vrh
Meni



Urinoterapija - Eliksir Iz Nas



   U poslednje vreme malo češće se piše i govori o urinoterapiji u lečenju raznih bolesti, pa i onih najtežih. Prvi tekstovi iz ove oblasti potiču iz Indije, i to napisani 3000 godina pre Hrista. Šivambu-kalpa (u sklopu Damar tantre) opisuje kako je bog Šiva dao uputstvo ljudima da žive bez bolesti i starosti.
 
     
    Tu se kaže: 'Sada ću te upoznati sa korišćenjem urina koji leči. Onaj ko jede slanu, gorku i ljutu hranu nije za žaljenje, ko jede lako probavljivu hranu, taj upravlja svojim osećanjima.  Ne uzimajući prvi i poslednji mlaz, mora biti srednji mlaz.  Taj mlaz urina je tako važan kao otrov u ustima repate zmije. On uništava starost i bolest. Pravilna upotreba šivambu (urina) u toku jednog meseca dovodi do izlečenja nekih bolesti i očišćenja unutrašnjosti organizma, u toku dva meseca jačaju osećanja, u toku tri meseca potpuno uništenje korena svih bolesti, posel pet meseci čovek dobija bistra um i poznavanje mantri...'
    U Bibliji se na jednom mestu kaže: 'Pij vodu iz svoje cisterne'. Po tvrđenju dr S. Mičela, ovo se odnosi na korišćenje urina. Inače, ovaj način lečenja ima svoje mesto na fakultetima tradicionalne medicine, a u Moskvi je uveden još 1930. godine. Indijske Ajurvede navode: 'Nema ničeg na svetu što ne bi trebalo iskoristiti kao lek. Ali, sve je potrebno primenjivati razumno. Urin je protivotrov svakog otrova. Ljudska mokraća čini telo snažnim, poboljšava probavu hrane, sprečava prehladu i kašalj, reguliše žuč, poboljšava apetit, smiruje nerve, uništava lišajeve i druge kožne bolesti'.
    Jogini i lame izdržavaju veoma duge periode gladovanja zahvaljujući upotrebi urina, a mnogi smatraju da je to jedan od najbitnijih preduslova za duhovni razvoj. Poznati su mnogi nesrećni slučajevi - najčešće su to priče o brodolomnicima - kada su ljudi i po nekoliko meseci uspeli da prežive pijući svoj urin. Kod nas se uglavnom zna da je urin dobar kod raznih povreda, posekotina i otoka. Mnogi znaju i za oblog koji se pravi kombinacijom gline - po mogućstvu zelene- i urina. Najčešće se primenjuje protiv proširenih vena, gangrene i bolnih otoka. Najopširnije i najdetaljnije opise upotrebe urina u lečenju dao je ruski iscelitelj G. P. Malahov, dok su na Zapadu najpoznatiji dr Mičel i Armstrong. Na jednom kongresu urinoterapeuta iznet je podatak da se uspeh u lečenju karcinoma kreće oko 60%. Svakako da je ova tehnika primenjiva na većinu bolesti, ali utvrđeno je da najslabije rezultate pokazuje kod šećerne bolesti. 
    Urinoterapija je univerzalni sistem lečenja kojim može da se na jednostavan, jedinstven i dovoljno efikasan način pomogne kod čitavog niza različitih oboljenja. Pretpostavlja e da je nastala u drevnoj Indiji, a lečenje urinom se praktikovalo sve do današnjih dana. Savremena medicina je više okrenuta farmakološkim lekovima (jer donosi ogromne količine novca farmaceutskim kompanijama) i sve više zapostavlja drevna saznanja i iskustva. Urinoterapija je jedno vreme pažljivo izučavana i u bivšem SSSR-u i tamo su postojali lekari koji su specijalizovali ovu oblast.

PSIHOLOŠKA BARIJERA

    Lečenje urinom, tom 'otpadnom vodom' organizma, čudna je, neobična, blago rečeno, egzotična tema. Urin svakako nije voćni sok i psihološke barijere su vrlo visoke. Međutim, treba imati u vidu da su ga koristili, i koriste, mnogi poznati visoki državnici sveta da bi sačuvali svoje izuzetne radne i fizičke sposobnosti i u poznim godinama.
    Ko permanentno konzumira urin na adekvatan način, znatno povećava imunitet na razna infektivna oboljenja, uključujući i danas tako čest ali nikako bezazlen grip. Svest postaje jasnija, memorijski potencijali i sposobnosti znatno se povećavaju, ten i kosa se podmlađuju, oči dobijaju lep sjaj. Takve osobe skoro da se i ne znoje, a znoj im je gotovo bez ikakvog mirisa. Upotreba dezodoransa je potpuno nepotrebna, a ako se makar malo ruke operu ujutro dečijim sapunom, blagi miris tog sapuna širi se od osobe u toku celog dana.
    Tajna isceliteljskog efekta urina vrlo je jednostavna. Naš endokrini sistem luči mnoge supstance u krvotok, uključujući i one koje treba da nam sačuvaju normalno zdravstveno stanje. Sa druge strane, zidovi krvnih sudova, pokriveni su slojem holesterola i drugim produktima naše nepravilne ishrane. Na taj način je otežano dostavljanje isceliteljskih supstanci do organa i svih delova tela. Neiskorišćene, te supstance se elimišu putem urogenitalnog trakta iz organizma. Tako se usled začepljenosti krvnih sudova, a često i samih organa, iz tela izbacuje to što nam je izuzetno potrebno za zdravlje.
    U javnosti je formirano vrlo negativno mišljenje o urinu i dosta je teško prevladati psihološku barijeru podizanu od samog detinjstva. Sa druge strane, ne smeta nam nimalo da jedemo meso, delove leševa ubijenih životinja punih negativnih informacija i toksina. Sve je tako relativno i ne bi trebalo zbog predrasuda da se olako odričemo najvrednijih produkata našeg organizma.

KAKO SE I ZA ŠTA KORISTI

    Urin se koristi za unutrašnju upotrebu direktnim konzumiranjem i za spoljašnju upotrebu nanošenjem na telo. Koristi se uglavnom sopstveni urin, a može se koristiti i urin životinja biljojeda. Sopstveni urin, međutim, ne treba koristiti sve dok se u njemu nalaze tragovi belančevina. Koristi se prvi urin nakon noćnog sna i to tako da se prva količina 0.2 - 0.3 dcl pusti (baci) a preostala količina je pogodna za upotrebu.
    Pre, pa makar i za vreme konzumiranja urina, preporučuje se čišćenje debelog creva. U debelom crevu se nalaze debele naslage raznih nečistoća koje se vremenom natalože na zidovima, a najviše u naborima. To se čini jednostavnom joga tehnikom uz pomoć obične prokuvane vode, ohlađene na 37 stepeni. Klistirom se (irigatorom) ujutro ili uveče unese do dva litra vode, može sa par kapi limuna ili na vrh kašike soli. Klistira se sedam dana uzastopce, zatim svaki drugi dan sledećih nedelju dan i dva puta treće nedelje. Iz debelog creva se izbaci stvarno svašta, ponekad su to čak i crne, kao spečene, zagorele materije, koje su možda i dugi niz godina ometale normalan rad. Nakon ovog čišćenja debelo crevo postaje kao kod malog deteta, podmlađeno i elastično. Mnogi vrhunski ruski iscelitelji koriste ili su koristili ovaj metod čišćenja debelog creva, često kao uveod u razne dalje tehnike čišćenja celog organizma ili pojedinih njegovih organa.
    Konzumiran urin na svom putu kroz probavni trakt čisti sve redom. U želucu blagotvorno deluje na njegove zidove, sluzokožu, zatim na creva, pa odatle prelazi i u krvotok i dalje u razne organe i delove tela. Koncentracija korisnih isceliteljskih supstanci u krvotoku je tako povećana i one lakše prolaze u pojedine organe i delove tela. Stalnom upotrebom urina efekti se pojavljuju postepeno ali trajno.
    Koža postaje čistija i svetlija, ceo organizam se podmlađuje i čisti od dugogodišnjih naslaga sluzi, soli, kristala masnih kiselina, odnosno svakovrsne šljake. Ako se pri tom smanji upotreba mesa i mesnih proizvoda uz korišćenje što više presne, sveže hrane, rezultati uronoterapije su izvanredni i pre uočljivi. Čiste se čak i unutrašnji delovi ušiju, nestaje perut, teži slučajevi oboljenja prostate uglavnom su potpuno izlečeni nakon šest meseci, polna nemoć prolazi.
    Za spoljašnju upotrebu urina znale su još i naše bake. Kada su ispucalu kožu svojih nestašnih unuka prelivale sa malo urina, sve je vrlo brzo prolazilo, a koža bi se ubrzo potpuno regenerisala. Žene mogu sačuvati mladalački i svež izgled, izbeći ili ukloniti bore, ukoliko se svako jutro malo istrljaju svežim urinom. Lice, vrat, pa se umiti, i sprati nakon dva sata vremena. Naravno, može se koristiti i u drugim periodima dana. Ukoliko se povremeno protrljaju i grudi, otpada svak mogućnost od pojave tumora. Kod pranja kose, preporučuje se da se natopi urinom i drži umotana oko dva sata i nakon toga normalno opere. Kosa vemenom postaje bujnija, sjajnija i dobija velelepan izgled.
    Malo neprijatan ukus i miris urina u početku terapije može se donekle sanirati dodavanjem malo soka od limuna ili nekog drugom prirodnog soka. Kod ljudi koji duže ovako koriste urin, ovaj postaje svetao, gotovo bezbojan, bez mirisa i ukusa. Urinoterapija utiče čak i na promenu ponašanja. Čovek postaje blaži, manje n apet i manje sklon stresu, poboljšava se opšte psihofizičko stanje.

ZA OČI, UŠI I NOS

    Kod oboljenja očiju, na primer, konjuktivitisa ili kod raznih čak i alergijskih reakcija (pa oči suze) dobro je protrljati ih povremeno tamponom namočenim u urin. Na ovaj način se snižava pritisak u očima, koji može biti veoma opasan po vid kod nekih oboljenja.
    Pri gluhoći ili pri šumovima, zujanjima u ušima i drugim sličnim pojavama, dobro je protrljati ih tamponom natopljenim u urin. Izbiljnije lečenje uha postiže se čepićima koji se postave u uho, na primer, preko noći. Čepići su od tampona namočenog u malo urina, a da ne bi ispali, kao i da se čovek ne bi eventualno, usled vlažnosti tampona, prehladio, uveže se i osigura maramom sili sličnim. Ako se pojavi problem sa sinusima, naročito nosnim, onda se urin može ušmrkavati kroz nos ili se direktno malo nakapa u nozdrve. Manje rane i povrede na koži, takođe se mogu vrlo lako lečiti mazanjem urinom. Urinom se može otkloniti i pojava nekih vidova svraba.
    Urinoterapija, primenjena na ovakav način, dostupna je svakome, bez ikakvih mogućih negativnih efekata. Nehru, Indira Gandi, Homeini i drugi, koristili su je stalno, sve do smrti. A koriste je i neke javne ličnosti zapadnog sveta tajno, a pogotovo su je tajno koristili neki moćnici bivših socijalističkih režima. U svakom slučaju, urinoterapija omogućava duži životni vek i starost bez bolesti.



    KONTAKTIRAJTE NAS.
POŠALJITE NAM VAŠE PRILOGE RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT DONIRAJTE SAJT VAŠIM DOBROVOLJNIM PRILOZIMA
Povratak Na Vrh Strane