06/25/2019 09:01 AM
Meksiko uputio 15.000 policajaca i vojnika na granicu sa SAD zbog migranata
Meksiko je uputio 15.000 policajaca i vojnika na granicu sa SAD na osnovu bilateralnog sporazuma o sprečavanju imigracije, izjavio je večeras meksički ministar odbrane Luis Krezensio Sandoval. "Rasporedili smo ukupno 15.000 ljudi iz vojske i Nacionalne garde na severu zemlje", rekao je Sandoval na zajedničkoj konferenciji s meksičkim predsednikom Andresom Manuelom Lopesom. Sandoval je rekao da je 6.500 ljudi poslato na granicu sa Gvatemalom, kako bi se sprečio prolazak nekoliko hiljada migranata iz centralne Amerike. Američki predsednik Donald Tramp je krajem maja zapretio carinom na uvoz svih meksičkih proizvoda ako ta zemlja ne spreči dolazak migranata. Dve zemlje su 7. juna postigle dogovor o tome.
06/25/2019 08:38 AM
Iran: Tramp zatvorio put diplomatije
Iran je danas saopštio da su SAD uvođenjem novih sankcija najvišim iranskim zvaničnicima odlučile da "za stalno" zatvore diplomatski put između Vašingtona i Teherana. "Uvođenje beskorisnih sankcija iranskom vrhovnom lideru i šefu diplomatije predstavlja stalno zatvaranje puta diplomatije s Trampovom (američkog predsednika Donalda) na sve spremnom vladom. Trampova vlada je na putu da uništi sve međunarodne mehanizme namenjene očuvanju svetskog mira i bezbednosti", naveo je na Tviteru Abas Musavi, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova. Iran i SAD nemaju diplomatske odnose od 1980. godine. SAD su juče objavile nove "oštre" sankcije, a na meti su se našli i vrhovni iranski lider, ajatolah Ali Hamnei, i više komandanata elitne Revolucionarne garde. Tramp, koji optužuje Iran da želi da napravi nuklearno oružje i da je "sponzor terorizma", potpisao je ukaz koji bi trebalo da spreči "vrhovnog vođu, njegov tim i druge iz njegovog bliskog okruženja da pristupe osnovnim finansijskim sredstvima". Trump: Odustao sam od napada na Iran zbog ljudskih žrtava Američki ministar finansija Stiven Mnučin je najavio je da će se "ove nedelje" na listi sankcionisanih naći i iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif. Mnučin je izjavio da će SAD zamrznuti "milijarde dolara". Iran je odgovorio u UN, pozivajući Vašington da prekine "vojni avanturizam" i "ekonomski rat" uz ocenu da nema pogodne "klime" za razgovore sa SAD.
06/25/2019 08:20 AM
Rusiji omogućen povratak u Savet Evrope
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je tokom noći dokument kojim se omogućava povratak Rusije u to telo, čime bi se okončala petogodišnja kriza u odnosima s Moskvom. Posle četiri sata žučne rasprave i skoro pet sati glasanja o amandmanima, 118 delegata PSSE je, na veliko nezadovoljstvo Ukrajine, prihvatilo da se ruska delegacija od danas vrati u PSSE. Rusija će tako sutra moći da učestvuje u izboru generalnog sekretara Saveta Evrope, panevropske organizacije za zaštitu ljudskih prava. Protiv povratka Rusije su glasala 62 delegata dok je 10 bilo uzdržano. PSSE je jedan od organa Saveta Evrope i u njemu sede delegacije parlamenata 47 država članica. Ona nema moć da daje obavezujuće naloge ali može da daje preporuke i da od nacionalnih vlada zahteva da polože račune o ljudskim pravim pravima i demokratiji. Od 2014. je i arena sukoba Ukrajine i Rusije. Nakon što je Rusija 2014. pripojila Krim, ruskim predstavnicima u PSSE je oduzeto pravo glasa. Moskva je odgovorila najpre bojkotom PSSE a zatim, od 2017, i prestankom plaćanja godišnjeg doprinosa budžetu Saveta Evrope. U želji da obezbedi da ne bude novih sankcija Moskva je zapretila i istupanjem iz Saveta Evrope, što bi bio prvi takav slučaj ikada. Takodje, ruski gradjani u tom slučaju više ne bi mogli da se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava, sudskom ogranku Saveta Evrope. Takvu ekstremnu mogućnost je većina zemalja želela da izbegne, iako neke, poput Ukrajine, baltičkih država i Velike Britanije, smatraju da je otvaranje vrata Rusiji prva pukotina u zapadnim sankcijama Moskvi uvedenim posle pripajanja Krima. Usvojeni tekst izuzetno dozvoljava državi članici da pošalje delegaciju u toku godine i isključuje mogućnost da joj bude oduzeto pravo glasa.
06/24/2019 08:26 PM
Jasmina Curić nova predsednica Bošnjačkog nacionalnog vijeća 
Glasovima većine danas je razrešen dosadašnji predsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV) Esad Džudžo, a na to mesto izabrana je doktorka agronomije i univerzitetska profesorica Jasmina Curić, sa liste “Samoopredjeljenje”. Curićeva je obećala da će raditi u interesu građana Sandžaka, posebno Bošnjaka. “Izbor za predsednicu velika čast i obaveza, jer je BNV najveće političko i predstavničko telo Bošnjaka. Zahvaljujem predlagaču i većnicima koji su mi glasovima dali poverenje, a sve Bošnjake pozivam da zajednički radimo na istim ciljevima. Radiću u interesu građana Sandžaka, posebno Bošnjaka, poštujući izbornu volju, a sve u pravcu boljeg pravno i ekonomski sigurnijeg života građana Sandžaka”, poručila je  Curićeva. Za smenu dosadašnjeg predsednika, kao i izbor Curić i četiri potpredsednika glasalo je 18 većnika sa listi “Samoopredjeljenje” i “Vakat je”, dok su članovi “Matice bošnjačke” bili uzdržani. Potpredsednik BNV i predstavnik liste “Vakat je” Esad Rahić naglasio je da su većnici sa te liste glasali za Džudžovu smenu jer je o toj poziciji odlučivalo “Samoopredjeljenje” kojem, kao većinskom partneru, pripada to mesto. On nije želeo da odgovori da li većnici te liste podržavaju zahtev da Sandžak dobije specijalni status, već je pročitao vitalne principe koje su dostavili koalicionim partnerima na usaglašavanje. Većnik “Matice bošnjačke” Jahja Fehratović rekao je da nije u redu što je sednica održana bez dosadašnjeg predsednika Džudža, koji nije imao priliku, kako je rekao, da obrazloži svoju ostavku. “Nova predsednica nema dodirnih tačaka sa ingerencijama BNV, ona je doktor poljoprivrednih nauka, a poljoprivreda nije u ingerencijama Veća, već obrazovanje, kultura, informisanje i službena upotreba jezika. Ne verujemo da će ova većina dugo potrajati, a mi ćemo pratiti šta se radi, opravdaćemo svoje mandate i pokušati da napravimo korist za Bošnjake”, rekao je Fehratović. Glasovima svih većnika usvojena je i odluka da 28. septembar bude proglašen za Dan Bošnjaka i obeležavaće se kao nacionalni blagdan Bošnjaka u Srbiji. Nakon poslednjih izbora za savete nacionalnih manjina u Srbiji, u novembru 2018. godine, većinu u BNV formirale su liste “Samoopredeljenje“ (14 većnika) i “Vakat“ je (8 većnika), dok je lista “Matica Bošnjaka“ (13 većnika) ostala u opoziciji. Nosilac liste Samoopredeljenje bio je Sulejman Ugljanin, lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka i nekadašnji ministar bez portferlja, koji je tu funkciju obavljao od 2008. do 2014. godine, dok je listu "Vakat je - prof. dr Sait Kačapor" podržala partija Rasima Ljajića, vicepremijera u Vladi Srbije, te ministra trgovine, turizma i telekomunikacija. Opoziciona "Matica bošnjačka - akademik Muamer Zukorlić", je lista aktuelnog narodnog poslanika i nekadašnjeg muftije Islamske zajednice u Srbiji.    
06/24/2019 07:40 PM
Ruski vojni avion sletio u Venecuelu
Ruski vojni avio sletio je u ponedeljak na aerodrom u Venecueli, saopštili su svjedoci Reutersu, tri mjeseca nakon što je sčićan dolazak izazvao 'rat riječima' između Washingtona i Moskve. Dva aviona ruskih vojnih snaga sletili su u martu u Venecuelu sa zvaničnicima ruske odbrane i 100 specijalaca, navodeći Sjedinjene Države da optuže Rusiju za 'nepromišljenu ekskalaciju' situacije u ovoj južnoameričkoj državi. Američki predsjednik Donald Trump naredio je Rusiji da ukloni sve trupe iz Venecuele, dok je s druge strane, rusko ministarstvo tvrdilo da su avioni nosili specijalce koji su servisirali ugovore o prodaji oružja.  
06/24/2019 07:27 PM
Biden: Trumpova strategija reizbora se oslanja na osudu imigranata
Bivši američki potpredsjednik i jedan od potencijalnih kandidata Demokratske stranke za nominaciju na američkim predsjedničkim izborima 2020. godine, Joe Biden, zatražio je u ponedeljak da se 'Dreamer' imigrantima, odnosno djeci koja su u Sjedinjene Države ušla ilegalno, omogući državljanstvo.  Biden je rekao da predloženi zid američkog predsjednika Donalda Trumpa duž granice Sjedinjenih Država sa Meksikom neće spriječiti ulazak droga u zemlju, niti će obuzdati ilegalnu imigraciju. "Trumpova strategija reizbora oslanja se na osudu imigranata kako bi osigurao političke bodove dok provodi politike koje osiguravaju tražiocima azila i izbjeglicama da dolaze na naše granice", napisao je Biden u tekstu za Miami Herald novine.  Prema Bidenovim riječima, većina slučajeva ilegalne imigracije su ustvari pojedinci čije su vize istekle.  "Imperativ je da osiguramo naše granice, ali 'izgradimo zid' je slogan koji nema veze sa stvarnošću", rekao je Biden. Biden nije ponudio pojedinosti svoje ideje o davanju državljanstva ilegalnim imigrantima koji su u zemlju ušli dok su još bili djeca, no napisao je da su Sjedinjene Države 'nacija zakona i nacija imigranata'.   
06/24/2019 07:02 PM
Masovni protesti Palestinaca protiv američkog bliskoistočnog plana
Palestinci su u ponedjeljak palili portrete američkog predsjednika Donalda Trumpa dok su protestirali u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali pod izraelskom okupacijom, protiv američkih planova za održavanje konferencije o njihovoj ekonomiji, u Bahreinu.   Brojne palestinske poslovne grupe saopćile su da će bojkotovati konferenciju koja će biti održana 25. i 26. juna, skup koji će biti dio dugo očekivanog izraelsko-palestinskog mirovnog plana koji je sačinio Trumpov savjetnik i zet Jared Kushner.   "Dole Bahrein, dole Trump, dole konferencija u Manami", uzvikivala je masa u Gazi. Neki su palili velike slike Trumpa na kojima je pisalo: "Sporazum đavola".   Kushner je izjavio Reutersu u subotu da će plan stvoriti milione novih radnih mjesta, prepoloviti siromaštvo među Palestincima i udvostručiti  palestinski BDP.   Stotine Palestinaca marširalo je glavnim trgovima Ramallaha na Zapadnoj obali, mašući slikama u znak podrške predsjedniku Mahmoudu Abbasu, a čije  vlasti imaju limitiranu saomupravu na okupiranoj teritoriji.   Demonstranti su palili slike i Trumpa i bahreinskog krlja Hamada bin Ise Al Khalife.   Bahreinskoj konferenciji prisustvovat će predstavnici arapskih zaliviskih zemalja, kao i Jordana i Egipta. Očekuje se da Izrael pošalje poslovnu delegaciju, ali ne i vladine zvaničnike.     Palestinski čelnici danas su ponovili poziv za bojkot konferencije.   "Ta konferencija jednostavno je političko pokriće za širenje naselja i legitimiziranje okupacije", izjavio je palestinski premijer Mohammad Shtayyeh novinarima uoči sastanka vlade, prenosi Reuters. 
06/24/2019 06:20 PM
Tramp potvrdio uvođenje novih sankcija Iranu
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da uvodi nove sankcije protiv Irana, koje će se odnositi i na kancelariju vrhovnog vođe te zemlje Ali Khameneija, prenosi BBC. Khamenei, najviši iranski autoritet, izdvojen je zato što je "u konačnici bio odgovoran za neprijateljsko ponašanje režima". Tramp je rekao da su dodatne sankcije odgovor na obaranje američkog drona i "mnoge druge stvari". On je dodao da će "nastaviti da povećava pritisak na Teheran", rekavši "da Iran nikada neće imati nuklearno oružje". Tenzije između dve zemlje su se povećavale poslednjih nedelja. Američki mediji su u subotu preneli da su SAD pokrenule hakerske napade na iranske sisteme za lansiranje projektila i špijunsku mrežu, dva dana nakon što je Iran 20. juna oborio američki dron. Predsednik SAD Donald Tramp je posle obaranja drona u poslednjem trenutku povukao naređenje o udarima na Iran i umesto toga odobrio kontramere u vidu hakerskih napada, pisali su tada mediji. Američko ministarstvo odbrane nije komentarisalo te navode.  
06/24/2019 05:40 PM
Makron: Tramp treba da razjasni svoj stav o Evropi
Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je danas da njegov američki kolega Donald Tramp, koji sve više kritikuje Evropsku uniju (EU), treba da "razjasni svoj stav" o EU. "Postoji nekoliko nejasnoća, posebno o Trampovom stavu o Bregzitu i činjenici da promoviše tvrd Bregzit", rekao je Makron u intervjuu na engleskom za američki časopis Njujorker (New Yorker), prenosi Beta. "Mislim da treba da razjasni svoj stav prema Evropi", dodao je francuski predsednik. Makron je o evropskim izborima na kojima je njegova stranka Republika u pokretu dobila manje glasova od ekstremno desničarskog Nacionalnog okupljanja, rekao da je dobro što koalicija ekstremne desnice nije dobila većinu u Evropskom parlamentu. Prema njegovim rečima, to je jedna od dobrih strana evropskih izbora mada smatra da su ekstremno desničarske stranke imale pomoć iz inostranstva. Makron je rekao da ne smatra da je Tramp iza toga već Stiv Benon, bivši savetnik Bele kuće za kojeg je pre nekoliko nedelja rekao da radi na "raskrinkavanju Evrope". Tramp je, sa svoje strane, proteklog vikenda rekao za američku televiziju En Bi Si (NBC) da ne zna šta će sa Evropom odgovarajući na pitanje o evropskim naporima da opstane međunarodni sporazum o iranskom nuklearnom programu iz kojeg su SAD istupile. "Veoma smo velikodušni prema Evropi. Brinemo se o njoj. Trošimo ogroman novac za NATO, a već dugo nas koristi i kad je u pitanju trgovinska razmena", rekao je Tramp.
06/24/2019 04:40 PM
Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović oslobođeni otpužbi za oružanu pobunu
Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je nekadašnje komandante Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka poznatog kao Legija, Zvezdana Jovanovića, Veselina Lečića, Miću Petrakovića, Dragoslava Krsmanovića, Dragišu Radića i Vladimira Potića optužbi da su izvršili krivično delo oružana pobuna novembra 2001. godine. To je objavljeno na internet stranici suda. Milorad Ulemek Legija, nekadašnji lider JSO, poznate pod imenom "Crvene beretke", služi kaznu od 40 godina zatvora za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine. Kao izvršilac ubistva na kaznu jednakog trajanja osuđen je i pripadnik JSO Zvezdan Jovanović. Ostali pobrojani su takođe nekadašnji pripadnici JSO koja je raspuštena u vreme policijske akcije "Sablja", sprovedene nakon ubistva Đinđića. Pobuna JSO, od 9. do 17. novembra 2001. godine, okončana je dogovorom koji je sa pripadnicima te formacije u njihovoj bazi u Kuli postigao Zoran Đinđić. Đinđić je od strane pripadnika ove formacije ubijen ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu godinu i četiri meseca kasnije. Apelacioni sud, odlukom od 14. juna, a koja je danas (deset dana kasnije) objavljena, ustanovio je da odbija kao neosnovanu žalbu Tužioca za organizovani kriminal, te da potvrđuje prvostepenu presudu iz jula 2018. kojom su pripadnici JSO već bili oslobođeni optužbi za krivično delo oružane pobune. "Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo oružana pobuna, s obzirom na to da izvedenim dokazima u toku ovog krivičnog postupka nije utvrđeno da su okrivljeni učinili ovo krivično delo", stoji u odluci koju je donelo petočlano sudsko veće na čelu sa sudijom Milimirom Lukićem. Precizira se da nisu obezbeđni dokazi da je okrivljeni "Milorad Ulemek imao faktičku vlast i neograničeni uticaj na pripadnike Jedinice za specijalne operacije i da je zajedno sa sada pokojnim Dušanom Spasojevićem (pripadnik takozvanog "Zemunskog klana" ubijen u policijskoj akciji 2003. godine prim.red.) organizovao oružanu pobunu pripadnika Jedinice za specijalne operacije, u nameri da se ugrozi ustavno uređenje i bezbednost države". Apelacioni sud je kao pravilne opisao ocene prvostepenog suda da "nema dokaza kojima bi se potkrepila tvrdnja optužbe da su pripadnici operativnog sastava Jedinice za specijalne operacije bili spremni da, u ostvarivanju ciljeva oružane pobune, upotrebe vatreno oružje kojim su bili zaduženi kao pripadnici Jednice i koje su nosili prilikom izlaska iz centra u Kuli." Prema oceni Apelacionog suda nije dokazana namera da se ugroze ustavno uređenje i bezbednost države, izazove pad Vlade postavljanjem političkih zahteva za smenu tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, načelnika i zamenika načelnika resora Državne bezbednosti Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, kao i da se spreči donošenje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. "Na mestu ministra unutrašnjih poslova ostao je i dalje Dušan Mihajlović, a Zakon o saradnji SRJ (Savezne Republike Jugoslavije) sa međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, donet je u aprilu 2002. godine", stoji u presudi Apelacionog suda. U prilog tome da zahtevi iz žalbe ne stoje navodi se i "ponašanje vrha državne vlasti, te njihove reakcije, odnosno odsustvo reakcije na događaje koje su predmet optužbe". "Vlada Republike Srbije nije proglasila vanredno stanje, što bi, ukoliko je u pitanju oružana pobuna bio logičan sled stvari, a službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost", stoji u presudi. U obrazloženju se dalje podseća da su neki od nosilaca vrha bezbednosti službi u to vreme otišli na put, odmor ili slično, te da nije postojala bojazan da će doći do nasilnog preuzimanja vlasti. Sud nabraja događaje u koje su početkom dvehiljaditih bili uključeni pripadnici JSO, poput hapšenja haških optuženika braće Predraga i Nenada Banovića (novembra 2001.), zatim obeležavanja slave JSO (novembar 2001.), kao i koncerta "jedne muzičke grupe" iz 2002. godine u Kuli, čemu su prisustvovali državni funkcioneri. Dodaje se da su nakon pobune pripadnici JSO bili nagrađeni sabljama, mačevima i pištoljima, upravo od strane Vlade Srbije: "Vlada Srbije nikada nije onakvo ponašanje procesuirala, niti je okarakterisala kao oružanu pobunu, odnosno ovde okrivljeni, kao pripadnici Jednice za specijalne operacije, nisu bili čak ni disciplinski kažnjeni", zaključuje Apelacioni sud u obrazloženju odluke kojom bivše pripadnike JSO oslobađa odgovornosti za događaje od pre osamnaest godina. Tri pitanja Đinđićeve sestre o oslobađanju 'Crvenih beretki' Suđenje za pobunu "Crvenih beretki": Istina na čekanju Žarko Korać: Zlokobna poruka "Apelacioni sud je učinio ono što se moglo očekivati", kaže u komentaru odluke o pobuni "Crvenih beretki" Žarko Korać, vicepremijer u Đinđićevoj vladi, a kasnije i šef tima koji je istraživao propuste u radu obezbeđenja ubijenog premijera. "To nije bio nikakav štrajk, već klasična pobuna", ponavlja Korać ocenu koju je izneo i tokom prvostepenog procesa na kome se pojavio kao svedok Tužilaštva. "Odluka Apelacionog suda se mogla očekivati zato što je stvorena cela društvena atmosfera da su ljudi koji su to učinili neka vrsta heroja. Setimo se posete njima u zatvoru od strane Vojislava Šešelja (lider radikala, haški osuđenik, trenutno poslanik u Skupštini Srbije prim.red.). Setite se ogromnog broja tekstova u tabloidima o tome da je Zoran Đinđić izdajnik. U toj društvenoj atmosferi Apelacioni sud je uradio samo očekivano. Srbija tone dublje, a ovom presudom se šalje jedna jako zlokobna poruka i za vlast. To znači da svaka vojna jedinica koja izađe sa oružjem i oklopnim vozilima i blokira auto-put biće oslobođena u budućnosti. Neka oni koji su na vlasti dobro razmisle šta im je poručeno današnjom presudom", kaže Korać za RSE. Podsećamo, krivičnom prijavom bio je obuhvaćen i bivši jugoslovenski predsednik, kasnije premijer Srbije, Vojislav Koštunica. Ali, on se nikada nije pojavio na listi svedoka. Na Koštuničinu ulogu u stvaranju atmosfere u društvu u kojoj je pobuna "Crvenih beretki" bila moguća, podseća Korać: "Tada je Vojislav Koštunica dao verovatno najsramniju izjavu svoje političke karijere, da svako štrajkuje u onome što je karakteristično za njegov posao, pa kada štrajkuje oružana jedinica Državne bezbednosti ona štrajkuje u uniformama i sa oružjem. Naravno, nikada nije dovršeno pitanje odgovornosti za čitavu atmosferu u društvu. Dakle, mi nikada nismo dobili punu istinu do kraja", kaže Korać. Vodi li istraga o pobuni JSO do naručilaca ubistva Đinđića Miloš Vasić: Skandalozna odluka Novinar Miloš Vasić se takođe osvrnuo na izjavu Vojislava Koštunice nakon pobune JSO.  "Pa Vojislavu Koštunici je bilo milo oko srca kad ih je video, jer sve što je bilo protiv Zorana Đinđića i njegove Vlade je Koštunici savršeno odgovaralo. Ali i on je bio lakomislen, kao uostalom i tadašnja Vlada", smatra Vasić.   Upitan da li se odlukom Apelacionog suda stavlja tačka na priču o političkoj pozadini atentata na premijera Đinđića,Vasić kaže: "Politička pozadina je odavno ostavljena po strani." To po njegovom mišljenju potvrđuje i činjenica da odluka Apelacionog suda dolazi osamnaest godina nakon pobune JSO jer, kako ističe Vasić, "takve stvari ako se ne reše odmah, neće se rešiti više nikad, kao što vidimo". Vasić, koji je autor knjige "Atentat na Zorana Đinđića", odluku Apelacionog suda ocenjuje kao "skandaloznu". "Zato što je reč o krivičnom delu koje je apsolutno očigledno i savršeno dokazano. Oni su ljudi izašli na ulicu naoružani, zahtevali određene političke ustupke. A tadašnja vlast – u tome je problem, nije imala dovoljno građanske hrabrosti da se tome odmah suprotstavi kako je trebalo. Onda je to dovelo do atentata na premijera Đinđića", navodi Vasić.
06/24/2019 04:34 PM
Skupština Kosova usvojila izveštaj komisije o deportaciji turskih državljana
Skupština Kosova je na vanrednoj sednici u ponedeljak usvojila izveštaj parlamentarne istražne komisije o deportaciji šest turskih državljana u martu 2018. godine. Njih petoro su bili radnici "Mehmet Akif" škola koje su bliske pokretu "Hizmet" bivšeg turskog imama Fetulaha Gulena koga Turska optužuje za neuspeli puč 2016. godine. Ovaj izveštaj je ustanovio da je prilikom njihovog hapšenja i deportacije počinjen 31 zakonski prekršaj, da su dve glavne kosovske bezbednosne institucije, Kosovska obaveštajna agencija i Policija Kosova, počinile najveće prekršaje, uhapsile turske državljane koji su legalno boravili na Kosovu, i potom ih predale jednoj stranoj službi koja je izvršila nezakonsku ekstradiciju. Priština: Ustanovljen 31 prekršaj prilikom deportacije turskih državljana I pored brojnih kritika tokom rasprave poslanika Demokratske partije Kosova i parlamentarne grupe 6+ koja okuplja manjinske poslanike iz nesrpske zajednice, kao što su oni iz turske, bošnjačke i romske, izveštaj je usvojen sa 59 glasova za, 2 protiv, i četiri uzdržana. Nakon deportacije turskih državljana, predsednik Kosova Hašim Tači tada je rekao da je njihovo nezakonito delovanje predstavljalo rizik po nacionalnu bezbednost Kosova. Član komisije Driton Seljmanaj je rekao da iako ne postoje dokazi da je naredbu izdao Tači, odgovornost je na njemu. On je takođe dodao da je komisija tokom ispitivanja naišla na oprečne izjave bivšeg šefa policije a sada šefa obaveštajaca Špenda Mađunija, i bivšeg šefa obaveštajaca Dritona Gašija. Traži se odgovornost zbog deportacija turskih državljana sa Kosova
06/24/2019 04:17 PM
Nikola Jovanović: Policija me privela, a jedan policajac vređao
Potpredsednik opozicione Narodne stranke i šef odbornika Saveza za Srbiju (SzS) u Skupštini Beograda Nikola Jovanović ocenio je da policijska akcija u kojoj je jutros priveden predstavlja "udar" na njegovu porodicu. Dodao je da je proces koji protiv njega vodi tužilaštvo u Pančevu, zbog navodnog napada na odbornika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) iz tog grada Ivana Tešića, montiran. Jovanović je na konferenciji za novinare naveo da je prijavu protiv njega podneo "vojnik" funkcionera SNS-a Branka Malovića koji je kako je naveo, "organizator batinaških odreda naprednjaka, posebno uoči lokalnih izbora". "Jutros pre 6 časova policajci su došli na vrata stana u kom živim sa porodicom ali mi nisu uručili poziv tužilaštva u Pančevu već su me najpre priveli u policijsku stanicu u Zemunu pa u '29. novembar' (sedište beogradske policije prim.red.) gde me je vređao jedan od policajaca. Potom se me stavili u 'maricu' kojom sam odveden na hitno saslušanje u Pančevo", kazao je Jovanović, funcioner stranke na čijem je čelu nekadašnji šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić. Navodeći da tabloidi "bliski režimu već konstruišu priču" da se nije javljao na pozive tužilaštva, Jovanović je rekao da je u momentu kada je saznao da ga traže na adresi na kojoj je prijavljen, pozvao tužilaštvo u Pančevu, pružio informacije o adresi na kojoj živi sa porodicom i "momentalno" izrazio spremnost da u bilo kom trenutku da izjavu u vezi navodnog napada na odbornika SNS-a. "Ima možda mesec dana kako sam razgovarao sa zamenikom tužioca kome sam ponudio da istog momenta dodjem u Pančevo i dam iskaz. Priča da se nisam odazivao na pozive tužilaštva ukazuje na opasnu prirodu režima", ocenio je Jovanović. Predsedavajući SzS Janko Veselinović ocenio je da privođenje Nikole Jovanovića predstavlja "nastavak pritiska režima na političke neistomišljenike" i pokušaj da se oni zaplaše. "Od pokušaja ubistva Borka Stefanovića (lider Levice Srbije, pretučen prošle godine u Kruševcu prim.red.) u Srbiji je pretučeno 11 ljudi zbog neslaganja sa režimom a niko nije procesuiran za te napade, niko nije u zatvoru zbog toga. U Nišu je tokom vikenda nožem izboden student Uroš Janjić jer je nosio majicu sa natpisom `antifašizam` a Jovo Bakić (profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu prim.red.) je priveden samo zato što je stvari nazvao pravim imenom", kazao je Veselinović.
06/24/2019 03:42 PM
Predsednik SO Subotice: Ispravljanje nepravde prema Danilu Kišu
Dodeljivanjem titule počasnog građanina Subotice Danilu Kišu, donosioci odluke u Skupštini grada smatrali su da se time ispravlja nepravda prema velikom piscu, i to na trideset godina od njegove smrti. To navodi predsednik Skupštine opštine Subotica Tivadar Bunford u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE). Kiš je rođen 1935. godine Subotici, na severu Srbije nedaleko od granice sa Mađarskom. Brojne javne ličnosti potpisale peticiju protiv zloupotrebe Kišovog imena “Skupština je na poslednjoj sednici sa velikim zadovoljstvom i bez ijednog glasa protiv ili uzdržanog prihvatila predlog gradonačelnika i dodelila za istakntuo i trajno životno delo zvanje Počasni građanin posthumno Danilu Kišu. Lik i delo Danila Kiša predstvaljaju univerzalnu, kosmpolitsku vrednost koja kao takva ne zaslužuje da bude stavljena u drugačiji kontekst. Ni predlagač niti donosioci odluke u svom činjenju nisu se rukovodili ličnim već javnim interesom, smatrajući da na taj način ispravljaju nepravdu i na neki način u godini kada se navršava trideset godina od njegove smrti vraćaju dug Danilu Kišu, rođenom Subotičaninu“, navodi Bunford u saopštenju koje je prosleđeno RSE. To je i prva zvanična reakcija nakon što je više od 160 istaknutih javnih ličnosti, podržalo zahtev Mirjane Miočinović, teatrološkinje i Kišove prve supruge, te nosioca autorskih parva na Kišova dela, da vlasti u Subotici povuku odluku o posthumnom dodeljivanju zvanja počasnog građanina. Kako se navodi u peticiji, potpisnici smatraju da je „neprimereno i neprihvatljivo" donošenje ove odluke na predlog gradonačelnika Subotice Bogdana Labana, „koji svojim delovanjem nije pokazao da razume i prihvata niti umetničke niti moralne kvalitete Kišovog književnog dela". Bogdan Laban je široj javnosti postao poznat posebno nakon incidenta iz 2017. godine, kada je šamarao i žestoko vređao jednog od svojih stranačkih kolega, o čemu postoji i audio zapis.    
06/24/2019 03:40 PM
Komšić zatražio izvinjenje zbog Dačićevog negiranja zločina u Prijedoru  
Član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić osudio je izjavu ministra vanjskih poslova Republike Srbije Ivice Dačića koji je negirao postojanje logora u Prijedoru, kao i zločine ubistava i mučenja koja su izvršena tokom počinjenog udruženog zločinačkog poduhvata i genocida nad bošnjačkim i hrvatskim stanovništvom općine Prijedor, javila je agencija Fena.    Komšić je kazao da su logori Omarska, Keratern, Tronopolje i druga stratišta bili najveće tvornice smrti nakon Drugog svjetskog rata, te da o razmjerima zločina koji su počinjeni u Prijedoru najbolje govore relevantne presude Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju.   On je podsjetio da su pred tim sudom upravo zbog zločina počinjenih u logorima Omarska, Keratern i Trnopolje osuđeni Duško Tadić, Milomir Stakić, Zoran Žigić, Mlađo Radić, Duško Sikircica, Miroslav Kvočka, Željko Mejakić, Darko Mrđa i drugi.   "Nepoštivanje osnovnih postulata međunarodnog prava potpuno diskvalificira Ivicu Dačića od poslova ministra vanjskih poslova Republike Srbije", stav je Komšića.   Istaknuo je da je barbarskim činom negiranja zločina u prijedorskim koncentracionim logorima i nepoštivanjem pravomoćnih presuda međunarodnog suda, Dačić za jedan korak udaljio Srbiju od civiliziranog svijeta, i na najgrublji način uvrijedio sve žrtve miloševićevsko-četničkog projekta uništenja BiH.   "S takvima ne možemo niti ćemo ikada, jer ne uvažavaju presude međunarodnih sudova, tražiti takozvani zajednički imenitelj o dešavanjima iz devedesetih", kazao je Komšić.   Stoga je zatražio kao član Predsjedništva BiH od Vlade i predsjednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da odmah upute izvinjenje porodicama žrtava zbog ovog neciviliziranog čina.   "U protivnom, može se samo smatrati da je aktuelna i zvanična politika Republike Srbije na tragu iste one politike koja je dovela do genocida i drugih najtežih oblika ratnih zločina", zaključio je Komšić u saopćenju Predsjedništva BiH.