Saveti Za Finansije - No 2

     U situaciji kada nemate sigurnu opciju za ulaganje svog novca, štednja je najsigurnija, najisplativija i time najbolja investicija.

Postoje tri bazična elementa za opredeljivanje gde štedeti, a to su: pouzdanost, raspoloživost i komfor u korišćenju uloga i visina kamate. Kao i u drugim situacijama, najpovoljnija ponuda ne mora da bude ona sa najvišom kamatom, iako je to često primarna informacija koju građani traže i dobijaju.
    Vreme je razrešilo dilemu gde treba držati novac - njemu nije mesto pod jastucima, pa ni u sefovima, nego u banci. Kad izaberemo banku, onda biramo štedni proizvod. Pri tome bi trebalo pažljivo da sagledamo uslove i troškove eventualnog razročenja, ukoliko nam novac bude neplanirano potreban pre isteka roka štednje. Biramo i dinamiku naplate kamate, najpovoljniji rok (duži rokovi nose višu kamatu), kao i eventualne dodatne koristi (kartice, mogućnost povoljnijeg tretmana kod kreditiranja).
    Što se izbora valute tiče, ne postoji ni jedan odgovor koji je definitivan. Svedoci smo gotovo dnevnih promena međuvalutnih odnosa u budućnosti. A, tu ni najveći eksperti nisu sigurni. Zato, uvek je najbolje imati uloge u više valuta. Ipak, iz praktičnih razloga, treba da štedimo u onoj valuti u kojoj imamo novac, pošto česte konverzije, i kad su moguće, predstavljaju trošak koji umanjuje prinos.


     U Srbiji su najskupljigotovinski, potrošački krediti, kao i kreditne kartice. Kamate se kreću, u proseku, od 14.60 do 32 odsto na godišnjem nivou. Ipak, najskuplje su pozajmice po tekućem računu, kod kojih kamata iznosi od 28 do 35 odstvo godišnje. Najpovoljniji su stambeni krediti sa kamatama već od 5.25 odsto godišnje. Jeftinijim kamatnim stopama na ove zajmove doprinosi i subvencija države.
    Ekonomska kriza je, u poslednje dve godine, dovela do još većih razlika između cene kredita, u razvijenim i manje razvijenim zemljama. Dobar primer je Evropa - u zemljama evrozone došlo je do snižavanja kamatnih stopa na kredite, jer su najvećim delom zavisne od kretanja euribora, koji je petostruko niži nego pre tri godine. Sa druge strane, u zemljama osetljivijih ekonomija došlo je do povećanja kamatnih stopa na kredite, i to kao posledica rasta rizika zemlje, čija je cena iskazana kroz marže poslovnih banaka nadmašivala pad euribora, koji je uključen u ukupnu kamatnu stopu. Ovakve razlike su primetne i među članicama Evropske Unije, a posebno ako bismo uporedili neku od zemalja van Evropske Unije.
    Razlike u ceni kredita nisu prisutne samo u poređenju različitih zemalja. Kriza je dovela do toga da i unutar samih zemalja postoje drastične razlike u kamatnim stopama različitih poslovnih banaka. Razlog ovakvim kretanjima su uglavnom specifični problemi sa kojima su se suočile pojedine poslovne banke. Naime, na tržištima zemalja posluju banke različitih veličina i različitog tipa univerzalnosti, od multinacionalnih do regionalnih i gradskih i od univerzalnih do specijalizovanih. Svaka od ovih poslovnih banaka je imala različite manifestacije krize na svoje poslovanje, zavisno od sopstvenog portfolija plasmana i izvora sredstava.
    Većina valuta zemalja u regionu je devalvirala, što je otežalo otplatu kredita korisnika poslovnih banaka. U takvim okolnostima banke su mnogo teže odobravale nove kredite nego ranije i uz dodatne uslove, među kojima je i viša cena kredita. Kamatne stope na stambene kredite, potrošačke kredite za nabavku vozila i gotovinske kredite u različitim evropskim ekonomijama Srbija ima najskuplje gotovinske kredite u regionu, dok Bosna i Hercegovina ima najskuplje potrošačke kredite.

    Bugarska ima najskuplje stambene kredite od zemalja u redionu. Sem što ima najskuplje gotovinske kredite, Srbija pripada i grupi zemalja sa najskupljim potrošačkim kreditima za nabavku automobila, dok kada su u pitanju stambeni krediti, ulazi u grupu zemalja regiona sa nižim kamatnim stopama.


     Prema istraživanju tržišta osiguranja i osiguravajućih kuća na reprezentativnom uzorku koji se odnosi na populaciju između 30-65 godina života, odnosno oko 3,6 miliona građana Srbije, 'GRAWE osiguranje' je potvrdilo svoju poziciju među najznačajnijim osiguravajućim društvima, naročito u oblasti osiguranja života. Najčešće osiguranje koje koriste ispitanici je obavezno osiguranje vozila sa 46%. Druge vrste osiguranja znatno zaostaju, pa je tako na drugom mestu osiguranje imovine sa 10%, dok osiguranje života ima 8% ispitanika. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje ima četiri odsto građana, kao i kasko osiguranje. Skoro polovina anketiranih, odnosno oko 45%, ne koristi nijedan osiguravajući proizvod.
    Za osiguranje života je zainteresovano 21% pripadnika populacije između 30-65 godina, dok se čak 30% izjasnilo da im je potrebno više informacija o ovom proizvodu. Za osiguranje od posledica nesretnog slučaja zainteresovano je 34% građana, dok je isti procenat zainteresovan za osiguranje imovine, kao i za dobrovoljno zdravstveno osiguranje.


     Održavanje računa u bankama skoro svi plaćamo svakog meseca, svake godine. I, onda, kada dođemo u situaciju da iz nekog razloga zatvorimo račun shvatimo da smo upali u 'vrzino kolo' iz kojeg je izlazak veoma skup. Kada biramo banku kod koje ćemo koristiti usluge, biramo je po kvalitetu usluga, ugledu, cenama, ponudi, dostupnosti poslovnica, ljubaznom osoblju.
    Cene održavanja nisu uvek presudne, ali u velikoj meri utiču na našu odluku. Ono na šta prvenstveno obratimo pažnju jesu cene održavanja računa, mesečne - godišnje naknade za kartice, kamatne stope za kredite, ali u tom momentu ne razmišljamo da bismo jednog dana možda želeli da ugasimo taj isti račun i, da iz nekog razloga promenimo banku. Ali, kada dođe taj dan, kreću glavobolje. Sve što smo u prethodnom periodu uzimali od banke, sada moramo da vratimo. A, to dodatno košta.
    Banka se baš tada potrudi da promenite svoje mišljenje o tome da želite da je napustite. Od 32 banke koje posluju u Srbiji, samo pet banaka (NLB, Alfa, Razvojna, Oportuniti i Credi banka) ne naplaćuju zatvaranje računa. Ostale banke naplaćuju od 100 do 1.000 dinara.
    Osoblje AIK banke će vam, na primer, objasniti da nema potrebe da gasite račun kad svakako ne plaćate održavanje. Čak i da kod njih račun ostane otvoren deset godina, ništa se neće dogoditi, odnosno ništa vas neće koštati! Tako je sada, ali šta ako banka promeni ove svoje propise? Sosiete General banka, na primer, pravi razliku u tome koliki vremenski period ste njihov klijent. Ako je račun otvoren duže od šest meseci, onda je njegovo gašenje besplatno, ali ako je u pitanju kraći period, onda plaćate 600 dinara.
    U trenutku kada se odlučite za zatvaranje računa mnogo je izdataka: od pokrivanja minusa, kredita, kartica do troškova gašenja kartica. Tu je i izdatak za gašenje računa. Zar njegovo gašenje ne može da uđe u cenu mesečnog održavanja?


    Gde je najbolje i najsigurnije štedeti? Odgovor na ovo pitanje ne može biti univerzalan, ali ako je reč o dugoročnom finansijskom planiranju, onda je to životno osiguranje. Ono po svojoj prirodi uvek znači sigurnost za sebe i sovju porodicu. Životnim osiguranjem obezbeđuje se:

■ sopstvena, sigurna i dostojanstvena budućnost
■ sigurnost za porodicu, ukoliko se nešto dogodi
■ način da svojoj deci omogućite da se školuju ili započnu sopstveni biznis, i tako im pomognete u važnim životnim situacijama.

     Zato savetujemo da bez obzira na to koliko malo ili mnogo novca imate, uvek je bolje štedeti, jer život je često nepredvidiv i nikad se ne zna kada će novac zatrebati. Svaka godina je dragocena. Ukoliko se odlučite za štednju koju vam omogućuje polisa životnog osiguranja, to praktično izgleda ovako:

■ Ako počnete sa uplatom životnog osiguranja sa 35 godina, na period od 20 godina, pa uplaćujete 30 eura mesečno, suma koju ćete dobiti po isteku ovog perioda iznosiće 7.967 eura - isto ovoliko će dobiti i vaša porodica ukoliko se vama nešto dogodi.
■ Ako počnete 10 godina kasnije, suma na koju možete da računate smanjuje se na 7.465 evra. Ako zakasnite sa početkom štednje čitavih 20 godina i počnete sa 55 godina, suma iznosi 6.486 eura.


    U Srbiji je u bankama, prema zvaničnim podacima, položeno oko sedam milijardi evra. Samo u 2010. godini građani su uložili oko 1.1 milijardu evra. Štednja u devizama, odnosno evrima je i dalje najtraženija, i pored toga što su kamatne stope znatno veće na uloge u domaćoj valuti.
    Građani sve više oročavaju svoju ušteđevinu, i to najčešće na rok od 12 meseci, dok je smanjeno učešće depozita po viđenju. Banke nude razne modele: od toga da ulozi mogu da se razoroče, a da se ne izgubi predviđena kamata, do stepenaste, pa i rente štednje. Država je odlučila da bude garant za sve uloge do 50.000 eura tako da je to dodatna sigurnost za štediše. Najviše je depozita od 10.000 eura do 15.000 eura, a najmanje iznad 500.000 eura. Od 2000. godine do danas štednja u evrima je povećana 20 puta, a u dinarima 7.5 puta.


    Sve je više oglasa za prodaju stanova, kuća, poslovnog prostora i zemljišta koje oglašavaju banke, jer građani ili male firme nisu u stanju da otplate već uzete kredite. Postalo je moderno i da banke prodaju dugove specijalizovanim agencijama, pa nekima na vrata kucaju 'uterivači dugova'. To je, naravno, krajnja mera, kada banka iscrpi sve mogućnosti, ali je i to valjda jedna od tekovina ove  nam  'poštene i humane demokratije'.
    Poslovne banke primenjuju različite mere u cilju smanjenja dugova klijenata koji kasne u njihovom vraćanju. Najznačajnije pozitivne mere su refinansiranje kredita, reindeksiranja kredita i prevremena otplata kredita bez naknade, koje se sprovode u saradnji sa Narodnom bankom Srbije. Međutim, u zavisnosti od odnosa klijenata i njihovim mogućnosti da otplaćuju kredit, često se sprovode i kaznene mere, koje se razlikuju od banke do banke. Različitost tih mera prvenstveno zavisi od ugovornih klauzula i instrumenata obezbeđenja koje je poslovna banka zahtevala pri odobravanju kredita.

 ■ PRVA OPOMENA - Šalje se u pismenom obliku, poštom, najčešće sa povratnicom, kako bi banka imala dokaz da je opomena primljena. Ova opomena se šalje najčešće u periodu između 15 i 30 dana od dana dospelosti rate, koja nije na vreme uplaćena. U njoj se klijent podseća da rata kredita nije uplaćena na vreme i da je počela da se obračunava zatezna kamata na dospela potraživanja banke.

 ■ DRUGA OPOMENA - Ponovna opomena se šalje nakon što se utvrdi da klijent nije reagovao uplatom rate posle prve opomene, ili ako se poslovnoj banci vrati prva opomena, odnosno ukoliko je klijent nije primio. Vremenski posmatrano, druga opomena se šalje između 45 i 60 dana od nastanka zakašnjenja u uplati rate. Telefonski poziv se upućuje uglavnom pre slanja druge opomene, u periodu između 30 i 45 dana od dana dospelosti neuplaćene rate sa ciljem spoznavanja razloga zbog kojih klijent ne uplaćuje rate i eventualnog zakazivanja sastanka sa kreditnim savetnikom banke. Ovaj period postaje kritičan i za klijenta, jer se njegov dug nagomilava, kako zbog dospevanja narednih rata, tako i zbog zateznih kamata. Poslovne banke zbog toga pokušavaju da naplate bar deo nastalog duga, kako klijent ne bi dospeo u još težu situaciju.

 ■ POSLEDNJA OPOMENA -  Kod kredita koji su odobreni bez žiranata, poslovna banka kontaktira sa poslodavcem zaposlenog, kako bi proverila zbog čega se rate kredita ne uplaćuju (ako je do trenutka prestanka uplata to obavljao poslodavac pri isplati mesečnih zarada). Banka pokušava da uspostavi sistem uplate kredita direktno sa poslodavcem, koji će odbijati potrebnu uplatu na mesečnom nivou pri isplati zarade zaposlenom. Ove mere poslovne banke sprovode uglavnom kada je klijent u zakašnjenju više od 75 dana, a najviše 90 dana. Posle 90 dana kašnjenja, banka šalje klijentu opomenu pred utuženje, kojom ga upozoravaju da, ukoliko mere koje je do tog trenutka sprovela ne daju efekta, sledi pokretanje sudskog postupka i proglašenja ukupnog kredita dospelim, bez obzira na broj rata za otplatu koje nisu dospele.

 ■ SUDSKI POSTUPAK - U periodu između trećeg i petog meseca zakašnjenja, poslovna banka sprovodi poslednje radnje pred utuženje. Neke banke u poslednjim pokušajima nastavka redovne otplate kredita koriste i usluge agencija, koje u saradnji sa klijentom i žirantom pokušavaju da pronađu rešenje nagomilanih dugova, a pojedine, koje imaju specijalizovana odelenja za ovakve probleme, samostalno pokušavaju da nateraju klijenta da nastavi sa otplatom kredita. Kontaktiraju sa žirantom i razmatraju mogućnost da on uplati deo dugovanja klijenta banke. Ukoliko do toga ne dođe, najčešće posle zakašnjenja od 120 dana, pokreću se pripremne radnje za vansudski ili sudski postupak. Do pokretanja postupka dolazi najkasnije 150 dana od kašnjenja u otplati kredita.

 ■ HIPOTEKA I PRODAJA - U zavisnosti od vrste kredita i instrumenata obezbeđenja, banka može da pokrene vansudski postupak namirenja ili sudski postupak namirenja potraživanja. Vansudski postupak se najčešće pokreće kod stambenih kredita, prema Zakonu o hipoteci, pri čemu je banka rešenjem Službe za katastar nepokretnosti pod hipotekom u mogućnosti da proda nekretninu, čiju je kupovinu finansirala. Jedina obaveza banke u ovom slučaju je oglašavanje prodaje 45 dana pre same aukcije.

 ■ ŽIRANT NA UDARU - Ukoliko se klijent odazove na telefonske pozive poslovne banke, zakazuje se sastanak sa kreditnim savetnikom, kako bi se dogovorili oko dalje saradnje i pronašli način za nastavak redovne otplate kredita. U zavisnosti od razloga zbog kojih je klijent dospeo u zakašnjenje, mogući su različiti načini prevazilaženja nastale situacije. Ukoliko je došlo do privremene sprečenosti klijenta da redovno uplaćuje rate kredita, banke najčešće sa klijentom potpisuju sporazum o namirenju duga, kojim se definišu rokovi i vrednosti uplata u narednim mesecima. Ako se klijent ne odaziva na telefonske pozive banke, ne primi ni drugu opomenu ili ne želi/nije u mogućnosti da izmiri dug sporazumno, poslovna banka, u zavisnosti od vrste obezbeđenja koju je uzela pri odobravanju kredita, kontaktira sa žirantom ili poslodavcem zaposlenog.

 ■ OSTALIMA ŠTA OSTANE - Vansudski postupak namirenja potraživanja najčešće se pokreće nešto ranije nego sudski postupak, kako bi banka svoja potraživanja mogla iz prodaje da namiri maksimalno 180 dana od dana nastanka prvih nenamirenih potraživanja. Ukoliko dolazi do prodaje nekretnina pod hipotekom, banka je dužna da iz cene koja se postigne na aukciji namiri svoje potraživanje, a ostatak vrati dužniku ili drugim poveriocima. Međutim, imajući u vidu dužinu zakašnjenja klijenta do trenutka prodaje nekretnine i zateznu kamatu, koja se u tom periodu obračunava, često prodajna cena pokrije samo potraživanje banke.


    Većina banaka u Srbiji odobrava auto-kredite. Kamatne stope su od 11,20 - 17,50 % godišnje na komercijalne zajmove u evrima, dok su kamate na dinarske kredite za nabavku vozila od 14,80 do 19,60 odsto godišnje. Učešće iznosi minimum 20%, a pojedine banke ne traže kasko osiguranje. Mogu se kupiti kako nova, tako i polovna vozila, a rok otplate je do 84 meseca. Potrebni dokumenti za podnošenje zahteva za kredit mogu se dobiti u bankama, adokumenti - obrasci za auto - kredit mogu se dobiti u banci u kojoj podnosite zahtev za odobrenje kredita za kupovinu automobila.
     Auto krediti namenjeni su za kupovinu novih i polovnih automobila. Kada je reč o kupovini polovnih automobila, uobičajeno je da vozilo za koje se kredit traži ne može biti starije od četiri godine. Ako nameravate da na kredit kupite automobil, banke će za novac koji pozajmljuju tražiti neko sredstvo obezbeđenja. Za razliku od lizinga, kada davalac lizinga zadržava vlasništvo nad automobilom, pa u slučaju neplaćanja rata jednostavnom procedurom oduzima vozilo, u slučaju kredita za nabavku automobila banka zahteva neko od sredstava obezbeđenja.

POTREBNA DOKUMENTA:

■ Zahtev za kredit - obuhvata traženi iznos kredita, učešće, rok otplate i ponuđeno sredstvo obezbeđenja.
■ Za zaposlene je neophodna potvrda o zaposlenju i visini primanja za korisnika kredita za automobile, koja je overena od strane poslodavca.
■ Za penzionere potvrda o visini neto primanja i poslednji penzioni ček.
■ Profaktura, odnosno predračun vrednosti vozila od auto-kuće ili auto-placa koji prodaje automobile.
■ Fotokopija lične karte podnosioca zahteva, kao i žiranta, u zavisnosti od sredstva obezbeđenja.
■ Administrativna zabrana podnosioca zahteva - saglasnost za podnošenje zahteva za lični izveštaj Kreditnog biroa.

USLOVI ZA AUTO - KREDIT

■ Kreditna sposobnost podnosioca zahteva, visina zarade i opterećenje drugim kreditnim obavezama.
■ Kreditna sposobnost članova domaćinstva korisnika kredita.
■ Ukoliko je potreban žirant, proverava se i njegova kreditna sposobnost.
■ Dužina radnog staža, vrsta poslodavca. Za preduzetnike uslovi su nešto stroži.

POLISA I HIPOTEKA - Da bi se dobio auto-kredit, potrebno je:

■ Blanko sopstvena menica uz klauzulu 'bez protesta'.
■ Zaloga na automobilu koji se kupuje.
■ Kasko osiguranje vozila (preneto) u korist banke.
■ Polisa životnog osiguranja korisnika kredita na iznos odobrenog kredita sa prenosom polise u korist banke.
■ Hipoteke na nepokretnost.


      Investirajte za udoban život 'pod stare dane' i sigurnu budućnost svoje dece. Državna penzija, čak i u mnogo razvijenijim zemljama, pokriva samo osnovne troškove. Za udoban život u poznim godinama, ili za dobro situiranje svojih naslednika, većina osiguranika je primorana da izdvaja prilična sredstva. Jedno od najboljih rešenja za investiranje u sigurniju finansijsku budućnost je životno osiguranje.
    Ukoliko razmišljate da zaključite polisu životnog osiguranja važno je da znate da se sve uplate i isplate obavljaju u evrima. Novac je na sigurnom, a uplaćeni iznos se stalno uvećava. To garantuje UNIKA, vodeća osiguravajuća grupacija u centralno-istočnoj Evropi. Svoje poslovanje već 150 godina ona obavlja u 21 evropskoj zemlji, sa željom da svoju porodicu, koja ima više od sedam miliona korisnika, svakodnevno uvećava.
    Važno je znati da u životnom osiguranju nema nepoznanica. Sve se izračuna unapred, i prilikom sklapanja ugovora jasno je koliku sumu ćete dobiti po isteku osiguranja. Naravno, s obzirom na uloženi novac i godine starosti.
    Životno osiguranje je jedinstveni ugovor, jer uplatom prve premije životnog osiguranja praktično kupujete čitavu ugovorenu sumu. U svakom trenutku su poznate i osobe kojima se isplaćuje ugovorena suma: osim imena osiguranika znaju se i imena korisnika osiguranja koje odredi osiguranik - deca, unuci, bračni drug... Uplate su mesečne, kvartalne, polugodišnje, godišnje i jednokratne. Koliko ćete ulagati i na koji period zavisi od mogućnosti i želja svakog od klijenata, s tim da najniža mesečna premija iznosi 25 eura.
    'UNIKA osiguranje' kompanija od svog dolaska na tržište Srbije beleži stalan rast, zahvaljujući svom međunarodnom iskustvu i stabilnom poslovanju na svim tržištima. Svojim proizvodima životnog osiguranja, primerenim i dostupnim svakom građaninu garantuje visok kvalitet i najbolju uslugu.
    Ova kuća omogućava svim građanima da se u 32 svoje poslovnice, kao i u 91 ekspozituri Rajfajzen banke, informišu o životnom osiguranju i dobiju finansijske savete o investiranju u njega.

Klik Molitva Dana

Klik Vic Dana

Klik Otkačeni Svet

Klik Vesti - Balkan

Klik Super Smeh

Klik Vesti - Svet

Klik Vesti - Sport

Drugi Ovo Gledaju

Klik Vesti - Hronika

Klik Vesti - Evropa

Klik Mali Oglasi

Klik Bioritam Za Vas

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Svet Novca - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu