vrh
Meni

Čuvajte Se Ovoga



    Cilj ovih tekstova o tajnama Vlaške magije nije nam nikako da se ljudi bave magijom, već naprotiv, baš suprotno - da ljude odvratimo i od bilo kakve pomisli o bavljenju magijom. Želim da ovi tekstovi budu svojevrsne lekcije svima o tome koliko je magija štetna i koliko je nevolja donela mnogima. Magija nikome nije donela ništa dobro, a pogotovo onima koji su magijom mislili da će rešiti svoje probleme.

 
     

   Još iz vremena Marka Kraljevića i Miloša Obilića, po epskoj narodnoj pesmi, postoji verovanje da se na planinama u neposrednoj blizini Dunava povremeno pojavljuju misterioza stvorenja. Legenda kaže da je Marko Kraljević bio zmajski sin i da je imao dar da komunicira sa nekim čudnim silama. Tako je i miročkoj vili Ravijojli naredio da iz mrtvih podigne njegovog pobratima Miloša, kojeg je ustrelila. Vila je bez pogovora u planini nabrala lekovito bilje i njime oživela Markovog pobratima.
 Po kazivanju ljudi iz tog kraja, ali i iz sela u podnožju Miroča, vile koje su se ovde povremeno javljale nisu slučajne gošće, nego su to preobraćene sile, pristigle posle proterivanja zla sa rumunske strane. I u rumunskim planinama, Karpatima i Muncima, priča se o sličnim bićima koja nanose štetu ljudima i njihovom okruženju.
    Nedavno smo o toj temi u Negotinu razgovarali sa poznatim rumunskim vračem Katalinom Falceskuom iz čuvene vračarske porodice podno planine Munci. On između ostalog, rekao i ovo: - U istočnoj Srbiji sam boravio šest godina i stekao utisak da u podmiročkim i poddelijovanskim selima ima više vračara nego na drugim mestima. Mnoge sam lično upoznao i hteo da uporedim način mađijanja vlaških i srpskih vračara. Ima dosta sličnosti, ali i bitnih razlika. Nije u pitanju samo basma, tekst koji vračara izgovara, nego su mnogo važniji rekviziti, vreme i mesto izvođenja. Na primer, za prizivanje šumske majke i vile, potrebna su čista mesta - proplanci, livade, izvorišta, bistri potoci... dok kod proterivanja veštica, more, čume ili karakondžule treba tražiti isključivo nečista mesta - bunjišta, guvna, groblja, vodenice... Rumunske vračare se i u slobodnom vremenu usavršavaju i istražuju nove metode mađijanja, odnosno vračanja. Cela moja porodica opsednuta je tim pozivom, a pogotovo majka i baba. Još kao dete, ušao sam u sve tajne ovih rabota, pomno pamteći mnoge pojedinosti, jer je to mukotrpan i iscrpan posao. Uoči svakog mađijanja ili proterivanja zlih sila na planine susednih zemalja, treba biti fizički i psihički pripremljen, što iziskuje veliki napor. Ako rumunska vračara hoće da uspe, mora da se podvrgne krajnje rizičnim radnjama, a ako hoće da radi samo zbog novca i da se reklamira na razne načine, onda ne mora ništa da vežba, jer ništa i ne zna. Takva proricanja ili mađijanja su bez svakog smisla, bez znanja, moći, volje i unutrašnjeg nagona, bez želje da se istinski pomogne'.

ŽIVOT U OKRUŽENJU VILA

    Katalin Falcesku u svom kazivanju navodi da je život u okruženju vila, zmajeva i veštica veoma opasan i rizičan, pa zato vračare sa obe strane Dunava ulažu dosta napora i vremena kako bi određenu zlu silu proterale ili uništile. Proterivanje se vrši izgovaranjem čarobnih reči i lažnim obećanjem da je na planini sa druge strane velike reke samo med i mleko i da je tamo pravi raj za njihovo nastanjenje i život. Vračare se u tim prilikama skidaju gole, drže u rukama oštre predmete kao što su vretena, šila, daraci, kočevi, šiljci, vile... Nečistu silu, one na svoj način ubeđuju i uveravaju da će joj sve vračare sa tih prostora večito zagorčavati život, sve dok ne napuste mesto boravka i presele se tamo gde ih one upućuju.
    Po Katalinu, to je najopasniji posao na svetu, pogotovo kad se zna da je neka đavolja sila nedokučiva i na umu ima samo jedno - da 'zakovrlji' čoveku glavu i potpuno uništi ljudski rod. To je strategija nečastivog, kao i njegovih izroda u vidu ovakvih sila. Lutajući planinom, nečista sila lako prenosi poslate čini koje se veoma jednostavno preobraze u jednu od mnogobrojnih mračnih i ubitačnih sila. Pored toga što vračara može da je protera, ona može i da je uništi spaljivanjem, probadanjem, potapanjem i vešanjem.

- Moja baba Mihaela - priča Katalin - do svoje osamdesete godine uništila je više stotina tih zlih stvorenja na planini Munci, ali i mnogo dalje, koja su na raskršćima presretala ljude i stoku i tu ih usmrćivala. Kako sam obavešten, i u podnožju vaših planina dešavala su se razna stradanja, a da se nije znalo ko je te ljude ubio ili naveo na samoubistvo. Takvi slučajevi nisu mogli biti rasvetljeni. Prava vračara mora da obavi svoju ponoćnu 'molitvu' nekom svom pretpostavljenom koji joj daje
snagu i volju da uspe i istraje. Ta molitva mora biti izgovorena uvek u određeno vreme, ma gde se ta osoba nalazila. Tu nema izuzetaka i izgovora, inače, još iste noći može da se oprosti sa svojom glavom. Ovde su greške nedopustive i nema ispravki. Treba izaći na guvno, poprskati se vodicom u kojoj su noćivale magijske trave, kleknuti i pognute glave zahtevati dodatnu moć. U tim dodatnim molitvama treba tražiti dodatnu snagu i želju da se uspešno proteraju čini, da se neka osoba omađija i privoli, da se puste 'omrazi', da neko ozdravi... Na drugoj strani, ima takvih molbi u kojima se zahteva da neko poboli i postrada, da nema poroda i uspeha na sudu, školi, putu, sa stokom... To su opake stvari, ali, i to se radi za veliki novac. Ima mnogo takvih, bez obzira na njihove izjave, da se bave samo poštenim radom i pomažu u nevolji. U to sam potpuno siguran, da se oko toga ne bismo lagali i izmišljali svakojake gluposti – kazao je na kraju Katalin.

Video: Priča o vračarama


    Ikonija Ružić, poznatija kao baba Kona, vračarskim poslovima se bavi više od šezdeset godina. Tu, u podnožju Miroč planine s jedne i Deli-Jovana s druge strane, odrasla je i 'izučila' ovaj surovi i nezahvalni 'zanat'. Ona je dobro upoznala svakojake sile, gore - na planinskim visovima. Kod nje su svakodnevno dolazili unesrećeni ljudi tražeći pomoć, a najčešće zbog proterivanja neke zle sile (zmaj ili vila) koja se ustalila u njihovom domu, pa još i saživela sa nekim mlađim članom domaćinstva. U tom slučaju, neophodna je pomoć neke iskusne vračare koja je preko svoje glave preturila na stotine proterivanja ili uspešnog ulova.
- U toj svakodnevnoj borbi za opstanak - kazuje baba Kona - primetila sam da naše vračare sve te grozote proteruju preko Dunava, u rumunske planine, a njihove kod nas, na Miroč, Deli Jovan, Liškovac, a ponekad i na Homoljske planine. Na tim planinama ili u njihovom podnožju, nalazi se poneka vračara, kao dežurna u odbrani, za 'ne daj Bože', kako se kaže. Evo, na primer, u Mosni je baba Anka, u Golubinju Mika, u Klokočevcu sam ja, u Crnjaku Mila, u Rudnoj Glavi su Milica i Veselina, u Vratni Desanka, u Urovici Marija... Pre izvesnog vremena- nastavlja baba Kona - jedna devojka iz nekog podmiročkog sela mi se obratila za pomoć. Objasnila mi je u poverenju da se potajno saživela sa nekim mladićem, a da ni sama nije znala kako i zašto. Nikada mu lice nije videla, jer joj je on u kuću uvek ulazio u kasnim večernjim satima, kad su u kući svi spavali. Za tu vezu su, ipak, jednog dana saznali njeni roditelji i ljudi iz komšiluka, koji su svake noći viđali veliku, krilatu i svetleću životinju koja je sletala na njihov dimnjak. Znala sam da se radi o zmaju, pa sam još iste večeri sa devojkom otišla do njihove kuće. Htela sam da najpre razgledam teren i vidim sa koje strane bi zmaj mogao da dođe, a da onda na licu mesta napravim plan za njegovo proterivanje.
Čvrsto sam naumila da ga proteram preko Dunava, jer bi u protivnom, kod nas, i dalje obljubljivao devojke i mlađe žene. Prve noći sam kadila kuću tamjanom, starim muškim gaćama i krljuštima nekog drugog zmaja. Kako se do tih krljušti dolazi, to je dugačka priča. Druge noći sam na ognjištu u velikom bakraču prokuvala vodu, iščekujući da zmaj u nju upadne kad bude kroz odžak ulazio u kuću. Treće noći pozvala sam trojicu mladića koji su, goli, lupali oko kuće te devojke u stare bakrače, šerpe i lonce. Za to vreme, poslala sam drugu grupu od trojice mladića da zmaju zapale 'dvorac', šupljak na bukovom stablu na vrhu planine Miroč. Za sve tri noći, u svojim basmama ukazivala sam nečistoj sili da je u ovoj kući samo pakao i bol, a da tamo, preko Dunava, ima lepših i boljih devojaka i da ga očekuju raširenih ruku. To ubeđivanje kroz basmu treba da oslobodi ovu kuću od nečiste napasti i da se ona odstrani što dalje iz naših krajeva. Međutim, to isto čine i rumunske vračare, možda još i više. To unakrsno prepucavanje trajaće dok bude ljudi i vračara i dok bude Đavola, najvećeg pokretača svakog zla i greha.

    Baba Kona, ali i mnoge druge vračare iz podmiročkih sela sa kojima smo poslednjih godina i meseci razgovarali, priče su za sebe. Pored toga što uspešno spravljaju 'veliki vratak', mađijaju za dobitak, zdravlje, ljubav, sreću... One su naučile da te preobraćene čini u vidu nečastivog proteraju ili na drugi način unište.
Izvor: Treće Oko - Zlatimir Pantić


    KONTAKTIRAJTE NAS.
POŠALJITE NAM VAŠE PRILOGE RSS FEED-OVI 
ZA VAŠ SAJT DONIRAJTE SAJT 
VAŠIM DOBROVOLJNIM PRILOZIMA
Povratak Na Vrh Strane