Sekte

   Predskazujući kraj sveta, dolazak mesije i spasenje nekolicine izabranih, mnogi od sektaških gurua održavaju i kontakte sa vanzemaljcima.

    Najčešće vođe sekti veruju da su reinkarnacija samog Isusa Hrista. Svi oni vode svoje sledbenike opasnim putevima sa kojih, ponekad, nema povratka. Apokaliptične sekte - ludilo mentalno obolelih ili manipujacija očajnicima?.
■ Ritualno ubistvo u Holivudu (8.avgusta 1968.): Šeron Tejt jedna od najlepših američkih filmskih glumica i supruga slavnog režisera Romana Polanskog, umire od uboda nožem, zajedno sa još četiri osobe u svojoj rezidenciji u Los Anđelesu. Čarls Mejson, ludak koji je sebe smatrao istovremeno đavolom i Isusom, naredio je ovo ubistvo da bi započeo 'rat za kraj sveta'...
■ Masakr u Gvajani (20.novembar 1978.): Više od 900 članova sekte 'Hram naroda' umire posle ubrizgavanja otrova, koji je pripremio njihov lider Džin Džons. Fotografije žrtava obišle su čitav svet...
■ Apokalipsa u Vaku (19.april 1993.): 87 osoba umire, ugljenisano, zbog požara izazvanog na jednom ranču u Teksasu gde su, zabarikadirani, članovi sekte Davidovaca pokušavali da se odupru opsadi agenata FBI-a. Njihov guru Dejvid Koreš, za sebe je govorio da je Isus Hrist i proricao je brzi kraj sveta...
■ Deca na Jehovinom nebu (15.septembar 1994.): 13-godišnji Markos Alegre umire u bolnici 'Migel Servet' u Saragosi. U isto vreme, u bolnici Arnau u Leridi, 14-godišnja Žudit Rivera doživljava istu sudbinu. Španska jevnost je bila zaprepaštena kada je saznala da je uzrok smrti odbijanje transfuzije krvi. Religija roditelja ove dece - Jehovini svedoci - tako je to određivala...
■ Žrtvovanje neotemplara (15.oktobar 1994.): U Šeriju, u Švajcarskoj, umiru 23 osobe. Nekoliko časova kasnije, 160 kilometara od ovog mesta, umire još 25 ljudi. Istovremeno se u Morin Hejtsu u Kanadi, pojavljuju beživotna tela nekoliko osoba, među kojima i telo jednog deteta. Ova tri ubistva povezana su sa Redom hrama Sunca. Njegov vođa, Lik Žure (slika levo), bio je proglasio kraj sveta, a dete koje je umrlo u Švajcarskoj, ova sekta je smatrala Antihristom...
    Navedeni događaji uopšte nisu bezazleni. U desetak poslednjih godina sekte su odnele na stotine, ako ne i na hiljade života. Ove grupe su proizvod jednog danas potpuno bolesnog društva, gde vladaju izopačenosti svih vrsta i gde se danas svima u svetu, pod plaštom demokratije, kao normalno servira sve što nije normalno. Članovi ovakvih grupa uglavnom nisu opasni, već se radi o nevinim, 'začaranim' ljudima od strane njihovih gurua, koji na taj način iživljavaju svoje megalomanske delirijume.
    Slučaj sekte 'Hrama Sunca' savršeno ilustruje konstantu koja je očigledna kod ovakve vrste sekti: proročko viđenje koje predviđa dolazak mesije i skori apokaliptični kraj sveta. Nesumnjivo, ovaj slučaj sa neotemplarima govori mnogo toga.
    Popodne, 5.oktobra 1994. godine, radio-emisije davale su prve vesti o ovom slučaju. U jedan čas po ponoći tog istog dana, vatrogasci iz grada Šeri u kantonu Frajburg, gaseći jednu luksuznu vikendicu, nalaze leš čoveka sa metkom u glavi. Radilo se o 70-godišnjem Albertu Gijakobinu. Već prva istraživanja su pokazala da je vatra izazvana pomoću pažljivo pripremljenog mehanizma. Ali, ono najgore će tek doći. Pek sati kasnije, prilikom otklanjanja ruševina, pronađena su tajna vrata povezana sa nekom vrstom 'crkve' koja se nalazila u podrumu kuće. U njoj se nalazilo 25 leševa poređanih u krug, među kojima je bilo i telo jednog 10-godišnjeg deteta. Sve je ukazivalo na ritualno samoubistvo. Tela preminulih, od kojih su neka bila sa kesama za đubre na glavi, bila su poređana oko jednog starijeg čoveka sa tamnim ogrtačem koji je, izgleda, bio sveštenik. U drugom delu podruma pronađena su još dva leša.
    U pola četiri ujutro te iste noći, u kantonu Vale, 160 kilometara od Šerija, izbija još jedan misteriozan požar. Prilikom gašenja nađena su 25 ugljenisana leša u nekoliko soba zapaljene kuće. Vlasti mesta Granž sir Salvan oba masakra odmah povezuju sa pronalaskom još dva tela, muškarca i žene, u jednoj vikendici u kanadskom gradu Morin Hejts u refionu Kvebek.

    Nekoliko časova kasnije, ustanovljeno je da sve 51 nađene žrtve  pripadaju jednoj gotovo nepoznatoj sekti - Redu hrama Sunca, na čijem čelu se nalazi Lik Žure. Sektom je upravljao Žozef di Mambro (slika desno dole), finansijski mozak organizacije. Žrtva ovih ritualnih samoubistava bila je i jedna dvomesečna beba, koja je bila brutalno izbodena nožem. Izgleda da su i roditelji, i članovi sekte verovali da je dete Antihrist, pa su u svom bezumlju izvršili 'spasilački' zločin.
    Jedna zanimljivost vezana je za Red hrama Sunca. Njihov vođa, Lik Žure, je stalno tvrdio da nije sa ovog sveta i bio je ubeđen da održava kontakte sa stanovnicima druge planete koju je zvao Susetka. Kako je verovao, upravo su ta vanzemaljska bića - neka od njih sa Sirijusa - bila 'učitelji' koji su upravljali aktivnostima sekte, uključujući i oktobarski masakr. Ti 'učitelji' su se pokazivali pomoću aparata koje je nabavio Žosef di Mambro. Tim aparatima sekta je, prema izjavama suseda, osvetljavala podrume za vreme sastanaka.
    Slučaj Reda hrama Sunca ne predstavlja izuzetak. Postoje mnoge sekte čiji proročki programi, pored apokaliptičnog kraja sveta, uključuju i kontakte sa vanzemaljcima. To su grupe koje nastoje da ponovo otkriju ezoteričko viđenje nacionalsocijalizma, tako žalosno prisutnog u Srednjoj Evropi, što pokazuju mnoga ubistva stranaca (Lik Žure je bio deklarisani rasista i obožavalas Hitlera) ili postojanje tajanstvene informativne mreže 'Tule', koja se bavi širenjem ovakvih ideja.


    Ali, ima tu još nečega. Istraživač Žak Vale je ukazivao i na mogućnost da se, iza fenomena kontakata sa NLO-ima, krije pokušaj stvaranja 'društvene kontrole' sa mračnim ciljevima. O tome govori i francuski autor Žan Roben, koji pominje jedan Crni red u kome su pojmovi 'kontakti sa NLO', 'nacizam' ili 'tajno društvo' (sekta) u veoma tesnoj vezi.
    Činjenica je da postoje grupe za kontakte sa NLO-ima koje se mogu etiketirati kao 'apokaliptične sekte', kao što je, recimo, 'Kosmičko Bratstvo'. U slučaju ove grupe  sve počinje 1952. godine, kada je Sicilijanac Euđenio Sirakuza izjavio da je doživeo susret sa NLO. Nekoliko godina kasnije će izjaviti da održava kontakt sa vanzemaljskim bićima iz viših dimenzija, pa će zbog toga stvoriti Kosmičko bratstvo, koje će sve do 1988. godine raditi bez ikakvog prigovora sa strane.
    Te iste godine Sirakuza, izmoren bolestima zbog starosti, odlučuje da Kosmičko bratstvo, u Italiji poznato kao Nonsiamo-soli, preda u ruke 'braće' Filipa i Đorđa Bonđovanija. Ovaj drugi je, za vreme jedne posete Fatimi (mesto u Portugaliji gde je troje dece videlo ukazanje Device Marije 1989. godine, izjavio da je imao čitav niz vizija u kojima 'vanzemaljce' zameljuje lik Device Marije, čije se pretpostavljeno svedočanstvo blagonaklonosti materijalizuje u ožiljcima na Bonđovanijevim rukama. Za vreme jedne posete Španiji broj ožiljaka kod ove neobične osobe se bio povećao, osim ožiljaka na rukama, sada je imao još dva na nogama, jedan na boku i jedan na čelu u obliku krsta. Paragvajski psihijatar Francisko Oliveira, koji se bavio ovim slučajem, tvrdio je da je kod Bonđovanija očigledno patološko ponašanje, a da su ožiljci verovatno lažni.
    U svakom slučaju, ono što je najvažnije jeste odraz njihovih poruka i proročanstava. Tako je, prema 'vanzemaljskim izvorima', avgusta 1991. godine trebalo da doživomo strahovit kraj sveta izazvan udarom džinovskog asteroida u Zemlju. Braća Bonđovani su tom prilikom izjavljivala: - Jedino bi ozbiljno i iskreno pokajanje moglo zaustaviti avgustovski udar. Pokajte se! Čas je kucnuo, baš onako kako je rečeno i zapisano.

    Radilo se o još jednom kolapsu, od koga će se spasiti samo nekolicina izabranih. Zbog toga su u različitim delovima sveta, naročito u Galiciji u Španiji, izgradili niz skloništa koje su oni zvali 'arke' i u kojim će se skriti za vreme katastrofe. Kako se datum prorečenog kraja približavao, tako se povećavao i broj Siraguzinih poruka. Neki od njegovih poklonika su bili čak odlučili da decu ne upisuju u školu, a drugi su prodali sva svoja imanja. Međutim došao je avgust mesec i ništa se nije dogodilo. Tada su neki članovi napustili grupu. Drugi su, pak, i dalje verovali Bonđovanijevim rečima, koji je imao objašnjenje: 'Avgust je bio mesec u kome se iz hiperhaotične prešlo u hiperkritičnu tačku, mada je na astralnom planu planeta već mrtva'. Međutim, i danas ova grupa nestrpljivo čeka kraj sveta predskazujući konačnu apokalipsu koju će preživeti samo mali broj ljudi.


    U okviru grupa koje kontaktiraju sa NLO-ima postoje i zaista opasni pokreti. Jedan od njih, povezan sa Kosmičkim bratstvom je i Komando Astar. Njegovi članovi su tvrdili da su oni prava Rama misija. Na čelu su se nalazili Huan Ester i Kristina Rueda. Kad je 1985. Španiju posetio Siksto Pazo, pravi vođa Rame - oklevetali su ga kao varalicu, jer je, prema njima, 'pravi vođa umro pre nekoliko godina izvršivši samoubistvo'. Tako su, bar, uspeli da stvore zabunu. Huan Ester sebe smatra 'zakonitim ambasadorom' Bonđovanija i 'ratnikom koji će vaskrsnuti nacističko osećanje u Evropi posle pada arhanđela Hitlera'.
    Mnogo ozbiljniji je slučaj grupe 'Sirijus' ili 'I Am', koja tvrdi da instrukcije prima od jednog vanzemaljca po imenu Kasteda. Te pretpostavljene instrukcije su ih navele da sagrade sklonište za slučaj kataklizme u kome su čak naslikali sleke katastrofe. Osim toga, svaki član grupe ima 'torbu pripremljenu za odlazak sa ovog sveta'. Pitanje je, za odlazak - ali kuda?
    'Sirijus' već ima i svoje žrtve. Među njima je i jedan stanovnik Saragose, koji je imao izvesne psihološke smetnje. Ohrabren od strane jedne od gurua grupe, ovaj čovek je verovao da je kontaktirao sa neobičnim bićima iz Zemljine unutrašnjosti sa kojima je, kako je tvrdio, imao ljubavne odnose. U dva navrata napušta svoj dom i putuje Evropom, gde nekoliko puta biva uhapšen zbog uživanja droge. U više navrata biva zatvaran u psihijatrijske klinike. Njegova greška je bila u sledećem: prepustio se u ruke fanatika koji su, umesto da mu savetuju posetu stručnjaku za mentalno zdravlje, samo pojačali njegov delirijum.
    U zoru 20. juna 1972. godine, u predgrađu Barselone, Tarasi, na pruzi su pronađene dve preklane osobe. Na grudima jedne od njih bilo je zapisano: 'Vanzemaljci na s zovu, pripadamo beskraju'. Žoan Turu (21 godina) i Feliks Rodrigez (47 godina) - tako su identifikovani preminuli - bili su sledbenici paranormalne fenomenologije. Ranije su u nekoliko navrata izjavljivali da održavaju kontakte sa bićima sa Saturna, a bili su uključeni u nekoliko sektaških udruženja. Nešto malo pre nego što će 'otputovati prema zvezdama', obijica su prisustvovali ugološkoj konferenciji u Sabadelu u Španiji, kojoj je predsedavao preminuli Marijus Ljeget, poznati popularizator nauke o paranormalnom.
    Ovaj slučaj iz Tarse ne predstavlja izuzetak. Nekoliko godina ranije, 20.avgusta 1966. godine, u Moro de Vitemu, blizu Rio de Žaneira, umrla su dva mladića za čiju smrt autopsija nije dala ubedljivo objašnjenje. U toku istrage otkriveno je pismo, u kome je bilo zapisano da će uzeti neke kapsule po naređenju nekoga ko je tvrdio da održava kontakt sa bićima sa planete Jupiter.

    Oktobra 1994. godine mediji su se intenzivno bavili grupom Jehovinih svedoka zbog smrti dvoje španske dece (U Leridi i Saragosi), čiji su roditelji - članovi ove grupe - odbili da se njihovoj deci izvrši transfuzija krvi. Ova grupa, koju je 1870. godine osnovao Amerikanac Čarls Tazel Rasel, u Španiji ima 60.000 poklonika (neki smatraju da ih ima preko 200.000), a okvalifikovana je kao sekta 'B' tioa, to jest, kao grupa koja izaziva ekonomske, fizičke i psihičke  štete.
    Jehovini svedoci su ubeđeni da je kraj sveta blizu, to jset, 'veliki Jehovin sud'. U svojim apokaliptičnim delirijumima, vođe ove sekte su u nekoliko navrata predskazivali kraj sveta: poslednji put su tvrdili da će sve biti gotovo 1974. godine. Ranije su manipulisali masama 1874, 1914, 1918. i 1925. godinom.


    Povodom ovih predskazanja, bivši član ove sekte, Antonio Karera, jednom priliko je izjavio: 'Ne, uopšte se ne radi o ludacima. Reč je o običnom ekonomskom interesu, čiji je cilj da mladi poklonici napuste školu (zašto bi uopšte išli tamo ako je kraj blizu) i posvete se prodaji časopisa i knjiga koji popularizuju učenja Jehovinih svedoka. I zaista, zapažena je povećana prodaja i prihodi od časopisa 'Watch Towera'  - Kula Stražara, što je i međunarodni naziv te organizacije.
    Sigurno je da postoji na stotine žrtava Jehovinih svedoka. Većina njih su deca čiji roditelji zabranjuju da im se izvrši transfuzija krvi kada je to neophodno. Ova zabrana potiče iz 1945. godine, kada je lider sekte bio Natan Homer Knor. Antonio Karera sledećim rečima opisuje strategiju sekte kada bi došlo do neke smrti: 'Kada se dogodi smrt ili nesreća, oni koji rukovode sektom se mobilišu da bi njeni članovi zgusnuli redove. Kada bi neko umro, toliko smo se zatvarali, jer smo podsvesno verovali da smo učestvovali u toj smrti.'
    Osim ovih pojavilo se još nekoliko sekti koje najavljuju kraj sveta. Jedan od događaja koji je imao najviše odjeka bio je onaj iz 1990. godine kada je Elizabet Kler Profet, poznata kao Guru Ma i vođa Univerzalne i Pobedničke crkve, svojim sledbenicima u celom svetu najavila opšti strašni sud za 1990. godinu.
    Da bi smestila sve svoje učenike sagradila je udobna skloništa u Paradiz Vejliju u Montani, u SAD. Mnogi njeni sledbenici su prodali sva svoja dobra, a dobar deo tog novca im je poslužio za plaćanje boravka u tim skloništima. I opet nije došlo do apokalipse, ali su trezori i računa i bankama Guru Ma znatno otežali, dok je ona i dalje uživala poštovanje svojih naivnih poklonika.
    Krajem 1992. godine, na ulicama Njujorka se desio sličan slučaj. Protagonisti ove nove i nesrećne epizode bili su sledbenici koreanske sekte 'Misija za buduće dane', koji najavljuju neumitni Hristov dolazak, odgovarajući strašni sud i poznati otkup ili 'otmicu' izabranih. Velečasni Kim Suvong, vođa ove nove apokaliptične sekte, najavio je kraj sveta za ponoć 28. oktobra 1992. godine. I opet se u označeno vreme nije ništa dogodilo. Njegovih 20.000 sledbenika su prodavali sve što su imali, neki su izazivali javne rasprave, a mnogi su bili još ustrajniji u svojoj veri. Sve u svemu, sve je bilo samo 'ispit' pred sigurni i nadolazeći kraj sveta.
    Epizode kao što je ova, događaju se i na Istoku, a ne samo na Zapadu. Godinu dana posle događanja u Njujorku, jedna druga sekta 'Veliko belo bratstvo' dala je konkretan datum  kraja sveta, a to je 14. novembar 1993. godine. Sedište ove sekte nalazilo se u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine. Nekoliko dana se pričalo samo o tragediji. Događaj je počeo da poprima ozbiljan rok kada su, četiri dana pre označenog datuma, članovi sekte, na čelu sa Marijom Devi Kristos, ženom od 33 godine koja je sebe smatrala reinkarnacijom Isusa Hrista, upali u katedralu sa ciljem da umro raspeti u predvečerje poslednjeg dana čovečanstva. Da policija nije  brzo i energično intervenisala danas bi smo verovatno govorili o značajnom broju žrtava. Tom prilikom policija je privela oko 800 sledbenika ove sekte.


    Ove 2012, godine ponovo je po ko zna koji put odbijena molba Čarlsa Mensona da bude pušten na slobodu. Ovaj, danas 77-godišnjak, guru porodice Menson (slika dole), zajednice čiji su članovi avgusta meseca 1968. godine ubili osam osoba, u zatvoru u kome izdržava doživotnu robiju, izjavio je da je on izabran i da se ne kaje zbog pomenutog zločina. Među žrtvama je bila i Šeron Tejt, glumica, supruga režisera Romana Polanskog, koja je umrla posle desetak uboda nožem. Za vreme suđenja Mensonu, novine su govorile o 'anđelu istrebljivaču', ali je on išao i dalje: 'Ne znam da li sam Isus ili đavo ili oboje istovremeno'. Sigurno je da je posle ubistava za koje mu je suđeno - Geri Himen, Šeron Tejt, Džej Sebring, Vojtek Frikovski (producent prvih filmova Polanskog), Ebigejl Folger (bogata naslednica), Stiven Irl Parent (mladić od osamnaest godina) i bračni par Lino i Rozmari Labjanka (uspešni biznismeni) - menson rekao da je odgovoran za bar još tridesetak ubistava sličnih ovom. Koji su razlozi Mensona naterali da izvrši ovaj masakr?
    Kada zavirimo u njegovu biografiju i izjave, pojavljuje se surova stvarnost: čvrsto je verovao da se Apokalipsa (poglavlje 9, stih 21: 'Niti se pokajaše od ubistava svojijeh, ni od čaranja svojijeh, ni od kurvarstva svojega, ni od krađa svojijeh) odnosi na kalifornijske komune kao što je njegova, što ga je navelo da poveruje da je on izabran da potpali 'konačnu apokalipsu', koja će započeti ubistvom trećine čovečanstva. Posle toga, verovao je, izroniće zajedno sa mesijom spasiteljem između onih koji će preživeti.
    Takozvana apokalipsa iz Vakoa započela je 28. februara 1993. godine, posle pucnjave između policijskih agenata i Davidovaca, koja je izazvala nekoliko žrtava. Međutim, ta prva intervencija snaga reda nije uspela da razoruža članove ove sekte čije je sedište bilo pod opsadom 51 dan. Na kraju, 19. aprila došlo je do konačnog obračuna... Nikada se nije saznalo šta se zapravo dogodilo, ali je izvesno da je u Monte Karmelu došlo do požara (da li su ga izazvali članovi sekte ili snage bezbednosti?) koji je odneo 87 života, od toga 25 dece. Među žrtvama je identifikovano i telo njihovog vođe Dejvida Koreša.


    Dvadesetog novembra 1978. godine u Gvajani su umrle 922 osobe. Većina je umrla zbog unošenja u organizam otrovnog napitka, koji je pripremio guru Džin Džons, osnivač sekte 'Hram naroda'. Džons je voleo da ga zovu 'oče', verovatno zbog njegovog divljenja prema osnivaču Opus Dei, Hozemariji Eskriva de Balageru, koji je imao isti 'nadimak'.
    Džin Džons i oko hiljadu njegovih sledbenika živeli su nekoliko godina u Gvajani odvojeni od sveta, u zajednici Džonstaun, karakterističnoj po komunitarnom sistemu u službi gurua. On je kontrolisao sve i svaki korak svojih poklonika, a njegova proročanstva bila su eho njegovih mističnih rasprava. Kao i većina vođa sekti i Džons je verovao u skori kraj sveta, a tvrdi je da će samo oni koji ga budu sledili naći večni spas. Dva dana pre masakra, na istraživačku komisiju komune je, pre nego što će ući u Džonstaun, pucano iz vatrenog oružja. Dva dana posle toga, Džons je, bojeći se upada američke vojske, od svojih sledbenika zatražio jednu žrtvu: da popiju otrov koji će ih zajedno sa njim odvesti na nebo. Međutim on je pronađen mrtav sa dva metka u glavi. Ova epizoda nikada nije bila potpuno razjašnjena.
    U martu 1995. godine, ceo svet je bio zaprepašćen pokušajem masovnog ubistva, koji su organizovali članovi sekte 'Viša istina', gasom sarinom u tokijskom metrou. Šoko Asahara, njen vođa, predskazao je da će 15. aprila 1995. godnie centralni kvart Tokija. Šinjuku, zadesiti strašna kataklizma. Saobraćaj se u toj zoni znatno smanjio, a 20.000 policajaca je nadgledalo glavne tačke gradskog centra. Neki članovi sekte su čak pobegli iz Tokija. Ali, ništa se nije desilo.
    Za to vreme 'Viša istina' je pripremala nove atentate, ali sa eksplozivom, da bi izbegla hapšenje svog lidera. Policija je poremetila te planove uhapsivši dan ranije Jošihira Inua, šefa tajnih operacija sekte i vođu koji je, sa još deset vernika, izveo atentat gasom sarinom u tokijskom metrou u kome je 12 osoba umrlo, a 5.000 bilo zatrovano. Bio je uhapšen još jedan vođa sekte - Takeši Macumoto. Kasnije će se saznati da je do smrtonosnog trovanja, u jednom drugom gradu, došlo zbog toga što su članovi sekte koristili gas sarin da bi isprobali efikasnost metode.
    Ašara je bio uhapšen 16. maja u svojoj velikoj kući. Japanska vojska je morala da sruši blindirana vrata i prozore da bi došla do beskrupuloznog gurua. Zbunjen, Ašara se brani ćutanjem, uz tvrdnje da mu nisu bile poznate aktivnosti njegovih učenika. Međutim, dan posle Ašarinog hapšenja, policija je počela da sakuplja krivične dokaze protiv fanatičnog lidera.
    Možda je najzanimljivija činjenica kod ove japanske sekte da su neposredno pre svih ovih događanja, neki njeni pripadnici boravili u Srbiji, tačnije u Beogradu gde su bili u potrazi za posebnim oružjem kojim će moći zavladati celim svetom !? Nema nikakve sumnje da društvo nije ništa naučilo, pa i dalje u svoje okrilje prima svakakve grupe od kojih mnoge zloupotrebljavaju čovekovu potrebu da se veže za nešto ili nekoga ko nudi nadu, pa se dušom i telom preda vođama.
   Gurui se često bave samo iskorištavanjem naivnosti svojih poklonika od kojih žive, ali ponekad - i to opasno - poveruju u sopstvene delirijume i proročanstva, među kojima kraj sveta zauzima počasno mesto. Tako se, ponekad, vera pretvara u tragediju. Spas od svega ovoga je u - nama samima.   Izvor: Treće oko