10/18/2018 06:01 PM
Starbaks prodaje prodavnice u Evropi
Lanac kafića Starbaks (Starbucks) restrukturiraće svoje poslovanje u Evropi posle nekoliko godina slabije prodaje. Kompanija sa sedištem u Sijetlu prodaće 83 prodavnice koje ima u Francuskoj, Holandiji, Belgiji i Luksemburgu svom dugogodišnjem partneru Alsei. Alsea će takodje preuzeti poslovanje u 117 Starbaksovih lokacija u zemljama gde ima franšize. Alsea, sa sedištem u gradu Meksiko, već kontroliše više od 900 Starbaksovih radnji u Meksiku i Južnoj Americi. Dogovor je sličan onom koji je Starbaks postigao 2016. kada je prodao svoje prodavnice u Nemačkoj. Starbaks planira da zatvori kancelarije u Amsterdamu i konsoliduje svoje evropsko sedište u Londonu. To će uticati na 186 zaposlenih koji će biti ohrabreni da se prijave za posao u Londonu. Starbaks će zadržati pržionicu u Holandiji koja zapošljava 80 ljudi.
10/18/2018 05:24 PM
U Španiju u ovoj godini stiglo 48.700 migranata
Skoro 48.700 migranata stiglo je do sada u Španiju, što je 154 posto više nego prošle godine, navodi špansko Ministarstvo unutarnjih poslova. Do 15. oktobra je 48.669 migranata došlo na špansku teritoriju, što je više od ukupnog broja migranata u 2015., 2016. i 2017. godini, navodi ministarstvo. Većina migranata, njih 43.467 stigla jenakon što je prešla more u gumenim čamcima, što je 206 posto više nego u prvih devet i po mjeseci prošle godine. Ministarstvo precizira da je 41.646 migranata, ili 95,8 posto, stiglonakon prelaska Sredozemnog mora na špansko kopno ili na Balearska ostrva. U navedenom periodu je 959 migranata rizikovalo da Atlantskim okeanom dođe do Kanarskih ostrva na zapadnoj obali Afrike, a 862 migranta su stigla u dvije španske enklave sjeverne Afrike - Melilla i Ceuta. Još 5.202 migranta su prešli u Ceutu i Melillu kopnom, a većina njih prelazi penjući se i preskačući duplu šest metara visoku graničnu ogradu, koja je zaštićena bodljikavom žicom. Španija prihvata izbeglice, Evropa prebacuje odgovornost U izvještaju Međunarodne organizacije za migracije, se navodi da je u ovoj godini Španija postala vodeća destinacija u Evropi za migrante i izbjeglice, prevazišavši Grčku i Italiju. Španske pomorske službe spasile su tokom vikenda skoro 1.500 ljudi koji su pokušali da pređu Sredozemno more iz Sjeverne Afrike, prenosi Xinhua.
10/18/2018 05:15 PM
FHP: Nerazumno predugo trajanje suđenja za Lovas
Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenio je danas da je nerazumno dugo trajanje sudskog postupka za zločin koji je počinjen u selu Lovas u Hrvatskoj, kada je tokom oktobra i novembra 1991. godine ubijeno oko 70 meštana Lovasa, uglavnom hrvatske nacionalnosti. FHP je povodom obeležavanja 27. godišnjice zločina u Lovasu saopštio da je dugo trajanje postupka kod "porodica žrtava stvorilo nepoverenje u institucije Srbije da će im one ikada omogućiti ostvarivanje pravde za patnje koje su preživele". "Za ovaj zločin se pred domaćim sudom već više od deset godina vodi krivični postupak, koji do danas nije pravosnažno okončan", upozorio je FHP. Naredjenjem komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske narodne armije (JNA) Dušana Lončara, JNA je 10. oktobra 1991. godine započela artiljerijski napad na Lovas. U narednih mesec dana, do sredine novembra 1991. godine, pripadnici srpskih snaga, uključujući pripadnike civilnih vlasti, teritorijalne odbrane (TO), milicije Tovarnika i dobrovoljačke jedinice "Dušan Silni", na različitim mestima u selu ubili su oko 70 meštana Lovasa, naveo je FHP. Dodaje se da je najmasovni zločin počinjen na današnji dan, 18. oktobra 1991. godine, kada su pripadnici TO i jedinice "Dušan Silni", koristeći ih kao živi štit, naterali 51 meštanina Lovasa da očiste lokalno polje od mina koje je JNA prethodno postavila. Od eksplozije mina stradalo je oko 20 meštana, dok je većina bila ranjena. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je 2007. godine podiglo optužnicu protiv 14 lica za ubistvo 69 meštana Lovasa. Danas, 11 godina posle, broj žrtava je smanjen na 28, jer su u međuvremenu petorica optuženih preminula. "Nerazumno dugo trajanje prvostepenog postupka u predmetu Lovas je dovelo do toga da su u tom periodu petorica optuženih preminula, a broj žrtava obuhvaćenih optužnicom u značajnom broju je umanjen, čime je veliki broj članova porodica ubijenih ostao uskraćen za pravdu", upozorio je FHP. Ova organizacija je zatražila od institucija Srbije koje su nadležne za procesuiranje ratnih zločina, da "odgovornije pristupe procesuiranju, da ispunjavaju svoje zakonske obaveze i tako povrate poverenje žrtava".
10/18/2018 04:25 PM
Upozorenje EU Rimu zbog kršenja fiskalnih pravila
Lideri EU poslaće Italiji službeno pismo upozorenja zbog kršenja fiskalnih pravila u nacrtu budžeta za 2019. godinu, izjavio je neimenovani zvaničnik Unije. Evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja, poreze i carinu Pjer Moskovići predaće konsultativno pismo italijanskom ministru finansija Đovaniju Trii u Rimu. Zvaničnik EU izjavio je za Rojters da Evropska komisija od Italije očekuje da odgovori na pismo i po mogućnosti izmeni nacrt budžeta, pre preduzimanja daljih koraka. Italija nastavlja sa planiranjem budžeta, koji će povećati deficit te zemlje i povećati rizik od povećanja velikog državnog duga. Konsultativno pismo biće poslato i drugim zemljama evrozone, ali je samo kod Italije primetno ozbiljno odstupanje od fiskalnih ciljeva EU, rekao je zvaničnik. Italija će pismo primiti danas, dok će druge zemlje biti obaveštene sutra. Italijanska evroskeptična vlada je izazvala zabrinutost drugih zemalja kada je pre dve sedmice saopštila da planira da poveća budžetski deficit na 2,4 odsto bruto društvenog proizvoda u 2019-oj godini čime se krši dogovor postignut sa ostalim članicama evrozone. Moskovici: Predlog italijskog budžeta nije dobar za narod
10/18/2018 03:43 PM
Norveški ambasador: Izjava Skata nije agresivna
Ambasador Norveške u Srbiji Arne Bjernstad ocenio je danas u Beogradu da izjavu američkog ambasadora Kajla Skata da vlada Kosova "nije takozvana jer je reč o nezavisnoj državi" ne treba tumačiti kao agresivnu, već prihvatiti postojanje različitih perspektiva prema tom pitanju. "Važno je da ljudi u Srbiji razumeju da nije reč o agresiji SAD kada moj kolega (Skat) to izjavi. Radi se o drugačijoj perspektivi prema pitanju o kojem se Srbija i mnogi njeni partneri ne slažu duže od 10 godina", rekao je Bjernstad agenciji Beta u intervjuu koji će biti objavljen tokom vikenda. On je naveo da "u toj priči nema ničeg novog", da se na taj način skreće pažnja javnosti s mnogo važnijih pitanja, i dodao da je "pomalo iznenađen" da se to pitanje povremeno obnavlja u javnosti. Vulin osudio izjavu američkog ambasadora o Kosovu "Za SAD, Norvešku, Nemačku i mnoge druge zemlje, Kosovo je nezavisna i suverena država, to je bio smisao njegove izjave. Za Srbiju je Kosovo 'takozvana' država. To su stare činjenice, nisu nove", kazao je Bjernstad. Norveški ambasador je dodao da "nije reč o priznanju Kosova, već o priznanju bazične činjenice da postoji neslaganje o tom pitanju". "Ja znam, on zna, svi mi znamo šta Srbija misli, srpska vlada i mediji takođe odlično znaju šta Kajl Skat i moje kolege misle", rekao je Bjernstad. Naveo je da je Kosovo za Norvešku "država koja ispunjava sve zahteve da bude nezavisna i suverena" i ocenio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastupa "veoma pametno" kada kaže da umesto o porazima iz prošlosti treba razmišljati šta može da se učini za budućnost.
10/18/2018 03:38 PM
Avganistan: Ubijen policijski general
Avganistanski policijski general Abdul Razek preminio je danas nakon što je pogođen u leđa iz vatrenog oružja posle sastanka sa ostalim bezbednosnim zvaničnicima, saopštili su avganistanski i međunarodi zvaničnici. Najviši američki vojni oficir u Avganistanu general Skot Miler prisustvovao je sastanku, ali nije povređen, rekao je portparol NATO saveza. Odgovornost za ubistvo policijskog generala preuzeli su talibani. Oni su ranije zapretili da će pokušati da ometu izbore zakazane za subotu, 20. oktobar, i odbili ponudu o mirovnim pregovorima sa avganistanskim vlastima.
10/18/2018 03:28 PM
Putin: Masovno ubistvo na Krimu posledica globalizacije
Ruski predsednik Vladimir Putin danas je okrivio "globalizaciju" za napad u školi na Krimu, u kojem je jedan učenik ubio 20 ljudi i posle izvršio samoubistvo. "To je rezultat globalizacije. Na društvenim mrežama, na internetu. Vidimo da se stvorila čitava jedna zajednica. Sve je počelo tragičnim događajima u školama u SAD", rekao je Putin na forumu u Sočiju. On je istakao da nestabilni mladi ljudi stvaraju “lažne heroje za sebe”. “Ne proizvodimo zdrav (internet) sadržaj za mlade ljude... što dovodi do ovakvih tragedija”. Osamnestogodišnji učenik, koji je identifikovan kao Vladislav Rosljakov”, ubiio je u sredu najmanje 20 studenata u školi na Krimu a potom izvršio samoubistvo. Više od 40 lica je ranjeno u ovom napadu, koji je u lokalnim medijima nazvan “ruski Kolambajn” povodom masakra u istoimenoj školi u SAD 1999, prenosi AFP. Novi bilans napada na Krimu: Dvadeset mrtvih Vlasti su saopštile da rade na utvrđivanju motiva napada. Bivša devojka Rosljakova izjavila je za ruske medije da je ranije pominjao da će se osvetiti zbog, kako je naveo, zlostavljanja kojem je izložen u školi.  
10/18/2018 03:13 PM
Bajden: Tramp povlađuje autokratama i diktatorima
Bivši potpredsednik SAD Džo Bajden izjavio je danas da aktuelni predsednik Donald Tramp možda "ne zna šta radi" i da se mazi s diktatorima. Potencijalni kandidat demokrata za predsednika na izborima 2020. rekao je na televiziji Si-Bi-Es (CBS) da je zabrinut što Tramp "izgleda da ima ljubavnu aferu s autokratama" i da se "mazi" s diktatorima, među kojima su lideri Severne Koreje Kim Džong Un, Rusije Vladimir Putin i saudijska vladajuća porodica. Bajden rekao da Tramp "ili ne zna šta radi ili je apsolutno izokrenuo" američko liderstvo u svetu. Saradnici u Beloj kuči su naznačili da Tramp ne kritikuje određene lidere javno, ali da je spreman da iza zatvorenih vrata prenese oštru poruku. Bajden je rekao da se nada da demokrate neće pokrenuti Trampov impičment (postulak opoziva) ako preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom Kongresa. "Ne mislim da sada postoji osnova za to", rekao je on.
10/18/2018 02:01 PM
Tramp zapretio Meksiku da će zatvoriti granicu
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će razmestitii trupe i zatvoriti južnu granicu ako Meksiko ne zaustavi velike grupe migranata koje se kreću ka Sjedinjenim američkim državama iz Gvatemale, Hondurasa i Salvadora. “Atak na našu zemlju na našim južnim granicama, uključujući kriminalne elemente i drogu, za mene su mnogo važniji kao predsednika nego trgovina ili USMCA (novi sporazum o trgovini između SAD, Kanade i Meksika). Nadajmo se da će Meksiko zaustaviti ovaj nalet na njegovoj severnoj granici. Sve je ovo greška demokrata zbog slabih zakona”, napisao je Tramp na Tviteru. Predsednik SAD je zapretio da će obustaviti regionalnu pomoć u trenutku kada nekoliko hiljada migranata iz Hondurasa pokušava da se preko Gvatemale i Meksika domognu Sjedinjenih američkih država, kako bi izbegli konstantno nasilje i siromaštvo koje pogađa ovu zemlju u Centralnoj Americi.  Tramp je u međuvremenu poslao državnog sekretara Majka Pompea u Meksiko gde bi u petak trebalo da se sastane sa predsednikom ove države Enrikom Penja Netom.  Tramp je ranije pretio da će duž granice sa Meksikom podići zid čiju će izgradnju platiti meksički poreski obveznici. Meksičko rukovodstvo odbacilo je tu mogućnost.   
10/18/2018 01:38 PM
Zaev i Cipras: Ostajemo pri primeni Dogovora iz Prespe
Premijeri Makedonije i Grčke, Zoran Zaev i Aleksis Cipras, potvrdili su da ostaju pri primeni Dogovora iz Prespe o rešavanju spora oko imena Makedonije, izjavio je danas portparol grčke vlade Dimitris Canakopulos. Kako su preneli makedonski mediji, premijeri su razgovarali telefonom dan posle ostavke grčkog ministra spoljnih poslova Nikosa Kocijasa koji je vodio pregovore o rešavanju spora oko imena. "Saglasili su se i ponovili da obojica rade za Balkan 21. veka i za primenu i stupanje na snagu Dogovora iz Prespe", rekao je Canakopulos. Šef makedonske diplomatije Nikola Dimitrov poručio je Kocijasu da će "nastaviti rad na zaokruživanju istorijskog rešenja (Dogovora iz Prespe), zajedno sa ostalim progresivnim i demokratskim snagama u Skoplju i Atini". Makedonija i Grčka potpisale sporazum o imenu "Predvođeni premijerima Ciprasom i Zaevom… uspeli smo da napravimo nešto što se prethodnih 27 godina smatralo nemogućim – približili smo naše dve zemlje i napravili istorijski Dogovor iz Prespe, gradeći most prijateljstva i dokazujući da naš region može da rešava sporove i stvara budućnost", poručio je Dimitrov Kocijasu.
10/18/2018 01:15 PM
Makedonija otpočela pristupne pregovore sa NATO
Početak ovog procesa je rezultat pozivnice koju je Severoatlanstki savez izdao zemlji na samitu u julu, a koja je usledila nakon istorjskog sporazuma između Grčke i Makeodinje o sporu oko imena. Makeodnija je bila jednu deceniju blokirana u evrotalantskim procesima zbog nerešnog spora oko imena sa susednom Grčkom. Delegaciju NATO predstavljala zamenica generalnog sekretara Rose Goethemoler, a zvanično Skoplje je bilo predstavljeno od vicepremijerke Radmile Šekerinske. Ona je ocenila da je početak pristupnih pregovora “potvrda da se proces nastavlja i da je Makedonija na dobrom putu”. Pristupni pregovori između Makedonije i NATO se otvaraju bez obzira na neuspeli referendum u zemlji, gde je većina građana odbila da izađe na birališta kako bi se izjasnila oko promene imena zemlje na Republika Severna Makedonija. Makedonija pred odlukom o promjeni imena NATO zvaničnici su u više navrata ponovili da svi pretpristupni procesi se mogu obaviti od trenutka kada je izdata pozivnica ali da Makedonija može postati punopravna članica NATO jedino kadapromeni ime.   
10/18/2018 12:54 PM
Patrijarh Irinej: Ne smemo da im damo Kosovo
Patrijarh srpski Irinej izjavio je u četvrtak u Gračanici da Crkva nikada nije menjala svoj stav po pitanju podela Kosova. "Njen je stav - tu smo i tu ostajemo dokle postojimo. Neka okupiraju, kao što okupiraju, neka uzmu, neka osvoje, ali ne smemo da im to damo. To je osnovna stvar", izjavio je on tokom posete manastiru Gračanica u društvu patrijarha antiohijskog i svega Istoka Jovana X i velikodostojnika Pravoslavne crkve. Oni su u dvodnevnoj poseti Kosovu. "Nikakva podela, ja ne mogu da shvatim da Prizren, gde sam ja bio preko 15 godina, da bude u nekoj drugoj državi, Pećka Patrijaršija, Dečani, Gračanica. To u moju glavu ne ulazi, a pogotovo ne u srce. Videćemo. Kuvaju se stvari, delimično se malo i menjaju, valjda ćemo isplivati iz ovog gliba u kojem jesmo", rekao je Irinej. On je dodao da je položaj Srba na Kosovu možda teži nego ikada, ali da se moraju svi boriti za opstanak. "Dok smo ovde, to je naše, ako budemo, ne daj Bože, napustili ove svete prostore, onda to već neće biti naše. Može biti u srcu, ali ne, nadamo se pre svega u pomoć Božiju i svetitelja koji počivaju na Kosovu, u Pećkoj Patrijaršiji, u Dečanima. Bilo je mnogo teških vremena u prošlosti. Moramo učiniti sve da i ovo prođe. Dolaze mnoga teška iskušenja i nevolje, ali i prolaze. Možda je ovo nama samo jedna dobra opomena da se vratimo Bogu i sebi, ovo je velikim delom učinjeno zato što smo mi udaljeni i od Boga i od sebe, a mi ćemo ovim stradanjem i verom svojom ponovo postati ovde gde jesmo i ostati za svagda", kazao je Irinej. 
10/18/2018 12:34 PM
CNN: Rusija gradi vojne objekte na samoj granici NATO-a
Novi satelitski snimci do kojih je ekskluzivno došao CNN ukazuju na to da je Rusija krenula s nadogradnjom četiri svoja vojna objekta u Kalinjingradu, u kojim je smještena strateška vojna jedinica Rusije na pragu NATO-a, javlja CNN. Ruska vojska nije za sada odgovorila na upite CNN-a o modernizaciji vojnih objekata u Kalinjingradu. Kalinjingrad između Poljske i Litve već je neko vrijeme izvor napetosti između Rusije i Zapada. Snimci s početka ove godine dali su nagovijestiti da je Rusija u Kalinjingradu značajno modernizovala bunker za skladištenje nuklearnog oružja, a sada najnovije satelitske snimke ukazuju na to da je pokrenula i nadogradnju vojnih objekata na najmanje četiri lokacije tog područja. Prema zaključcima analize firme ImageSat International, satelitski snimci svjedoče o najnovijim radovima na bunkeru za skladištenje nuklearnog oružja, ali i o izgradnji 40 dodatnih bunkera. Novi bunkeri nalaze se u središtu vojne lokacije, te okružuju starije i manje bunkere. Takođe, snimci pokazuju i radove na vazduhoplovnoj vojnoj bazi u Čkalovsku, sjeverno od Kalinjingrada i modernizaciju baze u gradu Černjahovsk, gdje su u februaru dostavljeni projektili Iskander koji mogu nositi nuklearne bojeve glave. James G. Foggo III, komandant američkih pomorskih snaga u Evropi i Africi, nije se direktno osvrnuo na najnovije satelitske snimke, ali je napomenuo da ruska prisutnost u ovoj eksklavi ne sprečava dalji rad NATO-a u regiji. Međutim, drugi vojni zvaničnici SAD-a ipak su zabrinuti zbog ruske modernizacije oružja i opreme na tom području. Nedavno je američka ambasadorka u NATO Kay Bailey Hutchison izazvala diplomatski incident izjavom o ruskom raketnom programu koja je shvaćena kao prijetnja američkim preventivnim napadom.  SAD zamjera Rusiji takozvani tajni razvoj zabranjenog sustava krstarećih raketa, kojim krši hladnoratovski sporazum o nuklearnom oružju, dok Rusija optužuje SAD da krši nuklearni sporazum svojim raketnim štitom Aegis Shore u Rumuniji i sličnim štitom koji je još u fazi postavljanja u Poljskoj. 
10/18/2018 12:27 PM
Skupština Kosova usvojila u načelu zakone o KSB
Skupština Kosova usvojila je u načelu sva tri zakona koja se odnose na proširenje nadležnosti Kosovskih snaga bezbednosti. Pre glasanja sednicu su napustili poslanici Srpske liste. Nakon ovoga, funkcionalni i stalni odbori trebaju još jednom da razmotre zakone I Skupštini dostave izveštaj sa preporukama. Polse sledi drugo glasanje narednih dana. Vlada Kosova je u nemogućnosti da se provedu ustavne izmene, a zbog već iskazanog nedostatka podrške srpskih poslanika, odlučila da mandat ovih snaga izmeni putem zakona, dok će njihovo ime ostati isto. Radi se o Nacrtu zakona o Ministarstvu odbrane (trenutni naziv tog ministarstva je Ministarstvo bezbednosnih snaga Kosova), te o Nacrtu zakona o Bezbednosnim snagama i zakon o Službi u Bezbednosnim snagama. Poslanici Srpske liste su, međutim, kada je rasprava počela napustili sednicu, a Igor Simić je ispred Srpske liste kazao da je Srbima, Albancima i ostalim građanima pre svega potreban ekonomski mir, "a ne militarizacija vojne formacije, ili ne daj Bože rat". "Predlog zakona o kojima danas govorimo je protivan svim pravnim aktima, pre svega onim međunarodnog karaktera koji su na snazi na ovim prostorima. Ovde pre svega mislim na rezoluciju Saveta bezbednosti UN 12 44, Kumanovski sporazu, ali je i protivan pravnim aktima koji su na snazi na ovim prostorima, pa i Ustavu", kazao je Simić, nakog čijeg su govora poslanici Srpske liste napustili sednicu, dok je rasprava nastavljena.  Sve ostale političke partije su podržale usvajanje ovih zakona i pozvale na jedinstvo po ovom pitanju.  Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je rekao da svi trebaju da se osećaju sigurnim na Kosovu, uključujući i zajednice, i da ovi zakoni predviđaju zaštitu teritorijalnog integriteta, građana i zajednica. Nove nadležnosti se tiču očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, građana, imovine i interesa Republike Kosova, te vojna podrška civilnim vlastima i učešće u međunarodnim operacijama. Takođe, predviđena je reogranizacija i prenos Ministarstva bezbednosnih snaga u Ministarstvo odbrane. Dužnosti Kosovskih snaga bezbednosti do sada ticale su se učešća i operacijama odgovora na krizu, pomoć civilnim organima vlasti u odgovoru na prirodne i druge katastrofe i vanredne situacije, uništavanje eksplozivnih stredstava i sl. Iz NATO-a su rekli da će, ukoliko se mandat ovih snaga proširi, ova organizacija razmotriti nivo daljeg angažovanja na Kosovu. "O svakoj promeni u strukturi, mandatu ili misiji Kosovskih snaga bezbednosti, odlučuju vlasti na Kosovu. NATO podržava KSB pod aktuelnim mandatom", rečenu je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz ove misije.
10/18/2018 12:18 PM
Haradinaj: Srbija finansirala ideju o promeni granice
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj ocenio je u Tirani da je Srbija finansirala ideju o promeni granica, koja je naišla i na podršku na Kosovu, piše u četvrtak Koha ditore. Govoreći pred studentima u Tirani, Haradinaj je kazao da je Srbija sponzor ideje o promenama granice. "Zašto treba nametati takvu raspravu pošto je Srbija investirala, dala pare, stvarala prijatelje i lobirala da se ta ideja proširi i unutar nas. Zašto treba da se suočavamo sa teorijom podele. I ja nisam imao dovoljno rasprava sa mojim narodom da bi im pokazao gde je istina", kazao je Haradinaj studentima u Tirani. Kosovski 'rat' rezolucijama Ko povlači crvene linije za Srbiju i Kosovo? U obrazlaganju stava protiv podele Haradinaj se vratio u retrospektivi u vreme rata na Kosovu i spomenuo međunarodne sporazume, ali i naglasio da ne može biti kompromisa sa teritorijom Kosova. Dnevnik piše da je ideja o promenama granica naišla na podršku predsednika Kosova Hašima Tačija. Haradinaj kaže da predsednik Kosova ima pravo da vodi spoljnu politiku zemlje, ali ne i da sa nekim razgovara o teritoriji i granicama. "To pravo pripada samo Skupštini Kosova", kazao je Haradinaj.
10/18/2018 11:49 AM
Zapadni lideri otkazuju posjete Rijadu, Trump čeka izvještaj
Dok američki predsjednik Donald Trump čeka da ga danas državni sekretar Mike Pompeo informiše o razgovorima sa turskim i saudijskim vlastima o nestanku saudijskog novinara Jammala Khashoggija. Turski zvaničnici vjeruju da je Khasgoggi, kolumnista Washington Posta, koji je bio kritičar autoritarnog vladanja princa Mohammeda bin Salmana, ubijen u Konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu 2. oktobra, a njegovo tijelo uklonjeno. Saudijci negiraju ove optužbe. Američki predsjednik Donald Trump čeka puni izvještaj  tome šta se desilo Khashoggiju od američkog državnog sekretara Mika Pompea, koga je poslao u Saudijsku Arabiju i Tursku da o tome razgovara sa zvaničnicima te dvije države. Trump i Pompeo trebaju se sastati danas, nakon Pompeovog povratka sa ovih razgovora.  Završen drugi pretres saudijskog konzulata Slučaj Khashoggi: Odgovor SAD i sudbina saudijskog princa U međuvremenu, vlasti nekih zapadnih država saopštile su da su zabrinute zbog nestanka novinara, dok se istovremeno nalaze u sličnoj delikatnoj situaciji u njihovom odnosu prema Saudijcima, glavnim svjetskim izvoznikom nafte. Francuski ministar finansija Bruno Le Maire u četvrtak je izjavio da je otkazao odlazak na investicionu konferenciju u Rijad naredne sedmice, rekavši za javnu televiziju Senat da "uslovi nisu ispravni". Holandski ministar finansija Wopka Hoekstra takođe je odbacio planove da prisustvuje, prenijela je novinska agencija ANP, dok je holandska vlada otkazala trgovinsku posjetu Saudijskoj Arabiji naredni mjesec. Ministar finansija SAD-a Steven Mnuchin izjavio je da će njegov plan da prisustvuje konferenciji u Rijadu biti razmotren nakon što američki zvaničnici u četvrtak budu u prilici da konsultuju Pompea. Planovi britanskog ministra za trgovinu Lima Foxa za odlazak na konferenciju u Rijad još nisu potvrđeni, saopšteno je u Londonu. U međuvremenu Washington Post objavio je novu kolumnu Jamala Khashoggija u kojoj on upozorava da je vladama na Bliskom istoku "data potpuna sloboda da nastave s ušutkivanjem medija u sve većem obimu". Khashoggi u posljednjoj kolumni: Arapskom svijetu najviše treba sloboda govora List je kolumnu objavio u noći sa srijede na četvrtak, 16 dana otkako je Khashoggi posljednji put viđen kako ulazi u saudijski konzulat u Istanbulu gdje je došao po dokumenta koja su mu bila potrebna za ženidbu. Kolumna je objavljena nekoliko sati pošto je turski list Yeni Safak naveo da su zvaničnici Saudijske Arabije prvo odsjekli prste Khashoggiju, a potom mu i odrubili glavu u konzulatu, dok ga je vjerenica čekala ispred, navodi AP.
10/18/2018 11:22 AM
Vučić: Potrebno snažnije prisustvo EU na Zapadnom Balkanu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je na prostoru Zapadnog Balkana neophodno snažnije prisustvo Evropske unije, kako bi se očuvali mir i stabilnost u regionu. Vučić je na Bezbednosnom forumu u Beogradu kazao da je snažnije prisustvo EU neophodno posebno posle neuspeha referenduma u Makedoniji i izbora u Bosni i Hercegovini, kako bi EU ostala "ona vrsta sna, ono svetlo demokratije i slobode ka kome smo težili". Vučić je rekao da EU treba da ponudi nešto veliko i "opipljivo" zemaljama Zapadnog Balkana i ocenio da je očigledno da se narodu u Makedoniji nije svidelo ono što im je ponuđeno, a da na to u EU nisu računali. "Nikada nismo molili EU za više para, nismo kukali za novac, zahvalni smo sve za donacije, kažem ovo zato što nam je potrebno da uradimo nešto veliko na Zapadnom Balkanu, moramo da ponudimo nešto veliko za budućnost Zapadnog Balkana, jer ako potcenimo volju ljudi i razočarenje naroda na koje nismo računali, plašim se da će nas dovesti u situaciju da nećemo moći da održimo mir i stabilnost", ocenio je Vučić. On je poručio da Srbija ostaje privržena ideji održavanja mira i bezbjednosti u regionu. "Srbija je predividv i pouzdan partner u regionu", kazao je Vučić i dodao da će Srbija nastaviti svoj evropski put.
10/18/2018 11:06 AM
Novi bilans napada na Krimu: Dvadeset mrtvih
U napadu na koledžu na poluostrvu Krim ubijeno je 20 ljudi, a među njima je 11 maloletnika, izjavila je danas ministarka zdravlja Rusije Veronika Skvorcova. "Među njima je 15 studenata i pet zaposlenih na koledžu. Od 15 studenata, njih 11 je imalo manje od 18 godina", rekla je Skvorcova novinarima. Ona je dodala da su tinejdžeri koji su bili u kritičnom stanju sada stabilno. U napadu lovačkom puškom na koledžu u gradu Kerč povređene su 44 osobe i sve su zadržane u bolnici, navela je ruska ministarka. Napad je izveo osamnaestogodišnji student Vladislav Rosljakov, opisan kao stidljivi usamljenik, a njegov motiv za sada nije poznat, navodi AP. Na Krimu je proglašena trodnevna žalost.
10/18/2018 11:00 AM
Tadić saslušan u postupku za ubistvo gardista u Topčideru
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić saslušan je kao građanin pred tužiocem u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala u pretkrivičnom postupku za ubistvo gardista u Topčideru. Porodice gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, koji su 5. oktobra 2004. godine poginuli u vojnom objektu Karaš u Topčideru u Beogradu, gde su bili na straži, najavile su početkom ovog meseca da će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, odnosno da će, kako je to rekao otac stradalog Dragana, Janko Jakovljević, "pravdu potražiti van zemlje". Porodice već 14 godina bezuspešno pokušavaju da saznaju istinu o stradanju dva mladića, čija je smrt, prema prvobitnom nalazu vojne istrage, bila posledica ubistva i samoubistva, dok je nezavisna državna komisija utvrdila da ih je ubila treća osoba. Boris Tadić je za list Politika rekao da mu nisu postavljana pitanja u vezi sa saznanjima objavljenim u nekim medijima poslednjih dana, u kojima se pominje da je istragu navodno zataškao pokojni šef crnogorske Državne bezbednosti Vukašin Maraš. "Niko me nije pitao za Vukašina Maraša kao ni za bilo kakve navode koji su objavljivani u režimskim tabloidima prethodnih dana. To je očigledan dokaz da su to nova saznanja relevantna samo za medijske istrage, a ne za stvarne istrage nadležnih institucija povodom tragične smrti dvojice gardista", rekao je Tadić. Tadić je za rekao da nikada ranije nije čuo da je Maraš na bilo koji način bio umešan u taj slučaj i da ostaje nejasno i kako je Maraš mogao imati nadležnosti da prekida istrage s obzirom na funkcije koje je obavljao tada.  Roditelji traže pravdu od Vučića za ubijene gardiste Maraš, koji je u vreme pogibije gardista bio zamenik ministra odbrane Srbije i Crne Gore, više nije živ, pa se njegovo ime ne nalazi u spisima koji su nedavno formirani u ovom predmetu. Crnogorski portal Borba.me objavio je u sredu da je nekadašnji šef službe Državne bezbednosti Crne Gore Vukašin Maraš stopirao istragu o stradanju gardista. Prema tvrdnjama ovog portala, bivši oficir Vojske Srbije i Crne Gore, koji sada živi u Moskvi, dao je nedavno iskaz u tužilaštvu tvrdeći da su dvojica gardista ubijeni zbog tone i po kokaina koji je bio sakriven u kasarni na Topčideru.
10/18/2018 10:50 AM
Van der Belen: Potrebne promene i pre ulaska u EU
Predsednik Austrije Aleksander van der Belen ocenio je danas da se, uprkos problemima unutar Evropske unije i višegodišnjeg zamora od proširenja, od kraja prošle godine ponovo vidi entuzijazam u tom smislu, ali da je potrebno da se i Srbija i Zapadni Balkan uključe u promene koje se događaju u Uniji i pre nego što postanu članovi. Na otvaranju Beogradskog bezbednosnog foruma, Van der Belen je rekao da je potrebno više hrabrosti i vizije da se ostvari težnja Zapadnog Balkana da postane deo Evropske unije, a da je to potrebno i na strani zemalja kandidata i na strani Unije. "Srbija je ključni igrač za stabilnost i bezbednost regiona Zapadnog Balkana, ali i puta tog regiona ka EU. Očigledno je, međutim, da i pre priključivanja EU neke temeljne stvari treba da se ukorene u društvu. Bilateralni problemi, granični problemi, unutrašnji problemi i prepreke za trgovinu - sve to treba da se uradi i reši i pre ulaska. Zemlje koje ulaze u Uniju moraju još mnogo toga da urade, ali se nadam da će Unija i dalje ostati prisutna ovde kao vizija", rekao je on. On je naveo da je region Zapadnog Balkana prioritet predsedavanja Austrije EU jer je zastarela ideja da nacionalne države mogu da prođu bolje same nego u društvu svojih suseda.