Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je optužnicu protiv Dragana Jevtića, Slavka Bogićevića i Damjana Lazarevića, koji se tereta da su sudjelovali u genocidu u Srebrenici u ljeto 1995. godine. Jevtić, Bogićević i Lazarević su optuženi da su tokom široko rasprostranjenog i sistematičnog napada od 11. jula do 1. novembra 1995. godine, usmjerenog na bošnjačko stanovništvo u zaštićenoj zoni Ujedinjenim naroda Srebrenica, svjesno pružali pomoć sudionicima udruženog zločinačkog pothvata. Kako je saopćeno iz Suda BiH, Dragan Jevtić se tereti da je, u svojstvu vršioca dužnosti komandira Inženjerijske čete 1. zvorničke pješadijske brigade Vojske Republike Srpske, izdavao i prenosio naređenja o pripremama lokacija za ukop ubijenih zatočenika, uključujući dopremu teške mehanizacije, osiguranje goriva i organizaciju ljudstva za kopanje jama za masovne grobnice prije i tokom egzekucija. Optužnicom je obuhvaćeno i da su Slavko Bogićević, kao pomoćnik komandira i zamjenik komandira Inženjerijske čete, te Damjan Lazarević, kao komandir voda iste čete, provodili naređenja na terenu, određivali lokacije za kopanje primarnih masovnih grobnica, davali uputstva mašinistima i neposredno rukovodili procesom ukopa tijela ubijenih radi prikrivanja tragova zločina. U drugoj tački optužnice, Bogićević i Lazarević se terete i da su tokom septembra i oktobra 1995. godine sudjelovali u organiziranom premještanju posmrtnih ostataka iz primarnih u sekundarne masovne grobnice, po naređenjima viših starješina Zvorničke brigade i Glavnog štaba VRS. Navodi se da su koordinirali radove na terenu, organizirali angažiranje ljudstva i nadzirali upotrebu teške mehanizacije prilikom formiranja sekundarnih grobnica, s ciljem prikrivanja tragova masovnih ubistava bošnjačkih muškaraca i dječaka iz srebreničke enklave. Genocid u Srebrenici, počinjen u julu 1995. godine, odnio je živote više od 8.000 Bošnjaka. Haški tribunal je za zločine u zaštićenoj zoni UN-a osudio 16 osoba, od kojih sedam za genocid, dok su posmrtni ostaci žrtava pronađeni u više od 80 masovnih grobnica na području Srebrenice, Bratunca i Zvornika. Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba na ukupno više od 700 godina zatvora, uključujući bivšeg predsjednika RS-a Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koji su u Hagu pravosnažno osuđeni na doživotni zatvor.

Centralna izborna komisija BiH potvrdila je i objavila rezultat prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske prema kojima je Siniša Karan izabran za tu poziciju. Karan, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata-SNSD-Milorad Dodik, obavljaće ovu funkciju do novih opštih izbora, koji bi trebalo da budu održani u oktobru ove godine. Ponovljeni prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske su održani 8. februara u 16 gradova u ovom entitetu i Brčko Distriktu. Na izborima je glasalo 41.826 birača, odnosno 49,51 posto. Pravo glasa je imalo 84.474 birača. Izbori su se održavali na 136 biračkih mjesta u 17 lokalnih zajednica, u RS i Brčko Distriktu. Ponovljeni su nakon što je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine otkrila zloupotrebe tokom glasanja 23. novembra 2025. Izbori su raspisani nakon što je Miloradu Dodiku u augustu 2025. oduzet mandat predsjednika RS-a, zbog presude za nepoštovanje odluka visokog predstavnika.

Gradonačelnici deset opština sa srpskom većinom na Kosovu sastali su se u Prištini sa ministrom lokalne samouprave u Vladi Kosova, Eljbertom Krasnićijem (Elbert Krasniqi) uz tvrdnje da "nije bilo reči o integraciji zdravstvenih i obrazovnih institucije Srbije u kosovski sistem". Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević je naveo kako oni nisu nadležni za pitanje integracije, već da se o tome treba pregovarati u okviru dijaloga Kosova i Srbije. "Mi kao gradonačelnici smatramo da to nije nešto čime mi treba da se bavimo, to je isključivo tema za pregovore i glavne pregovarače", rekao je on. Prethodno je sastanak gradonačelnika deset opština sa srpskom većinom i ministra loklane samouprave najavio bivši zamenik premijera Kosova, Besnik Bisljimi, uz napomenu da su narednih pet do šest nedelja veoma važne za integraciju srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, te naveo da svi moraju biti konstruktivni po ovom pitanju. "Bilo bi dobro da gradonačelnici u ovoj fazi pokažu što veću odgovornost, jer dobrobit njihovih građana u velikoj meri zavisi od pristupa koji će imati u narednim nedeljama", rekao je Bisljimi. Ipak, Radojević tvrdi kako je na ovom sastanku reči o komunalni, administrativnim ili tehničkim problemima sa kojima se suočavaju opštine. "Imamo i kadrovskih i institucionalnih problema, menjanje granica opština…“, rekao je on i dodao da za sada nema povratnu informaciju ministra Krasnićija o problemima koje su izneli ali da je očekuje u narednom periodu. Ministar administracije lokalne samouprave Eljbert Krasnići naveo je da je Vlada Kosova spremna da pruži neophodnu pomoć i podršku opštinama sa srpskom većinom kako bi se rešili problemi od interesa za građane. Nije precizirao da li je bilo reči o integraciji srpskog zdravstva i obrazovanja već naveo da je sastanak način za bolju komunikaciju i koordinaciju između centralnog i lokalnog nivoa. "Naredni sastanci sa konkretnim i detaljnim dnevnim redom biće nastavljeni, u najboljem interesu građana Republike, kroz saradnju na centralnom i lokalnom nivou", napisao je Krasnići u objavi na Facebook nalogu. Dan ranije, 12. februara, gradonačelnici opština sa srpskom većinom na Kosovu su usvojili deklaraciju prema kojoj se odbacuje i osuđuje svako postupanje ili delovanje koje bi moglo ugroziti rad i usluge zdravstvenih i obrazovnih institucija koje u srpskim sredinama rade u sistemu Srbije. U deklaraciji, koja je jednoglasno usvojena u Severnoj Mitrovici, navodi se da bi "jednostrani potezi protiv obrazovnih i zdravstvenih institucija, mimo pregovora u Briselu i Zajednice srpskih opština", primena zakona o strancima i zakona o vozilima, "predstavljala administrativno etničko čišćenje srpskog naroda". Drugi srpski politički subjekti su optužili Srpsku listu da su već dogovorili integraciju, te da samo "simuliraju otpor i pokušaj da se naknadno prikrije višegodišnje ćutanje i politička odgovornost". Najava početka integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija poklapa se sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona mogla bi da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, jer oni koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim.

Pregovori Crne Gore i Sjedinjenih Američkih Država o mogućem bilateralnom sporazumu su u toku sapošteno je iz State Departmenta za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Kao što je saopšteno u decembru s našim crnogorskim kolegama razgovaramo o potencijalnom bilateralnom sporazumu koji bi ojačao investicijsku, trgovinsku i sigurnosnu saradnju između Sjedinjenih Država i Crne Gore," rečeno je za RSE u State Departmentu. Krajem prošle godine je iz ambasade SAD-a u Podgorici saopšteno da Sjedinjene Američke Države i Crna Gora počinju pregovore o postizanju bilateralnog sporazuma i da će se pregovori voditi u okviru Američko-crnogorskog ekonomskog dijaloga 2025. "SAD je globalno prepoznat po ekonomskoj inventivnosti, inovacijama i pouzdanosti, a američke kompanije pokazuju sve veće interesovanje za poslovne prilike u rastućoj crnogorskoj ekonomiji", saopšteno je tada iz ambasade. Navodi se i da je cilj ovih pregovora da podstaknu veća ulaganja američkog privatnog sektora kako bi se kreirala nova radna mjesta u SAD i Crnoj Gori, ojačala uloga Crne Gore kao NATO saveznika i otvorile nove mogućnosti za prosperitet SAD, Crne Gore i šireg regiona. U posljednjih godinu dana Crna Gora je potpisala četiri međudržavna sporazuma – sa Francuskom, Mađarskom i dva sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sjedinjene Države su 13. februara postigle okvirni sporazum o pravednoj i recipročnoj trgovini i sa Sjevernom Makedonijom, čime se otvaraju nove mogućnosti za izvoznike i produbljuje bilateralna ekonomska saradnja. Prema sporazumu, Skoplje će ukinuti carinske dažbine na sve industrijske i poljoprivredne proizvode iz Sjedinjenih Država, dok će Sjedinjene Države zadržati carine od 15 posto na neke makedonske proizvode, uz mogućnost da određeni proizvodi dobiju stopu od nula posto.

Sjedinjene Američke Države i Sjeverna Makedonija postigle su okvirni sporazum o pravednoj i recipročnoj trgovini, čime se otvaraju nove mogućnosti za izvoznike i produbljuje bilateralna ekonomska saradnja. Prema sporazumu, Skoplje će ukinuti carinske dažbine na sve industrijske i poljoprivredne proizvode iz Sjedinjenih Država, dok će Sjedinjene Države zadržati carine od 15 posto na neke makedonske proizvode, uz mogućnost da određeni proizvodi dobiju stopu od nula posto. U objavi na Facebooku ministar vanjskih poslova Timčo Mucunski ocijenio je sporazum kao važan i značajan korak naprijed u ekonomskoj saradnji sa Sjedinjenim Državama, koji je od velikog značaja za makedonsku ekonomiju i od kojeg će makedonske kompanije imati koristi. "Važno je biti precizan: SAD će zadržati recipročnu carinu od 15 posto za proizvode porijeklom iz naše zemlje, dok će paralelno, i to je suština uspjeha, biti identifikovani proizvodi koji će imati do nula posto recipročnu carinu. Drugim riječima, za neke ključne industrije i proizvode carine će biti smanjene na nulu. Dogovorili smo zajedničku izjavu i okvir za Sporazum o recipročnoj, pravednoj i uravnoteženoj trgovini, čime jačamo bilateralnu ekonomsku saradnju i otvaramo veći pristup američkom tržištu za makedonske kompanije", rekao je Mucunski. Zajednička izjava obuhvata više oblasti, uključujući carine, jačanje ekonomske i nacionalne sigurnosne saradnje, digitalnu trgovinu, energetski sektor, zaštitu okoliša, necarinske barijere i zaštitu prava intelektualnog vlasništva. U zvaničnom saopćenju Ureda trgovinskog predstavnika Sjedinjenih Država (USTR) navodi se da se time postavlja temelj za Sporazum o recipročnoj trgovini radi unapređenja ekonomskog partnerstva. Sporazum sa SAD-om dan ranije je najavio premijer Hristijan Mickoski, navodeći da će šezdeset tri do šezdeset četiri proizvoda, koji su strateški za zemlju, biti izvezeni u SAD uz jednocifrenu carinu od nula do šest i po posto. On je rekao da su u proteklim mjesecima vođeni veoma aktivni i žestoki pregovori te da su ovako povoljne stope rezultat toga.

Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) izjavio u petak na otvaranju Minhenske konferencije o bezbednosti da stari svetski poredak "više ne postoji", uz upozorenje na pretnje koje predstavljaju Rusija i Kina i sugerišući da se odnosi SAD i Evrope moraju popraviti kako bi se odgovorilo na izazove. Merc je rekao da "koliko god da bio nesavršen čak i u svojim najboljim danima", globalni poredak koji je "počivao na pravima i pravilima" ne postoji više. "Prešli smo prag u eru koju ponovo otvoreno karakterišu moć i politika velikih sila", naveo je Merc. Ukazujući na rat Rusije protiv Ukrajine kao najjasniji primer nove surove stvarnosti, on je takođe rekao da Kina "sistematski eksploatiše zavisnost drugih". Merc je pozvao na "novo transatlantsko partnerstvo", prešavši na engleski jezik i upozoravajući da u "eri rivalstva velikih sila, čak ni SAD neće biti dovoljno moćne da idu same". "Moramo shvatiti s obe strane Atlantika da smo jači zajedno... Zato hajde da zajedno popravimo i oživimo transatlantsko poverenje", rekao je, dodajući da Evropa radi svoj deo. Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji – na kojoj učestvuju stotine istaknutih evropskih lidera, parlamentaraca, vojnih zvaničnika, akademika i drugih – pre godinu dana potpredsednik SAD Džej Di Vens (J.D. Vance) zaprepastio je učesnike oštrim kritikama, optužujući Evropu da ima opasnu politiku prema imigraciji i krajnje desničarskim političkim strankama. "Otvorio se raskol između Evrope i Sjedinjenih Država", rekao je Merc u svom govoru. "Potpredsednik Džej Di Vens je to rekao veoma otvoreno ovde u Minhenu pre godinu dana". Takođe, podvlačeći zabrinutost u Evropi, u izveštaju koji su napisali organizatori i koji je objavljen pre konferencije govori se o dolasku "politike rušenja" i navodi: "Najmoćniji od onih koji seku postojeća pravila i institucije je američki predsednik Donald Tramp (Trump)." Američku delegaciju ove godine predvodi državni sekretar Marko Rubio (Marco), koji je govorio o "odlučujućem trenutku" u svetu koji se "vrlo brzo menja pred nama". "Stari svet je nestao – iskreno, svet u kojem sam odrastao – i živimo u novoj eri u geopolitici, i to će zahtevati od svih nas da preispitamo kako to izgleda i kakva će biti naša uloga", rekao je Rubio pre polaska iz SAD u Minhen, gde će u subotu održati govor. Rubio se sastao s kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem nekoliko sati posle dolaska u Minhen. Pre polaska je rekao da će se verovatno sastati s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, iako, kako je rekao, nije "100 odsto" siguran. Upitan o ruskim napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, usled kojih su stotine hiljada ljudi u hladnoću i mraku tokom zime, Rubio je rekao da je to razlog zašto Vašington nastavlja mirovne napore. "Ljudi pate. Ovo je najhladnije doba godine. To je nezamisliva patnja", dodao je on. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je za RSE da očekuje da će razgovarati i s Rubiom. "Bićemo zainteresovani (za nastavak) naših redovnih kontakata na najvišim nivoima", rekao je Sibiha, koji je pozdravio posetioce, uključujući nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula (Johann Wadephul), na izložbi dronova u Ukrajinskoj kući u Minhenu. "Samo Tramp može da okonča rat, samo američka strana", rekao je Sibiha za RSE. Tramp je okončanje rata Rusije protiv Ukrajine postavio za prioritet otkako se vratio na predsedničku funkciju u januaru 2025, ali Moskva je pokazala malo spremnosti za kompromis, a dve nedavne runde razgovora između SAD, Rusije i Ukrajine nisu prevazišle razlike dve sukobljene strane oko ključnih pitanja, uključujući kontrolu nad teritorijom u ukrajinskom regionu Donbas. Ruski i ukrajinski zvaničnici su u petak izjavili da će se nova runda trilateralnih razgovora održati u Ženevi 17. i 18. februara. "Najznačajnija stvar koju možemo postići zajedno jeste okončanje rata dostojanstvenim mirom i stvaranje pouzdanih bezbednosnih garancija za Ukrajinu i za celu Evropu – tako da se niko u Evropi ne plaši da će ostati bez zaštite", napisao je ukrajinski Zelenski na X. Konferencija u Minhenu je otvorena nekoliko sati pošto je u poslednjim ruskim napadima na Ukrajinu, prema rečima zvaničnika, poginulo najmanje sedam ljudi. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija ispalila više od 150 dronova i jednu balističku raketu u noći između četvrtka i petka. Nekoliko zgrada u južnom gradu Odesi je pogođeno i zahvaćeno požarom, uključujući nekoliko skladišta u lučkom okrugu. Takođe je bilo nekoliko žrtava u granatiranju u istočnom gradu Kramatorsku, prema rečima gradonačelnika grada. Organizatori Minhenske bezbednosne konferencije su rekli da je ovogodišnji događaj najveći dosad, s više od 1.000 delegata, uključujući oko 50 šefova vlada i šefova diplomatije. Skup se održava u vreme globalnih previranja, s mogućnošću američkih vazdušnih udara na Iran, ruskom invazijom na Ukrajinu koja se približava četvorogodišnjici i tenzijama oko budućnosti NATO-a i transatlantskog saveza u širem smislu usled strahova od povlačenja SAD.

U Sarajevu je završen protest nekoliko stotina građana, koji su se okupili u blizini tramvajske stanice, 13. februara, dan nakon nesreće u kojoj je smrtno stradao dvadesettrogodišnji mladić, kada je tramvaj koji je iskočio iz šina udario u njega. Četiri osobe su povrijeđene. Na ovom mjestu je bila blokirana i glavna saobraćajnica. Vozač tramvaja je uhapšen zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično djelo protiv sigurnosti javnog prometa. Vozač inicijala A.K. (1978) se nalazi u prostorijama policije Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, saopšteno je iz ove institucije. Zbog ove nesreće, Vlada Kantona Sarajevo proglasila je Dan žalosti na području ovog kantona u subotu, 14. februara. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo (MUP KS) su na konferenciji za novinare, 13. februara, rekli da je do nesreće došlo kada je tramvaj iskočio iz šina prilikom skretanja lijevo, nakon čega je došlo do udara u putničko vozilo, metalni stub i zaštitnu ogradu na tramvajskoj stanici. Navedeno je i da je 23-godišnji mladić, koji je smrtno stradao, stajao na tramvajskoj stanici u momentu nesreće, te da je njegova smrt konstatovana na licu mjesta. "Teške tjelesne povrede, opasne po život, zadobila je maloljetna učenica koja je stajala na tramvajskoj stanici u trenutku nesreće. Lake tjelesne povrede zadobila je 24-godišnja pješakinja iz Sarajeva koja je otpuštena na kućno liječenje. Lake tjelesne povrede zadobio je i putnik u tramvaju, muškarac (60) iz Konjica koji je otpušten na liječenje. Lakše tjelesne povrede su utvrđene i 48-godišnjem vozaču tramvaja", kazala je Mersiha Novalić, portparolka MUP-a Kantona Sarajevo, dodajući da je uviđaj nastavljen i u petak, 13. februara na području Opštine Novi Grad. Inače, zbog iskakanja tramvaja iz šina, srušena je i tramvajska stanica. Čelnici Skupštine i Vlade KS izrazili su saučešće porodici i najbližima osobe koja je tragično izgubila život u saobraćajnoj nesreći.

Američka administracija je jako nezadovoljna onim što Milorad Dodik radi i on sigurno nema podršku nikoga iz administracije istakao zamjenik državnog sekretara SAD Christopher Landau tokom sastanka sa predsjedavajućim Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željkom Komšićem. "Njegovo djelovanje narušava političku stabilnost i buduće planove, kao i ekonomske projekte za koje je američka strana pokazala snažan interes i spremnost za saradnju," rečeno je tokom sastanka u Washingtonu, saopšteno je iz Komšićeve kancelarije. Predsjedavajući Komšić je spomenuo i nedavne izjave Milorada Dodika, koje je okarakterizirao kao šovinističke i islamofobične. Dodik je početkom sedmice rekao da je politički cilj njegove partije "pravo naroda na samoopredjeljenje do samostalnosti" i dodao da Republika Srpska ima prijatelje među koje je ubrojao novu američku administraciju. On je dan nakon što je kandidat SNSD Siniša Karan pobijedio na ponovljenom glasanju za predsjednika Republike Srpske, rekao kako je "Bosna i Hercegovina srušena", te da "želi dio onoga koji nam pripada". "Pravo naroda na samoopredjeljenje do samostalnosti je naš politički cilj. I nećemo odustati. Vjerujemo da, ukoliko dođe do vraćanja ovih nadležnosti RS, mi smo spremni da ostanemo u dejtonskoj arhitekturi. U ovome nećemo ostati sigurno", rekao je on na konferenciji za novinare. No, iz američkog State Departmenta su za Radio Slobodna Evropa rekli da SAD nastavljaju da podržavaju Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i suprotstaviće se svim postupcima koji prijete destabilizacijom. I iz Evropske komisije su povodom Dodikovih izjava rekli da "svi politički akteri, bez obzira na to da li su na funkciji ili ne, treba da se uzdrže i odreknu provokativne retorike i postupaka koji podstiču razdor." Predsjedavajući Komšić informirao je zamjenika državnog sekretara i da je ministar vanjskih poslova naše zemlje uputio pismo državnom sekretaru Marku Rubiju, kao i svim članicama Vijeća sigurnosti UN-a, upozoravajući na posljedice odredbe ugovora o lobiranju sa kanadskom kompanijom koje se tiču ultimativnog krajnjeg cilja – nezavisnosti RS-a od Bosne i Hercegovine. Tokom sastanka u Washingtonu Landau i Komšić su, osim aktuelne političke situacije, razgovarali i o jačanju ekonomske saradnje i energetske sigurnosti. Landau je na samom početku sastanka uputio saučešće povodom tragične nesreće koja se dogodila u Sarajevu u kojoj je poginula jedna, a četiri osobe povrijeđene kada je tramvaj iskočio iz šina.

Evropska unija (EU) očekuje da vlasti Srbije brzo reaguju na verbalne i fizičke pretnje i napade na novinare i da javno osude sve takve slučajeve, izjavio je u četvrtak šef Delegacije EU u Beogradu Andreas fon Bekerat. Posle sastanka ambasadora članica EU u Beogradu sa predstavnicima medijske zajednice, Fon Bekerat je na društvenoj mreži X napisao i da su nezavisni mediji čuvari javnog interesa, koji osiguravaju da pripadnici vlasti preuzimaju odgovornost za svoje postupke. "Bio sam domaćin sastanka o bezbednosti novinara sa kolegama (ambasadorima) i medijskim udruženjima. Očekujemo da vlasti Srbije brzo reaguju na verbalne i fizičke pretnje i napade i da javno osude sve takve slučajeve", naveo je Fon Bekerat. Sastanak je organizovan nakon što je na provladinim televizijama i portalima bliskim vlasti emitovan propagandni film koji targetira Veran Matića, člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara. U njemu je Matić je označen kao čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori ga optužuju i za proneveru velike sume novca. Iza filma je stala nevladina organizacija Centar za društvenu stabilnost, koji je prošle godine organizovao proteste podrške vlasti protiv antivladinih blokada koje su organizovali studenti kao odgovor na pad nadstrešnice u Novom Sadu. Takođe, Centar je potpisao i filmove u kojima se negiraju genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. i ratni zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. godine. Najavljene nove emisije o novinarimaOva organizacija je na svom Instagram profilu 12. februara objavila spisak sa više od 40 imena novinara i urednika, o kojima navodno planira da objavi emisije. U Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV) su ovu objavu ocenili kao "spisak za odstrel" kritički nastrojenih novinara i urednika i "direktno ugrožavanje njihovih života". "Ovakve prakse predstavljaju direktno targetiranje ljudi koji rade u javnom interesu i dodatno produbljuju već postojeću atmosferu pritiska, mržnje i stigmatizacije nezavisnih medija u Srbiji", navodi, između ostalog, NDNV. Šta je rekao resorni ministar?Oglasio se i ministar informisanja Boris Bratina koji je rekao da "ne vidi ništa strašno" u spisku Centra za društvenu stabilnost. On je u telefonskoj izjavi za televiziju Insajder rekao da ne može unapred da osuđuje ono što nije prikazano. "I ja ne mogu prosto pre nego što se te emisije prikažu, a video sam samo ovu o Veranu Matiću da osuđujem unapred nešto što se nije prikazalo", kazao je. U četvrtak je redakcija beogradskog nedeljnika "Radar" dobila pretnje ostavljene u sekciji komentara na njihovom portalu. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je krajem oktobra saopštilo da je u 2025. zabeleženo više od 280 incidenata prema novinarima u Srbiji. Od toga su 90 fizički napadi, a ostalo pretnje smrću i uvrede. Prema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

U Ubu, opštini na zapadu Srbije, u četvratk su organizovana dva skupa – lokalni aktivisti su dočekali studente u blokadi, dok su na drugom pristalice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), javlja Beta. Prema izveštajima Televizije Insajder, angažovan je veliki broj pripadnika policije – u uniformi i u civilu, a prisutni su i pripadnici interventne jedinice u opremi za razbijanje demonstracija. Grupa studenata iz Obrenovca, 40 km jugozapadno od Beograda, krenula je u šetnju do Valjeva gde će se u subotu 14. februara održati protest "povodom šest meseci od policijske brutalnosti" u tom gradu, a u četvrtak uveče stigli su u Ub. U isto vreme zakazan je i kontra skup pristalica SNS, zbog čega su, kako su kazali aktivisti iz tog mesta, podignute tenzije u Ubu. Skup pristalica vlasti se održava u centru Uba na poziv ministra za javna ulaganja Darka Glišića, koji je iz tog mesta, piše Insajder. Postavljeni su i bina i štandovi sa hranom, a pristalice SNS-a počele su da se okupljaju. Kako je naveo reporter Insajdera, deo njih u Ub dolazi organizovano autobusima iz različitih gradova Srbije, dok pojedini stižu i privatnim vozilima. Ovo okupljanje najavljeno je odmah nakon što je objavljena informacija da će studenti i aktivisti iz Uba organizovati doček kolega koji pešače iz Obrenovca ka Valjevu. Aktivista iz Uba Nemanja Ranković izjavio je da je cilj aktivista i građana da doček studenata protekne mirno i bez sukoba sa drugim okupljanjima. On je naveo da je razlog studentskog skupa u Valjevu obeležavanje šest meseci od incidenta u kojem su mladi pretučeni, dok je okupljanje u Ubu organizovano kako bi se studenti dočekali i pružila im podrška. U Valjevu, na zapadu Srbije, su tokom avgusta 2025. organizovani antirežimski protesti, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije. Okupljanja su bila reakcija na proteste u vojvođanskim mestima Vrbas i Bačka Palanka, gde su pristalice vlasti pirotehničkim sredstvima napadale demonstrante. Revolt je izazvalo i postupanje policije tog dana, a koju su demonstranti optužili da nije učinila ništa da spreči napade. U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile. Valjevo je bio jedan od gradova u kojima su zabeleženi najžešći sukobi demonstranata i policije. Organizatori protesta optužili su policiju za "brutalnost i represiju nad građanima". Ovi protesti bili su nastavak studentskih i građanskih protesta koji su započeti u novembru 2024. godine, nakon obrušavanja nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. U tragediji je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena.