Članovi američkog Kongresa izrazili su zabrinutost pošto je administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) preduzela dodatne korake kako bi omogućila da više ruskih isporuka nafte stigne do globalnih tržišta uprkos postojećim sankcijama. Demokrate i republikanci podjednako zahtevaju odgovore nakon što je Ministarstvo finansija SAD prošle nedelje proširilo privremenu meru kojom se dozvoljava prodaja i isporuka ruske sirove nafte koja je već bila utovarena na tankere, praktično oslabivši sprovođenje sankcija u osetljivom trenutku u ratu Rusije protiv Ukrajine. Taj korak – proširen naknadnom merom Ministarstva finansija nekoliko dana kasnije kojom je produženo i razjašnjeno ovlašćenje za istovar tih pošiljki do aprila – usledio je u trenutku dok su globalna tržišta nafte u previranju zbog sukoba s Iranom, što prema rečima zvaničnika administracije, zahteva kratkoročnu fleksibilnost kako bi se sprečili skokovi cena. Međutim, članovi Kongresa tvrde da te mere rizikuje da Kremlju donesu finansijsku korist baš dok se suočava s pritiskom na bojnom polju. Vodeći demokrata u Predstavničkom domu za spoljnu politiku Gregori Miks (Gregory Meeks) i republikanac Don Bejkon (Bacon) poslali su dvostranačko pismo ministru finansija Skotu Besentu (Scott Bessent) i državnom sekretaru Marku Rubiju (Marco), zahtevajući detalje, upozoravajući da bi odluka mogla da potkopa nacionalnu bezbednost SAD. Oni su naveli da je dozvoljavanje prodaje tih tereta širom sveta već omogućilo Rusiji da generiše "milijarde dodatnih prihoda od fosilnih goriva", nazivajući to loše tempiranim podsticajem za ruskog predsednika Vladimira Putina. "Ovaj rat može da se završi samo kada Putin shvati da se u ovom ratu ne može pobediti ili da je previše skup", rekao je Bejkon za RSE. "Ublažavanje sankcija čini suprotno. Administracija traži kratkoročnu dobit, ali to dolazi s dugoročno lošim posledicama", dodao je on. Republikanci podeljeni, ali sve zabrinutijiDeo republikanaca podržao je argument administracije da je potez privremen i usko definisan. Međutim, izgleda da ima sve više glasova koji se tome protive. Republikanski senator Čak Grasli (Chuck Grassley je u izjavi za RSE otvoreno rekao da je čak i kratkotrajno ublažavanje sankcija "pogrešan potez", upozoravajući da "svaki dolar" od prodaje nafte pomaže u potpirivanju rata Rusije. Republikanac Majk Rodžers (Mike Rogers), predsednik Odbora za oružane snage Predstavničkog doma, takođe je naglasio da svako olakšanje sankcija mora biti strogo ograničeno – dok je istovremeno izneo šire upozorenje o strateškim rizicima ublažavanja pritiska na Moskvu. "Privremeno ublažavanje ruskih energetskih sankcija zaista mora biti privremeno", rekao je Rodžers prošle nedelje, dodajući da ako Putin odbije da pregovara, "pritisak na ruskog diktatora mora da se poveća". Rodžers je takođe naglasio da je ulog veći od energetskih tržišta, ukazujući na ulogu Rusije na globalnom nivou. "Jasno je da Putin nije naš prijatelj. On je protivnik", rekao je Rodžers, upozoravajući da Moskva aktivno pomaže Iranu da usavrši taktiku korišćenja dronova i, prema izveštajima, pruža obaveštajne podatke o gađanju američkih snaga. On je upozorio da bi svaka percepcija slabljenja odlučnosti mogla imati posledice. "Vladimir Putin tumači nedostatak američke odlučnosti kao priliku. Ne bi trebalo da mu je pružimo", rekao je Rodžers. Demokrate su u otišle dalje, povezujući odluku o sankcijama Rusiji sa širom kritikom Trampove spoljne politike. Demokratski senator Mark Keli (Kelly) rekao je u ponedeljak da Rusija izrasta u jasnog dobitnika i porasta cena nafte i ublaženih ograničenja. "Veliki pobednik... Rusija", rekao je on. Demokratski senator Dik Darbin (Dick) u izjavi za RSE prošle nedelje rekao je da je taj potez "užasna odluka", navodeći da praktično daje Moskvi više resursa za nastavak rata. Vođa demokratske manjine u Senatu Čak Šumer (Chuck Schummer) optužio je administraciju da pomaže protivnicima. "Ukidanje sankcija Iranu i Rusiji kako bi mogli da napadnu naše trupe i naše saveznike... to je definicija iz rečnika za reč 'tupavo'", rekao je Šumer. Rat u Iranu komplikuje sliku Promena mera usledila je tokom sukoba s Iranom koji je podigao cene nafte i promenio geopolitičke odnose. Članovi Kongresa ukazuju na izveštaje da Rusija pomaže Teheranu – uključujući obaveštajne podatke i taktiku za dronove – dok su napadi koje podržava Iran usmereni na američko osoblje na Bliskom istoku. Ta dinamika je pojačala zabrinutost da bi popuštanje pritiska na Moskvu moglo imati direktne posledice po američke snage. U posebnom pismu koje je prošle nedelje predvodio demokrata iz Predstavničkog doma Bil Kiting (Bill Keating) tvrdi se da politika administracije prema Iranu "direktno koristi" Rusiji ekonomski i vojno. Negativna reakcija kongresmena počinje i da se pretvara u zakonodavne akcije. Demokratski senator Ruben Galego predstavio je mere za ukidanje privremenih dozvola za naftu, zahtevajući nedeljno javno polaganje računa o ruskim prihodima od izvoza koji su omogućeni tom politikom, kao i formalnu osudu odluke administracije. Ti napori odražavaju širi pritisak u Kongresu – koji obuhvata obe stranke – da se pooštre sankcije i zatvore rupe u zakonu koje omogućavaju da se nastavi ruski izvoz energenata. 'Uski' korakZvaničnici administracije, međutim, insistiraju da je potez ograničen po obimu i trajanju. "Ovo je svesno kratkoročan korak", rekao je jedan visoki zvaničnik za RSE, naglašavajući da se mera primenjuje samo na rusku naftu koja je već "na vodi" i praktično zaglavljena zbog ograničenja nametnutih sankcijama. Prema rečima zvaničnika, ovlašćenje omogućava da te pošiljke stignu do kupaca, ali "ne otvara vrata novoj ruskoj proizvodnji ili dugoročnoj trgovini". "Cilj je jednostavno da se spreči iznenadni šok u snabdevanju u vreme kada iranski sukob već opterećuje globalna energetska tržišta", rekao je zvaničnik. Zvaničnici su takođe odbacili tvrdnje da taj potez donosi značajne koristi Moskvi. "To nije značajan prihod za Kremlj", rekao je jedan zvaničnik, nazivajući ga "uskim i vremenski ograničenim ovlašćenjem". Ministar energetike Kris Rajt (Chris Wright) slično je branio ublažavanje sankcija, rekavši da administracija balansira pritisak na protivnike s potrebom da zaštiti američke potrošače tokom perioda povećane globalne nestabilnosti. Ipak, kongresmeni kažu da ključna pitanja ostaju nerešena – uključujući da li će mera biti produžena, koliko će se strogo sprovoditi postojeća ograničenja cena i zašto Kongres nije unapred obavešten. Miks i Bejkon su zatražili formalne odgovore u roku od nekoliko dana. S intenziviranjem dvostranačkog pritiska i dodatnim potezima Ministarstva finansija prošle nedelje koje su proširile obim mera, ono što je počelo kao tehničko prilagođavanje energetskim tržištima brzo postaje politička i strateška žarišna tačka u Vašingtonu.

Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke i predsjednik Pokreta sigurna Srpska (PSS), pušten je iz pritvora u Policijskoj stanici Stara Gradiška i na putu je za Banjaluku. Potvrdila je to Radio Slobodna Evropa portparolka PSS-a, Mirjana Radanović. Stanivuković je u noći između 23. i 24. marta priveden na Graničnom prelazu Stara Gradiška, u povratku iz Budimpešte, te je nakon višečasovnog pretresa priveden i zadržan u prostorijama policije. U Policijskoj upravi brodsko-posavskoj nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa povodom hapšenja Stanivukovića. Nije poznat zvaničan razlog njegovog zadržavanja u Hrvatskoj. Predsjednik Vlade Republike Srpske, Savo Minić, objavio je na mreži X da će od hrvatskog MUP-a tražiti konkretan razlog zadržavanja Stanivukovića. Banjalučki gradonačelnik je kasno 23. marta na Instagramu objavio da ga hrvatska policija, kako je naveo, po 14. put u posljednjih nekoliko mjeseci temeljito kontroliše na granici, te da je "gotovo izvjesno" da će ga cijelu noć zadržati na graničnom prelazu.

Ukrajina je saopštila u utorak da je Rusija lansirala 426 dronova i raketa dok su mirovni pregovori na "situacionoj pauzi" usled sukoba na Bliskom istoku. Najmanje četiri osobe su poginule, dok su desetine ranjene u noćnom ruskom napadu koji je pogodio nekoliko regiona širom zemlje, saopštile su ukrajinske vlasti. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je posle ruskog napada da su "napori za oporavak u toku", napominjući da je "šteta prijavljena u 11 regiona". "Još jedna noć ruskog terora protiv Ukrajine", napisao je na X ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha posle napada. "Kada Rusija ne uspe na bojnom polju i ne može da nametne svoju volju za pregovaračkim stolom, pribegava teroru protiv civila", naveo je Sibiha. "Tipične metode ruskih kriminalaca." Prema regionalnim vlastima, dve osobe su poginule, a 11 je povređeno u istočnoj Poltavskoj oblasti, gde su oštećene stambene zgrade i hotel. U jugoistočnoj Zaporoškoj oblasti, u kombinovanom napadu dronovima i raketom poginula je jedna osoba a povređeno pet, rekao je šef regionalne vojne administracije Ivan Fedorov. Ruski dron je takođe pogodio prigradski voz u Harkivskoj oblasti, usmrtivši 61-godišnjeg putnika, navodi regionalno tužilaštvo. U istočnom ukrajinskom gradu Dnjepar, višespratna zgrada je pogođena u jutarnjem napadu, pri čemu je povređeno najmanje osam ljudi, od kojih su dve u teškom stanju. Sibiha je rekao da se "pritisak na Rusiju mora pojačati bez odlaganja" i pozvao na pooštravanje sankcija Moskvi X. Moldavska predsednica Maja Sandu osudila je ruski napad kao "ratni zločin – i napad na sve nas". "Noćni udari prekinuli su ključnu energetsku vezu Moldavije s Evropom. Alternativne rute su uspostavljene, ali situacija ostaje krhka. Rusija jedina snosi odgovornost", napisala je Sandu na X. Prema podacima ukrajinskim vazdušnim snagama, Rusija je lansirala 34 rakete i 392 drona, uključujući sedam balističkih projektila Iskandera, 23 krstareće i četiri navođene rakete vazduh-vazduh. Ukrajinska vojska navodi da su njene vazduhoplovne snage presrele 365 dronova i 25 raketa. U noćnom obraćanju samo nekoliko sati pre ruskog napada, Zelenski je, pozivajući se na obaveštajne izveštaje, upozorio na mogući ruski napad velikih razmera i pozvao građane da budu na oprezu. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njegove snage tokom noći presrele 55 ukrajinskih dronova, dan pošto je Ukrajina pogodila rezervoar goriva u baltičkoj luci Primorsk, najvećem zapadnom čvorištu za izvoz nafte u zemlji. Poslednji napadi su usledili pošto je Rusija objavila da su trilateralni razgovori između Vašingtona, Moskve i Kijeva, usmereni na okončanje rata u Ukrajini, na "situacionoj pauzi" zbog početka rata u Iranu. "Ovo je situaciona pauza, iz očiglednih razloga", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da se Moskva nada da će se pauza završiti i da će se održati nova runda razgovora, čim "naši američki partneri" budu mogli da posvete više pažnje ukrajinskom pitanju. Uz izveštaj Reutersa

Dvadeset četvrtog marta obeležava se 27. godišnjica početka NATO bombardovanja srpskih vojnih i policijskih ciljeva u bivšoj Jugoslaviji kako bi se zaustavilo nasilje srpskih snaga nad Albancima na Kosovu. Bombardovanje je počelo 24. marta 1999. godine i trajalo je 78 dana. Pokrenuto je nakon neuspelih pokušaja međunarodne zajednice da ubedi bivšeg srpskog lidera Slobodana Miloševića na prekid vatre. "Ako predsednik [jugoslovenski Slobodan] Milošević nije spreman da napravi mir, mi smo spremni da ograničimo njegove sposobnosti da vodi rat protiv Kosovara", rekao je tadašnji američki predsednik Bil Klinton (Bill Clinton). Nakon toga, generalni sekretar NATO Havijer Solana (Javier) odobrio je vazdušne napade. Ova kampanja je predstavljala prvi put da je NATO koristio vojnu silu bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. U kampanji je učestvovalo oko hiljadu aviona koji su delovali iz vazduhoplovnih baza u Italiji i Nemačkoj, kao i nosač aviona USS Teodor Ruzvelt, stacioniran u Jadranskom moru. Avioni su izveli više od 38.000 letova, od kojih 10.484 borbena, bez ijednog poginulog među saveznicima. Tokom vazdušne kampanje, uništene ili teško oštećene bile su kasarne i vojne jedinice u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu, kao i sistemi komande i kontrole, protivvazdušne odbrane, energetska i komunikaciona infrastruktura i drugo. Na kraju kampanje, predsednik Klinton je rekao da su zahtevi međunarodne zajednice ispunjeni, uključujući: povlačenje srpskih snaga sa Kosova, uspostavljanje bezbednosnih snaga pod vođstvom NATO i povratak Kosovara svojim domovima. "Mogu da izvestim američki narod da smo ostvarili pobedu - za sigurniji svet, za naše demokratske vrednosti i za jaču Ameriku", rekao je Klinton. Bombardovanje je zaustavljeno dan nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Ovim sporazumom, pregovaranim između NATO i jugoslovenskih vojnih zvaničnika, jugoslovenske snage su se povukle sa Kosova i formirana je međunarodna mirovna misija pod vođstvom NATO. Beograd je imao 11 dana da izmesti svojih 40.000 pripadnika bezbednosnih snaga izvan Kosova. KFOR, mirovna misija pod vođstvom NATO-a, započela je raspoređivanje 12. juna 1999. godine. U početku je brojala oko 50.000 vojnika, dok danas ima 4.767 pripadnika iz 33 zemlje sveta. Rat je završen sa oko 13.000 poginulih; hiljadama nestalih - od kojih se više od 1.600 i dalje vodi kao nestalo; stotinama hiljada izbeglica - od kojih se većina vratila; i hiljadama oštećenih ili uništenih objekata.

Zvaničnici Evropske unije (EU) poručili su vlastima u Beogradu povodom posete ruskog ministra pod sankcijama da je Brisel redovno "kristalno jasan" kada su u pitanju veze sa Rusijom. Odnosi s Rusijom, kažu zvaničnici EU, ne mogu biti uobičajeni s trenutnim režimom i u kontekstu ničim izazvane i neopravdane ruske agresije protiv Ukrajine. "To uključuje uzdržavanje od sastanaka na visokom nivou sa ruskim zvaničnicima", izjavio je portparol Evropske komisije u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). Ruski ministar za ekonomski razvoj Maksim Rešetnjikov boravio je prošle nedelje u Beogradu, gde se sastao i s predsednikom države Aleksandrom Vučićem. Rešetnjikov, koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije i SAD, najavio je održavanje sednice Mešovitog komiteta za saradnju Rusije i Srbije u aprilu u Beogradu. "Srbija je podnela zahtev za članstvo u EU. EU želi da računa na Srbiju kao pouzdanog evropskog partnera koji deli zajedničke principe, vrednosti, bezbednost i prosperitet, i potrebno nam je da nas Srbija uveri u svoj strateški smer", podvukao je portparol Evropske komisije. Poslednji put Rešetnjikov je boravio u Beogradu u oktobru 2024. godine. Istovremeno je u srpskoj prestonici bila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja je zbog toga otkazala susret sa tadašnjim premijerom Milošem Vučevićem. Srbija je od 2012. godine zemlja kandidat za punopravno članstvo u EU. Pregovore o članstvu otvorila je 2014. godine. Međutim, već četiri godine Srbija nije napredovala u procesu, uglavnom zbog odnosa sa Rusijom. Srbija se nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o restriktivnim merama prema Rusiji kao odgovor na agresiju protiv Ukrajine. EU redovno poziva Srbiju da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.

Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez najavio je da će krajem maja Oružane snage BiH dobiti dvije bespilotne letjelice TB2 Bayraktar i nekoliko manjih dronova. Helez je 23. marta kazao da su letjelice trebale stići u martu, ali da je, kako je kazao, "zbog određenih okolnosti u regionu sve prolongirano za maj". "Sve je davno bilo završeno, ali imali smo problem plaćanja poreza na dodanu vrijednost (PDV). To je bilo sporno, sad smo sve riješili i krajem maja očekujemo da će dronovi biti sastavni dio Oružanih snaga", kazao je Helez na konferenciji za novinare u Sarajevu. Helez se u julu prošle godine potvrdio da će Oružanim snagama BiH biti donirane dvije bespilotne letjelice Bayraktar TB2, koje su ustupile Oružane snage Turske na osnovu bilateralne saradnje sa BiH. Modernizaciju Oružanih snaga BiH, osim starosti kadra i ograničenog budžeta, sputavaju i političke podjele, pa, osim helikoptera koje su donirale Sjedinjene Američke Države, nema drugih letjelica.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u ponedeljak da SAD obustavljaju sve napade na iransku energetsku infrastrukturu na pet dana nakon što su imale "veoma dobre i produktivne" razgovore sa Teheranom u poslednja dva dana o okončanju njihovog sukoba. "Na osnovu duha i tona ovih dubokih, detaljnih i konstruktivnih razgovora, koji će se nastaviti tokom nedelje, dao sam sam instrukcije Ministarstvo rata da odloži sve vojne udare na iranske elektrane i energetsku infrastrukturu na period od pet dana", naveo je Tramp na društvenim mrežama, dodajući da obustava zavisi od uspeha razgovora. Ranije nije bilo najava razgovora Vašingtona i Teherana tokom vikenda, niti je Tramp izneo detalje o njima. Iranska novinska agencija Fars, koja je bliska moćnom Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), navela je pozivajući se na izvore da "nema direktne komunikacije sa Trampom, niti preko posrednika". Izrael je saopštio odmah posle Trampove objave da izvodi vazdušne napade na centralni Iran. Tramp je objavio post na Truth Social nakon što je u subotu Iranu postavio rok od 48 sati da otvori ključni Ormuski moreuz ili će se suočiti s užasnim posledicama, uključujući uništenje iranskih elektrana. Pratite naš blog uživo o sukobu na Bliskom istoku. Prema tom ultimatumu, Iran rok ističe u utorak u 0.44 po centralnoevropskom vremenu da "potpuno otvori" ključni plovni put, kojim prolazi oko 20 odsto svetskih isporuka nafte i gasa. Upozorenje je usledilo dan pošto je Tramp rekao da razmatra "smanjenje" vojnih operacija, tvrdeći da je ostvarena većina američkih ciljeva. Pentagon takođe navodno šalje hiljade dodatnih pripadnika kopnenih snaga u region. Iran se zavetovao da će uzvratiti ako Tramp sprovede svoju pretnju o elektranama. Državni mediji su preneli saopštenje iranske vojne komande koja je navela da će, ako bude napadnuta infrastruktura u zemlji za gorivo i energetiku, sva energetska infrastruktura koja pripada SAD u regionu biti meta. Iran je takođe saopštio da će biti napadnuta postrojenja za desalinizaciju. Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf upozorio je da će "odmah posle gađanja elektrana i infrastrukture u našoj zemlji, vitalna infrastruktura i energetska i naftna infrastruktura u celom regionu biti smatrane legitimnim metama i biće nepovratno uništene". Prema iranskoj organizacija za ljudska prava HRANA, više od 3.000 ljudi je poginulo u ratu otkako su SAD i Izrael pokrenuli napade 28. februara. Sukob je poremetio tržišta, povećao cene goriva, podstakao strah od globalne inflacije i potresao Bliski istok i Zapad, uz zabrinutost da će se borbe proširiti i zahvatiti ceo region. Pretnja udarima na elektroenergetske mreže u Zalivu izazvala je strah od masovnih poremećaja desalinizacije vode za piće i dodatno potresla tržišta nafte. Cena referentne sirove nafte Brent pala je u ponedeljak za oko 14 odsto, na oko 96 dolara po barelu. Uz izveštaj Reutersa

Ukrajina i Rusija su u ponedeljak razmenile napade dronovima, u kojima je upotrebljeno više od 200 dronova s obe strane, posle razgovora SAD i Ukrajine na Floridi, na kojima se takođe govorilo o potencijalnoj razmeni zarobljenika između Rusije i Ukrajine. Ruske snage protivvazdušne odbrane saopštile su da su tokom noći presrele i uništile 249 ukrajinskih dronova, što je jedan od najvećih zabeleženih ukrajinskih napada dronovima dok Kijev intenzivira napade na ruska energetska postrojenja. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da su ruske snage lansirale 251 udarni dron tokom istog perioda. U Ukrajini su ruski dronovi gađali stambena područja i lučku infrastrukturu u južnom Odeskom regionu na Crnom moru, rekao je regionalni guverner. Posle ruskih udara najmanje četiri osobe su povređene u Krivom Rihu, velikom industrijskom gradu u centralnoj Ukrajini, a prijavljena je šteta na infrastrukturi i požari. U Rusiji je napad dronom zapalio rezervoar goriva u baltičkoj luci Primorsk, najvećem izvoznom čvorištu na zapadu Rusije za izvoz nafte, rekao je guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko. Više od 70 dronova je uništeno u regionu u poslednja 24 sata, napisao je Drozdenko na Telegramu. Baltička luka Primorsk, kojom može da se izveze više od milion barela sirove nafte dnevno, ključni je izlaz za rusku sirovu naftu tipa Ural i visokokvalitetni dizel. Ovo nije bio prvi put da su ukrajinske snage pogodile Primorsk. Ta luka je prethodno bila meta u septembru 2025. godine, što je privremeno poremetilo utovar nafte. Ukrajina nastavlja da gađa rusku energetsku infrastrukturu, napadajući postrojenja za izvoz nafte i rafinerije kako bi oslabila ratnu ekonomiju Moskve. Razgovori SAD i Ukrajine na FloridiUkrajinski pregovarački tim sastao se sa predstavnicima SAD na Floridi na dvodnevnim razgovorima u subotu i nedelju. Američku delegaciju su činili specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff), Džared Kušner (Jared Kushner) i viši savetnik Bele kuće Džoš Gruenbaum (Josh), dok su ukrajinsku delegaciju činili Rustem Umerov, Kirilo Budanov, David Arahamija i Serhij Kislica. Prema rečima obe strane, razgovori su bili usmereni na trajne bezbednosne garancije za Ukrajinu i humanitarne napore, uključujući moguće dalje razmene zatvorenika između Rusije i Ukrajine. "Postoje signali da bi dalje razmene mogle biti moguće, i to bi bila dobra vest i potvrda da diplomatija funkcioniše", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svom večernjem obraćanju u nedelju. Vitkof je rekao da su razgovori s ukrajinskom delegacijom na Floridi bili "konstruktivni", dodajući da su bili "fokusirani na ključne tačke za definisanje trajnog i pouzdanog bezbednosnog okvira za Ukrajinu, kao i na kritične humanitarne napore u regionu". Ukrajinski glavni pregovarač Rustem Umerov izvestio je da je postignut "napredak" u usklađivanju stavova i daljem sužavanju spektra nerešenih pitanja s američkom stranom. Prošle nedelje, jedan od glavnih izaslanika Kremlja, Kiril Dmitrijev, takođe je posetio Floridu da se sastane sa američkim zvaničnicima. On je razgovore opisao kao "produktivne". Kremlj je u petak saopštio da su trilateralni razgovori između Vašingtona, Moskve i Kijeva o okončanju rata u Ukrajini na "situacionoj pauzi" posle početka rata u Iranu. "Ovo je situaciona pauza, iz očiglednih razloga", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da se Moskva nada da će se završiti pauza čim "naši američki partneri" budu mogli da posvete više pažnje ukrajinskim pitanjima i da će se održati nova runda razgovora.

Kina je u ponedeljak upozorila na "nekontrolisanu situaciju" usled eskalacije krize u Ormuskom moreuzu i pozvala sve strane da obustave vojne operacije dok rat SAD i Izraela protiv Irana ulazi u kritičnu fazu i ugrožava globalno snabdevanje energentima. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u subotu je izdao Teheranu ultimatum od 48 sati da ukine delimično zatvaranje Ormuskog moreuza, uskog prolaza u Zalivu kroz koji prolazi oko 20 odsto globalnih isporuka nafte i gasa, ili će se suočiti s napadima na njegovu ključnu energetsku infrastrukturu. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đian rekao je novinarima u Pekingu da sukob i situacija oko Ormuskog moreuza ugrožavaju globalnu energetsku bezbednost, kao i isporuke nafte u Kinu i da će "upotreba sile samo dovesti do začaranog kruga". "Ako se rat dalje proširi i situacija ponovo pogorša, ceo region bi mogao biti gurnut u nekontrolisanu situaciju", rekao je Lin, komentarišući pretnje predsednika Trampa. Peking održava veze s Teheranom, koji je meta američko-izraelskih napada od kraja februara, ali je naveo i da ne podržava iranske napade na zemlje Zaliva u kojima se nalaze američke baze i pozvao je na prekid vatre. Tramp, koji je planirao da poseti Peking ovog meseca, ali je odložio put kako bi se fokusirao na rat, pozvao je Kinu i druge zemlje da pomognu u obnavljanju prolaza kroz Ormuski moreuz. Kina još nije odgovorila na taj apel, mada je pokušala da igra posredničku ulogu na Bliskom istoku slanjem svog specijalnog izaslanika, Džai Džuna, na regionalnu turneju kako bi pozvao na deeskalaciju. Kineski zvaničnici su poslednjih nedelja pojačali diplomatski angažman, vodeći razgovore s Iranom i regionalnim državama kako bi osigurali barem delimičan protok nafte i gasa kroz Ormuski moreuz. Mada je širi brodarski saobraćaj gotovo potpuno zaustavljen u Ormuskom moreuzu, neki tankeri, posebno oni povezani s Kinom, nastavili su da plove tim plovnim putem po posebnim aranžmanima, što odražava uticaj Pekinga na Teheran. Istovremeno, Kina se odupirala pozivima SAD da preuzme aktivniju bezbednosnu ulogu. Peking je odbio da se pridruži predloženim pomorskim pratećim misijama i umesto toga se pozicionirao kao posrednik, pozivajući na deeskalaciju, izbegavajući direktno vojno učešće. Strateška dilema PekingaKina je najveći svetski uvoznik sirove nafte i najveći kupac iranske nafte, od koje se veliki deo prodaje po sniženim cenama zbog zapadnih sankcija. Analitičari kažu da je Peking možda bolje pozicioniran od mnogih zemalja da apsorbuje kratkoročne šokove. Kina poseduje velike strateške rezerve nafte koje bi mogle pomoći u ublažavanju neposrednog uticaja poremećaja u snabdevanju. Međutim, ekonomisti upozoravaju da bi dugotrajna nestabilnost u Zalivu mogla da ugrozi ekonomske izglede Kine. Podaci o kineskoj trgovini za januar i februar, pre početka rata, pokazali su da je ekonomski rast te zemlje uglavnom navođen izvozom i međunarodnom trgovinom, čime je ranjiva na poremećaje u globalnim brodskim rutama. Strateška neutralnostUprkos političkoj podršci Iranu, Peking je oklevao da ponudi vojnu podršku Teheranu i takođe je kritikovao iranske napade na zalivske države. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji upozorio je ranije ovog meseca da sukob rizikuje destabilizaciju celog međunarodnog sistema. "Rat nije trebalo da se dogodi, a upotreba sile će samo produbiti mržnju i sukob", rekao je Vang. Oprezan odgovor Kine odražava, kako analitičari navode, politiku "strateške neutralnosti" – održavanje odnosa sa svim stranama uz izbegavanje uplitanja u borbe. Peking održava široke ekonomske veze ne samo sa Iranom već i sa Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim zemljama Persijskog zaliva. Bliski istok je ključni koridor u kineskoj inicijativi Pojas i put, koja povezuje Aziju s Evropom i Afrikom kroz mrežu infrastrukturnih projekata i trgovinskih ruta. Poslednjih godina, kineske kompanije su investirale milijarde dolara u luke, energetska postrojenja i logistička čvorišta širom regiona.

Dok se približava rok koji je američki predsednik Donald Tramp (Trump) postavio Iranu da otvori ključni Ormuski moreuz, izraelska vojska je upozorila svoje građane da će njegov rat protiv Irana i Hezbolaha trajati više nedelja. "Građani Izraela, pred nama su nedelje borbi protiv Irana i Hezbolaha", rekao je portparol vojske Efi Defrin u televizijskom obraćanju u nedelju. "Svakim danom koji prolazi, dodatno slabimo teroristički režim (u Teheranu). Nećemo dozvoliti njemu ili njegovim posrednicima da prete građanima Izraela ili postojanju države Izrael", rekao je Defrin, koji je dodao da će se kopnena kampanja protiv Hezbolaha u Libanu intenzivirati u narednoj nedelji. General-potpukovnik Ejal Zamir u saopštenju je dodao da se protiv Hezbolaha vodi "dugotrajna operacija" koja je "tek počela". Sjedinjene Američke Države su označile Hezbolah kao terorističku organizaciju, dok je EU sankcionisala vojno krilo te grupe, ali ne i njenu političku organizaciju u Libanu. Trampov rok za OrmuzS druge strane, SAD su iznosile oprečne navode o potencijalnom trajanju rata. Tramp je u subotu u 19.44 po istočnoameričkom vremenu (nedelja 0.44 po centralnoevropskom vremenu) postavio ultimatum kojim je zahtevao od Teherana da "potpuno otvori“ Ormuski moreuz u roku od 48 sati ili će se suoči s užasnim posledicama, u ratu koji već preti da izmakne kontroli. "Ako Iran ne otvori potpuno, bez pretnje, Ormuski moreuz u roku od 48 sati tačno od ovog trenutka, Sjedinjene Američke Države će gađati i uništiti njegove razne elektrane, počevši od najveće", objavio je Tramp na svojoj mreži Truth Social. On nije precizirao koje će elektrane biti meta, a upozorenje je stiglo dan pošto je rekao da razmatra "smanjenje" vojnih operacija, tvrdeći da je većina američkih ciljeva postignuta. Pentagon takođe, prema izveštajima, šalje hiljade dodatnih pripadnika kopnenih snaga u region. Iran se zavetovao da će uzvratiti ako Tramp sprovede svoju pretnju o elektranama. Državni mediji su preneli saopštenje iranske vojne komande koja je navela da će, ako bude napadnuta infrastruktura u zemlji za gorivo i energetiku, sva energetska infrastruktura koja pripada SAD u regionu biti meta. Iran je takođe saopštio da će biti napadnuta postrojenja za desalinizaciju. Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf upozorio je da će "odmah posle gađanja elektrana i infrastrukture u našoj zemlji, vitalna infrastruktura i energetska i naftna infrastruktura u celom regionu biti smatrane legitimnim metama i biće nepovratno uništene". Takvi iranski napadi odmazde verovatno bi imali razorne posledice po zemlje Zaliva, koje su ogromni potrošači energije i u velikoj meri se oslanjaju na desalinisanu morsku vodu. Bahrein i Katar dobijaju 100 odsto vode iz postrojenja za desalinizaciju, dok druge zemlje dobijaju 50-80 odsto. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) zapretio je da će potpuno zatvoriti Ormuski moreuz, dodajući da će biti ponovo otvoren tek kada se obnove svi objekti uništeni u američkim napadima. Kasnije je izdao saopštenje u kojem se navodi da će, ako iranske elektrane budu napadnute, IRGC uzvratiti protiv regionalnih elektrana koje snabdevaju električnom energijom američke baze. Blokada moreuza ograničila je isporuke, dovodeći do skoka cena nafte širom sveta i povećanja troškova života za stotine miliona ljudi. Iranski napadi na naftna i gasna postrojenja u Zalivu takođe su izazvali strah na tržištu. Rute: Zemlje se spremaju za zadatak u moreuzuTramp je zahtevao da zemlje koje koriste moreuz za transport svojih energetskih resursa preuzmu vođstvo u zaštiti brodova kroz plovni put vojnom pratnjom ili drugim sredstvima. Izrazio je gnev zbog nevoljnosti mnogih zemalja da se uključe. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) rekao je u nedelju da više od 20 zemalja planira da se uključi u ponovno otvaranje moreuza posle Trampovog pritiska. "Znam da je predsednik bio ljut jer smatra da su evropski i drugi saveznici bili prespori", rekao je Rute za Foks njuz (Fox News). On je dodao da NATO sada želi da radi na tom pitanju zajedno sa Japanom, Južnom Korejom, Australijom, Novim Zelandom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom. "Dakle, sada planiramo vojno osoblje i druge među ovom grupom od 22 zemlje i sa SAD", rekao je Rute. Britanski premijer Kir Starmer (Keir), koga je Tramp izdvojio u kritikama, u nedelju je razgovarao telefonom s američkim predsednikom o situaciji na Bliskom istoku i potrebi ponovnog otvaranja moreuza za globalni saobraćaj, saopštio je Dauning strit. Pauza u napadima na ambasadu u Iraku?U Iraku – koji je sve više uvučen u sukob van svojih granica – uticajna proiranska iračka oružana grupa saopštila je u ponedeljak da će produžiti pauzu u napadima na američku ambasadu u Bagdadu za pet dana. "Rok dat ambasadi američkog zla biće produžen za dodatnih pet dana", naveo je Kataib Hezbolah u saopštenju. Proiranske milicije u Iraku napadale su američke lokacije u toj zemlji, dok su i same pogođene vazdušnim napadima za koje krive SAD i Izrael. Uz izveštaj Reutersa, AFP-a i dpa