Ponuda Tema

Protokoli Sionskih Mudraca - XV

   Jedinstveni svetski prevrat. Kazne. Buduća sudbina Goja - masona. Mističnost vlasti. Razmnožavanje masonskih loža. Centralna uprava mudraca. Azefovština. Masonstvo kao rukovodilac svih tajnih društava. Značaj javnog uspeha. Kolektivizam. Žrtve. Kazne masona. Pad prestiža zakona i vlast. Predizbraništva. Kratkoća i jasnost zakona budućeg carstva. Poslušnost starešina. Mere protiv zloupotrebe vlasti.
PROTOKOL 15

    Surovost kažnjavanja. Krajnji rok sudijske starosti. Liberalizam sudija i vlasti. Svetski novac. Apsolutizam masonstva. Pravo kasacije. Patrijahalni izgled vlasti budućeg vladara. Pravo jačeg kao jedno pravo. Car izrailjski - patrijarh sveta.
    Kada se mi definitivno zacarimo, blagodareći državnim prevratima koji će svugde biti pripremljeni za jedan isti dan, posle definitivnog priznanja nepodobnosti svih postojećih vlada (a dotle će proći dosta vremena, možda i celi jedan vek), mi ćemo se postarati da protiv nas ne bude zavera. Toga radi mi ćemo nemilosrdno kazniti sve one koji predusretnu našu vladavinu s oružjem u rukama. Svako novo osnivanje kakvog bilo tajnog udruženja biće također kažnjeno smrću, a ona koja danas postoje, koja mi poznajemo i koja su nam učinila izvesne usluge, ukinućemo i poslaćemo ih u daleke kontinente izvan Evrope. Tako ćemo postupiti s onim Gojama masonima koji odveć mnogo znaju; dok oni pak koji budu iz bilo kojih razloga pomilovani, biće u stalnom strahu od izgnanstva. Mi ćemo izdati zakon po kome će svi bivši učesnici tajnih društava podležati progonstvu iz Evrope kao centra naše uprave. Odluke naše vlade biće definitivne i bez apelacije.
    U gojskim društvima, u kojima smo posijali tako duboko zlo korenje nesloge a u kojima se istovremeno razvio i obećavajući protestantizam, moguće je ustanoviti red samo nemilosrdnim merama koje jasno i oštro dokazuju vlast: ne treba gledati na žrtve koje se prinose budućem dobru. U postizanju dobra ma i putem prinošenja žrtava sastoji se obaveza svake vlade, koja je svesna toga da se ne samo u privilegijama nego i u obavezama sastoji njen opstanak. Glavna je stvar za stabilnost uprave učvršćenje oreola moći, a taj se oreol postiže samo veličanstvenom nepokolebljivošću vlasti koja bi nosila na sebi znake neprikosnovenosti od mističkih uzroka - od Božjeg izbora. Tako je bilo do posljednjeg doba rusko Samodržavlje - jedini u svetu naš ozbiljan neprijatelj. Setite se, primera radi, kao što se seća Italija, zalivena krvlju Italija, nije takla ni dlaku na glavi Sulinoj koji je tu krv i prolio: Sula je svojom moći bio bog u očima naroda kojeg je on namučio, a njegov muški i hrabri povratak u Italiju stavio ga je izvan prikosnovenosti. Narod ne dira onoga koji ga hipnotiše svojom hrabrošću i snagom duha.
    Za vreme pre nastanka našeg carstva mi ćemo, naprotiv, stvoriti i umnožiti frank-masonske lože u svim zemljama sveta, uvući ćemo u njih sve koji mogu biti i koji već jesu istaknuti poslanici, jer će u tim ložama mi imati glavno obaveštajno mesto i uticajno sredstvo. Sve ove lože mi ćemo skoncentrisati pod jednu upravu koja će biti samo nama poznata a svim ostalima nepoznata i koja će biti sastavljena od naših mudraca. Lože će imati svoga predstavnika, koji će sobom prikrivati pomenutu upravu masonstva, od  koje  će  dolaziti parola i  program. U tim ložama mi ćemo zavezati čvor svih revolucionarnih i liberalnih elemenata. One će se sastojati iz svih društvenih slojeva. Najskrivenije političke zamisli biće nam poznate i potpašće pod naše rukovodstvo onog časa kad i poniknu. Članovi tih loža biće gotovo svi agenti međunarodne i nacionalne policije, jer je njena služba za nas nezamjenjiva u tom pogledu što policija može ne samo na svoj način da se obračuna sa nepokornim nego i da prikrije naše radnje, da stvori povode za nezadovoljstvo i tako dalje...
    U tajna društva obično najradije stupaju aferisti, karijeristi i uopšte ljudi većinom lakomisleni, sa kojima nam neće biti teško da vodimo poslove i pomoću njih da navijamo mehanizam mašine koju smo projektovali. Ako se ovaj svet uskomeša i uzbuni, onda će to značiti da nam je bilo potrebno da ga uzbunimo da bismo porušili njegovu odveć veliku solidarnost. Ako u njegovoj sredini ponikne zavera, onda će na čelo njeno stati niko drugi do jedan od naših najvernijih sluga. Prirodno je da ćemo mi, a niko drugi, povesti masonsku akciju, jer mi znamo kuda je vodimo, znamo krajnji cilj svakog dejstva; Goje pak ne znaju ništa, ne znaju čak ni neposredni rezultat: Njih zadovoljava obično trenutni račun zadovoljenja samoljublja u izvršenju onoga što je zamišljeno, ne primećujući čak ni to da ni sama zamisao ne pripada njihovoj inicijativi nego našem navođenju na dotičnu misao.
    Goje idu u lože iz radoznalosti ili u nadi da se uz pripomoć njihovu proguraju što bliže ka bogatoj društvenoj trpezi, a neki opet zato da bi imali mogućnost da iznesu pred publiku svoja neostvarljiva i neosnovana maštanja: oni žude za emocijom uspeha i aplauzom, na kojima smo mi vrlo izdašni. Mi im zato i dajemo taj uspeh da bismo se koristili samoobmanama koje odatle proističu, pri kojoj ljudi neprimetno usvajaju naše sugestije, ne zazirući od njih, u punoj uverenosti da njihova nepogrešnost sipa svoje misli, a da  tuđe  već ne može da prima. Vi ne možete ni da zamislite kako se najpametniji među Gojama može dovesti do nesvesne naivnosti, pod uslovima samoobmane, i kako ih je u isto vreme lako obeshrabriti najmanjim neuspehom, recimo prekidom aplauza i dovesti do ropske pokornosti, samo da bi se uspeh obnovio. Ukoliko naši zapostavljaju uspeh da bi samo sproveli svoje planove, utoliko su Goje spremni da žrtvuju sve planove da bi se samo dočepali uspeha. Ta njihova psihologija znatno nam olakšava zadatak njihova upućivanja. Ovi trgovi po izgledu imaju ovnujske duše, a u glavama njihovim duva promaja.
  Mi smo ih popeli na konjića mašte o tome da će simbolična jedinica kolektivizma progutati ljudsku individualnost.  Oni se još nisu snašli i razabrali i neće se razabrati u toj misli, da je ovaj konjić očigledno rušenje najglavnijeg zakona prirode, koja je stvorila u samom početku stvaranja sveta jedinicu koja ne liči na druge, naime baš u cilju individualnosti. Kad smo ih mogli dovesti do takvog bezumnog slepila, nije li to frapantno jasan dokaz koliko je um gojski čovečanski nerazvijen u sravnjenju sa našim umom?! To baš poglavito i garantuje naš uspeh. Koliko su bili pronicljivi naši stari mudraci kad su govorili, da za postizanje ozbiljnog cilja ne treba prezati ni od kakvih sredstava i ne gledati na broj žrtava koje se prinose radi tog cilja.
  Mi se nismo obzirali na žrtve is sredine gojske marve, mada smo žrtvovali i mnoge naše, ali smo im tada dali takav položaj na zemlji o kakvom oni nisu mogli sanjati. Relativno mnogobrojne žrtve naše sačuvale su našu narodnost od propasti. Smrt je neizbežan kraj za svakoga. Bolje je da se taj kraj primakne onima koji ometaju naš posao, nego li k nama koji stvaramo taj posao. Mi kažnjavamo masone tako da niko sem braće u to ne može posumnjati, šta više ni same žrtve kazne: svi oni umiru kad je to potrebno, reklo bi se, od normalnog odobrenja... Znajući to, čak i braća ne smeju protestovati. Takvim merama mi smo iščupali iz sredine masonstva i sam koren protesta protiv naših naređenja. Propovedajući Gojima liberalizam mi u isto vreme držimo svoj narod i naše glavne agente u stalnoj poslušnosti.
    Pod našim uticajem izvršenje gojskih zakona skraćeno je i svedeno do minimuma. Prednost zakona podriven je liberalnim tumačenjem uvedenim u tu sferu. U najvažnijim političkim i principijelnim stvarima i pitanjima sudije rešavaju onako kako im mi naredimo, vide stvari u onoj svetlosti kojom ih mi osvetlimo za gojsku administraciju, naravno, preko podmetnutih lica sa kojima mi tobož ničeg zajedničkog nemamo - mišljenjem novinara ili drugim putevima. Čak i senatori i viša administracija slepo primaju naše savete. Čisto životinjski um Goja nije sposoban za analizu i posmatranje, a još manje za predviđanje onoga čemu može odvesti postavljanje izvesnih pitanja. U toj razlici u sposobnosti mišljenja izmedju Goja i nas može se jasno videti pečat izabraništva i čovečnosti za razliku od instiktivnog, životinjskog uma Goja. Oni vide, ali ne predviđaju i ne pronalaze (osim samo materijalnih stvari). Iz toga se jasno vidi, da nas je sama priroda predodredila da rukovodimo i upravljamo svetom.
  Kada dođe vreme naše javne uprave, vreme da manifestujemo njenu blagotvornost, mi ćemo preraditi sva zakonodavstva, naši zakoni će biti kratki, jasni, postojani, bez ikakvih tumačenja, tako da će svaki biti u stanju da ih dobro i pouzdano zna. Glavna odlika njihova biće poslušnost prema starešinama ispoljena do maksimuma. Tada će sve zlopupotrebe iščeznuti usled odgovornosti svih do jednoga  pred najvišom vlašću predstavnika vlasti. Zloupotrebe pak vlasti koja leži niže ove poslednje instance kažnjavaće se tako nemilosrdno da će svaki izgubiti volju da eksperimentiše sa svojom snagom. Mi ćemo jednako i budno motriti na svaki korak administracije od koje zavisi kretanje državne mašine, jer razuzdanost u njoj porađa razuzdanost svugde: ni jedan slučaj nezakonitosti i zloupotrebe neće ostati primerno nekažnjen. Prikrivanje, solidarno gledanje kroz prste među službenicima u administraciji - sve ovo zlo će iščeznuti posle prvih primera surovog kažnjavanja.
    Oreol naše vlasti zahteva celishodne, to jest surove kazne za najmanje rušenje, radi lične koristi, njenog najvišeg prestiža. Onaj koji postrada, ma i nesrazmerno svojoj krivici, biće kao vojnik koji pada na administrativnom polju u korist vlasti, principa i zakona koji ne dopuštaju odstupanje sa društvenog puta na lični. Na primer: naše će sudije znati da će oni, u želji da se pohvale glupim milosrđem, narušiti zakon pravosuđa koji je stvoren radi primernog poučavanja ljudi kaznama za istupe, a ne radi izložbe duhovnih osobina sudija. Te osobine je umesno pokazivati u privatnom životu, a ne na javnom terenu koji predstavlja sobom vaspitnu osnovu ljudskog života. Naš sudski personal služiće najviše do 55 godina života, pre svega zato što se starci upornije drže predrasuda, što su manje sposobni da se pokoravaju novim naredbama, a drugo, zato što će nam to stvoriti mogućnost da takvom merom postignemo gipkost premeštanja personala koji će se time lakše saviti pod našim pritiskom: ko zaželi da ostane na svom mestu moraće se slepo pokoravati da bi to zaslužio. Uopšte, naše sudije ćemo birati iz sredine onih koji će tvrdo znati da njihova uloga u kažnjavanju i primeni zakona, a ne u maštanju o ispoljavanju liberalizma na račun državnog vaspitnog plana, kao što to sada uobražavaju Goje. Mera premeštanja služiće još i za slabljanje kolektivne solidarnost među službenicima i privezaće ih sve za interese vlade, od koje će zavisiti i njihova sudbina. Mladi naraštaj sudija biće vaspitan u idejama nedopuštanja takvih zloupotreba koje bi mogle narušiti uspostavljeni red u odnosima naših podanika među sobom.
  Sada Gojske sudije čine popuštanja i gledaju kroz prste svakojakim zločincima nemajući pravilnu predstavu o svome pozivu jer se sadašnji upravljači pri određivanju sudija ne staraju da im uliju osećaj dužnosti i svest o poslu koji se od njih iziskuje. Kao što životinja pušta svoju decu da traže plen, tako i Goje daju svojim podanicima posebna mesta i ne misleći da im razjasne zašto je to mesto stvoreno. Zato i propadaju njihove uprave same od sebe kroz dejstvo vlastite administracije. Neka rezultati ovih dejstava posluže kao još jedna lekcija za našu upravu. Mi ćemo iskoreniti liberalizam na svim važnim strategijskim položajima naše uprave, od kojih zavisi vaspitanje svih potčinjenih našem društvenom sistemu. Na te položaje doći će samo oni koje mi budemo vaspitali za administrativnu upravu. Na eventualnu primedbu da će penzionisanje starih službenika skupo stajati državnu blagaju reći ću pre svega, da će se njima prethodno naći privatna služba u zamenu za izgubljenu, a drugo, napomenuću da će u našim rukama biti skocentrisan sav svetski novac, te se sledstveno naša vlada nema zašto bojati skupoće. Naš apsolutizam u svemu će biti dosledan i stoga će naša velika volja u svakoj svojoj odredbi biti poštovana i bez pogovora izvršavana: ona će ignorisati svako negodovanje, svako nezadovoljstvo, iskorenjujući svako njihovo ispoljavanje u dejstvu primernim kaznama.
    Mi ćemo ukinuti kasaciono pravo, koje će preći u našu iskljućivu nadležnost - u nadležnost upravljača, jer mi ne smemo dopustiti da se u narodu rodi misao o tome da sudije koje smo mi postavili mogu donositi nepravilne odluke. Ako se pak ma šta slično dogodi, mi ćemo sami kasirati odluku ali sa tako primernom kaznom odmerenom sudiji za nerazumevanje svoga posla i poziva, da se slučaji više neće ponoviti. Ponavljam, da ćemo mi znati svaki korak naše administracije na koju samo i treba motriti da bi narod bio 'svestan nas' i zadovoljan nama, jer je on u pravu da traži od dobre uprave i dobrog činovnika. Naša će uprava imati izgled patrijahalnog očinskog staranja našeg upravljača. Naš narod i podanici videće u njemu oca koji se brine o svakoj nevolji, o svakom dejstvu, o svakom uzajamnom odnosu kako podanika jednog prema drugome, tako i njih svih prema upravljaču. Tada će oni biti toliko prožeti mišlju da im je nemoguće biti bez tog staranja i rukovođenja, ako žele da žive u miru i spokojstvu, da će sa strahopoštovanjem, bliskim obožavanju, priznati samodržavlje našeg vladara, naročito kad se uvere da ga naši  nameštenici ne zamenjuju svojom vlašću, nego samo slepo izvršavaju njegova naređenja. Oni će se radovati što smo mi sve regulisali u njihovom životu, kao što rade pametni roditelji koji hoće da vaspitaju svoju decu i osećaju dužnosti i poslušnosti. Ti narodi su u odnosu prema tajnama naše politike večito nepunoletna deca, isto tako kao i njihove vlade.
  Kao što vidite, ja zasnivam naš despotizam na pravu i dužnosti: pravo primoravanja na izvršenje dužnosti direktna je obaveza vlade koja je otac svojih podanika. Ona ima pravo snažnoga zato, da se koristi njime za dobro upućivanja čovečanstva ka prirodno određenom stroju - poslušnosti. Sve u prirodi nalazi se u poslušnosti, ako ne ljudima, a ono okolnostima, ili svojoj prirodi, u svakom pak slučaju jačemu. Budimo dakle mi taj jači radi dobra. Mi smo dužni bez predomišljanja žrtvovati posebne ličnosti, rušioce ustanovljenog reda, jer u primernoj kazni zla leži velika vaspitna uloga. Kada car izrailjski stavi na svoju sveštenu glavu krunu koju mu Evropa podnese, on će postati patrijarh sveta. Neophodne žrtve koje on bude prineo usled njihove celishodnosti nikada neće dostići onu cifru žrtava koje su prineli u toku vekova grandomanija i nadmetanje gojskih vlada i vladara. Naš car će se nalaziti u stalnom kontaktu sa narodom i govoriće mu sa tribine besede koje će talasi glasova raznositi odmah po celom svetu.

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA