Ponuda Tema

Protokoli Sionskih Mudraca - X

   Vidljivo u politici. Genijalnost podlosti. Šta obećava masonski državni prevrat? Opšte pravo glasa. Samoznačaj. Lideri masonstva. Genijalni rukovođa masonstva. Ustanove i njihove funkcije. Otrov liberalizma. Ustav je škola za partijske razdore. Republikanska era.
PROTOKOL 10

    Predsednici su kreature masonstva. Odgovornost predsednika. Panama. Uloga narodne skupštine i predsednika. Masonstvo je zakonodavna sila. Novi republikanski ustav.
Prelaz ka masonskoj autokratiji. Momenat proglašenja cara sveta. Kalemljenje bolesti i ostale intrige masonstva.
 
    Danas počinjem ponavljanjem onoga što sam već rekao i molim vas da upamtite, da se vlade i narodi zadovoljavaju onim što im se pokaže. A i kud će oni da razgledaju naličje stvari kad je za njihove predstavnike veselje najvažnija stvar. Za našu politiku je vrlo važno da se zna ovaj detalj: on će nam pomoći kad pređemo na razmatranje podele vlasti, slobode govora, štampe, religije, vere, prava udruživanja, jednakosti pred zakonom, neprikosnovenosti svojine, stana, poreza (ideje  o skrivenom porezu), povratne sile zakona.
   Sva su ta pitanja takva da ih direktno i otvoreno pred narodom ne treba nikad dodirivati. U onim slučajevima kada se moraju dodirivati ne treba ih nabrajati, nego izjavljivati bez detaljnog izlaganja da mi priznajemo principe savremenog prava. Značaj tog prećutkivanja sastoji se u tome što nam naimenovani pricip ostavlja slobodu dejstva da ovo ili ono neprimjetno iskljućujemo iz njega; ako ih pak nabrajamo oni svi izgledaju kao već darovani. Narod gaji naročitu ljubav i poštovanje prema genijima političke moći i na sva njihova nasilna dejstva odgovara: jest da je podlo, ali je vešto! Iluzija, ali kako je izvedena, prosto veličanstveno, drsko, bezobrazno!
   Kada mi izvršimo naš državni prevrat mi ćemo tada reći narodima: 'Sve je išlo strahovito rđavo, svi ste se namučili. Mi razbijamo i uklanjamo uzroke vaših muka: narodnosti, granice, raznolikost moneta. Naravno, vi ste slobodni da o nama iskažete svoj sud, ali može li on biti pravičan ako ga vi donesete pre nego što oprobate ono što ćemo vam dati...' Tada će nas oni uzdići i na rukama nositi u jednodušnoj euforiji nadanja i pouzdanja.
    Glasanje koje smo mi napravili oruđem našega zacarenja naviknuvši na njega najsitnije jedinice iz broja članova čovečanstva, sastavljajući grupne skupove i sporazume, učiniće svoju uslugu i odigraće ovoga puta svoju poslednju ulogu jednoglasnošću, u želji da se upoznaju sa nama i zbliže pre nego što nas osude. Toga radi treba nam dovesti na glasanje sve, bez razlike klasa i cenzusa, da bi se ustanovio apsolutizam većine do kojeg se ne može doći kod inteligentnih cenzusnih klasa. Takvim putem ćemo, naviknuvši sve na misao o značaju sebe samoga, slomiti značaj gojske porodice i njenu vaspitnu vrednost, odstranićemo izdvajanje individualnih umova, kojima gomila rukovođena od nas neće dati ni da se istaknu, pa čak ni da se izjasne: ona je navikla da sluša samo nas koji joj plaćamo za patnju i poslušnost. Time ćemo stvoriti takvu slepu moć koja nikada neće biti u stanju nikud da se krene bez rukovodstva naših agenata, koje ćemo postaviti na mesto njihovih vođa. Narod će se potčiniti tome režimu jer će znati da će od ovih vođa zavisiti zarade, pokloni i dobijanje svakojakih dobara.
    Plan uprave mora izaći gotov iz jedne glave, jer ga ne možeš nikako utvrditi ako dopustiš da se on iskida na komadiće u mnogobrojim umovima. Prema tome mi možemo znati plan dejstva, ali ga ne možemo pretresati da ne bismo narušili njegovu genijalnost, vezu njegovih sastavnih delova, praktičnu snagu tajnoga smisla svake tačke njegove. Ako se sličan posao bude pretresao i menjao mnogobrojim glasanjem, onda će on nositi ne sebi otisak svih umnih nesporazuma koji nisu ušli u dubinu i vezu njegovih zamisli. Nama je potrebno da naši planovi budu snažni  i celishodno smišljeni. Stoga ne treba da bacimo genijalni posao našeg rukovođe pred gomilu da ga ona rastrgne, pa čak ni pred ograničeno društvo. Svi ovi planovi za sada neće prevrnuti tumbe savremene ustanove. Oni će samo zameniti njihovu ekonomiju, a sledstveno i svu kombinaciju njihovog kretanja koje će se na taj način upraviti putem obeleženim u našim planovima.
  Pod raznim nazivima u svim zemljama postoji približno jedno isto. Predsedništvo, Ministarstvo, Senat, Državni Savet, Zakonodavno i Izvršno Telo. Nije mi potrebno da vam objašnjavam mehanizam odnosa ovih ustanova među sobom, jer vam je to dobro poznato; obratite samo pažnju na to da svaka od pomenutih ustanova odgovara nekoj državnoj funkciji, pri čemu vas molim da imate u vidu da reč 'važan' ja ne vezujem za ustanovu nego za funkciju; sledstveno, nisu ustanove važne nego su važne njihove funkcije. Ustanove su podelile među sobom sve funkcije uprave: administrativnu, zakonodavnu, izvršnu, te su prema tome počele dejstvovati u državnom organizmu kao organi u čovečjem telu. Ako povredimo jedan deo u državnoj mašini, država će se razboleti, kao čovečje telo, i umreće. Kad smo ubacili u državni mehanizam otrov liberalizma, sva se njihova politička kompleksija promenila: države su se razbolele od smrtonosne bolesti - raspadanja krvi. Ostaje nam da očekujemo kraj njihove agonije.
     Liberalizam je rodio ustavne države koje su zamenile  za Goje spasonosnu autokratiju a ustavna država, kao što vam je dobro poznato, nije ništa drugo do škola razdora, rasprave, nesuglasica, prepirke, besplodnih partijskih agitacija, partijskih tendencija - jednom rečju, - škola svega onoga što čini bezličnom delatnost države. Tribina je ništa manje od štampe, osudila vladare na neaktivnost i nemoć i time ih učinila nepotrebnim, zbog čega su oni i bili zbačeni u mnogim zemljama. Tada je mogla ponići republikanska era i tada smo zamenili vladara karikaturom vlade - predsednikom, uzetim iz gomile, iz sredine naših kreatura, naših robova. U tome je bila osnova mine koju smo podmetnuli pod gojski narod, ili tačnije, pod gojske narode. U bliskoj budućnosti mi ćemo ustanoviti odgovornost predsednika. Tada se mi već nećemo ustručavati u sprovođenju onoga zašta će odgovarati naša bezlična kreatura. Šta se nas tiče ako se prorede redovi onih koji teže vlasti, što će nastati pometnja zbog nemogućnosti da se nađu predsednici, pometnje koje će konačno dezorganizovati zemlju.
  Da bismo doveli naš plan do takvih rezultata mi ćemo podešavati izbore takvih predsednika u čijoj prošlosti ima kakvih bilo neotkrivenih mračnih dela, - tada će oni biti verni izvršitelji naših naređenja iz bojazni da se to ne otkrije i iz težnje, svojstvene svakom čoveku koji je došao do vlasti, da održi svoje privilegije, preimućstvo i počasti vezane za zvanje predsednika. Narodna skupština će prikrivati i izabirati predsednike, ali ćemo joj mi oduzeti pravo da predlaže zakone i njihove izmene, jer ćemo to pravo prepustiti odgovornom predsedniku, lutki u našim rukama.
  Naravno tada će vlast predsednika postati meta za sve moguće napade, ali mi ćemo mu dati samo zaštitu u pravu obračanja k narodu i traženju njegove odluke, bez njegovih predstavnika, to jest obraćanje onom istom našem slepom službeniku - većini iz gomile. Nezavisno od ovoga mi ćemo prepustiti predsedniku pravo objavljivanja opsadnog stanja. Ovo poslednje pravo motivisaćemo time što predsednik, kao šef celokupne zemaljske vojske, mora je imati na svom raspolaganju u slučaju zaštite novog republikanskog ustava, na čiju odbranu on ima pravo kao odgovorni predstavnik i čuvar toga ustava.
    Pojmljivo je da će pod takvim uslovima ključ od svetinje biti u našim rukama i niko sem nas neće više rukovoditi zakonodavnom silom. Osim toga, sa uvođenjem novog republikanskog ustava mi oduzimamo od Skupštine pravo interpelacije o vladinim merama pod izgovorom čuvanja političke tajne, a pored toga mi ćemo novim ustavom smanjiti broj predstavnika do minimuma, čime ćemo za toliko smanjiti strasti za politikom. Ako se one i preko očekivanja rasplamsaju i u ovom minimumu, onda ćemo ih jednim proglasom svesti na nulu, kao i obraćanjem opštenarodnoj većini.
  Od predsednika će zavisiti određivanje predsednika i podpredsednika Skupštine i Senata. Umesto stalnih sesija parlamenta mi ćemo skratiti njihove sednice i svesti na nekoliko meseci. Sem toga predsednik, kao šef izvršne vlasti, imaće pravo da saziva ili raspušta parlament, i u slučaju raspuštanja da produži vreme do određivanja novog parlamentskog skupa. Ali i da posledice svih ovih u  skupštini nezakonitih postupaka ne bi pale na ustanovljenu od nas odgovornost predsednika, prije nego što po našim planovima to treba, mi ćemo dati ministrima i drugim višim administrativnim činovnicima koji okružuju predsednika misao da svojim vlastitim merama obilaze njegova naređenja, za šta će i biti odgovorni umesto njega. Naročito preporučujemo da se ova uloga daje na izvršenje Senatu, Državnom Savetu ili Ministarskom Savetu, a ne posebnim ličnostima.
   Predsednik će po našem nahođenju, tumačiti smisao onih postojećih zakona koji se mogu protumačiti različito; uz to će ih poništavati kada mu sa naše strane bude o tome predočena potreba; sem toga on će imati pravo da predlaže privremene zakone i šta više novu izmenu vladinog ustavnog rada, motivišući kako jedno tako i drugo zahtevima naših državnih interesa.
    Takvim merama mi ćemo dobiti mogućnost da uništimo malo po malo, korak po korak, sve ono što ćemo isprva,  kada stupimo u naša prava, biti prinuđeni da uvedemo u državne ustanove radi prelaza ka neprimetnom izbacivanju svakog uopšte ustava, kad nastane vreme da se pretvori svaka vlada u naše samodržavlje. Priznanje našeg samodršca može nastupiti i pre uništenja ustava: ovaj momenat priznanja nastupiće onda kada narodi, namučeni neredima i bankrotstvom upravljača, koje smo mi udesili, uzviknu: 'Sklonite ih i dajte nam jednog sveopšteg cara koji bi nas ujedinio i uništio uzroke razdora: granice, narodnosti, religije, državne račune, koji bi nam dao mir i spokojstvo koje mi ne možemo da nađemo sa našim upravljačima i predstavnicima'.
  Ali i vi sami vrlo dobro znate da je za nemogućnost svenarodnog izražaja i sličnih želja, neophodno neprekidno mutiti u svim zemljama odnose naroda i vlada, da svi budu premoreni raspravom, neprijateljstvom, borbom, mržnjom i šta više, mučeništvom, glađu, kalemljenim bolestima, nevoljom, da Goje ne bi mogli videti nikakav drugi izlaz, već da pribegnu našem novčanom i potpunom gospodarstvu. Ako mi damo narodima da predahnu, taj željeni momenat teško će ikad nastupiti.

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA