10/19/2017 03:51 PM
Izetbegović: Moj otac je ostavio BiH u amanet Erdoganu
“On je u njemu prepoznao budućeg jakog lidera i ostavio mu je u amanet brigu za Bosnu i Hercegovinu."
10/19/2017 03:21 PM
Mej: Nužan hitan napredak o Bregzitu
Britanska premijerka Tereza Mej rekla je danas po dolasku u Brisel na samit EU da će preneti poruku da je neophodno hitno ostvariti napredak u blokiranim pregovorima o izlasku Britanije iz Unije. Ona želi da iskoristi evropski samit danas i sutra da iznese ostalim evropskim vođama "ambiciozne planove" za nastavak pregovora o Bregzitu. "Razmatraćemo konkretan napredak koji je ostvaren u pregovorima o našem izlasku (iz EU) i nastojati da iznesemo ambiciozne planove za nedelje koje dolaze", rekla je Mej po dolasku u sedište EU u Briselu, prenosi agencija Frans pres. Mej je posebno naglasila da želi da se hitno postigne dogovor o pravima državljana EU koji žive u Britaniji i Britanaca koji žive na kontinentu, navodi agencija AP. Prava državljana jedno je od tri pitanja na kojima EU želi da vidi dovoljan napredak u pregovorima u Bregzitu pre nego što pređu u drugu fazu i počnu da se bave budućim trgovinskim odnosima, što Britanija želi što je pre moguće. Ostala dva pitanja su granična situacija između Velike Britanije i EU kod Irske i iznos koji Britanija treba da plati za izlazak iz bloka. U Briselu je i vođa opozicione britanske Laburističke partije Džeremi Korbin koji će razgovarati sa visokim zvaničnicima EU o postizanju napretka u pregovorima o Bregzitu i koji će kritikovati vladu premijerke Mej zbog blokiranih pregovora. Korbin će se sastati danas s glavnim EU pregovaračem Mišelom Barnijeom, predsednikom Evropskog parlamenta Antoniom Tajanijem i nekim nacionalnim vođama. Laburisti žele da konzervativna vlada Tereze Mej isključi mogućnost da se pregovori o razlazu sa EU završe bez sporazuma.  
10/19/2017 02:56 PM
Matić: Tužilaštvo ne poklanja pažnju privatizaciji Jagodinske pivare
Predmet ubistva novinara Milana Pantića još uvek se nalazi u predistražnoj fazi, izjavio je Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara. Matić je za list Danas rekao da je nadležno tužilaštvo "svakako agilnije" u proteklih nekoliko meseci u istrazi ubistva. Međutim, kada se radi o istrazi privatizacije Jagodinske pivare, što je u medijima figuriralo kao motiv za Pantićevo ubistvo, tužilaštvo, prema Matićevim rečima, pokazuje manjak interesovanja. Iz Višeg tužilaštva u Jagodini očekujemo odgovor na pitanje u kojoj fazi je postupak, te da li istraga ide i u pravcu privatizacije Jagodinske pivare. Istraga o ubistvu Milana Pantića je od početka išla u dva smera, ka priči o Jagodinskoj pivari i ka privatizaciji Cementare, kaže Senka Vlatković Odavić, novinarka Insajdera koji je u produkciji sa Radiom Slobodna Evropa istraživao da li je ubistvo Milana Pantića blizu rešenja. „Milan Pantić je neumorno izveštavao o istrazi i suđenju u vezi sa Jagodinskom pivarom, to su bile neke finansijske malverzacije oko prodaje piva iz pivare. A s druge strane, otvarao je priču i o privatizaciji Cementare i na koji način će biti prodata, da je bilo izvesnih dogovora u vrhu vlasti i niko ga nije demantovao“, kaže Vlatković Odavić. Ona dalje navodi da su se samo nekoliko meseci nakon što je Pantić ubijen mnogo stvari koje je pisao pokazale kao istinite. „Pretpostavljam da je to zbog toga trag koji policija i tužilaštvo, a na koncu i Komisija za istraživanje ubistava novinara prate sve ovo vreme“, rekla nam je novinarka Insajdera. Novinar Večernjih novosti Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine ispred svoje zgrade u Jagodini, udarcem tupim predmetom u glavu. 
10/19/2017 02:05 PM
Tadž Mahal izaziva političku buru u Indiji
Čuveni spomenik Tadž Mahal u indijskom gradu Agra našao se u centru političke oluje pošto neki od članova vladajuće desničarske hinduističke stranke tvrde da mauzolej koji je izgradio mogulski car ne odražava indijsku kulturu. Poslanik vladajuće partije Baratija džanata - Indijske narodne partije Sanget Som nazvao je spomenik iz 17. veka "mrljom" na indijskoj kulturi koji su izgradili "izdajnici". "Tadž Mahal ne treba da ima mesto u istoriji Indije, jer su ga izgradili izdajnici", rekao je on i dodao da je vladar Šah Džahan bio protiv hindusa. To nije prvi napad na mauzolej koji je izgradio vladar Šah Džahan za svoju omiljenu suprugu u gradu Agra na severu Indije, navodi agencija AP. Kontroverzni hinduistički sveštenik sada jedan od zvaničnika države Utar Pradeš, Jogi Adianah rekao je prošlog meseca da strani zvaničnici koji dolaze da obiđu Tadž Mahal treba da dobiju na poklon hinduističke religiozne knjige, umesto replike čuvenog spomenika. Federalna vlada premijera Naredna Morija takođe se našla na meti kritika da pokušava da izvrši reviziju istorije, posebno perioda muslimanskih srednjevekovnih vladara. Zvaničnici indijske države Utar Pradeš nedavno su izbrisali Tadž Mahal sa zvaničnog turističkog sajta, a na njegovo mesto su postavili priče o drugim turističkim atrakcijama, mahom hinduističkim hramovima. Tadž Mahal je najveća turistička atrakcija u Indiji i svake godine privuče oko tri miliona turista. U gradu Agra je zbog velikog broja turista otvoreno 200.000 radnih mesta, što čini osnovu ekonomije tog grada.  
10/19/2017 01:54 PM
Talibani ubili 58 avganistanskih vojnika
Talibani su ubili najmanje 58 pripadnika avganistaskih snaga bezbednosti u talasu napada širom zemlje, uključujući i na vojnu bazu koja je skoro uništen, prenosi Asošiejted pres. Portparol avganistaske armije je izjavio da je u napadu na bazu u Kandaharu, u kojem su učestvovala dvojica bombaša samoubica sa automobilima, ubijeno najmanje 43 vojnika, devet ih je ranjeno, šest je nestalo. On je dodao da je ubijeno 10 napadača. Talibani su preuzeli odgovornost za napad. U drugom napadu u provinciji Balk ubijeno je šest policajaca, a u oblasti Farah devet pripadnika snaga bezbednosti, izjavio je šef policije Abdul Marouf Foulad. On je dodao je da su ubijena 22 militanta u borbi koja je usledila. Avganistanske snage se suočavaju sa teškoćama u borbi protiv talibana nakon što su američke snage okončale svoju borbenu misiju krajem 2014, ograničivši ulogu na logističku podršku. Talibani su započeli seriju napada u utorak u kojima je ubijeno najmanje 74 ljudi. Zamenik ministra unutrašnjih poslova Avganistana Murad Ali Murad, nazvao je ove akcije „najvećim terorističkim napadom ove godine“.    
10/19/2017 01:15 PM
Biserko: Vraćanje generala na Akademiju deo šire strategije
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko upozorila je danas da je vraćanje generala i visokih oficira Vojske Jugoslavije koji su komandovali u ratu na Kosovu 1998. i 1999. godine na Vojnu akademiju, "šira strategija koja se ne odnosi samo na ratne zločince koji su odslužili svoje zatvorske kazne". "Radi se o strategiji negiranja i poricanja svega što se desilo, o normalizaciji Miloševićeve politike i njenog kontinuiteta. To istovremeno pokazuje da Srbija nije baš na putu za Evropsku uniju, pošto je jedan od prioriteta EU suočavanje s prošlošću", rekla je Bisekro za Vojvođanski analitičko istračivački centar VOICE. Prema njenom mišljenju, učešće tih generala i oficira u radu Vojne akademije dovešće do situacije da će "ratni zločinci biti moralna vertikala u društvu i da će oni uticati na mlade kadrove u vojsci, odnosno tamo gde budu radili kao predavači". Istoričarka Dubravka Stojanović za VOICE je upozorila da se Srbija nikada nije suočila sa zločinima počinjenim tokom ratova devedesetih, te da je i posle 2000. godine bila vidljiva "potvrda istog programa i istih ljudi koji su Srbiju tada i odveli u rat". "Srbija se nije suočila s tim šta je u ratovima htela i tražila, zašto je do njih došlo, koja je odgovornost Srbije i koji je program stajao iza tih ratova. Svih ovih godina imali smo novinare, intelektualce, akademike i sveštenike koji su nastavili da govore isto kao i devedesetih, a ovo sada je samo još jedna potvrda na vojnom nivou", kazala je Stojanović. Dodala je da je i kroz praćenje udžbenika istorije primetila "potpuni kontinuitet sa Miloševićevim argumentima koji su doveli do rata". Kulturološkinja Aleksandra Bosnić ocenila je da osim u Srbiji i u regionu postoji problem sa istorijskim revizijama i isključivostima. "Kada se ovakve rehabilitacije i ovakvi postupci spoje sa onim što se kao istorijsko znanje godinama plasira učenicima osnovnih i srednjih škola, kada se spoji sa tvrdokornim vrednosnim stavovima koji su uglavnom predrasude, a koji služe za očuvanje etničkog identiteta i širenje slike da je jedan narod večna žrtva, onda nas sve to ne vodi ka preobražaju kakvom smo se nadali i kakvom se još uvek nadamo", rekla je Bosnić. Sagovornici VOICE su ocenili da je rehabilitacija osuđenika za ratne zločine devedesetih zapravo "nastavak procesa istorijskog revizionizma koji se godinama sprovodi u Srbiji". Prema navodima "Novosti", generali i visoki oficiri Vojske Jugoslavije koji su komandovali u ratu na Kosovu 1998. i 1999. godine, među kojima i Vladimir Lazarević osuđen pred Haškim sudom za komandnu odgovornost za ratne zločine, biće vraćeni kao predavači na Vojnu akademiju. Ministar odbrane Aleksandar Vulin potvrdio je za taj list da će nekadašnji komandanti dobiti "svoju ulogu" u vojnom školstvu.  
10/19/2017 01:11 PM
Sinovi ubijene novinarke kritikuju malteškog premijera
Sinovi istraživačke novinarke Dafne Galicije, koja je ubijena u bombaškom napadu na Malti, odbili su da odobre nagradu od milion evra za dokaze koji bi doveli do rešavanja slučaja. Trojica sinova ubijene novinarke pozvali su premijera Džozefa Muskata da podnese ostavku. Metju Karuana Galicija napisao je na "Fejsbuku" da su on i njegova braća izloženi pritisku lidera Malte da odobre nagradu od milion evra za dokaze koji bi rezultovali presudom ubici. Braća su poručila da "nisu zainteresovani za pravdu bez promene", preneo je Bi-Bi-Si. U poruci se navodi da su vlast i policija izneverili njihovu majku dok je bila živa i da to čine i sada kada je mrtva. "Ljudi koji su, od kada znamo za sebe, pokušavali da ućutkaju našu majku ne mogu biti ti koji će doneti pravdu", piše u poruci. Galicija je bila poznata po pisanju o korupciji zvaničnika, a poginula je pre tri dana u eksploziji kada je krenula automobilom iz svog doma u Bidniji. 
10/19/2017 01:06 PM
Korbin: Britanija ne sme da postane poreski raj
Džeremi Korbin, vođa britanskih laburista, rekao je da će se boriti protiv pokušaja Vlade Tereze Mej da iskoristi "Bregzit" da državu pretvori u poreski raj. Korbin je na sastanku socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu u Briselu rekao da je on i ranije upozoravao da Britanija mora da izbegne "trku do dna" (the race to the bottom) odnosno drastično smanjenje poreskih stopa kako bi privukla strane investitore. "Borićemo se protiv svakog pokušaja britanskih konzervativaca da iskoriste 'Bregzit' i pokušaju da stvore neku vrstu nekontrolisanog poreskog raja van obala Evrope", rekao je Korbin. 
10/19/2017 01:02 PM
Španska vlada oduzima autonomiju Kataloniji
Španska vlada saopštila je danas da će preduzeti korake ka oduzimanju autonomije Kataloniji posle dobijanja pisma katalonskog vodje Karlesa Pućdemona u kome je zapretio da će zvanično proglasiti nezavisnost tog regiona ako centralne vlasti nastave s "represijom". "Vlada će nastaviti korake predvidjene članom 155 Ustava da povrati legalnost " u Kataloniji, konstatujući "odbijanje" Pućdemona da odgovori na njene zahteve. Španski premijer Marijano Rahoj dao je do danas rok Pućdemonu da razjasni da li je proglasio nezavisnost tog španskog regiona ili nije. Španski premijer održaće poseban sastanak vlade u subotu da pokrene proces oduzimanja dela ili svih ovlašćenja od Katalonije, saopoštila je španska vlada, navodi agencija AP. Vlada je ovo saopštila posle pisma katalonskog vodje Karlesa Pućdemona u kome je on u odgovoru na rok koji mu je vlada dala da se jasno izjasni o svojim stavovima, zapretio da će taj španski region eksplicitno proglasiti nezavisnost od Španije ako nisu ponudjeni razgovori i ako centralne vlasti krenu sa oduzimanjem ovlašćenja te oblasti. Pućdemon je u pismu naveo da ako španska vlada nastavi da "sprečava dijalog i nastavi svoju represiju" da će katalonski parlament održati glasanje o proglašenju nezavisnosti od Španije. Španska vlada je odgovorila da će biti održan specijalni sastanak vlade i da će biti "odobrene mere koje će biti prosledjene Senatu da se zaštite opšti interesi svih Španaca". Mere koje vlada namerava da primeni su u okviru člana 155 španskog Ustava iz 1978. godine, koji do sada nikad nije primenjen od ponovnog uspostavljanja demokratije u zemlji posle diktature generala Franciska Franka.  
10/19/2017 12:53 PM
Haradinaj osuđuje mešanje Srbije u predizbornu kampanju
Premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, oštro je osudio mešanje institucija Srbije u kampanju za lokalne izbore na Kosovu. „Takva dela su u suprotnosti sa principom dobrosusedstva i krše suštinu normalizacije odnosa između dve zemlje“, napisao je Haradinaj na Facebook-u. Na predstojećim lokalnim izborima 22. oktobra takmiče se 19 srpska politička subjekta, dok je zvanični Beograd podržao samo Srpsku listu. Samo Srpsku listu podržava i Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije, a u sredu je i Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin rekao „da je Srpska lista veza sa Vladom Srbije, da je ona garant da će Vlada nastaviti da finansira život na prostoru KiM i da će nastaviti da bude opredeljujući faktor na KiM“. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je u sredu da pojedine zapadne ambasade vrše veliki pritisak i uticaj sa ciljem da "rasture" Srpsku listu i smanje uticaj Srbije na Kosovu. Oni koji ne pripadaju Srpskoj listi, kao što je Građanska inicijativa SDP-a Olivera Ivanovića, suočili su se sa brojnim napadima, pretnjama i zastrašivanjima tokom kampanje. Haradinaj je rekao da je integracija kosovskih Srba je u recipročnom interesu i svaki naporda se to ugrozi smatraće se nepoštovanjem njihove političke volje. „Kosovski Srbi imaju pravo na izbor, a taj izbor njihovih predstavnika, bez mešanja, poštovaće vlasti Republike Kosova“, dodao je Haradinaj. 
10/19/2017 12:50 PM
Tilerson za razvoj veza SAD - Indija, upozorio na Kinu
Državni sekretar SAD Reks Tilerson založio se da SAD i Indija razviju strateške veze a istovremeno je kritikovao drugu veliku azijsku silu Kinu i optužio je da dovodi u pitanje međunarodne norme potrebne za globalnu stabilnost.Tilerson je ovo izjavio u govoru sinoć u Vašingtonu uoči svog predstojećeg puta u Indiju, prvog puta u južnu Aziju od dolaska na tu funkciju. On će takođe posetiti Pakistan, rekao je zvaničnik Stejt departmenta. Američki državni sekretar stao je u odbranu pojačanog strateškog partnerstva koje SAD žele da razvju sa Indijom i pohvalio vrednosti Indije suprotstavljajući ih Kini koju je nazvao "nedemokratskim društvom", prenosi agencija Frans pres. "Imaćemo važne veze sa Kinom... ali nikad nećemo imati isti odnos sa Kinom, jednim nedemokratskim društvom, kao onaj koji možemo da imamo sa jednom velikom demokratijom", rekao je Tilerson u govoru u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašington posvećenom američko-indijskim odnosima. Na njegovu izjavu reagovalo je danas kinesko ministarstvo spoljnih poslova nazivajući stav Vašingtona pristrasnim. "Nadamo se da SAD vide razvoj Kine i njenu međunarodnu ulogu na objektivan način i da će odustati od svog pristrasnog stava", rekao je novinarima portparol kineskog minsitarstva spoljnih poslova Lu Kang. Kineska ambasada u Vašingtonu je, takođe, reagovala na Tilersonove izjave saopštenjem u kome se navodi da Kina doprinosi i brani svetski poredak zasnovan na pravilima, i da se trudi da unapredi međunarodnu saradnju kroz Ujedinjene nacije. Kina se takođe nada "zdravim" odnosima sa SAD, navedno je u saopštenju kineske ambasade, prenosi agencija AP. Tilerson je rekao da su veze između Nju Delhija i Vašingtona izgrađene na zajedničkim vrednostima i dodao da "dve vrlo velike i važne demokratije žele da dele istu budućnost". On je dugo govorio o suprotnostima između dve rivalske azijske sile. "Kina, razvijajući se pored Indije, čini to manje odgovorno, ponekad potkopavajući međunarodni poredak i njegova pravila", rekao je Tilerson i posebno pomenuo "provokativne kineske akcije u Južnom kineskom moru". SAD žele konstruktivne veze sa Kinom ali neće okretati glavu u slučajevima kada Kina podriva suverenitet susednih zemalja, rekao je Tilerson. Tilerson je rekao da svet, i posebno indijsko-pacifički region, imaju potrebe za jakim partnerstvom između SAD i Indije, na ekonomskom, diplomatskom i vojnom planu. On je pozvao indijske vlasti da u potpunosti preuzmu svoju ulogu po pitanju međunarodne bezbednosti jačanjem svoje vojske i odbrane. Portparol kineskog ministarstva uzvratio je da je Kina spremna da pomogne u razvoju veza između SAD i Indije u meri u kojoj one dopirnose miru u regionu i poboljšanju odnosa između (azijskih) zemalja. Tileson je rekao i da je Indija partner za uspostavljanje mira u Avganistanu i da SAD pozdravljaju njene napore da pomognu u razvoju te zemlje. ;Kada je reč o Pakistanu, Tilerson je rekao da SAD očekuju da će Pakistan preduzeti odlučujuće mere protiv terorističkih grupa koje se nalaze na njegovoj teritoriji.
10/19/2017 12:09 PM
Odluke o dopingu ruskih sportista u Sočiju do kraja novembra
Istražitelji Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) očekuju da će brojni slučajevi dopinga ruskih sportista na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju 2014. biti rešeni do kraja novembra, prenosi Beta.   Šef odbora MOK-a zaduženog za rešavanje 28 slučajeva, obavestio je ove nedelje Sportsku komisiju Komiteta o vremenskom okviru slučajeva koji proizilaze iz izveštaja o rasprostranjenom dopingu ruskih sportista u Sočiju, ali i pre tog takmičenja. Šef tog odbora Denis Osvald rekao je da je prioritet rešiti slučajeve sportista koji nameravaju da se takmiče na ZOI u Pjongčangu, u Južnoj Koreji, naredne godine. Najvažniji su slučajevi šestorice kros kantri skijaša čije privremene suspenzije ističu 31. oktobra.   Osvald je takođe rekao da će Odbor odlučivati o rezultatima sportista za takmičenje u Sočiju, ali da neće utvrđivati njihovu podobnost za učešće na Igrama u Pjongčangu. On je naveo da će dokaze predati njihovim sportskim federacijama da oni odluče.   MOK je formirao i radnu grupu da u celini ispita skandal oko dopinga ruskih sportista, čiji bi rezultati mogli da imaju uticaj na podobnost te zemlje da učestvuje na Igrama u Pjongčangu.   U odvojenim pismima svetskim sportskim liderima, predsednik MOK Tomas Bah rekao je da komisija nastavlja s procenom i da se nada da će Izvršni odbor MOK-a ove godine doneti odluku, "pošto niko od nas ne želi da ovo ozbiljno pitanje zaseni predstojeće Olimpijske igre".   Brojni svetski sportski zvaničnici pozvali su na pravovremeno donošenje odluke i da Rusija bude izbačena sa ZOI u Pjongčangu. Odbori koje je postavio MOK rade na osnovu informacija iz Meklarenovog izveštaja, u kome je on naveo da u Rusiji postoji rasprostranjeni doping uz podršku i prikrivanje države. Prvi deo tog izveštaja objavljen je prošlog jula.   Na osnovu toga, Međunarodna atletska federacija (IAAF) suspendovala je ruske atletičare iz međunarodnih takmičenja, a paraolimpijski tim Rusije izbačen je sa Paraolimpijskih igara prošlog leta u Rio de Žaneiru.
10/19/2017 11:35 AM
'Sloga' traži smenu ambasadora u Bratislavi jer nije pomogao radnicima
Udruženi sindikati Srbije "Sloga" zatražili su danas od nadležnih organa hitnu i oštru reakciju povodom privođenja srpskih radnika u Slovačkoj, istragu o agenciji koja ih je tamo odvela, i smenu ambasadora Srbije i osoblja u toj zemlji jer nisu pomogli tim radnicima, prenosi Beta.   "Skandal je i zločin prema čoveku ako je tačno da su se naši radnici obratili osoblju Ambasade Srbije u Bratislavi, a da oni nisu reagovali na njihovo zatvaranje i molbu za pomoć i da nisu hteli ni ugovor o radu da im prevedu, a za koje nadležni organi Slovačke tvrde da su lažni", navodi se u saopštenju "Sloge".   Dodaje se da su građani Srbije otišli u Slovačku da bi "obezbedili golu egzistenciju, koju im država očigledno nije pružila, ali ih je skinula sa liste Nacionalne službe zapošljavanja i statistički ih prikazuje kao veliki uspeh aktuelne vlasti u smanjenju nezaposlenosti".   "Ambasador Srbije i osoblje u Slovačkoj moraju da snose odgovornost, jer su pokazali nestručnost i neiformisanost, posebno što su naši radnici u Slovačkoj uhapšeni 17. oktobra na Međunarodni dan za iskorenjenje siromaštva, što celom ovom slučaju daje poseban ton", istakla je "Sloga".   Slovačka policija je u utorak u Šali, na jugozapadu Slovačke, privela 72 radnika, među kojima i 23 građana Srbije, a prema pisanju medija razlog, za privođenje su navodno lažni ugovori o radu.   Uhapšeni su radili za južnokorejsko preduzeće "Šin Heung Presižen Slovakija" i čekaju na deportaciju u centru policije za imigrante u Medvedovu, javio je slovački javni TV i radio servis RTVS.
10/19/2017 11:01 AM
Najmanje 43 avganistanskih vojnika poginulo u napadu na njihovu bazu
Najmanje 43 avganistanskih vojnika poginulo je u napadu talibana na njihovu bazu u južnoj provinciji Kandahar, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Avganistana, prenosi Rojters. Od 60 vojnika u bazi u provinciji Kandahar, 43 je ubijeno, devet ranjeno, a šest osoba nestalo nakon što su militanti napali tokom noći, saopštilo je ministarstvo. Kako se navodi, poginulo je i najmanje 10 talibana. Talibani su preuzeli odgovornost za napad.
10/19/2017 09:37 AM
Uhapšen bivši načelnik u Upravi za bezbednost Makedonije
Bivši načelnik u Upravi za bezbednost i kontraobaveštajne poslove (UBK) Makedonije Goran Grujevski i njegov saradnik Nikola Boškoski uhapšeni su u Grčkoj, posle tromesečnog bekstva, po međunarodnoj poternici koju je raspisala Makedonija. Grčka policija je o hapšenju obavestila Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedoniije, gde očekuju da će danas dobiti zvanično obaveštenje, nakon čega će početi postupak ekstradicije.   Bivši načelnik odeljenja UBK za praćenje komunikacija Goran Grujevski i njegov saradnik Nikola Boškoski optuženi su u slučajevima koje vodi makedonsko Specijalno tužilaštvo za prisluškivane razgovore.   Obojici je nakon podizanja optužnica određen pritvor, međutim nisu odmah privedeni, već im je omogućeno prvo da se žale Vrhovnom sudu. Grujevski i Boškoski su taj period iskoristili da pripreme bekstvo, u kojem su bili 84 dana.
10/19/2017 08:48 AM
Savet bezbednosti poziva na smirivanje situacije oko Kirkuka
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvao je na deeskalaciju sukoba posle operacija u kojima je iračka vojska zauzela takoreći sve teritorije koje su kurdski borci zauzeli od 2003. godine, posebno u provinciji Kirkuk bogatoj naftom.   U deklaraciji koju je jednoglasno usvojilo svih 15 članova Saveta bezbednosti izražava se zabrinutost i pozivaju sve strane da se "uzdrže od svake pretnje, pribegavanja sili i da uđu u konstruktivan dijalog ka deeskalaciji", prenosi Beta.   Iračke oružane snage saopštile su da su postigle svoj cilj u oblasti Kirkuk posle 48-očasovne operacije u zonama van autonomnog Kurdistana koje su zauzeli kurdski borci 2014. za vreme haosa oko blic ofanzive takozvane Islamske države Iraka i Levanta (IDIL).   U Iračkom Kurdistanu su zbog ove krize odloženi parlamentarni i predsednički izbori predviđeni za 1. novembar.   Savet bezbednosti UN koji se u septembru izrazio protiv održavanja referenduma o nezavisnosti u Kurdistanu je ponovio u dekaraciji da podržava jedinstvo Iraka i istakao da je važno da se svi napori usmere na pobedu IDIL-a.
10/19/2017 08:41 AM
Uhapšen osumnjičeni za napad u Merilendu
Američka policija uhapsila je kasno sinoć muškarca od 37 godina posle dve pucnjave u saveznoj državi Merilend gde su stradale tri osobe i dve teško povređene, prenosi Beta.   "Osumnjičeni je u pritvoru", navela je policija u Vilmingtonu, u državi Delver, i dodala da je osumnjičen bio naoružan i opasan, i identifikovan kao Rejdi Lejbib Prins.   On je uhapšen pošto je automobilom pobegao u susedni Delaver posle druge pucnjave u kojoj se još ne zna da li je bilo žrtava.   Prva pucnjava se dogodila u prostorijama jedne kompanije u mestu Idžvud, u Merilendu.   Za sada se ne zna motiv napadača, navela je lokalna policija i dodala da osumnjičen, koji je zaposlen u tom preduzeću, poznat ranije policiji i da je u pucnjavi koristio samo pištoj.   U blizini pucnjave u Merilendu u toku je snimanje serije "Kule od karata" (House of Cards). Filmskoj ekipi je naloženo da privremeno prekine snimanje dok se ne razjasne okolnosti napada.  
10/19/2017 07:57 AM
Kataloniji istekao rok da se izjasni o nezavisnosti
Poslednji rok za Kataloniju da odustane od istupanja iz Španije istekao je danas u 10 časova. Samo koji minut nakon toga katalonski lider Karlos Pućdemon (Carles Puigdemont) izjavio je da regionalni parlament može glasati o formalnom proglašenju nezavisnosti od Španije ako centralna vlada ne uspe da razgovara sa Katalonijom. "Ako vlada nastavi da sprečava dijalog i nastavi sa represijom, katalonski parlament bi mogao da nastavi, ako se smatra pogodnim, sa glasanjem o formalnom proglašenju nezavisnosti", naveo je Pućdemon u pismu španskom premijeru Marianu Rahoju (Mariano Rajoy), prenosi Reuters. BBC podseća na upozorenje španskih vlasti da će, ako Katalonija ne odustane od istupanja iiz sastava Španije, biti suspendovana autonomija tog regiona. Pućdemon je nakon referenduma 1. oktobra, potpisao Deklaraciju o nezavisnosti, da bi je potom suspendovao zatraživši dijalog sa španskim vlastima. Period uoči isteka roka koji su dale vlasti u Madridu obeležili su masovni protesti zbog pritvaranja dvojice lidera pokreta koji se zalažu za nezavisnost Katalonije od Španije. Inače, španski premijer Marijano Rahoj, kako je u javnosti istakao, od lidera katalonskih vlasti traži konkretan odgovor na pitanje da li je Katalonija proglasila nezavisnost, pozvavši ga pritom da se ‘postupa razumno’. "Nije teško odgovoriti na to potanje. Ako jeste Vlada je obavezna da reaguje na konkretan način. Ako nije, onda možemo da razgovaramo”, rekao je Rahoj u sredu u zgradi španskog parlamenta. Član 155 španskog Ustava iz 1978. dopušta mogućnost da neposredno reaguje u slučaju krize, ali tako nešto nikada nije primenjeno u periodu demokratskih vlasti u Španiji. Španske vlasti istakle su ranije da su Pućdemonu dale drugi i poslednji rok da razjasni je li proglasio nezavisnost ili nije. Ukoliko španski premijer Rahoj proceni da Vlada treba da intevreniše očekuje se da bi, sa svojim saradnicima, trebalo da razmotri šta će konkretno biti preduzeto. Raspon tih mera je od preuzimanja kontrole nad regionalnom policijom i finasijama, pa do raspisivanja prevremenih izbora. Nema vremenskih pretpostavki koliko bi sve to moglo da traje.
10/18/2017 11:13 PM
Majka ubijenog vojnika: Trump je uvrijedio mog sina
Predsjednik Sjedinjenih Država Donald Trump rekao je udovici američkog vojnika, ubijenog 4. oktobra u zasjedi u Nigeru, da je njen muž znao šta je moglo da mu se dogodi, potvrdila je majka ubijenog vojnika. Cowanda Jones-Johnson potvrdila je agenciji AP preko poruke na Facebooku da je Trump rekao udovici da je "njen muž znao za šta se prijavio". Kongresmenka iz Floride Frederica Wilson prethodno je rekla da je Trump telefonom razgovarao sa udovicom ubijenog vojnika, dok je ona bila na putu ka aerodromu u Majamiju da pokupi tijelo svog supruga Davida Johnsona. Majka je potvrdila da se u trenutku telefonskog razgovora nalazila u kolima sa udovicom i da je tačno da se razgovor dogodio. Ona je rekla da Trump nije uvrijedio samo njenog sina, već i njegovu udovicu, ali je dodala da porodica nije snimila razgovor.
10/18/2017 08:41 PM
Sessions kaže da je na pitanja o Rusiji odgovarao istinito
Američki državni tužiac Jeff Sessions insistirao je na tome da je govorio istinu kada je ranije rekao da nije imao kontakata sa "bilo kime povezanim sa ruskom vladom" u vezi predsjedničkih izbora 2016., iako je priznao da se susreo sa tadašnjim ruskim ambasadorom Sergejom Kislijakom. Tokom svjedočenja pred pravosudnim Komitetom Senata u srijedu, Sessions je obrazložio da je "vjerovao da su se ranija pitanja odnosila na to da li aktivno učestvovao sa Rusima u američkim predsjedničkim izborima, a ne na svaku neformalnu komunikaciju". "Nijesam se susreo sa njima ni u kojem svojstvu u vezi izbora" insistira Sessions. Sessions je jedan od nekolicine bivših i sadašnjih saradnika američkog predsjednika Donalda Trumpa čiji su kontakti sa ruskim zvaničnicima bili predmet istrage američkih obavještajnih službi u vezi sa sumnjama da se Moskva miješala u američke predsjedničke izbore prošle godine. Kontakti osim Sessionsa uključuju i bivšeg savjetnika za nacionalnu sigurnost Michaela Flynna i Trumpovog zeta i savjetnika Jareda Kushnera. Više kongresnih komiteta i Federalni istražni biro (FBI) vode istragu o ruskom miješanju u američke predsjedničke izbore i mogućim kontaktima Trumpovog tima sa ruskim zvaničnicima. Istragu FBI i Ministarstva pravde, iz koje je Sessions morao da isključi samog sebe još u martu jer je utvrđeno da je lagao pod zakletvom na pitanja o ruskim kontaktima, vodi nezavisni zastupnik i bivši direktor FBI-ja, Robert Mueller.   Sessions je na saslušanju danas rekao da u privatnim razgovorima sa Trumpom nije komentarisao istragu o Rusiji kao ni otpuštanje bivšeg direktora FBI Jamesa Comeya kojeg je Trump otpustio jer nije želio da okonča istragu o ruskom miješanju u američke izbore. O Comeyu su kako je rekao Sessions, razgovarali nakon što je Trump konkretno pomenuo svoje izvršne ovlasti za njegovo otpuštanje. Sessions je priznao da se najmnje dva puta susreo sa ruskim ambasadorom Kislijakom, ali da te susrete nije prijavio. Kako je rekao on ipak "vjeruje da je njegov odgovor na pitanje o tome bio tačan" kako je obrazložio senatoru iz Vermonta, demokrati Patricku Leahyu. "Cijeli kontekst vaših pitanja je bio u vezi miješanja ruskih zvaničnika u kampanju. Ja nijesam shvatio da se to odnosi na bilo kakav neformalan susret već da li sam učestvovao sa Rusima u vezi kampanje za izbore 2016- a to bi bilo pogrešno"  rekao je Sessions. Sessions je takođe rekao i da ga nije ispitivao specijalni istražitelj Robert Mueller koji vodi istragu koju Trump zove "lov na vještice." Sessions je međutim odbio eksplicitno da odgovori na pitanje da li je i on smatra "lovom na vještice" ali je rekao: "Ja mislim da će Mueller proizvesti rad na način na koji on misli da je korektan a istorija će suditi" naveo je američki državni tužilac na saslušanju u Senatu.