni ne bi bili rešenje za broj od 80 poslanika (koliko je potrebno za izbor predsednika)", rekao je Kurti nakon dvočasovnog sastanka Abdižikuom u prostorijama Skupštine. Abdžiku je na pitanje da li je DSK imao konkretna imena za poziciju predsednika, rekao da strane "još nisu stigle do te faze". "U procesu su dva imena, kandidati Pokreta Samoopredeljenje, a DSK ima jasan stav da ne mogu sve državne funkcije pripasti jednoj političkoj partiji – to je naš stav", rekao je on. Predsednici Vjosi Osmani predsednički mandat je istekao u subotu, posle čega je funkciju vršioca dužnosti predsednika preuzela predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu), kako je predviđeno Ustavom Kosova. Mesecima unazad, glavne političke partije ne uspevaju da postignu konsenzus o izboru predsednika Kosova. Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija pobedio je na decembarskim izborima i osvojio 57 poslaničkih mandata, ali to nije dovoljno za izbor predsednika. Prema Ustavu, kandidat za predsednika Kosova mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne osvoji neophodan broj glasova, u trećem krugu je dovoljna prosta većina, odnosno najmanje 61 glas uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika. Ukoliko se predsednik ne izabere u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana. Šta se do sada dešavalo?Vlada Kosova formirana je 11. februara i par dana kasnije Kurti je započeo razgovore sa liderima glavnih opozicionih partija o pitanju predsednika, međutim strane se nisu usaglasile ni oko jednog imena. Samoopredeljenje je 5. marta predložio dva imena za poziciju predsednika: ministra spoljnih poslova i dijaspore Gljauka (Glauk) Konjufcu i poslanicu Fatmire Kolčaku (Kollcaku), ali proces nije završen zbog nedostatka kvoruma. Dan kasnije bivša predsednica Osmani donela je dekret o raspuštanju Skupštine i otvaranju puta za nove izbore. Ona je bila zainteresovana za drugi mandat ali nije dobila neophodnu podršku. Samoopredeljenje je potom osporilo ovaj dekret pred Ustavnim sudom, koji je doneo odluku da dekret nema pravno dejstvo i odredio 28. april kao krajnji rok da se izabere predsednik. U suprotnom će Kosovo ići na izbore. Premijer Kurti i vladajući Pokret Samoopredeljenje su u nekoliko navrata rekli da se izbori moraju izbeći i da je neophodno postići politički dogovor.

Mađarski premijer Viktor Orban obišao je 6. aprila ujutru deo gasovoda "Turski tok" na granici Mađarske i Srbije, dan pošto su vlasti u Beogradu izvestile o pronalasku eksploziva na srpskoj strani gasovoda. "Juče su hteli da dignu u vazduh gasovod. Proveravamo da li je sve u redu na mađarskoj strani", napisao je Orban na društvenoj mreži Facebook. Kremlj je 6. aprila saopštio da je, mada zasad nema čvrstih dokaza, "vrlo verovatno" da će se pronaći dokazi koji pokazuju da je Ukrajina postavila eksploziv pronađen u blizini gasovoda u Srbiji koji prenosi ruski gas do Mađarske, preneo je Rojters (Reuters). Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine odbacilo je svaki pokušaj da se Kijev poveže s eksplozivom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je i ranije "kijevski režim bio direktno umešan u takve akte sabotaže protiv kritične energetske infrastrukture". "Vrlo je verovatno da će i ovog puta biti pronađeni znaci umešanosti kijevskog režima", dodao je on, navodeći da se Moskva nada da će Budimpešta i Beograd preduzeti mere kako bi minimizirali pretnju. Orban je u obraćanju novinarima ispred mađarskog dela gasovoda rekao da je "situacija izuzetno ozbiljna", da snabdevanje Mađarske gasom, za sada, nije ugroženo, ali da treba biti "veoma oprezan". Orban je naveo da je i ranije dolazilo do zatvaranja gasovoda koji vodi ka Mađarskoj, zbog čega je "Turski tok" i izgrađen. "Trenutno smo pod ukrajinskom blokadom, ali možemo nadoknaditi gubitak sa juga. Ako se ta pupčana vrpca preseče, mađarska ekonomija će stati", rekao je Orban. Orban je potvrdio i da je pojačana vojna zaštita mađarske deonice gasovoda "Turski tok". Budimpešta je takođe u sporu s Ukrajinom zbog obustave isporuke nafte putem naftovoda "Družba". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvestio je 5. aprila Orbana da su kod sela Velebit na severu Srbije u blizini gasovoda koji transportuje ruski gas u Mađarsku pronađena dva velika paketa eksploziva. Vojnobezbednosna agencija (VBA) saopštila je da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije". Direktor VBA Đuro Jovanić rekao je da je ta služba raspolagala "informacijama da će lice iz grupe migranata pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu" i dodao da će "to lice sigurno biti privedeno". On je rekao i da postoje dezinformacije koje ukazuju da će Vojska Srbije pronaći navodno ukrajinski eksploziv, a samim tim optužiti Ukrajince da su pokušali da organizuju diverziju. "Odmah da vam kažem, to nije istina, to nije tačno. Vojska Srbije ne meša se u političke procese ni u Republici Srbiji, kamo li u političke procese u bilo kojoj drugoj zemlji", rekao je Jovanić. Direktor VBA je rekao i da oznake na pronađenom eksplozivu pokazuju da je proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama. Orban je posle vanredne sednice Saveta za odbranu, bez direktnog optuživanja Ukrajine za incident u Srbiji, rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova odlučno je odbacilo optužbe. "Ukrajina nema nikakve veze s tim. Najverovatnije je reč o ruskoj operaciji pod lažnom zastavom, kao deo snažnog mešanja Moskve u mađarske izbore", naveo je portparol Ministarstva spoljnih poslova Heorhij Tihi na mreži X. Vest o incidentu dolazi u politički napetom trenutku u Mađarskoj, gde ankete pokazuju da bi Orban mogao da izgubi parlamentarne izbore 12. aprila, posle 16 godina na vlasti. I Peter Mađar (Magyar), lider opozicione stranke Tisa (Tisza) izrazio je sumnju u vezi sa incidentom u Srbiji, rekavši da se čini da je njegov cilj povećanje izborne šanse za Orbana. Mađarski premijer je tokom obilaska gasovoda 6. aprila odbacio ove navode. "Ovaj događaj ne utiče na izbore, već na energetsku bezbednost Mađarske. Nemojmo mešati kampanju sa upravljanjem državom", rekao je Orban odgovarajući na pitanja novinara. Premijer Mađarske je dugo u sukobu sa Evropskom unijom (EU) po brojnim pitanjima, a najnovije je odbijanje da se odobri kredit od 90 milijardi evra Ukrajini. Lideri 27 zemalja članica EU odobrili su taj kredit u decembru, ali mađarski premijer, koji održava dobre odnose sa Moskvom, blokira njegovo formalno usvajanje, koristeći kao izgovor zatvaranje naftovoda Družba koji snabdeva njegovu zemlju ruskom naftom preko Ukrajine. Mađarska, kao i Slovačka, takođe sa proruskim stavom, optužuju Ukrajinu da je odgovorna za kvar tog naftovoda, dok Kijev tvrdi da je štetu izazvao ruski dron, napominjući da su popravke u toku.

Iran je preko Pakistana uputio odgovor u 10 tačaka na američke prijedloge za okončanje rata, odbacujući privremeni prekid vatre i zahtijevajući trajni kraj neprijateljstava, saopštila je 6. aprila iranska državna novinska agencija IRNA, dok se približava rok koji je postavio američki predsjednik Donald Trump za masovne napade na iransku energetsku infrastrukturu. U odgovoru, koji je IRNA opisala kao rezultat dvosedmičnih razmatranja na najvišim nivoima iranskog establišmenta, isključuje se prekid vatre i navodi niz uslova, uključujući trajni prestanak neprijateljstava u cijelom regionu, protokol za bezbjedan prolaz kroz Hormuški moreuz, obaveze u vezi s obnovom, kao i ukidanje sankcija. U izvještaju IRNA-e nisu navedeni dodatni detalji. Portparol iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmail Baqaei najavio je stav Teherana ranije tokom dana. "Prekid vatre znači pravljenje pauze radi pregrupisavanja i ponovnog činjenja zločina", rekao je na svojoj sedmičnoj konferenciji za novinare. "Nijedna razumna osoba to ne bi učinila." Iranski zvaničnici su jasno poručili da ne žele da se nađu u situaciji sličnoj Gazi ili Libanu, gdje je prekid vatre na papiru ostavio prostor za nove napade. Ovaj odgovor stiže uoči isteka samonametnutog roka koji je postavio Trump – u utorak, 7. aprila, u 20 sati po istočnoameričkom vremenu. Trump je zaprijetio da će pokrenuti opsežnu kampanju bombardovanja iranskih elektrana i mostova ukoliko Teheran ponovo ne otvori Hormuški moreuz. "Utorak (7. april) biće Dan elektrana i Dan mostova, sve u jednom, u Iranu. Neće biti ničega sličnog!!! Otvorite j*****i moreuz Hormuz, vi ludi gadovi, ili ćete živjeti u paklu – samo gledajte!", napisao je na platformi Truth Social. Kao odgovor, predsjednik iranskog parlamenta Mohammad Baqer Qalibaf, kojeg neki u Bijeloj kući navodno vide kao potencijalno prihvatljivog sagovornika, optužio je Vašington za "nepromišljene poteze" i upozorio da će "čitav region planuti". Prijedlozi za prekid vatreUprkos prijetnjama, Trump je signalizirao da diplomatska opcija i dalje postoji. "Postoji dobra šansa, ali ako ne postignu dogovor, sve ću tamo raznijeti", rekao je za Axios. Operativni plan za masovni američko-izraelski napad na iransku energetsku infrastrukturu je spreman za realizaciju, rekli su izvori tom portalu, ali su Trumpova odgađanja rokova imala za cilj da diplomatiji daju posljednju šansu. Axios je naveo i da Vašington, Teheran i regionalni posrednici razgovaraju o uslovima mogućeg 45-dnevnog prekida vatre koji bi mogao dovesti do trajnog kraja rata. Odvojeno, Reuters je izvijestio da je prijedlog prekida vatre sastavio Pakistan i da je tokom noći razmijenjen s obje strane, u inicijativi koja je privremeno nazvana "Islamabadski sporazum". Prema tom prijedlogu, prekid vatre bi odmah stupio na snagu, uz ponovno otvaranje Hormuškog moreuza, dok bi u roku od 15 do 20 dana bio finalizovan širi sporazum, uključujući iranske obaveze u vezi s nuklearnim programom u zamjenu za ublažavanje sankcija i oslobađanje zamrznute imovine. Načelnik Generalštaba pakistanske vojske Asim Munir tokom noći je bio u kontaktu s američkim potpredsjednikom JD Vanceom, specijalnim izaslanikom Steveom Witkoffom i iranskim ministrom vanjskih poslova Abbasom Araqchijem. Razgovori su, prema Axiosu, vođeni i putem direktnih tekstualnih poruka između Witkoffa i Araqchija. U međuvremenu, najmanje 19 osoba je poginulo, a 20 je povrijeđeno u američkim i izraelskim vazdušnim napadima u blizini Teherana, saopštili su 6. aprila iranski državni mediji. Pogođeni su okruzi Šahrijar i Baharestan, a dvije stambene zgrade su uništene, navela je državna novinska agencija IRNA, pozivajući se na lokalne zvaničnike. Iz ruševina je izvučeno više tijela. Novinska agencija Tasnim, bliska Iranskoj revolucionarnoj gardi (IRGC), saopštila je da je među poginulima šestoro djece mlađe od 10 godina. Ovi podaci nisu mogli biti nezavisno potvrđeni. Odvojeno, šef obavještajne organizacije Iranske revolucionarne garde (IRGC) Madžid Hademi ubijen je 6. aprila u, kako su iranski mediji opisali, "terorističkom napadu" Sjedinjenih Država i Izraela, pozivajući se na saopštenje Revolucionarne garde. Hademi, koji je ovu funkciju preuzeo 2025. godine, ranije je obavljao visoke obavještajne i kontraobavještajne dužnosti i predvodio jedno od najmoćnijih iranskih bezbjednosnih tijela. U međuvremenu, izraelski mediji su 6. aprila izvijestili da je Iran ranije tog dana u raketnom napadu na područje Tel Aviva koristio kasetnu municiju, pri čemu je zabilježeno oko 20 mjesta udara, navodi novinska agencija Ynet. Povrijeđeno je više osoba, uključujući jednu teško, a pogođena je i jedna škola. U Haifi su raniji napadi usmrtili četiri osobe i zapalili vozila. Izvori: Reuters, dpa i AFP