vrh
Meni


Put Kroz Raj i Pakao

   Slučaj Ukrajinske Doktorke. Ukrajinska doktorka, 65-godišnja Tatjana Anisimova Bjelous, majka petero dece, je umrla na operaciji. Duša joj je bila napustila telo, a ona je gledala kako lekari pokušavaju je žele ožive. Treći dan nakon što je dr. Tatjana Anisimova Bjelous preminula na operacijskom stolu bolnice u Odessi, njena porodica u bolnicu je došla po telo.
     Prošla su 72 sata i već su se pitali zašto ih niko ne zove.  Odgovor koji su dobili ih je zaprepastio.
     - Telo nije ovde. Tatjana je oživela - rekli su im lekari. Njena majka ih je pogledala ne verujući šta joj to lekari govore.
    - Ma vi se šalite. Kako mrtvac nakon tri dana može oživeti? - upitala ih je. Jedino je Tatjanin suprug Većeslav uporno ponavljao da ne dogovaraju ukop jer će se njegova žena vratiti. To mu je kazao Gospodin Bog.
    - Moja majka je kukala i govorila da je jadna doživela smrt deteta i u isto vreme ludilo zeta. Govorili su da je sišao s uma. Ko će paziti na decu pitala se - prepričava Tatjana ono šta se odigravalo tokom njene smrti i oživljenja te 1991. godine. Naime, zbog raka na mozgu završila je na operaciji i nakon tri dana probudila se u mrtvačnici. Prethodno je njezina duša prošla raj, čistilište i pakao.
    - Nakon što sam videla pakao i raj i stajala na podnožju Božjeg prestola uletela sam u svoje telo uz veliku patnju i bol. I tada sam ugledala sobu, pločice na zidovima, ženu u belom mantilu i vodu prolivenu na podu. Žena je upirala prstom u mene u totalnom šoku ne mogavši izustiti ni reči - kaže Tatjana.
    - Ta žena je probledila, a zatim je počela vikati. Upitala sam je 'Zašto ti vičeš, mene sve boli', a ona je sva izbezumljena odurila iz mrtvačnice - priča Tatjana. Bilo joj je hladno pa se ogrnula plahtom kojom je bila prekrivena.
    Pogledala je u svoje noge i na jednoj videla karticu s brojem, a na drugoj napisano ime, prezime i datum smrti. Zatim je ugledala razrezan trbuh. Čudno, pomislila je. No nije bilo čudno. Ona je još pre kao lekarka i bivša studentica medicine odlučila kad umre svoj leš ostaviti studentima da na njemu vežbaju. U petak su studenti medicine već na njoj radili. Izvadili su joj maternicu i jajnike. Preko vikenda nije bilo nikoga, a u ponedeljak, kad su opet trebali doći, ona se već vratila među žive. Ubrzo je u mrtvačnicu ušao kirurg, njen bivši profesor s fakulteta.
    - Ne! Ne! To je nemoguće! Ti si mrtva - rekao je, a Tatjana se pokrila plahtom i rekla mu je da je ipak živa.

    - Da, ruke ti se miču. Živa si, brzo lezi. A, što da sada radim s tobom? Uvek si stvarala probleme, ali ovo je već previše - rekao je šokirani lekar. Tatjana je tada pogledala svoje ruke. Mrtvačka boja i pjege, plavo crni nokti...

PUT KROZ RAJ I PAKAO

    Opisala je putovanje kroz raj i pakao. Sve je počelo u operacijskoj sali nakon što je duša napustila telo. Stajala je pored stola i gledala kako je oživljavaju. Kolegi hirurgu vikala je da ne želi natrag u telo. Nakon što se on nije obazirao krenula je niz bolnički hodnik. Na njegovom kraju videla je supruga na kolenima kako se moli za njezino ozdravljenje. Pokušavala mu je reći da je dobro i da se ne brine, ali on nije čuo.
    - U jednom trenutku našla sam se u tunelu koji je bio hladan, taman i vlažan i osećala sam kao da hodam po močvari, ali sam na kraju ugledala svetlost i točno sam znala kamo idem. Svetlost je bila prelepa i jarka. U njoj su se nazirali obrisi čoveka u beloj haljini koja je lepršala. Pomislila sam da je Isus. Kad sam došla pred njega pala sam na kolena, a on mi je rekao 'Ustani, nisam ja Isus Hrist. Pred mnom ne smeš klečati, ja sam anđeo, poslao me Bog'!
    Ona ne zna zašto je Bog baš nju izabrao. Zašto ju je usmrtio, a potom joj pokazao raj i pakao i dao joj u zadatak da svedoči u njegovo ime, da prenosi svima njegovu dobrotu.
    - Lagala sam, nisam bila pokorna, kažnjavala sam i tukla decu. Učila sam ih da se boje Boga, ali ne i da ga ljube. Nisam bila aktivna u Crkvi, znala sam biti prepredena. Puno je toga bilo. I kad sam ga susrela otvorio mi je Knjigu mog života i videla sam sve što sam radila, što sam govorila i mislila - priča nam Tatjana.
    Božje prestolje osvetljavalo je sve oko sebe. Setila se i psalama koji govore kako Božje prestolje obasjava sve oko sebe jer tamo nema ni sunca ni meseca.

KAKO POGLEDATI BOGU U LICE

    Htela je pogledati Bogu u lice, ali nije uspela. Anđeo koji ju je vodio celim putem položio je ruku na njenu glavu i nagnuo je dolje. Pala je na kolena.
    - Rekao mi je da niko živ nije vidio lice Gospodnje. Da ko je vidio hrista vidio je i Oca i ko je vidio Oca vidio je i Hrista - nastavlja priču Tatjana. Tada joj se, kaže obratio Bog i upitao je što je ona za njega učinila. Tatjana je odgovarala da se stalno molila. 
    - Zatim su dva anđela otvorila jedan svitak i videla sam sebe kako čitam Bibliju, ali selektivno i to samo ono što mi se sviđa i da zapravo nisam razmišljala o tome što tamo piše. Čitala bi stihove, a razmišljala o tome kako moram ići na posao, odvesti decu u vrtić, što skuvati danas. Molila sam i uvek tražila nešto, ali nikad nisam zahvaljivala. Rekao mi je da bi čula njegov glas da sam istraživala Sveto pismo - objašnjava Tatjana.
    - 'O Gospodine, oprosti mi' - rekla sam mu i kao malo dete počela jecati, a on mi je odgovorio da su mi grijesi oprošteni zbog smrti njegovog sina na Golgoti. I tada sam pred sobom ugledala Golgotu i ostala užasnuta. U svetini koja je vikala 'Razapni ga' bila sam i ja. Bog mi je tada rekao da su moji gresi bili tamo. Tada sam rekla da neću grešiti više.
    Duše na nebu ne vide pakao, on je za njih zatvoren. Vide zemlju i svoje bližnje za koje mole na podnožju Božjeg prestolja.  Bog joj je pokazao nebo kako se otvara. Ugledala je zemlju i jasno videla svaku osobu na njoj. Pokraj svakog čoveka bio je anđeo i demon koji bi zapisivali svaku reč i misao. Videla je, kaže, mnogo ružnih lica i pitala je Boga otkud svi ti ružni ljudi.
    - Pre si videla samo izvanjsku ljusku, a sad vidiš njihova srca. Vrati se i reci im da se ovaj svet bliži svom kraju. Ja stojim na vratima i čekam da se pokaju. Evo, pokazao sam ti ono što većina ljudi nije videla - rekao mi je, a zatim me je anđeo poveo u obilazak raja.
    Hodala je po vlažnoj, mekoj travi koja joj je milovala stopala. Sve je bilo prepuno predivnog cveća i zrelih, mirisnih voćki. Voda je tekla s trona Božjeg i od svih prizora zastajao joj je dah. Tada je anđeo pred nju doveo mladića kojeg ona na prvu nije prepoznala. To je bio neno prvo dete, sin koji je umro s 10 meseci.
    - Nazvao me mamom. Tada sam shvatila da je to moje dete. Jedino što sam htela je zagrliti ga. Ali, anđeo to nije dopustio jer sam bila predodređena da se vratim na zemlju. Sin mi je rekao da ne bi bio ovde da me nije napustio tada. Zahvalila sam Bogu. Malo nakon toga ugledala je svog oca koji nije bio star već čovek od 30 godina. Pitao ju je što radi ovde jer njeno vreme još nije došlo.
    - Moj otac je završio u raju jer se zadnjih 15 minuta pre smrti pokajao u prisustvu sveštenika.
    Nakon susreta s ocem približili su se zavesi od magle. Prošli su kroz nju i odmah je osetila užasan smrad i vrućinu. Jedva je disala. Bio je to užasno jak vonj spaljenog mesa, pokvarenih jaja i znoja, a celo vreme čula se muzika, heavy metal i žestoki rock.
    - Tamo nema vode, tamo je takva suhoća da sam osetila kao da mi puca koža, Osetila sam svežinu tek kad sam anđela uzela oberučke moleći ga da me nikako ne ispušta. To mesto je prvi krug pakla poznatiji kao čistilište. Tu su ljudi u zatvorenom prostoru punom plina koji jure s jedne strane na drugu. Vide raj, ali ne mogu ući u njega. Vape za pomoć. Oni malaksali koji pokušavaju sesti ne uspevaju jer ih demoni progone. Dižu pogled prema nebu, ali ne smeju izgovoriti ime Gospodnje. To su oni koji čekaju suđenje. Na sudu će se možda opravdati, a možda i ne. Propustili su svoju priliku za spasenje na Zemlji. Tu se u plinovitom oblaku nalik akvarijumu nalaze duše abortirane dece koji jezivo vrište ali ne osećaju bolove. Oni viču 'Ne ubij me, hoću živeti, volet ću te majko'. Oni odlaze u raj jedino ako se njihovi roditelji na zemlji pokaju, a ako ne čekaju ih tamo kao svedoci.
    Kad su krenuli dublje prema paklu na putu je videla demone koji režu duše na sitne komade, a svaki i najmanji komad vrišti iz sve snage. Oni se kasnije spajaju i tako u krug. To su duše ljudi koji su za života razdvajali odnosno unosili razdor među ljude.
    U jednom od krugova pakla, u kojem se stalno čuju jecaju, urlici i krici, ugledala je poznate oči. To je bila njezina baka s očeve strane. Iako je redovno išla u crkvu, volela je ogovarati i proklinjati ljude.
    - Imala je užarenu štipaljku koja joj je vukla jezik. Vatra bi je preko jezika i dušnika spalila celu. Pretvorila bi se u prah i opet sve u krug - zatečena je bila Tatjana koja ni danas ne može suspregnuti emocije kad se toga seti. Najviše su je pogodile sudbine ravnodušnih ljudi. Onih koji za života nisu činili zlo, ali ni dobro. Nije mislila da će i oni završiti u paklu. Videla je i demone koji vrhovnom đavlu, koji maskiran sedi na tronu, donose ljudske duše. Ugledavši jednu takvu prepoznala je političara iz svoje zemlje. Upitala je anđela 'Pa, otkud on tu? On je živ.'
    - Odgovorio mi je da je taj čovek sklopio pakt sa sotonom i prodao mu svoju dušu. Nju će zauzeti demon koji će na Zemlji živeti kroz tog čoveka - kaže Tatjana. Nakon što je videla sve što joj je Bog želeo pokazati, anđeo ju je lagano gurnuo i ona se vratila u svoje telo.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT