Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, kao izaslanik Vlade Srbije, prisustvovao je ceremoniji oproštaja od vrhovnog lidera Islamske Republike Iran, ajatolaha Alija Hamneija, saopšteno je na zvaničnom ministrovom Instagram nalogu. Navedeno je da se ministar Bratina upisao u knjigu žalosti i u ime Vlade i naroda Srbije izjavio saučešće narodu Irana. Na sajtu iranskog Ministartva tehnologije, inovacija i međunarodnih poslova navodi se da je Bratina stigao u Teheran 3. jula i da ga je na aerodormu dočelao zamenik ministra Mohammad Hafez Hakami. U Iranu je 4. jula počela višednevna sahrana vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija, koji je poginuo prvog dana američko-izraelskog rata protiv Irana, 28. februara. Opoziciona Stranka slobode i pravde upitala je da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio američku administraciju da šalje ministra u Teheran. "Nakon ovoga jasno jeda nema ništa od koordiniranja i usaglašavanja spoljne politike sa EU, bez obzira što je to jedan od ključnih uslova za 'odmrzavanje' evropskih integracija" poručeno je. Zvanični Beograd održavao je prijateljske odnose sa Iranom prethodnih godina uprkos tome što je ta zemlja bila pod međuanarodnim sankcijama zbog nuklearnih aktivnosti i kršenja ljudskih prava.

U Bratuncu, u bh. entitetu Republika Srpska (RS), obeležena je 34. godišnjica stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču. Prisustvovali su zvaničnici RS i Srbije, a parastos je služio patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije. Komemoraciji su prisustvovali i neformalni savetnik za duhovna pitanja predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump) pastor Mark Berns (Burns) i ambador Rusije u Bosni i Hercegovini Igor Kalabuhov. Berns je dan ranije razgovarao u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu sa srpskim patrijarhom Porfirijem. Predsednik RS Siniša Karan ocenio je na komemoraciji u Bratuncu da je godinama "građen narativ u kome je srpski narod prikazan kao agresor, a žrtve zaboravljene." "U Bratuncu su pale nevine žrtve koje nemamo pravo da zaboravimo. Tražimo da pravda bude jednaka za sve", poručio je Karan. Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, koji je pred Sudom BiH osuđen za napad na ustavni poredak, poručio je "moramo da razmišljamo na koji način ćemo graditi budućnost, jer stradanje našeg naroda gotovo niko nije primetio osim nas samih". Među članovima Vlade Srbije na komemoraciji je bio i proruski ministar bez portfelja Nenad Popović. On je poručio da je sećanje na nevino stradale Srbe iz Srednjeg Podrinja i Birča ne samo dug prema žrtvama i njihovim porodicama, već i preduslov za izgradnju pravednog mira zasnovanog na istini i poštovanju svih nevinih žrtava. Odlukom Vlade RS, na području tog entiteta proglašen je Dan žalosti, povodom zločina nad Srbima u srednjem Podrinju i Birču od 1992. do 1995. godine. Prema podacima iz RS, u ovom periodu je na području Podrinja stradalo 3.267 osoba. Šta se dešavalo u Srednjem Podrinju?Na istoku BiH, u selima Zalazje i Sase, Biljača i Zagoni u opštini Bratunac 12. jula 1992. ubijeno je 69 vojnika i civila srpske nacionalnosti, dok je tada i nestalo 22 Srba. Deo njihovih posmrtnih ostataka pronađen je u masovnoj grobnici u junu 2010. godine. Za ubistva Srba u Podrinju nije odgovarao niko pred sudom u BiH ni Hagu. Sud BiH je u novembru 2018. pravosnažno oslobodio bivšeg komandanta Armije BiH u Srebrenici Nasera Orića i njegovog saborca Sabahudina Muhića optužbi da su 1992. u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac, opština Srebrenica, ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti. Orić je 2008. godine, pravosnažno oslobođen krivice pred Haškim tribunalom koje ga je teretilo za zločine nad Srbima u Srebrenici počinjene 1992. i 1993. godine. Dan žalosti u RS proglašen je dan nakon što je Vlada Federacije BiH proglasila 11. juli Danom žalosti u tom bh. entitetu, u povodu 30. godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici. Lideri Srbije i RS negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen genocid, u kome su pripadnici Vojske RS ubile više od 8.000 muškarca i dečaka, te proterale više od 25.000 žena, dece i starijih osoba.

Opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) zatražio je od policije i tužilaštva da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja plakata u Kruševcu, gradu u centralnoj Srbiji, kojima se građani pozivaju da ne kupuju kod Albanaca. U saopštenju PSG-a je ocenjeno da je posebno opasno što je plakat zalepljen ispred pekare čiji je vlasnik Albanac, navodeći da se time "konkretni ljudi izlažu pritisku, progonu i mogućem nasilju." RSE se obratio za informacije Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i tužilaštvu u Kruševcu, koji nisu bili dostupni da odmah odgovore. Na plakatu se, prema saopštenju PSG-a, poručuje građanima da se sete Gazimestana i da ne kupuju kod Albanaca, pri čemu se Albanci nazivaju pogrdnim imenom "Šiptari". "Ovakva poruka nije politički stav niti protest, već otvoreno targetiranje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i pokušaj da se mržnja sa društvenih mreža preseli na ulice", ocenio je PSG. U saopštenju je navedeno da za bilo koje krivično delo odgovara pojedinac, a ne čitav narod i da politika "recipročnih mera" prema Albancima koji žive i rade u Srbiji mora biti javno odbačena i zaustavljena. Stranka je zahtevala od policije i tužilaštva da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja plakata i ispitaju postojanje odgovornosti za izazivanje nacionalne mržnje i netrpeljivosti. "Pokret slobodnih građana neće ćutati na pokušaje da se naši sugrađani albanske nacionalnosti pretvore u mete zbog političkih sukoba, ratne propagande i nacionalističkog revanšizma", navedeno je. Policija Kosova je 28. juna tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Mera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne izrečena im je zbog uzvikivanja "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je navedeno u odluci Osnovnog suda u Prištini, smatra nacionalističkim porukama. U međuvremenu su se u javnosti pojavile tvrdnje da su privedeni tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu bili navodno "psihički i fizički" maltretirani od strane policajaca. Radio Slobodna Evropa nije uspeo nezavisno da potvrdi ove tvrdnje, a iz Inspektorata policije Kosova su rekli da će ih proveriti po službenoj dužnosti, iako nisu dobili nijednu prijavu o dešavanjima na Gazimestanu.

Rusija i Ukrajina su 4. jula razmijenile suprotstavljene tvrdnje s ratišta, pri čemu je Moskva insistirala na tome da je zauzela ključni istočni grad Kostjantinivku, dok je Kijev odbacio tu tvrdnju kao "još jednu rusku laž", u trenutku kada su dvije strane tokom noći razmijenile i udare dugog dometa. Najmanje četiri osobe poginule su, a desetine su povrijeđene u ruskom napadu vođenim bombama na sjeveroistočni ukrajinski grad Sumi. Jedan od projektila pogodio je područje u blizini stambene zgrade. "Ovo je jedno od centralnih područja grada Sumija. To je mjesto gdje ljudi dolaze u večernje šetnje", javila je dopisnica Ukrajinskog servisa RSE Aljona Jacina s terena. Slike prikazuju rupe na petospratnici, dok je načelnik gradske vojne uprave Sumija Sergij Krivošejenko najavio da bi neki stanovnici mogli biti privremeno preseljeni u lokalne domove. Kazao je da je među poginulima u napadu i jedno dijete, dodajući da je još šestoro djece, od kojih dvoje u teškom stanju, među 27 povrijeđenih osoba. Sirena za vazdušnu opasnost i dalje se mogla čuti u Sumiju ujutro 4. jula, dok su lokalni kanali za praćenje izvijestili da su ruske snage lansirale dronove Shahed prema gradu dok hitne službe još raščišćavaju ruševine. Granatiranje Sumija uslijedilo je dva dana nakon razornog ruskog napada na Kijev u kojem je poginulo 30 ljudi, a povrijeđeno još gotovo 100, što je označilo najveći napad na ukrajinsku prestonicu ove godine, koji su lokalni stanovnici opisali kao "noćnu moru". Napadi dronovima i projektilima na grad uništili su i oštetili kuće, a ulice ostavili zatrpane razbijenim staklom, ugljenisanim drvećem i izgorjelim automobilima. Nakon najnovijih napada širom Ukrajine, predsjednik Volodimir Zelenski pozvao je 4. jula na povećani pritisak na Moskvu "kako bi se ovaj teror priveo kraju". "Oni koje će Rusija poslušati su, bez sumnje, Sjedinjene Američke Države, ostale zemlje G7 i G20, te Evropa", napisao je Zelenski na platformi X. On bi sljedeće sedmice trebao prisustvovati samitu NATO-a u Ankari. U međuvremenu, Kijev je odbacio ruske tvrdnje da je Moskva zauzela strateški važan istočni grad Kostjantinivku, gdje su se borbe intenzivirale posljednjih sedmica. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su njegove snage "oslobodile" grad, dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov kasnije rekao novinarima da je grad potpuno zauzet, ne ponudivši nikakve dokaze. U odvojenom nedatiranom video-snimku koji je objavio Kremlj, predsjednik Vladimir Putin zahvalio se ruskim trupama i opisao zauzimanje Kostjantinivke kao događaj od "velikog strateškog značaja". Zelenski je odbacio ove tvrdnje kao "još jednu rusku laž". "Da je Kostjantinivka pod ruskom kontrolom, onda Putin vjerovatno ne bi imao problema da se sastane sa mnom tamo kako bismo pronašli diplomatski način da konačno okončamo ovaj rat", napisao je Zelenski na društvenim mrežama. Nakon napada na Kijev, ruska vojska je saopštila da je napad bio odgovor na "terorističke napade" na rusku "civilnu infrastrukturu", pošto je uslijedio nakon višesedmičnih ukrajinskih napada dronovima čija su meta bile ruske rafinerije nafte. Nakon napada na Kijev, ruska vojska je saopštila da je to bio odgovor na "terorističke napade" na rusku "civilnu infrastrukturu", pošto je uslijedio nakon višesedmičnih ukrajinskih napada dronovima na ruske rafinerije nafte. Ova kampanja uzrokovala je nestašice goriva širom Rusije i podstakla nezadovoljstvo među Rusima koji su ranije uglavnom bili neosjetljivi na opšti rat ove zemlje protiv Ukrajine, koji se sada nalazi u svojoj petoj godini. Zelenski je obećao da će Ukrajina odgovoriti na najnovije udare. Rano 4. jula, guverner drugog po veličini ruskog grada, Sankt Peterburga, Aleksandar Beglov, izvijestio je na Telegramu da je ovo područje bilo meta velikog napada ukrajinskih dronova. Iako Beglov u svojoj objavi nije precizirao šta je tačno bilo meta u gradu, koji se nalazi oko 800 kilometara sjeverno od ukrajinske granice, ruski i ukrajinski Telegram kanali prikazali su stubove dima kako se pronalaze iznad lokalnog naftnog terminala. Ukrajinska vojska je kasnije potvrdila udare, navodeći da su pogodili naftni terminal u Sankt Peterburgu, "jedan od najvećih terminala za pretovar naftnih derivata u baltičkom regionu", kao i rusku pomorsku bazu na ostrvu Kronštat u Lenjingradskoj oblasti. Ministarstvo odbrane Rusije izvijestilo je da je vojska te zemlje tokom noći oborila stotine dronova. Diplomatski napori predvođeni administracijom američkog predsjednika Donalda Trumpa zastali su posljednjih mjeseci, jer se Washington fokusirao na rat s Iranom i previranja na Bliskom istoku. Kijev i Moskva i dalje su daleko od pregovaračkih uslova, pri čemu Kremlj ostaje pri svom čvrstom stavu i ne nudi kompromis u pogledu svog zahtjeva za potpunu kontrolu nad ključnim ukrajinskim regionom Donbas na istoku zemlje.

Policija Srbije uhapsila je na graničnom prelazu Mutivode sa Kosovom jednu osobu zbog postojanja sumnje da je izvršilac ratnog zločina. Uhapšen je O. S. (1953) zbog sumnje da je u junu 1999. u Sofaliji kod Prištine u saizvršilaštvu, sa nekoliko pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), lišio života civile srpske nacionalnosti, bračni par Stanisavljević, Vladimira i Persu. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da je osumnjičenom pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu određen pritvor do 30 dana. Uhapšeni je Osman Seljmani (Selmani), objavio je na Fejsbuku njegov sin Fljorie (Florie). Naveo je da je uhapšen 1. jula i da se suočava sa optužbama koje porodica smatra "neosnovanim i neistinitim." "Verujemo u njegovu nevinost i stajaćemo uz njega dok se ne otkrije puna istina", dodao je u objavi Fljorie Selmani. Srbija je više puta hapsila državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine na Kosovu 1998-99, a samo 2025. godine zabeleženo je nekoliko takvih hapšenja. Tokom 1990-ih, Srbija je OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je štitila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga. Kosovske vlasti su nedavno uhapsile brojne osumnjičene i podigle niz optužnica za ratne zločine na Kosovu.

Kovčeg s telom pokojnog iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija položen je u petak u džamiji u Teheranu 3. jula, pošto su vlasti započele nedelju dana pogrebnih procesija za ubijenog ajatolha. Reakcije među Irancima su pomešane zbog čoveka čijih je više od tri decenije na vlasti obeleženo ugnjetavanjem i smrću desetina hiljada Iranaca kroz represije i pogubljenja. Strani gosti počeli su da stižu u iransku prestonicu rano tokom dana, pre zvaničnih ceremonija zakazanih za subotu za Hamneijem, koji je ubijen u 87. godini u američkim i izraelskim vazdušnim napadima 28. februara. Zasad nije poznato da li će ceremoniji prisustvovati Modžtaba Hamnei, koji je imenovan da zameni oca na čelu Iran, i koji se nije pojavio u javnosti od smrti roditelja. "Ovo prevazilazi običnu pogrebnu procesiju", rekao je za Radio Farda (Iransku servis RSE) Babak Dorbeiki, politički analitičar koji živi u Velikoj Britaniji. "Ovo ima potpunu političku funkciju, funkciju legitimizacije, i namenjeno je jačanju njihove propagande", dodao je on. Tokom vladavine Alija Hamneija, Islamska Republika je vodila politiku usredsređenu na konfrontaciju sa SAD i Zapadom, dok je istovremeno podržavala svoje regionalne proksi grupe. Ta politika je više puta intenzivirala tenzije sa SAD, drugim zapadnim zemljama i nekim od suseda Irana. Hamneijev kovčeg, zajedno s kovčezima nekoliko drugih članova porodice poginulih u napadima, položen je u petak na molitvenom mestu Velika Mosale, izgrađenom u čast njegovog prethodnika, ajatolaha Ruholaha Homeinija. Posle izveštaja da vlasti vrše pritisak na Irance da učestvuju u sahrani, očekuje se da će milioni ljudi prisustvovati procesijama, dok njegovo telo bude premeštano iz Teherana u Kom, Nadžaf i Kerbalu, šiitske centre u Iranu i Iraku. Hameneijevo telo će potom biti sahranjeno 9. jula u njegovom rodnom Mešhadu, domu najsvetijeg hodočasničkog svetilišta u zemlji. Autoritarno nasleđeHameneijevu vladavinu obeležile su represije, zastrašivanja, hapšenja i stroga politička i društvena ograničenja, što je navelo neke Irance da s odobravanjem pozdrave poslednje poglavlje njegove vladavine. Jedan čovek koji je rekao da mu je dete umrlo u represiji rekao je za Radio Farda da je, kada je čuo za smrt vrhovnog vođe, osetio da je "pravda prevladala nad ugnjetavanjem". "To je donelo utehu ranama koje je moje srce nosilo godinama. Bilo je kao da se u meni zapalila svetlost nade za budućnost bez straha i represije", rekao je on. Hameneijeva upotreba sile protiv sopstvenog naroda, zatvaranje opozicionih ljudi unutar samog establišmenta i snažan otpor spoljnim uticajima – posebno SAD i Izraela – izgradili su njegovo nasleđe kao surovog i beskompromisnog autoritarnog lidera koji je svoju zemlju doveo u međunarodnu izolaciju. Početkom godine snage bezbednosti pokrenule su brutalno gušenje demonstracija, kada su ubijene hiljade Iranaca – neke grupe tvrde da je ubijeno 35.000 do 40.000 ljudi, ali se ta brojka ne može potvrditi – dok su protestovali protiv pada životnog standarda izazvanog vladinom politikom. Nivo prisustva gostiju iz inostranstva na Hameneijevoj sahrani verovatno će se pažljivo pratiti kao pokazatelj diplomatskog ugleda Teherana posle nedavnog rata sa SAD i Izraelom. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova navodi da će prisustvovati osam šefova država i vlada, uključujući tadžikistanskog predsednika Emomalija Rahmona, iračkog predsednika Abdula Latifa Rašida, gruzijskog predsednika Mihaila Kavelašvilija, jermenskog premijera Nikola Pašinijana i pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa. Ministarstvo dodaje da će prisustvovati i predsednici parlamenata 12 zemalja, dok će druge zemlje predstavljati šefovi diplomatija, ministri ili specijalni izaslanici. Evropske zemlje koje su zvanično podržale napade SAD i Izraela na Iran nisu pozvane da prisustvuju ceremonijama.

Ustavni sud BiH utvrdio je 3. jula da su izmjene Krivičnog zakona BiH koje se odnose na kažnjavanje neizvršavanja odluka visokog predstavnika u BiH u skladu sa Ustavom BiH i da ne krše Evropsku konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zahtjev za ocjenu ustavnosti je podnio Klub poslanika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u Narodnoj skupštini Republike Srpske, tri mjeseca uoči opštih izbora u BiH. Na osnovu ove odluke, Milorad Dodik je prije godinu dana osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija. U obrazloženju odluke se navodi da je "propisana krivičnopravna zaštita usmjerena na legitimne pravne vrijednosti povezane s očuvanjem vladavine prava i funkcioniranjem pravnog poretka Bosne i Hercegovine". Sud BiH je prethodno pravosnažno je osudio Dodika na godinu dana zatvora, te zabranu obavljanja te i drugih političkih funkcija u zemlji u narednih šest godina, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH. Dodik je proglašen krivim za potpisivanje ukaza o proglašavanju zakona koje je bivši visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt ranije poništio. Tim zakonima, zakonodavni organi u RS su pokušali spriječiti provođenje odluka Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika na teritoriji ovog bh. entiteta. Suoptuženi u predmetu, v.d. direktora Službenog glasnika RS Miloš Lukić pravosnažno je oslobođen optužbi. Nakon pravomoćnosti presude, Centralna izborna komisija BiH je 6. augusta prošle godine oduzela mandat predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, izabranom na opštim izborima 2022. godine. Visoki predstavnik u BiH je 2023. godine nametnuo izmjene zakona prema kojem se odluke visokog predstavnika moraju provoditi. Povod je bilo neustavno djelovanje vlasti u Republici Srpskoj koji su prethodno usvojili set zakona koje, između ostalog, predviđaju zabranu provođenja odluka visokog predstavnika. Ustavni sud BiH u ranijim odlukama je o sličnim apelacijama navodio da visoki predstavnik ima posebna međunarodna ovlaštenja koja sud ne preispituje, već ih prihvata kao dio Ustava BIH. Zakone koje visoki predstavnik nameće sud tretira kao domaće zakone.

Gradonačelnik Londona, Sadiq Khan, boravi u posjeti Bosni i Hercegovini. On se u Sarajevu susreo sa predsjedavajućim Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Denisom Bećirovićem, te predstavnicima gradske vlasti. "Tokom sadržajnog i prijateljskog razgovora izrazio sam zahvalnost gradonačelniku Londona na dugogodišnjoj podršci multietničkoj Bosni i Hercegovini i snažnom angažmanu u očuvanju kulture sjećanja na genocid u Srebrenici", objavio je Bećirović na zvaničnom Facebook profilu. Istovremeno, Khan je u objavi na Facebook profilu naveo kako je u Bosnu i Hercegovinu stigao uoči obilježavanje godišnjice genocida u Srebrenici. "Dok se približavamo obljetnici genocida u Srebrenici, sjećamo se žrtava i njihovih voljenih koji nose uspomenu i tugu tog strašnog vremena. U Bosni i Hercegovini sam kako bih odao počast u ime Londončana", naveo je londonski gradonačelnik. Iz ambasade Velike Britanije na platformi X je navedeno kako je Khan pozvao vlasti u Gradu Sarajevu da se pridruže inicijativi C40 u radu na unaprijeđenju kvalitete zraka. C40 Cities je globalna mreža oko 100 velikih gradova koji zajedno rade na rješavanju klimatskih promjena, odnosno poboljšanju kvaliteta zraka, uz smanjenje emisija štetnih gasova i razvoj održivog urbanog saobraćaja. Sadiq Khan funkciju gradonačelnika Londona obnaša od 2016. godine.

Sud u Prištini osudio je u petak, 3. jula Ekrema Bajrovića na 12 godina zatvora, u ponovljenom suđenju za ratne zločine protiv civilnog stanovništva na Kosovu tokom rata 1998-99. godine. Bajrović je ponovo proglašen krivim za počinjenje ratnih zločina protiv albanskih civila u selima Staradran, Žalc, Gurakoce i drugim okolnim selima u opštini Istok početkom 1999. godine. Osuđen je u ponovljenom suđenju nakon što je Vrhovni sud prošle godine vratio slučaj protiv njega na ponovno suđenje. Osnovni sud ga je prethodno osudio na 12 godina zatvora u julu 2024. godine, a Apelacioni sud je potvrdio tu presudu, odbacivši žalbu odbrane 2025. godine. Međutim, Vrhovni sud je 2025. godine prihvatio žalbu odbrane i poništio presudu protiv Bajrovića, navodeći da je nekoliko svjedoka tokom suđenja izjavilo da su dali izjave i organima UNMIK-a i EULEX-a u ovom slučaju, ali da one nisu u spisima predmeta. Sud je procijenio da je te izjave trebalo pribaviti i ispitati zajedno sa drugim dokazima. Bajrović takođe ima pravo žalbe na aktuelnu prvostepenu presudu. Za koje zločine je Bajrović osuđen?Prema presudi, 7. i 8. maja 1999. godine, Bajrović je učestvovao u akciji srpskih snaga protiv albanskog civilnog stanovništva u selima Istoka, civili su bili primorani da napuste svoje domove i naređeno im je da odu u Albaniju. Bajrović je odvojio muškarce i žene iz kolone koja se kretala ka Albaniji, pljačkao ih, a zatim su ih srpske snage poslale u kuću u Staradranu, "streljajući najmanje 16 civila albanske nacionalnosti", prema navodima suda. Takođe, prema navodima suda, 7. maja 1999. godine, Bajrović je učestvovao u "hapšenju i zlostavljanju 84 civila albanske nacionalnosti, tako što su povređeni [muškarci] prvobitno odvojeni od druge kolone civila, oduzet im je sav novac i druge vrijedne stvari, a zatim su svi poslati u Gurakoč u bar Š.S., gdje su zlostavljani i mučeni na nehuman način". Dok su 8. maja 1999. godine pritvorenici poslati u policijsku stanicu u Gurakocu, gdje je kolonu "predvodio" optuženi Bajrović. U kaznu će Bajroviću biti uračunato i vrijeme provedeno u pritvoru, odnosno od 19. oktobra 2022. godine. Tokom rata na Kosovu, ubijeno je više od 13.000 civila, uglavnom Albanaca, dok su hiljade drugih nestale. Više od 1.500 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većinom etničkih Albanaca. Kosovske vlasti su nedavno uhapsile brojne osumnjičene i podigle niz optužnica za ratne zločine na Kosovu. U međuvremenu, od kraja rata, desetine osumnjičenih su osuđene za ove zločine pred lokalnim i međunarodnim institucijama. U godinama nakon rata, od 2000. i 2008., ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), a od 2008. godine Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX). EULEX je 2018. godine predao slučajeve lokalnim pravosudnim organima.

Rusija je ove godine izvela jedan od svojih najvećih napada na glavni grad Ukrajine, ponovno potaknuvši zahtjeve u Washingtonu i Evropi za strožim vojnim i ekonomskim mjerama protiv Moskve.