03/23/2019 07:23 PM
U Podgorici šesti protest građanske inicijative
U Podgorici se održava šesti po redu protest građanske inicijative "Odupri se 97.000" kojim okupljeni traže jednakost pred zakonom, "oslobađanje zarobljenih institucija", kao i ostavke predsjednika države Mila Đukanovića, premijera Duška Markovića, čelnika pravosuđa i rukovodećih ljudi u Radio-televiziji Crne Gore (RTCG). U toku je protestna šetnja koja je počela sa centralnog gradskog trga Nezavisnosti i nastavlja se glavnim gradskim ulicama. Ovom protestu prethodio je sastanak sa opozicionom partijama u Crnoj Gori u petak, od kojih većina podržava okupljanja građana i načelno ciljeve koje je ponudio organizator kroz dokument "Sporazum o budućnosti". Sastanku nije prisustvovao Demokratski front (DF) koji je kritikovao ponuđenu platform djelovanja, ocjenjujući da je ona "nametnuta i jednostrana". Front traži da se u razgovore krene od "praznog papira". Pozivu na sastanak odazvali su se predstavnici Socijaldemokratske partije (SDP), Građanskog pokreta "URA", Demokrata, Radničke partije i kluba nezavisnih poslanika u Skupštini Crne Gore. U nacrtu dokumenta se, između ostalog, predlaže saglasnost oko formiranja vlade građanskog jedinstva, čiji bi osnovni zadatak bio stvaranje uslova za održavanje fer i slobodnih izbora. Do ostvarenja tog cilja trebalo bi bojkotovati parlament, smatraju u pokretu. Protesti organizovani od strane pokreta "Odupri se 97.000", počeo je 2. februara ove godine otvaranjem afere "Koverat" o spornim donacijama odbjeglog biznismena, vlasnika Atlas grupe Duška Kneževića, vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista (DPS) Mila Đukanovića uoči parlamentarnih izbora 2016. godine. Knežević je medijima dostavio snimak na kome se vidi kako on u svojoj kući u Zeti kod Podgorice, predaje tadašnjem gradonačelniku Podgorice Slavoljubu Stijepovići 97.000 eura kao donaciju vladajućoj partiji. Knežević je osumnjičen za više malverzacija, kojima je navodno oštetio državu za više stotina miliona eura i za njim je raspisana međunarodna potjernica. Stijepović, koji je sada generalni sekretar predsjednika države Mila Đukanovića, je osumnjičen za pomaganje u pranju novca koji je primio od Kneževića. Pročitajte i ovo: Građanski sporazum za mirnu tranziciju vlasti Politički zahtjevi bez stranačkih boja Đukanović: Otac nacije koji dijeli Crnu Goru
03/23/2019 06:16 PM
Šesnaesti građanski protest u Beogradu
Generalna poruka sa protesta je zahtev za odlazak aktuelne vladajuće garniture u Srbiji zbog porasta nasilja nad neistomišljenicima.
03/23/2019 05:59 PM
Prosvjedi u Njemačkoj zbog reformi u vezi s autorskim pravima na internetu
Deseci tisuća ljudi prosvjedovali su diljem Njemačke zbog planiranih reformi Europske unije (EU) u oblasti zaštite autorskih prava, jer strahuju da će one dovesti do cenzure na internetu. Najveći prosvjed održan je u Munchenu, gdje je 40.000 ljudi sudjelovalo u prosvjednoj šetnji pod sloganom "Spasi svoj internet", javila je agencija Dpa. Manji prosvjednici održani su i u Kolnu, Hamburgu, Hanoveru, Berlinu i drugim gradovima, gdje su tisuće prosvjedovale zbog prijedloga zakona o kojem će se uskoro glasovati. Najviše kontroverzi izaziva dio prijedloga zakona kojim se od kompanija kao što su YouTube i Facebook zahtjeva da preuzmu odgovornost za materijale sa zaštićenim autorskim pravima koji se postavljaju na njihove platforme. Predlagači reforme navode da će nova pravila pomoći da se osigura da autori, umjetnici i novinari budu plaćeni. Protivnici tvrde da bi reforme mogle ograničiti slobodu govora, sputaju kreativnost na internetu i primoraju internetske stranice da instaliraju filtere. Pročitajte i ovo: Europska unija pojačava pritisak na tehnološke gigante Da li su mediji pismeni? Milijuni Facebook lozinki poznate zaposlenima u toj mreži
03/23/2019 05:55 PM
Grabar-Kitarović: Hrvati u BiH su najstariji konstitutivni narod
Predsjednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je da Hrvati u Bosni i Hercegovini nisu nacionalna manjina već njen "najstariji konstitutivni narod". Ona je istakla da je hrvatski narod u BiH prisutan duže od hiljadu godina. "Vi u BiH niste gosti, pridošlice ni nacionalna manjina, nego njen najstariji konstitutivni narod, koji ne želi ništa drugo nego mir i ravnopravnost sa druga dva naroda", rekla je Grabar-Kitarović, u čijem kabinetu je upriličen Dan otvorenih vrata za Hrvate iz BiH. Ona je naglasila da su Hrvatska i hrvatski narod u BiH učinili sve za opstanak BiH kao države, da je hrvatski narod referendumom podržao njenu nezavisnost, a potom pristao na stvaranje Federacije BiH da bi doprinio saradnji, miru i pomirenju, prenose hrvatski mediji. Grabar-Kitarović je podsjetila na pravo Hrvata da sami biraju svoje političke predstavnike, koji će ih legitimno predstavljati i zastupati na svim niovima vlasti. Ona je poželjela da Bosna i Hercegovina što prije postane članica EU, jer je uvijek i bila Evropa. Pročitajte i ovo: Grabar-Kitarović zabrinuta zbog moguće destabilizacije regije Hrvatska predsjednica: Ne miješamo se u unutarnje stvari BiH
03/23/2019 05:48 PM
Šest miliona evra za Hram Sv. Save uz blagoslov Kremlja
Srpska pravoslavna crkva i ruska državna kompanija "Gasprom Njeft" potpisali su u subotu, 23. marta u Beogradu sporazum o nastavku ruskog učešća u izvođenju radova na unutrašnjoj dekoraciji Hrama Svetog Save u Beogradu. Sporazum su potpisali patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej i predstavnica "Gasprom Njefta" Olga Andrejevna. Prema rečima direktorke ruske federalne agencije "Rosotrudničestvo" Eleonore Mitrofanove, sporazumom je predviđeno da Ruska Federacija za izvođenje radova unutar Hrama izdvoji šest miliona evra, uz deset miliona evra koje je, kako kaže, već izdvojila u tu namenu. "Obavljanje ovih radova ukrašavanja unutrašnjosti Hrama Svetog Save je jedna od jakih manifestacija duhovne blizine ruskog i srpskog naroda", rekla je Mitrofanova. Patrijarh SPC Irinej zahvalio se Rusiji na finansijskoj pomoći, istakavši da je reč o istorijskom događaju. "Ovim krunišemo našu dosadašnju istoriju i našu dosadašnju kulturu, koja je u mnogo čemu bila, jeste i ostaje zajednička", izjavio je patrijarh Irinej i dodao da su temelji ovog sporazuma položeni tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji 17. januara 2019. kada je, između ostalog, posetio i Hram Svetog Save. "Zahvaljujući dvojici predsednika (Aleksandru) Vučiću i (Vladimiru) Putinu mi smo danas svedoci istorijskog procesa završetka radova na Hramu Svetog Save", izjavio je tokom svog obraćanja generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković. Ceremoniji su prisustvovali ministar u Vladi Srbije bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, savetnik predsednika Državne dume Rusije za međunarodna humanitarna pitanja Jevgenij Primakov Mlađi, zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije Nikolaj Balašev i glumac Miloš Biković. Inače, Vlаdа Srbije odobrila je nа sednici od 21. marta 2019. dotаciju Srpskoj prаvoslаvnoj crkvi u iznosu od 1,18 milijardi dinara (oko deset miliona evra) za nastavak radova na uređenju Hrama Svetog Save u Beogradu.
03/23/2019 03:58 PM
Papa prihvatio ostavku čileanskog kardinala
Poglavar Rimokatoličke crkve Franjo prihvatio je ostavku čileanskog kardinala Rikarda Ecatija (Ricardo Ezzati), nadbiskupa Santijaga, koji je u maju 2018. godine predao ostavku papi kao i drugi čileanski biskupi poslije serije skandala o seksualnom zlostavljanju, saopštio je Vatikan. Papa je prihvatio ostavku kardinala, dok čileanski mediji prenose da je sud u toj zemlji potvrdio da je otvorena istraga protiv Ecatija jer nije prijavio seksualna zlostavljanja koja su počinila tri sveštenika. Čile je zemlja koja je najviše pogođena skandalom seksualnog zlostavljanja čiji su počinioci sveštenici. Papa je u januaru 2018. godine posjetio Čile, a u aprilu te iste godine je uputio pismo čileanskim sveštenicima u kojem priznaje da je napravio greške o procjeni skandala koji potresa crkvu u toj zemlji. Od tada je prihvatio ostavke nekoliko sveštenika. Kardinalu Pelu šest godina zatvora zbog seksualnog zlostavljanja dječaka
03/23/2019 02:41 PM
Hiljade ljudi u Londonu na protestu protiv Brexita
Više hiljada ljudi koji su protiv izlaska Velike Britanije iz Evropske unije (Brexit) okupilo se u centru Londona, zahtijevajući održavanje novog referenduma. Demonstranti su se okupili kod Hajd parka odakle će krenuti ka kancelariji premijerke Therese May i potom ka zgradi parlamenta. Organizatori očekuju da će na protestu učestvovati veći broj ljudi nego na skupu održanom u oktobru, kada je bilo oko 70.000 demonstranata. Za današnji skup rezervisano je oko 200 autobusa koji bi trebali dovesti učesnike protesta u Londonu iz raznih krajeva Velike Britanije. U proteklih tri dana peticiju za otkazivanje Brexita potpisalo je četiri miliona ljudi. Na referendumu održanom 23. juna 2016. godine, 17,4 miliona glasača ili 52 posto podržalo je Brexit, dok je 16,1 milion ili 48 posto bilo za ostanak u evropskom bloku. Premijerka May je u više navrata odbijala mogućnost održavanja novog referenduma o Brexitu, jer smatra da će to produbiti podjele i narušiti podršku demokratiji. Infografika: Svi izazovi Brexita Tusk: EU uslovno odgađa Brexit do 22. maja
03/23/2019 02:36 PM
Nekoliko hiljada ljudi na protestu 'Žutih prsluka' u Francuskoj
Protesti više hiljada ljudi 19. subote zaredom na manifestacijama građanskog pokreta "Žuti prsluci" u Parizu i nekoliko gradova u Francuskoj, završeni su u miru, iako je policija koristila suzavac protiv maskiranih demonstranata u glavnom gradu zemlje. Tokom protesta su bile raspoređene dodatne snage bezbednosti i uvedene zabrane okupljanja na pojedinim mestima gde su ranije izbijali neredi i sukobi s policijom. Izvori bliski Ministarstvu unutrašnjih poslova saopštili su da je do 14.00 časova u Francuskoj bilo oko 8.300 ljudi na protestima, od kojih u Parizu oko 3.100. Prošle subote u isto vreme bilo je 14.500 ljudi u celoj zemlji, a u glavnom gradu oko 10.000. Pariska policijska prefektura saopštila je da je od jutros privela 51 osobu pred početak protesta. U Nici su bile posebne mere bezbednosti jer pored protesta u taj grad treba da dođe kineski predsednik Si Điping u okviru mini evropske turneje. Protesti građanskog pokreta "Žuti prsluci" traju od 17. novembra i pored ustupaka vlasti i velike nacionalne debate koju je organizovao predsednik Emanuel Makron. Francuska raspoređuje vojnike radi održavanja sigurnosti
03/23/2019 02:30 PM
Moskva: Protesti komunista protiv politike Kremlja
Nekoliko hiljada pristalica ruske Komunističke partije okupilo se u Moskvi protestujući protiv državne politike i kritikujući korupciju i povećanje cena. Komunistička partija je pozvala Ruse da protestuju širom zemlje zbog novih zakona koje smatraju represivnim, kao i zbog sve lošijeg životnog standarda. Protivnici Kremlja ocenili su da ruska vlada intenzivira represiju nad svojih protivnicima u svetlu pada popularnosti predsednika Vladimira Putina i rastućih ekonomskih teškoća u zemlji. Putin je ove nedelje potpisao dva sporna zakona, jedan omogućava vlastima da blokiraju ili kazne medije na internetu koji postavljaju "lažne vesti", a drugi se odnosi na kažnjavanje nepoštovanja državnih simbola. Ruski predsednik, koji je prošle godine ponovo pobedio na izborima i započeo četvrti mandat, povećao je porez na dodatu vrednost (PDV) na 20 odsto i pomerio je starosnu granicu za odlazak u penziju za muškarce na 65 a za žene na 60 godina života, što je izazvalo nezadovoljstvo građana.
03/23/2019 01:31 PM
U Mozambiku 417 mrtvih u naletu ciklona
Broj žrtava u nedavnom naletu ciklona u Mozambiku popeo se na 417, saopćile su vlasti i dodale da je uništeno oko 3.000 kvadratnih kilometara površine. "Imamo 417 mrtvih i 1.528 povrijeđenih", navele su vlasti. U prethodnom bilansu je bilo skoro 300 mrtvih. Ciklon Idai, koji je izazvao velike poplave i klizišta, pogodio je pored Mozambika i susjedni Zimbabve. Stradalo je 676 ljudi u obje zemlje. Pročitajte i ovo: Australija: Snažan ciklon zahvatio udaljenu oblast U Mozambiku trodnevna žalost
03/23/2019 01:20 PM
Italija korak bliže kineskom projektu 'Novi put svile'
Vlade Italije i Kine potpisale su memorandum o razumevanju o ulasku Italije u veliki kineski infrastrukturni projekat "Jedan pojas, jedan put". Italija je prva zemlja članica G7 industrijski razvijenih zemalja koja se uključila u ovu veliku investicionu inicijativu poznatu kao "Novi put svile" koji je Peking pokrenuo 2013. godine. U prisustvu kineskog predsednika Si Đinpinga i italijanskog premijera Đuzepea Kontija, predsednik kineske komisije za razvoj He Lifeng i italijanski ministar za ekonomski razvoj Luiđi di Majo potpisali su ovaj neobavezujući dokument. Na toj ceremoniji potpisano je ukupno 29 ugovora ili nacrta ugovora, dve trećine institucionalnih a trećina komercijalnih. Prema italijanskim medijima sporazumi se odnose na ukupno od pet do sedam milijardi evra uz potencijal od 20 milijardi evra. Italijanski ekonomski dnevnik "Il sole 24 Ore" predviđa kineske investicije, za sada ograničene, u strateške luke Đenove i Trsta. Kineski predsednik Si Đinping doputovao je u četvrtak u Rim, na početku trodnevne posete Italiji tokom koje je najavljeno potpisivanje ovog sporazuma. Si Đinping obećao je juče da njegov ambiciozni projekat "Novi putevi svile", koji izazivaju zabrinutost Brisela do Vašingtona, neće ostati "samo u jednom smeru". "Kineska strana želi uzajamnu trgovinsku razmenu i ulaganja u oba smera", rekao je Si posle sastanka sa italijanskim predsednikom Serđom Matarelom. Pročitajte i ovo: Put svile ili put u dužništvo  EU želi uravnoteženije ekonomske odnose sa Kinom
03/23/2019 12:13 PM
Migranti učestvuju u proljetnoj akciji čišćenja Bihaća
"Zajedno prijatelji" naziv je proljetne akcije čišćenja koja se danas provodi na području Bihaća a koju su inicirale Merima Suljić i Ines Balić-Kličić. Akcija se provodi na pet lokacija u gradu, tri u užem dijelu dijelu grada i dvije u prigradskim naseljima u blizini privremenih prihvatnih centara "Bira" i "Đački dom". Cilj je očistiti i uljepšati grad na Uni i to snagama lokalnog stanovništva i onih koji su tu privremeno, migranata. "Ova akcija jedinstvena i u tome što u njoj učestvuju izbjeglice i migranti. Ona je i pokazatelj da zajedno možemo učiniti još ljepštom našu okolinu, ali i da uvijek ima onih koji su spremni očistiti ovaj lijepi grad, bilo da su tu zastalno ili privremeno", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Merima Suljić, jedna od organizatorica akcije. Ona ističe da je ovo i jedan od načina da se ljudi bolje upoznaju. "Da se zbližimo, da se upoznamo i srušimo predrasude, jer je nemoguće da upoznate drugog ako mu ne pružite ruku i ne kažete 'dobro došao'. Uz sve to, želimo i pozdraviti proljeće te očuvati našu nam jedinu domovinu - planetu Zemlju", poručila je Merima Suljić. 'Zaglavljeni' u migrantskim centrima u BiH
03/23/2019 11:01 AM
Vučić: Presuda Karadžiću ne znači ukidanje RS-a
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u subotu u Novom Sadu da presuda bivšem predsedniku bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Radovanu Karadžiću ne znači ukidanje RS-a. On je rekao da su se prevarili svi u regionu bivše Jugoslavije, koji su mislili da presuda Karadžiću pred Haškim tribunalom, kojom je osuđen na doživotni zatvor, znači nestanak RS-a. "Oni koji maštaju da presuda može da znači ukidanje Republike Srpske moj odgovor je da je RS dejtonska i ustavna kategorija, a u skladu sa Dejtonskim sporazumom jedan od garanta njegovog sprovođenja je Srbija i neće biti nikakvog ukidanja RS-a. To je centralno i najvažnije pitanje i to je reakcija Srbije", rekao je Vučić i dodao da je pratio sve reakcije o presudi u celom regionu. Rekao je da se njegov stav u odnosu na prvostepenu presudu Karadžiću nije uopšte promenio. Vučić je novinarima tokom obilaska radova na novoj zgradi Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu kazao da Srbije u vezi sa tom temom ima tri ključne poruke. "Prva je Republika Srpska, a druga da Srbija mora da gleda u budućnost i sopstveni razvoj, te da mora da se bavi svojom izgradnjom i povećanjem svojih snaga", kazao je. On je ocenio da je snažan razvoj potreban i zbog toga što "neće biti ni političke snage ukoliko Srbija ne bude ekonomski jača". "Treća poruka je odnos Srbije prema Haškom tribunalu i pitanju kakav je taj sud", naveo je Vučić i dodao da je o tome govorio mnogo puta. On je ranije medijima izjavljivao da, prema njegovom mišljenju, "taj sud nije doprineo pomirenju iako je to bila njegova svrha". Radovan Karadžić je drugostepenom presudom osuđen na doživotni zatvor, a kako je navedeno, kriv je za genocid, zločine protiv čovečnosti, za etničko čišćenje, višegodišnju opsadu Sarajeva i za uzimanje pripadnika UN-a za taoce. Pročitajte i ovo: Doživotni zatvor za Karadžića, 'pravda za sve žrtve' Koga obavezuje presuda Karadžiću? Ministrima Vlade Srbije preporučeno da ne komentarišu presudu Karadžiću
03/23/2019 10:18 AM
Australija: Snažan ciklon zahvatio udaljenu oblast
Razoran ciklon Trevor zahvatio je oblast Sjeverna Teritorija na krajnjem sjeveru Australije, dok je snažna oluja Veronika pogodila zapadni dio te zemlje. Ciklon Trevor, praćen udarima vjetra do 250 kilometara na čas, zahvatio je područje nedaleko od grada Port Mekartur u Karpentarijskom zalivu. Australijska Meteorološka služba saopštila je da je nakon udara na kopno snaga ciklona smanjena i svrstan je u treću kategoriju, mada su zvaničnici upozorili da bi jaka kiša mogla izazvati poplave. Australijska policija saopštila je da su evakuisali većinu lokacija koje se nalaze na putu ciklona. Još nema podataka o eventualnim žrtvama oluje. Meteorolozi ističu da Trevor prati veoma opasan plimni talas duž priobalnih regiona i da se očekuje da će kiša izazvati poplave u oblastima Sjeverne Teritorije i susjedne države Kvinslend. Drugi ciklon Veronika kreće se ka naseljenom području Pilbara u Zapadnoj Australiji, a do kopna će stići tokom dana. Zvaničnici su izrazili očekivanje da će oluja po dolasku do kopna oslabiti, ali da će i dalje predstavljati opasnost jer je plima već na rekordnom nivou za ovu godinu. Zapadnu obalu Australije godišnje zahvate tri do četiri ciklona zbog čega su mještani i Službe za vanredne situacije dobro pripremljeni za oluju. U Australiji evakuacija oko 2.000 ljudi zbog ciklona