Ukrajina je osudila veliki masovni ruski napad u noći između petka i subote kao pokušaj da se poremete mirovni pregovori u Ujedinjenim Arapskim Emiratima o okončanju skoro četvorogodišnjeg rata. Dok su se pregovarači iz SAD, Rusije i Ukrajine sastajali u subotu drugog dana razgovora u glavnom gradu UAE, Abu Dabiju, najmanje jedna osoba je poginula, dok su desetine povređeno u ukrajinskoj prestonici, Kijevu, kao i Harkivu na prvoj liniji fronta. Oba grada su pogođena u napadima raketama i dronovima u ranim jutarnjim satima, saopštile su ukrajinske vlasti. "Cinično, Putin je naredio brutalan, masovni raketni napad na Ukrajinu baš dok se delegacije sastaju u Abu Dabiju kako bi unapredile mirovni proces koji predvode Amerika", napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na X. "Njegove rakete nisu pogodile samo naš narod, već i pregovarački sto", dodao je on. Ukrajinske vlasti saopštile su da su ruske snage ispalile više od 370 dronova i 21 raketu različitih tipova. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je više od 6.000 stambenih zgrada ostalo bez grejanja posle napada i da se vatrogasne ekipe muče da obuzdaju nekoliko požara. On je rekao da je u kućama koje su ostale bez struje nedavno vraćeno centralno grejanje posle velikih vazdušnih napada 9. i 20. januara. Temperature u Kijevu su se 24. januara kretale oko minus 10 stepeni Celzijusa, dok su hiljade domaćinstava bile bez grejanja. U Harkivu je u noćnom napadu dronom povređeno 27 ljudi, rekao je regionalni guverner Oleh Sinjegubov. Gradonačelnik Igor Terehov rekao je da je napad trajao skoro dva i po sata, pri čemu je jedan od dronova pogodio izbeglički dom, dok su u drugim udarima oštećeni bolnica i porodilišta. Usled ruskih udara bez struje je ostalo od 1,2 miliona objekata širom zemlje. "Svaki takav ruski udar na našu energetsku infrastrukturu dokazuje da ne sme biti kašnjenja u snabdevanju protivvazdušnom odbranom", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posle napada. U prvom direktnom kontaktu između Rusije i Ukrajine u poslednjih nekoliko meseci, očekivalo se da će se pregovori u Abu Dabiju nastaviti u subotu. Nijedna strana dosad nije objavila nikakve konkretne rezultate. Pre početka pregovora, pomoćnici u Kremlju rekli su da je ruski predsednik Vladimir Putin zadovoljan gotovo četvoročasovnim razgovorima održanim tokom noći s izaslanikom Bele kuće Stivom Vitkofom (Steve Witkoff), zetom američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), i američkim zvaničnicima. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je dugogodišnji zahtev Rusije da ukrajinske snage napuste deo Donbasa koji još drže. Donbas je širok pojas teritorije na istoku Ukrajine i Rusija kontroliše oko 90 odsto te oblasti. "Dobro poznat stav Rusije je da (ukrajinske oružane snage) moraju da napuste teritoriju Donbasa, moraju biti povučene odatle", rekao je Peskov novinarima. "To je veoma važan preduslov". Zelenski, koji se dan ranije sastao s Trampom u Švajcarskoj, rekao je novinarima da će razgovori uključivati i pitanje teritorije u Donbasu. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Članovi Misije Evropskog parlamenta trodnevnu posetu Srbiji nastavili su 24. januara u Novom Sadu, gde se sastaju sa aktivistima i studentima. U ime delegacije Vladimir Prebilič, predstavnik Zelenih iz Slovenije u Evropskom parlamentu, položio je cveće kod Železničke stanice u tom gradu, odajući počast stradalima u padu nadstrešnice 1. novembra 2024. godine. Prebilič je u razgovoru s aktivistima koji su nekoliko meseci proveli u zatvoru ocenio da je apsurdna situacija da ljudi koji traže pravdu budu u pritvoru, dok se osobe odgovorne za tragediju "slobodno šetaju". Kako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), Prebilič je razgovarao sa šestoro novosadskih aktivista, koji su nakon hapšenja u martu nekoliko meseci proveli u zatvoru i kućnom pritvoru u Novom Sadu. Oni čekaju početak glavnog pretresa u postupku koji se protiv njih vodi pred Višim sudom u Novom Sadu. Njima se, uz još šestoro njihovih kolega koji se nalaze u inostranstvu, sudi po optužbi za rušenje ustavnog poretka. Aktivisti su upoznali Prebiliča sa postupkom koji se vodi protiv njih. "Mi ne tražimo političku podršku, tražimo vladavinu prava. Ovi naši primeri su kršenje ljudskih prava. Mi ćemo biti pokusni kunići, na kojima će se videti kako će se ovaj proces završiti. Još uvek nije bilo ovakvih postupaka u zemlji", rekla je Marija Vasić. Prebilič se nakon razgovora sa aktivistima uputio ka Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde će se delegacija Evropskog parlamenta sastati sa predstavnicima studenata. Evroparlamentarci su se dan ranije u Beogradu sastali sa predstavnicima vlasti, dela opozicije, medija, civilnog sektora i akademske zajednice. Na konferencij za medije, 23. januara, šefica delegacije Evropskog parlamenta Marta Temido izjavila je da su evroparlamentarci dobili "zabrinjavajuće izveštaje" o represiji nad demonstrantima u Srbiji. "Mi pozivamo na hitnu i nepristrasnu istragu svih optužbi. Takođe smo dobili zabrinjavajuće izveštaje o finansijskim, administrativnim i fizičkim pritiscima na zaposlene u akademskoj zajednici i ograničenje medijskih sloboda", rekla je Temido. Evropska delegacija u posetu Srbiji došla je tri meseca nakon što je u Evropskom parlamentu predsetavljena Rezolucija u kojoj se govori o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji godinu dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. U prethodnoj Rezoluciji, iz maja 2025, konstatuje se određeni napredak, ali se navodi da Srbija i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU. To su unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema - građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti. U Srbiji više od godinu dana traju antivladini protesti, sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Učesnici protesta i deo opozicije optužuju vlast za represiju, što vlast negira.

Opozicioni poslanik u Skupštini Srbije Radomir Lazović izjavio je da ga je u petak fizički napao nepoznati muškarac na ulici u Beogradu. Član Zeleno-levog fronta (ZLF) napisao je na društvenoj mreži Facebook da se napad dogodio u blizini Narodne skupštine. "Fizički je nasrnuo na mene, telom se zaleteo i udario me ramenom dok sam hodao ulicom. Delovalo mi je kao da je poslat da time prenese neku poruku, ne znam da li da me zastraši ili samo uznemiri", saopštio je Lazović. Lazović je dodao da situacija nije eskalirala, te da je policija reagovala profesionalno. "Pokušao je da pobegne, ali sam uspeo da ga pratim i obavestim policiju koja je reagovala profesionalno", rekao je Lazović. On je uz objavu postavio i fotografiju navodnog napadača u trenutku dok sa njim razgovara pripadnik policije. Lazović je podsetio da je ovaj napad samo jedan u nizu napada i pretnji koje dobijaju članovi Zeleno-levog fronta. Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor na hitan upit upućen Ministarstvu unutrašnjih poslova da li je policija identifikovala napadača. Incident se dogodio u danu kada je delegacija Evropskog parlamenta u zvaničnoj poseti Srbiji. Evroparlamentarci su imali niz sastanaka, između ostalih, sa predstavnicima opozicije u parlamentu, među kojima je bio i Lazović. Režim u Srbiji optužio je evropsku delegaciju da su došli kako bi "podržali blokadere", aludirajući na studentske blokade fakulteta koje su mesecima trajale kao odgovor na tragediju u Novom Sadu krajem 2024. godine, kada je poginulo 16 osoba. Zvaničnici Srbije takođe su optužili predstavnike opozicije da su od evroparlamentaraca tražili "međunarodnu izolaciju" zemlje.

Državljanin Bosne i Hercegovine Selver Hrustić, kojeg je kao ruskog dobrovoljca zarobila Ukrajina, mogao bi biti zadržan do okončanja vojne agresije protiv Ukrajine, saznaje Radio Slobodna Evropa iz Službe sigurnosti Ukrajine. Za RSE su iz ove institucije rekli da, osim ove mogućnosti, Hrustić može biti prebačen i u Rusiju. "Može biti prebačen u državu agresora na njen odgovarajući zahtjev, u okviru mjera usmjerenih na oslobađanje ukrajinskih branitelja koji se nalaze u zarobljeništvu", rečeno je u odgovoru za RSE. RSE je zatražio odgovor i na pitanje o mogućnosti suradnje s BiH, gdje bi Hrustić bio procesuiran zbog sudjelovanja na stranom ratištu, na što su iz Službe rekli da "informacije koje se odnose na suradnju Ukrajine sa stranim tijelima za provođenje zakona i specijalnim službama vezanim za operativne i službene aktivnosti predstavljaju informacije s ograničenim pristupom i ne podliježu objavljivanju". Iz Ministarstva pravde BiH su za RSE rekli da nisu zaprimili nikakvu oficijalnu informaciju o Hrustiću, niti raspolažu informacijom da je predmet potrage od strane nekog pravosudnog tijela u Bosni i Hercegovini. Tužiteljstvo BiH je ranije za RSE reklo da nemaju informacije o Hrustiću, kao i da će službeno zatražiti provjeru ove osobe. Informaciju o bh. državljaninu koji je zarobljen u Ukrajini objavio je United24 Media, medijski projekt ukrajinske vlade, u januaru 2026. godine. U videu objavljenom na društvenim mrežama Hrustić je rekao da je potpisao ugovor s Ministarstvom odbrane u Moskvi u septembru 2025. godine. "Oni to predstavljaju kao da mi nekoga branimo u Ukrajini. To je propaganda", govori Hrustić u videu. Prema United24 Media, Hrustića su ukrajinske snage zarobile u januaru 2026. u smjeru Harkiva. Muškarac u videu, prema United24 Media, imao je probleme sa zakonom u nekoj od EU zemalja i rekao je da mu je obećano da će nakon šestomjesečnog ugovora s ruskom vojskom dobiti odvjetnika koji će mu pomoći s njegovim problemima. Radio Slobodna Evropa je saznao da je Hrustić, porijeklom iz Zenice, studirao historiju na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a potom neko vrijeme boravio i radio u Njemačkoj. Ovaj 35-godišnjak u videu govori da osobe poput njega dolaze i budu poslane da ubijaju ljude za novac. "Savjetujem svima da ne potpisuju ugovore s ruskom vojskom, jer oni drukčije gledaju na takve ljude. Jedan oficir mi je rekao da nas ne zovu vojnicima. On je rekao da smo mi plaćenici koji ubijaju druge ljude za novac. Jedan Rus je na to rekao – ali ja sam patriota, a on mu je rekao – ti ubijaš ljude za novac. To je sve." Kaže i da mu je obećano da neće biti poslan u napade u Ukrajinu, ali da se desilo upravo to – naređeno mu je da pokušava proboj kroz ukrajinska sela, povremeno se skrivajući u podrumima. Hrustić je u kratkom videu rekao i da plaćenike šalju na bojišnicu s pola litre vode i jednom ili dvije male kutije mesa. "Dva čovjeka, ja i kolega, moramo podijeliti pola litre vode i malo hrane. Nekad neki izađu da nešto nađu i poginu. Mnogi griješe. Izađu i ubije ih dron. Dronovi su užasni", kaže ovaj državljanin BiH u videu. On tvrdi da je smrtnost među ruskim plaćenicima visoka i da su šanse za preživljavanje jako male. Rekao je i da je imao plaću 210.000 rubalja (oko 2.300 eura). Pridruživanje stranim vojskama je krivično djelo prema Krivičnom zakonu BiH. Ranije je zbog odlaska na ratište u Ukrajinu, odnosno zbog pridruživanja ruskoj vojsci, procesiran jedan bh. državljanin Gavrilo Stević, koji je pravomoćno oslobođen optužbi da je ratovao 2015. godine zbog nedostatka dokaza. Drugi slučaj Darija Ristića, koji je po povratku u BiH u septembru 2025. uhapšen, je u toku. Kako RSE saznaje, očekuje se podizanje optužnice i sporazumno priznanje krivice. Među onima koji su se pridružili ruskoj vojsci je i Mario Kuzmanović iz Modriče, koji je nestao krajem 2024. godine na ratištu. RSE je krajem prošle godine pisao i o slučaju Petra Popovića, još jednog bh. državljanina koji se pridružio ruskoj vojsci, za kojeg je BiH zatražila raspisivanje potjernice, što je INTERPOL odbio. Dosad je poznato da se nešto više od 20 osoba iz BiH priključilo ruskoj vojsci.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) produžila je operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 20. februara, saopštila je ova kompanija na svom sajtu 23. januara. "Nova licenca omogućava održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva, uključujući rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje, kao i finansijska poravnanja", saopštio je NIS. NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 20. januara da je NIS podneo zahtev američkoj administraciji za produženje licence za rad, dok traju dogovori o tome. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). Prethodna licenca za nastavak rada, koju je NIS dobio pre tri sedmice, ističe u ponoć.

Glavni tužitelj Osnovnog tužilaštva u Prizrenu Petrit Kryeziu izjavio je u petak da je 109 osoba pritvoreno na 48 sati, a sumnjiče se za zloupotrebu glasova na prijevremenim izborima 28. decembra. Vlasti su potvrdile da su pritvorenici članovi izbornih komisija, a među njima su i članovi porodica kandidata za parlament. Kryeziu je na konferenciji za novinare rekao da su se sve manipulacije dogodile u opštinskom centru za brojanje glasova i da su utjecale na glasove za kandidate. Po njegovim riječima, to se nije moglo dogoditi bez dogovora između članova opštinskih izbornih komisija četiri najveće političke stranke. "Govorimo o opštini Prizren, gdje je dodano čak 40.497 glasova, a uklonjeno čak 27.520. Dakle, ukupna razlika u zloupotrebama je 68.017 glasova", rekao je Kryeziu. Istkanuo je da je utvrđeno da samo na jednom biračkom mjestu nije bilo zloupotrijebe glasova, dok je broj krivotvorenih glasova za jednog kandidata premašio 6000. Pritvor više od stotinu osoba određen je nakon sumnji da je došlo do velikih manipulacija glasovima, posebno unutar političkih subjekata na prijevremenim izborima 28. decembra. To je prisililo Centralnu izbornu komisiju na ponovno prebrojavanje glasova koje traje već nekoliko dana. Komisija je, ranije ovog mjeseca, nakon početne istrage utvrdila razlike u glasovima za kandidate za zastupnike u parlamentu. Potom je, tokom djelomičnog ponovnog prebrojavanja glasova, otkrila velike razlike. Nakon toga su tužitelji su počeli prikupljati podatke o sumnjama na moguću manipulaciju, dok je izborna komisija otpustila političke predstavnike u opštinskoj komisiji u Prizrenu. Na Kosovu je manipulacija glasovima kazneno djelo za koje su predviđene zatvroske kazne. Međutim, nevladina organizacija ÇOHU objavila je nedavno istraživanje koje je pokazalo da više od 90 posto slučajeva izborne manipulacije završava uvjetnim ili novčanim kaznama. Većina parlamentarnih kandidata, kojima je tokom ponovnog prebrojavanja oduzeto najviše glasov,a negirala je bilo kakvu umiješanost u zloupotrebe i osudila ih je. Vladajuća stranka, Pokret Samoopredjeljenje, vršitelja dužnosti premijera Albina Kurtija, pobijedila je na izborima 28. decembra, s više od 51 posto osvojenih glasova. Očekuje se da će imati 57 mjesta u desetom sazivu i formirati novu vladu. No, ponovno prebrojavanje, za koje se ne očekuje da će utjecati na konačan ishod, moglo bi odugovlačiti proces.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine je odlučio da Vlada Republike Srpske, imenovana 2. septembra prošle godine, nije ustavna, a na osnovu zahtjeva koji je 9. septembra podnijela grupa poslanika u Parlamentu BiH. Za njih je sporno što je mandatara za sastav nove Vlade ovog bh. entiteta, dotadašnjeg ministra poljoprivrede Savu Minića, predložio Milorad Dodik, koji se tada predstavljao kao predsjednik Republike Srpske (RS). Ustavni sud ističe da su odluke koje je ta Vlada donijela od 2. septembra do 18. januara, kada je Savo Minić podnio ostavku, u suprotnosti sa Ustavom BiH. Dodiku je početkom avgusta potvrđena presuda Suda BiH za nepoštovanje odluka visokog predstavnika, kojom je osuđen na godinu dana zatvora – što je on ubrzo otkupio, u skladu sa zakonom – i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija. Ovo znači da u trenutku predlaganja Minića za mandatara, Dodik više formalno-pravno nije bio na funkciji predsjednika. Prema Ustavu RS-a, entitetski predsjednik predlaže mandatara za sastav nove Vlade. Iako je Dodik prvobitno tvrdio da je on i dalje predsjednik RS-a, kasnije se predomislio, te je Narodna skupština RS-a kao v.d. ove funkcije imenovala njegovu dugogodišnju savjetnicu, Anu Trišić Babić. Vlasti u RS-u su pokušale da preduhitre odluku Ustavnog suda BiH, jer je 19. januara Narodna skupština RS-a usvojila ostavku Save Minića, te ga nešto kasnije na istoj sjednici ponovo imenovala za premijera. Ovaj put, kao mandatara ga je imenovala Ana Trišić Babić. Ustavni sud BiH je već u novembru prošle godine raspravljao o ustavnosti nove Vlade RS-a, ali su odluku odgodili za ovu sjednicu.

Tužiteljstvo Tuzlanskog kantona podiglo je optužnicu protiv osam osoba osumnjičenih za iskorištavanje dvije maloljetne djevojčice za prostituciju i seksualno iskorištavanje. Optuženi su Besim Kopić, Miralem Halilović, Jasmin Modrić i Dževad Požegić, koji su u vrijeme počinjenja krivičnog djela bili policajci. Među optuženima su i Šemsudin Kadrić, Sulejman Šehić i Nedim Avdić, te bivši parlamentarac i univerzitetski profesor Zijad Jagodić. Prema optužnici, Kopiću, Kadriću, Haliloviću, Modriću i Šehiću se stavlja na teret da su od aprila 2024. do jula 2025. godine vrbovali, navodili, prevozili na različite lokacije, predavali drugim licima i skrivali dvije, tada 15-godišnje djevojčice u svrhu seksualnog iskorištavanja i prostitucije, te ih osobno seksualno iskorištavali i primali novac za to. Jagodiću, Požegiću i Avdiću se na teret stavlja da su seksualno iskorištavali djevojčice i plaćali im za to, svjesni da su maloljetne i da su žrtve trgovine ljudima, saopćili su iz Tužiteljstva Tuzlanskog kantona. Svi su uhapšeni 29. oktobra prošle godine i nalaze se u pritvoru. Optužnica je dostavljena Kantonalnom sudu u Tuzli na potvrđivanje, a nadležni sud odlučit će o eventualnom produženju mjere pritvora. Za krivično djelo za koje se terete predviđena je kazna zatvora od najmanje deset godina. Tužiteljstvo je navelo da su djevojčice trenutno smještene i zbrinute u ustanovama socijalne zaštite, gdje im se pruža sva potrebna zdravstvena i psihosocijalna zaštita te da je sudski postupak, zbog zaštite maloljetnica, zatvoren za javnost.

Predsednik Nadzornog saveta državnog preduzeća "Srbijagas" Aleksandar Vulin sastao se u Moskvi sa potpredsednikom Vlade Rusije Aleksandrom Novakom. Iz ruske vlade je saopšteno da su razgovarali o perspektivama bilateralne saradnje u energetskom sektoru. Srbija dominantno zavisi od ruskog gasa, a nije se pridružila sankcijama Evropske unije uvedenim Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Zvaničnici Srbije, koja je kandidat za članstvo u EU, nastavili su da održavaju kontake sa Moskvom. Prema saopštenju ruske vlade, Novak je naveo da se Srbija tradicionalno smatra glavnim partnerom Rusije. "Realizacija obostrano korisnih projekata u energetici, transportu, infrastrukturi i informacionim tehnologijama daje značajan zamah održavanju i produbljivanju bilateralnih odnosa", rekao je. Kako je navedeno Novak je dodao da u složenoj međunarodnoj situaciji trgovinski i ekonomski odnosi između Rusije i Srbije nastavljaju da se brzo razvijaju. Vulin je, kako su preneli srpski mediji, izrazio očekivanje da će u februaru biti nastavljeni razgovori o dugoročnom gasnom aranžmanu sa Rusijom. Srbija je u decembru dobila kratkoročni ugovor sa Rusijom za nabavku gasa do 31. marta. Aleksandar Vulin, koji je na čelu Ruskog istorijskog društva u Srbiji sreo se u Moskvi i sa Aleksandrom Duginom, jednim od vodećih ideologa Kremlja i bliskim prijateljem Vladimira Putina. Vulin je od sredine 2023. pod američkim sankcijama, između ostalog, i zbog saradnje sa Rusijom. U vreme kada je sankcionisan bio je na čelu Bezbednosno-informativne agencije Srbije, a ostavku je podneo nekoliko meseci kasnije. Vulin je prethodnu deceniju bio na političkim funkcijama - od direktora Vladine kancelarije za Kosovo, preko resora odbrane i unutrašnjih poslova koje je vodio, do pozicije prvog čoveka srpske bezbednosne službe. Direktne kontakte sa ruskim zvaničnicima Vulin je nastavio da održava i nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Koalicioni partner je predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Predsjednik Sjedinjenih Država Donald Trump izazvao je ogorčenost među britanskim poslanicima i veteranima nakon što je naveo da su snage NATO-a ostale podalje od prve linije fronta u Afganistanu. Trump je komentare iznio u intervjuu za Fox News u kojem je ponovio svoju sugestiju da NATO ne bi podržao Sjedinjene Države kad bi se to od njega zatražilo. "Nikada nam nisu trebali. Reći će da su poslali neke trupe u Afganistan... i jesu, ostali su malo postrani, malo dalje od prve linije fronta", kazao je Trump. Njegove izjave su izazvale osude cijelog političkog spektra, a kritičari su podsjetili na to da je 457 Britanaca izgubilo život u Afganistanu te isticali Trumpovo izbjegavanje vojne službe u Vijetnamu, piše DPA. Calvin Bailey, laburistički poslanik u parlamentu i bivši oficir RAF-a koji je služio uz američke specijalne jedinice u Afganistanu, rekao je za Press Association datvrdnja Trumpa "nimalo ne odgovara stvarnosti koju smo iskusili mi koji smo ondje služili". Konzervativni poslanik Ben Obese-Jecty, koji je služio u Afganistanu kao kapetan u Kraljevskom jorkširskom puku, rekao je da je "tužno vidjeti kako predsjednik Sjedinjenih Država tako obezvređuje žrtvu naše nacije i naših NATO partnera". Predsjednica Odbora za spoljne poslove Emily Thornberry opisala je to kao "mnogo više od greške" i "uvredu" za porodice poginulih. Trump je prethodno kritikovan zbog izbjegavanja regrutacije za borbu u Vijetnamu zbog dijagnoze koštane izrasline na petnoj kosti, tvrdnja koja je bila predmet značajnih sumnji, podsjeća DPA. Ujedinjeno Kraljevstvo pretrpjelo je drugi najveći broj vojnih žrtava u sukobu u Afganistanu, iza Sjedinjenih Država, koje su izgubile 2.461 vojnika. Američki saveznici ukupno su izgubili 1.160 ljudi u sukobu, što je oko trećine ukupnog broja žrtava koalicije. Bailey je naveo i veliki broj poginulih po glavi stanovnika koji je pretrpjela Danska, koja je poslala vojnike da se bore uz Britance u pokrajini Helmandu, a sada je morala da se odupre Trumpovom pokušaju aneksije Grenlanda.