vrh


VANZEMALJCI
NAUČNA POTRAGA


DOBRODOŠLI NA ZEMLJU !



Tema video priloga su naučne potrage za vanzemaljcima i životom u svemiru. Ponuda Video sadržaja se menja svakih 15 sekundi.
Molimo, sačekajte učitavanje ...

Loading...

     



   Trebalo je da prođe više od pola veka od trenutka kada je Amerikanac Kenet Arnold, koliko je sada poznato, kao prvi čovek koji je uočio NLO, to javno rekao, da bi zvanična nauka, najzad, skinula tabu sa ovih letećih predmeta čije poreklo još uvek ne možemo da utvrdimo. Ili, ne možemo barem to da uradimo sa sigurnošću.
    Tokom tih decenija, koliko je sada moguće utvrditi, nijedna zemaljska vlada, kao i nijedna zvanična naučna institucija, o NLO-ima, javno, nisu mislili drugo do da su oni, u najvećem procentu, isključivo plod mašte. Kasnije i plod kolektivne histerije, pa zatim i 'prevara sračunata na obezbeđivanje publiciteta navodnim svedocima, ili čak i njihovog nezakonitog bogaćenja'.
    Istina, vremenom pod pritiskom sve većeg broja očevidaca, a posebno pod pritiskom brojnih materijalnih dokaza koji potvrđuju autentičnost njihovih izjava (fotografije, video i filmski snimci, radarski odrazi, otisci prizemljivanja...) javilo se uverenje da i vlade, pre svih SAD i ondašnjeg SSSR-a, ali i još nekoliko zemalja, kao i zvanična nauka, zbog različitih razloga, kriju pravu istinu.
    Reč je o poznatoj teoriji o takozvanoj teoriji ćutanja. Ali i o onoj koja, ne bez razloga, zastupa tezu da su, u prvom redu SAD, sklopile tajne sporazume sa bićima iz kosmosa kojima su, za uzvrat za neka tehnološka znanja (neka, tvrdi se, NATO je upotrebljavao tokom agresije na Srbiju 1999. godine), ustupile deo svoje teritorije na kojima postoje vanzemaljske tajne baze. I da se ne nabraja šta je još sve lansirano u proteklih 70-tak godina.


JESU LI NJIHOVE PLANETE KAO ZEMLJA ?

    Međutim, situacija je počela radikalno da se manja proteklih godina, barem kada je reč o nauci. Tačnije, od trenutka kada su astronomi i stručnjaci drugih specijalnosti otkrili, do sada, 13 planeta van našeg sunčevog sistema, udaljenih od zemlje oko 150 miliona svetlosnih godina, koje kruže oko svojih sunaca.
    Za te novootkrivene planete sada se sa izvešnošću smatra da bi mogle biti 'mesta' na kojima bi mogao da se razvija život. Barem u nekim oblicima.
    A pošto u našoj galaksiji, zvanoj, Mlečni put, ima oko 200 miliona zvezda od kojih bi najmanje deo mogao biti isto ono što je i naše Sunce, nauka sada veruje da bi planeta sa nekim vidovima života moglo biti daleko više od onih do sada otkrivenih 13. Uz to, astronomi ukazuju da u svemiru, osim Mlečnog puta, postoji i još uvek nemerljivi broj drugih galaksija u kojima mora da postoje sunca i njihove planete, čime se mogućnost postojanja života u kosmosu mnogostruko povećava.
    Na osnovu ovih saznanja, ili hipoteza, program SETI (the search for extraterrestrial intelligence - traganje za vanzemaljskim inteligencijama) postavio je tezu po kojoj, ukoliko na nekoj od ovih planeta u galaksijama - našoj i ostalima - ima života, velika je verovatnoća da je on barem negde evoluirao. I čak dostigao visok stepen razvoja inteligencije.
    Logično je, stoga, pretpostaviti da je barem neka od tih inteligencija ostvarila i značajan tehnološki razvoj. I to uveliko napredniji od onoga koji smo mi postigli. Drugim rečima, smatraju stručnjaci SETI-a, moguće je da je taj tehnološki razvoj dostigao stepen koji nekoj od tih civilizacija smeštenih van našeg sunčevog sistema, omogućava da nas posećuju.
    A to je ono što mi nazivamo NLO (neidentifikovani leteći objekti) ili popularnije 'leteći tanjiri'.
    Za mnoge istraživače i naučnike širom sveta u kojima deluju centri slični SETI-ju, ima već dovoljno činjenica koje omogućavaju direktno povezivanje vanzemaljskog života sa našim uočavanjima NLO-a.
    Tokom desetogodišnjeg ispitivanja oko 15.000 svedočenja očevidaca pojavljivanja NLO-a pirom sveta, istraživači su utvrdili da se u 30 odsto slučajeva iskazi svedoka ne mogu smatrati validnima. Za 40 odsto slučajeva nije bilo moguće sa potpunom tačnošću ustanoviti šta su očevici videli. Ali za preostalih 30 odsto slučajeva oni su apsolutno sigurni da se radi o pravim nepoznatim letećim objektima vanzemaljskog porekla.
    To, kao i već pomenuto otkriće onih 13 planeta van našeg sunčevog sistema, razlog je što zvanična nauka sada na NLO-e počinje da gleda kao na realnost koju treba svestrano analizirati i istraživati.




IZ POJASA ASTEROIDA

    Prema mišljenju grupe astronoma, mora se prihvatiti mogućnost da je neka od vanzemaljskih civilizacija, zahvaljujući upravo svom tehnološkom napretku, uspela da reši za nas još uvek nerešiv problem - prevaljivanje velikih udaljenosti između njihovih planeta i naše Zemlje. Za nas i naš stepen tehnološkog razvoja ovaj sada nepremostivi problem možda će biti rešen tek tokom dva, tri sledeća veka. Tada, ono što bi po našim sadašnjim mogućnostima propulzije (energija koja pokreće vasionske brodove) bio put bez povratka, jer bi putovanje do neke od planeta sa eventualnim inteligentnim životom trajalo stotinama godina, više neće biti problem.
    No oni NLO-i u čije uočavanje nema više nikakve sumnje, upućuju na zaključak da je jedna ili više vanzemaljskih civilizacija ovaj problem već poodavno rešila. Otuda za te vanzemaljce nema prepreka da sa svojih planeta dolaze do naše i ponovo se vraćaju na svoju.
    Znači li to da su ti vanzemaljci uspeli da se svojim letelicama kreću brzinom većom od 300.000 kilometara u sekundi, što je brzina kretanja svetlosti? Za nas, na sadašnjem razvoju tehnologije, to je nepremostiv problem. Ali ne samo tehnološki već i biološki, jer ko zna kako bi se naš organizam ponašao pri takvoj brzini kretanja. Setite se samo opterećenja pilota u supersoničnim avionima, a oni lete 100 puta manjom brzinom od brzine svetlosti.
    Ali, ukoliko ni vanzemaljci ovaj problem još uvek nisu rešili do kraja, moguće je da oni koji stižu do nas NLO-ima imaju negde, svoju stanicu, možda na nekoj planeti koja se nalazi bliže nama, ili na tamnoj strani Meseca. Da li možda u takozvanom Orionovom pojasu asteroida?




MISIJA SATELITA KOROT

    U potrazi za zvezdama suncima sa svojim planetama na kojima bi mogao  postojati život, sistemom ogromnih radioteleskopa, od 1995. godine do sada pretražene su konstelacije Pegaz 51 i Veliki medved 47. Međutim, za sada to nije dalo nikakve rezultate, barem poznate javnosti. Mada astronomi ne mogu sa sigurnošću da tvrde da u tim oblastima nema života. Jer, kako kažu, veoma je moguće da radio signali koje tražimo nisu ono čime se eventualni vanzemaljci iz tih oblasti služe u komunikaciji.
    Ovo, dakoko, ne obeshrabruje astronome. Oni ukazuju da su svim zemaljskim radioteleskopima, do sada, uspeli da 'kontaktiraju' sa samo pet odsto od oko, prema njihovim pretpostavkama, najmanje milijardu planeta koje bi mogle biti uveliko slične Zemlji, a koje se nalaze u središtu Mlečnog puta. Koliko ih ima u njegovim 'krakovima', za sada je nemoguće ustanoviti.
    Isto tako, još uvek je nemoguće utvrditi da li oni NLO-i za koje nema više nikakve sumnje da su stvarnost, do nas stižu baš iz tih prostora.
    Potraga za planetama bliznakinjama Zemlje, pa tako i za životom na njima, a time i za mogućom civilizacijom koja prema našoj planeti upućuje NLO-e, nastavljena je projektom 'Korot'.
    Reč je o satelitu (slika levo) koji je lansiran 2002. godine sa zadatkom da svestrano, primereno našim sadašnjim tehnološkim dostignućima, istražuje 30.000 zvezda za koje se pretpostavlja da su slične Suncu, ili nešto veće od njega, i da svaka od njih ima sopstveni planetarni sistem sličan našem, Sunčevom.
    Astronomi, na osnovu nekih sada utvrđenih parametara, ne isključuju da su neke od tih planeta koje će 'Korot' narednih decenija ispitivati, po masi, dvostruko veće od Zemlje - što bi, po njima, takođe moglo da omogući 'burni razvoj inteligentnih civilizacija' na njima, čiji bi jedan od proizvoda mogli biti i neki od NLO-a koje mi uspevamo da vidimo i detektujemo.




PROJEKAT INTERFEROMETAR

    Uporedo sa projektom 'Korot' pripreman je i projekat 'Interferometar' koji je krenuo 2006. godine. Reč je o lansiranju serije vasionskih uređaja znanih kao interferometri čiji će zadatak biti da istražuju spektre 300 zvezda nalik Suncu i njihovih planeta, relativno na malim udaljenostima od Zemlje.
    Ove analize omogućiće da budu utvrđene temperature na površinama zvezda i planeta, postoji li atmosfera oko njih i ako postoji kakvog je sastava. Takođe, ovaj projekat trebalo bi da omogući utvrđivanje eventualnog variranja temperature na planetama. Odnosno, postoje li na njima godišnja doba slična onima na Zemlji.
    Poseban zadatak uređaja biće potraga za ozonom u okolini planeta koje su meta projekta 'Interferometar'. Jer, ukoliko negde u nekoj od njihovih atmosfera ozon bude identifikovan, biće to neoboriv dokaz da postoji barem neki oblik života na tim nebeskim telima. To, pošto je ozon uzgredni proizvod bioloških aktivnosti.
    Možda će ovo otvoriti put i dobijanju odgovora na pitanje da li su neke od uznapredovalih vanzemaljskih civilizacija, odista, u davnoj prošlosti, neko vreme, nastanjivale Zemlju da bi se potom vratile na svoju rodnu planetu. Ili na neku drugu, s koje nas i danas obilaze koristeći NLO-e.
    Uz ovo, ispitivanja koja predstoje, trebalo bi da ekzobiolozima pruže odgovor na pitanje da li se život uvek, sistematski, javlja kada se uslovi za tako nešto poklope?
    Ukoliko je stvarno tako, a za sada to laboratorijski još nije apsolutno utvrđeno, dobićemo još jedan neoborivi dokaz o postojanju života negde u svemiru, bar ovakvog kakav mi poznajemo. Drugim rečima, dobićemo dokaz da nismo sami u kosmosu, a u tome se danas svetski astronomi slažu, da više nije u pitanju da li postoje planete na kojima je moguć život, već koliko ih ima i koliko su daleko od nas.




Web design & development Željko C.