Ponuda Tema

Protokoli Sionskih Mudraca - II i III

   Ekonomski ratovi su osnov jevrejske prevlasti. Pokazna (previdna) administracija i tajni sastanci. Uspesi razornih doktrina. Uloga štampe. Prilagođavanje u politici. Vrednost zlata i dragocenost jevrejske žrtve.
PROTOKOL II

   Za nas je neophodno potrebno da ratovi, po mogućnosti, ne donose nikakve teritorijalne koristi; to će prebaciti rat na ekonomsku osnovu i narodi će u našoj pomoći sagledati silu naše prevlasti, a takvo stanje stvari staviće obe strane na raspoloženje našoj internacionalnoj agenturi, koja je snabdevena milionima očiju, pogleda nesprečavanim nikakvim granicama.
Tada će naša međunarodna prava smrviti nacionalna prava i vladaće narodima isto onako kao što građansko pravo pojedinih država upravlja međusobnim odnosima svojih podanika.  
    Administratori, koje mi vrbujemo iz publike zavisnosti od njihovih ropskih sposobnosti, neće biti lica pripremljena za upravljanje, i stoga če oni lako postati pioni u našoj igri, u rukama naših učenih i  genijalnih savetnika, specijalista vaspitanih još iz ranog detinjstva za upravljane poslovima celog sveta. Kao što vam je poznato, ovi naši specijalisti crpili su radi upravljanja potrebne podatke iz naših političkih planova, iz eksperimenata i iskustva istorije, iz posmatranja svakog tekućeg momenta. Goji se ne rukovode praktikom bespristrasnih istorijskih posmatranja već teoretičnom rutinom, bez ikakvog kritičkog odnosa prema njenim rezultatima. Prema tome mi nemamo potrebe da od njih zaziremo - neka se oni za sada vesele ili žive u nadama na nove zabave, ili u uspomenama o preživljenim. Neka za njih igra najglavniju ulogu ono što smo im mi ulili da priznaju za zahteve nauke (teorije). U tom cilju mi stalno, putem naše štampe, pohranjujemo slepu veru u njih.
    Intelektualci Gojski ponosiće se svojim znanjima i, ne proveravajući ih logički, sprovodeći u delo sva pocrpena iz nauka saznanja koja su naši agenti vešto iskobinovali u cilju vaspitanja i obrazovanja umova u za nas potrebnom pravcu.
    Nemojte misliti da su naša tvrđenja prazna i neosnovana: obratite pažnju na uspehe darvinizma, marksizma, ničeizma, koji su tako zgodno sa naše strane udešeni. Razorni i pogubni značaj ovih pravaca za gojske umove bar za nas mora biti očigledan.
    Mi se moramo obazirati na savremene misli, karaktere, tendencije naroda, da ne bismo imali promašaja u politici i upravljanju administrativnim poslovima. Trijumf našeg sistema, čije delove mehanizma možemo različito raspoređivati, prema temperamentu naroda kojeg srećemo na svom putu, ne može imati uspjeha ako se praktična primena ne bude osnivala na sumiranju prošlosti u vezi sa sadašnjošću.
    U rukama savremenih država nalazi se velika sila koja stvara kretanje misli u narodu - to je štampa. Uloga štampe je da iznosi tobož neophodne zahteve, da prenosi žalbe narodnoga glasa, da izražava i stvara nezadovoljstvo. Ali države se nisu umele koristiti ovom silom i ona se našla u našim rukama. Kroz nju smo se dočepali uticaja ostajući ipak u senci i zaklonu; zahvaljujući njoj mi smo prikupili svoje rezultate, bez obzira na to što smo ih morali ostvarivati uz pomoć čitavih potoka krvi i suza. Ali mi smo se okupili žrtvujući mnoge iz našeg naroda. Svaka žrtva s naše strane vredi hiljadu Goja pred bogom.

PROTOKOL III

    Simbolična zmija i njen smisao. Nepostojanost ustavnih terazija. Teror u dvorovima. Vlast i častoljublje. Parlamentske govornice, pamfleti. Zloupotrebe vlasti. Ekonomsko ropstvo. Prava naroda. Špekulanti i aristokracija. Armija masono - jevrejstva. Degenerisanje Goja. Glad i pravo kapitala. Gomila i krunisanje gospodara celog sveta. Osnovni predmet programa budućih narodnih škola. Tajna nauke društvenog uređenja. Opšta ekonomska kriza. Bezopasnost za 'naše'. Despotizam masonstva je carstvo razuma. Gubitak rukovođe. Masonstvo i velika  francuska revolucija. Car - despot Sionske krvi. Uzroci po kojima se masonstvu ne može naškoditi. Uloga tajnih masonskih agenata. 
    Danas vam mogu saopštiti da je naš cilj već na nekoliko koraka pred nama. Ostaje još jedan mali prostor, i celi naš put gotov je već da sastavi svoj krug simbolične Zmije kojom mi predstavljamo naš narod. Kada se taj krug sastavi, sve evropske države biće njime zatvorene i stegnute kao presom .
  Savremena ustavna vaga skoro će se preturiti, jer smo je mi zato i udesili da bude netačna, da bi se ona njihala dok ne istupi i ne pokvari se njen oslonac - održač. Goji su mislili da su ga vrlo čvrstog iskovali i jednako su iščekivali da se vaga uravnoteži ali je održač - vladari - zaklonjen svojim predstavnicima, koji su neozbiljni zanoseći se svojom beskontrolnom i neodgovornom vlašću. Za tu vlast oni su obavezni teroru koji je navejan - donesen  u dvorove. Nemajući pristupa ka svome narodu, u samu njegovu sredinu, vladari već nisu u stanju da se dogovore sa njim protiv vlastoljubaca. Vladarska sila, koja vidi, i slepa narodna sila, budući razjedinjena našom veštinom, izgubile su svaki značaj, jer su posebno, kao slepac bez palice, posve nemoćne.
  Da bismo podstakli vlastoljupce na zloupotrebu vlasti mi smo protiv stavili jedno drugome sve snage, razvivši njihove liberlne tendencije ka nezavisnosti. Mi smo u tom pogledu izazvali svekoliku preduzimljivost, naoružali smo sve ambicije, istakli smo vlast kao metu za sve ambicije. Od država napravili smo arene, na kojima se odigravaju smutnje i meteži. Još malo pa će se neredi i bankrotstvo pojaviti svugde. Neiscrpni brbljivci pretvorili su sednice parlamenata i administrativnih skupova u oratorske utakmice.
  Smeli novinari, bezobzirni pamfletisti, svakodnevno napadaju administrativni personal. Zloupotrebe vlasti definitivno će pripremiti sve ustanove za pad, i sve će poleteti strmoglavice pod udarima izbezumljene gomile. Narodi su sirotinjom prikovani za teški rad jače nego što ih je prikovalo nekadašnje ropstvo; od njega su se ovako ili onako mogli osloboditi, mogli su se s njim obračunati, no od nevolje se ne mogu otrgnuti. Mi smo uneli u ustave takva prava koja su za mase fiktivna, a ne stvarna. Sva ova  takozvana prava naroda mogu postojati samo u ideji koja se u praksi nikad ne ostvaruje. Šta dobija proleter, savijen kao gudalo na svome teškom poslu, prignječen svojom sudbinom, od toga što su brbljivci dobili pravo da brbljaju, novinari da pišu svakojake gluposti naporedo sa ozbiljnim stvarima, kad proletarijat nema nikakve druge vajde od ustava sem onih žalosnih mrvica koje mu mi bacamo sa našeg stola kao naknadu za njihove glasačke kuglice u korist naših propisa i nameštenika, naših agenata? Republikanska prava za siromahe su samo gorka ironija, jer neophodnost maltene svakodnevnog rada ne da mu da se koristi njima, ali zato mu oduzima garanciju stalne i sigurne zarade, bacajući ga u zavisnost od štrajkova, poslodavaca ili dugova.
  Narod je pod našim rukovodstvom uništio aristokratiju, koja je bila njegova prirodna zaštita i hraniteljka  radi svoje vlastite koristi nerazdvojno skopčane sa narodnim blagostanjem. Sada ipak, sa uništenjem aristokratije, on je pao pod pritisak špekulacije obogaćenih probisveta i varalica koji su nalegli na radnike kao nemilosrdna mora.
  Mi ćemo se pojaviti kao tobožnji spasioci radnika od tog  jarma, kad mu predložimo da stupi u redove naše vojske - socijalista, anarhista, komunista, kojima mi uvek ukazujemo podršku tobož iz bratskog pravila opšte čovečanske solidarnosti našeg socijalnog masonstva. Aristokratija, koja se po pravu koristila trudom radnika, bila je zainteresovana u tome da radnici budu siti, zdravi i snažni.
  Mi smo pak zaintersovani u obrnuto; u degeneraciju Goja. Naša je vlast u hroničnom gladovanju i slabljenju radnika, jer ga to potčinjava našoj volji, a kod svojih vlasti on neće naći ni snage, ni energije da se odupre njoj. Glad stvara kapitalu pravo na radnika pouzdanije nego što je to pravo davala  aristrokratiji carska vlast. Nevoljom i zavidljivom mržnjom koja iz nje proistiće mi pokrečemo gomile i njihovim rukama brišemo i satiremo one koji nam smetaju na našem putu.  Kada dođe vreme da se naš gospodar celog sveta kruniše  - tada će te iste ruke zbrisati sve ono što bi ovome moglo biti na smetnji.
  Goji su se odvikli da misle bez naših naučnih saveta. Stoga oni i ne vide neodstupnu neophodnost, koje ćemo se mi, kad nastupi naše carstvo, neodložno pridržavati, a naime: da u narodnim školama treba predavati jedinu istinsku nauku, prvu među svima - nauku o uređenju čovečanskog života, društvenog stroja koji zahteva podelu rada, a sledstveno i podelu ljudi na klase i staleže. Neophodno je da znaju svi da jednakosti ne može biti usled razlike u naimenovanju delatnosti, da ne mogu podjednako odgovarati pred zakonom onaj koji svojim postupkom kompromituje celi stalež i onaj koji njime ne dodiruje nikoga drugog sem svoje časti.
    Pravilna nauka  društvenog uređenja, u čije tajne mi ne dopuštamo da Goji  budu prosvećeni, pokazala bi svima da se mesto i rad moraju održavati u određenom krugu da ne bi bili izvor čovečanskih muka koje dolaze od nesaglasnosti vaspitanja sa radom. Izučavajući ovu nauku narodi će početi dobrovoljno da se pokoravaju vlastima i državnom uređenju koje one stvore. Pri sadašnjem stanju nauke i njenog pravca koji smo joj mi dali, narod verujući slepo štampanoj reči, gaji, po neznanju svom a u zabludama koje smo mi ulili, neprijateljstvo prema svima staležima koje  on smatra kao više od sebe, jer ne razume značaj svakog staleža.
  Pomenuto neprijateljstvo će se još više pojačati na podlozi ekonomske krize koja će zaustaviti berzanske pogodbe i tok industrije. Stvorivši svima, pristupačnu nam podzemnim putevima, a pomoću zlata koje je sve u našim rukama, opštu ekonomsku krizu, mi ćemo  baciti na ulicu čitave gomile radnika jednovremeno u svim krajevima Evrope. Ove gomile pojuriće sa nasladom da prolivaju krv onih, kojima one u prostoti svoga neznanja zavide još iz detnjstva i čija će imanja tada moći da opljačkaju. Naše oni neće dirati, jer će nam momenat napada biti poznat i mi ćemo preduzeti mere za obezbeđenje svojih.  Mi smo uvereni da će progres dovesti sve Goje do carstva razuma. Naš despotizam će i biti takav, jer on će umeti da razumnom strogošću da stiša sve nemire, da iskoreni liberalizam u svim ustanovama.
  Kada je narod uvidio da mu se u ime slobode čine svakojaka ustupanja i popuštanja, on je na mah uobrazio da je gospodar i gurnuo vlast, ali je, naravno kao i svaki slepac, nabasao na masu prepona; pojurio je da traži rukovodioca, nije se dosetio da se vrati pređašnjem i položio je svoja punomoćja pred naše noge. Setite se francuske revolucije kojoj smo mi dali ime velika: tajne njene pripreme dobro su nam poznate, jer je ona delo ruku naših. A od toga doba mi vodimo narode od jednog razočarenja do drugoga, da bi se oni i nas odrekli u korist onog Cara - despota Sionske krvi kojega mi pripremamo svetu.
    U današnje vreme mi smo kao međunarodna sila nepovredivi,  jer ako nas napadaju jedne, podržavaju nas i štite druge države. Neiscrpna podlost gojskih naroda, koji puze pred silom, koji nemaju sažaljenja prema slabosti, koji su nemilostivi prema pogreškama i snishodljivi prema zločinima, koji neće da podnose protivrečnosti slobodnoga uređenja, koji su strpljivi do mučeništva pred nasiljem smelog despotizma - eto šta sve pomaže i doprinosi našoj nezavisnosti. Od savremenih premijera - diktatora oni trpe i podnose takve zloupotrebe, od kojih bi za najmanju oni odrubili glave dvadesetorici kraljeva. Čime da se objasni takva pojava, takva nedoslednost narodnih masa u svom odnosu prema događajima, reklo bi se, jednoga reda?
  Ta se pojava objašnjava time, što ovi diktatori šapuću narodu preko svojih agenata da oni tim zloupotrebama nanose štetu državama radi viših ciljeva - postizanje dobra dotičnih naroda, njihovog međunarodnog bratstva, solidarnosti i ravnopravnosti. Razume se, njima ne govore da se takvo sjedinjenje mora izvršiti samo pod našom državom. I tako narod osuđuje prave i opravdava krive, ubeđujući se sve više i više u to da on može da čini sve što poželi. Zahvaljujući takvom stanju stvari, narod ruši svaku postojanost i stvara nerede na svakom koraku.
  Reč 'sloboda' podstiče ljudska društva na borbu protiv svake sile, protiv svake vlasti, pa šta više Božanske i prirodne. Eto zašto ćemo morati, kad se zacarimo, da tu reč sasvim isključimo iz čovečijeg rečnika kao princip životinjske sile koja pretvara gomile u krvoločne zveri. Istina, te zveri zaspu svaki put kad se napiju krvi, i za to vreme lako ih je okovati u lance, ali ako im se na da krvi, one ne spavaju i bore se.

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA