Telepatija

   Setite se samo koliko vam se puta desilo da ono što pomislite - to osoba pored vas kaže posle par sekundi, ili pomislite na neku osobu, a ona se posle toga odmah pojavi. Ovde vam predstavljamo pomenute činjenice o telepatiji, od kojih su vam neke verovatno manje poznate.

    Kažu da je najbolje vreme za jaku telepatiju stanje stresa. Hormone adrenalina i noradrenalina, koji ubrzavaju rad srca i podižu nivo šećera u krvi, organizam luči u velikim količinama u trenucima krize. Rezultati eksperimenata nam govore da se pod tim uslovima, poznatim kao adrenergija, telepatski signali najživlje prenose i otuda i takozvane 'krizne utvare' - objašnjene u daljem tekstu.


    Nešto za šta se misli da je telepatija postoji u raznim oblastima životinjskog carstva. Ako se, na primer, vučić slučajno odvoji od čopora, njegova majka podiže visoko glavu i pomno gleda u pravcu neposlušnog potomka. Vučić, iako nije imao nikakvog vizuelni kontakt sa njom, naglo će se zaustaviti, pokolebati i požuriti natrag ka njoj. U slučaju mrava moguće je da telepatija igra ulogu u kolektivnoj svesti o opasnosti. Posmatrajući mrave žeteoce i slične vrste, biolozi su došli do zaključka da ovi imaju sistem komunikacija koji je bar nezavistan od uobičajenih čulnih kanala.


    Tradicionalan način testiranja telepatske moći je da osoba pogodi koju kartu držite. Prvi eksperimenti u kojima su korišćene karte sa simbolima izvedeni su na Djuk univerzitetu, u Severnoj Karolini. Špil od 25 karata, u kojima se koristi pet simbola (zvezda, krst, kvadrat, krug i talasaste linije), je od 1930. godine postao standardni rekvizit za ESP testove (testovi za ispitivanja ekstrasenzornih percepcija među koje spada i telepatija). Problem kod ove vrste testitanja je što se ne reflektuje takozvani emotivni aspekt prirode telepatije.
    Već smo napomenuli da se spontana telepatija najprirodnije odvija u trenucima krize. Kao i sterilni laboratorijski uslovi, ni korišćenje neutralnih karata nije idealno za proučavanje fenomena za koji se pretpostavlja da je spontan i prirodan.


    Najdramatičnije telepatsko iskustvo su takozvane 'krizne utvare', kad osoba pod velikim stresom, u velikoj krizi, emituje živopisni signal. U prvim ozbiljnim ogledima u oblasti psihičkih istraživanja, 1880. godine, došlo se do zaključka da su većina takozvanih duhova, u stvari, fantazmi živih, odnosno priviđenja. Viktorijanci, začetnici ovih istraživanja, bili su naročito impresionirani brojnim slučajevima priviđanja osoba za koje se ispostavljalo da su gotovo u istom času kad su bile tako viđane, preživljavale veliki bol ili smrt.
    Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata bio je ogroman broj takvih 'kriznih utvara', kada su vojnici masovno umirali na dalekim bojnim poljima. Evo jedne od tipičnih priča: 'Tokom poslednjeg rata, moj muž je bio pozvan u vojsku u decembru 1941. godine. Zatim je otplovio preko mora. Jedne noći dok sam ležala budna, čulo se lupkanje po prozorskom oknu. Čula sam kako neko stavlja ključ u ulazna vrata, a zatim sam ugledala muža koji je stajao pored mene i gledao me. Poljubio me je u obraz, stegao mi ruku i nestao. Krajem 1945. saznala sam da mi je muž umro u logoru za ratne zarobljenike na Dalekom Istoku, i to baš u vreme kada mi se javio, u aprilu 1942. godine.
    Međutim, ovakvi slučajevi često su fenomen astralne projekcije, kad se iz osobe koja se našla u kritičnom trenutku izdvaja njen astralni dvojnik i posećuje nekog. Pretpostavlja se ipak da recimo umirući ili ranjeni može na daljinu, telepatski poslati i čitav misaono-energetski paket u vidu žive slike ili čak filma.

    U ovom čudnom fenomenu primalac (receptor) u pogađanju karte ili nekom sličnom eksperimentu, ne pogađa zadatu kartu, već teži da izabere kartu koja je bila neposredno pre ili posle nje. Istraživači su prvi put uočili ovaj efekat dok su nanovo ispitivali veoma loše rezultate postignute u pogađanju karata, 1939.godine.


    Snovi su bogat izvor psihičkih iskustava. Za vreme spavanja, buka iz spoljnog sveta značajno je smanjena, što daje više radnog prostora suptilnim psihičkim čulima. Ovo bi moglo objasniti ne samo telepatsku komunikaciju primljenu u snu, već i mnoge dokazane slučajeve predskazivanja i to kod ljudi koji nemaju psihičke moći. Rezultati koji su dobijeni '60 i '70 godina prošlog veka bili su značajni po svim standardima. Većina od tih istraživanja (u Mamonidskom medicinskom centru u Njujorku), bila su koncentrisana na sposobnost da se pogode 'ciljne' slike u snu. Eksperiment je tekao ovako: sanjaču je mentalno sugerisana neka slika, a onda bi ga u određenoj povoljnoj fazi sna probudili i pitali da li ga je za vreme sna naročito opsedala kakva slika. Rezultati koje su postigle izvesne osobe dale su neoboriv dokaz da telepatija kroz snove postoji.


    Odavno je poznato da postoji veza između ESP-a i izmenjenih stanja svesti, naročito budnog ali opuštenog 'alfa' stanja koje se postiže u izvesnim meditacijama. U takozvanom 'gancfeld' stanju (na nemačkom: gancfeld - svepolje) normalni senzorni impulsi koji bombarduju svest, potiskuju se što je dalje moguće. Osoba ostaje na udobnom ležaju, pušta joj se takozvani 'beli šum' kroz slušalice, a oči su joj prekrivene polovinama ping-pong loptica, na koje je upereno crveno svetlo, tako da osoba vidi jedino ružičasto rspršeno svetlo. Za ovu tehniku se kaže da sprečavanjem dekoncentrišućih signala omogućuje svesti da se usmeri na suptilne, psihičke frekvencije, što se izgleda stvarno i dešava. Neki poznati istraživači demonstrirali su u eksperimentalnim uslovima da je kada je primalac u ovom stanju, telepatska komunikacija uveliko pojačana.

    Ne baš naučni izraz upotrebljen da se opiše uspešnost primanja poruka u telepatskom eksperimentu je - pogodak. U postupku pogađanja karata, na primer, primalac može pogoditi devet od 25, što je za četiri više od prosečnih pet od 25. Ako se, pak, poruka teže definiše - kao u prenošenju slika ili u tehnici gledanja na daljinu, može biti teško reći šta sačinjava pravi pogodak. Tako, recimo, most kod jedne osobe, može biti duga kod druge.


    U telepatiji, kao i u svim oblastima parapsiholoških istraživanja poteškoća leži u određivanju u kojoj tački natprosečni rezultati postaju statistički značajni. U pogađanju karata, na primer, zakon verovatnoće nas navodi da očekujemo uspeh u svakom petom pokušaju. Ima 25 karata u krugu, sa pet različitih simbola. Ovo je u statistici poznato kao 'očekivana verovatnoća'. Ali zakon verovatnoće ne deluje sa takvom tačnošću. Stoga, koji bi rezultati predstavljali kršenje zakona verovatnoće? Verovatnoća se može izračunati u skladu sa opštim statističkim formulama. Jedan ugledan parapsiholog, vodeći računa da dobije naučnu verodostojnost, ne teži da su njegovi rezultati dokaz ESP-a osim ako je odnos bar 100 ili čak 1000:1. Možda je naše razumevanje zakona verovatnoće nepotpuno, pa bi ga trebalo ponovo razmotriti uzimajući u obzir takve fenomene kakvi su koincidencija i sinhronicitet. To bi dovelo istraživanja na pravi put.


    CIA je do te mere ozbiljno shvatila telepatiju da ju je koristila u projektu Stanfordskog instituta za istraživanja, od 1973. do 1975. godine. Između ostalog, u ovo su bile uključene osobe koje su prenosile (transmitovale) informacije o lokaciji sovjetskih podmornica. Ovo interesovanje za be7zbednost poraslo je iz straha da su Sovjeti otišli daleko ispred u paranormalnih tehnikama. Oni su tome zaista prišli ozbiljno. Znamo, na primer, da je SSSR u svrhu propagande istraživao takozvane subliminalne uticaje putem telepatije (subliminalne poruke se danas naširoko koriste, samo ljudi o tome ne znaju ništa, a o tome u nekom budućem tekstu). Uprkos prestanku paranoje hladnog rata, velike sile , a dans i sve zemlje sveta istražuju mogućnost ESP-a kao sredstva za špijunsko prikupljanje informacija.


    Izgleda da telepatija najbolje funkcioniše između osoba koje su bliske ili emotivno vezane. Psihološka veza koja često postoji između blizanaca može biti neverovatna. Tako, na primer, bliznakinje Eler su bile smeštene u bolnicu za mentalno obolele u Severnoj Karolini, pod dijagnozom šizofrenija. Uprkos jakom opiranju one su smeštene u različite sobe. Nakon prve noći, ove dve 32-godišnjakinje nađene su mrtve. Umrle su istovremeno, a tela su im nađena u identičnom položaju fetusa: razlog smrti nije se mogao otkriti.

    Ima takođe priča o blizancima koji su bili razdvojeni po rođenju i tako razdvojeni živeli potpuno sinhronizovano. Takve telepatske veze mogu postojati između članova porodice, naročito između majke i dece ili bliskih prijatelja. Jedan desetogodišnji dečak otkrio je da ima bliskog prijatelja sa kojim je mogao razgovarati pogledima. Nakon što se odselio, njegovog prijatelja zgazio je kamion. 'Trgao sam se iz sna sa strašnom glavoboljom od koje nisam mogao zaspati. Kasnije sam otkrio da se to dogodilo baš u trenutku kada je poginuo moj prijatelj' - pričao je dečak kasnije. Ima isuviše sličnih slučajeva da bi se mogli pripisati pukoj slučajnosti.


     Puno praktičnih istraživanja izvedeno je na sledeći način: pošiljalac se nalazi na velikoj udaljenosti, dok primalac pokušava da 'vidi' scenu. Eksperimenti su izvedeni u Stanfordskom institutu za istraživanja, između oštrovidog laserskog specijaliste i dobrovoljnih primalaca. Neutralne sudije su angažovane da ocene rezultate.
U jednoj seriji eksperimenata u kojoj je bio i jedan parapsihički veoma nadaren bivši policajac, dobijeni rezultati su bili 30.000:1. Gledanje na daljinu koristi se i u američkoj mornarici. Pojedini ljudi sa parapsihičkom nadarenošću bili su u stanju da 'vide' položaj broda koristeći samo običnu topografsku mapu.
    Sve u svemu, ljudska psiha i ljudski mozak još su velika zagonetka. Kako naučnici tvrde, ljudi koriste samo 5-10 odsto mogućnosti svog mozga, a onaj ogromni ostatak je još velika misterija i neistraženo područje koje krije velike mogućnosti korišćenja.


    Kao što je poznato, između pilota i kontolora letenja postoji jedno fino uvažavanje i međusobno prijateljstvo. Jedni drugima ulivaju poverenje i sigurnost. Ponekad, neki simpatični glas na radio vezi učini posao toplijim, a bilo kakav problem minimalnim. Ukoliko se kontrolor i pilot lično poznaju, pa još i ako se druže, bezbednost vazdušne plovidbe se bitno uvećava.
    Krajem zime 1987. godine desio se upravo jedan takav slučaj. Dan je bio neugodan, hladan i maglovit. Na aerodromu Beograd vidljivost je bila mala a klizavost na pisti velika. Posle poletanja za Sarajevo, kapetan JAT-ovog Boinga 737 se slatko ispričao sa kontrolorom letenja na prilaznoj kontroli i čvrsto su se dogovorili da zajedno popiju po jednu rakiju u Boriku kada se avion vrati. Let za Sarajevo nije baš bio prijatan, jedan motor je stalno trokirao, a ni radio veza nije baš bila pouzdana. Pošto je Boing 737 smatran kao vrlo siguran avion, kapetan nije smatrao za potrebno da tome prida veliku pažnju. S obzirom da bi eventualna provera i popravka dugo trajala, a mogućnosti za to su, i stručne, manje u Sarajevu nego u Beogradu, kapetan je odlučio da se vrati za Beograd.
    Ukrcao je putnike, rutinski izveo poletanje i posle minut-dva prešao na frekvenciju oblasne kontrole letenja. Saopštio je da ima manjih problema sa motorom i tražio da što pre stigne. Kontrolor letenja mu je dao dozvolu za najkraći mogući put, ujedno ga obavestivši da se vidljivost na aerodromu Beograd drastično smanjuje. Zatim su nevolje krenule: prvo je taj nesretni motor stao, pa je grom udario u avion i izazvao poremećaj navidacionih uređaja, o čemu je kapetan odmah izvestio. Sledila su dalja uputstva, ali je izgleda došlo i do prekida radio veze. Oblasni kontrolor letenja je interfonom rekao prilaznom kontroloru letenja da je došlo do prekida kontakta sa avionom u Sarajevu i da očekuje da se njemu javi ili da uradi kako smatra da je potrebno. U slučaju prekida radio veze postoje jasno određene procedure letenja i sletanja ali to, tada, kapetan jednostavno nije mogao da učini. Nesigurnost navigacionih uređaja i vrlo loša vidljivost su onemogućavali kapetanu da izvrši bezbedno sletanje i kontrolori letenja su, sa žaljenjem mislili o najgorem.
    Tako o tome nije mislio kapetanov prijatelj, kontrolor letenja na prilaznoj kontroli letenja Beograd.
    - Slušaj Žo, kočenje je nemoguće, prema tome prilagodi brzinu i nikako ne koči na pisti ako baš nije neophodno. Samo bi trebalo da mi isklizneš sa piste i da nam neka damica pocepa čarape. Znači, oprezno na pisti.
    Kontrolor letenja je uspešno doveo avion do Krnješevca i sada je sledio najteži deo puta. Ukoliko zaista nisu bili u redu navigacioni uređaji, onda je i najmanja greška kontrolora letenja mogla biti fatalna. Njegove kolege su već organizovali da vatrogasna kola i hitna pomoć budu spremni, ukoliko dođe do katastrofe. Sve se odvijalo tiho, prema uhodanoj praksi i proceduri. Nekoliko slobodnih kontrolora letenja je prišlo prilaznom kontroloru letenja i stajalo iza njega, ćutke. Nikome nije padalo na pamet da mu bilo šta kaže, predloži, pomogne. Znali su da je to njegova bitka, da on mora da je dovrši.
    Kontrolor letenja je uspeo. Avion je sleteo tačno na početak piste. Kapetan je uspeo. Zaustavio je avion tek na kraju piste ali nije iskliznuo sa nje. U momentu sletanja vidljivost je bila svega 100 metara a kočenje vrlo slabo.
    Obojica su se našli petnaestak minuta kasnije. Kapetan je rekao da su mu navigacioni instrumenti bili potpuno nepouzdani i da ni slučajno ne bi sleteo da ga kontrolor letenja nije vodio. Kontrolor letenja je opet rekao da se ne bi usudio da bilo kog drugog tako vodi.
    Kada su se sledeći put sreli, kapetan je zano sve podatke iz crne kutije. Da bi utvrdili obim kvarova, mehaničari su skinuli i taj uređaj. Brzo su utvrdili šta je bio razlog otkaza motora, a grom je udesio navigacione uređaje i radio vezu. Od onog momenta kada je nastao prekid veze sa oblasnom kontrolom letenja, kapetan nije mogao ni da emituje, niti da čuje ikoga. Nije bilo nikakve mogućnosti da čuje svog prijatelja sa prilazne kontrole, a ipak je sve učinio onako kako mu je naređeno.