vrh
Meni

Tajne Sveta Snova



   Kada iz budnog stanje uđemo u san, kao da prelazimo iz jednog života u drugi. Ipak, telo koje počiva u tami je ono isto - naše, a od noćnih doživljaja zavisi naša veza sa svetom. Teško shvatljiva činjenica, posebno kada pod time podrazumevamo snove koji su doveli do raznih naučnih otkrića ili su identični sa zbivanjima koja će se tek desiti...

 
     

    Ljudima izgleda kao da živomo dva odvojena života - onaj dnevni i onaj 'filmovani' koji se odvija pod okriljem noći. Kadkad se pitamo koji je od njih stvarniji? Doduše, biti celovit znači o biti pun kontradikcija. Otuda sledeći put u snovima tražimo skrivena značenja i poruke ili ih odgonetamo onako kako to radi ortodoksna psihologija, psihijatrija i slične naučne discipline. U svakom sluačju i sa ove i sa one strane jave mi smo jedno.
    Ovi svojevrsni vandimenzijski čuvari tajni neumorno začuđuju, kako obične ljude, tako i istraživače i njihove tumače. Međutim, ipak, van domašaja tragača za racionalnim odgovorima ostaju snovi koje je gotovo nemoguće objasniti bez uključivanja PSI teorija vančulne percepcije. Stoga, osim što zadivljuju, snovi deluju plodotvorno na spoznajne aktivnosti. razrešenje dilema kod nekih naučnih otkrića koji su zastali na mrtvoj tačci, pa i ukazuju na nadolazeće istovetne događaje na javi. Evo jednog od brojnih koji 'odmrznuše' zastoj u istraživačkom postupku.
    Izvesni dr h.Hilpreht, asiriolog i predavač na Pensilvanijkom Univerzitetu u Americi završavao je knjigu o drevnim sisrskim natpisima. Ostalo je još da obradi tekst koji se odnosi na dva arheološka uzorka prstenastog oblika. Smatrao ih je nalazom iz hrama u Nipuru. Naime, prstenovi su sadržali samo deo rečenice, tako da nije mogao verodostojno i kompletno završiti njihov prevod. Čitavu stvar je otežavao izdavač insistiranjem da u knjigu uđu i ovi podaci. U poznijim noćnim satima, profesor Hilpreht utonuo je u san sa glavom pored ovih prstenova.
    Odškrinuše se vrata druge dimenzije odnosno - kako bi to u parapsihologiji rekli 'univerzalnog informacijskog polja', i u snu se pred njim pojavi sveštenik iz stare Asirije. Asirac ga uhvati za ruku i povede ulicom sa napuštenim zgradama u pravcu svetilišta. Hilpreht je, naravno, znao za izgled svetilišta na osnovu stručnih rekonstrukcija. U snu, uz pratnju tog visokog muškarca, činilo mu se kao da je tu već boravio. Upitao je: 'Gde se nalazi riznica hrama?' Sveštenik ga povede u mračnu odaju i otvori veliki ukrašeni drveni kovčeg. Osim nekoliko odlomljenih komada ahata bio je prazan. Tada sveštenik reče profesoru: 'Dva elementa koja ste označili kao sastavne delove veće celine, bili su zaista valjci sa natpisom. Poslao ih je kralj Hurigalzu u ovaj hram kao poklon. Kada su sveštenici dobili nalog da naprave naušnice za statuu boga Nabu iskoristili su valjke tako što su ih rasekli na tri prstena. Na svakome je deo teksta. Vama nedostaje baš onaj središnji. Uz osećaj i izraze zahvalnosti upitao je kakav je bio prvobitni natpis. Bez odlaganja na prašnjavom zidu odaje sveštenik ispisa stari tekst: 'Bogu Nabuou, Madukovom sinu, kralj Hurigalzu ovo poklanja'.
    U drugom činu svog sna, kako to inače biva, istog trena se profesor sa njegovim vodičem našao u svojoj sobi. Kako je san odmicao, profesorova radoznalost se intenzivirala. Zatražio je i objašnjenje imena Nabuhodonosor, koje su dva slavna asiriologa prevela kao 'Nabu, čuvaj moj rad'. Sveštenik mu je tada saopštio da ime tačnije znači 'Nabu, zaštiti moje granice'.
    Gospodin Hilpreht se probudio i podiže klonulu glavu sa pisaćeg stola. Latio se beležnice i odmah sve zapisao. Međutim, naučna sistematičnost i zdrava sumnjičavost, odgovdila je pisanje zadnjeg poglavlja knjige u kojoj govori o razjašnjavanju znakova sa dva spomenuta prstena. Posle nekoliko meseci njegov je rukopis postao bogatiji za ovaj deo. Kroz stručne analize potvrdilo se da odgovori dobijeni u snu odgovaraju stvarnom stanju stvari.
    Rešenje natpisa bilo je ispravno kao i lokalizacija mape sa blagom. Naknadno istraživanje značenja imena Nabuhodonosor pokazalo je da je sveštenik iz snova bio iskren.

SAMOUDUBLJIVANJE KROZ ISTORIJU

    Ovakvi primeri golicaju čovekovu maštu, teraju na dublje razmišljanje i na želju da san stavimo u službu naše svakodnevice. Tako nešto je zaista i moguće i za to postoje određene psihonautičke metode. Doduše nepoznate i neprihvatljive od većine mislilaca mehanističke orijentacije, ali putovanja u druge svetove nude odgovore onima koji žele da čuju i znaju. Prođimo sada kroz zanimljivu istoriju evolucije gledišta i odnosa prema noćnim rebusima spavača, prateći kako je i svet kroz vreme dobijao novo ruho, značenja i nove spoznajne dimenzije.
    U davnašnjim (kako neki kažu primitivna) vremenima i starim kulturama, vekovima se verovalo da san oslikava posebno svrsishodno stanje duha u kome čovekova duša kontaktira sa bogovima, demonima, vanzemaljskim inteligencijama i prima poruke od umrlih predaka. Smatralo se da ona tada napušta telo i luta. Zato spavača nije trebalo buditi jer se možda njegova duša neće vratiti svom telu.Ali, da li se, kako i kada 'to nešto' vratilo kompletno - nije bilo uvek najjasnije. Otuda i tadašnje povezivanje snevanja i smrti. Stoga ne čudi činjenica da su ljudi, nekada davno, ostavljali u humci ili grobu 'otvor za dušu' prečnikaa desetak centimetara. Taj otvor je obavezno bio okrenut prema istoku. Verovalo se da to omogućuje ulazak i izlazak lutajuće duše pokojnika.
    Još se onda osećalo ili znalo da ovi fantastični prizori, koji na uobičajeni način ne možemo nigde susresti, nisu lišeni izvesne logike. A Hebrejci su, u starom veku, bili znani kao neuobičajeno uspešni i vešti tumači snova. Da je to zaista tako, ilustrativna je izreka rabina Hisda koji reče: 'neprotumačen san je sličan nepročitanom pismu'. Da to 'pismo' treba pročitati, videsno u gornjem primeru, ali to pokazaše i Heleni. Posebno Artemidoros (pre Hrista) i Makrobius, oko tri stotine godina potom koji su uložili veliki trud u klasifikaciji snova.
    Biblija, razni religijski spisi, epovi, ezoterični i magijski rukopisi, svi oni obiluju opisima i tumačenjima snevačevih vizija. Poruke iz drugih svetova mnogim svecima omogućiše predviđanje sušnih i plodnih godina, doba zla i blagostanja i slično. Međutim, nije baš uvek bilo uputno sanjati, govoriti ili tumačiti taj svojevrsni prodor u razređenije nivoe egzistencije. Ko bi rekao, ali u srednjevekovnom hrišćanskom periodu i snovi se nađoše na crnoj listi, a snevači padahu u nemilost. Ove kreativne tvorevine, oslobođene balasta tvrdokorne realnosti, dobiše etiketu - Opasno! Jer, fanatično religiozni u težnji za apsolutnom čistoćom, pobojaše se da se i tokom spavanja mogu načiniti neoprostivi grehovi. Drugi razlozi za upozorenje i anatemisanje evropskih snevača ležali su u rascepima crkava. Otuda ne čudi da se snovima predstavnika drugog tabora nije smelo verovati. Uz to, ulje na vatru doliše ezoteričari, okultisti, magovi i alhemičari, koji su imali - a još uvek imaju - ključeve repšenja za ovaj 'dvostruki život'. Očigledno je da su nekada u snovima videli jednu dodatnu silu koja ej mogla da se iskoristi i ima upotrebnu vrednost.
    U vreme prosvetiteljstva bilo je onih što su mrzeli spavanje. U tom činu su videli slabu tačku čoveka - ostatak iz mračnog srednjeg veka. Kneževi, državnici, generali i umetnici su pokušavali da se odviknu od spavanja. Možda je i kafa, između ostalog, i zbog toga postala omiljeni napitak XVIII veka. Onima koji su malo spavali priključio se i Tomas Edison. Pronalasakom sijalice pretvorio je dan u noć. Ko bi verovao da su se toliko mučili da ne spavaju i ne sanjaju. Kao da nisu znali da samo kroz gustinu mraka svetlo postaje vidljivo u svom punom sjaju.
    Pa ipak, neke ljude snovi učiniše i filosofima: 'Jedne noći sam sanjao da sam leptir, leteo sam okolo, zadovoljan svojom sudbinom. Odjednom sam se probudio i ponovo sam bio Čuang-Cu. Ko sam ja zapravo? Leptir koji sanja da je Čuang-Cu, ili Čuang-Cu koji sanja da je leptir? - reče mudri Kinez pre oko 2.300 godina. Prava tema za filozofska razmatranja, a možda i dublje meditativno transpersonalno samoudubljivanje u sebe.

POPULARAN SAN - BRODOLOM TITANIKA

    Bilo kako bilo, ali još odvajkada je prisutno uverenje da snovi mogu biti značajan izvor informacija o našem duševnom, unutrašnjem životu. Međutim, tu su i oni odsanjani događaji koji 'potrčaše' ispred zbivanja koja će se tek kasnije desiti na javi. To dovede do pojave omiljenih tumača sadržaja i poruka snova, najrazličitijih sanovnika, a naravno i prevaranata koji su lukavo koristili ljudske slabosti. Do danas savremeno zvuče misli Hipokrata, osnivača moderne medicine, o spavanju, koji zapisa: 'Duša koja je u budnom stanju potpuno okupirana telesnim funkcijama može, kada telo spava, da spozna smetnje i da u snovima saopšti uzrok bolesti'. Moderni parapsiholozi i spiritualni iscelitelji pokazaše da je moguć i obrnuti put - kroz san delovati terapeutski, odnosno izlečiti jedan broj bolesti psihoenergetskim ulaskom u san tretirane osobe.
    Ali, to nije sve! Ono što danas najčešće zovemo parapsihologijom, psihotronikom, graničnim područjima nauke i slično, uistinu obiluje primerima prekognitivnih - proročkih snova. Ima naučnih radnika koji to i potvrdiše. Tako su, na primer, psiholozi Dejvid Rajbek i Leticija Švajcer, pod okriljem Atlanta Univerziteta u Americi, ispitali 433 studenta. Njih 67% je imalo snove posle kojih su na javi osećali izvesno neobjašnjivo predosećanje. Devet procenata učesnika eksperimenta iznelo je takve detalje koji su 'slučajno' obeležili neke od životnih događaja koji su se nešto kasnije i odigrali. Naravno, to se nije moglo objasniti na standardni način i svrstano je u paranormalno.
    Iako je dosta pisano o snovima vezanim za brodolom 'Titanika', s obzirom na čudnovato veliki broj ljudi koji su unapred sanjali ili imali viziju te katastrofe, izdvojimo jedan od njih. Reč je o snu jednog metodističkog sveštenika Čarlsa Morgana iz kanadskog Vinipega. U subotu je sanjao kako po tablici na kojoj je, inače, ispisivao brojeve pesama što su se pevale na nedeljnim misama, stalno upisivao broj 29. Kratkotrajni san je učinio da sveštenik na njega ne obrati pažnju. I onako nije znao koja se pesma nalazi pod rednim brojem 29. U nedelju popodne utonu u san i opet vide kako na tablici više puta ispisuje broj 29. Misa se nije mogla izbeći a ni osećaj teskobe i nagona koji fa je naterao da zatraži od vernika da otpevaju pesmu broj 29.  Uskoro se crkvena prostorija ispunila melodijom i tekstom: 'Oče, molimo se tebi za one koji su na moru u opasnosti'. Sadržaj pesme je sasvim odudarao od redosleda nedeljnog bogo služenja, a pogotovo nije imao nikakve veze sa ostalim pesmama. Ljudima nije bilo jasno zašto je pevaju, kao ni svešteniku zašto je to tražio od vernika. Sve se desilo 14. aprila 1912. godine. Tek posle nekoliko dana je pastor pročitao u štampi da se toga dana i u trenutku kada su vernici pevali pesmu za mornare, odigravala katastrofa 'Titanika'.
    Sigmund Frojd je snovima dao sasvim novu dimenziju i značenje. Kada je 1900. godine objavio 'Tumačenje snova', doživljaji prilikom spavanja nisu više bili beznačajne vizije. Analizom svojih i snova pacijenata, razvio je teoriju da su oni skrivena ispunjenja izvesnih želja, pre svega seksualnih. Za one sa neseksualnim simbolima, govorio je da su zapravo cenzurisani razumom nakon buđenja. Ovaj psihoanalitičar je, čak, otkrio i na koji način se snovi prikrivaju. Pa, ipak, izvan njegovih objašnjenja ostade još dosta toga skrivenog i nerazjašnjivog.
    Ni njegovi savremenici nisu priznavali takvo tumačenje isplivavanja potisnutih želja kroz san. Bar ne kao jedino i univerzalno pravilo. Tako K. G. Jung izmeni teoriju o snovima, odbaci prikrivanje putem cenzure budne svesti i reče: 'Snovi su prirodna pojava i nema jesnog razloga za pretpostavku da je to lukavi izum koji je namenjen da nas zavede'. Otkrio je izvesne univerzalne 'arhetipove' sa duševnim strukturama koje su zajedničke i univerzalne za sve ljude. Bilo da su se rodili na severnom polu, Aziji ili Grčkoj. Smisao snova je video u tome da se otkrije vlastito istinkso Ja. Možda je to prvi korak na putu po kome će hodati ljudska bića u budućnosti, jer naše istinsko biće zaista želi da se ispolji u potpunosti. U snovima, sa Jungovog stanovišta, ova težnja se vidi kroz simbolična i slikovita 'saopštenja' u obliku kruga, ovalnog kamena, jajeta, deteta i slično.

SENZACIJE IZ SNOVA

    Svet nastaje onda kada ga čovek otkrije. Osveštavanje sadržaja snova je jedan od načina da se tako nešto i ostvari. Njihovo pamćenje i svesno tumačenje nije baš jednostavna stvar zbog toga što je jezik zbivanja u takozvanoj REM fazi simboličan. Dr En Faradej, jedna od poznatijih britanskih psihoterapeuta, koja se dugo posvećuje istraživanju snova, napisala je o tome knjigu 'Snaga snova'. Gospođa Faradej navodi da mozak koji spava obrađuje razna zapažanja, doživljaje, utiske i iz njih kasnije svest stvara shvatljivu sliku stvarnosti. Možda je naredni primer dobra ilustracija ovakvog shvatanja.
    Poznati jhemičar A. Kekule je zamišljao atome molekula benzola samo kao pravi lanac. Jednom je usnio san o fantastičnoj zmiji koja je igrala i savijala se sve dok nije zagrizla svoj sopstveni rep i stvorila nešto poput prstena. Ovaj neobičan san je na naučnika veoma jako uticao, što mu je na kraju pomoglo da dokaže da su atomi molekula benzola uređeni kružno. Neki smatraju ovo otkriće za najgenijalniju hipotezu u oblasti organske hemije. Ono što je nama zanimljivije je činjenica da je gospodin Kekule, ustvari, sanjao poznatog alhemijskog 'repoždera' - ouroborosa.
    Psihoanalitičar E. From, znan i po izjavi da je san jednostavno druga forma postojanja, smatra da u snu postupamo logičnije, svesnije, pa smo čak i inteligentniji nego u budnom stanju. Za svoju tvrdnju navodi primer kada je fiziolog Oto Levi zapeo u svom istraživačkom radu, a dalji napori nisu dali odgovarajuće rezultate. U toku noći je sanjao da izvodi eksperiment koji mu je uspeo. Naučnik se naglo probudio i usred noći ode u laboratoriju. Rezultat toga je bio dokaz da se prenos impulsa u nervima dešava hemijskim putem i kasnije je za ovo saznanje dobio Nobelovu nagradu.
    Danas neurolozi osvetljavaju zbivanja u mozgu sa drugačijih pozicija nego što su to činili Frojd, Jung i njihove kolege po struci. Traže izvor snova! Ponajpre su se istraživale aktivnosti stotine milijardi nervnih ćelija u mozgu za vreme spavanja pomoću merenja moždanih struja, analize hemijskih procesa u njemu i slično. Postajalo je jasno da samo telo miruje, a da je mozak dok spavamo ostajao vrlo aktivan, ali na drugačiji način. Po svetu su formirani instituti za san, a istraživači otkriše više vrsta stanja spavanja koji se smenjuju po tipičnim obrascima. Dok su krivulje ispisane instrumentima, koje u jednom momentu izgledaju kao tonjenje na duboko dno mora donekle unapredile saznanje o snu, dotle njihova suština ostade tajna.
    Bilo kako bilo, jedan je snevač, Adrian Hristijan, sa britanskog ostrva Man, zahvaljujući rastumačenom snu,spasio bratao d bukvalnog tonjenja na dno mora. Šta se desilo?  Koa dečak, 1833. godine, usnio je sebe kao kapetana broda, a svog starijeg brata Tomasa kao kormilara drugog broda kome se desio brodolom. Ostatak sna je protekao u Adrijanovom spašavanju Tomasa. U toku sledećih nekoliko godina san sa identičnim sadržajem se ponavljao. Njegova je majka sve to upisala u porodični dnevnik koji je, nakon 47 godina, otvorio člna britanskog brodarskog društva, kao dokaz da Adrijanov san nije bio fantazija, nego neobična igra sudbine ili, ako želimo, tajanstveni skup slučajnosti. Adrijan je zaista postao kapetan i u ovoj ulozi jednom isplovi na brodu 'British India' koji je plovio od Sidneja za Rangun. Svoj dečiji san o brodolomu je već odavno zaboravio. Međutim, nakon jedne sedmodnevne plovidbe mu se san opet iznenada pojavio. Čak je bio bogatiji i sadržajniji za nove detalje.  U to vreme brat Tom je plovio kao kapetan broda 'Family', otprilike dan puta od trase Adrijanovog broda i očajnički dozivao pomoć. U snu je čak video i lokaciju na karti gde se nalazio bratovljev brod. Čim e probudio bacio je pogled na mapu i pronašao to mesto. Naredio je promenu kursa. Posle nepunih 24 sata (06.10.1880. godine) stigao je do brodolomaca od kojih su neki već apatično sedeli u čamcima za spašavanje a drugi su se iznemoglo držali za ostatke broda. Uistinu, 'British India' je spasila 269 ljudi, među kojima je bio i TOmas, kapetan broda 'Family'. I sve to zahvaljujući snu Tomasovog brata Adrijana!

SNOVI SU NASLEDNI

    Očigledno da snovi imaju i neke svoje telekomunikacijske puteve kojim ulaze nesvesno u spavača, bez obzira želeo on to ili ne. Ovo razjašnjava i čudesnu pojavu kod brojnih blizanaca da iste noći i istovremeno snivaju skoro iste snove. Takvu vrstu gotovo identičnih snova kod blizanaca posebno je proučavala grupa francuskih neurofiziologa pod vođstvom profesora Mišela Žuvea. Dokazali su još da neretko i obična braća, pokazuju isto kretanje očiju u fazi sna, to jest, REM fazi, a sadržaj im je često neuobičajeno sličan. ' San je ono što nas razlikuje jedne od drugih, jer u snovima se pojavljuje program na bazi genetskog koda. Snovi se i nasleđuju jer večno traju, ali to je područje koje valja još proučavati. Više nema sumnje da nam snovve često šalju i upravljaju njima naši preci' - izjavljuje profesor Žuve. Na jednom naučnom skupu u Parizu je, bez obzira na brojne napredne teorije, zaključeno da su snovi i dalje poput hijeroglifa, te da ćemo o njima još čuti fantastične i senzacionalne stvari.
    Uspeli smo mnogo štošta, ali svetovi koji nam se razotkrivaju sa onu stranu jave, još uvek deluju poput tajanstvenih planeta iz najudaljenijih galaksija. Ne sumnjamo da će naučnici i drugi koji se bave ovom materijom opet dolaziti do niza hipoteza.  Međutim, da one opet ne odvedu do novih nejasnoća u vezi suštine fenomena koji se čoveku, kako neki prebrojaše, dešavaju oko hiljadu hiljadu puta godišnje?
    Nesavršenim čulima spozajemo svet, sebe, druga bića i pojave u sredini koja nas okružuje. Stoga i kažemo da je naše viđenje realnosti nepotpuno. Delimična slika o mnogo komleksnijem objektivnomsvetu upotpunjena je takozvanim paranukama koje znaju za praksu sa izmenjenim stanjima svesti. Ovog puta to su snovi kao mogućnost za razgrtanje zastora koji nas odvaja od čiste i celovitije percepcije.
    Brojni parapsiholozi zagovaraju jednu teoriju prema kojoj su snovi, s obzirom na posebne okolnosti pod kojima se odvijaju, veoma dobri posrednici kod prijema vančulnih utisaka. Tvrdi se da dok standardna čula miruju, kao za vreme spavanja, čovekov um postaje otvoren za drugačiju vrstu percepcije.
Tako su stvoreni uslovi za bogatije i sadržajnije kontakte sa sredinom u kojoj živimo, a posebno za prijem onih suptilnih poruka za koje ne važi zdravorazumsko objašnjenje.
    Da li će i samoposmatranje prilikom spavanja još dugo ostati samo neostvareni san? Za naprednije praktičare nekih sistema samorazvoja, kontrola i rad sa snovima je realnost. Za tako nešto postoje praktične tehnike. A da to ima smisla i opravdanja potvrđuju primeri koje smo naveli, kao i 'veština sanjanja'. Dakle, potrudimo li se da sanjamo šta želimo, lako se može desiti da iskreiramo svoj svakodnevni život. Menjajući sebe, ovog puta snove, menjaćemo i svet u kome živimo.
    Da bi učvrstili i razumeli činjenicu o nekom drugačijem pristupu snovima, znači osloboditi se povećeg dela iluzija o samom čoveku, o kreativnim potencijalima, o njihovom stavljanju u službu organizovanja sopstvenog života. Pitanje snova, očigledno otvara mogućnost za polemike o spoznajama van granica mogućeg. I čuda su moguća - zar ne? A, da snovi mogu biti nagoveštaj istine, mnogima od nas, je očigledno. Mogu da budu ugodni, ali i čudnovati. Teško je zauzeti određen stav. Ostaje nam saznanje i uteha da će nam, ako 'pročitamo pismo' - kako reče gore pomenuti rabin, snovi pomoći da bolje i celovitije razumemo i upoznamo naše 'unutrašnje biće' i Univerzum u kome se nađosmo.     Autor: D. Puac



    KONTAKTIRAJTE NAS.
POŠALJITE NAM VAŠE PRILOGE RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT DONIRAJTE SAJT VAŠIM DOBROVOLJNIM PRILOZIMA
Povratak Na Vrh Strane