Ponuda Tema

Protokoli Sionskih Mudraca - XI i XII

   Program novog ustava. Neki detalji pretpostavljenog prevrata. Goji su ovnovi. Tajno masonstvo i njegove vidljive lože.
PROTOKOL 11

    Državni savet se pojavio kao činilac koji podvlači vlast vladarevu: on će kao spoljnji vidljivi deo zakonodavnog tela biti kao neki komitet - redakcija zakona i vladarevih ukaza.
Dakle, evo programa novog ustava koji se priprema. 1) Mi ćemo stvoriti Zakon, Pravo i Sud: pod vidom predloga Zakonodavnom Telu, 2) ukazima predsednika pod vidom opštih uredbi, odredbi Senata i odluka Državnog Saveta pod vidom ministarskih odredbi, 3) a u slučaju da nastupi zgodan momenat - u formi državnih prevrata.
   Utvrdivši približno 'modus agendi', pozabavimo se detaljima ovih kombinacija pomoću kojih ćemo dovršiti preokret toka državnih mašina u gore rečenom pravcu. Pod ovim kombinacijama ja podrazumevam slobodu štampe, pravo udruživanja, slobodu savesti, izborno načelo i mnogo što šta drugo, što će morati iščeznuti iz ljudskog repertoara, ili će u korenu biti izmenjeno sutradan po objavi novog ustava. Samo u tom momentu biće nam mogućno da odjedanput objavimo sve naše uredbe, jer kasnije bi svaka primetna izmena bila opasna, i evo zašto: ako ta izmena bude sprovedena surovom strogošću i u smislu strogosti i ograničenja, onda ona može dovesti do očajanja izazvanog zastrašivanjem od novih izmena u tom pravcu; ako ne bude izvršena u smislu daljih popuštanja, onda će reći da smo mi svesni svoje nepravičnosti, a to će potkopati oreol nepogrešivosti nove vlasti, ili će reći da smo se uplašili pa smo prinuđeni da činimo ustupke, za koje niko neće biti zahvalan, jer će smatrati da je tako moralo biti... I jedno i drugo je štetno po prestiž novoga ustava. Nama je potrebno da još od prvog momenta njegovog proklamovanja, kada narodi budu ošamućeni izvršenim prevratom, kada se budu nalazili u teroru i nedoumici, oni budu svesni toga da smo mi tako snažni, tako nepovredivi, tako puni moći, da od njh nimalo ne zaziremo i da ne samo što nećemo obraćati pažnju na njihova mišljenja i želje, nego smo spremni i sposobni doslednom vlašću da ugušimo izraz i manifestaciju njihovu u svakom momentu i na svakom mestu, da smo odjedanput uzeli sve što nam je bilo potrebno i da mi ni u kom slučaju nećemo deliti s njima našu vlast. Tada će oni od straha zažmuriti na sve i očekivaće da vide šta će sve iz ovoga proizaći.
    Goje su stado ovaca, a mi smo za njih vuci. A vi znate što biva sa ovcama kada se u toru pojave kurjaci?
Oni će zažmuriti na sve još i stoga što ćemo im obećati povratak svih oduzetih sloboda čim umirimo neprijatelja mira i ukrotimo sve partije. Treba li govoriti o tome koliko će oni čekati taj povratak?
    Zašto smo smislili i ulili Gojima svu ovu politiku, ulili ne davši im mogućnost da razgledaju njeno naličje, zašto ako ne zato da bismo obilaskom postigli ono, što naše rastureno pleme ne može postići drugim putem. To je poslužilo kao osnova za našu organizaciju tajnog masonstva za koje ne znaju i o čijim ciljevima čak i ne slute životinje Goje koje smo povukli u vidljivu armiju masonskih loža da bismo zamazali oči njihovim saplemenicima. Bog nam je darovao, kao svome izabranom narodu, rasturenost, i baš u toj prividnoj za sve slabosti našoj ispoljila se sva naša snaga koja nas je sada dovela do praga vladavine celim svetom. Sad nam već ostaje malo da doziđujemo na udarenom temelju.

PROTOKOL 12

    Masonsko tumačenje reči 'sloboda'. Budućnost štampe u masonskom carstvu. Kontrola štampe. Dopisničke agenture. Šta je progres po shvatanjima masonstva? Još nešto o štampi. Masonska solidarnost u savremenoj štampi. Pokretanje provincijalnih društvenih zahteva. Nepogrešivost novog režima.  
    Reč 'sloboda', koja se može tumačiti raznoliko, mi tumačimo i određujemo ovako: sloboda je pravo da se može činiti ono što dozvoljava zakon. Ovakvo tumačenje ove reči poslužiće nam u ono vreme time što će se sva sloboda obresti u našim rukama, jer će zakoni rušiti ili stvarati samo ono što mi budemo želeli  po gore izloženom programu. Sa štampom ćemo postupiti na sledeći način: Kakvu ulogu igra sada dnevna štampa? Ona služi bujnom raspravljanju o našim bujnim strastima ili sebičnom partizanstvu. Ona biva prazna, nepravična, lažljiva, i većina ljudi ne shvata čemu ona služi. Mi ćemo je osedlati  i dobro zauzdati, i to isto ćemo uraditi i sa svom ostalom štampom, jer kakvog smisla ima izbavljati se od napada dnevne štampe ako budemo ostali meta za brošure i knjige? Mi ćemo pretvoriti taj dragoceni javni produkt, dragocen u smislu pogodnosti njegove cenzure, u unosan posao za našu državu: mi ćemo je opteretiti posebnom taksenom prirezom i kaucijama prilikom osnivanja organa ili tipografija, koji će tako osigurati našu vladu od svih napada od strane štampe. Za eventualni napad na nas, mi ćemo kažnjavati nemilosrdno.
  Takve mere, kao što su marke, kaucije i kazne, doneće ogroman prihod vladi. Istina, partijski listovi mogli bi ne žaliti novca, ali mi ćemo ih zabranjivati odmah posle drugog napada na nas. Niko se nekažnjeno ne može dotaći oreola naše državničke nepogrešivosti. Povod za zabranu izdanja - zabranjeni organ uznemirava umove naroda bez ikakva povoda i osnova. Molim vas da imate u vidu, da će među onima koji nas napadaju biti i organi koje smo mi osnovali, ali oni će napadati isključivo one tačke koje smo mi već predodredili za izmenu. Ni jedna informacija neće dopirati u društvo bez naše kontrole. To mi sada postižemo time što sve novosti prima samo nekoliko agencija u kojima se one koncentrišu sa svih krajeva svijeta. Ove agencije biće tada potpuno naše ustanove i objavljivaće samo ono što im mi naredimo.
  Kad smo mi sada umjeli da zavladamo umovima gojskih društava u tolikoj meri da pogotovu svi oni gledaju na svetske događaje kroz obojena stakla onih naočara koje im mi stavljamo na oči, kad sada za nas ni u jednoj državi ne postoje prepreke koje bi nam zatvarale pristup ka državnim tajnama, kako ih glupost gojska naziva, šta će tek biti onda kada mi budemo priznati gospodari sveta u licu našeg sveopšteg cara?!
    No vratimo se na budućnost štampe. Svaki koji poželi da bude izdavač, bibliotekar ili štampar biće prinuđen da dobije za taj posao ustanovljenu diplomu, koja će mu se u slučaju krivice odmah oduzeti. Kod takvih mera oruđe misli postaće vaspitno sredstvo u rukama naše vlade koja neće dopustiti narodnim masama da lutaju po prašumama maštanja o blagodetima progresa. Ko od nas ne zna da su te blagodeti i dobročinstva direktni putevi ka ružnim maštarijama koje su porodile anarhične odnose ljudi, između sebe i vlasti, jer je progres ili, bolje rečeno, ideja progresa, navela na misao o emancipaciji svake vrste, ne utvrdivši njene granice. Svi takozvani liberali anarhisti su, ako ne dela, a ono misli. Svaki od njih juri za avetima slobode padajući isključivo u samovolju, to jest u anarhiju protesta radi protesta.
  Pređimo na štampu. Mi ćemo je opteretiti taksama od tabaka i kaucijama, a knjige koje imaju manje od 30 tabaka - dvostruko više. Mi ćemo ih upisati u kategoriju brošura, da bi smo s jedne strane smanjili broj onih listova koji predstavljaju najgori štampani otrov, a s druge strane - ta mera će ih prinuditi na tako dugačke sastave da će ih svet malo čitati, naročito zbog njihove skupoće. Ono, pak, što mi budemo izdavali sami, u korist umnog upućivanja u obeleženom i željenom pravcu, biće jeftinije i čitaće se na jagmu. Porezivanje će umiriti prazan književni zanos, a kažnjivost će staviti književnike u zavisnost od nas. Ako se i nađu oni koji žele da pišu protiv nas, neće se naći oni koji će ta njihova djela da štampaju. Pre nego što primi na štampanje kakvo delo, izdavač mora tražiti od nas dozvolu za to. Na taj način, mi ćemo mnogo ranije znati za sve zamke i intrige koje nam se spremaju, i mi ćemo ih razbiti preduhitrivši ih unapred objašnjenjima po temi o kojoj se u knjizi raspravlja.
  Književnost i novinarstvo dve su najvažnije vaspitne sile - eto zašto će naša vlada postati vlasnik većine listova. Time će se neutralisati štetan uticaj privatne štampe i zadobiti ogroman uticaj na umove. Ako odobrimo deset dnevnih listova, mi ćemo osnovati svojih trideset i tako dalje u tom smislu. Ali o tome ne sme da bude ni najmanje sumnje u publici, čega radi će svi listovi koje mi budemo izdavali imati najrazličitije i najprotivnije po spoljašnosti pravce i mišljenja, što će izazvati poverenje prema nama i privući na našu stranu naše protivnike koji ništa o tome ne slute, te će oni na taj način pasti u našu klopku i biti potpuno bezopasni.
    Na prvom mestu biće postavljeni organi službenog karaktera. Oni će uvek biti na strani i čuvati naše interese, te će stoga i njihov uticaj biti relativno ništavan. Na drugom - stajaće organi poluslužbeni čija će se uloga sastojati u tome da privuku ravnodušne i zagrejane. Na trećem mestu postavićemo tobože našu opoziciju, koja će makar u jednom od svojih organa predstaviti se tobože kao naš antipod. Naši stvarni protivnici primiće u duši ovu varljivu opoziciju za svoje ljude i pokazaće nam svoje karte. Svi naši listovi predstavljaće sve moguće pravce - aristokratski, republikanski, revolucionarni, šta više anarhistički - dokle god, naravno, bude bio živ ustav, oni će, kao indijski bog Višnu, imati stotinu ruku od kojih će svaka pipati puls čiji god hoćete u javnom mnenju. Kada dođe do ubrzanja pulsa, tada će ove ruke povesti javno mnenje u pravcu našeg cilja, uzbuđena osoba gubi moć rasuđivanja i lako se podaje sugestiji. One budale, koje budu mislile da izražavaju mišljenje lista svog tabora, izražavaće naše mišljenje ili ono koje mi želimo. Uobražavajući da idu za organom svoje partije, oni će poći za onom zastavom koju mi budemo istakli.
    Da bismo upućivali u tom pravcu ovu našu novinarsku miliciju, mi moramo naročito pažljivo organizovati ovaj posao. Pod imenom centralnog odseka štampe, mi ćemo osnovati književne skupove na kojima će naši agenti davati parole i signale. Pretresajući i oponirajući našim projektima uvek površno i nedodirivajući njihovu suštinu, naši će organi voditi prazno puškaranje sa službenim listovima samo zato, da bi nam pružili povod da se izjasnimo podrobnije nego što smo to mogli uraditi u svojim početnim službenim izjavama, naravno, kad  to za nas bude korisno.
Ovi napadi na nas odigraće još i tu ulogu što će podanici biti uvereni u potpunu slobodu javnog govora, a našim će agentima to dati povod da tvrde kako protivnički listovi govore koještarije, jer ne mogu da nađu prave razloge za stvarno opovrgavanje naših naređenja.
    Takve, neprimetne za javno mnjenje, ali sigurne mere najuspešnije će okrenuti javnu pažnju i poverenje na stranu naše vlade. Zahvaljujući njima, mi ćemo ukoliko to bude potrebno uzbuđivati i smirivati duhove u političkim pitanjima, ubeđivati ili zbunjivati, štampajući čas istinu čas laž, fakt ili njihova pobijanja, s obzirom na to da li su oni dobri ili rđavo primljeni, uvek oprezno pipajući teren pre nego što na njega stupimo. Mi ćemo pobeđivati naše protivnike nasigurno, jer oni neće imati na raspolaganju organe štampe u kojima bi se mogli izjasniti do kraja usled gorepomenutih mera preduzetih protiv štampe. Probne kamičke, koje mi budemo bacali u našoj trećerazrednoj štampi, u slučaju potrebe, mi čemo energično opovrgavati u našim polu-službenim listovima.
    I sada već u izvesnim formama, recimo u francuskom novinarstvu, postoji masonska solidarnost u paroli: svi organi štampe vezani su među sobom profesionalnom tajnom; slično starim augurima, nijedan član njezin, neće izdati tajnu svojih saznanja i podataka, ako nije odlučeno da se ona objavi. Ni jedan od novinara neće se usuditi da oda tajnu, jer se nijedan od njih ne pušta u književnost ako u celoj prošlosti njegovoj nema kakve bilo sramne ranice. Te bi rane bile odmah otvorene. Dokle god su te rane samo tajna njih nekolicine, oreol dotičnog novinara privlači mišljenje većine sveta - za njim idu sa oduševljenjem.
    Mi računamo naročito na provinciju. U njoj mi moramo izazvati one nade i težnje, sa kojima bismo se uvek mogli baciti na prestonicu, ističući prestonicama za samostalne nade i težnje provincije. Jasno je da izbor njihov mora uvek biti isti - naš. Nama je potrebno da se prestonice ponekad, dok mi ne uzmemo punu vlast, nađu obavijenim provincijalnim mišljenjem naroda, to jest većine udešene od naših agenata. Nama je potrebno da se prestonice u psihološkom trenutku ne odaju pretresavanju i kritici svršenog fakta iz jedinog razloga što je on primljen mišljenjem provincijalne većine. Kada budemo u periodu novog režima, prelaznog ka našoj vladavini, mi nećemo smeti dopuštati da štampa otkriva društveno nevaljalstvo; potrebno je da se misli da je novi režim u tolikoj meri sve zadovoljio, da su čak i zločini iščezli. Svi slučajevi zločinstva moraju ostati poznati samo njihovim žrtvama i slučajnim svedocima - nikome više.

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA