02/17/2020 07:34 PM
EU: Obavezujuće mere protiv govora mržnje na internetu
Evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton upozorio je danas velike tehnološke kompanije da Unija razmatra uvođenje "obavezujućih mera" ukoliko one same ne uvedu regulativu oko sadržaja sa izrazima mržnje, zabranjenih sadržaja ili lažnih vesti. Breton, koji je bivši francuski ministar ekonomije, ovo je izjavio posle sastanka u Briselu sa šefom najveće društvene mreže Fejsbuk Markom Zakerbergom, prenosi Frans pres. Breton je rekao da je imao vrlo dobar razgvoro sa šefom Fejsbuka. Zakerberg je jedan od direktora tehnoloških firmi koji je poslednjih dana posetio briselsko sedište, koja postaje sve važniji igrač u regulativi za te kompanije. EU planira u sredu da objavi nove predloge o regulisanju veštačke inteligencije, uključujući prepoznavanje lica, i digitalnu strategiju koji bi mogli da imaju dosta uticaja na tehnološke gigante kao što su Fejsbuk, Gugl i Epl, prenosi AP. U uvodniku u Fajnenšal tajmsu Zakerberg je rekao da velikim tehnološkim firmama kao što je Fejsbuk treba veći vladin nadzor. "Verujem da regultiva može da naškodi poslovanju Fejsbuka kratkoročno ali da će dugoročno biti bolja za sve, uključujući i za nas", rekao je Zakerberg uvodniku. On je rekao da novi propisi treba da budu jasni i izbalansirani i da ne treba da bude ostavljeno pojedinačnim kompanijama da postavljaju sopstvene standarde. Fejsbuk je danas takođe objavio dokument o regulisanju internet sadržaja u kome je ukazao vlastima na izazove i principe koje treba da imaju u vidu kada budu sastavljali nove propise o tome kako se suočiti sa štetnim materijalima kao što je seksualna eksploatacija dece ili terorističko regrutovanje
02/17/2020 07:15 PM
Veljović: Procesuiraćemo odgovorne za skrnavljenje crnogorskih simbola
Direktor policije Crne Gore Veselin Veljović izjavio je da će odgovorni za skrnavljenje državnih simbola biti procesuirani. "Državni simboli su između ostalih vrednosti i pitanje nacionalnog ponosa i ne priliči nikome da na ovaj način ispoljava destruktivno delovanje i da se tako šalje negativna slika domaćoj javnosti i javnosti van granica naše države", poručio je direktor Uprave policije Veselin Veljović tokom radne posete Baru. U Budvi je juče zapaljena crnogorska zastava, a kod Danilovgrada je desetak za sada nepoznatih osoba uz baklje kod crkve i seoskog groblja pevalo "Himnu kosovskih junaka", što se dovodi u vezu sa protivljenjem novom Zakonu o slobodi veroispovesti. U podgoričkom naselju Tološi na Veljem brdu na ulazu u pećinu Magara, zaštićeni spomenik prirode, osvanula je trobojka, preneli su podgorički mediji. Ministarstvo kulture najoštrije je danas u saopštenju osudilo paljenje crnogorske zastave u Budvi, uz ocenu da učestalo skrnavljenje državnih simbola i kulturnog nasleđa Crne Gore u ovakvom političkom ambijentu ne doprinose smirivanju tenzija i da bez adekvatnog procesuiranja mogu imati teži društveni epilog. "Ova zlonamerna provokacija predstavlja atak na društveno i političko uređenje i međuetnički sklad Crne Gore, a posledice uzrokovane ovakvim vandalskim činom mogu dovesti do ugrožavanja mira i bezbednosti države i njenih građana", navodi se u reagovanju. Iz tog ministarstva poručili su da će u saradnji sa nadležnim organima nastaviti odlučno da deluju kako bi zaštitili kulturnu baštinu Crne Gore i državne simbole koji, po njihovim navodima, "ispaštaju zbog aktuelnih političkih okolnosti". Crnogorska zastava na meti vandala
02/17/2020 06:48 PM
Džaferović: Zaključci Skupštine RS neće imati nikakvo dejstvo
Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović izjavio je da zaključci Narodne skupštine RS povodom odluke Ustavnog suda o poljoprivrednom zemljuštu neće imati nikakvo pravno dejstvo. On je poslao poruku zvaničnicima RS da je to "put kojim ne treba da se ide, jer je to ugrožavanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i mira". Džaferović smatra da RS i njeni zvaničnici imaju najveći interes da se strogo pridržavaju Dejtona i da ne preduzimaju ništa što bi moglo da ugrozi mirovni sporazum za BiH. "RS je nastala Dejtonskim sporazumom, uprkos genocida, masovnih zločina, etničkog čišćenja, radi uspostavljanja mira, davanja šanse državi da se reintegriše u miru. Kao teški dejtonski kompromis je nastala RS. Zvaničici idu u potpuno obrnutom smeru. Narod bi kazao - 'traže hleba preko pogače'", naveo je Džaferović. Prema njegovim rečima, strane sudije u Ustavnom sudu BiH su "deo dejtonske ravnoteže i podednako važan deo sporazuma kao što su to entiteti ili entitetsko glasanje". "Insistirati da se ukinu strane sudije u Ustavnom sudu je, u stvari, insistiranje na poremećaju dejtonske ravnoteže. Mi to nećemo nikada prihvatiti. Radi se o ozbiljnoj situaciji, ne vidimo to kao politizaciju. Ovo su stvari kojima se preti teritorijalnom integritetu BiH. Preduzećemo sve da ga zaštitimo", istakao je Džaferović. Bošnjački član Predsedništva BiH je dodao da je razgovarao sa ambasadorima Kvinte, kao i predstavnicima Evropske komisije u BiH, tražeći od njih da vladama svojih zemalja prenesu da je situacija u BiH zabrinjavajuća. "Branićemo BiH svim raspoloživim sredstvima", naglasio je Džaferović. On je ocenio da je Kanceralija visokog predstavnika (OHR) već davno trebao da reaguje. Govoreći o spornoj odluci Ustavnog suda BiH o poljoprivrednom zemljištu, Džaferović je kazao da je Ustavni sud još 2012. rekao šta je imovina BiH. "Umesto da se krene u implementaciju, sačekalo se nekoliko godina. Ustavni sud nije uradio ništa drugo nego je potvrdio svoju odluku iz 2012. godine. Odluke suda su konačne, tu nema izuzetka. Ovo je trenutak kada treba da deluje međunarodna zajednica, institucije BiH, pre svih Tužilaštvo", naveo je on. Dodik: 'Goodbye BiH, welcome RS exit'
02/17/2020 05:29 PM
Osam mrtvih u bombaškom napadu u Pakistanu
U samoubilačkom bombaškom napadu na skup radikalnih islamista u provinciji Baludžistan u Pakistanu osam osoba je danas, 17. februara, poginulo, a 16 je ranjeno, saopštila je policija. Jaka eksplozija odjeknula je blizu medija centra u gradu Kveta, ispred kojeg su se okupile desetine pristalica sunitske militantne grupe, navela je policija i dodala da medju poginulima ima njenih pripadnika. Neke od ranjenih osoba u kritičnom su stanju, naveli su predstavnici bolnice. Za sada niko nije preuzeo odgovornost za napad. U provinciji Baludžistan aktivne su separatističke grupe i suprotstavljene šiitske i sunitske ekstremističke grupe. Sve su ranije izvodile slične napade. U eksploziji su uništene neke od obližnjih prodavnica i vozila. U siromašnoj provinciji Baludžistan dugo tinja pobuna niskog intenziteta naoružanih grupa koje traže veću autonomiju za taj region i veći udeo u korišćenju gasa i minerala. Iako vlada tvrdi da je ugušila pobunu, nasilja i dalje ima.
02/17/2020 04:29 PM
EU pokreće novu pomorsku misiju na Mediteranu
Evropska unija će pokrenuti novu pomorsku i vazduhoplovnu misiju na istoku Sredozemnog mora kako bi zaustavila nove isporuke naoružanja zaraćenim stranama u Libiji, saglasili su se danas šefovi evropskih diplomatija nakon što je Austrija povukla veto. "Svi smo saglasni sa formiranjem misije koja će blokirati priliv oružja u Libiji", rekao je italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi di Majo nakon sastanka šefova evropskih diplomatija u Briselu. Diplomate ističu da je postignut kompromis kako bi se ublažile zabrinutosti Austrije da će bilo kakva nova pomorska misija dovesti nove migrante u Evropu. Brodovi EU će zaustavljati i proveravati sumnjiva plovila na istoku Sredozemnog mira. Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksandar Šelanberg istakao je da je to prihvatljivo, ali da je Beč i dalje oprezan na bilo kakav pokazatelj da će misija, za čije će formiranje biti potrebno nekoliko sedmica, privući migrante u Evropu. Erdoan i Merkel pozvali na trajno primirje u Libiji
02/17/2020 03:50 PM
Preko milijardu evra za pomoć Albaniji posle zemljotresa
Na Međunarodnoj donatorskoj konferenciji "Zajedno za Albaniju" prikupljeno je ukupno 1,15 milijardi evra za pomoć toj zemlji posle zemljotresa u novembru, rekao je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji 17. februara u Briselu. Na konferenciji su učestvovali predstavnici Evropske unije (EU), zemalja članica i partnera sa Zapadnog Balkana, predstavnici međunarodnih organizacija i međunarodnih finansijskih institucija, uključujući Ujedinjene nacije (UN) i Svetsku banku. Albanski premijer Edi Rama je zahvalio donatorima i rekao da nije očekivao toliku sumu. Albanska strana očekivala je nešto više od 350 miliona eura. Konferenciju je otvorila predsednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen, koja je u ime institucije koju predvodi obećala 100 miliona eura iz evropskog budžeta. Kako je objasnila, ova suma se dodaje na 15 miliona eura koje je EK odvojila u decembru 2019, i ne obuhvata sredstva koja će donirati individualno zemlje članice EU. “Ovo je priča o gubitku, ali i o herojima. Priča o solidarnosti među Albancima i među ostalim Evropljanima. Videli smo srpske i kosovske spasilačke ekipe koje zajedno rade za albanske susede. Videli smo da se van političkih podela, Zapadni Balkan ujedinio u solidarnosti koja je spasila toliko života u Albaniji”, ocenila je predsednica Evropske Komisije Ursula von der Leyen. Predsednik Evropskog Saveta Čarls Mičel je ocenio da je organizovanje donatorske konferencije za Albaniju izraz solidaronsti sa one koji su deo evropske porodice. “Albanija i Zapadni Balkan su sastavni deo našeg kontinenta. Imamo zajedničku istoriju, baštinu, a takođe imamo i zajedničku budućnost. Odlučni smo da intenziviramo naše odnose sa regionom”, izjavio je Čarls Mičel. Albanski premijer Edi Rama je procenio da je totalna šteta nakon zamljotresa oko milijardu eura. Oko 70.000 ljudi je bez domova, na hiljade njih treba relocirati te obnoviti nekoliko desetina oštećenih objekata koji pripadaju kutrunoj baštini. “Ponosan sam na to kako smo uspeli da kontrolišemo štetu”, izjavio je albanski premijer Edi Rama istakavši da je broj mrtvih mogao biti mnogo veći ali je “zadržan” na 51 zahvaljujući brzoj i profesionalnoj reakciji. Osim evropskih institucija i zemalja članica EU, na konferenciji učestvuju i ostale međunarodne financijske organizacije kao i vanevropske države. Zemljotres ponovo zatresao Albaniju, epicentar blizu Tirane  
02/17/2020 03:35 PM
SPC: Patrijarh ne može u Crnu Goru zbog zakazane posete SAD
Informativna služba Srpske pravoslavne crkve (SPC) saopštila je danas da patrijarh Irinej neće moći da poseti arhijereje SPC i narod u Crnoj Gori zbog ranije zakazane posete eparhijama SPC u Sjedinjenim Američkim Državama. Iz SPC su odbacili kao netačne navode pojedinih medija da postoje drugi razlozi zbog kojih patrijarh neće otići u Crnu Goru. Duže od dva meseca, građani u Crnoj Gori učestvuje u litijama koje organizuje Mitropolija crnogorsko-primorska zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti koji, kako ocenjuju, ugrožava imovinu SPC u toj zemlji. Litije Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori    
02/17/2020 03:28 PM
Građani Uborka kod Mostara najavili obraćanje Hrvatskoj
Građani naselja oko deponije Uborak, u okolini Mostara (na jugu BiH), koji već mjesecima traže zatvaranje, sanaciju i izmještanje tog regionalnog odlagališta otpada, najavili su u ponedjeljak da će se obratiti vlastima Republike Hrvatske, jer je, kako tvrde, zbog izlijevanja procjednih voda iz deponije ugrožena cijela dolina Neretve. Predstavnici Građanske inicijative “Jer nas se tiče”, koja okuplja mještane, ponovili su na konferenciji za novinare kako je pogrešno upravljanje deponijom dovelo do zagađenja vode, zraka i zemljišta, te da je na djel, kako su rekli, ignorantski odnos vlasti zbog čega deponija već godinu dana radi nelegalno. “Utvrđen je porast kancerogenih oboljenja u Mostaru, a primjećen je iznimno veliki broj oboljenja mještana u neposrednoj blizini deponije. Takođe, prekoračen je zakonom dozvoljeni broj godina za postojanje deponije na određenoj lokaciji”, izjavio je predsjednik Udruženja građana “Jer nas se tiče”, Omer Hujdur. On je podsjetio da deponiji Uborak nije izdata okolinska dozvola, pa to odlagalište, kako tvrdi, već godinu dana radi nelegalno. Optužio je i vlasti za višegodišnji, kako je kazao, ignorantski odnos nadležnih institucija prema ovom problemu. “Ne možemo zanemariti ni činjenicu da posljedice rada deponije Mostar već osjećaju građani cijele doline Neretve, pa čak i susjedne države, Republike Hrvatske, čijim predstavnicima vlasti ćemo se uskoro i obratiti kao bismo ih upoznali sa stvarnim činjenicama i stanjem na terenu”, najavio je Hujdur. On je podsjetio i da je prošle godine formirana Komisija za iznalaženje nove lokacije za deponiju, koja je predložila šest, za sada javnosti nepoznatih lokacija za novo odlagalište komunalnog otpada. Omer Hujdur je kazao i kako su od vlasti primili uvjeravanja da se radi na ispitivanju šest predloženih lokacija za novu deponiju komunalnog otpada kod Mostara. “Rekli su nam da rade (na tome, op. RSE). Čekamo i mi do petka. Ako ne dobijemo konkretno neki odgovor, promijenićemo i mi svoje mjere, od sad će malo drugačije”, kazao je Hujdur, ne precizirajući o kakvim mjerama se radi. Mostar: Protestna šetnja zbog deponije Problem deponije Uborak u centru je pažnje javnosti nakon što su početkom juna 2019. godine nevladine organizacije iznijele podatak da se na tu deponiju odlaže sumnjivi mulj sa pročistača otpadnih voda iz južne zone Mostara. Prema tvrdnjama nevladinih organizacija, koje su se pozivale na Federalni zavod za agropdeologiju, mulj sa pročistača otpadnih voda sadržavao je opasne materije, među kojima je i bojni otrov piralen. Mještani naselja uz Uborak su potom 10. juna blokirali ulaz u odlagalište, sprječavajući kamione komunalnih preduzeća da deponuju smeće sa ulica gradskih i prigradskih naselja, usljed čega je Mostar bio bukvalno zatrpan smećem. Tvrdili su i da se na deponiju Uborak odlagao medicinski, kao i animalni otpad. Blokada je trajala do 20. juna, kada je blokada okončana dogovorom predstavnika mještana i vlasti da se formira mješovita komisija, koja će raditi na pronalaženju nove lokacije za deponiju. Međutim, uz optužbe da je za pola godine mješovita komisija zasjedala samo jednom, te dan nakon što je deponiji Uborak istekla okolinska dozvola Federalnog ministarstva okoliša i turizma, mještani su 4. decembra prošle godine ponovo blokirali ulaz u odlagalište. Blokada je okončana 9. decembra intervencijom policije, koja od tog dana stalno čuva kapiju deponije, dok su tu cijelo vrijeme prisutni i predstavnici mještana, koji ne odustaju od svojih zahtjeva. Mještani su 22. januara rano ujutro takođe nakratko bili blokirali prilazne puteve ka deponiji Uborak. Građani blokirali, pa odblokirali deponiju Uborak kod Mostara Ulaz u deponiju i dalje čuva policija.
02/17/2020 02:17 PM
UN osuđuju upotrebu lovačkih pušaka protiv demonstranata u Iraku
Specijalna predstavnica generalnog sekretara UN za Irak Žanin Henis Plashart osudila je upotrebu lovačkih pušaka protiv učesnika mirnih demonstracija u Bagdadu. Ona je pozvala Vladu Iraka da se potrudi da demonstranti ne budu povređeni. U Iraku je u protestima u poslednjih nekoliko meseci poginulo skoro 500 ljudi. Iz Misije UN za pomoć Iraku saopšteno je da postoje kredibilna svedočenja o tome da je najmanje 50 ljudi povređeno u poslednja tri dana, te da su demonstranti gađani kamenjem, zapaljivim bombama i iz lovačkih pušaka. U saopštenju se navodi da je najmanje 150 ljudi povređeno nakon što su bezbednosne snage upotrebile sličnu taktiku u gradu Kerbala prošlog meseca. "Šablon upotrebe prekomerne sile, uz dvosmisleno identifikovane oružane grupe i nejasne lojalnosti, razlog je za veliku zabrinutost i protiv toga se mora boriti hitno i odlučno", rekla je Plashartova, uz napomenu da učesnici mirnih protesta moraju uvek biti zaštićeni. Skoro 550 mrtvih od početka protesta u Iraku
02/17/2020 02:12 PM
Grčka zbog protesta suspenduje plan za migrante
Grčka vlada suspenduje plan za vanredne situacije za izgradnju kampova za migrante na grčkim ostrvima u blizini turske obale kako bi se omogućili pregovori sa lokalnim vlastima koje se snažno protive ovom potezu. Ministar za pitanja migracija Notis Mitarakis izjavio je danas da je plan, koji je najavljen prošle nedelje, stavljen na čekanje dok se ne razmotre zahtevi vlasti na ostrvima Lezbos, Hios, Samos, Leros i Kos. Vlada kaže da želi da zameni postojeće prenaseljene kampove zatvorenim objektima i već je izdala naloge za dodelu zemljišta. Stanovnici ostrva su organizovali proteste protiv predložene gradnje, blokali su puteve na Lezbosu plašeći se da će nove lokacije kampova dodatno opterećivati njihove male zajednice. Prema sporazumu Evropske unije i Turske iz 2016. godine, Lezbos i četiri druga ostrva korišćeni su kao prirodne barijere za migrante i izbeglice koji pokušavaju da stignu do Grčke. To je dovelo do ozbiljne prenatrpanosti postojećih ostrvskih kampova i životnih uslova za migrante koje su američki zvaničnici nazvali strašnim. Grčka planira vanredna ovlašćenja za izgradnju kampova