Tri osobe su poginule u nedelju u Moskovskom regionu koji bio pod najvećim ukrajinskim napadom u poslednjih godinu dana, dok je jedna osoba poginula u Belgorodskoj oblasti koja se graniči s Ukrajinom, saopštile su ruske vlasti. Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je više od 1.000 dronova oboreno iznad zemlje tokom noći i u nedelju ujutro u najmanje desetak regiona. Guverner Moskovske oblasti Andrej Vorobjov potvrdio je broj žrtava i dodao da spasilački timovi u ruševinama tragaju za makar jednom osobom, pošto je nekoliko stambenih zgrada i infrastrukturnih objekata oštećeno u napadima. Ruska protivvazdušna odbrana uništila je 81 dron koji se kretao ka Moskvi od ponoći, javila je agencija TASS, citirajući gradonačelnika prestonice Sergeja Sobjanjina. Sobjanjin je dodao da je 12 ljudi povređeno, uglavnom u blizini ulaza u jednu od moskovskih rafinerija nafte, dok sama rafinerije nije oštećena. Najveći aerodrom u Ruski, moskovski Šeremetjevo, takođe je saopštio da su ostaci drona pali na tlo aerodroma, mada nije pričinjena nikakva šteta. Ukrajinski dronovi su takođe oboreni u Kaluškoj, Brjanskoj, Smolenskoj i Pskovskoj oblasti, kao i na Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine. Napad se dogodio dva dana pošto je ruska raketa pogodila stambenu zgradu u Kijevu, kada su poginule 24 osobe, uključujući troje dece, tokom jednog od najjačih baražnih napada Kremlja na ukrajinsku prestonicu ove godine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je napade u objavi na X, navodeći da su "naši odgovori na Rusko produžavanje rata i njene napade na naše gradove i zajednice potpuno opravdani". "Jasno poručujemo Rusima: njihova država mora da okonča svoj rat", dodao je on.

Administracija Donalda Trampa (Trump) pustila je da istekne kontroverzno izuzeće od sankcija na rusku naftu koja se isporučuje morem, što je privremeno omogućavalo zemljama poput Indije da nastave da kupuju rusku sirovu naftu uprkos naporima Zapada da sreže prihode Moskve u ratno vreme. Ovaj potez, koji je stupio na snagu u subotu pošto je Ministarstvo finansija odbilo da obnovi Opštu licencu 134B, ističe sve teže balansiranje Vašingtona između pojačanog pritiska na Kremlj i sprečavanja daljih poremećaja na globalnim energetskim tržištima usled iranskog sukoba i nestabilnost oko Ormuskog moreuza. Izuzeće, prvi put uvedeno u martu i produženo u aprilu, omogućilo je transakcije koje uključuju određene ruske naftne isporuke koji su već bili utovareni na tankere pre nego što je ta mera stupili na snagu. Zvaničnici administracije branili su meru kao privremenu zaštitnu za sprečavanje dubljeg globalnog energetskog šoka, pošto su borbe na Bliskom istoku podigle cene nafte i ugrozile ključne brodske rute. Kritičari u Vašingtonu i Kijevu, međutim, tvrdili su da je politika praktično donela Moskvi finansijsko olakšanje u trenutku kada su SAD i njihovi evropski saveznici pokušavali da pooštre ekonomski pritisak na Rusiju zbog rata protiv Ukrajine. Članovi Kongresa kritikuju izuzećeDve istaknute demokratske senatorke, Džin Šahin (Jeanne Shaheen) i Elizabet Voren (Elizabeth Warren), u petak su pozvale administraciju da ne obnavlja izuzeće, navodeći da nema naznaka da je smanjilo cene goriva za američke potrošače, dok je omogućilo Rusiji da nastavi da prihoduje milijarde prihoda od nafte. "Ministarstvo finansija mora konačno da okonča svoju loše osmišljenu politiku pomaganja Rusiji da zaradi još više novca od nepromišljenog rata predsednika Trampa u Iranu", navele su senatorke u zajedničkom saopštenju. Republikanski članovi Kongresa takođe su naznačili podršku za održavanje pritiska sankcija na Moskvu, iako su neki upozorili na mere koje bi mogle dodatno opteretiti savezničke ekonomije zavisne od ruskih isporuka energenata. Republikanac Brajan Mast (Biran) koji je predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, rekao je u petak da sankcije treba da se nastave, ali je upozorio da moraju izbegavati nanošenje veće štete saveznicima nego samoj Rusiji. "Sankcije Rusiji su odlična stvar. Ja sam za njihov nastavak", rekao je Mast. On je opak dodao da politika sankcija mora da obezbedi "više štete našim neprijateljima i više dobra nama kao saveznicima, a ne više štete našim saveznicima", tvrdeći da su mnoge evropske zemlje previše zavisne od ruske nafte i gasa da bi odmah prekinule veze bez rizika od ozbiljnih ekonomskih posledica. Odluka o isteku izuzeća je doneta u trenutku kada cene su goriva u SAD visoke, a inflacija i dalje opterećuje potrošače pred novembarske izbore za Kongres. Izuzeće je postalo jedno od najspornijih izuzeća od sankcija uvedenih otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022. Neki evropski zvaničnici su se privatno žalili da ublažavanje ograničenja potkopava šire napore da se Moskva liši ključnih prihoda u vreme rata, posebno zato što su više globalne cene sirove nafte povećale mogućnost zarade Rusije. Analitičari sumnjaju da će se stroži stav opstatiUprkos isteku izuzeća, analitičari su izrazili sumnju da će administracija na duži rok zadržati stroži stav. Veruje se da je nekoliko energetski zavisnih azijskih zemalja – uključujući Indiju, Indoneziju i druge velike uvoznike – snažno lobiralo za produženje izuzeća, pošto je nestabilnost na Bliskom istoku otežala globalno snabdevanje energetima. Bret Erikson (Brett Erickson), stručnjak za sankcije u kompaniji Obsidian Risk Advisors, rekao je za RSE u subotu da se Vašington sve više suočava sa sukobom između geopolitičkih ciljeva i realnosti na energetskom tržištu. "Vašington je sada izveo džijudžicu na sebi suočavajući se sa sudarom etike i krize", rekao je Erikson. "Ili će okrenuti leđa Ukrajini tako što će dozvoliti da ruski prihodi nastave da teku, ili će okrenuti leđa Aziji tako što će začepiti jedan od poslednjih velikih ventila za pritisak u energetici tokom jednog od najgorih poremećaja u snabdevanju energentima u istoriji." Erikson je rekao da su zvaničnici Ministarstva finansija više puta prihvatili čvrst javni stav prema Rusiji samo da bi ublažili ograničenja kada se pritisci na energetskom tržištu pojačaju. "Postoji veoma realna verovatnoća da ćemo videti neki oblik dodatnog ublažavanja sankcija u narednim danima", rekao je on. "Ministarstvo finansija je veći deo ovog sukoba bilo zarobljeno u ciklusu strateških previranja, javno projektujući čvrstinu samo da bi se brzo napravilo zaokret od 180 stepeni kada se tržišna realnost i energetski pritisci sudaraju sa stavovima javnosti." Analitičari koji prate režim sankcija kažu da se pažnja već pomera ka mogućnosti još jednog privremenog produženja ili užeg izuzeća u korist velikih azijskih rafinerija, uključujući indijsku kompaniju Reliance Industries, posebno zato što globalne strateške petroleumske rezerve nastavljaju da opadaju. Kijev traži jače mereZa Ukrajinu, privremeno ublažavanje sankcija nikada nije delovalo strateški opravdano. Vladislav Vlasjuk, viši savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, više puta je rekao da sankcije Rusiji daju rezultate i da ih treba ojačati, a ne razvodnjavati. "Što se više sankcija primenjuje protiv Rusije, brže ćemo videti uspeh u mirovnim pregovorima", rekao je Vlasjuk za RSE prošlog meseca, upozoravajući da bi čak i privremena izuzeća mogla doneti milijarde dolara dodatnih prihoda za ratne napore Moskve. Takođe je doveo u pitanje da li je ruski izvoz dovoljno značajan da nadoknadi poremećaje u snabdevanju koji proizilaze iz nestabilnosti oko Ormuskog moreuza, jedne od strateški najvažnijih tranzitnih ruta za naftu na svetu. Geopolitički ulozi bi mogli dodatno da se povećaju sledeće nedelje kada se očekuje da će američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) posetiti Indiju u vreme sve većeg diplomatskog pritiska oko energetske bezbednosti, sprovođenja sankcija i globalnih sporazuma o snabdevanju sirovom naftom.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 16. maja da je pokrenulo istragu protiv smenjenog šefa beogradske policije Veselina Milića i još devet osoba koji su uhapšeni pod sumnjom da su izvršili različita krivična dela u slučaju ubistva muškarca A.N. za čijim se telom traga. Sumnja se da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice saizvršilaca Saše V. i Maria S, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice, navodi se u naredbi Tužilaštva za sprovođenje istrage. Dodaje se i da je žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. "A.N. je po dolasku ispred restorana i uočavanju vozila koja koriste osumnjičeni, prvobitno odlučio da napusti mesto događaja, ali se nakon poziva Saše V, sa kojim je od ranije u sukobu, vratio, ušao u restoran i seo za sto sa Sašom V, Mariom S. i Veselinom M", piše u saopštenju. Nakon rasprave, Saša V. je iz pištolja ispalio nekoliko hitaca u A.N i ubio ga. Pištolj mu je, kako se dodaje, prethodno donela supruga osumnjičenog Danka V. U saopštenju se navodi da je osumnjičeni za pomaganje Dejan S. nakon počinjenog ubistva odvezao Sašu V. i Maria S. van Beograda, ali se ne navode detalji o daljoj ulozi Veselina Milića koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je saopštilo i da nastavlja potragu za A.N, koji je "prema prikupljenim dokazima ubijen". Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Karikaturista Predrag Koraksić Koraks, poznato po oštrim i duhovitim kritikama političkih i društvenih prilika u Srbiji, preminuo je u 93. godini, saopštilo je u subotu Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Koraksić je važio za jednog od najznačajnijih političkih karikaturista na prostoru bivše Jugoslavije i njegove karikature često su govorile više od hiljada reči, naveo je NUNS. Bio je jedan od osnivača NUNS, kao i dugogodišnji saradnik Radija Slobodna Evropa. Tokom karijere imao je više od 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i bio dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, uključujući francuski orden Legije časti. Pogledaj karikature koje je Koraksić radio za RSE na ovom linku.Koraksić je rođen 15. juna 1933. godine u Gornjoj Gorevnici kod Čačka. Njegovo detinjstvo obeleženo je ratom i gubitkom oca, partizana koji je ubijen tokom Drugog svetskog rata, kao i izbeglištvom koje je usledilo. Karikature je počeo da objavljuje sa 17 godina, 1950. godine u satiričnom listu Jež, čime je započeo karijeru dugu više od sedam decenija. Iako je studirao arhitekturu u Beogradu, odlučio je da se u potpunosti posveti karikaturi i novinarstvu. Koraksić je više od tri decenije radio u "Večernjim novostima", odakle je 1993. udaljen iz političkih razloga, posle čega nastavlja svoj rad u nezavisnim medijima poput Vremena, Danasa, Borbe, Peščanika i Radija Slobodna Evropa. "Decenijama je svojim karikaturama branio pravo na slobodno mišljenje i slobodu izražavanja, ostavljajući neizbrisiv trag u novinarstvu, medijskoj kulturi i javnom životu Srbije. Njegov prepoznatljiv crtež i britak humor bili su simbol otpora autoritarnosti, nacionalizmu i zloupotrebi moći", naveo je NUNS. Važio je za jednog od najznačajnijih političkih karikaturista na prostoru bivše Jugoslavije, a njegove karikature često su govorile više od hiljada reči. Tokom karijere imao je više od 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i bio dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, uključujući francuski orden Legije časti. Informacije o komemoraciji i sahrani biće naknadno objavljene.

Izborni panel za žalbe i predstavke odbio je žalbu građanske inicijative "Složno pobeđujemo" na odluku Centralne izborne komisije Kosova (CIK) da je ne sertifikuje za vanredne parlamentarne izbore 7. juna. Na listi "Složno pobeđujemo" bili su kandidati šest srpskih opozicionih političkih subjekata – Srpski narodni pokret, Kosovski savez, Novo lice, Srpska demokratija, Sever za sve i Koreni. Izborni panel je u svojoj odluci obrazložio da je CIK utvrdio da je ovaj politički subjekat dostavio 1.087 potpisnika podrške, ali da pored 576 nije bilo broja telefona, te da njih 80 nije bilo dostupno na navedenim brojevima, dok su pojedini naveli kako se nisu lično potpisali. CIK je potom zatražio dopunu dokumentacije ali na kraju lista "Složno pobeđujemo" ipak nije sertifikovana jer, kako je navedeno, neophodni potpisi nisu ponovo dostavljeni u traženom roku. Na odluku Izbornog panela lista "Složno pobeđujemo" može se žaliti Vrhovnom sudu Kosova. Vanparlamentarni političku subjekti su u obavezi da dostave najmanje 1.000 potpisa podrške kako bi učestvovali na izborima. S druge strane, iz inicijative "Složno pobeđujemo" tvrde kako se radi o presedanu jer brojevi telefona svih potpisnika nisu bili obavezni u prethodnim izbornim procesima. Navode i kako su predali oko 1.400 potpisa, što je više od zakonskog kriterijuma, te pitali kome smeta ujedinjena srpska opozicija. Za učešće na predstojećim izborima 7. juna potvrđene su tri koalicije, 17 političkih partija i jedan nezavisni kandidat. Od srpskih političkih subjekata, potvrđeno je učešće na izborima Srpskoj listi i stranci Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića. Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se 7. juna, nakon što Skupština Kosova nije uspela da izabere novog predsednika u ustavnim rokovima. Političke stranke nisu uspele da postignu konsenzus oko izbora predsednika države nakon što je Vjosi Osmani početkom aprila istekao mandat. Ovo će biti treći parlamentarni izbori u poslednjih 18 meseci na Kosovu, nakon izbora održanih u februaru i decembru 2025. godine.

Predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD iz redova republikanaca Brajan Mast (Brian) izjavio je u petak da ne očekuje da će Kongres odobriti još jedan veliki dodatni paket potrošnje za Ukrajinu, što signalizira nastavak otpora saveznika predsednika Donalda Trampa (Trump) proširenju direktne finansijske podrške SAD Kijevu. Mast je za RSE tokom događaja Saveta za spoljne odnose rekao da veruje da bi Evropa trebalo da preuzme veću odgovornost za podršku Ukrajini jer je rat "u njihovom dvorištu". "Ne verujem da ćete videti SAD, nazovite to dodatnom bezbednosnom pomoći za Ukrajinu, od šest milijardi dolara, 60 milijardi dolara ili bilo koji drugi iznos", rekao je Mast. Mast je rekao da će Vašington nastaviti da pruža obaveštajnu podršku Ukrajini i dozvoliti prodaju i transfer oružja, čak i ako Kongres ne odobri još jedan veliki paket pomoći. Njegova izjava podvlači sve skeptičniji stav prema pomoći Ukrajini među republikancima koji su povezani s Trampom, iako predstavnici obe partije u Kongresu traže glasanje o novoj pomoći i strožim sankcijama Rusiji. Mast je rekao da je trenutni pristup Trampove administracije prema Rusiji i Ukrajini "zdrav", tvrdeći da Vašington treba da nastavi da deli obaveštajne podatke i olakša transfer oružja, ali ne i da odobri još jedan veliki paket finansiranja. Navodeći da "Evropa mora da zaštiti svoje dvorište", Mast je optužio neke evropske vlade da su godinama "besplatno koristile" američke bezbednosne garancije, dok su ostale zavisne od ruskih energenata. Mast je uporedio rat u Ukrajini s tenzijama koje uključuju Iran, rekavši da su evropske zemlje direktno pogođene poremećajima vezanim za Teheran, uključujući pretnje pomorskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz, dok su doprinosile relativno malo. On je izrazio podršku dodatnim sankcijama Moskvi, uključujući sekundarne sankcije, iako je upozorio da bi trebalo da izbegavaju da više štete američkim saveznicima nego samoj Rusiji. "Sankcije moraju osigurati da nanose više štete našim neprijateljima, a više koristi nama kao saveznicima", rekao je on. Zamah u Kongresu za pomoć UkrajiniPokušaji predstavnika obe partije da iznude glasanje Predstavničkog doma o Zakonu o podršci Ukrajini, prevazišao ključnu proceduralnu prepreku. Peticija povezana s tim predlogom dostigla je potrebnih 218 potpisa pošto ju je potpisao kalifornijski poslanik Kevin Kili (Kiley), koji je ranije ove godine napustio Republikansku partiju da bi postao nezavisan. Predlog zakona koji je izneo Gregori Miks (Gregory Meeks), vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, odobrio bi više od milijardu dolara direktne pomoći Ukrajini i do osam milijardi dolara dodatne podrške kroz kredite. Takođe bi uveo sveobuhvatne sankcije i kontrole izvoza usmerene na ruski finansijski, energetski i rudarski sektor. Ta peticije omogućavaju poslanicima da zaobiđu rukovodstvo Predstavničkog doma i primoraju glasanje u skupštini. Ta taktika je postala uobičajenija pošto republikanci imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu. Pristalice predloga zakona rekle su da Kongres treba brzo da deluje. "Radujemo se što će Predstavnički dom brzo usvojiti ovaj zakon i ohrabrujemo Senat da ga razmotri bez odlaganja", rekli su Miks i drugi pristalice u zajedničkom saopštenju. Stejt department obaveštava Kongres o izvozu oružjaAmerički Stejt department je u petak zvanično obavestio Senat o predloženoj izvoznoj dozvoli koja uključuje vatreno oružje, delove i komponente namenjene Holandiji i Ukrajini u vrednosti od milion dolara ili više, pokazuje kongresna komunikacija u koju je imao uvid RSE. Obaveštenje, podneto u skladu sa Zakonom o kontroli izvoza oružja, prosledio je Biro za zakonodavne poslove Stejt departmenta Odboru za spoljne odnose Senata. Administracija je usporila tempo direktne američke pomoći Kijevu otkako se Tramp vratio na dužnost u januaru prošle godine , dok je nastavljala ograničenu vojnu saradnju i podržavala određene transfere oružja. Rusija i Ukrajina nastavljaju da razmenjuju raketne, bespilotne i artiljerijske napade više od četiri godine od početka ruske invazije, dok su mirovni pregovori zastali i na vidiku nema sporazuma o prekidu vatre.

Direktor policije Srbije Dragan Vasiljević negirao je u subotu navode da je pronađeno telo osobe koja je navodno upucana u incidentu posle kojeg je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić. Vasiljević je na konferenciji za novinare s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem rekao da je u toku "intenzivna potraga" za pronalaženje tela "ako se dokaže da je lice lišeno života". Milić je uhapšen u petak pod sumnjom da je izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja pokušaja ubistva u restoranu u Beogradu 12. maja. Dan kasnije je, prema Višem javno tužilaštvu, prijavljen nestanak A.N, za koga mediji navode da je reč o Aleksandru Nešoviću kojeg dovode u vezu s jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Vasiljević je na pitanje novinara da li je restoran u kojem se dogodio incident u vlasništvu Andreja Vučića, rekao da taj lokal nije u vlasništvu predsednikovog brata, već jednog od desetoro uhapšenih. Vučić je dodao da je "Andrej tamo možda bio jednom u životu ili nijednom" i naveo da je te navode izneo "ovaj dokazani pravosnažnom presudom osuđeni kriminalac opet iz Crne Gore, a koga sada prema našim obaveštajnim podacima štiti Kavački klan i drži na teritoriji Crne Gore, koji se ne javlja na izdržavanje kazne". "To je sin nekadašnje predsednice Vrhovnog suda (Vesna) Medenice (Miloš Medenica)", rekao je on. Predsednik Srbije, koji je više puta na konferenciji za novinare pozvao da se ne iznose nepotvrđeni navodi, dodao je da Medenicu "drže Kavčani" na teritoriji Crne Gore, misleći na pripadnike takozvanog Kavačkog klana. Optužbe na račun Crne Gore Povodom kritika predstavnika opozicione crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) na njegove izjave da neće da učestvuje na proslavi 20 godina od proglašenja nezavisnosti Crne Gore, Vučić je izneo niz optužbi na račun Crne Gore i opozicione crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) , navodeći da su "uvezli" narko klanove u Srbiju. "Pobiše pola države naše, pobiše ljude gde stigoše… Pa nisu sela Škaljari i Kavači oko Kragujevca, ni oko Kraljeva, ni oko Čačka, a ni u blizini Beograda. Nego ste nam uvezli to zlo ovde... Bando jedna narko dilerska. Najgori klan u Evropi, svi ti klanovi, crnogorski", rekao je Vučić. Takozvani Škaljarski i Kavački klanovi nose nazive po selima iz okoline Kotora. 'Pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje'Vasiljević je rekao da je privedeno 10 osoba, među kojima četiri policijska službenika, dodajući da "zaštićenih nema niti će ih biti". Predsednik Srbije je rekao da će "u najskorijem roku" biti donet zakon po kome službenici policije ili pripadnici vojske neće moći da obavljaju poslove koji nisu dobili od države, neće moći da radi u policiji "Ako vidimo bilo koga da čuva nekog tajkuna ko nije kriminalac ili da čuva nekog kriminalac, e ti majčin sine više ne možeš da radiš u policiji", rekao je Vučić, dodajući da "pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje". Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je nakon hapšenja Milića objavilo da on više nije načelnik Policijske uprave Beograda. Viši sud u Beogradu odredio je pritvor uhapšenom načelniku beogradske policije pošto je saslušan zbog sumnje da je prikrivao pokušaj ubistva u restoranu u Beogradu.

Viši sud u Beogradu odredio je pritvor uhapšenom načelniku beogradske policije pošto je saslušan zbog sumnje da je prikrivao pokušaj ubistva, potvrđeno je u subotu iz suda za RSE. Milić je uhapšen 15. maja pod sumnjom da je izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja ubistva u pokušaju u restoranu u Beogradu 12. maja, nakon čega je, sutradan, prijavljen nestanak A.N, saopštilo je Više javno tužilaštvo. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je nakon hapšenja Milića objavilo da on više nije načelnik Policijske uprave Beograda. Tužilaštvo nije objavio detalje o muškarcu za kojim se i dalje traga, a mediji prenose da je reč o Aleksandru Nešoviću kojeg dovode u vezu sa jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Sud u Beogradu je Miliću odredio pritvor, koji može trajati najviše 30 dana, navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela, kao i da će ometati postupak uticanjem na svedoke. Viši sud je naveo da se Milić tereti za krivična dela neprijavljivanje krivičnog dela i počinioca i pomoć počiniocu posle izvršenog krivičnog dela. U okviru slučaja, pored Milića istragom je obuhvaćeno još devet osoba. Tužilaštvo je 14. maja objavilo da su dve osobe uhapšene zbog sumnje da su izvršili ubistvo u pokušaju. Dan kasnije saopšteno je da je uhapšen i osumnjičeni koji im je pomagao u pokušaju bekstva. Uhapšena su i tri policajca i vlasnik i konobar restorana na Senjaku. Radio televizija Srbije prenela je da su uhapšeni policajci članovi Milićevog obezbeđenja. Pod optužbom da je u lokal donela pištolj, uhapšena je i supruga osumnjičenog koji je pucao. Više javno tužilaštvo je saopštilo da je Milić saslušan zbog postojanja sumnje da je kao načelnik Policijske uprave za grad Beograd izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja izvršenog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju u restoranu na Senjaku u Beogradu.

Izrael i Liban su se složili oko produženja prekida vatre od 45 dana koji je američki predsjednik Donald Tramp (Trump) proglasio 16. aprila, saopštio je u petak, 15. maja Stejt department. "Prekid neprijateljstava od 16. aprila biće produžen za 45 dana kako bi se omogućio dalji napredak", rekao je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot (Tommy Piggott), prenosi Reuters. Stejt department je nazvao razgovore između Izraela i Libana, održane u Vašingtonu u četvrtak i petak, "veoma produktivnim" i rekao da će zemlje ponovo početi pregovore 2. i 3. juna. Ovonedeljni razgovori bili su treći sastanak strana otkako je Izrael intenzivirao vazdušne napade na Liban nakon što je Hezbolah - militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veći dio juga Libana, a koju SAD smatra terorističkom organizacijom - ispalio rakete na Izrael 2. marta, tri dana nakon početka američko-izraelskog rata protiv Irana. Paralelno sa sukobom između SAD i Irana, izraelski rat u Libanu nastavlja se manjim intenzitetom otkako je američki predsjednik Donald Tramp proglasio prekid vatre. Neprijateljstva su od tada uglavnom ograničena na južni Liban. Primirje je uključivalo Hezbolah, koji je ušao u rat na strani Irana i ispaljivao je rakete na Izrael. Obe strane su se međusobno optuživale za kršenje sporazuma. Iran je više puta naveo da je prekid izraelskih napada na Liban – gdje Izrael od 2. marta napada lokacije Hezbolaha kojeg podržava Iran – uslov za njegove mirovne pregovore sa SAD.

Nina Litvinova, istaknuta ruska aktivistkinja za ljudska prava i disidentkinja o čijem su samoubistvu nedavno izvještavali ruski mediji, ostavila je poruku u kojoj za svoju smrt krivi predsjednika Vladimira Putina, prema riječima njene rođake. Vijest o samoubistvu 80-godišnjakinje prvi put je objavljena 13. maja. Sljedećeg dana, njena rođaka, novinarka Marija Slonim, objavila je na društvenim mrežama ono što je nazvala izvodom iz poruke Litvinovljeve, prenosi Radio Svoboda. "Niko – ni RIA ni Gazeta.ru, koja je prva objavila – naravno neće objaviti poruku, jer previše jasno iznosi razloge njene smrti. Zato smo odlučili da pokažemo prave razloge: Putin ju je ubio!", napisala je Slonim. Izvod iz poruke govori o Putinovoj represiji protivnika na domaćem terenu i ratu protiv Ukrajine koji traje. "Volim vas sve i mislim na vas. Ali moram da odem; život mi je postao nepodnošljiv. Otkako je Putin napao Ukrajinu i ubija nevine ljude, dok se ovdje kod kuće hiljade ljudi bez kraja baca u zatvor, pate i umiru tamo jednostavno zato što se, kao i ja, protive ratu i protive ubijanju", navodi se u poruci. "Ne mogu ništa da učinim da im pomognem. Jevgenija Berkovič, Svetlana Petrijčuk, Karina Curkan i hiljade drugih iza rešetaka pate i umiru", nastavlja se, imenujući ljude koji se široko smatraju političkim zatvorenicima. "Pokušala sam da im pomognem, ali mi je snaga nestala, i danju i noću patim od bespomoćnosti. Sramota me je, ali sam odustala. Molim vas, oprostite mi." Ruska organizacija za ljudska prava Memorijal je ranije izvjestila o smrti aktivistkinje. Naveli su da je Litvinova pomagala političkim zatvorenicima od 1960-ih, uključujući i svog brata, Pavla Litvinova, koji je učestvovao u demonstracijama protiv invazije na Čehoslovačku na Crvenom trgu u avgustu 1968. godine. Litvinova se 2022. godine nakratko pojavila u dokumentarcu ruskog servisa Radio Svoboda, u kojem je posjećivala zatvorenu opozicionu aktivistkinju Olgu Bendas. Posljednjih godina, Litvinova je prisustvovala suđenjima poznatih ličnosti, uključujući suđenja istoričaru Juriju Dmitrijevu i suosnivaču Memorijala Olegu Orlovu. Takođe je pomagala mnogim manje poznatim političkim zatvorenicima. Kako je Memorijal istakao u svom saopštenju, to je učinila bez traženja publiciteta.