vrh
Meni

Zemlja Je Ravna Ploča!

    Da li je teorija da je Zemlja okrugla najveća laž koju su nam servirali? Niko, nikad, nigde i nijednim metodom nije video niti snimio zakrivljenje horizonta! Horizont je uvek prav i u visini očiju. (Izuzetak su fotošop radovi iz NASE). Dokazi koji govore u prilog činjenici da Zemlja uopšte nije okrugla, već da je jedna ravna ploča, onako kako su mnogi narodi u prošlosti i smatrali...
 
     


    Horizont se uvek vidi perfektno ravan 360 stepeni okolo posmatraĉa, bez obzira na visinu. Svi amaterski baloni, rakete, avioni i dronovi pravili su foto-video snimke koji ovo dokazuju sa preko 20 milja visine. Jedino NASA i druge vladine 'kosmiĉke agencije' prikazuju zakrivljenje na svojim montiranim fotografijama i video snimcima. Horizont uvek vidimo u visini oĉiju, nikad ne moramo da spuštamo pogled da bi ga videli. Da je Zemlja sferiĉna, na velikim visinama morali bi smo da spuštamo pogled da bi videli - pratili horizont, i to bi važilo bez obzira koliko je velika Zemlja. Toga u praksi nema.
    Reke teku od višlje ka niţoj taĉki dok se ne uliju u more, to svi znamo. Da je Zemlja rotirajuća lopta mnoge reke ne bi mogle teći, recimo Misisipi bi na svom 3000 milja dugom putu morao teći ĉak 11 milja 'prema gore' dok ne stigne u Meksiĉki zaliv. Ima još niz primera, reka Nil na jednoj deonici toka teĉe 1000 milja sa padom od samo 30 cm. Reke Kongo, Parana, Paragvaj, kao i još neke reke sa dugim tokom, morale bi povremeno takođe teći 'uzbrdo' kada bi Zemlja rotirala jer reljef ne bi mogao drugaĉije da bude savladan.


 Jedan od najjačih dokaza da Zemlja nije kugla su ogromne, savršeno ravne vodene površine na okeanima, kanalima, rekama, jezerima. Na okeanima je vidljivost moguća i više desetina, pa čak i stotina kilometara – pri čemu bi posmatrani objekti (brodovi) trebali biti nekoliko kilometara ispod horizonta ako je Zemlja lopta – kaže matematika. Na slici dole desno je kanal u engleskoj 9,6 km potpuno prav i bez milimetra visinske razike s kraja na kraj kanala - a koja bi 'trebala' biti 4 metra; Voda kao fluid je najbolji dokaz da planeta nije sferiĉna! Ove provere laserski su vršene i na velikim jezerima.
     Računica kaže da bi zakrivljenje vodene površine (kao idealne sredine za ova merenja za razliku od reljefa na Zemlji) trebalo biti 8 inča po milji multiplicirano sa kvadratom distance (oko 20 cm po milji, 1 milja je 1609 metara); U praksi se to nikad međutim nije potvrdilo. Sva merenja pokazuju idealnu ravninu vodenih površina ! Geometri, inženjeri i arhitekte nikada nisu uzimali zakrivljenost sfere prilikom izrade svojih projekata. Kanali, pruge, mostovi, tuneli na primer uvek su građeni horizontalno, ĉesto i stotinama kilometara, potpuno pravolinijski, potpuno bez 'zakrivljenja' koje bi moralo biti uzeto u obzir (i primećeno) da postoji...  Suecki kanal spaja Mediteran i Crveno more i dug je 100 milja. Nema nikakve vodopropusnice i putem spojenih sudova predstavlja neprekinuti kontunuitet dva mora! Kada je građen inženjeri uopšte nisu ni razmišljali o 'zakrivljenosti' Zemljine kugle. Osim dva mora, spaja i nekoliko jezera u jedan neprekidan sistem. Kada je otvoren pokazalo se da su dva mora već bila u istom nivou.
     Inženjer, W. Winckler je objavio u reviji 'Zemlja' tekst koji detaljno objašnjava koliko je u inženjerskoj praksi apsurdna priĉa o tome da je Zemlja sfera, navodeći niz primera izgradnje velikih pruga i kanala; 'Niti smo uzimali 'sferiĉnost' Zemlje u projekte, niti smo ikada na terenu primetili nešto što bi ukazivalo na to da je Zemlja lopta' kaže on.. 'Takve gluposti pominju se samo u školskim knjigama' tvrdi Winckler.  Između Londona i Liverpula je prava pruga 180 milja a na sredini puta je stanica Birmingem sa nekih oko 75 m nadmorske visine. Da je Zemlja lopta, ova pruga bi bila luk sa centrom u Birmingemu koji bi bio – raĉunica kaže – preko jedne milje iznad Londona i Liverpula a što svi stanovnici ovog kraja znaju da nije ni blizu sluĉaj. Sliĉno tvrde i drugi inženjeri. Jedan engleski inžinjer tvrdi da sadašnji vozovi ne bi ni teoretski mogli da se kreću po engleskoj da je Zemlja oblika lopte, jer bi padovi – usponi bili toliki da bi vožnja bila nemoguća; 'I horizontalne krivine su već popriliĉan problem ponekad, o vertikalnim krivinama smešno je i govoriti – naivan je, blago reĉeno, svako ko veruje da je Zemlja bilo šta drugo nego ravna, današnje mašine lokomotive,  nisu napravljene za takve uspone'.
    'Brodo-kanal' firma iz Manĉestera objavila je u reviji 'Zemlja' da pri gradnji kanala i pruga reper koji se uvek uzima je da je tlo ravno – i da se nikad ne uzima zakrivljenost planete u obzir pri velikim javnim radovima na raznim infrastrukturnim objektima!
    U XIX veku Francuzi Biot i Arago dokazali su da se na kopnu može videti jak reflektor na daljini od 160 kilometara. Ovo su utvrdili u Španiji na pogodnom delu reljefa (isti uspon dva gradića je bio) – a da je Zemlja sfera ovo bi bilo nemoguće jer bi reflektor morao biti ĉak milju i po ispod horizonta! Potpukovnik Portlock preneo je posebnom aparaturom refleksiju Sunca na 108 milja udaljenu taĉku – što bi opet bilo nemoguće ako je Zemlja lopta – mesto primanja trebalo je biti preko milju ispod horizonta. Da je Zemlja rotirajuća kugla pilot aviona pri brzini od 500 Milja/sat morao bi stalno da spušta 'nos' aviona i menja kurs oko pola milje na dole svaki minut – inaĉe bi otišao u svemir, tj. posle sat leta bez ove korekcije bio bi 31,5 milja višlje od oĉekivane visine! Pitajte pilote rade li to tokom leta? Eksperiment 'vazdušne greške' potvrdio je geocentriĉni model (da nebeska tela kruže oko Zemlje) a odbacio heliocentriĉni kao netaĉan! Teleskop je napunjen vodom da uspori kretanje svetlosti a zatim je raĉunat potreban nagib teleskopa da bi svetlo od zvezda direktno ulazilo u teleskop. Međutim, ova se korekcija nagiba pokazala nepotrebnom jer svetlo je već ulazilo pod potrebnim uglom.
    'Olberov Paradoks' takođe potvrđuje geocentriĉni model gde se nebeska tela okreću oko Zemlje a ne obrnuto – ovaj paradoks je logiĉan nastavak predhodnog dokaza. Paradoks kaže da ako je svemir beskonaĉan, noćno nebo bi moralo biti osvetljeno svetlom bezbrojnih zvezda koje su iza zvezda koje vidimo... i tako u beskonaĉnost. To ipak nije sluĉaj u praksi iako je ovo logiĉno, zato je ovo paradoks. Miĉelson-Morlijevi i Sagnakovi eksperimenti pokušali su da izmere promene u brzini svetlosti usled pretpostavljenog Zemljinog kretanja kroz kosmos. I pored merenja u raznim smerovima i lokacijama nisu zabeležili bitne promene brzine svetlosti, ĉime je još jednom potvrđen nepokretni - geocentriĉni model. Tiho Brahe je svojevremeno kritikovao heliocentriĉnu teoriju, tvrdeći da bi se položaj zvezda na nebu morao vidno menjati tokom Meseci kako Zemlja rotira oko Sunca prelazeći navodnih 190 miliona milja orbite, To međutim nikad nije primećeno sa Zemlje, što dokazuje da se Zemlja uopšte ne kreće.
    Ako Zemlja zaista rotira oko svoje ose ka istoku brzinom od 1000 milja/sat na ekvatoru, tada bi topovsko đule, recimo, ispaljeno vertikalno uvis moralo pasti znaĉajno zapadnije od mesta ispaljivanja. Đule leti na pr. 14 sekundi vertikalno, toliko i pada, ali po pravilu pada ni ceo metar oko samog topa koji ga je ispalio. Zakljuĉak – nema rotacija.  Dokaz da Zemlja ne rotira je i helikopter (ili balon) koji bi morao da bude u stanju da prosto lebdi u mestu i tako saĉeka da cilj dođe sam od sebe – a to je u praksi nemoguće!  Skok Felixa Baumgartnera, 3 sata se podizao iznad Novog Meksika. Da ima rotacija raĉun kaže da je trebao da se priZemlji 2500 milja zapadno u pacifiĉkom okeanu, a u stvarnosti se spustio istoĉno - par desetina milja od polaska. Gde su bile rotacije Zemlje ?
    Ljudi koji veruju u rotirajuću kuglu zamišljaju da su Zemlja i atmosfera jedno isto homogeno telo spojeno gravitacijom, što je nonsens i potpuno netaĉno naravno, dovoljno je reći da pogledaju kretanje dima, ptica, insekata, aviona.. koje gravitacija privlaĉi ali ne u perfektnoj sinhronizaciji. I reke su fluid, one i teku zbog 'gravitacije' (koja ne postoji kako se to klasiĉno shvata, vidi kasnije taĉke) pa bi tako morala da se ponaša i atmosfera – kada bi bili rotacija Zemlje. Atmosfera je međutim mirrna. Dokaz da Zemlja ne rotira su i avioni ili projektili koji idu u smeru Istok-zapad odnosno zapad-istok. Pređeni put je uvek isti, u milimetar – što je nemoguće ako rotiramo, to je potpuno isto kao i plivaĉ uzvodno i plivaĉ nizvodno – nikada ne bi mogli da pređu isti put gledano sa obale! U praksi, put projektila, topovskog đuleta, ispaljenog metka ili aviona uvek je isti u oba smera. Avion koji leti ka istoku morao bi da leti brže od rotiranja planete (1000 mph a avion leti 500 mph) da bi stigao na cilj, i obratno; avion koji ide ka zapadu bio bi kao plivaĉ uzvodno – sam cilj bi mu se približavao. U praksi nije tako

Avion koji leti 1000mph ka istoku praktično bi lebdeo u mestu

Sletanje aviona bilo bi vrlo teško na rotirajućoj planeti. U praksi nije tako

Da Zemlja rotira, oblaci, vetar i vreme nebi bili tako nepredvidivi i nezavisnog smera kretanja kao sad gde imamo razne brzine i visine oblaka kao i smerove kretanja

Niko nije osetio ili izmerio te istoĉne rotacije, dok i najmanji zapadni povetarac se jasno oseti

    Thomas Winships kaže: 'Da Zemlja rotira, po površini bi stalno duvao jak vetar. Takođe bi i okeani imali mnogo jaĉe i primetnije struje nego danas, Svega toga nema u praksi, što najbolje vidimo kad deca puste zmaja – atmosfera je mirna. Zagovornici rotacija kažu da gravitacija drži sve na okupu, Zemlju, okeane, ljude... Kako onda ona ipak nije dovoljna da zadrži ptice da polete ili avion ?

Kretanje oblaka na raznim visinama i njihove temperature (duža i složenija priĉa) ukazuju da je atmosfera mirna, da nema rotacija planete

Ako navodno gravitacija 'savija' okeane u loptu, kako ribe plivaju u tako zgusnutom fluidu kao voda?

Kapetani brodova na okeanu nikad ne uzimaju sferu u kalkulacije i opet plove bez greške, vekovima unazad. To bi bilo nemoguće da je Zemlja kugla koja rotira

    Pošto Zemlja nije lopta, pomorski kapetani znaju iskustveno da što se ide južnije, linije geografske širine obuhvataju sve veći obim i tako plove vekovima. Obrnuto, zvaniĉna verzija tvrdi sve suprotno od iskustva realne plovidbe koju kapetani znaju i primenjuju – da linije geo. širine posle ekvatora obuhvataju sve manji obim. Ovakvi nonsensi uĉe se u školama, ali iskusni moreplovci se smeju na takve stvari znajući istinu. Kapetan James Clark Ross’s piše detaljno o tome kako su se gubili sa kursa 12 – 29 milja dok su išli po 'lažnoj karti' kugle koja rotira. Poruĉnik Charles Wilkes pominje plovidbe od 1838 do 1842 godine, kada su promašivali kurs po 20 milja. Thomas Milner, takođe piše o takvim plovidbama da su se gubili sa kursa i promašivali destinacije jer su sledili zvaniĉne karte i škole navigacije.
    Zvaniĉno, da se oplovi oko Antarktika treba preći 12.000 milja. U Praksi su ga oplovili Kapetani Kuk, Džejms Klark Ros i britanski brod 'Challenger' - ali nikad za put kraći od 50.000 milja!

) Let Santjago-Sidnej je krajnje nelogiĉan u smislu maršrute koja ide i na južnu i na severnu hemisferu ako bi gledali globus, ako pak pogledamo mapu ravne Zemlje – linija je idealna.

Mnogi letovi preko 'zvaniĉnog' Antarktika ne postoje pod izgovorom da je vazduh pre-hladan za avione što je laž. Rute putovanja su krajnje nelogiĉne zato – a razlog je da Antarktik ne postoji na naĉin kako prikazuje 'Zemlja kao kugla'

Postoji veći broj letova koji su krajnje nelogiĉnih maršuta. Ako gledamo globus. Recimo let od Južne Afrike do Australije ide preko Dubaia duplirajući tako put.. Ali, pogledamo li mapu ravne Zemlje – to je skoro prava linija!

    Sunce je navodno 93 miliona milja daleko od nas. Da je to istina, da li bi mogli imati vrelu Saharu i ledeni Antarktik na razdaljini od nekoliko hiljada milja samo (0,00004% puta od Sunca) ?? Da li bi tako daleko, proporcionalno goovoreći, grejno telo kao Sunce moglo stvoriti sa te ogromne daljine vrelu Saharu? Da je Zemlja lopta, Arktik i Antarktik, polarni regioni i regioni istih i sličnih geo. širina morali bi imati sličnu klimu, trajanje obdanice, biljni i životinjski svet i td; - Ništa u praksi nije slično međutim, što samo dodatno potvrđuje da Zemlja nije vrteća kugla. Antartik je daleko najhladniji region na planeti, sa proseĉnom temp. – 13 stepeni C ispod nule, pa do -57 stepeni C! Arktik i Severni pol su daleko topliji (prosek na severnoj polulopti je +4 stepena C). Ove razlike nebi trebale da su tako drastiĉne da je Zemlja rotirajuća lopta.  Kontrasti flore u faune su drastiĉni između Arktika i Antarktika, kao i podruĉja sa sliĉnom geo. širinom. To se uklapa jedino u paradigmu Zemlje kao ravne planete.
    Podruĉja iste geografske širine (i južno i severno od ekvatora) se ponašaju veoma razliĉito – što je moguće samo ako je Zemlja ravna. Recimo, najduži letnji dani severno od ekvatora su mnogo duži od onih južno od ekvatora, isto je i sa najkraćim zimskim danima..To je nemoguće objasniti zvaniĉnim objašnjenjima. U realnosti, Sunce pravi krugove oko Zemlje od tropa do tropa. Na istim geografskim širinamaa i južno i severno od ekvatora, svitanje i zalazak Sunca su neobjašnjivi ako je Zemlja vrteća lopta. Na severu sviće i smrkava se polako i traju duže nego na jugu, gde se to sve brzo obavi. Sumrak na severu traje i po preko sat vremena, a na jugu par minuta i noće je pala vrlo brzo. Realno objašnjenje je da Sunce putuje brže sa širim krugovima iznad juga a na severu sporije sa užim krugovima.
    Kada shvatimo kako Sunce zaista kruži oko Zemlje tokom godine, razumećemo sve pomenute nelogiĉnosti klasiĉnog modela Zemlje kao lopte koja se okreće. Sunce pravi manje, brže krugove tokom leta na severu, postepeno se spuštajući (do Meseca decembra) dole na jug prveći veće krugove i brže se krećući (jer je teritorij veći). To objašnjava zašto jeti na Arktiku praktiĉno i nema noći. To objašnjava zašto se Antarktik nikad ne topi, razliĉito trajanje obdanice i mnoge druge fenomene potpuno neobjašnjive modelom rotirajuće Zemlje kao lopte. Ovaj dokaz govori o fenomenu 72-ĉasovne obdanice na Arktiku tokom leta – tzv 'ponoćno Sunce' koje je objašnjeno u prethodnoj taĉki

 Establišment bez dokaza tvrdi da je 'ponoćno Sunce' sliĉno pomenutom iz prethodne taĉke redovna pojava i na Antarktiku. Ali, ne pokazuju snimke, niti se dozvoljava istraživaĉima da odu na 'zvaniĉni' (lažni) Antarktik .

 Belgijska ekspedicija je utvrdila da se Sunce ne vidi tokom zime na Antarktiku od 17 maja od 21 jula – što je potpuno neobjašnjivo modelom Zemlje koju zagovara establišment. Ova pojava je pak lako objašnjiva modelom ravne Zemlje.

 Gabrielle Henriet, 'Da Zemlja zaista rotira imali bismo 12/12 dan i noć na celoj planeti isto tokom cele godine. U praksi imamo drastiĉne razlike po ovom pitanju što je savršeno neobjašnjivo modelom okrećuće lopte!?'

    Da je Zemlja lopta, zakrivljenje horizonta bi se videlo i golim okom u visini okeana već, o većim visinama da ne govorimo. Takođe, udaljeni objekti jasno bi se dvogledom videli da su 'zakrivljeni' tj. Nagnuti (upadljivo već posle 5-6 km) u pravcu kako se 'lopta' spušta. To međutim nikad niko i nigde nije video. Možete jakim durbinom da na moru gledate brod recimo 100 Milja udaljen jasno kao na dlanu iako bi morao biti kilometrima ispod horizonta. Ovo je tako lako proverivo da je komentar suvišan. Samo ovaj dokaz potpuno otkriva da je Zemlja ravna.
    Samuel Rowbotham – napravio je eksperiment – dokaz da planeta nije sfera u Engleskoj na kanalu u Old Bedfordu, dugaĉkom 6 milja i idealno ravnom – gledajući durbinom s kraja na kraj kanala ĉamac koji je trebao biti 4 metra ispod horizonta. Ovaj kanal je idealno mesto na kopnu za dokazivanje da Zemlja nije kugla zbog svoje idealne ravnine u ovako velikoj dužini. U drugom eksperimentu Dr. Rowbotham je postavio 5 zastava na po milju udaljenosti na obali ovog istog kanala i video je durbinom jasnu liniju koju su one formirale u dužini od 6 milja. Samuel Rowbotham, u svojoj knjizi 'Zemlja nije kugla' opisuje primere i drugih izvedenih eksperimenata koje je radio – recimo kada se durbinom videla prava linija od ĉak 40 milja - od ĉega po pola na kopnu i moru. Dr. Rowbotham, opisuje detaljno takođe i eksperiment da je na otvorenom moru jasno video brodić 29 milja udaljen, koji bi trebao biti daleko ispod horizonta i nevidljiv – da je Zemlja ravna.

 Na obali Irskog mora nalaze se luka 'Daglas' i 'Velika Ormova glava' na udaljenosti od 60 milja. Po vedrom vremenu ove dve taĉke su međusobno vidljive opšte je poznato, mada bi trebale biti stotinama metara ispod horizonta jedna drugoj da je Zemlja sfera. Ovo je tim pre ubedljiviji dokaz da je planeta ravna jer je reĉ o dva priobalna mesta.

 Filadelfija se vidi sa 40 milja udaljenosti sa brda pored Nju Džersija 'pita od jabuke' iako raĉunica kaže da bi morala biti ispod horizonta preko 100 metara, sve uzimajući u raĉun i visinu pomenutog brda.

 Sliĉno predhodnoj taĉki, Njujork se vidi sa 60 milja udaljenosti sa planine Hariman, iako bi morao biti oko 50 metara ispod horizonta – kaže raĉunica

 Sa 'Vašingtonske stene' u Nju Džersiju vide se i Njujork i Filadelfija što je ukupno 120 milja! Raĉun kaže da bi ova dva grada trebala biti 800 fita iza horizonta jedan prema drugom, a pritom je visina sa koje se gleda 130 metara.

 Ĉikago se vidi i snimljen je sa visine mora 59 milja udaljenosti preko jezera Miĉigen. Kada je fotograf Džošua Novicki objavio ovu sliku, nekoliko TV kanala sa vestima je tvrdilo da je ovo rezultat 'superiornog miraža' poznate atmosferske anomalije. Ĉikago bi trebao biti oko 270  metara a da je ovo bio optiĉki fenomen – koji se realno ponekad i desi – slika bi bila mutna a ne kao ova snimljena.

 16. Oktobra 1864 kada je Kraljica posetila Ameriku, magazin 'Times' je izvestio da je viden njen brod sa 70 milja udaljenosti. Treba je biti 870 metara ispod horizonta.

1872 god. Kapetan. Gibson na brodu 'Thomas Wood' na plovidbi od Kine do Londona izveštava da je video ostrvo St. Helena 75 milja udaljeno. 1200 metara ispod horizonta je rezultat koji daje raĉunica kao odgovor na pitanje koliko je ovo ostrvo trebalo biti ispod horizonta da je Zemlja sfera.

 Iz mesta Đenova u Italiji sa uzvišenja od 23 metra iznad mora, ostrvo Gorgona se vidi iako je 81 milju daleko. Trebalo bi biti 1100 metsra ispod horizonta da je Zemlja loptasta sfera.

 Slično prethodnoj tački, iz Đenove, Italija sa visine 23 metra iznad mora vidi se Korzika 99 milja udaljena. 1850 metrara bi trebala biti ispod horizonta. Sa istog mesta vidi se i ostrvo Capraia 102 Milje udaljeno. 1900 metara moralo bi biti ispod horizonta.

 Iz Anchorage-a, Aljaska sa visine 35 metara, po vedrom vremenu planina Foraker se vidi golim okom iako je 120 milja daleko. 2600 metara bi trebala biti ispod horizonta a vidi se od osnove do vrha, potpuno cela.  Sa iste lokacije u Enkoridžu vidi se i planina Mek Kinli, 130 milja udaljena. Planina se vidi od vrha do dna, nije zakrivljena a trebala bi biti 3070 metara ispod horizonta.

 U Chambers’ Ţurnalu, Februara 1895, mornar blizu Mauriciusa u Indijskom okeanu javlja da je video brod na 200 milja udaljenosti ! Sliĉan izveštaj više oĉevidaca stigao je i iz Jemena. Posle 200 milja brod bi trebao biti oko 5 milja ispod horizonta !

 Svetionici viđeni u mnoštvu prilika i do 58 milja udaljenosti, a svetionik bi morao biti 710 metara horizonta.

 Kip Slobode u Njujorku 65 metara visok iznad mora, vidi se sa 60 milja gledano sa okeana. Trebao bi biti oko 700 metara ispod horizonta.

 Katedrala Notre Dame, Antverpen, 135 metara visine, 150 metara ima nadmorsku visinu. Sa mora se vidi sa 150 milja, ima bezbroj izveštaja. 1750 metara bii trebala biti ispod horizonta!

 Kanal St. George blizu Dablina je 60 milja dug. Sa sredine kanala vide se svetionici i na poĉetku i na kraju kanala. Raĉunica kaže da bi oba svetionika morala biti oko 100 metara ispod horizonta.

 Iz luke Portsmouth, Hampshire, Engleska kada se gleda ostrvo Wight, ono se vidi celo kao prava linija duga 22 milje, nema zakrivljenja koje bi moralo biti po 27 metara na svaku stranu

 Iz luke Douglas sa ostrva 'Isle of Man' cela obala severnog Velsa - oko 50 milja dužine - vidi se kao prava linija i to golim okom. Raĉunica kaže da bi se zakrivljenje moralo videti – gledano iz centra 120 metara na svaku stranu. U praksi – toga nema!

    NASA i moderna astronomija tvrde da Zemlja ima ĉak 4 kretanja; Rotaciju oko svoje ose 1000mph (milja na sat) na ekvatoru, 67000mph oko Sunce, 500000mph sa salornim sistemom oko centra galaksije i ĉak 670000000 mph sa celom galaksijom kroz univerzum... Ni jedno od tih kretanja nije dokazano, potvrđeno, izmereno niti je to iko osetio. Te tvrdnje su potpuno bez osnova u nauci. Na osnovu ĉega su onda iznete, ko ih iznosi i kako su postale opšte prihvaćene ? NASA i moderna astronomija tvrde da se zvezda Polaris (Severnjaĉa) nalazi 323-434 svetlosnih godina od Zemlje ili oko 2 kvadriliona milja (kvadrilion je milion milijardi); Prvo upada u oĉi nepreciznost koju NASA ostavlja da greši od ĉak 666 hiljada milijardi Milja (666 je posebno ovde interesantan broj). Ali osnovno pitanje koje zagovornici heliocentriĉnog modela ne objašnjavaju je: kako jedino Polaris ostaje nepomiĉan na nebu dok sve ostale zvezde prave krugove kao na slici (to snimi kamera za 24 sata na srednjim geografskim širinama) ?? Polaris je, navodno, jedini poravnat sa osom Zemlje, ali ovakva slika je SAVRŠENO nemoguća ako se Zemlja kreće i oko Sunca i oko centra galaksije zajedno sa sunĉevim sistemom? Linije bi morale biti prave – ne kružne ako je taĉna teorija establišmenta. Ispada da slika registruje samo rotacije Zemlje a ne i druga 2 mnogo brža kretanja. (napomena – istina je da Zemlja uopšte ne rotira, rotiraju zvezde oko nas osim severnjaĉe). Zvezdu Polaris (Severnjaĉu) trebalo bi da je teroretski nemoguće videti južno od ekvatora. Posmatraĉ bi morao da vidi 'kroz' samu zemaljsku kuglu da bi to bilo moguće, jer prema objašnjenju establišmenta severnjaĉa se nalazi iznad severnog pola (na vrhu Zemljine lopte); Ali, severnjaĉa se vidi i do 20 stepeni južne geografske širine ! Naravno, model ravne Zemlje lako objašnjava ovu pojavu.
    Da je Zemlja lopta, južna sazvežđa morala bi biti vidljiva sa svake duži iste geografske širine južno od ekvatora, kao što je to sluĉaj i na severu po pitanju severnjaĉe i okolnih sazvežđa. To međutim nije sluĉaj na južnoj hemisferi. Ovo je dokaz da Zemlja nije loptastog oblika, nego je južna hemisfera prosto 'rastegnuti nastavak' severne hemisfere kako i tvrdi model ravne Zemlje. Tako se, između ostalog, i vidi severnjaĉa sa južne hemisfere iako bi to bilo nemoguće da je planeta oblika lopte.  Sigma Octantis je zvezda 'pandan' severnjaĉi koja se navodno nalazi sa druge strane Zemljine ose, na južnoj hemiosferi. Nije vidljiva teleskopima dostupnim civilima, pa ima rasprava postoji li uopšte! Neki heliocentrici tvrde da zvezde iznad severnog pola postepeno odstupaju – menjaju ugao iznad glave posmatraĉa kako on ide dole prema jugu, i to navode kao dokaz loptastog oblika Zemlje. Ovo je nonsens, jer ovo je posledica 'zakona perspektive na ravnoj površini'; On kaže da se ugao i visina posmatranja nekog objekta smanjuje kako se udaljavamo od objekta, dok ne dođe do 'nestajanja objekta u daljini na spoju sa Horizontom.
    Nekoliko sazvežđa se vide sa mesta sa kojih ne bi trebalo da se vide, ako bi Zemlja bila lopta. Recimo, Ursa Major, blizu Polarisa,vidi se 90 stepeni severne gegrafske širine (a to je severni pol) sve do 30 stepeni južne širine ! Da bi ovo moglo, južni posmatraĉi bi morali da vide kroz hiljade milja atmosfere sa svim oblacima, vlagom, prašinom.. (koja smanjuje vidljivost). Takođe, sazvežđa Vulpecula, Taurus, Pisces and Leo vide se ĉak i sa mnogo 'nezgodnijih' mesta od Sazvežđa Ursa Major – što nema objašnjenja ako je Zemlja kugla.
    Takozvani 'južni pol' je proizvoljno određena taĉka na pravom, prstenastom Antarktiku koji okružuje celu planetu kakva ona zaista i jeste - oblika diska.  Zemlja je prstenasti magnet kakav srećemo i u zvuĉnicima svih vrsta. Cela zvaniĉna priĉa o Zemljinoj kori, plaštu i srži od usijane lave nije nikad potvrđena dokazima jer je najdublje kopanje Zemlje bilo na poluostrvu Kola u bivšem SSSR-a i iznosilo je samo 8 milja.
    Morski kompas je nonsens od instrumenta, nemoguće rešenje stvoreno za zamajavanje priĉom o 'Zemlji kao lopti'. Istovremeno pokazuje sever i jug preko ravne površinetvrdeći da taĉno pokazuje dva konstantno pokretna geomagnetna pola na suprotnim krajevima rotirajuće sfere, a magnetizam navodno potiĉe od istopljenog metala u srži lopte. Ako igla kompasa pokazuje sever, onda igla juga pokazuje gore prema nebu – u kosmos! Na kompasu nema fiksiranog juga, istoka i zapada kako nas uĉe u školama. Fiksiran je samo sever, jedino njega pokazuje igla. Severni pol je jedina fiksirana taĉka na našoj ravnoj Zemlji. Jug je kako idemo dole od severnog pola a istok i zapad su pod uglom od 90 stepeni od severnog pola. Magellan i drugi se uzimaju za 'dokaz' i primere ljudi koji su oplovili svet oko globusa u krug – i tako se vratili na isto mesto. U realnosti, svi oni pravili su kružni put. Nikada niko nije preleteo svet u smeru sever – jug. Severni pol, i posebno Antarktik su zone zabranjenog leta i prilaza za istraživaĉe uopšte, a razloge možete sami da zakljuĉite. Sunce donosi podne u svaku vremensku zonu gde dođe, svakih 15 stepeni demarkacionih linija, svakih 24 sata. Da Zemlja rotira, svakih 6 Meseci bi satovi morali da se pomere 12 sati – jer je tad Zemlja sa druge strane Sunca (navodno), dan bi postao noć i obrnuto.
     Njutn-Ajnštajnova paradigma (slika sveta) gde je sve relativno ne važi za naš svet, gde se sve taĉno zna, šta je gore šta dole i td. Tesla je imao suprotnu paradigmu od Ajnštajna, zato se on zataškava do danas. Jednostavno, i ovde je reĉ o celoj nauĉnoj paradigmi, malo se pominju Teslina i Ajnštajnova nauĉna neslaganja po nizu pitanja. Citat 'Lažna mudrost filozofa' od Lacantiusa, 'Samo su još paganski filozofi verovali da ljudi sa druge strane lopte žive naopaĉke, da im je nebo istod nogu kao i noge..na našem svetu zna se šta je gore šta dole'. Gravitacija Njutna nikada nije dokazana eksperimentom, nikada; Nikada se u realnosto ne dešava da telo veće mase privuĉe ono manje mase - zamo zbog svoje gravitacije usled veće mase. Na Zemlji važe zakoni plovnosti i gustine. Zašto stojimo na Zemlji (ono što se smatra gravitacija) objašnjeno je u kasnijim taĉkama. Nauĉnici koji pripadaju pokretu 'ravna Zemlja' kažu da se naša planeta kreće brzinom od '1 G' - 9,81 metara u sekundi na gore u svemiru i to stvara gravitaciju. Nikada nije dokazano da telo veće mase, usled svoje gravitacione sile 'kako nas uĉe' utiĉe na drugo telo da kruži oko njega. Ako je to taĉno zašto se Zemlja i Mesec ne spoje? Zašto ljudi ne mogu da polete i kruže oko Zemlje kao Mesec – koje su tu sile još u 'igri'? Apsurdna je Njutnova tvrdnja da Mesec svojom gravitacijom privlaĉi vodu iz okeana stvarajući talase, plimu i oseku kako se danas smatra. Kako je to moguće da manja masa Meseca ima jaĉu gravitaciju od Zemlje koja je višestruko masivnija – a to je po Njutnu uzrok gravitacije? To je nonsens koji se sasvim legalno uĉi u školama. Gravitacija Meseca navodno deluje samo na okeane i mora. Šta je sa jezerima i sl. vodenim objektima koji su navodno lišeni uticaja Meseca. Putanja Meseca je uniformna – uvek ista pa bi i plime i oseke trebale da budu uniformne ali nisu, one se javljaju nezavisno od vremenskih ritmova Meseca, sasvim neodređeno. Oĉito da je ova konstrukcija samo jedna u beskrajnom nizu laži zvaniĉne nauke kreirane od vladara iz senke i establišmenta.
    Planete sunĉevog sistema možemo videti sa Zemlje i pre deluju kao diskovi nego lopte. NASA je prikazala samo montirane, lažne slike i filmove planeta, niz dokaza. NASA je do danas 2015 g, pokazala samo jednu zvaniĉnu sliku Zemlje navodno slikane iz kosmosa – i ona je dokazano lažna (ima tzv Merkatorovu projekciju kontinenata koja je odavno napuštena jer ne pokazuje realne proporcije) – što vidi i laik na prvi pogled. NASA nema savršeno nikakav nauĉni kredibilitet u ozbiljnim krugovima, ne samo nauĉnika već i širih masa, i to odavno, što nije ni ĉudo posle svih laži i montaža kojima se broja ne zna. Sama reĉ planeta u starim jezicima ima koren od znaĉenja ravno, prostrano i sl.. stari narodi su znali da je Zemlja ravna !
    Mi vidimo, kada gledamo golim okom da su Sunce i Mesec skoro iste veliĉine, iste brzine kretanja, sliĉnih putanja. I osećaj nas ne vara u suštini. Zvaniĉna nauka uĉi nas sve suprotno od istine. Sunce je po establišmentu 400 puta dalje od Meseca i 400 puta veće! (dali je, uzgred, ova igra brojki sluĉajna).  Interesantan je svet u kome živimo, generalno, ne samo na ovom primeru. Establišmentu je dovoljno da tvrdi nešto i biće prihvaćeno sve, makar i bez osnove, logike dokaza; I suprotno – Zemlja je van svake sumnje ravna ali samo manji deo ljudi to shvata i prihvata. Ĉoveĉanstvu generalno ne trebaju dokazi i logika, samo neproverene instrukcije 'autoriteta' su dovoljne. Razmislite.
    Astronomi establišmenta su tokom istorije drastiĉno menjali mišljenja i brojke. Udaljenost Sunce – Zemlja je dobar primer, evo retrospektive: Copernicus 3,391,200 milja, Kepler 12,376,800 milja, Issac Newton 28 do 54 miliona milja, Benjamin Martin 81 82 miliona milja, Thomas Dilworth 93,726,900 milja, John Hind 95,298,260 milja, Benjamin Gould 96 million milja, Christian Mayer 104 miliona! Zagovornici ravne Zemlje su taĉno nauĉno dokazali da su i Sunce i Mesec otprilike 51 km u preĉniku i manje od 5.000 km udaljeni od Zemlje! Jasan dokaz da je Sunce svega 4800 km od Zemlje je i slika levo. Pogledajte kako se 'rasipaju' sunĉevi zraci. Već prostim crtanjem Trougla, linije se seku vrlo blizu, nema govora o milionima kilometara, Jer da je tako sunĉevi zraci bi na Zemlju stizali paralelno.
    Zvaniĉna objašnjenja kako se menjaju godišnja doba su u najblaže reĉeno smešna. Kada je Zemlja najbliža Suncu – onda je zima i obrnuto, što nema elementarne logike (podsećamo, navodno se Zemlja kreće elipsoidno oko Sunca). Postoji bezbroj, vekovima starih sunĉanih i meseĉevih satova preciznih u sekund i dan danas. Ako Zemlja rotira i radi sve što tvrdi establišment – ovo bi bilo nemoguće postići bez stalnih podešavanja.
    Samuel Rowbotham dokazao je prostim eksperimentom da su zvezde na nebu uvek u međusobno istom položaju, dan za danom, decenija za decenijom. Gde su sva ta 'strašna' kretanja Zemlje stotinama kilometara u sekundi kroz kosmos. Zemlja se ne kreće van svake sumnje.
    Mesec sija sopstvenom svetlošću (hladnom, za razliku ot tople Sunĉeve). Kružnog je oblika ali nije sferiĉan. Sve što establišment tvrdi je dokazana laž. Njegovo svetlo je hladno, vlažno i septiĉno. Njegovo svetlo poboljšava gorenje vatre (plamen lomaĉe). Sunĉevo svetlo je toplo, zlatkasto, antiseptiĉko i konzervirajuće. Ono smanjuje plamen, tj sagorevanje lomaĉe recimo. Biljke i životinje izložene Suncu se suše, skupljaju, koaguliraju i gube tendenciju da se razlažu i trule. Sa meseĉevim svetlom je obratno. Meseĉevo svetlo skupljeno u fokus ne daje ni tada povećanu toplotu. Termometar pokazuje da se hladi na meseĉevom svetlu, više nego onaj u hladu bez direktnog meseĉevog svetla. Štaviše, fokusirano meseĉevo svetlo pojaĉano hladi – za razliku od Sunca.. Mesec i Sunce imaju razliĉite svrhe. Mesec, ĉak i da prihvatimo laž establišmenta da je lopta – ne bi mogao da reflektuje sunĉevu svetlost. Reflektor mora biti ili udubljen ili ravan. Mesec je takođe i proziran. Ĉak se i golim okom može videti Kroz njega, danju oblake a noću zvezde, teleskopima je to viđeno mnogo puta
    Pomraĉenja Sunca i Meseca – javljaju se ritmiĉno svakih 18 godina i to se znalo hiljadama godina pre nego je heliocentriĉni model uopšte poĉeo da se pominje. Pomraĉenje Meseca – smešno je i pomisliti da nastaje kada Zemlja svojom senkom prekrije Mesec, jer pomraĉenja Meseca redovno se dešavaju kada su na nebu vidljivi i Sunce i Mesec.
    Jedan poseban fenomen fenomenm radi se o sledećem: kada gledate kako se neka osoba recimo udaljava od vas prema horizontu, jednog trenutka će biti toliko daleko da je ne vidite – zagovornici heliocentriĉnog modela to pripisuju zakrivljenosti Zemlje ali je razlog 'zakon perspektive' koji smo pominjali – prosto uzmite dvogled i odmah ćete videti tu osobu ponovu, nema govora da je zapala iza horizonta zbog zakrivljenosti Zemljine sfere. Ĉuveni 'Koriolisov efekat'. Okretanje vode u kadi kada se ispušta nema veze sa rotacijama Zemlje, hemisferama od kojih navodno zavisi smer ovog okretanja itd. Smer okretanja vode pri ispuštanju zavisi samo od konstrukcije odvoda i ĉesme tj. ugla pod kojim voda ulazi u odvod. Ĉesto ćete primetiti u istom domaćinstvu da su ovi smerovi suprotni ! Fokaltovo klatno – direktan neoboriv dokaz da Zemlja ne rotira. To je obiĉna kugla obešena o neku žicu ili konopac sa recimo plafona Ili nekog predmeta. Njihaće se – ako se inicijalno zaljulja - totalno nezavisno od Zemlje u mnogo smerova i naĉina, nema pravila.
    Heliocentrici 'tvrde' da bi se teleskopom videlo preko celog okeana da je Zemlja zaista ravna. To je naravno nonsens jer atmosfera nije prozirna. Puna je vlage, raznih ĉestica itd, što smanjuje vidljivost. Može se videti ipak daleko, mnogo dalje nego da je Zemlja lopta, ĉesto i preko 100 milja na moru – a što je teoretski nemoguće ako je Zemlja lopta; po magli znamo da se ne vidi ni vrh haube auta ponekad.
    Zašto Sunce realno zalazi – zato jer se udalji toliko daleko da ga prosto ne vidimo. Pri tom je smrkavanje postepeno (i do 1 sat na severu) a da je zaista udaljeno kako NASA tvrdi zvaniĉno – noć bi padala trenutno. Mesec je oblika diska i zaista ima 'tamnu stranu' koju nikada nismo videli ali se to zvaniĉno ne priznaje (u emisiji HRT 'Na rubu znanosti' prikazani su praktiĉno celi vanzemaljski gradovi i veštaĉke strukture na tamnoj strani Meseca koje su navodno snimile sonde Apolo misija.. šta je tu istina a šta montaža establišmenta niko više ne zna. Verovatno najbrutalnija laž NASE vezana je za ovo pitanje. Mesec kruži istom putanjom tokom godine kao i Sunce ali nešto sporije – otud se povremeno sretnu u poziciji da se recimo vidi pun Mesec danju sa Zemlje. Nešto manje od 25 sati mu treba da napravi pun krug oko Zemlje.
    Mesec i Sunce zauzimaju perfektno istu površinu na nebu dok ih gledamo. Pri pomraĉenju Sunca na pr. Mesec perfektno prekrije Sunce u milimetar, dok je zvaniĉno Sunce 400 puta veće i taĉno 400 puta dalje od Meseca (opet uobiĉajena masonska igra brojki). U realnosti, to su dva nebeska tela istog preĉnika i udaljenosti od Zemlje. Mesec rotira u smeru kazaljke na satu dok kruži oko same Zemlje, to pokazuje niz slika širom sveta. To takođe potvrđuje da Zemlja ne rotira oko svoje ose, jer po zvaniĉnoj priĉi ove slike bi bile nemoguće. 
    Ĉujte ovu neverovatnu, brutalno neverovatnu laž NASA-e i establišmenta: Mesec ima tamnu stranu koju nikad ne vidimo sa Zemlje jer Mesec rotira kao i Zemlja ali savršeno sinhronizovano, ali nikad niko na Zemlji nije snimio – ni sa jedne hemisfere niti geografske širine tu 'drugu' stranu ! Uvek vidimo isti reljef na Mesecu koji samo rotira u smeru kazaljke na satu. Neverovatno je da se ovakve oĉigledne i lako proverive neistine uopšte mogu izneti i pisati u svim knjigama i školama.
    Samuel Rowbotham je utvrdio da sazvežđa postanu vidljiva oko 4 minute pre Sunca, svaki dan. Zbirno to je 24 sata godišnje (!?) Konstelacije zvezda su iste već hiljadama godina, kao i danas. Gde su ta silna kretanja o kojima govori NASA, kretanja galaksija itd. Da je to taĉno, sazvežđa bi dnevno menjala izgled, da ne govorimo o hiljadama godina. Ovo je nedvosmisleno dokazano nizom artefakata. 
    Pogledajte desnu sliku – to zabeleži kamera na usporeno snimanje tokom noći. U centru je Polaris (severnjaĉa). Da se Zemlja zaista kreće sa solarnim sistemom odnosno galaksijom kroz svemir kako tvrdi NASA ove linije bi bile pretežno prave. Ispada da se registruje samo navodna rotacija oko svoje ose – što je najsporije kretanje (naravno, opet 'navodno' jer NASA laže od prve do zadnje stvari koju radi). Ovo je snimljeno oko ekvatora. Dodatni apsurd – ovi krugovi su savršeni, ni najmanjeg odstupanja koje bi bar nagovestilo neko drugo kretanje Zemlje.
    2003. godine tri univerzitetska profesora merenjima su dokazali da je Kanzas skoro idealno ravan (99,97%) na površini od 80 000 kvadratnih milja. Koristili su pritom sve najmodernije zvaniĉne metode instrumente. Thomas Milner u knjizi 'Atlas fiziĉke geografije' Navodi još niz mesta širom sveta, veoma do perfektno ravnih: ..Karpati do Urala, Venecuela i New Granada, južna Amerika Amazon ...'
     Skok Felixa Baumgartnera i predstava decenije; O prevarama vezano za ovaj skok mogla bi knjiga da se napiše. Pogledajte donju sliku – levo zakrivljen horizont, desno ravan. grafiĉki dizajneri NASE bili su lenji dok su pravili lažne slike u fotošopu
    Neki ljudi misle da su videli zakrivljenost Zemlje iz aviona dok su leteli na velikim visinama. Ipak, iako i samo staklo malo krivi sliku i zakrivljuje horizont. Najbolji dokaz da je Zemlja ravna je da uopšte vidite horizont i to u visini oĉiju! Da je Zemlja lopta, morali bi da gledate dole da bi videli horizont a kroz prozor aviona u visini oĉiju videli bi – svemir. Neki ljudi misle da su snimili zakrivljenje horizonta sa većih visina koristeći balone ili dronove. To je taĉno, ali sliku nisu verodostoje zbog efekta distorzije visokougaonih soĉiva kamere. Profesionalna soĉiva uvek pokazuju pravu liniju horizonta.
    Da Zemlja rotira, rotirala bi i atmosfera usled 'gravitacije'. To se ne događa ni na jednoj lokaciji planete, atmosfera je svuda mirna.U praksi će zato, primera radi, avioni koji lete Los Anđeles – Tokio i u suprotnom smeru Tokio – L.A. leteti u sekund isto, potrošiće u kap isto goriva i trebaće im isto vreme da stignu na cilj, mada ta dva leta imaju potpunu analogiju sa dva plivaĉa u reci od kojih jedan pliva uzvodno a drugi nizvodno – svi znamo koji bi pre stigao na cilj. Ovo važi i za sve druge letove – u svim smerovima, svi uvek isto traju u oba smera neke destinacije. Zemlja je ravna van svake sumnje.  Padanje kiše, vatrometi, baloni – sve bi se razliĉito ponašalo da Zemlja rotira sa razliĉitih geografskih širina. U praksi – nema razlika ugla padanja kiše recimo i td.
    Dokaz da nije bilo leta na Mesec je i taj da raketni i mlazni propulzivni motori ne mogu da 'guraju' šatl ili raketu u vakuumu, prosto nema atmosfere od koje bi se 'odgurivala' raketa. Rakleta bi se vrtela kao ĉigra oko sebe. Plus, ako bi postojala 'gravitacija' koja bi vas privukla na najbliže gusto telo. Da je Zemlja lopta, pilot bi stalno morao da prilagođava kurs u toku vožnje aviona Zemljinoj sferi inaĉe bi odleteo u kosmos ako bi samo leteo pravolinijski. Pošto to piloti ne rade u praksi, što je opšte poznato, treba li naglasiti da je to zato jer ne lete iznad sfere nego ravne Zemlje ? Sva 'lansiranja' u kosmos koja ste gledali na TV su obiĉne predstave, režirani cirkusi koji je oĉito nekom trebaju. Raketa leti u polukrug i smatra se uspešnim ono lansiranje koje nije eksplodiralo pre nego brod odmakne van pogleda gledalaca i spusti se gde ga niko ne vidi (taĉnije planski padne dok posada iskoĉi padobranom). To je ono što se zaista desi. Sva ta 'svemirska' glumatanja su odrađena u bazenima, Namenskim avionima da liĉi kako kosmonauti vežbaju za buduće letove, Ili u studijima za montažu filmova i fotografija. NASA je vrsta Holivuda u malom, ne zavaravajte se. Postoji više snimaka gde se vide mehurići vazduha gde izlaze iz kacige 'astronauta', gde oni šutiraju noge da bi se kretali itd itd. O uoĉenim montažama na NASA slikama da ne priĉamo. Ĉuvena NASA je dosad objavila celu JEDNU zvaniĉnu fotografiju Zemlje iz kosmosa.
     'Sateliti' kojih navodno ima najrazliĉitijih vrsta i na desetine hiljada oko Zemlje su laž. Sve te njihove 'funkcije' odrađuju druge tehnologije: GPS je sistem Zemljane radio triangulacije, internet je među kontinentima povezan ogromnim optiĉkim kablovima, jonosfera odbija radio signale i tako olakšava komunikacije itd. Kada usmerite TV antenu u nebo misleći da hvatate 'satelit' nasmejte se sami sebi. Sve je to odrađeno zemaljskim tehnologijama, maštovitost vladara iz senke ne možete ni da naslutite (kao ni motive zašto se sve ovo radi).  Sateliti navodno kruže u termosferi gde je 4,530 stepeni Farenhajta. Aluminum, zlato i titanium koje se navodno koriste u satelitima tope se, redom, na: 1.221, 1.948 i 3.034 stepeni Farenhajta! Tzv. 'Satelitski telefoni slabo rade u ruralnim državama, recimo Kazahstan. To se ne bi trebalo dešavati ako je 20.000+ satelita oko Zemlje. Realno - Kazahstan ima malo tornjeva za mobilne telefone! Tzv 'satelitska' TV – u stvari dobija signal sa zemaljskih tornjeva (repetitora) – i zato se antena obiĉno usmerava pod uglom od 45 stepeni. Da se signal dobija od 'satelita' – antena bi se usmeravala gore, ka nebu. Neki tvrde da vide golim okom satelit oko Zemlje. To je smešno, jer to je kao videti autobus na 100 milja daljine. Vide se sve druge stvari: zvezde, avioni, dronovi..
    Kako između ostalog osećamo da Zemlja ne rotira; Dok se vozite autom, makar i sporo i zatvorenih prozora, uz to žmurite - osećate li vožnju? Kako bi tek bilo na ekvatoru pri 1600 km/h navodne brzine rotacije Zemlje oko svoje ose? Osetilo bi se sigurno, ali tog osćaja nema.  Ĉak ni ljudi sa izraženom morskom bolesću (bolest kretanja) ne osećaju kretanje Zemlje. Drugi zakon termodinamike – znan kao zakon entropije, zajedno sa fundamentalnim principima frikcije i otpora, govore da Zemlja ne rotira. NASA je dva puta menjala 'stav' o obliku Zemlje, od lopte do spljoštene lopte. Nikada ni jedan naĉni dokaz nije dat. Osim fotomontaža na slikama.
    Biblija, Kuran i mnoge druge svete knjige govore o ravnoj Zemlji i geocentriĉnom modelu! Doslovno sve antičke civilizacije i kulture govore isključivo, i samo o ravnoj Zemlji. Maje, Indijanci, Egipćani, Kinezi... Tek od Kopernika se počinje pominjati Zemlja kao lopta i heliocentrični model - početak XVI veka!  Od Kopernika, Galileja i Njutna, do modernih astronauta kao Aldrina, Armstronga i Collinsa, pa do direktora NASA i velikog komandira 33-eg stepena C. Freda Kleinknechta, svi zagovornici priĉe o Zemlji kao vrtećoj loptu su bili Masoni! Sve je to jedna velika multigeneracijska zavera. Motivi nisu najjasniji ali je verovatno novac u pitanju. Danas sa razvojem tehnologije to je sve postalo neverovatna ujdurma globalnih razmera, koja se više ni ne krije preterano, niti je to moguće sakriti.
    Paradigma celog Univerzuma – kako to danas tvrdi sva zvaniĉna nauka zasnovana je samo na teorijama (pretpostavkama) – ne dokazanim ĉinjenicama. I ornuto, škola 'ravne Zemlje' zasnovana je na mnoštvu neoborivih naĉnih, materijalnih dokaza! Niko ko se udubi u ovu temu, a ima zdrav razum ne može verovati da je Zemlja rotirajuća kugla. Ali, propaganda ĉini svoje. U školama smo svi od malena 'trenirani' ne uĉeni.


    'Gravitacija' kao sila je mit koji treba odbaciti. O njoj se nikad nije ni raspravljalo vezano za bilo koji predmet manji od Meseca, Zemlje i nebeskih tela, što je sasvim nenaučno. Dokaza za gravitaciju nema. Logično postoji analogija mokre teniske lopte koja bi pri rotaciji odbacila svu vodu sa sebe i Zemlje – ali to nauka ne prihvata kao temu. Gravitacija nije naučno dokazana i nema šta dalje da se priča. Kako ipak stojimo na Zemlji, šta nas privlači? Zagovornici ravne Zemlje tvrde da Zemlja ide na 'gore' u kosmosu brzinom od '1G' i to nas drži na Zemlji! Nijedan ekperiment nije potvrdio da postoji rotacija Zemlje oko svoje ose, to je potpuna izmišljotina bez osnove. Jedinu težinu toj priĉi daje – moć autoriteta, medija i propagande.

CILJ CELE OVE PREVARE

    Ukratko - udaljiti ĉoveka od Boga. Zemlja je centar Univerzuma oko koje kruže sva nebeska tela, a establišment nas predstavlja kao mikrobe na zrnu prašine u beskraju. Saznati istinu znaĉilo bi shvatiti da smo stvoreni sa svrhom, da duh vlada nad materijom. Ali, u realnosti je stvoren materijalni svet bez duhovnosti, gde preovlađuju hedonizam, negativna selekcija, sebiĉnost, konzumerizam, težnja ka statusu i nepravde svake vrste. Ako nema Boga i sve je sluĉajnost, onda je sve što je zaista važno samo ja, ja, ja. Madonu, majku Božiju vladari iz senke su pretvorili u 'materijanu devojku koja živi u materijalnom svetu' (pesma pevaĉice Madone - Material Girl), nameću nam svoje korporativne proizvode, lažne sisteme vrednosti i idole koje ćemo obožavati, svoje politiĉare za koje ćemo glasati, muziku, filmove, kulturu... Ali ako znamo istinu, Bog i kreacija dobijaju novo znaĉenje, a naše perspektive postaju sjajne.
    Nekome ova mega zavera izgleda nerealno. Takvi ljudi treba da se upoznaju sa delovanjem Masonerije i Iluminata kroz istoriju, pisanjima Alberta Pajka, velikog komandira Masonerije 33-eg (najvećeg) stepena u masoneriji, 'Protokolima Sionskih mudraca' itd. Sve ovo je davno najavljeno i pominjano, zavera sa 'rotirajućom Zemljom' je samo kap u moru zavera iste ekipe vladara iz senke, mada posebno interesantna i neverovatna.

UMESTO ZAKLJUČKA - Ova mega zavera pokazala je moć laži. Većina ĉoveĉanstva danas definitivno jesu mentalni robovi.
Tekst po knjizi: Eric Dubay - 200 Proofs Earth is Not a Spinning Ball
       KONTAKTIRAJTE NAS.
POŠALJITE NAM VAŠE PRILOGE
Povratak Na Vrh Strane