vrh
Meni


Kako Prevariti Vračaru



     Kako Prevariti Vračaru? Pre trinaest godina, u selu Klokočevcu u blizini Donjeg Milanovca, obrela se Bugarka Albena da bi kod tamošnje vračare, Rusanke Mihajlović izučila crnu magiju, pa da posle po Bugarskoj na lak način zarađuje novac.

 
      

    Baba u Klokočevcu joj je poverovala i u kući pružala gostoprimstvo četiri meseca, a onda je Albena nestala, pokupivši joj najdragocenije stvari.
     Vračara je danima spravljala opasne čini odbegloj učenici da bi ova, samo posle dva meseca, jedva izvukla živu glavu iz saobraćajne nesreće koja se dogodila samo desetak kilometara od vračarske kuće. Nažalost, te iste zime, i vračara je nestala sa spiska živih.
    Jedne oktobarske noći 1995. godine, iz kuće vračare Rusanke zauvek je nestala Bugarka Albena (bar kako joj se predstavila) i odnela pozlaćeni ženski ručni sat, kristalnu vazu, servis za rakiju, žensko odelo, četiri vezene bluze, dva džempera, šest dukata, tristotine osamdeset nemačkih maraka i sedam stotina dinara.
    Rusanku smo zatekli kod kuće, tačnije, na zastakljenoj verandi. Nije trebalo da je podsećamo na ono što se nedavno dogodilo u njenoj kući, jer je i bez našeg pitanja počela da govori o tome što ju je zadesilo i kako je to sve podnela.
- Bilo je to u ranu zoru, posle drugih petlova - započela je Rusanka svoju zanimljivu priču - kad sam začula nečije dozivanje ispred svoje kapije. Bila je to nepoznata mlada žena i pomislila sam da se radi o nekoj mušteriji, koja je došla prvim jutarnjim autobusom. Pozvala sam je da uđe i kad je progovorila, shvatila sam da nije dobro pričala srpski. To sam joj i rekla, a ona je kao iz topa odgovorila da hoće nešto ozbiljno sa mnom da razgovara. Odvela sam je na verandu, gde sam do kraja saslušala njenu priču i zahtev. Kako mi je rekla, dugo se po Krajini raspitivala o nekoj vračari, pa je u Negotinu saznala za mene i obrela se pred mojim vratima. Nije želela da joj mađijam ili bajem, jer nije imala probleme, ali me je zamolila da je primim na nekoliko dana i podučim svojim tajanstvenim rabotama.
    U početku mi je bilo sve to sumnjivo, ali moj muž Ljuba se odmah smilovao, ubeđujući i mene da je primimo, jer mi ne preti kao konkurencija, a baviće se vračanjem i bajanjem u Bugarskoj. Sama je predložila da mi za kiriju plaća pedeset nemačkih maraka, povremeno pomaže u bašti i na njivi i održava kuću. Rekla je da se zove Albena. To sam dobro zapamtila, jer sam je tako zvala četiri meseca. Rodom je bila iz nekog sela kod Vidina. Pasoš joj nisam tražila, i to je moja najveća greška, inače bih je brzo pronašla. Čovek se uči dok je živ, pa tako i ja, do svojih šezdeset dve godine, nisam naučila da na svetu postoje lopovi i prevaranti. Nisam prihvatila da je Bog zna kako obučavam, jer to nisam radila nikad, ali sam joj rekla da sedi, ćuti i gleda kako ja radim, pa da sve to zapamti. I tako je svakodnevno gledala po desetak raznoraznih slučajeva, naslušala se jezivih i surovih ispovesti i beležila moja bajanja i vratke. Zapisivala je svaku basmu i svaku moju reč. Najteže mi je bilo to što sam morala sa vlaškog da joj prevodim na srpski, a basme u prevodu izgube na originalnom smislu i sadržini. Priznajem, obe smo se oko toga namučile: ja kod prevoda, a ona kod zapisivanja.
    Ali, bilo je radnji koje su se ponavljale, pa nam je tu bio spas. Posle nedelju dana, sve je počelo da se vrti u krug, pa nije imalo više potrebe za zapisivanjem i tumačenjem. Tako je moj neznani i iznenadni gost polako ali sigurno shvatao i učio đavolje rabote. Naravno, uz te basme, morale su se istovremeno izvoditi i druge tajanstvene radnje, počev od kućnog praga, preko bunjišta i guvna, pa sve do Porečke reke.


'PEČENJE' ZANATA

- Jedne večeri - nastavila je Rusanka priču - iz najveće pomrčine, sva usplahirena i preplašena, odnekud je banula mlada žena. Bila je iz sela Tande, a ovamo je došla, jer je iskoristila da pobegne od muža kod kojeg više nije htela da se vrati. Iz podnožja planine Stol, pošla je još u popodnevnim časovima, ali se kretala po potocima i šumarcima, kako je ne bi ko spazio, pa posle njenom mužu sve preneo. Mene je odmah zamolila da pomognem kako znam i umem, ali je najbitnije bilo da učinim da je muž ne pronađe i ne prebije. Posle je samo trebalo da se prebaci, opet jarugama, do Topolnice gde su živeli njen brat i snaja. Verovala je da će tamo biti na sigurnom, jer se njen zlikovac neće usuditi da dođe.
Taman smo se raspričale, kad neko tresnu na glavna vrata. Nismo uspele ni da se pogledamo, a krupan mladić u kožnom kaputu banu u sobu. Ljudi moji, kad on poče da viče i psuje, treštala su stakla na prozoru! A onda se okrete po sobi, tražeći nešto i kad ugleda metlu iza vrata, zgrabi je i poče da udara, najpre po svojoj ženi, pa posle po Albeni i meni. Udarao nas je gde je stigao i koliko je mogao, sve dok se nije zamorio i dršku od metle na nekoliko mesta polomio.
    U tom neviđenom košmaru i haosu, nisam ni spazila kad se žena iz Tande izvukla i pobegla u mrklu noć. Prošlo je nekoliko minuta dok je njen muž došao svesti i shvatio da je nema. Bio je ubeđen da se zavukla pod krevet, pa je i tamo zavirivao. Posle je pošao da je traži po drugim sobama, misleći da se sakrila. Kad je čuo viku i zapomaganje, moj muž Ljuba, onako u pidžami, izašao je u hodnik i počeo da viče iz petnih žila. U tom bunilu, nepoznati mladić je nasrnuo na njega i tako ga jako udario da se ovaj našao u sobi, pored mojih nogu. Posle je i on nestao u mraku, i nikad više mu oči nisam videla.
    Kad je prošlo mesec dana, Albena mi je, pošteno i po dogovoru, pružila pedeset maraka. Samo, moj 'zanat' nije mogla da izuči za nekoliko dana koliko je mislila, nego je, eto, prošao čitav mesec, a možda će i još jedan, pa i dva, dok sve ne bude savladala. U početku sam je terala da baje kraće i lakše basme, ali je ona veoma brzo shvatala suštinu svih radnji, a ja sam čekala pogodan trenutak da bi se na svemu tome i okušala.
    Jednog dana, došao je kod mene čovek predesetih godina, rekao da je iz Salaša. Nisam htela to da proveravam, neka bude odakle hoće! Poznavao me je još od ranije i hteo sa mnom nasamo da razgovara. Rekla sam mu da nema šta da krije i da će posao koji traži da mu obavi ova mlađa žena. Njega je očigledno bilo sramota, jer je u pitanju bila zavezanost, ali nije imao drugog izlaza nego da sa Albenom krene na reku. Ja sam polako išla iza njih, više namerno nego slučajno, pa sam posle sela na obalu i na svoj način ocenjivala Bugarkino mađijanje.
    Čoveku je bilo nezgodno da mu se mlada žena vrzma između nogu, uvezuje ga rafijama i crvenim koncima, a potom i 'odvezuje' i 'otvara'. Ruke su joj se tresle i odugovlačila je sa glavnim delom magijske radnje, kao da je zaboravila redosled. Na kraju, setila sam se i ja svoje mladosti, a Bugarka muškarca nije videla čitav mesec. Odmah sam otišla kući, a njih ostavila da sami obave ono što treba. To mađijanje se, naravno, oteglo do kasnog popodneva. Kad su došli, ćutala sam, nisam htela da ih diram. Čovek mi je pružio novčanicu i zahvalio što sam mu omogućila da se 'izlečen' vrati kući. Ali, on je posle češće navraćao i moju Bugarku negde odvodio. Po tome sam razumela da je ona bila 'bolja' vračara nego ja. Za kratko vreme je postigla ono što ja nisam mogla godinama.

ODBEGLA KRADLJIVICA

- Dani su veoma brzo prolazili, pogotovo što sam se sa Albenom nekako srodila i zbližila. U nju sam imala veliko poverenje, pa sam je često i samu ostavljala u kući. Tek kasnije, kad me je pokrala i pobegla, shvatila sam da je bila lukava i prepredena. Znala je gde držim novac, nakit i odeću. Spavala je u dnevnoj sobi koja mi je ujedno i radna, jer u njoj primam 'mušterije', a moj muž Ljuba i ja spavali smo u drugoj sobi. Tako je bilo i te noći kad je nestala, bolje rečeno - pobegla.
    Svakog jutra nas je Albena budila i zvala na kafu - prisećala se Rusanka - ali tog jutra smo uzalud čekali njen poziv. Misili smo da je otišla u kupovinu, ili se zadržala usput u razgovoru sa nekim, ali kad sam ušla u sobu, sve mi je postalo jasno. Najpre sam videla da mi je nestalo šest austrijskih dukata, tristotine osamdeset nemačkih maraka i oko sedam stotina dinara. Dala sam se u pretragu i ustanovila da mi je ukrala još i pozlaćeni ručni sat, koji sam dobila od neke žene iz Knjaževca za uspešnu udaju i porod. Ukrala mi je i kristalnu vazu, servis za rakiju, moje najnovije odelo, četiri vezene košulje i dva džempera. Sve sam to dobijala na poklon od ljudi kojima sam bila od pomoći. To su bile moje najdraže uspomene, kojih više nema.
    Planirali smo da sve prijavimo policiji, ali nismo imali nikakvu adresu, pa čak ni Bugarkino prezime. Znali smo samo da se zove Albena, i to je bilo sve. Još u toku leta, zapisala nam je broj telefona u Bugarskoj, ali se na taj broj niko nije javljao. Mislim da je bio lažan. Tako smo morali da dignemo ruke od svega. Kad sam se jednom prilikom požalila policajcu koji je svraćao kod mene i rekla šta mi se dogodilo, čovek je slegao ramenima i pitao zašto je nismo prijavili u SUP kao stranca. Šta sam mogla da mu kažem?!

RUSANKINO MAĐIJANJE

    Vračara je digla ruke od potrage za Bugarkom, jer nije znala od čega da krene, ali je rešila da spravlja opasne čini, namenjene Albeni. To je radila danonoćno i bez ičijeg znanja. Želela je da odbeglu kradljivicu stigne zaslužena kazna, pa makar i na drugom kraju sveta. A kad je i to mađijanje završila, okrenula se svakodnevnim poslovima: vradžbinama i obrađivanju zemlje.
- Ne znam da li su prošla puna dva meseca - pričala je vračara - kad se na mestu zvanom Zamna, kod susednog sela Plavna, dogodila velika saobraćajna nesreća. Bugarski autobus survao se u veliku provaliju, u istoimenu reku. Bio je decembar, posle deset sati uveče.
   Svih tridesetoro putnika je bilo povređeno, a onima sa lakšim povredama, zbrinulo je medicinsko osoblje iz Štubika. Među teže povređenima, nalazila se i moja nekadašnja učenica. To sam lično proverila preko jednog poznanika iz Plavne koji je pomogao unesrećenim putnicima da izađu iz autobusa. Nesreća ju je zadesila samo na sat i po hoda od moje kuće. Kako je učinila, tako je i prošla. Od tada joj se gubi svaki trag i više ne znam kako je i gde završila.

Izvor: Treće Oko - Zlatimir Pantić



     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane