Dve osobe su poginule, a 80 ljudi povređeno 17. oktobra kada je autubus sleteo s puta kod Sremeske Mitrovice, na severozapadu Srbije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Povređeni se prevoze u bolnicu u Sremskoj Mitrovici radi ukazivanja lekarske pomoći, navode iz policije. Do nesreće je došlo na putu Sremska Mitrovica-Jarak, a autobus je prevozio radnike firme "Heltcare". Iz policije navode da je autobus sleteo s puta i prevrnuo se na krov iz do sada nepoznaih razloga. "Na licu mesta su pripadnici policije i Hitne pomoći, kao i dežurni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, a u toku je zbrinjavanje povređenih i vrši se uviđaj ove saobraćajne nezgode", navodi se u saopštenju policije.

Evropska unija (EU) odobrila je Severnoj Makedoniji drugu tranšu od 16 miliona evra kroz Instrument za reforme i rast Zapadnog Balkana, saopštilo je danas Ministarstvo za evropska pitanja u Skoplju. Ukupan neto iznos od 16 miliona evra je kombinovana podrška: deo nepovratna sredstva i deo zajam, piše u saopštenju Ministarstva. Od tog ukupnog iznosa 7,4 miliona evra se uplaćuje direktno u državni budžet, dok je ostatak namenjen finansiranju infrastrukturnih projekata preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Konstatuje se da je Evropska komisija "utvrdila da Severna Makedonija ispunjava preduslove i opšte uslove za oslobađanje sredstava koji se odnose na demokratsko upravljanje, vladavinu prava, makroekonomsku stabilnost i upravljanje javnim finansijama". "Ocena Evropske komisije obuhvata korake Reformske agende 2024-2027. sa rokom do juna 2025. godine. Od ukupno 16 koraka, Republika Severna Makedonija je prijavila devet kao ispunjene na osnovu procene koju su napravile nadležne institucije", piše u saopštenju. Evropska komisija je, dodaje se, u okviru sopstvene tehničke procene, ocenila da su četiri od ovih koraka zadovoljavajuće ispunjena: tri u oblasti digitalizacije i jedan u oblasti poslovnog okruženja koji se odnosi na inspekcije. "Pored toga, Komisija je potvrdila značajan napredak u borbi protiv neformalne ekonomije kroz povećan broj inspekcija koje sprovode inspektori rada i tržišta", piše u saopštenju Ministarstva za evropska pitanja Severne Makedonije. Dodaje se da je za korake koji nisu u potpunosti sprovedeni, Evropska komisija odredila produženi rok (grejs period) za njihovu implementaciju do juna 2026. godine. Evropska unija je 1. septembra 2025. odobrila osam miliona evra iz prve tranše za Severnu Makedoniju kroz Instrument za rast Zapadnog Balkana. Tada je saopšteno da je približno 2,3 miliona evra bio grant i neto iznos od približno dva miliona evra kao zajam koji će biti dostupan putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan, a da neto iznos od približno 3,7 miliona evra predstavlja preostali deo zajma namenjen za direktnu budžetsku podršku. U taj iznos nije bilo uključeno približno 3,6 miliona evra za poravnanje dela sredstava koje je Severna Makedonija prethodno dobila kao predfinansiranje.

Kremlj je u petak izvijestio da bi samit između ruskog predsjednika Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Donalda Trumpa mogao biti održan u roku od dvije sedmice, ili nešto kasnije, ali da ima mnogo stvari koje treba razjasniti prije određivanja samog datuma. Trump i Putin su u četvrtak dogovorili da održe drugi samit o ratu u Ukrajini, za sada u Budimpešti, nakon što sastanak 15. avgusta na Aljasci nije uradio plodom, prenosi Reuters. Ovo iznenadno saopštenje uslijedilo je uoči sastanka između Trumpa i ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog, dok Washington razmatra slanje krstarećih raketa Tomahawk Ukrajini. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da će ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki sekretar Marko Rubio morati razgovarati i dogovoriti sastanak kako bi razjasnili mnoga pitanja prije samita. "Mnogo je pitanja, potrebno je odrediti pregovaračke timove i tako dalje. Dakle, sve će biti urađeno u fazama, ali, naravno, volja predsjednika je tu", rekao je Peskov. "To (samit) bi zaista moglo biti održano u roku od dvije sedmice ili nešto kasnije. Generalni je stav da ništa ne bi trebalo odgađati", istakao je. Peskov je rekao da Rusija ostaje otvorena za rješenje koje bi okončalo rat u Ukrajini mirnim putem. Moskva krivi Kijev i njegove evropske saveznike za zastoj u mirovnim pregovorima. Ukrajina, pak, optužuje Rusiju zbog neprihvatljivih zahtjeva i kažu da ne vjeruje da je Putin ozbiljan u namjeri da traži mir. Kremlj je posebno naveo da su Putin i mađarski premijer Viktor Orban razgovarali telefonom u petak o predstojećem samitu te da je Orban rekao da je Mađarska spremna da bude domaćin tog događaja.

Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) upozorila je da zarazne bolesti u Gazi "izmiču kontroli", s tim da samo 13 od 36 bolnica na toj palestinskoj teritoriji funkcioniše barem djelomično. "Bilo da je riječ o meningitisu... proljevu, respiratornim bolestima, riječ je o ogromnoj količini posla", rekla je Hanan Balkhy, regionalna direktorica UN-ove zdravstvene organizacije, prenosi AFP. WHO je u odvojenoj izjavi na društvenim mrežama u četvrtak objavio da je od stupanja na snagu primirja između Izraela i palestinskog pokreta Hamas, kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom, u Gazi počeo povećavati isporuke medicinskih zaliha zdravstvenim ustanovama. "Ove sedmice, više od 220 paleta osnovnih lijekova i medicinskih zaliha poslano je iz našeg skladišta na jugu za partnere koji podržavaju bolnice širom Gaze", naveo je WHO. Istovremeno, Svjetski program za hranu (WFP) izjavio je u petak da prosječno doprema oko 560 tona hrane dnevno u Gazu od početka primirja između Izraela i Hamasa, ali da to još nije dovoljno da zadovolji potrebe na tom području. S obzirom na uslove gladi u dijelovima Gaze, Tom Fletcher, podsekretar UN-a za humanitarna pitanja, izjavio je u srijedu da bi sada hiljade vozila s pomoći trebalo da ulazi u Gazu svake sedmice kako bi se ublažila kriza. "Još uvijek smo ispod onoga što nam treba, ali dolazimo do toga... Primirje je otvorilo uski prozor mogućnosti, i WFP se vrlo brzo i efikasno kreće u povećanju prehrambene pomoći", rekla je portparolka WFP-a Abeer Etefa novinarima u Ženevi. WFP je naveo da nije započeo distribuciju pomoći u Gazi, ukazujući na nastavak zatvorenosti dvaju graničnih prelaza, Zikima i Ereza, prema Izraelu na sjeveru palestinske teritorije gdje je humanitarna kriza najteža. "Pristup Gazi i sjevernoj Gazi je veoma izazovan", rekla je Etefa, dodajući da konvoji sa pšeničnim brašnom i gotovim obrocima imaju poteškoće u kretanju oštećenim ili blokiranim putevima s juga rata pogođene teritorije. Iako su male količine prehrambenih proizvoda stigle na sjever Pojasa Gaze, konvoji pomoći i dalje nisu u mogućnosti da dopreme veće količine hrane tamo, niti u druga područja. "Juče smo imali 57 kamiona (na jugu i centralnom području Pojasa Gaze). Smatramo to velikim pomakom, ali još nismo na nivou od oko 80-100 kamiona dnevno", rekla je Etefa.

Najmanje tri osobe su poginule, a 13 ih je povrijeđeno u eksploziji u stambenoj zgradi u rumunskoj prijestolnici Bukureštu, javilo je Rumunski servis Radija Slobodna Evropa. Gradonačelnik Bukurešta Stelian Bujduveanu rekao je da je do eksplozije najvjerovatnije došlo uslijed curenja plina. Od jačine eksplozije srušeni su podovi na dva sprata sedmospratne zgrade i razbijeni prozori na obližnjoj zgradi škole. U toku je potraga za osobama koje su možda zarobljene ispod ruševina.

Pukovnik Michael Randrianirina koji je predvodio pobunu vojnika kojom je svrgnut predsjednik Madagaskara Andry Rajoelina, položio zakletvu u petak kao novi šef zemlje. Randrianirina je prethodno objavio da oružane snage preuzimaju vlast na Madagaskaru, čime su završeni višesedmični protesti protiv Rajoeline i njegove vlade, uglavnom predvođenih mladima. Položio je zakletvu za novog predsjednika na ceremoniji u glavnoj prostoriji u Visokom ustavnom sudu zemlje. Njegov dolazak na mjesto predsjednika uslijedilo je samo tri dana nakon što je objavio da oružane snage preuzimaju vlast na Madagaskaru, zemlji u Indijskom okeanu kod istočne obale Afrike sa oko 30 miliona stanovnika. Ujedinjene nacije osudile su vojno preuzimanje kao neustavnu promjenu vlasti.

Policija u Beogradu uhapsila je Đ.Z. (21) zbog sumnje da je počinio ubistvo u naselju Beograd na vodi, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije u petak, 17. oktobra. On se sumnjiči da je u četvrtak oko 23.15 časova u Bulevaru Vudroa Vilsona ubio muškarca čiji se identitet utvrđuje. Kako se navodi, prilikom hapšenja su kod osumnjičenog pronađena dva pištolja s metkom u cevi i lična karta za koju se sumnja da je falsifikovana. Njemu se na teret stavlja izvršenje krivičnog dela teško ubistvo. "Policijski službenici su u službene prostorije doveli još jednu osobu prema kojoj je postupanje u toku", piše u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.

Američka služba za imigraciju i carine (ICE) saopštila je 16. oktobra da je uhapsila Radula Bojovića iz Crne Gore, koji je radio u policijskoj upravi Hanover Parka, u predgrađu Čikaga u državi Ilinois. Navodi se da je prekoračio boravak po B-2 turističkoj vizi zbog čega je priveden 15. oktobra 2025. u okviru akcija o sprovođenju imigracionog zakona. Prema saopštenju Ministarstva za unutrašnju bezbjednost SAD (U.S. Department of Homeland Security – DHS) Bojoviću je viza istekla 31. marta 2015. čime je nezakonito boravio u zemlji više od deset godina. Bojović je zaposlen u Policijskoj upravi Hanover Parka u januaru 2025. godine. Prema tvrdnjama te policijske uprave on je prošao sve potrebne bezbjednosne kontrole, uključujući proveru kriminalne istorije sa državnom policijom Ilinoisa i FBI-jem. Rodni Krejg (Rodney Craig), gradonačelnik Hanover Parka, rekao je u četvrtak veče na opšinskom sastanku, prenosi CNN, da su provjere koje su izvršili FBI i državna policija Ilinoisa otkrile su da nema kriminalne prošlosti. "Da policajac Bojović nije imao saveznu radnu dozvolu, ne bi bio zaposlen", naveo je Krejg. Diplomirao je na policijskoj Akademiji za sprovođenje zakona u predgrađu (Suburban Law Enforcement Academy – SLEA) u avgustu 2025. objavljeno je na fejzbuk strani Policijske uprave Hanover Park. Zapisnici te Policijske uprave potvrđuju da je Radule Bojović u januaru 2025. dobio odobrenje Upravnog odbora penzionog fonda i da je imao pravo na početnu platu od skoro 79 hiljada dolara godišnje. Iako je Bojovića uhapsila ICE zbog nezakonitog boravka, policijska uprava Hanover Parka ga je stavila na administrativni odmor dok se ne završe imigracioni postupci i ne reši njegov pravni status. ICE (U.S. Immigration and Customs Enforcement) je osnovana 2003. spajanjem istražnih i unutrašnjih odjeljenja bivše Carinske službe SAD i Službe za imigraciju i naturalizaciju. Ima više od 20.000 pripadnika i budžet od oko osam milijardi dolara. Predsjednik SAD Donald Tramp (Trump) je drugi mandat 20. januara počeo nizom dekreta kako bi se zaustavio priliv iregularnih imigranata u Sjedinjene Države. Na dan Trampove inauguracije, američki Senat s republikanskom većinom donio je prijedlog zakona kojim se zahtijeva od saveznih organa za sprovođenje zakona -pritvaranje iregularnih migranta osumnjičenih za krivična djela.

Mirovna misija NATO-a na Kosovu (KFOR) pozdravila je poštovanje sporazuma od strane kosovskih vlasti oko raspoređivanja pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Ovaj stav KFOR-a dolazi nakon što su 16. oktobra, na nekoliko minuta, vozila Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) boravila u Severnoj Mitrovici. Ministarstvo odbrane i policija Kosova su ustvrdili da su pripadnici KBS-a pogrešili put. KFOR je naveo da prihvata izjave koje su dali nadležni organi da je jedinica KBS-a greškom ušla u Severnu Mitrovicu i ubrzo se odatle povukla. "KFOR pozdravlja stalno poštovanje dugotrajnog dogovora od strane Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) da ne raspoređuju svoje pripadnike na sever Kosova bez prethodne najave i saglasnosti komandanta KFOR-a.Taj stav je ponovljen tokom telefonskog razgovora između komandanta KFOR-a i komandanta KBS-a, održanog 16. oktobra. Komandant KBS-a je naglasio da je jedinica KBS-a greškom privremeno skrenula sa svoje rute", naveo je KFOR u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). Prethodno je za RSE i zamenik direktora Policije Kosova za region sever, Veton Eljšani (Elshani), rekao da su pripadnici KBS-a u četvrtak bili u Severnoj Mitrovici "greškom" jer ih je GPS navigacija pogrešno dovela na sever. S druge strane, Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, saopštila je da je dolazak pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga u Severnu Mitrovicu "izazvao je uznemirenje srpskog naroda i podigao tenzije". Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije je pak zatražila hitnu reakciju međunarodne zajednice zbog prisustva nekoliko vozila Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Kosova te ocenila da se radi o "direktnom kršenju čvrstih garancija NATO-a". Kosovske snage bezbednosti ne smeju biti prisutne na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, bez prethodnog odobrenja KFOR-a na osnovu garancija Hašima Tačija (Hashim Thaci) 2013. godine u svojstvu premijera Kosova. Tači je tada razmenio pisma sa tadašnjim generalnim sekretarom NATO-a Andersom Fogom Rasmusenom (Anders Fogh Rasmussen) kojim se obavezao da Kosovske bezbednosne snage neće biti raspoređene na severu Kosova bez prethodne saglasnosti KFOR-a na Kosovu. Poslednji put, uz odobrenje KFOR-a, KBS je na severu bio 29. jula ove godine, tokom operacije kada je pronađeno telo osobe koja je skočila sa mosta u jezero Gazivode. KBS se trenutno nalazi u procesu transformacije u vojsku, nakon usvajanja zakonskih izmena. Taj proces bi trebalo da bude završen do 2028. godine.

Dan nakon objavljivanja teksta pod naslovom "Slučaj Aleksandra Mijaljevića: Optužbe za zloupotrebu u ličnu i korist bišve vlasti u Crnoj Gori", Radiju Slobodna Evropa (RSE) obratila se Andrea Ubović, medijska zastupnica kompanije "Bemax". Pozivajući se na Zakon o medijima Crne Gore, u ime "Bemax-a" od RSE je zatraženo obavljivanje demantija. "Aleksandar Mijajlović nikada nije bio vlasnik, suvlasnik ili zaposlenik kompanije 'Bemax'", navedeno je u mejlu. "Shodno tome, ni informacija da je Mijajlović napustio 'Bemax' 2023. godine i prodao svoj udjel za 1,5 miliona eura, a koja je u istom tekstu objavljena, a za koju se, tokom pisanja teksta, nijeste interesovali i provjeravali u kompaniji 'Bemax', nije tačna, budući da nije mogao prodati udjel koji nikada nije imao, niti napustiti kompaniju u kojoj nije bio", stoji u pismu zastupnice "Bemax-a". RSE ističe da su podaci o Mjaloviću i "Bemaxu", objavljeni u tekstu, preuzeti iz spisa Specijalnog tužilaštva Crne Gore.