Teheran je priopćio da je obustavio napade odmazde na američke saveznike na Bliskom istoku, nakon što Sjedinjene Američke Države drugu noć zaredom nisu izvele napade na Iran. Visoki iranski vojni dužnosnik upozorio je da bi Iran mogao proširiti napade diljem regije ako Washington nastavi bombardiranje, navodeći da bi jemenski pobunjenici Huti, koje podupire Teheran, mogli pojačati napade na brodove u Crvenom moru. Zatišje u sukobima uslijedilo je dva dana prije sastanka američkog predsjednika Donalda Trumpa i izraelskog premijera Benjamina Netanyahua, zakazanog za 28. srpnja, točno pet mjeseci nakon početka američko-izraelske kampanje zračnih napada na ciljeve u Iranu. Iran je prethodnih mjeseci odgovarao napadima na američke saveznike u regiji i praktično blokirao Hormuški tjesnac, kroz koji prolazi značajan dio svjetske trgovine naftom i plinom. Američki veleposlanik pri UN-u Mike Waltz izjavio je da je pauza u napadima donesena kako bi se omogućili mirovni pregovori iza zatvorenih vrata. Dodao je da predsjednik Trump "ostavlja sve opcije otvorenima", ali da trenutačno daje prostor diplomatskim razgovorima. Prema pisanju lista The New York Times, jedan od razloga za privremenu obustavu napada je i smanjenje američkih zaliha presretačkih projektila za obaranje iranskih raketa. CNN navodi da su potpredsjednik J.D. Vance i predsjednik Združenog stožera general Dan Caine na sastanku u Bijeloj kući upozorili na rizik od daljnje eskalacije. Waltz je priznao da su određene američke vojne zalihe iscrpljene, dijelom zbog vojne pomoći Ukrajini, ali je odgovornost za stanje pripisao administraciji bivšeg predsjednika Joea Bidena. Glasnogovornik iranske vojske Mohammad Akraminia izjavio je da su SAD prije dvije noći obustavile napade te da je Iran, čija je strategija bila odmazda, također zaustavio svoje operacije. Istodobno, upozorio je da će se sukob proširiti ako Washington obnovi bombardiranje. Predsjednik Trump izjavio je da još nije odlučio hoće li narediti nastavak opsežnih vojnih operacija te poručio da Iran mora izabrati između postizanja sporazuma i suočavanja s napadima "na mnogo višoj razini". Ankete pokazuju da je rat s Iranom nepopularan među američkim biračima, što bi moglo utjecati na predstojeće kongresne izbore u studenome. Jemenski pobunjenici Huti priopćili su da su oborili saudijski dron te posljednjih dana preuzeli odgovornost i za napade na saudijska naftna postrojenja. Iranska državna televizija objavila je da je vojska u posljednja 24 sata zaustavila šest brodova koji su pokušali proći kroz Hormuški tjesnac. Teheran je istodobno priopćio da je u razgovorima s Omanom postignut napredak o zajedničkim načelima i operativnim mehanizmima za plovidbu, uključujući mogućnost uvođenja naknada za prolaz, čemu se Washington protivi.

Rusko Ministarstvo za vanredne situacije objavilo je u nedjelju da su na planini Elbrus pronađena tijela dvoje planinara iz Bosne i Hercegovine, dok se traga za još troje članova grupe. Dvoje planinara je spašeno. Grupu od sedmoro bh. planinara pogodila je snježna oluja tokom uspona na Elbrus dan ranije. Jedan član grupe uspio je da se samostalno spusti i pozove pomoć, dok su drugoga pronašli i evakuisali pripadnici spasilačkih službi. Obje osobe su predate doktorima, izvijestilo je rusko ministarstvo. Spasioci su uspjeli da pronađu tijela dvoje stradalih na sedlu Elbrusa, na nadmorskoj visini od oko 5.350 metara. Tijela se trenutno ne mogu izvući zbog snažnog vjetra, slabe vidljivosti i opasnih vremenskih uslova. Rusko Ministarstvo za vanredne situacije objavilo je i video-snimak s Elbrusa koji pokazuje teške uslove u kojima se odvija spasilačka akcija. Planina Elbrus nalazi se na masivu Kavkaza i njegov zapadni vrh visok je 5.642 metra i smatra se najvišim vrhom Evrope.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežana Paunović izjavila je 25. jula da je "notorna laž" da je tri i po godine primala platu direktorke Apotekarske ustanove Peć na Kosovu, iako je ta ustanova ugašena odlukom Vlade Srbije. Paunović je tako za list Danas reagovala na tekst Radija Slobodna Evropa (RSE) koji je ova saznanja objavio na osnovu analize javno dostupnih dokumenata koje je podnosila sama ministarka. Ona je navela da je reč o "neistini koju neko plasira radi njenog linča". "Da li stvarno mislite da ima iko u državi Srbiji ko je toliko moćan da svojim potpisom ugasi instituciju i nastavi da prima platu iz budžeta Srbije, bez da ovaj sistem sve to vidi? To je u nivou 'informacije' da je Severna Koreja pobedila na svetskom prvenstvu u fudbalu", rekla je Paunović. Snežana Paunović nije objasnila zašto je u javnim izveštajima o prihodima i imovini, koje je podnosila Agenciji za sprečavanje korupcije, navodila platu v.d. direktora ove ustanove sve do 2025. kada je postala ministarka. Ministarka, koja je ranijom izjavom da bi 1998. "etnički očistila" Kosovo izazvala oštre osude regiona i Evropske unije, nije objasnila ni javne dokumente koji pokazuju da je 2021, kao v.d. direktora Apotekarske ustanove Peć, sama podnela zahtev da se ova ustanova obriše iz registra. Da apoteka Peć sa sedištem u obližnjem Goraždevcu više ne postoji, za RSE je potvrdio i novinar Radija Goraždevac Damjan Portić. Analizom izveštaja koje je Agenciji podnosila Paunović, RSE je utvrdio i da je za 11 godina koliko je, prema zvaničnim podacima, vodila apoteku Peć, iz budžeta Srbije, na ime plate, primila oko 146 hiljada evra. Paunović za list Danas tvrdi i da je "mediji koji su plasirali informaciju" nisu kontaktirali pre objavljivanja teksta. RSE je tri dana pre objavljivanja teksta uputio pitanja kabinetu ministarke i kontaktirao sa njenom predstavnicom za medije. Ni kabinet ministarke, kao ni Vlada Srbije, njena Kancelarija za Kosovo, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), i resorna ministarstva u čijoj su nadležnosti državne bolnice i apoteke, nisu odgovorili na pitanja RSE o prihodima Snežane Paunović i njenoj funkciji u instituciji koja je prestala da postoji.

Državljanin Bosne i Hercegovine Miran Kostić optužen je prošle nedelje pred federalnom velikom porotom u Ajdahu za laganje prilikom pokušaja dobijanja američkog državljanstva tako što nije otkrio svoju ulogu u zlostavljanju zatvorenika tokom rata 90-ih u BiH, saopštilo je u petak američko Ministarstvo pravde. Prema sudskim dokumentima, 66-godišnji Kostić iz grada Bojsi u saveznoj državi Ajdaho bio je visoki zvaničnik samoproglašene Autonomne pokrajine Zapadna Bosna (APZB). Ministarstvo pravde je saopštilo da je u toj ulozi udarao je zatvorenike pištoljem, tukao ih drvenim palicama, kočevima i pesnicama, i šutirao ih, usled čega su gubili svest. Dodaje se da je Kostić prisiljavao zatvorenike da se međusobno tuku, a takođe je naređivao drugim pripadnicima APZB da tuku zatvorenike. Ministarstvo pravde SAD je zahvalilo Ministarstvu pravde BiH i Međunarodnom rezidualnom mehanizmu Ujedinjenih nacija za krivične tribunale, navodeći da su imali ključnu ulogu u vođenju istrage u vezi s Kostićem. "U svojim zahtevima za dobijanje američkog državljanstva i tokom intervju s FBI-jem i Službom za državljanstvo i imigraciju SAD (USCIS), više puta je lagao o zlostavljanju u kojem je učestvovao i koje je naredio, a, između ostalih laži, propustio je da prijavi optužbe za ratne zločine koje su podignute protiv njega u Bosni i Hercegovini", navelo je u saopštenju Ministarstvo pravde SAD. Kostić je optužen za pokušaj prevare pri naturalizacija i iznošenje materijalno lažnih izjava agentima organa reda. Ako bude osuđen, mogao bi da dobije maksimalnu kaznu od 10 godina zatvora za svaku tačku optužnice za pokušaj prevare pri naturalizaciji, kao i pet godina zatvora za tačku optužnice za davanje lažnih izjava. "Miran Kostić je decenijama koristio boravak u SAD i na kraju je pokušao da postane naturalizovani državljanin, sve vreme prikrivajući kršenja ljudskih prava koja je počinio u Bosni i Hercegovini", rekao je pomoćnik državnog tužioca A. Tajsen Duva (A. Tysen Duva) iz Krivičnog odeljenja Ministarstva pravde. Tuva je rekao da će pojedinci koji počine krivična dela u inostranstvu i lažu imigracionim vlastima tražeći sigurno utočište u SAD biti istraženi i krivično gonjeni. "Kancelarija federalnog tužioca američkog tužioca je ponosna što sarađuje sa našim partnerima kako bi se osiguralo da se savezni imigracioni zakoni poštuju i pravilno sprovode“, rekao je američki tužilac Bart M. Dejvis za okrug Ajdaho. Slučaj Mirana Kostića ispituje služba za istrage unutrašnje bezbednosti pri Ministarstvu za unutrašnju bezbednost SAD i Federalni istražni biro u koordinaciji s drugim službama.

Dvostranačka grupa članova američkog Kongresa insistira da se sastanak u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sledeće godine održi u Južnoj Karolini umesto u Srbiji, ističući složene odnose Vašingtona s Beogradom i sporove među kongresnim republikancima. Član Predstavničkog doma Džo Vilson (Joe Willson) trebalo bi u petak da predstavi zajedničku rezoluciju Kongresa s 40 predlagača kojom se poziva da se godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. održi sledećeg leta u Čarlstonu, u Vilsonovoj rodnoj državi Južna Karolina, umesto u Beogradu koji favorizuju drugi istaknuti republikanci. Agencija Rojters (Reuters) navodi da je imala uvid u kopiju rezolucije. Parlamentarna skupština OEBS-a prihvatila je ponudu Narodne skupštine Srbije da bude domaćin godišnjeg zasedanja 2027. u Beogradu na kojem bi trebalo da se okupi više od 300 poslanika iz parlamenata 57 država članica OEBS-a (Evrope, SAD, Kanade i zemalja Centralne Azije). Dok su američki kongresmeni s obe strane debate izneli razne logističke i praktične argumente za svoje željeno mesto održavanja skupa, od kojih neki imaju malo veze s geopolitikom, spor takođe govori o široj debati u Vašingtonu u vezi sa Srbijom, koja ima tople veze i s Moskvom i s administracijom predsednika Donalda Trampa (Trump), ističe Rojters. Neki kongresmeni, nezadovoljni dubokim ekonomskim vezama Beograda s Rusijom, zalagali su se za čvršći stav prema Srbiji, koja je značajan kupac ruskih energenata i koja je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije, uprkos statusu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Drugi kongresmeni su naglasili potrebu za kontinuirano angažovanje sa srpskom vladom kako bi se ta država u potpunosti uskladila sa Zapadom. 'U džepu američkih protivnika'Vilson, kopredsedavajući Helsinške komisije, tela povezanog s Kongresom koje je fokusirano na Evropu, rekao je za Rojters da bi sastanak koji bi organizovale SAD signalizirao posvećenost Amerike njenim saveznicima u OEBS-u. On je takođe kritikovao Srbiju zbog njenog neprijateljskog stava prema Kosovu, američkom savezniku čiju nezavisnost Beograd ne priznaje. Vilson je na X naveo da je Srbija je pod uticajem Rusije, Kine i Irana. "Srbija je prisustvovala državnoj sahrani terorističkog vođe (Alija) Hameneija, gde su isticani transparenti kojima se preti životu predsednika Trampa, održava duboke odnose s Rusijom u svemu — od energetike do bezbednosti, i kupila je i koristi kineske sisteme protivvazdušne odbrane, dronove i naprednu vojnu tehnologiju", naveo je Vilson. On je takođe istakao da ministri u Vladi Srbiji "relativizuju genocid", kao i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "u džepu američkih protivnika". Među poslanicima koji su kosponzorisali Vilsonovu rezoluciju je Vilijam Kiting (William Keating), vodeći demokrata u pododboru za Evropu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, koji je javno kritikovao srpsku vladu iz različitih razloga. Kiting je u saopštenju naveo da bi godišnje zasedanje trebalo da se održi u SAD "kako bi se istakla važna uloga koju SAD treba da igraju u multilateralnim institucijama". Vilson je rekao da je među onima koji su se usprotivili da se skup OEBS-a održi u Čarlstonu republikanski senator Rodžer Viker (Roger Wicker), predsednik Odbora Senata za oružane snage. Vilson je naveo da mu je Viker rekao da kongresni novac potreban za sastanak u Čarlstonu možda neće stići, što je Vilson odbacio. Viker, koji je i sam vodeći senator u Helsinškoj komisiji, imao bi ogroman uticaj u odlučivanju o tome da li godišnji skup OEBS-a može da se održi u SAD. Vilson je rekao da bi Južna Karolina bila dobro mesto, delom zato što bi njegov sin, republikanski kandidat za guvernera, pomogao da se osigura dobar prijem delegata. Nekoliko kosponzora njegove rezolucije su i sami iz Južne Karoline. Da li će Vilsonova rezolucija biti usvojena nije jasno. Iako rezolucija uključuje nekoliko relativno visoko rangiranih potpisnika iz obe partije, Kongres je na samo nekoliko dana od pauze koja će trajati do septembra.

Ruski Gazprom Export povećao je Energoinvestu nabavnu cijenu prirodnog gasa za 14,42 posto za treći kvartal ove godine, naveo je u Vedran Lakić, ministar energije, rudarstva i industrije Federacije BiH na svom Facebook profilu. Kako je nevaeo, "riječ je o cijeni koju određuje prodavac i na koju Energoinvest ne može uticati". "Upravo ovakav jednostran odnos, u kojem jedan prodavac diktira cijenu bez mogućnosti uticaja kupca, dodatno potvrđuje ispravnost odluke da osiguramo alternativni pravac i dodatne izvore snabdijevanja gasom. To nije samo energetsko, nego i pitanje naše sigurnosti", naveo je on. Poskupljenje dolazi nakon što vlast u Federaciji BiH planira gradnju plinovoda Južna interkonekcija, kojim bi plin stizao da LNG terminala na otoku Krku u Hrvatskoj, a u projekt su uključeni američki investitori. U BiH trenutno djeluju dva entitetska uvoznika ruskog plina. Energoinvest uvozi plin u Federaciju BiH, a Gas-Res u Republici Srpskoj. Istovremeno, drugi bh. entitet Republika Srpska je dogovorila da će produžiti ugovor sa Gazpromom na godinu dana i dobijati gas po "povlaštenim cijenama za gas", ne navodeći detalje. To je izjavio Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata tokom susreta u junu u Sankt Peteburgu sa generalnim direktorom Gasproma Aleksejem Millerom. Iz State departmenta za RSE je ranije rečeno da će Sjedinjene Američke Države pažljivo pratiti one u Bosni i Hercegovini koji "daju prioritet političkoj prednosti nad energetskom sigurnošću, zasnovanoj na pouzdanoj američkoj energiji i prekidu ovisnosti o ruskom plinu". BiH je trenutno potpuno ovisna o ruskom gasu koji, preko Srbije, dobavlja putem Turskog toka. Godišnja plaćanja Gazpromu procjenjuju se na oko 75 miliona eura, dok je broj potrošača u RS-u zanemariv, jer taj entitet nema izgrađenu infrastrukturu. BiH godišnje potroši do 250 miliona kubnih metara plina, koji u zemlju ulazi u Šepku, na istoku zemlje, a trasom izgrađenom prije gotovo 50 godina doprema se do Sarajeva, sa najvećim brojem potrošača, te dalje do srednje Bosne.

Apelacioni sud Crne Gore ukinuo je prvostepenu presudu Višeg suda u Podgorici kojom su bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i sutkinja Milica Vlahović Milosavljević bile osuđene zbog zloupotrebe službenog položaja. Prvostepenom presudom iz decembra 2025. godine Medenica je bila osuđena na godinu i devet meseci zatvora, dok je Vlahović Milosavljević bila osuđena na šest meseci zatvora. Viši sud je tad presudio da je tadašnja predsednica Vrhovnog suda uticala na sutkinju Privrednog suda Milicu Vlahović Milosavljević da donese odluku u predmetu u korist njenog kuma Rada Arsića, a na štetu jedne ruske kompanije. Cilj, prema tužilaštvu, je bio da se spreči naplata 400.000 evra potraživanja ruske kompanije od Arsića. One su u sudskom procesu negirale krivicu. Apelacioni sud je, kako je saopšteno, ocenio da "u obrazloženju presude, prvostepeni sud nije dao jasne i argumentovane razloge u pogledu odlučne činjenice, koja se tiče posledice izvršenja krivičnog djela". "Nasuprot tome, u obrazloženju se navode protivrječni razlozi u pogledu tog bitnog elementa bića krivičnog djela, što je bio razlog zbog kojeg je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje", piše u saopštenju suda. Apelacioni sud je 17. jula oslobodio Vesnu Medenicu optužbi i za drugi slučaj u kom je osuđena na šest meseci zatvora zbog delo zloupotreba službenog položaja. Medenicu je novembra 2024. Vrhovni sud prvostepeno osudio da je sprečila suspenziju nekadašnjeg sudije u Rožajama Milosava Zekića kada se protiv njega vodio krivični postupak. Protiv Vesne Medenice vodi se više odvojenih postupaka. U januaru 2026. je prvostepenom presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka, a u tri mandata predsednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnela ostavku. Njen sin Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na deset godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja.

Vršioci dužnosti lidera na Kosovu u petak su tražili od Sudskog saveta Kosova da uputi zvaničan zahtev za razrešenje s dužnosti srpskih sudija koji su podneli ostavke a koji sada žele da se vrate na posao, uprkos pozivima Evropske unije da se ne vrši pritisak na tu nezavisnu pravosudnu instituciju. Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti (Albin) je na sastanku kabineta u Prištini rekao da je izlazak Srba, uključujući sudije, iz kosovskih institucija 2022. bio "organizovani politički čin" i da bi njihov povratak na posao bio u suprotnosti sa Ustavom i zakonima zemlje. Prethodno je vrišiteljka dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu) Sudski savet "da podleže ničijem uticaju, bilo domaćem ili međunarodnom" i da joj uputi predlog za razrešenje srpskih sudija koji su pre nekoliko godina podneli ostavke. Kurti i Hadžiju su izvršili pritisak na dan kada je Sudski savet održavao sednicu na kojoj je, između ostalog, trebalo da se razmotri to pitanje, ali je sastanak propao zbog nedostatka kvoruma. Do neuspeha je došlo nakon što među članovima nije postignuta saglasnost o uklanjanju jedne tačke dnevnog reda, dok su neki drugi tražili da tačka o ostavkama bude prva. Uoči sednice Sudskog saveta Kosova, Kancelarija Evropske unije na Kosovu pozvala je sve političke subjekte da se uzdrže od "vršenja pritiska na Sudski savet Kosova i njegove članove tokom procesa donošenja odluka". Oko 130 srpskih tužilaca, sudija i članova administrativnog osoblja pravosuđa podnelo je ostavke u novembru 2022. u okviru koletivnog izlaksa Srba iz kosovskih institucija u četiri opštine na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Ostavke su podnete na inicijativu Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, zbog protivljenja odluci Vlade Kosova da ukine registarske tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija. Kurti je u petak rekao da je "postojao politički osnov da im kažemo da ne odlaze, ali nemamo pravni i ustavni osnov da im kažemo da se vrate". "Ne može biti povratka koji bi bio iznad Ustava i zakona, posebno kada je napuštanje bilo čin podrivanja zakonitosti i ustavnosti. Ovim ostavkama se ranije bavila policija Kosova, a pre nekoliko dana i Tužilački savet Kosova. Očekujemo da Sudski savet Kosova na narednoj sednici donese isti zaključak po ovom pitanju", rekao je Kurti. Hadžiju je na konferenciji ranije tokom dana rekla da Sudski savet, na osnovu važećih zakona, nema nadležnost da vrati srpske sudije na posao i tražila je od njega da sledi primer Tužilačkog saveta koji je od nje tražio da razreši dužnosti srpske tužioce i administrativno osoblje. "Zamislite da imate sudije i tužioce koji slušaju naređenja druge države", rekla je Hadžiu. Hadžiju je takođe kritikovala međunarodni faktor, rekavši da vrši "pritisak" na Sudski savet i Tužilački savet povodom pitanja ostavki. Ona je rekla da posla čina podnošenja ostavke, više nije stvar političke volje niti odluka saveta da se ta odluka poništi. Međutim, pitanje nerešenih ostavki ponovo je aktuelno pošto je sredinom juna Hadžiju tražila od Sudskog saveta i Tužilačkog saveta da "bez odlaganja" završe postupke u vezi s tim ostavkama, tvrdeći da njihovo odlaganje utiče na normalno funkcionisanje pravosudnog sistema. Prema njenim rečima, saveti imaju zakonsku obavezu da joj dostave imena onih koji su podneli ostavke, kako bi ih ona putem dekreta razrešila dužnosti. Razrešenje srpskih tužilacaPrethodno je 20. jula Tužilački savet Kosova odbio zahtev srpskih tužilaca i zaposlenih u administraciji Osnovnog tužilaštva u Mitrovici za povlačenje ostavki, što je naišlo na kritike međunarodne zajednice. Evropska unija pozvala je kosovske institucije da izbegavaju postupke koji bi mogli da predstavljaju prepreku reintegraciji srpskog pravosudnog osoblja. U međuvremenu, iz Tužilačkog saveta Kosova su za Radio Slobodna Evropa naveli da je u pripremi konkurs za zapošljavanje novih tužilaca iz redova srpske zajednice, te da se mogu prijaviti i oni koji su ranije podneli ostavke. Hadžiu je, međutim, na konferenciji za novinare navela da postoje informacije da je deo srpskih sudija i tužilaca koji su podneli ostavke primao plate iz Srbije, tvrdeći da neki od njih i dalje primaju naknade. Ona je navela da postoje sumnje da su bili uključeni u nezakonite aktivnosti i da su tokom obavljanja pravosudnih funkcija bili pod uticajem Srbije. Inače, zvanični Beograd podržao je napuštanje kosovskih institucija od strane Srba, dok su radnicima koji su podneli ostavke ponuđeni privremeni ugovori na osnovu kojih dobijaju plate iz budžeta Srbije. U međuvremenu, pojedinci koji nisu podržavali Srpsku listu ostajali su bez tih primanja, ali i mogućnosti da se vrate na prethodna radna mesta. Nakon brojnih kriza na severu Kosova, koje su kulminirale 2023. godine oružanim napadom Srba na policiju u Banjskoj kod Zvečana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je na povratak Srba u Policiju Kosova i pravosudne institucije. Takođe, Srpska lista je uoči lokalnih izbora prošle godine priznala da je istupanje iz kosovskih institucija bila greška. U organizaciji Centra za zastupanje demokratske kulture 29. juna održana je konferencija na temu „Pravosuđe na severu Kosova: Izazovi, institucionalna zastupljenost i perspektive povratka“, na kojoj je zaključeno da bi povratak srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja mogao doprineti većem poverenju nevećinskih zajednica u pravosudni sistem.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je za ponedeljak, 27. jula vanrednu sednicu na kojoj će se raspravljati o nepoverenju Vladi. Sednica je sazvana na zahtjev 109 poslanika vladajuće koalicije, koji su tražili da se na dnevni red stavi predlog opozicije za glasanje o nepoverenju Vladi. Opozicija je još u februaru zahtevala da parlament raspravlja o nepoverenju Vladi. Taj predlog podnela su 62 poslanika opozicije zbog slučaja skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Sednica sa tim dnevnim redom bila je zakazana 15. aprila, ali nije bilo kvoruma, pošto su poslanici vladajuće većine napustili skupštinsku salu, a kvoruma nije bilo ni sledećeg dana. Tužilaštvo za organizovani kriminal, Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 23. jula da će parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Studenti u blokadi, koji su pokrenuli masovne proteste nakon stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, su još pre godinu dana tražili vanredne parlamentarne izbore. Vlast je do sada taj zahtev odbacivala.

Viši sud u Podgorici osudio je vođu kavačkog klana u bekstvu Radoja Zvicera na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva i drugih krivičnih djela, dok je bivši policajac Petar Lazović osuđen na 20 godina zatvora i novčanu kaznu od 100.000 eura. Odbjegli policijski službenik Ljubo Milović dobio je kaznu od 19 godina zatvora i takođe novčanu kaznu od 100.000 eura. Sužavanje obruča oko Zvicera: Povodom akcije 100 policajaca kod KotoraLazović i Milović osuđeni su zbog više krivičnih djela povezanih sa švercom droge, krijumčarenjem i delovanjem u sastavu kriminalne organizacije. U istom postupku osuđeno je još nekoliko optuženih zbog krivičnih djela povezanih sa švercom droge, pranjem novca i organizovanim kriminalom, na kazne od gotovo sedam do nešto više od deset godina zatvora. Sud je doneo i odluku o oduzimanju imovine delu osuđenih za koju je utvrđeno da je stečena kriminalnim aktivnostima, uključujući nekretnine u Kotoru i Nikšiću. Takođe, više osuđenih biće obavezano da državi vrati stotine hiljada eura protivpravno stečene imovinske koristi. Radoje Zvicer, koji se godinama nalazi u bekstvu, smatra se vođom kavačkog klana, koji važi za jedan od dva najmoćnija crnogorska kriminalna klana, pored škaljarskog. Dominantno se bave krijumčarenjem kokaina na međunarodnom nivou. Upravo zbog šverca kokaina, Radoje Zvicer se od sredine novembra nalazi na listi 50 najtražnijih begunaca u Evropi. Od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi mu se svaki trag. U evropskim dokumentima se ističe da se služio sa najmanje 15 lažnih identiteta.