Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski odlikovao je u utorak novinara Radija Slobodna Evropa i ratnog reportera Marjana Kušnira, kao i narednika 93. posebne mehanizovane brigade Holodni Jar Vladislava Rožkovskog, Ordenom za hrabrost. "Ratni dopisnik Radija Slobodna Evropa Marjan Kušnir uspio je spasiti četvorogodišnje dijete iz stana zahvaćenog požarom nakon ruskog napada dronovima na Kijevsku oblast", naveo je Zeleneski na X-u. Za Vladislava Rožkovskog je Zelenski naveo da je ovaj ukrajinski narednik "spašavao ljude nakon ruske terorističke napada dronovima na putnički voz u Harkivskoj oblasti prošle sedmice". "Vladislav je bio jedan od više od 200 putnika u vozu. Odmah nakon granatiranja počeo je pomagati u evakuaciji i pružao medicinsku pomoć svima kojima je bila potrebna", istakao je. Zelenski je zahvalio Rožkovskom i Kušniru "na nesebičnosti i na zaštiti ljudskih života – i na frontu i u pozadini". "Zahvaljujući takvim ljudima naša zemlja opstaje i bori se protiv neprijatelja", naglasio je predsjednik. Marjan Kušnir spasio je četvorogodišnju djevojčicu, iznijevši je na rukama iz stana u koji je u noći 28. januara pogodio ruski dron u selu Bilohorodka kod Kijeva. Majka djevojčice i muškarac s kojim je živjela poginuli su. Dijete je na sigurnom, a o njoj su se pobrinuli njen 20-godišnji brat i njegov otac, bivši suprug stradale žene. Narednik Vladislav Rožkovski putovao je vozom na relaciji Barvinkove - Lavov - Čop, koji se 27. januara našao na meti ruskih dronova, pri čemu je jedna od letjelica modela Šahed direktno pogodila vagon s putnicima. Vojnik je evakuisao putnike s mjesta udara, uključujući majku s bebom, podsjeća Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa.

Rusija je izvela napade na Kijev i druge delove Ukrajine raketama i dronovima, gađajući energetsku infrastrukturu i stambene zgrade samo nekoliko sati pre nego što je generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) stigao u ukrajinsku prestonicu da razgovara sa zvaničnicima uoči mirovnih pregovora uz posredovanje SAD. Najmanje devet ljudi je povređeno, a nekoliko višespratnih stambenih zgrada je oštećeno u noćnom napadu na Kijev i druge regione, saopštili su u utorak ukrajinski zvaničnici. Rusija je upotrebila značajan broj balističkih raketa u kombinaciji s drugim projektilima, ukupno više od 70, kao i 450 dronova za napad, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. "Korišćenje najhladnijih zimskih dana za terorisanje ljudi, Rusiji je važnije nego okretanje diplomatiji", dodao je Zelenski. 'Pokušaj zimskog genocida'Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su napadi bili usmereni na "ukrajinske vojno-industrijske i energetske objekte", prenela je novinska agencija Interfaks. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je zbog napada bez grejanja ostalo 1.170 stambenih zgrada u glavnom gradu pošto su oštećena energetska postrojenja koja snabdevaju grad. Ukrajinski ministar energetike Denis Šmihalj rekao je da je osam regiona širom Ukrajine bilo meta u, kako je naveo, "pokušaju zimskog genocida". "Stotine hiljada porodica, uključujući decu, namerno su ostavljene bez grejanja tokom najtežih zimskih uslova", napisao je Šmihalj na X. Napad na Kijev i druge regione širom Ukrajine usledio je pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) prošle nedelje objavio da je ruski predsednik Vladimir Putin pristao da obustavi vazdušne napade na ukrajinsku prestonicu i druge "razne gradove" do 1. februara. U Harkivu na istoku zemlje, najmanje jedna osoba je poginula, dok je pet povređeno u ruskim napadima proteklog dana, navele su regionalne vlasti. Anton Hrušecki, izvršni direktor Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS), komentarisao je najnovije nacionalno istraživanje instituta objavljeno 2. februara, koje je pokazalo da 88 odsto Ukrajinaca veruje da su ruski udari na energetski sektor usmereni na to da ostave Ukrajince bez struje i grejanja i primoraju Ukrajinu na kapitulaciju. "Ukrajinci osećaju hladnoću i teškoće, ali nisu spremni da kapituliraju. Oni ostaju odlučni da nastave da pružaju otpor", rekao je Hrušecki za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE). On je dodao da je većina Ukrajinaca i dalje optimistična u pogledu budućnosti, navodeći nalaz istraživanja da 64 odsto njih zamišlja Ukrajinu kao prosperitetnu zemlju i članicu Evropske unije u roku od 10 godina. Hrušecki je rekao da je nivo optimizma "čak i malo veći nego što je bio krajem 2024. godine". "Trenutno Ukrajinci pokazuju otpornost i samopouzdano gledaju u budućnost", rekao je on. Pregovori uz posredovanje SAD nastavljaju se u Abu DabijuNoćni napadi dogodili su se uoči mirovnih pregovora u Abu Dabiju uz posredovanje SAD, koji bi trebalo da počnu u sredu. Predsednik SAD Donald Tramp, obraćajući se novinarima u Beloj kući u ponedeljak, rekao je da očekuje "dobre vesti" o Ukrajini i Rusiji. "Mislim da nam ide veoma dobro s Ukrajinom i Rusijom. Prvi put to kažem. Mislim da ćemo možda imati neke dobre vesti", rekao je Tramp. Prema izveštajima medija koji se pozivaju na zvaničnika Bele kuće, Trampov specijalni izaslanik, Stiv Vitkof (Steve Witkoff), predstavljaće SAD na pregovorima sa Ukrajinom i Rusijom u Abu Dabiju. Dotle je generalni sekretar NATO-a Mark Rute stigao je u Kijev u utorak u nenajavljenu posetu, tokom koje se obratio ukrajinskom parlamentu, Vrhovnoj radi. "Putin je dugo mislio da može da nas iscrpi. Da je Ukrajina slaba, da će vaše pristalice posustati, da će naša volja pokleknuti. Grubo se prevario. Ukrajina je snažna i naša podrška je nepokolebljiva", rekao je Rute poslanicima. Rute je rekao da kroz Listu prioritetnih zahteva za Ukrajinu (PURL) milijarde dolara vredna kritična američka vojna oprema, koju plaćaju saveznici i partneri Kijeva, dolazi u Ukrajinu. "Od kada smo pokrenuli PURL prošlog leta, isporučio je oko 75 odsto svih raketa za ukrajinske baterije Patriot i 90 odsto raketa koje se koriste u drugim sistemima protivvazdušne odbrane", rekao je generalni sekretar NATO-a. "Znam da je hitno potrebno više. I radimo na tome da osiguramo da više brzo stigne. Preko PURL-a i na sva moguće načine2, dodao je Rute.

Zaposleni u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu izašli su 3. februara u devet časova ispred zgrade tužilaštva u Ustaničkoj ulici, protestujući zbog usvajanja pravosudnih zakona na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića. Zakoni na snagu stupaju 7. februara, nakon što ih je 30. januara potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tužilaštvo je u saopštenju navelo da će zaposleni svakog dana pre suđenja, u trajanju od 10 minuta, na ovaj način iskazati svoj protest zbog usvajanja zakona, naročito onog koji se odnosi na izmene Zakona o javnom tužilaštvu, za koji smatraju da će ugroziti rad tužilaštva. "Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu koji stupa na snagu 07. februara 2026. godine, načinjen je ozbiljan korak unazad u oblasti vladavine prava i postavlja se pitanje kome će pogodovati ova izmena zakona, jer Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal sigurno neće", naveli su u saopštenju. Ukazali su da će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog zakona, tužilaštvo ostati bez 11 javnih tužilaca, "čime će i rad tužilaštva biti ozbiljno ugrožen i gotovo onemogućen". Zbog izmene pravosudnih zakona reagovalo je i Vrhovno javno tužilaštvo, na čijem je čelu Zagorka Dolovac. U saopštenju od 3. februara nakon održanog kolegijuma, Vrhovno javno tužilaštvo je navelo da je izmenama pravosudnih zakona dovedena u pitanje samostalnost tužilaštva. "Kolegijum je zauzeo jedinstven stav da se usvojenim izmenama i dopunama zakona, u postupku koji nije sproveden u skladu sa zakonskom procedurom, odstupilo i odustalo od ustavnih reformi pravosuđa, koje su verifikovane donošenjem Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o visokom savetu tužilaštva i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava", navodi se u saopštenju. Protest je prethodnog dana, zbog usvajanja pravosudnih zakona, ispred zgrade Osnovnog suda u Novom Sadu održao jedan broj novosadskih tužilaca, sudija i advokata. Pojedine beogradske sudije i advokati pozvali su na obustavu rada. Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evropskom unijom (EU). Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene postojećih zakona, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Zakoni su naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Evropska komisija je zakone označila kao "ozbiljan korak unazad na putu ka EU, koji hitno mora biti poništen". "Izuzetno žalimo zbog izmena i dopuna ključnih pravosudnih zakona koje je usvojila Skupština Srbije", napisao je na društvenoj mreži Iks (X) 30. januara. Evropska komisija pozvala je Beograd nakon izglasavanja zakona da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava". "Kada postoji zemlja kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ta zemlja ponaša evropski. Ovo je ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način, bez ikakvih konsultacija", kazala je 29. januara evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Evropska unija (EU) izrazila je “ozbiljnu zabrinutost” zbog toga što Centralna izborna komisija (CIK) Kosova nije usvojila konačne rezultate za Srpsku listu na nedavnim parlamentarnim izborima. "EU ponavlja svoj poziv na depolitizaciju rada CIK-a, u skladu sa izveštajem Misije EU za posmatranje izbora, i poziva sve strane da rade zajedno, u skladu sa Ustavom", navodi se u saopštenju portparola EU. Dodaje se da je važno da svi izabrani poslanici budu u mogućnosti da preuzmu svoje mandate u novoj Skupštini Kosova. Centralna izborna komisija je 28. decembra objavila konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, ali ne i rezultate za Srpsku listu. Time nije potvrđen izbor devet poslanika Srpske liste u budući saziv Skupštine Kosova, što je zvanični Beograd oštro osudio. Za potvrđivanje rezultata glasala su tri člana CIK-a, dva člana iz Pokreta Samoopredeljenje bila su protiv, dok su ostali članovi bili uzdržani. Srpska lista, najveća politička stranka kosovskih Srba, koja ima podršku Beograda, podnela je u ponedeljak žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke, nakon što CIK nije potvrdio konačne rezultate ove stranke. Odluku CIK-a donetu u subotu, Srpska lista ocenila je kao "nezakonitu i diskriminatornu", navodeći da se njome negira više od 42.000 osvojenih glasova na parlamentarnim izborima održanim 28. decembra prošle godine. Na tim izborima Srpska lista osvojila je devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, ali su članovi CIK-a iz Pokreta Samoopredeljenje glasali protiv potvrđivanja rezultata ove stranke. Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu saopštila je da pažljivo prati razvoj situacije i pozvala na poštovanje međunarodnih izbornih standarda. "Pozivamo na transparentno i sveobuhvatno objavljivanje izbornih rezultata, kao sredstva za obezbeđivanje pravne sigurnosti i jednakog tretmana svih učesnika u izbornom procesu", naveo je OEBS. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu je navela da je odluka CIK-a da ne potvrdi izborne za Srpsku liste u suprotnosti s pravom građana Kosova da demokratski biraju svoje predstavnike. "Svaki pokušaj podrivanja tog osnovnog principa potkopava partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova", navela je ambasada u odgovoru na upit RSE. Prema podacima CIK-a, na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra, Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin) osvojio je 51,10 odsto glasova, odnosno 57 poslaničkih mandata u Skupštini Kosova. Demokratska partija Kosova osvojila je 20,19 odsto glasova (22 mandata), Demokratski savez Kosova 13,24 odsto (15 mandata), dok je Alijansa za budućnost Kosova dobila 5,50 odsto glasova, odnosno šest poslaničkih mesta. Od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, devet je osvojila Srpska lista, dok je jedno pripalo Partiji za slobodu, pravdu i opstanak. Još deset poslaničkih mandata osvojile su ostale nevećinske zajednice na Kosovu.

Kontroverzni pjevač Marko Perković Thompson nastupio je u ponedjeljak na svečanom dočeku hrvatske rukometne reprezentacije na Trgu bana Jelačića. Doček je nakon osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu, organizovala Vlada Hrvatske pošto Grad Zagreb nije pristao na njegov nastup, kako su tražili igrači. Vlada, predvođena HDZ‑om uz podršku Domovinskog pokreta, preuzela je organizaciju dočeka nakon što je gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević odbio uključiti Thompsona u program. Kao razlog naveo je odluke gradske uprave i Gradske skupštine o zabrani ustaških simbola na prostorima kojima upravlja Grad, podsjećajući da je pjevač godinama na udaru kritika zbog otvorenog korišćenja simbola Nezavisne Države Hrvatske. Tomašević je naveo da su rukometaši, nakon odbijanja, poručili kako u tom slučaju dočeka u Zagrebu neće biti. Potez Vlade izazvao je oštre reakcije dijela političkih aktera i pravnika. Koordinatorka platforme Možemo Sandra Benčić ocijenila je da premijer Andrej Plenković "preuzima poslove lokalne vlasti i odlučuje mimo Ustava", dok je SDP odluku nazvao "državnim udarom" na lokalnu samoupravu. Profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu Vedran Đulabić rekao je da je organizacija dočeka suprotno odluci grada kršenje Ustava. Thompsonov menadžer Zdravko Barišić ranije je potvrdio da će pjevač nastupiti na Trgu u 18 sati i da je program usklađen sa željama rukometaša. Predsjednik zagrebačkog HDZ‑a Ivan Matijević optužio je gradsku vlast da zabranama "onemogućava proslavu sportskih uspjeha" i uvodi "zabranu svega nacionalnog i domoljubnog". Gradska skupština Zagreba je u novembru većinom glasova usvojila zaključak o zabrani korištenja ustaških simbola na gradskim površinama, mjeru koju je Tomašević predložio nakon ranijih incidenata s uzvikivanjem "Za dom spremni" na Thompsonovim koncertima.

Odluka Centralne izborne komisije Kosova da ne potvrdi izborne rezultate za Srpsku listu u suprotnosti je sa pravom građana Kosova da demokratski biraju svoje predstavnike, navela je ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na Kosovu u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Svaki pokušaj podrivanja tog osnovnog principa potkopava partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova", navedeno je. Centralna izborna komisija (CIK) Kosova je 31. januara objavila konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora koji su održani 28. decembra prošle godine, ali su članovi Samoopredeljenja odbili da odobre rezultate za Srpsku listu-najveću stranku Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Srpska lista je ovu odluku CIK-a opisala kao "nezakonitu i diskriminatornu jer se negira preko 42.000 glasova" koje je dobila na parlamentarnim izborima, te je uložila žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke. Srpska lista je na parlamentarnim izborima osvojila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedno mesto dobio Nenad Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. Ranije je reagovala i Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu, koja je pozvala na "poštovanje međunarodnih izbornih standard, transparentno i sveobuhvatno objavljivanje rezultata izbora". Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija (Albin) je u nekoliko navrata pokušavao da spreči Srpsku listu da učestvuje na izborima, ali bi Izborni panel za žalbe i predstavke redovno poništio takvu odluku. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je da će Srbija nastaviti kod međunarodnih partnera da insistira na punom poštovanju političkih i izbornih prava srpskog naroda.

Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara (47,9 miliona evra), objavila je kompanija na sajtu u ponedeljak 2. februara. "Kompleksne okolnosti, pre svega rad pod uticajem sankcija Ministarstva finansija SAD, imale su značajan uticaj na finansijske i operativne rezultate NIS-a", navedeno je u izveštaju o poslovanju. Na rezultate poslovanja, kako je navedeno, u prošloj godini odrazile su se i niže cene nafte. Istovremeno, napominju da je NIS grupa u protekloj godini, "uprkos izuzetno složenim uslovima za poslovanje, uspela da očuva uredno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima i da zadrži socijalnu stabilnost zaposlenih". NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). OFAK je 23. januara produžio operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 20. februara.

Dok se američke snage gomilaju u blizini Irana, a Teheran upozorava na velike posledice ako izbije rat, u toku su diplomatski napori s visokim ulozima kako bi se sprečio regionalni požar pošto je Vašington zapretio vojnom akcijom zbog smrtonosnog gušenja protesta u Iranu. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči u nedelju je naznačio mogući pomak, izjavivši da je moguć "fer i pravedan" sporazum koji bi osigurao da Islamska Republika ne stekne nuklearno oružje – svesno ponavljajući frazu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Sam Tramp je potvrdio ovu promenu, rekavši novinarima da Iran "ozbiljno razgovara" sa SAD. To je usledilo posle intenzivne nedelje šatl diplomatije: iranski šef bezbednosti Ali Laridžani sastao se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi 30. januara, dok je Arakči otputovao u Tursku na konsultacije s predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom (Recep Tayyip Erdogan) i ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom. Zamah se nastavio i sledećeg dana u Teheranu, gde su se oba zvaničnika sastala s katarskim premijerom šeikom Muhamedom bin Abdulrahmanom el Tanijem, za koga se spekulisalo da nosi poruku iz Vašingtona. Posle tih sastanaka, Laridžani je na X naveo da je postignut "napredak u formiranju okvira" za razgovore. Izveštaji iranskih medija sada sugerišu da bi se direktni sastanak u Ankari između specijalnog izaslanika Bele kuće Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) i visokih iranskih diplomata mogao održati "u narednim danima". Iran je u previranju od 28. decembra, kada su mirni demonstranti počeli da izlaze na ulice u Teheranu zahtevajući od vlasti da deluju kako bi zaustavili spiralnu inflacije i pad valute. Zbog prekida internet usluga u Iranu, teško je proceniti koliko je demonstranata ubijeno tokom masovnih protesta, koje su se, čini se, smanjili poslednjih dana. Američka organizacija za ljudska prava HRANA, čije podatke RSE redovno citira od početka nasilnog gušenja protesta u Iranu početkom ovog meseca, kaže da je potvrđeni broj žrtava, uključujući snage bezbednosti, sada 6.842, dok s još istražuje 11.280 slučaja. Više od 49.000 ljudi je uhapšeno. Neke procene zvaničnika koje su nezvanično citirali različiti mediji, govore da je broj žrtava nekoliko puta veći. Krajem prošlog meseca, Tramp je objavio da se "masivna armada" kreće ka Iranu, upozoravajući da bi mogla da deluje "brzo i žestoko" ako treba, izražavajući nadu u "fer dogovor" kojim Iran ne bi imao nuklearno oružje. Američka vojska je rasporedila pomorsku udarnu grupu, predvođenu nosačem aviona USS "Abraham Linkoln", kod obale Irana. Neki u Iranu su takođe sugerisali da bi potencijalni dogovor podrazumevao da se iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma – navodno zakopane pod zemljom posle američkih udara prošlog juna – prebace u drugu zemlju. Uprkos javnom optimizmu, analitičari upozoravaju da je put ka sporazumu za Teheran pun unutrašnjih rizika. Analitičar koji živi u Španiji Ata Mohamed-Tabriz rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da, dok Ministarstvo spoljnih poslova signalizira fleksibilnost, tvrdokorni elementi unutar Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) ove pregovore vide kao "obmanjujuću igru" i "smrtonosni otrov". Mimo nuklearnog pitanjaCentralno pitanje ostaje kako zapravo izgleda "fer" sporazum. Iako Tramp tvrdi da su junski napadi SAD "uništili" iranski nuklearni program, njegovi zahtevi su i ranije išli izvan obogaćivanja uranijima. Opozicioni aktivista Mehdi Fatapur koji živi u Nemačkoj rekao je da bi, da bi bilo koji sporazum koji bi zaista zadovoljio Trampovu administraciju i sprečio rat, verovatno zahtevao na nešto što bi se svelo na "stratešku predaju". Fatapur je za Radio Farda rekao da Vašington može zahtevati potpuni zaokret u regionalnom identitetu Irana, uključujući kraj njegovog neprijateljstva prema Izraelu i napuštanje njegovih regionalnih saveznika. Za Islamsku Republiku, to nisu samo političke stvari, već stubovi države, a iranske vlasti su isključile pregovore o bilo čemu mimo nuklearnog programa. Čak i ako se u Ankari postigne dogovor o okviru, on može poslužiti samo kao privremeno olakšanje. Mohamed-Tabriz je sugerisao da bi "minimalni sporazum" mogao da kupi vreme, ali ne može da reši "masovno nagomilavanje društvenih zahteva" i unutrašnje nezadovoljstvo koje trenutno ključa u Iranu. Analitičari tvrde da pretnja "regionalnim ratom" ostaje glavni pregovarački adut Teherana. Predstavljajući sukob kao egzistencijalnu katastrofu koja bi zahvatila ceo Bliski istok, Teheran je uspešno izvršio pritisak na regionalne posrednike poput Katara i Turske da intervenišu. Međutim, prema Fatapuru, ako Islamska Republika izabere put "postepenih" reformi i manjih diplomatskih ustupaka, i dalje bi se mogla suočiti sa žestokom reakcijom javnosti koja je sve više umorna od sankcije i pretnji ratom.

Evropska unija će nastaviti se angažuje sa Srbijom kako bi podržala transparentne i suštinske reforme u okviru procesa pristupanja EU, izjavili su briselski zvaničnici, upitani o mogućim posledicama po zemlju nakon usvajanja spornih pravosudnih amandmana koji su bili u suprotnosti sa zahtevima Brisela. "Nismo ovde da kažnjavamo, već da gradimo snažnu i demokratsku Evropsku uniju, u kojoj Srbija može imati svoje mesto", naveo je portparol Evropske komisije, potvrdivši da su evropski zvaničnici svoje zabrinutosti preneli srpskim sagovornicima "na svim nivoima". EU je, prema njegovim rečima, i dalje u potpunosti posvećena tome da Srbija napreduje u procesu pristupanja. Kako je potvrđeno u Briselu, ambasador EU u Srbiji obavestio je predsednika države Aleksandra Vučića da će Unija aktivno sarađivati sa novim operativnim EU timom Srbije kako bi se preuzete obaveze pretočile u konkretna dela. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je 29. januara ukaze o proglašenju seta pravosudnih amandmana koje je Evropska komisija ocenila kao "ozbiljan korak unazad u procesu evropskih integracija Srbije". Evropska komesarka za proširenje Marta Kos kao i Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre ocenili su da je reč o "ozbiljnom koraku unazad" na putu Srbije ka EU. Portparol Evropske komisije ponovio je da Komisija "duboko žali" zbog potpisivanja amandmana na ključne pravosudne zakone od strane predsednika Srbije. "Već prošle nedelje vrlo jasno smo izneli naš stav o ovim amandmanima: oni predstavljaju ozbiljan korak unazad na putu pristupanja Srbije EU i potkopavaju ranije preuzete obaveze i ostvareni napredak", naveo je portparol, naglašavajući da se Srbija, kao deo procesa pristupanja EU, obavezala da ojača nezavisnost sudstva i autonomiju tužilaštva, uključujući i uzimanje u obzir preporuka Evropske komisije i Venecijanske komisije. Iako su zakoni stupili na snagu, Evropska komisija je ponovo pozvala nadležne vlasti u Srbiji na hitnu reviziju usvojenih amandmana kako bi se otklonile zabrinutosti Brisela. "Revizije moraju biti sprovedene kroz transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju", poručuju iz Brisela. Zbog usvajanja seta pravosudnih zakona, koje je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, u ponedeljak je ispred zgrade Osnovnog suda u Novom Sadu protestovao jedan broj tužioca, sudija i advokata. Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evopskom unijom i naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Brnabić: Zakoni će ići na analizu Venecijanske komisijePredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će se nakon usvajanja izmena pravosudnih zakona "ići na mehanizam post festum analize Venecijanske komisije". "Mi ćemo sad raditi svakako onaj mehanizam koji postoji - post festum analiza Venecijanske komisije koji je takođe normalan i uobičajen", izjavila je Brnabić. Gostujući na provladinog televiziji Pink, ocenila je da dopune tih zakona "učvršćuju samostalnost" tužilaštva, ali da joj je ipak žao što nije bilo javne rasprave. Izmene Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama, te izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava usvojeni su uz odbijanje svih amandmana opozicije. U setu usvojenih zakona je i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 2. februara nakon sastanka sa predstavnicima kineskih kompanija Minth Grupa i AGIBOT Innovation da bi Srbija ove godine mogla da počne proizvodnju humanoidnih robota. On se sa predstavnicima kineskih kompanija sastao nakon što je prisustvovao prezentaciji robota u Kineskom kulturnom centru u Beogradu. "Ovaj robot će da bude kao čovek, ali mora da ima mnogo treninga i da ima fabrike. To će da bude stotinu miliona evra investicija i kineskih partnera i Srbije", rekao je Vučić. Najavio je formiranje radne grupe "od sutra", da bi to "moglo da se izgura". On je takođe izjavio da će Srbija na narednoj vojnoj paradi imati "hiljade naoružanih robota" kako bi se dodatno obezbedila država. "Ali, sve to moram da molim predsednika Kine Si Đinpinga i nadam se da će kao prijatelj Srbije da nam pomogne po tom pitanju", dodao je Vučić. AGIBOT Innovation je tehnološka kompanija specijalizovana za razvoj i proizvodnju humanoidnih robota i veštačke inteligencije, dok Minth grupa u Srbiji ima dve fabrike autodelova – u Loznici i Šapcu na zapadu Srbije. Kineske kompanije saopštile su da je plan da Srbija postane prva zemlja u Evropi u kojoj će se pametni roboti proizvoditi i biti polazna tačka za širenje ka evropskim tržištima. "Pametni roboti do sada se nisu proizvodili u Evropi, već isključivo u Kini i Sjedinjenim Američkim Državama", navodi se u saopštenju Dodaje se da će građani imati priliku da te pametne robote i njihove mogućnosti upoznaju na prvoj izložbi humanoidnih robota u Evropi, koja je planirana u okviru manifestacije EXPO 2027. "Ambicija (je) da se, po prvi put u Evropi, uspostavi kompletan sistem humanoidne robotike, koja pored prozvodnje robota i izložbe, obuhvata i centar za obuku talenata, RaaS (Robot as a Service) centar, kao i kampus za razvoj i testiranje Physical AI-a", istakle su kineske kompanije. Srbija u oblasti razvoja veštačke inteligencije sarađuje sa Kinom u okviru globalne inicijative "Pojas i put". Na svetskoj listi, prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju, koji objavljuje britanska organizacija Oxford Insights u saradnji sa kanadskim International Development Research Center-om, Srbija je na 57. mestu od ukupno 193 zemlje. Listu predvode Sjedinjene Države, Singapur, Velika Britanija, Finska, Kanada i Francuska. Zakonski, korišćenje veštačke inteligencije u Srbiji, još nije regulisano. Donete su samo Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne AI, ali usklađenost sa ovim smernicama u ovom trenutku nije obavezna.