Test - Vaše Žvrljotine Otkrivaju Ko Ste

    U ovom slučaju'žvrljotinu' karakteriše, najvećim delom, jedan pijedestal ili neki sličan arhitektonski oblik. Odaje energiju, moralnu strogost, organizacione sposobnosti. Dva gornja crteža (1) i (2) koje je nacrtala ista osoba u različitom vremenskom periodu, takav su primer.
    Proučimo prvi. Jedna vrsta višeslojnog hrama (rađen u stilu, koji pomalo podseća na toranj u Pizi), zvonik ili dimnjak, koji izgleda kao da će se srušiti, ali istovremeno pridržava krug, egzotičn e biljke i cveće. Ova slika je puna topline i harmonije. Autor je majka četvero dece, koja živi u okrilju topline i jedinstva svoje porodice. Život, sugeriše crtež, treba proživeti sa toplinom, a porodica je hram koji se sa naporom konstruiše dana za danom. Dimnjak predstavlja napor.
    Radosti na kraju neće izostati (cveće). Simbolika ove egzotične sličice odražava jaku. vedru, pomalo dominantnu ličnost, sa mnogo izvesnosti i religioznim načinom života (hram).
    Naravno, nije sve 'med i mleko' - svakodnevne obaveze se osećaju (nagib i slojevitost hrama). Ali, to je deo normalne svakodnevnice i slika, u globalu, deluje pobednički.
    Na drugoj 'žvrljotini' se ponovo očigledno pojavljuju arhitektonski oblici, koji podsećaju na stubove i kapitole.


    Uglavnom se crteži solidnijih formi i apstraktnog izgleda crtaju na gornjem delu papira. Podsećaju pomalo na svemirske brodove. Ove 'žvrljotine' su razbacane, grupisane i izdvojene. Izražavaju želju za bekstvom, za 'letenjem' (bez gubitka veze sa realnošću), intimno nezadovoljstvo.
    Na primeru slike dole, koji je nacrtala jedna gimnazijska učenica, crtež ima nagib ulevo, prema gore. Baš kao da 'ja' namerava da odleti sa papira, izađe iz školske učionice i projektuje se u jednoj boljoj dimenziji. Spoljni okvir (dobro poduprt) sadrži intimnost. Svetlo-tamno osenčeni delovi ističu dozu nezadovoljstva. Intimnost je dalje naknadno zatvorena u neku vrstu zaštitne opne, koja je vrlo simbolična i podseća na ključ.
    Naša oprezna i preduzimljiva učenica ima, dakle, čvrst karakter i spremna je da podnese melanholičnu sadašnjost očekujući budućnost, koja, svakako, mora biti bolja.




    Radi se o crtežima koji ukazuju na harmoniju zbog postojanja simetričnih elemenata, koji se nalaze u međusobnoj ravnoteži. Označavaju harmoniju, osećaj za lepo i čak narcisoidnost ('ja' u ogledalu). To je tipično ženski crtež, izraz ljupkosti i blagosti duha (osobine koje se ipak mogu sresti i kod predstavnika muškog roda).

    U primeru gore, bez obzira što tri oblika nisu potpuno jednaka, harmonija koju iskazuju je gotovo perfektna. Čak su i osenčeni delovi na skici harmonični: čini se prikazuju prave čvrstine. Ko je skicirao ovaj crtež, a radi se o jednoj osamnaestogodišnjoj učenici, zna šta radi.

   
    Zvezde i strele izražavaju, uglavnom, želju za afirmacijom, sposobnost napredovanja i komunikacije. Vrlo je važno proceniti vrstu 'šiljaka' na ovim crtežima. Ukoliko preovlađuju oštri i zašiljeni uglovi, to ukazuje naročito na upornost, ambicije, jaku želju za ličnim uspehom. Nasuprot tome, tupi uglovi i zaokruženja otkrivaju mekše zalete i podstreke, manje jaku volju i manje izražen odlučni duh, velikodušnost i podstreke druge vrste.

    Na ovom gornjem primeru, preovlađuju oštri uglovi. Različita dužina strele ukazuje na nezadovoljstvo: rezultati, kaže ovaj crtež, možda nisu onakvi kakvi su bili očekivani. Ali, u budućnosti, ko zna...


    Ovaj tip 'žvrljotina' karakteriše grupisanje više slika i to ne naturalističkih, nego simboličnih. Takođe se mogu naći i simbolične slike uporedo sa drugim naturalističkim ili polunaturalističkim. Ove crteže traba shvatiti kao prave pozive za pomoć koje upućuje podsvest: podsvest ih izbacuje na površinu kada 'ja' nije dovoljno zadovoljno ili nagrađeno. Ovo je vrsta 'žvrljotine' koja, više nego druge, ima izrazitu povezanost sa snom. Kao da se sanja otvorenih očiju, apstraktna slika otkriva problematiku koja se obično pojavljuje u snovima (ili nakon dubokog razmišljanja).

    Pogledajmo pažljivo gornji primer. Strela, sastavljena od čvrstih delova, okrenuta je ka dole, blistavo sunce, vrlo osobeno stablo, zagonetan uokviren simbol. Slika je, uopšte uzev, harmonična sa finom usaglašenošću elemenata koji je čine: njena vrednost duboke psihoanalize je velika. Možem ose samo zapitatai: da li je ovo jedna interpretacija Boga? (reč Bog se pojavljuje u gornjem levom uglu u beležnici jednog gimnazijalca, koji je i nacrtao ovu 'žvrljotinu'). I šta zatim otkriva zagonetni okvir? Kako odrediti odnos između velike strele i tako duboko simboličkog stabla? I to sunce koje je gotovo podrugljivo? Odgovor može biti i jednostavan i vrlo težak... Ko može da ga da?



    Postojanje 'žvrljotina' i ujedno grafita, pokazatelj je, na neki način, nezadovoljstva. I u ovom primeru, na slici 1, koji je uradila jedna 22-godišnja devojka, pojavljuju se u manjoj ili većoj kontrapoziciji ('žvrljotina') i 'ja' (grafiti).
    Ukazuju na usamljenost, teškoću iskazivanja sopstvene ličnosti, težnju ka sanjarenju. Na prelepoj 'žvrljotini' pisani deo se postepeno stapa sa crtežom stvarajući grafičko jedinstvo. Kao u nekoj vrsti lakog dremeža, autorka se povlači u svoj svet, svoju maštu, kao da beži iz ne baš prelepe stvarnosti. Taj pokušaj nije odnedavno. Čudan cvet, sa čije bočne strane se nalazi mali klas, nacrtan je snažnim potezom, pun je ivica i kazuje da je bio upotrebljen i izvestan fizički napor da bi se realizovao. Autorka, crta 'žvrljotinu' dok je nad teškim školskim knjigama. Postoji uopšte uzev, jedna zagonetna aura, koja ostavlja dubok utisak.
    Reč je dakle o vrlo složenoj ličnosti, koju karakterišu svetla i senke. O osobi, čija se sklonost ka sanjarenju i zahtev za bliskim i samokritičnim odnosom prema stvarnosti, stapaju u životnoj slici nezadovoljstva, koja je ipak puna vitalnosti.
    Pogledajmo sada još jedan izuzetan i zagonetan primer, na gornjoj slici 2. Uradio ga je francuski pesnik i romansijer Žan Kokto (crtež je uzet iz teksta 'Duša i rukopis' - Anie Tejar, grafolog). Evo njenog komentara: 'Pesnikov crtež je skiciran perom i nastavlja se rukopisom. Donja linija u reči Ja završava crtež. Na taj način, iz podsvesnih i neograničenih dubina, kreće izliv energije da zagrli ceo začarani svet u kom je samo pesnik u stanju da otvori i zatvori vrata'.