Republička izborna komisija (RIK)Srbije usvojila je izveštaj o ukupnim rezultatima izbora za članove nacionalnih saveta 18 nacionalnih manjina, prenosi Beta. Nepravilnosti nisu utvrđene, ali je na četiri biračka mesta poništeno glasanje, a na jednom je konstatovano da nije moguće utvrditi rezultate. Na tim biračkim mestima, kako je rečeno na sednici RIK-a, biće ponovljeno glasanje, a datum će biti određen u zakonskom roku od tri dana. RIK je konstatovao da nije moguće utvrditi rezultate na biračkom mestu 17 u Bujanovcu, na izborima za nacionalni savet albanske manjine, jer zbir broja glasova ne odgovara broju upisanih birača i glasačkih listića. Glasanje je poništeno zbog većeg broja glasačkih listića od broja birača koji su glasali, na biračkom mestu 7 u Bujanovcu (albanska manjina), 31 u Subotici (bunjevačka manjina), kao i na biračkim mestima 10 i 32 u Subotici (mađarska manjina). U Nacionalnom savetu aškalijske nacionalne manjine, lista "Ujedinjene aškalije za Srbiju" imaće šest mandata, "Naš glas, naša budućnost" tri mandata, "Za napredak Aškalija" tri mandata i "Aškalije zajedno" tri mandata. U Bošnjačkom nacionalnom vijeću, "Sandžačka demokratska partija" imaće 13 mandata, "Čuvari sandžaka" 15 mandata, a "Pokret za ujedinjenje Bošnjaka" sedam mandata. U Nacionalnom savetu bugarske nacionalne manjine, lista "To smo mi, Prirodni pokret" imaće devet mandata, "Partija Bugara Srbije" šest mandata i "Demokratska partija Bugara" četiri mandata. U Nacionalnom savetu vlaške nacionalne manjine, svih 15 mandata imaće lista "Ujedinjeni Vlasi za ujedinjenu Srbiju". U Nacionalnom savetu grčke nacionalne manjine, lista "Grci zajedno" imaće sedam mandata, "Grci zajedno srcem za Srbiju" četiri mandata i "Ujedinjeni Grci za ujedinjenu Srbiju" četiri mandata. U Nacionalnom savetu egipatske nacionalne manjine, svih 15 mandata imaće lista "Egipćani Srbije". U Nacionalnom savetu makedonske nacionalne manjine, "Za Makedonce pre svega" imaće pet mandata, "Demokratska partija Makedonaca" četiri mandata, "Makedonci u Srbiji" jedan mandat i "Makedonci zajedno" devet mandata. U Nacionalnom savetu nemačke nacionalne manjine, "Zajednička lista podunavskih Nemaca" imaće svih 15 mandata. U Nacionalnom savetu poljske nacionalne manjine, svih 15 mandata imaće "Poljska sloga". U Nacionalnom savetu romske nacionalne manjine, lista "Ujedinjeni Romi za ujedinjenu Srbiju" imaće svih 35 mandata. U Nacionalnom savetu rumunske nacionalne manjine, lista "Rumuni zajedno, idemo napred" imaće 13 mandata, a "Rumunska partija" 10 mandata. U Nacionalnom savetu rusinske nacionalne manjine, "Rusini zajedno" imaće tri mandata, "Iskreno za Rusine i Rusinke" dva mandata i "Na talasu promena" 14 mandata. U Nacionalnom savetu slovačke nacionalne manjine, "Slovaci zajedno" imaće pet mandata, a "Služimo samo slovačkom narodu" 18 mandata. U Nacionalnom savetu slovenačke nacionalne manjine, lista "Slovenci zajedno" imaće svih 15 mandata. U Nacionalnom savetu ukrajinske nacionalne manjine, lista "Senjuk" imaće osam mandata i "Ujedinjeni" sedam mandata. U Hrvatskom nacionalnom vijeću, "Hrvatska nacionalna vizija" imaće 16 mandata, "Složno za HNV" četiri mandata i "Savez Hrvata Vojvodine" tri mandata. U Nacionalnom savetu crnogorske nacionalne manjine, "Crnogorski elektori Srbije" imaće 15 mandata, a "Jedinstveni" osam mandata. U Nacionalnom savetu češke nacionalne manjine, "Češka lista" imaće osam mandata, "Česi pobeđuju" četiri mandata i "Česi zajedno" tri mandata. Nacionalni saveti predstavljaju manjinske zajednice u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma.

Kandidatkinja Studentske liste Emilija Marković izjavila je da njihov program podrazumeva da Ustavni sud Srbije preispita sporazume postignute u okviru dijaloga sa Kosovom o normalizaciji odnosa. Ona je tako za televiziju N1 odgovorila na pitanje da li će Studentska lista, koja je pobedila na parlamentarnim izborima u Srbiji, ostati posvećena obavezama koje su preuzete u okviru dijaloga, koji se između Prištine i Beograda vodi posredstvom Evropske unije. "Mi još nismo uspostavili efektivnu vlast i mi ne znamo šta je tačno potpisano. Ali u okviru onoga što budemo pronašli da jeste dogovoreno ili potpisano - tražićemo mogućnosti: gde i kako možemo da delujemo, šta je eventualno podložno reviziji, ali pre svega, insistiramo na poštovanju Ustava i zakonitosti Republike Srbije", rekla je ona. Inače, stav Studentske liste je da će se po pitanju Kosova ponašati u skladu sa Ustavom Srbije, odnosno da je ono sastavni deo Srbije. Iz Evropske unije su napomenuli da promena vlasti u Srbiji ne menja obaveze koje ta zemlja ima u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, uključujući i one koje proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i Aneksa o njegovoj primeni. Srbija se ovim sporazumom, pored ostalog, obavezala da će poštovati teritorijalni integritet Kosova, te da neće ometati njegovo učlanjenje u međunarodnim organizacijama. Kosovo je, s druge strane, prihvatilo da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, koja bi srpskoj zajednici dala određeni nivo samomenadžiranja. Emilija Marković je ocenila da nove vlasti u Srbiji čekaju ozbiljni razgovori sa predstavnicima međunarodne zajednice oko razgovora između Beograda i Prištine, ali da "ti razgovori ovoga puta moraju krenuti sa nekih drugih osnova". "Sam studentski program je prejudicirao neke stvari, a to je da polazna osnova ipak mora biti Ustav Republike Srbije i osnovni principi međunarodnog prava", kazala je. Vlada Kosova bez promene pozicije o formiranju ZajedniceIz Vlade Kosova su u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da je njihova pozicija jasna već duže vreme kada je u pitanju formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, odnosno da je neophodno da se Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa potpiše, kako bi se garantovala njegova primena. Evropska unija je u nekoliko navrata saopštila da je ovaj Sporazum, u javnosti poznat i kao Francusko-nemački plan, pravno obavezujući za obe strane iako nije potpisan. Pored potpisa, zahtevi Kosova su i da se izruči Milan Radoičić, zajedno sa drugim pripadnicima oružane grupe koja je izvršila napad u Banjskoj 2023. godine, koji kosovske vlasti karakterišu kao napad na pravni i ustavni poredak Kosova. "Takođe, potrebno je povući pismo bivše premijerke Srbije Ane Brnabić, koje je uputila u Brisel, na adrese 27 država članica Evropske unije, a u kojem je istakla da Srbija ne poštuje teritorijalni integritet Kosova", navode iz Vlade Kosova. U ovom pismu Brnabić je navela da se Sporazum o putu ka normalizaciji i Aneks za njegovu implementaciju smatra prihvatljivim isključivo u kontekstu koji se ne odnosi na de facto i de jure priznanje Kosova. Iz Studentskog pokreta na upit RSE nisu želeli da komentarišu ove zahteve Kosova, već su naveli da će po formiranju nove Vlade, i nakon uvida u sva dokumenta i stanje, nova Vlada biti ta koja će dati odgovore. Bez direktne saradnje sa Srpskom listomKandidatkinja Studentske liste Emilija Marković ponovila je stav da neće biti saradnje sa Srpskom listom, vodećom strankom Srba na Kosovu koja je do sada delovala uz podršku Srpske napredne stranke i bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Objasnila je da će, ukoliko bude potrebe, novopostavljeni rukovodioci različitih institucija Srbije na Kosovu imati saradnju sa lokalnim predstavnicima. Srpska lista ima devet od deset poslanika rezervisanih za srpsku zajednicu u Skupštini Kosova i na čelu je svih deset opština sa srpskom većinom. Kada je reč o saradnji sa predstavnicima Srba u kosovskim institucijama, kandidat Studentske liste Jugoslav Gašić je naveo da će se komunikacija odvijati preko međunarodne zajednice. Napomenuo je i da Studentska lista nije politička partija, te da neće uspostavljati stranačku infrastrukturu na Kosovu. "Mi nećemo imati apsolutno bilo kakvu strukturu koja je kao politička partija na terenu", rekao je on za RTV Vojvodina. Srpska lista je nakon pobede Studentske liste u Srbiji izrazila nadu da će se institucionalna saradnja sa Beogradom nastaviti. Pored Srpske liste, u centralnim institucijama Kosova učestvuje i Nenad Rašić sa svojom strankom Za slobodu, pravdu i opstanak, koji je i ministar u Vladi Aljbina Kurtija. On je uoči izbora u Srbiji pružio podršku Studentskoj listi, kao i drugi opozicioni politički predstavnici Srba na lokalnom nivou. Srpska lista na sastanku sa američkom otprvanicom poslova Srpska lista se u međuvremenu sastala sa otpravnicom poslova ambasade Sjedinjenih Američkih država u Prištini, Anu Pratipati, sa kojom je razgovarala o aktuelnoj političkoj situaciji na Kosovu i položaju srpske zajednice. "Na sastanku je istaknut značaj nastavka dijaloga i komunikacije o svim pitanjima od suštinskog značaja za srpski narod na Kosovu i Metohiji, uz poseban akcenat na pronalaženje konkretnih rešenja koja bi doprinela poboljšanju njegovog svakodnevnog života", navodi se u saopštenju. Dodaje se da je ukazano i na potrebu za kontinuiranim "angažovanjem međunarodne zajednice u cilju očuvanja mira, stabilnosti i bezbednosti svih građana". Reakcija Srpske listeSrpska lista je saopštila da nakon pobede Studentske liste nije čula konkretno rešenje ili predlog za probleme sa kojima se suočava srpska zajednica, te da neće odustati od borbe za očuvanjem institucija Srbije, radnih mesta i primanja koja se izdvajaju iz budžeta Srbije. Navode da će kroz pozicije u kosovskim institucijama koristiti sve mehanizme kako bi se zaštitili interesi Srba. U tom kontekstu, Srpska lista je kao primer navela da njihovi poslanici imaju Ustavom zagarantovane mehanizme da spreče ustavne izmene, ili usvajanje odluka koje bi išle na štetu srpskoj zajednici. "Našem narodu danas nisu potrebne nove podele, pretnje i politička nadmetanja, već odgovornost, konkretna rešenja, sigurnost i jasna perspektiva ostanka i opstanka na svojim ognjištima", navodi se u saopštenju.

Irena Karić je osuđena na 12 godina zatvora presudom Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine zbog ubistva supruga Nijaza Karića. Vrhovni sud Federacije Bosne i Hercegovine je nakon provedenog pretresa, donio i javno objavio presudu 11. novembra kojom je optuženu Irenu Karić proglasio krivom za krivično djelo Ubistvo na podmukao način. Prethodno ju je Kantonalni sud u Sarajevu u decembru 2025. godine u ponovljenom postupku osudio na 9,5 godina zatvora za ubistvo, uz obrazloženje da je bila izložena dugotrajnom porodičnom nasilju. Optuženoj se u izrečenu kaznu zatvora uračunava vrijeme koje je provela u pritvoru od 10. maja 2023. godine, pa do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora. Karić se sudilo za ubistvo supruga Nijaza u porodičnoj kući na području sarajevske općine Stari Grad. U maju 2023. godine nanijela mu je povrede sjekirom po glavi, a potom pozvala Hitnu pomoć. Nijaz Karić je bio u komi i preminuo je u KCUS-u 28. juna 2023. godine.

Izaslanici Sjedinjenih Država Steve Witkoff i Jared Kushner završili su sastanak s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, koji je trajao približno dva i po sata, nakon dvodnevnih trilateralnih razgovora u Abu Dhabiju s ciljem okončanja ruske invazije na Ukrajinu. "Mislim da je ostvaren napredak. Mislim da je do njega došlo ranije danas", rekao je Witkoff za CNN na moskovskom aerodromu Vnukovo, neposredno prije nego što su američki izaslanici napustili Rusiju. "Ljudi nisu mislili da ćemo ponovo pokrenuti trilateralne razgovore. Ponovo smo ih pokrenuli. Dogovorili smo novi sastanak." Witkoff je također rekao da će evropski predstavnici učestvovati u narednoj rundi razgovora o sukobu u Ukrajini. "Oni su naši partneri i važno je da budu uključeni", rekao je novinarima. Očekuje se da će Witkoff i Kushner otputovati u Dublin, gdje će se sastati s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim. Prema medijskim izvještajima tokom sastanka s američkim izaslanicima, Putin je rekao da je prisustvo stranih trupa u Ukrajini neprihvatljivo, dodajući da bi njihovo eventualno raspoređivanje predstavljalo prijetnju nacionalnoj sigurnosti Rusije. Putin je također predložio primjenu uspješnih iskustava u rješavanju humanitarne situacije u Oleshkyju na situaciju u opkoljenom gradu Kostjantinivki, ključnom uporištu Kijeva u Donjeckoj regiji. Dodao je da će Rusija osigurati sigurnost i da će za razminiranje biti potrebno pet dana. Ured ukrajinskog predsjednika reagovao je na Putinov prijedlog o "humanitarnoj misiji" u Kostjantinivki, navodeći da je Rusija sličnu operaciju u okupiranom Oleshkyju iskoristila za dopremanje vojne opreme i rotaciju trupa, te dodajući da Kijev treba razjasniti detalje. Sastanak 12. novembra bio je deseti sastanak s Witkoffa sa Putinom, dok Washington nastavlja s naporima da posreduje u okončanju rata, uprkos tome što je malo znakova kompromisa o ključnim pitanjima koja dijele Moskvu i Kijev. Razgovori se održavaju u vrijeme kada ruski napadi i dalje ubijaju civile i oštećuju ukrajinsku energetsku infrastrukturu, dok Kijev tvrdi da ponovo dolazi do prekida u radu američkog satelitskog komunikacijskog sistema Starshield, koji prijete da otežaju ukrajinsku odbranu od zračnih napada. Iako se činilo da su razgovori u Abu Dhabiju 10. i 11. novembra donijeli samo ograničen humanitarni napredak, uz pripreme za veliku razmjenu zarobljenika, nije bilo naznaka proboja u pravcu mira. Američki zvaničnici opisali su pregovore kao teške, ali produktivne, dok su Moskva i Kijev ostali udaljeni u svojim stavovima, a Kremlj nije ponudio nikakve ustupke u vezi sa svojim tvrdim zahtjevima. Kremlj godinama insistira na tome da svaki mirovni sporazum mora uključivati potpunu kontrolu nad teritorijom u ključnoj istočnoj ukrajinskoj Donjeckoj regiji, koju ruske snage nisu uspjele zauzeti na bojnom polju. To pitanje se široko smatra ključnim za rješavanje sukoba. Međutim, razgovori su obuhvatili i šire sigurnosne aranžmane za Evropu, pri čemu Washington nastoji proširiti pregovore izvan Ukrajine. Iako bi takve rasprave potencijalno mogle uključiti evropske vlade u mirovni proces iz kojeg su do sada uglavnom bile isključene, Rusija je ranije koristila ovo pitanje kao još jednu veliku prepreku diplomatskom rješavanju rata. Oleksandr Krayev, analitičar ukrajinskog istraživačkog centra Ukrainian Prism sa sjedištem u Kijevu, rekao je za Current Time da izjave Zelenskog vidi kao "prvenstveno izraz poštovanja prema američkim pregovaračima i priznanje američkog angažmana u procesu", u kontekstu interesa Washingtona za "brz rezultat", za koji Kijev strahuje da bi mogao biti postignut "na račun Ukrajine". Ukrajinska vlada više puta je tvrdila da bi povećanje pritiska na Kremlj i njegovu ratnu mašineriju moglo promijeniti odnos snaga u ratu i prisiliti Rusiju na ozbiljne pregovore koji bi mogli zaustaviti sukob. Međutim, aktuelna američka administracija zauzela je pomirljiviji pristup prema Rusiji, nedavno ublažila sankcije i sklopila sporazum o dizelu s Moskvom, istovremeno pritiskajući Kijev da ne napada njene rafinerije nafte. Govoreći za Ruski servis RSE-a politički analitičar Aleksandr Morozov rekao je da "razgovori o obnavljanju neke vrste evropske sigurnosti zvuče gotovo apsurdno" dok Ukrajina doživljava "vrhunac ruske agresije". "Tokom cijele mirovne inicijative američkog predsjednika Donalda Trumpa, Moskva mu zahvaljuje na naporima, istovremeno manipulišući namjerom Washingtona da postigne prekid vatre", dodao je. Borbe nisu jenjavale ni 12. novembra. Rusija i Ukrajina razmijenile su nove napade bespilotnim letjelicama i projektilima, dok su američki izaslanici pristizali u Moskvu. U Kijevu su zabilježene eksplozije u kojima je, prema navodima zvaničnika, poginula najmanje jedna osoba. Još jedna smrt zabilježena je u južnoj regiji Herson, dok su napadi oštetili civilnu i energetsku infrastrukturu u zapadnoj regiji Rivne. Ruske vlasti izvijestile su o presretanju bespilotnih letjelica koje su letjele prema Moskvi te iznad nekoliko drugih regija, uključujući Rostov i Tulu.

The first trilateral negotiations between Russia, Ukraine, and the US since early this year produced a measured humanitarian breakthrough, but little tangible progress toward ending the war.

Proruski političar i bivši visoki državni funkcioner Srbije Aleksandar Vulin Aleksandar Vulin sastao se u Moskvi sa ruskim ministrom vanjskih poslova Sergejem Lavrovom, saopšteno je iz ovog ministarstva. Lavrov je, navodi se, rekao da Aleksandra Vulina odavno poznaje kao "jednog od vodećih političara Srbije" koji, kako je naveo, odlično razumije političke procese u kojima uvijek prepoznaje glavni cilj - interes srpskog naroda. Lavrov je također spomenuo da je Vulin predsjedavajući Nadzornog odbora 'Srbijagasa' i da taj posao "odražava zajedničku težnju ka obostrano korisnoj i uzajamno isplativoj saradnji". "U toku su razgovori o budućim isporukama gasa i novom dugoročnom ugovoru. Znam da je ovdje boravio i generalni direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović," rekao je Lavrov. Dodao je da ostaju u potpunosti posvećeni "svim našim sporazumima, kako prošlim tako i budućim." "Nadamo se da će i nova vlada osigurati kontinuitet strateškog partnerstva Srbije sa Ruskom Federacijom," rekao je ruski ministar vanjskih poslova. Vulin, koji se nalazi na američkoj crnoj listi zbog veza sa Kremljom, u Moskvi boravi od 4. novembra, kada je avion sa kojim je odletio prvenstveno vraćen nazad za Beograd zbog ponovne sigurnosne provjere putnika. Negirao je nezvanične informacije da nije prošao neophodnu sigurnosnu kontrolu na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu. On je nakon vraćanja aviona u Beograd rekao u telefonskom razgovoru za tabloid Informer da je riječ o pokušaju političkog obračuna sa njim, te da je išao službeno u Moskvu da bi razgovarao o gasnom aranžmanu za Srbiju. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, koji je bio u istom avionu, rekao je za N1 da je, nakon neplaniranog povratka aviona za Moskvu na beogradski aerodrom, sprovedena detaljna bezbednosna kontrola svih putnika i prtljaga. U međuvremenu Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je saopštilo da će formirati predmet radi provjere svih okolnosti događaja na Aerodromu "Nikola Tesla". Vulin važi za jednog od najjačih pristalica Kremlja u Srbiji. Od početka invazije na Ukrajinu u više navrata je bio u zvaničnim posjetama Rusiji.

Zvonko Veselinović, biznismen sa severa Kosova koji je pod američkim sankcijama zbog optužbi za organizovani kriminal, odleteo je za Tursku preko Bosne i Hercegovine, potvrđeno je za RSE iz bezbednosnih izvora u BiH. Kako je za RSE navedeno, Bosnu i Hercegovinu je napustio u ranim jutarnjim satima 11. novembra koristeći srpski pasoš. Prema izvorima RSE, sa Veselinovićem je bio njegov brat Žarko, takođe pod američkim sankcijama zbog optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Iz Sarajeva su odleteli redovnim putničkim letom ka Istanbulu. Nije poznat razlog njegovog napuštanja Srbije i odlaska u Tursku. Koliko je poznato, protiv Zvonka Veselinovića se u Srbiji trenutno ne vode krivični postupci. Do Veselinovićevog napuštanja Srbije je došlo dve nedelje nakon promene vlasti na parlamentarnim izborima 25. oktobra. Iako nova vlast još nije konstituisana, policija i tužilaštva su započela brojna hapšenja zbog raznih krivičnih dela. Ko je Zvonko Veselinović?Zvonko Veselinović je u javnosti predstavljen kao biznismen sa severa Kosova i nekadašnji poslovni partner Milana Radoičića, organizatora oružanog napada na kosovsku policiju u Banjskoj. Obojica su skoro pet godina pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, zbog optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Dosadašnje vlasti u Srbiji se, međutim, na "crnu listu" SAD nisu obazirale, a Veselinovićevim firmama, koje su takođe pod sankcijama, nastavile su da dodeljuju unosne poslove – poput učešća u izgradnji puteva. Za šta se optužuje Zvonko Veselinović?U izveštaju Sjedinjenih Američkih Država, kojim su 2021. obrazložene sankcije, navodi se da je Zvonko Veselinović lider organizovane kriminalne grupe, da je Milan Radoičić njegov zamenik, te da su umešani u šemu podmićivanja širokog spektra. Kriminalna grupa je, kako stoji u tom izveštaju, umešana u šverc narkotika, oružja i robe između Kosova i Srbije. U koruptivnoj šemi pominju se i političari, kojima je Veselinović, kako se navodi, pomagao u izbornoj kampanji, a zauzvrat bi ga oni "nagrađivali najboljim infrastrukturnim ugovorima". Nije precizirano o kojim je političarima reč. Pored SAD, Radoičić i Veselinović su zbog sumnji na korupciju od 2022. pod sankcijama i Velike Britanije. Dok u Srbiji posledica nema, sankcije su pravno obavezujuće za američke i britanske firme i građane, kojima je zabranjeno da posluju sa licima sa crne liste. A kosovske vlasti dovodile su Radoičića i Veselinovića u vezu sa teškim krivičnim delima, među kojima je i ubistvo političara sa severa Kosova Olivera Ivanovića. Vlasti u Prištini su Veselinovića povezivale i sa organizacijom barikada i nereda na severu Kosova, švercom nafte, droge i oružja. Beograd, međutim, te optužbe nije ispitivao. U Srbiji mu se sudilo dva puta zbog malverzacija i zloupotrebe položaja i oba puta je oslobođen.

Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da su netačne informacije da su osumnjičena odgovorna lica "Millennium Team" Stojan Vujko i Ivan Bošnjak, kao i Andreja Đulić iz ćerke firme "Danube Riverside" dala izjave u policiji, nakon čega su puštena na slobodu. Tužilaštvo je navelo da je 10. novembra izdalo izričite pisane naloge za njihovo pronalaženje i hapšenje zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo građenje bez građevinske dozvole. Reč je o građevinskim radovima na mestu nekadašnjeg hotela "Jugoslavija" u Beogradu, gde je predviđena izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa. U saopštenju se navodi da su u trenutku kada je policija privela osumnjičena lica u policijsku stanicu radi uručenja rešenja o zadržavanju, branioci obavestili da su tražili izuzeće postupajućeg tužioca i veštaka, kao i glavnog tužioca Trećeg osnovnog tužilaštva. Zbog zahteva o izuzeću javni tužilac je morao da se uzdrži od daljeg postupanja do odlučivanja o tim zahtevima, a u Trećem javnom tužilaštvu kažu da nisu bili obavešteni o zahtevu za izuzeća. To tužilaštvo je navelo da su pripremili za dostavljanje kompletne spise predmeta sa izjašnjenjima svih lica čije se izuzeće traži, ali da im je u Višem tužilaštvu rečeno da će biti primljeni u četvrtak, 12. novembra. U Trećem osnovnom tužilaštvu smatraju da državni praznik ne može biti razlog za odlaganje postupanja u hitnom predmetu kada su već izdati nalozi za hapšenje. Tužilaštvo je pozdravilo izjavu "Millenium Teama" da su njegova odgovorna lica spremna da sarađuju sa nadležnim državnim organima. VJT: Odlučićemo o zahtevu 'Millenium Teama' u najkraćem rokuViše javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da će odlučiti u najkraćem roku o zahtevu vlasnika "Millennium teama" za izuzećem tužioca Trećeg osnovnog tužilaštva i veštaka. Saopšteno je da će tu odluku doneti nakon što prouči navedene razloge za izuzeće, izjašnjenje glavnog javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, čije je izuzeće zatraženo, i spise predmeta. U saopštenju se navodi da je zahtev Stojana Vujka, jednog od vlasnika "Millennium Teama", stigao u VJT 10. novembra pred kraj radnog vremena. VJT je navelo da je od Trećeg osnovnog tužilašta zatražilo spise predmeta, kao i izjašnjenje glavnog javnog tužioca povodom zahteva za njegovo izuzeće. Milenijum tim: Nema zakonskih razloga za privođenjeKompanija Milenijum tim saopštila je da ne postoji nijedan zakonski razlog za lišavanje slobode njenih suvlasnika Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka, kao ni direktora njene kompanije Danube Riverside Andreje Đulića. U saopštenju koje prenose mediji, kompanija je navela da je nadležnim organima, uključujući i tužilaštvo, pružila svu traženu dokumentaciju koja se odnosi na predmet postupanja. "Pružili smo i svu potrebnu podršku tokom provera na gradilištu. Zakonski zastupnici kompanija sve vreme su na raspolaganju nadležnim organima, zbog čega nema opravdanja da se prema njima postupa kao prema licima čije je prisustvo neophodno obezbeđivati lišavanjem slobode", navodi se u saopštenju. Milenijum tim je ocenio da Treće osnovno javno tužilaštvo nije navelo okolnosti koje bi opravdavale lišavanje slobode. "Način na koji se ovaj predmet predstavlja javnosti ostavlja utisak samopromocije i otvara pitanje da li se kroz postupanje prema predstavnicima ovih kompanija pokušava zadobiti naklonost vlasti ili pojedinih političkih krugova", navedeno je u saopštenju Milenijum tima. Vučić: Hapšenje zbog jednog dokumentaNosilac opozicione liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić ocenio je da se privođenjem rukovodilaca kompanije "Millennium Tim" Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka želi "uništavanje jedne od najvećih građevinskih firmi." "Jeste čuli da je neko zbog jednog dokumenta hapšen, kao što su Vujko i Bošnjak? Rekli su da su radili bez građevinske dozvole", naveo je Vučić. On je optužio pobednika nedavnih parlamentarnih izbora, Studentsku listu, za nasilje i progon svih koji drugačije misle. Predstavnici Studentske liste još nisu preuzeli vlast jer nakon izbora 25. oktobra još nisu konstituisani ni parlament ni Vlada Srbije. Za Ministarstvo zahtev za dozvolu nepotpunMinistarstvo građevinarstva Srbije odbacilo je kao nepotpun zahtev ćerke firme Milenijum tima - Danube Riverside za izdavanjem građevinske dozvole za izgradnju kompleksa na mestu bivšeg Hotela "Jugoslavija" u Beogradu. Kako se navodi u javnom obrazloženju Ministarstva, uz zahtev nisu priloženi izveštaj o tehničkoj kontroli projekta, studija o uticaju na životnu sredinu, kao ni plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja. Prema podacima iz katastra koje navodi Ministarstvo, na parceli predviđenoj za gradnju je upisana hipoteka i vodi se upravni spor. Milenijum tim, odnosno njihova kompanija Danube Riverside, 15. oktobra je podnela zahtev za izdavanjem građevisnke dozvole za izgradnju novog hotela, stambene i poslovne kule, kao i podzemne garaže. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, kompanija može u roku od 30 dana da ispravi nedostatke i dopuni zahtev za izdavanjem građevinske dozvole. Danube Riverside je do sada radove na ovom kompleksu izvodio samo na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja pripremnih radova, koje im je izdato u aprilu 2025. Građevinska dozvola firmi, koja je tokom vlasti Srpske napredne stranke angažovana na ključnim infrastrukturnim projektima u zemlji, odbijena je dve nedelje nakon izbora na kojima je pobedu odnela Studentska lista. Rušenje hotela Jugoslavija krajem 2024. pratili su višenedeljni protesti građana i nevladinih organizacija koji su tvrdili da se uklanja vredan primer modernističke arhitekture i simbol grada. Primedbe su se odnosile i na plan da se na obali Dunava izgrade dve kule od oko 155 metara, uz upozorenje da bi zelene površine uz kompleks praktično postale privatne. Samo rušenje nekadašnjeg hotela izazvalo je i zabrinutost građana zbog navoda da se rušenjem oslobađa azbest iz šuta, što je Milenijum tim demantovao. Beogradski Institut IMS saopštio je da u građevinskom materijalu sa gradilišta nije pronađen azbest. Ipak dokumentacija koja se odnosi na projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, a koja bi trebalo da sadrži opis stanja objekta, analizu materijala i eventualnih rizika, do danas nije objavljena. Šta je Milenijum tim?Milenijum tim je jedan od većih igrača na ključnim infrastrukturnim projektima u Srbiji. U poslovima, koje ugovara i sa državom, zarađuje milione. Ova privatna srpska firma je jedan od graditelja Beograda na vodi – luksuznog naselja, čija je gradnja počela nakon nelegalnog rušenja na obali Save 2016. godine.  Jedan od najvećih projekata na kojima je Milenijum tim trenutno angažovan je izgradnja objekata za međunarodnu izložbu EXPO, čiji će Beograd biti domaćin 2027. godine. Vlasinici firme su Stojan Vujko i Ivan Bošnjak. Njihova imena našla su se među četvoricom biznismena, bliskih doskorašnjim vlastima u Srbiji, za koje je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) zatražio američke sankcije. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje. Milenijum tim je navode iz zahteva Džoa Vilsona odbacio kao neistinite.

Federalna uprava policije uhapsila je u Sarajevu dva državljanina Kine zbog sumnje da su učestvovali u organizovanju nezakonitog prevoza migranata. Obojica su predata Službi za poslove sa strancima Bosne i Hercegovine. Obojica su uhapšeni prilikom pretresanja stambenih i drugih objekata na području sarajevske opštine Ilidža. Pronađeni su i privremeno oduzeti mobilni telefoni i novac u različitim valutama. Policijska akcija je sprovedena po naredbi Suda Bosne i Hercegovine. "Predmetne aktivnosti su realizovane povodom prijave otmice pet državljana Narodne Republike Kine, koji su prilikom organizovanog nezakonitog prevoza prema državnoj granici Bosne i Hercegovine, s ciljem daljnjeg odlaska prema Italiji, postali žrtve protivpravnog lišenja slobode, fizičkog i psihičkog zlostavljanja, iznude i seksualnog nasilja. Za njihovo oslobađanje zahtijevana je otkupnina u iznosu od 15.000 eura po licu, uz prijetnje lišenjem života, dok su od pojedinih, iznuđivani iznosi putem elektronskih aplikacija za plaćanje", navodi se u saopštenju Federalne uprave policije, 11. novembra. Ističe se i kako je Tužilaštvu Bosne i Hercegovine podnesen Izvještaj o počinjenom krivičnom djelu protiv tri lica, dva državljanina Kine i jednog državljanina Pakistana, zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivično djelo "Organizovanje grupe ili udruženja za izvršenje krivičnog djela krijumčarenje migranata". "Daljnje aktivnosti na identifikaciji ostalih lica povezanih s predmetnim događajem i dokumentovanju svih okolnosti izvršenja krivičnih djela provodiće se u koordinaciji sa Tužilaštvom Bosne i Hercegovine", dodaje se. Prema podacima Tužilaštva BiH, u krijumčarenju migranata kroz BiH sve je veći udio stranih državljana. Među ranije uhapšenima osumnjičenim za krijumčarenje nalaze se državljani Turske, Egipta, Moldavije, Ukrajine, Bugarske i Afganistana. Krivični zakon BiH za ovo krivično djelo propisuje zatvorske kazne do 15 godina.

Američki predsjednik Donald Trump imenovao je Mikhaila Bogacheka za novog ambasadora Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu te je njegovo ime uputio američkom Senatu na potvrdu. Njegova nominacija objavljena je u saopštenju na službenim web stranicama Bijele kuće 10. novembra. Ambasadu SAD u Prištini trenutno vodi otpravnica poslova Anu Prattipati, nakon što je prethodni ambasador, Jeff Hovenier, krajem decembra 2024. završio svoj trogodišnji mandat. Ko je Mikhail Bogachek?Mikhail Bogachek je trenutno na dužnosti izvršnog direktora u Organizaciji američkih država (OAS), gdje nadzire administrativno poslovanje, finansije, nabavu, kadrovsku službu i informacione tehnologije, navodi se u biografiji objavljenoj na web stranicama te organizacije. OAS, osnovan 1948. godine, okuplja 35 država američkog kontinenta, a cilj mu je jačanje demokratije, zaštita ljudskih prava, sigurnost i razvoj. Prema njegovoj biografiji, Bogachek ima više od 25 godina iskustva u sektorima zdravstva, tehnologije i institucionalnog upravljanja. Prethodno je obnašao dužnost glavnog operativnog direktora u kompaniji VativoRx, koja se u SAD bavi upravljanjem farmaceutskim beneficijama. Takođe je osnovao kompaniju Cooperton, specijaliziranu za kibernetičku sigurnost i krizno upravljanje, kao i tvrtku PharmaLife, koja se bavi tehnologijom u farmaceutskom sektoru. Bogachek je diplomirao industrijsko inženjerstvo i inženjerstvo sistema na Tehnološkom institutu u Džordžiji (Georgia Institute of Technology), a doktorirao je iz područja bioinženjerstva. Takođe je završio program za poslovne lidere na Poslovnoj školi Harvard (Harvard Business School). Tečno govori ruski, ukrajinski i hebrejski jezik. Imenovanje za ambasadora na Kosovu dio je šireg popisa imenovanja koje je Trumpova administracija 10. novembra uputila Senatu. Imenovanje u vrijeme izazova u odnosima Kosova i SADBogachekova nominacija dolazi u trenutku kada se odnosi između Kosova i Sjedinjenih Država suočavaju s izazovima, uključujući odluku Vašingtona iz 2025. godine o obustavi Strateškog dijaloga. SAD je obustavio taj dijalog, izražavajući zabrinutost zbog postupaka tadašnje vlade prema srpskim institucijama na Kosovu te zbog njenih kritika upućenih Ustavnom sudu; prema ocjeni Vašingtona, takvi potezi su doveli do porasta napetosti i ograničili mogućnosti saradnje na zajedničkim prioritetima. U julu ove godine, američki State Department izjavio je za radio Slobodna Evropa da nastavak dijaloga zavisi o stvaranju potrebnih uslova, što uključuje i ispunjavanje obveza koje je Kosovo preuzelo prema srpskoj zajednici. Ranije ove godine, Trumpova administracija takođe je imenovala ambasadore za Albaniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu te Crnu Goru. Američki Senat potvrdio je Erica Wendta za ambasador u Albaniji 7. avgusta, dok kandidati za preostale tri zemlje još čekaju potvrdu.