06/23/2017 10:13 AM
Marković: Vjekovno prijateljstvo CG i SAD krunisano strateškim partnerstvom
Premijer Duško Marković rekao je sinoć da je crnogorsko-američko prijateljstvo starije od vijeka i da je u ovom vijeku uspostavljeno strateško partnerstvo dvije zemlje, saopštio je Vladin biro za odnose sa javnošću. Obraćajući se zvanicama na svečanom prijemu povodom 241. godišnjice američke nezavisnosti u ambasadi SAD u Podgorici, Marković je rekao da je novovjekovno partnerstvo dvije zemlje krunisano ulaskom Crne Gore u NATO. "Partnerstvo koje je krunisano prije par nedjelja kada je Crna Gora, uz podršku svih saveznika ali prevashodno Sjedinjenih Država, postala punopravni član Sjevernoatlantske alijanse – najmoćnijeg vojnog i političkog saveza današnjeg svijeta", rekao je Marković. On je dodao da je partnerstvo Crne Gore sa SAD "ojačano nizom bilateralnih sastanaka na najvišem nivou koje smo imali u Vašingtonu u posljednjih par mjeseci" "Partnerstvo kojim je Crna Gora počastvovana i privilegovana", rekao je crnogorski premijer i dodao da "na idejama prava na život i slobodu i na težnji da svijetom gospodari čovjek, a ne bilo koji narod, utemeljena i crnogorska država", te da je "na tom zajedničkom idealu iskovano crnogorsko-amerićko prijateljstvo dugo više od 100 godina". Svoj govor na prijemu koji je organizovala američka ambasadorka u Crnoj Gori, Margaret En Uehara, Marković je završio riječima „Neka Bog blagoslovi Ameriku! Da je vječna Crna Gora!“ Pored predsjednika Vlade Crne Gore, zvanicama iz diplomatskog kora i kulturnog, političkog i javnog života Crne Gore obratila se i ambasadorka Uehara, koja je čestitala građanima članstvo u NATO i naglasila da je sigurna da će Crna Gora u narednoj deceniji čvrsto uspostaviti vladavinu prava i iskorijeniti sve oblike korupcije. Uehara je istakla da je "važno postavljati visoke ciljeve", ali i "svakodnevno se držati najviših ideala i etičkih standarda", prenosi portal Vijesti. "Radeći zajedno, postigli smo mnogo toga u posljednjih jedanaest godina, ali sada želim da se zajedno fokusiramo na još više ciljeve", rekla je Ujehara prisutnim zvanicama. "Članstvo u NATO je ogroman korak, ali znam da postoje još viši vrhovi koje treba osvojiti - članstvo u EU" Ona je izrazila nadu u brži rast crnogorske ekonomije, uz više američkih turista i investicija kompanija iz SAD.
06/22/2017 09:55 PM
Tramp nema snimke razgovora sa Komijem
Nakon nekoliko nedelja neizvesnosti, američki predsednik Donald Tramp rekao je da nije snimao svoje razgovore sa bivšim direktorom FBI-a Džejmsom Komijem. Tramp je dva puta imao privatan razgovor sa Komijem: prvi put u Beloj kući, nakon što je stupio na dužnost I kada je od Komija tražio lojalnost. Drugi put su razgovarali sredinom februara, I tada je, prema Komijevim tvrdnjama – Tramp od njega tražio da obustavi istragu o Majklu Flinu, Trampovom nekadašnjem savetniku za bezbednost. Američki predsednik je na Tviteru napisao da “nema ideju da li postoje snimci njegovih razgovora sa Komijem, ali da on sam razgovore nije snimao niti poseduje takve snimke”. Ranije je Tramp, takođe na Tviteru napisao da je “za Komija bolje da se nada da ne postoje snimci njihovih razgovora, pre nego što novinarima počne da daje informacije”. Džejms Komi je, na pretresu u Senatu, izneo detalje svih razgovora koje je vodio sa predsednikom SAD pre nego što je otpušten. Predsednik Donald Tramp je na svom tviter nalogu komentarisao i tekuću istragu o Rusiji, i postavio pitanje zašto njegov prethodnik Barak Obama i njegova administracija nisu sprečili Rusiju da se meša u prošlogodišnje predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama. U drugom komentaru Tramp je primetio da je Džej Džonson, sekretar za unutrašnju bezbednost u Obaminoj administraciji samo poslednji obaveštajni zvaničnik koji je izajvio da nije bilo dosluha izmedju Trampa i Rusije. Džonson je u jučerašnjem svedočenju pred Odborom za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma rekao da mu nije poznato da li su Tramp ili njegovi saradnici nelegalno bili u dosluhu sa predstavnicima Rusije kako bi se Trampu pomoglo da osvoji predsednički položaj.    
06/22/2017 09:34 PM
Duže čekanje na vize za SAD
Čekanje na američke vize moglo bi da se produži pošto je predsednik SAD Donald Tramp juče potpisao uredbu kojom se ukida jedna od smernica Obamine administracije u pogledu rokova za izdavanje viza u američkim konzulatima. Uredbom, koju nisu komentarisale Bela kuća i Stejt department, ukida se jedna od ranijih smernica čiji je cilj bio da skrati rokove za odobravanje neuseljeničkih viza, uključujuči studentske i turističke vize. U prethodnoj uredbi predsednika Obame, od Stejt departmenta se zahtevalo da osigura da sa 80 odsto podnosilaca zahteva za neuseljeničke vize budu obavljeni razgovori u roku od 3 nedelje po podnošenju zahteva. Zvaničnik Bele kuće rekao je Glasu Amerike da “predsednik očekuje pažljivu i preciznu proveru podnosilaca zahteva za vize, a ne ishitreni proces kako bi se izašlo u susret proizvoljnom roku”.  
06/22/2017 09:17 PM
EU formira zajednički fond za odbranu
U Briselu redovni junski EU samit - već u prvim satima skupa dogovorene snažnije mjere protiv terorizma, dovršetak sistema razmjene podataka na prostoru Šengena, kao i tješnja saradnja na polju odbrane. Očekuje se analiza primjene sporazuma iz Minska i sa tim u vezi i odluka o produženju sankcija Rusiji za šest mjeseci. Spisku tema samita treba dodati i očekivani ponovljeni stav Unije da ne odustaje od dogovora o klimi, kao i početak pregovora o Bregzitu, zbog čeka je u Brisel pozvana i britanska premijerka koja je umjesto odgovora na pitanje novinara o vlastitoj oslabljenoj pregovaračkoj poziciji nakon vanrednih izbora, nudila fraze o dobroj volji I odlučnosti da se nadje sporazum prihvatljiv svima. Sa druge strane, predsjednik Evropskog savjeta kaže da je sve moguće, čak i to da Britanci odustanu od odlaska. "Neki britanski prijatelji me pitaju da li je moguće da se Bregzit poništi i da li mogu da zamislim da rezultat svega ovog bude da Velika Britanija ostane dio EU? Rekao sam im da je Unija sagradjena na snovima za koje je izgledalo da ih je nemoguće postići. Dakle, ko zna? Možete reći da sam sanjar, ali nisam jedini", kaže predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Današnji samit će ostati zabilježen i kao prvi na kojem učestvuje novi francuski predsjednik od kojeg u Francuskoj ali i u Evropi očekuju mnogo - svjež vjetar i inicijative. "Evropa nije ideja, već projekat, projekat koji sam branio tokom predsjedničke kampanje a potom i parlamentarnih iz,bora. Odlučan sam da branim projekat "Evrope koja štiti". Ključne teme su terorizam, imigracija i odbrana, posebno uspostava Evropskog fonda za odbranu”, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron. Sasvim je sigurno da će Makron imati a već i ima saveznika u moćnoj njemačkoj kancelarki i sa kojom će oživjeti francusko njemačku mašinu EU. "Sa nama je po prvi put novi francuski predsjednik i ja se radujem našoj saradnji zato što vjerujem da su kreativnost i novi impuls Francuske i Njemačke dobri za sve”, poručila je nemačka kancelarka Angela Merkel. Od do sada dogovorenog, treba istaći sporazum o stvaranju Evropskog fonda za odbranu. "Stvaranje ovog fonda je neophodno - sada u Evropi imamo 178 borbenih sistema, dok ih je u Americi 13. Imamo 17 vrsta tenkova, a Ameika jedan. Trošimo pola američkog budzeta, a efikasnost nam je tek ispod 18 posto od američke", kaže predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. Summit evropskih lidera se nastavlja razgovorom o Bregzitu a potom i o odluci Unije da sankcije Rusiji produži za narednih šest mjeseci.
06/22/2017 08:59 PM
Šta Srbiji donosi estonsko predsedavanje EU?
Tokom malteškog predsedavanja EU, koje je na izmaku, Srbija je otvorila četiri pregovaračka poglavlja, a jedno je i zatvorila, a kako je najavila šefica Pregovaračkog tima Tanja Miščević, Srbija je već predstavila svoje planove Estoniji, koja preuzima predsedavanje Evropskom unijom.  Ukoliko Srbija uradi domaći zadatak i ispuni kriterijume poglavlja će se otvarati, poručio je ambasador Estonije u Srbiji Danijel Erik Šer, čija zemlja preuzima predsedavanje EU, dok je predstavnik malteškog predsedavanja Unijom Viktor Kamileri ocenio da je suština u tome da Srbija ne skreće sa puta. Na debati Centra za evropske politike - Od Malte do Estonije, šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević je podsetila da je tokom malteškog predsedavanja Srbija otvorila četiri poglavlja, a jedno zatvorila. Početkom jula delegacija Srbije putuje u Talin da predstaviti svoje planove u narednih šest meseci, najavila je Miščević. "Mi sada razgovaramo sa Estonijom o nastavku ovoga trenda. Mi im predstavljamo na čemu radimo, evo u ovom momentu, kada smo imali međuvladinu konferenciju, tu priliku smo iskoristili i predali smo još dve pregovaračke pozicije, za Poglavlje šest, koje se odnosi na kompanijsko pravo, i Poglavlje 33 - finansijska i budžetska pitanja. Tako da imamo već tri pitanja o kojima se može razgovarati." Vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt ocenio je da je proteklih šest meseci bilo uspešno za Srbiju jer je otvorila četiri poglavlja i da ih je sada ukupno 10. On je objasnio da kada se otvore poglavlja po-stoji određena lista šta Srbija treba da uradi kako bi se uskladila sa pravilima EU. "Nadam se da ćemo tokom predstojećeg estonskog predsedavanja Unijom videti i više otvorenih poglavlja u narednih šest meseci. Ulazimo u određeni tempo i mi u Delegaciji EU učinićemo sve da pomognemo i podržimo Srbiju u reformama, što će doneti dobro i za građane i unaprediti pregovarački proces." Predstavnik malteškog predsedvanja EU Viktor Kamileri je rekao da je suština evropskih integracija za Srbiju da ne staje, iako njeno približavanje zavisi i od faktora koliko je EU spremna. Po njegovim rečima, to je spor, ali neophodan proces, za koji je potrebna je predanost, a ambasador Estonije Danijel Erik Šer je rekao da je njegova zemlja snažan zagovornik politike proširenja i dodao da će isti kriterijumi koji su važili za Estoniju važiti i za Srbiju.  
06/22/2017 06:41 PM
I Senat objavio predlog zakona o zdravstvenom osiguranju
Republikanski senatori objavili su svoju verziju zakona o zdravstvenom osiguranju koji bi trebalo da zameni postojeći – poznat kao Obamaker. Predlog je kompromis između postojećih mera zdravstvenog osiguranja i novih mera koje je već odobrio Predstavnički dom Kongresa, tvrde saradnici republikanaca. Novi predlog zakona predviđa smanjenje federalnog finansiranja programa “Medicaid” – za osiguranje najsiromašnijih, smanjenje poreza za bogatije i obustavu finansiranja programa o planiranju porodice. Ipak, ima i razlika između onoga što su predložili Predstavnički dom i Senat. Predlog zakona Predstavničkog doma predviđa da se federalne subvencije za osiguranje vezuju za godište, dok Senat predlaže da se vezuju za prihode. Senatori predlažu i da se program “Medicaid” u državama gasi sporije nego što to predlažu u donjem domu, ali se uvode i veća dugoročna smanjenja za taj program. Senat odbacuje predlog koji je usvojio Predstavnički dom: da države osiguravajućim društvima odobre povećanje cene osiguranja za ljude koji su već od nečega oboleli. Lider senatske većine Mič Mekonel nada se da će predlog imati podršku dovoljnog broja umerenih i konzervativnih republikanaca na glasanju sledeće nedelje. Republikanci rade na tome da obezbede 50 glasova kako bi predlog bio odobren. Očekuje se da će demokrate glasati protiv.  Prema proceni Kancelarije za budžet u Kongresu, u slučaju da ovakav predlog zakona bude usvojen, oko 23 miliona ljudi moglo da izgubi zdravstveno osiguranje.  
06/22/2017 06:37 PM
FBI: Napad na policajca u Mičigenu teroristički
Za jučerašnji napad nožem na policajca na aerodromu u Flintu, u državi Mičigen, optužen je jedan Kanađanin. Amor Ftuhi iz Kvebeka napao je poručnika Džefa Nevila ubrzo pošto je sleteo na aerodrom Bišop. On je navodno vikao “Alahu Akbar” i optužio SAD za ubijanje ljudi u Siriji, Iraku i Avganistanu. FBI veruje da Ftuhi nije član neke terorističke organizaije, već da je “vuk samotnjak” koji je u Ameriku ušao legalno. Ipak, napad na policajca istražuje se kao teroristički akt. Poručnik Džef Nevil je u stabilnom stanju.       
06/22/2017 06:32 PM
Islamska država raznela džamiju Al Nuri u Mosulu
Islamska država raznela je čuvenu džamiju Al Nuri u Mosulu i njen kosi minaret, kao odgovor na pokušaj iračke vojske da uništi jedno od poslednjih terorističkih uporišta u gradu. Iračka vojska saopštila je da su se njene trupe nalazile 50 metara od džamije kada je Islamska država počinila “još jedan istorijski zločin” I digla džamiju u vazduh. Teroristi su za rušenje džamije optužili koaliciju koju predvodi SAD, ali su SAD te navode brzo negirale. Džamija Al Nuri stara je 800 godina I u njoj je lider Islamske države Abu Bakr Al Bagdadi sebe proglasio kalifom delova Iraka I Sirije.     
06/22/2017 04:22 PM
Tramp produžio mere prema Zapadnom Balkanu
Predsednik Donald Tramp odlučio je da na godinu dana produži vanredne mere prema Zapadnom Balkanu, koje su uvedene izvršnom uredbom predsednika Džordža Buša pre 16 godina, saopštila je Bela Kuća. To je prva izvršna odluka koju je predsednik Tramp potpisao po dolasku na dužnost a koja se odnosi na Zapadni Balkan. Predsednik je obavestio američki Kongres da procenjuje da se pretnja zbog koje su mere uvedene nastavljaju i dalje. "Pretnja koja se ogleda u postupcima osoba koje su uključene, pomažu ili finansiraju ekstremističko nasilje u Makedoniji i na drugim mestima na zapadnom Balkanu, ili u opstrukcijama sprovođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma i rezolucije UN na Kosovu nije otklonjena",navedeno je u odluci koju je potpisao Tramp, nakon predsednika Džordža Buša Mlađeg i Baraka Obame. Izvršna uredba bila je odpunjena 2003. da bi obuhvatila dodatne korake u odnosu na postupke kojima se opstruira primena Ohridskog sporazuma u Makedoniji. “Činovi ekstremističkog nasilja i aktivnosti opstrukcije navedene u tim izvršnim uredbama su neprijateljski prema američkim interesim I nastavljaju da predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti I spoljnoj politici SAD. Iz tog razloga odlučio sam da je neophodno da se produže vanredne mere za Zapadni Balkan”, naveo je Tramp. Odluka, između ostalog, obuhvata i objavu tzv. crne liste osoba i organizacija koje su pod sankcijama SAD zbog kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma i pretnje nacionalnoj sigurnosti i interesima SAD. Od početka ove godine na listi se nalazi i lider SNSD-a i RS Milorad Dodik, prenose mediji.u Bosni i Hercegovini. Na ranije objavljenoj listi su, između ostalih, Radovan Karadžić, Biljana Plavšić, Sonja Karadžić-Jovičević, Momčilo Krajišnik, Ljiljana Zelen-Karadžić i Aleksandar Karadžić.      
06/22/2017 03:46 PM
CG napredovala uporedo sa otvaranjem poglavlja
Rezultati rada državne uprave u proteklih nekoliko godina, nakon što je Crna Gora počela da otvara poglavlja i ispunjava kriterijume za njihovo zatvaranje su vidljivi, ocijenio je ministar evropskih poslova Aleksandar Andrija Pejović na današnjem radnom doručku sa novinarima povodom otvaranja dva i zatvaranja jednog poglavlja u pregovorima sa EU. Istakavši da na pragu pete godišnjice pristupnih pregovora Crna Gora ima 28 otvorenih poglavlja, ministar Pejović je poručio da se sad vide rezultati svega onoga što je državna uprava uložila u proteklih nekoliko godina nakon što je počela otvarati poglavlja i ispunjavati kriterijume kako bi se ova poglavlja zatvorila. Pejović je rekao da Crna Gora vodi drugačiji proces pregovoranja od ostalih država koje su kroz njega prošle, te da se ti pregovori ne mogu upoređivati. "Mi imao jednu dodatnu obavezu - vladavinu prava, koja ima svoje zakonitosti i privremena mjerila. U Poglavljima 23 i 24 imamo 83 privremena mjerila na srednji rok, što je veći broj mjerila nego sva početna i završna mjerila u svim drugim poglavljima. To nijedna zemlja do sad nije imala. U završnim mjerilima, a ona su otvorena, moće se vidjeti kompleksnost procesa, jer se očekuje, ne samo da se uskladi zakonodavstvo, nego i da se pokaže administrativni kapacitet i da se sprovodi u praksi ono što smo preuzeli", istakao je Pejović. Šef Radne grupe za poglavlje 30, generalni direktor za multilateralnu i regionalnu trgovinsku saradnju i ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Šćepanović, istakao je da zatvaranjem poglavlja nije završen posao u ovoj oblasti, te da državu očekuju izmjene zakona u dijelu propisa vezanih za spoljnju trgovinu, kao i donošenje Zakona o humanitarnoj i razvojnoj pomoći. „Primjenjivanjem evropske politike primjenjujemo kompletnu trgovinsku politiku, što znači da će danom pristupanja, Crna Gora staviti van snage svoje sporazume o slobodnoj trgovini, bilateralne i investicione sporazume i prihvatiće evropsku politiku. To znači da je u periodu do članstva potrebno nastaviti s usklađivanjem našeg zakonodavstva, i upoznati naše trgovce s velikim brojem bilateralnih sporazuma koje je zaključila Evropska unija“, rekao je Šćepanović. Šefica Radne grupe za poglavlje 22, načelnica Direkcije za koordinaciju podrške EU u Ministarstvu evropskih poslova Ivana Vujošević, rekla je da u ovom poglavlju predstoji dalji rad na definisanju institucionalnog okvira za upravljanje strukturnim fondovima EU, kao i jačanje administrativnih kapaciteta, kroz donošenje planova razvoja institucija i planova obuka zaposlenih u tim institucijama. Govoreći o poglavlju 1– Sloboda kretanja robe, načelnica Direkcije za infrastrukturu kvaliteta u Ministarstvu ekonomije Ana Martinović, navela je da je cilj Crne Gore da u što većoj mjeri harmonizuje nacionalno sa zakonodavstvom EU, kako bi se obezbijedilo uklanjanje barijera u trgovini. „Nakon harmonizacije zakonodavstva, osnovni cilj je da se crnogorskoj privredi omogući da se pripremi za ono što ih čeka na evropskom tržištu“, poručila je Martinović.
06/22/2017 03:26 PM
I dalje nepoznata sudbina Srba otetih na Belaćevcu
Danas je obeleženo 19 godina od prvog masovnog kidnapovanja Srba na Kosovu kada su oteti radnici površinskog kopa Belaćavac. Predstavnici srpskog i albanskog udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih tokom rata na Kosovu ponovo su juce uputili apel zvaničnicima u Beogradu, Prištini i međunarodnoj zajednici da preuzmu konkretne mere kako bi rasvetlili sudbinu nestalih lica. Članovi Udruženja porodica nestalih i kidnapovanih Srba, lokalni I zvaničnici Vlade Srbije položili su danas vence na „Spomenik Istine” u severnoj Mitrovici I odali poštu stradalima i nestalima pre, tokom i posle sukoba na Kosovu. Na današnji dan pre 19 godina kidnapovano je devet radnika površinskog kopa Belaćevac kod Obilića, a do danas se o njima još uvek ništa ne zna. “19 godina mi ponavljamo istu priču, 19 godina pričamo u vetar, i vetar raznosi reči pa ih neko čuje, a nas ne čuje niko. Zapravo čuju nas, ali niko ne haje za reči očajnika. Iznosimo podatke precizne, nemamo kome, pišemo zahteve, molimo, kumimo i ništa”, rekao je kordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba na Kosovu Milorad Trifunović. Predstavnici srpskog i albanskog udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih tokom rata na Kosovu Milorad Trifunović i Bajram Ćerkini uputili su juče apel zvaničnicima u Beograda, Prištine i međunarodne zajednice da konačno rasvetle sudbinu nestalih lica. Ovaj apel upućen je pred konferenciju u Ženevi na kojoj će o nestalim licima govoriti članovi radnih grupa za nestale iz Beograda i Prištine, kao i članovi radne grupe Ujedinjenih nacija za prisilne ili nedobrovljne nestanke. “Više od 18. godina čekamo na vesti o našim nestalim sinovima, očevima, majkama, braći i sestrama. Dali smo informacije različitim međunarodin organizacijama da više ni sami ne znamo koliko. Neki od nas su dali preko 30 izjava od septembra 1999. godine pa do 2016. godine u vezi njihovog nestanka i svaki put nam je rečeno da ćemo biti obavešteni o bilo kakvom napretku, ali to su bile prazne reči“, navodi se u apelu koji je pročitao Barjam Ćerkini. “Apelujemo na Beograd i Prištinu kao i na međunarodnu zajednicu da imenuju visokog predstavnika sa dovoljno jakim mandatom i autoritetom kako bi se naša patnja okončala, da pronađemo ostatke naših najmilijih i ožalimo ih onako kako dolikuje“, rekao je koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba na Kosovu Milorad Trifunović. Dvodnevna konferencija u Ženevi na kojoj će se govoriti o nestalim licima tokom rata na Kosovu biće održana 29. i 30. juna. Na Kosovu se još uvek traga za 1650 osoba.
06/21/2017 10:33 PM
Džonson: Mešanje Rusije nije uticalo na izborni rezultat
Američki zvaničnici rekli su zakonodavcima u Kongresu da nema sumnje da je Rusija bila angažovana u široko rasprostranjeno mešanje u prošlogodišnje predsedničke izbore, s ciljem da pomogne Donaldu Trampu da osvoji položaj u Beloj kući. Međutim, naglasili su da nema dokaza da je Moskva uspela da utiče na promenu ishoda izbora. Bivši sekretar za unutrašnju bezbednost Džej Džonson je tokom svedočenja u odboru Predstavničkog doma za obaveštajne aktivnosti rekao da obim ruskog hakovanja kompjutera u sedištu Demokratske stranke u Vašingtonu i pokušaji da se infiltriraju u države izborne podatke predstavljaju daleko značajnije mešanje u odnosu na ranija nastrojanja Moskve da utiče na izbore u Sjedinjenim Državama. “Sasvim je jasno da je 2016. ruska vlada na naredbu samog Vladimira Putina, orkestrirala sajber napade na našu zemlju s ciljem da utiče na naše izbore“, rekao je Džonson upozorivši da će se sajber napadi na američke izbore pogoršati. Putin je odbacio umešanost ruske vlade u sajber napade u Americi. On je rekao da su “patriotski” hakeri možda izveli te napade. Tokom drugog svedočenja, aktuelna zvaničnica Sekretarijata za unutrašnju bezbednost Dženet Manfra rekla je senatskom odboru za obaveštajne aktivnosti da njena agencija ima dokaze da je Rusija pokušala da napadne izborne sisteme u 21 od 50 američkih država. Džej Džonson je rekao da je 36 država prihvatilo pomoć federalne vlade u pokušaju da se osujete ruske namere, ali da su mnoge države odbacile ponudu federalnih vlasti da prate izborne operacije, kojima rukovode državni organi.  
06/21/2017 10:12 PM
Izboden policajac na aerodromu u Mičigenu
Aerodrom u američkoj saveznoj državi Mičigen danas je evakuisan pošto je jedan policajac uboden nožem u vrat, navode lokalne vlasti. Državna policija u Mičigenu saopštila je da je taj policajac u kritičnom stanju pošto je uboden dok je patrolirao glavnim terminalom međunarodnog aerodroma Bišop, u gradiću Flint. Svi putnici su, prema navodima zvaničnika aerodroma - bezbedni. Gradonačelnica Flinta Keren Viver je apelovala na zvaničnike da preduzmu “dodatne mere predostrožnosti” i istakla da je “situacija pod kontrolom”, a da je “osoba od interesa” u pritvoru na aerodromu.  
06/21/2017 09:28 PM
Medijski pluralizam u Srbiji ozbiljno ugrožen
Istraživanje Balkanske istraživačke mreže i Reportera bez granica među 48 medija pokazalo je da je medijski pluralizam u Srbiji ozbiljno ugrožen - podjednako među TV emiterima, u štampanim medijima i na radiju. Po metodologiji Reportera bez granica medijski pluralizam u jednoj zemlji je ugrožen ako četiri emitera zajedno imaju udeo veći od 50 odsto u gledanosti, a u Srbiji je medijski pluralizam u velikom riziku s obzirom da četiri televizije - RTS, Pink, Antena grupa i TV Hepi zajedno imaju 62,35 odsto u gledanosti, a slično je stanje i u štampanim medijima i na radiju, pokazalo je danas objavljeno istraživanje BIRN-a i Reportera bez granica. Na predstavljanju rezultata monitoringa vlasništva nad medijima u Srbiji, istraživač Vladimir Kostić je istakao da da je podjednako visoka koncentracija i u štampanim medijima u kojima četiri medijske kuće imaju više od 60 odsto udela u čitalačkoj publici, ukazao je Kostić i dodao da je posebno zanimljivo pitanje vlasništva u listovima Politika i Novosti: "Mislim da je jako značajno, s obzirom da je reč o medijima koji imaju veliku tradiciju, kao što su Politika i Večernje novosti, gde imamo problema sa tim da iako postoji neki formalni vlasnik tih medija, da zapravo čak ni sami ljudi unutar tih medija ne mogu da znaju ko je konkretno vlasnik, pored države u njima." Direktorka BIRN Srbija Dragana Žarković Obradović je ocenila da istraživanje o vlasništvu nad medijima ukazuje na jako veliki i rastući uticaj tabloida i njihovo cvetanje, iako za to, po njenoj oceni, ne postoje realni tržišni pokazatelji:   "Ako ne postoji tržište koje može da podnese ovolike medije, ako ne postoje realni tržišni pokazatelji, jer su svi u padu toga da se u principu novi mediji otvaraju, šta je onda njihov interes. I to nas dovodi do drugog velikog rizika od političkog uticaja na medije, i on je toliko velik upravo zato što o tome ne postoje konsolidovani i javni podaci." Pomoćnik ministra za kulturu i informisanje Miloš Janković smatra da istraživanje BIRN i Reportera bez granica pokazuje da ima mnogo pitanja koja bi trebalo razmotriti, poput visokog rizika za medijski pluralizam. On je najavio novu strategiju razvoja javnog informisanja koja bi obuhvatila period do 2022. godine, a kako je dodao Janković, problem tabloidizacije nije lako rešiti i za njegovo prevazilaženje su potrebna sistemska i dugoročna rešenja, kao i stalno podizanje svesti javnosti.    
06/21/2017 09:15 PM
Tači: Lokalni izbori na Kosovu 22. oktobra
Redovni lokalni izbori na Kosovu biće održani 22. oktobra ove godine, saopštio je predsednik Kosova Hašim Tači. On je u sredu takođe odlikovao bivšeg američkog ambasadora u Ujedinjenim nacijama Zalmaja Halilzada medaljom “Orden nezavisnosti”. Predsednik Kosova Hašim Tači doneo je u skladu sa zakonom o lokalnim izborima odluku da redovni lokalni izbori budu održani 22. oktobra. On je prethodno održao konsultativni sastanak sa predstavnicima političkih partija i Centralne izborne komisije. Većina predstavnika stranaka predložili su da izbori budu održani 22. oktobra. "Mi na Kosovu imamo tradiciju slobodnih izbora, to je posvedočeno na izborima 11. juna. To treba da dokažemo na predstojećim izborima”, rekao je Tači. Predsednik Kosova uputio je dopis Centralnoj  izbornoj  komisiji da preduzme sve neophodne postupke za organizovanje i održavanje lokalnih izbora, u skladu sa ovom odlukom i zakonima Kosova. “Centralna izborna Komisija ima ustavnu obavezu da organizuje izbore i mi smo spremni. Organizovali smo prevremene parlamentarne izbore uspešno, za šta se zahvaljujem građanima, političkim strankama i svim učesnicima na tim izborima”, rekla je Valjdete Daka predsednica Centralne izborne komisije Kosova. Predsednik Kosova odlikovao je danas  ambasadora Zalmaja Halilzada medaljom „Orden nezavisnosti“, zbog njegovog doprinosa nezavisnosti Kosova. Predsednik Tači je rekao da je ambasador Halilzad na Kosovu poznat kao ambasador predsednika Buša u Ujedinjenim nacijama u vreme kada se Kosovo pripremalo da proglasi nezavisnost. „Ambasador Halilzad je Kosovo učinio glavnim pitanjem redovnog predsedavanja Saveta bezbednosti UN-a. I on, kao i predsednik Buš, je rekao da se pitanje Kosova ne može odugovlačiti u nedogled u Savetu bezbednosti. Dakle, odlikovanje koje mu danas dodeljujem je odlikovanje kosovskog naroda zbog njegovog angažovanja za nezavisnost Kosova“, rekao je Tači. Ambasador Halilzad je izrazio zadovoljstvo što se vratio na Kosovo nakon 10 godina i što vidi sva dostignuća koje je postigao kosovski narod i rukovodstvo. „Kosovo je nezavisno i stvorilo je sjajne institucije. Priznato je kao nezavisna država od strane velike većine članica međunarodne zajednice i ima privredu koja dobro funkcioniše”,  rekao je ambasador Halilzad.    
06/21/2017 09:05 PM
Brisel: Izbeglička kriza - odgovornost cele Unije
U Briselu je počela konferencija o migracijama uz učešće vrha evropske administracije, UN-a, predsjednika Medjunarodne organizacija za izbjeglice i predstavnika Evropske investicijske banke. Cilj je naći najučinkovitiji i najhumaniji nacin rješavanja izbjegličke krize koja je postala ne samo evropsko već i globalno pitanje. Kažu eksperti, svake tri sekunde neko napusti svoj dom i postane izbjeglica, zbog rata ili narušavanja ljudskih prava. Gotovo 65 miliona ljudi danas u svijetu su izbjeglice ili potražioci azila širom svijeta. Zato ne čudi da u Briselu vjeruju kako je izbjeglička kriza daleko od svoga kraja, ali i čuju jasne pozive svojih gradjana da nadju odgovor na nju. "Evropski gradjani traze od nas da riješimo ovaj problem - prema Eurobarometru, Evrpljani traže da se riješe tri ključna problema: migracijska kriza, terorizam i nezaposlenost mladih. A mi ne možemo sjediti skrštenih ruku jer situacija postaje sve gora - rat je u Siriji, Bliski istok je u teškoj situaciji, isto važi i za sjevernu Afriku...U svakom slučaju, moramo da prekinemo kriminalnu mrežu krijumčara koji iskorištavaju žene i djecu, zaradjuju na ljudskom očaju i nesreći i koji su prisiljeni da napuste svoje domove. Iz različitih razloga u izbjeglištvo će krenuti još milioni ljudi jer su izgubili nadu", upozorava predsjednik Evropskog parlamenta, Antonio Tajani. Nije tajna da Evropska komisija muku muči sa svojim članicama, posebno onima sa evropskog istoka, koje odbijaju obavezne kvote prijema izbjeglih. "Ne može jedna evropska zemlja da odlučuje o standardima evropske solidarnosti i o tome gdje će i koliko izbjeglih naći novi dom i zato izražavam svoju zahvalnost Italiji i Grčkoj za sve što čine za izbjeglice. One daju izvanredan primjer ali zato što ne mogu biti prepuštene same sebi, Evropska komisija podržava i podržavaće te zemlje. Uspostavili smo tamo prijemne centre gdje su evropski zvaničnici, ljudi iz različitih agencija, eksperti. Tu registrijemo sve koji traže azil - godine 2015 samo osam posto pridošlih izbjeglica je registrovano. Godinu iza - 100%. paralelno sa ovim, intenzivirali smo patroliranje morem i do sada spasili gotovo pola miliona ljudi a trudimo se i da otežamo život krijumčarima...", podseća predsjednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker. "Shvatili smo da je ovo problem koji je odgovornost cijele Unije. Ranije je to bio problem kojim su se bavile samo vlade država gdje bi pristigli imigranti, medjutim, ljudi kreću u izbjeglištvo u EU, a ne u neku zemlju. I to je zajednička odgovornost svih nas. Mnogo toga još treba da se uradi, posebno kada je riječ o unutar evropskoj solidarnosti", kaže visoka predstavnica EU, Federica Mogerini.   Imigrantskom krizom će se baviti i junski evropski samit koji u četvrtak počinje u Briselu.    
06/21/2017 08:44 PM
SAD odvraćena pažnja, EU sve manji autoritet na Balkanu
SAD nisu fokusirane na Balkan zbog brojnih drugih žarišta u svetu, a to otvara prostor za uticaj drugih sila, posebno Rusije. Istovremeno, EU je sve manji autoritet zbog unutrašnjih problema. Imaju li SAD i druge mehanizme uticaja, osim političkih i koje – o tome su razgovarali stručnjaci u Nemačkom Maršalovom fondu u Vašingtonu. Ana Brnabić ekonomski, Ivica Dačić politički premijer – takva situacija jeste nova, ali je zapravo odraz starih pokušaja Srbije da balansira između Rusije i Zapada, kaže za Glas Amerike profesor Danijel Server. Smatra da će to trajati dok Srbija ne uđe u EU, a tako objašnjava i sudbinu ruskog humanitarnog centra – za koji su američki zvaničnici priznali da je potencijalni problem. „Centar jeste problem. Ne verujem da je potpuno civilni, čini mi se i da potpada pod Ministarstvo unutrašnjih poslova. I ne verujem da se slaže uz članstvo u EU, a Evropljani će postaviti to pitanje pre Amerikanaca. Kad bi Srbija danas mogla da uđe EU, morala bi da se odrekne ruskog centra.“ Ipak, EU se bori sa svojim problemima i balkanskim zemljama deluje sve dalje. Zato SAD treba da se oslone na nešto drugo, veruje Server. „Članstvo u NATO je sada ključno. Ali, problem je u tome što ga blokiraju unutrašnji problemi: Makedonija ima spor oko imena, Kosovo nema vojsku, u BiH postoje sporovi o vlasništvu nad vojnim objektima i slični problemi, Srbija nije odlučila da se priključi NATO-u, niti će. Ako američka vlada hoće da uradi nešto na Balkanu, mora da reši te probleme koji nisu tehnički, već suštinski.“ Među suštinskim problemima na Balkanu su i korupcija, rastući nacionalizam, slabe institucije - što Balkan čini mekom metom za uticaj straih sila, kaže jedan od panelista, Danijel Vajdić iz organizacije Yorktown Solutions. „Nedavno sam posetio Balkan i video da tamošnji lideri pozivaju na veći uticaj SAD, jer Evropska unija gubi svoj kredibilitet. Nadam se da će se Trampova administracija zainteresovati za Balkan. Jedan od najvećih izazova tamo je i loša ekonomska situacija, koja uzrokuje porast nacionalizma.“ Upravo bi ekonomija bila polje u kojem bi SAD mogle da pojačaju uticaj na Balkanu – da za to nema brojnih prepreka. Organizacija „Mreža 2020“ istraživala je zašto američki investitori izbegavaju Balkan. „Veliki problemi su korporativno upravljanje, primena zakona, i mogućnost da sami započnete posao. U SAD možete da započnete svoj posao za jedan dan, veoma je jednostavno. Takođe, politika zapošljavanja i otpuštanja nije dovoljno fleksibilna za nas“, kaže Lisa Rouds iz Mreže 2020. Ipak, ono u šta bi SAD mogle uložiti na Balkanu, prema istraživanju ove organizacije, je jačanje vladavine prava koja je jedan od preduslova za investicije.      
06/21/2017 07:57 PM
Rusija: Lovac NATO-a proleteo pored aviona ministra odbrane
Ruske novinske agencije prenose da je lovac NATO-a proleteo tik uz avion kojim je putovao ruski ministar odbrane Sergej Šojgu u sredu, iznad Baltičkog mora, ali ga je "oterao" drugi ruski vojni avion. Avion NATO-a približio se avionu sa ministrom odbrane dok su leteli iznad neutralnih voda. Ruski mlaznjak uleteo je između Šojguovog i NATO aviona i nagnuo s jedne na drugu stranu da pokaže da je naoružan. NATO avion je zatim napustio taj prostor a ruski avioni vratili u formaciju, prenele su ruske agencije. NATO je saopštio da je takav susret "standardna procedura". Visoki predstavnik NATO-a izjavio je za Glas Amerike da je u proteklih nedelju dana neoubičajeno veliki broj ruskih vojnih aviona nadleteo Baltičko more i da je standardna praksa NATO vazduhoplovnih snaga da nadgledaju nepoznate letelice koje se približavaju vazdušnom prostoru Alijanse. "U principu, kada NATO avion presretne neki avion, identifikuje ga vizuelno, održavajući bezbednu razdaljinu u svakom trenutku. Kada se to obavi, NATO avion se udalji. To je standarnda procedura. Svi naši piloti ponašaju se na bezbedan i odgovoran način", naveo je zvaničnik. Šojgu je putovao ka zapadnom ruskom gradu Kaljininna gradu na sastanak sa drugim članovima ruskog ministarstva odbrane. Incident se dogodio samo dan pošto je naoružani ruski lovac prišao američkom vojnom avionu iznad Baltičkog mora, na razdaljinu od svega nekoliko metara. Pentagon je saopštio da je ruski avion SU-27 na neprofesionaln način "presreo" američki avion, izviđačku letelicu RC-135 u međunarodnom vazdušnom prostoru u ponedeljak.   Portparolka Pentagona Mišel Baldanza izjavila je za Glas Amerike u utorak da je "zbog velike brzine i slabe kontrole nad letelicom za vreme presretanja procenjeno da je "ta interakcija bila nebezbedna." Ona je dodala da američki avion za izviđanje "nije učinio ništa" da isprovocira ponašanje ruskog lovca.     Bliski susreti redovno se dešavaju među vojnim avionima u međunarodnom vazdušnom prostoru. Velika većina susreta sa američkim vojnim avionima odvija se na bezbedan način, ističu zvaničnici.    
06/21/2017 07:38 PM
Kraljica Elizabeta o ciljevima nove vlade u Londonu
Britanska kraljica Elizabeta je danas formalno otvorila zasedanje novog saziva Parlamenta izlaganjem zakonskih ciljeva vlade premijerke Tereze Mej.  Program nove vlade uljključuje i brojne pripreme u vezi sa izlaskom Britanije iz Evropske unije. Britanci su se o tome izjasnili prošle godine na referendumu, a pregovori o razdruživanju između Britanije i Evropske unije su u toku. Članovi Parlamenta će sledeće nedelje glasati o tome da li da prihvate predložene mere ili ne.  U svom govoru, kraljica Elizabeta je ukazala na prioritete premijerke Mej: "Prioritet moje vlade je da osigura ono što je za zemlju najbolje u svetlu izlaska iz Evropske unije. Moji ministri su predani radu sa parlamentom u vezi sa prenosom administrativnih poslova, biznisa i ostalog, kao i izgradnjom najšireg mogućeg konsenzusa za budućnost zemlje izvan zajednice evropskih zemalja." Konzervativna partija Tereze  Mej je na vanrednim parlamentarnim izborima, koji su imali za cilj da učvrste vladine pozicije za poregovore o Bregzitu, izgubila apsolutnu većinu u Parlamentu. Rezultati su doveli do toga da konzervativci moraju za manjinsku vladu da traže koalicione partnere. Velika Britanija planira da napusti Evropsku uniju do kraja marta 2019, a zbog kompleksnosti pregovora o brojnim pitanjima poput trgovinske razmene i slobode kretanja, rasprava o tome će u Britanskom parlamentu trajati naredne dve godine. Princ Filip u bolnici zbog infekcije Britanski princ Filip, suprug kraljice Elizabete, primljen je u bolnicu sa infekcijom. U saoštenju objavljenom iz Bakingemske palata navodi se da je princ Filip primljen u bolnicu Kralj Edvard VII u Londonu iz predostrožnosti i da ima infekciju ali je “dobro raspoložen.” Princ Čarls prisustvovao je kraljičinom govoru na otvaranju parlamenta umesto svog oca, Filip, vojvoda od Edinburga, ima 96 godina i u maju je objavio da će smanjiti svoja pojavljivanja u javnosti i neće preuzimati nove uloge u promociji humanitarnih ciljeva. Princ Filip proteklih godina je bolovao od blokirane srčane arterije i teške infekcije bešike ali je njegovo zdravstveno stanje u celini dobro.    
06/21/2017 04:32 PM
Pobeda republikanke na "referendumu o Trampu"
Republikanka Karen Hendl odnela je u utorak uveče pobedu na vanrednim kongresnim izborima u južnoj državi Džordžiji, koje su mnogi politički analitičari doživeli kao referendum o predsedniku Donaldu Trampu. Pobedom Karen Hendl nad demokratskim rivalom, 30-godišnjim Džonom Osofom, završena je najskuplja kongresna trka u američkoj istoriji, u kojoj su dva izborna štaba i njihovi saradnici zajedno potrošili oko 50 miliona dolara. Hendl se zahvalila Trampu i drugim republikanskim liderima u pobedničkom govoru a onda se osvrnula na prošlonedeljnu pucnjavu u kojoj je ranjen republikanski kongresmen Stiv Skalis, pozivajući na  stišavanje gneva u američkoj politici. "Moramo da izdignemo ovu naciju da bismo pronašli civilizovaniji način da rešavamo svoje nesuglasice. U ovoj zemlji, u ovim Sjedinjenim Državama, nikome ne sme da bude ugrožen život zbog njegovih političkih uverenja.“ Vanredni izbori raspisani su pošto je u februaru kongresmen Tom Prajs podneo ostavku kada ga je predsednik Tramp imenovao za sekretara za zdravstvo. Republikanci su kontrolisali okrug u blizini Atlante od kada je bivši predsedavajući Predstavničkog doma Njut Gingrič prvi put pobedio u njemu 1979. Međutim, demokrate su verovale da mogu da dovedu do preokreta, imajući u vidu brzi pad Trampove popularnosti i činjenicu da je porazio Hilari Klinton za samo jedan procenat glasova u tom okrugu na predsedničkim izborima prošlog novembra. „Za pobedu Džona Osofa bilo bi potrebno da se ovaj okrug ponaša suprotno svojim osnovnim opredeljenjima. Ovo je potpuno republikanski okrug, a ne okrug podeljen po sredini“, ukazuje Tod Rem, republikanski strateg.   Demokrate su dobile dodatan zamah kada je Osof pobedio na vanrednim izborma u aprilu, ali nije dobio potrebnih 50% glasova da izbegne drugi krug. Njegova kampanja privukla je grupu motivisanih volontera i prikupila miliona dolara od demokrata iz svih delova zemlje.   „Pokazali smo šta hrabrost, plemenitost i skromnost mogu da ostvare. Pokazali smo da i dalje možemo da izgradimo koalicije ljudi koji se možda ne slažu o svakom pitanju ali umesto da demonizuju jedni druge, pronalaze zajedničke tačke na osnovu kojih će ići dalje i to je jedini način na koji će ova zemlja ići napred", poručio je pristalicama Osof. Predsednik Tramp proslavio je pobedu Karen Hendl, koja je osvojila  6% više glasova od Osofa, u tvitu posle zvaničnih rezultata. Republikanci su sada pobedili u četiri vanredne trke za Kongres ove godine, uključujući drugu tesnu trku koja je u utorak vođena u Južnoj Karolini. I dalje imaju ubedljivu većinu od 45 mesta u Predstavničkom domu ali bi ta prednost mogla da bude ugrožena ako se kontroverze koje prate predsednika nastave do kongresnih izbora na sredini njegovog mandata, sledeće godine.