10/18/2017 06:10 PM
CG: Poslaniku 7 mjeseci zatvora za napad na policajca
Poslanik i jedan od lidera opozicionog Demokratskog fronta (DF), Milan Knežević, osuđen je danas na sedam mjeseci zatvora jer je tokom demonstracije te koalicije ispred Skupštine Crne Gore u oktobru 2015. fizički nasrnuo na policajca Miljana Markovića, prenio je podgorički portal Antena M. Knežević, koji je takođe osumnjičen za umiješanost u pripremu državnog udara prije godinu, tereti se da je počinio krivično djelo napad na službeno lice u vršenju dužnosti, za koje zakon predviđa kaznu od šest mjeseci do pet godina zatvora. Obrazlažući presudu, sudija Osnovnog suda u Podgorici, Goran Đuković, rekao je da je Kneževiću olakšavajuća okolnost činjenica da je poslanik u parlamentu, a otežavajuća to što ranije nije osuđivan. Lider DF-a ranije je izjavio kako je ponosan na sve što je uradio tog dana, navodeći da se isključivo branio od “nezakonitog ponašanja policije”, dok je policajac Marković priznao da se tokom napada osjećao ugrožen, iako se tom prilikom smijao. Komentarišući današnju presudu, Knežević je rekao medijima da je osuđen zato što je pružao nenasilan otpor, te da odluka suda najbolje pokazuje “ko su bili nalogodavci razbijanja protesta” DF-a koji su sudiji Đukoviću izdiktirali ovakvu presudu” “Naravno, mene ovakva presuda ne može pokolebati, ja nastavljam svoju i političku i pravnu borbu ne samo u ovom slučaju, već i u slučajevima koji su poznati već crnogorskoj javnosti”, rekao je Knežević. “Ako je neko mislio da će uplašiti ili Milana Kneževića ili DF ovakvim presudama grdno su se prevarili, spremni smo sve da izdržimo” Knežević je rekao da će se žaliti na presudu Osnovnog suda, kao i da nema namjeru da se povinuje ovakvim odlukama suda, najavljujući da nastavlja svoju borbu protiv režima. U slučaju da današnja presuda postane pravosnažna, Knežević više neće moći da bude poslanik u Skupštini Crne Gore, podsjeća portal Vijesti.        
10/18/2017 12:51 PM
Kineski predsednik otvorio partijski nacionalni kongres
Kineski predsednik Ši Đinping rekao je u pozdravnom govoru,otvarajući nacionalni kongres Komunističke partije Kine, koji se održava dva puta u deceniji, da se njegova zemlja susreće i sa šansama, i sa izazovima. Predsednik Ši rekao je pred više od 2.000 delegata okupljenih u Velikoj dvorani naroda u sredu, da Kina ulazi u "novu eru socijalizma sa kineskim karakteristikama". Obećao je da će Peking omogućiti više tržišno orijentisanih reformi svoje ekonomije, ali i da če vlada igrati veću ulogu u rukovođenju firmama koje su u državnom vlasništvu. "Perspektiva je svetla, ali izazovi su takđe ozbiljni", rekao je Ši delegatima. On je takođe obećao da će nastaviti agresivne antikoruptivne napore, koji doveli do broja od milion kažnjenih zvaničnika Komunističke partije tokom predsednikovog petogodišnjeg mandata. Predsednik Ši, jedan od najmoćnijih lidera u modernoj kineskoj istoriji, trebalo bi da prema očekivanjima dobije drugi petogodišnji mandat na poziciji lidera partije, tokom kongresa koji će trajati nedelju dana. Nekoliko novih partijskih lidera takođe će biti izabrano tokom kongresa, uključujući i nove članove vladajućeg Stalnog komiteta Politbiroa. Ali, Vang Kvišang, najviši saradnik koji predvodi Šieve napored u borbi protiv korupcije, mogao bi da ostane u Politbirou uprkos činjenici da je dostigao tradicionalnu granicu za penzionisanje, što bi moglo da obezbedi teren za ostajanje predsednika Šia na vlasti i nakon što mu se završi drugi mandat 2022. godine. Drugo merilo Šieve dominacije biće to da li je njegovo ime sadržano u partijskom ustavu pored imena Mao Cedunga, osnivača Komunističke partije, i Deng Saopinga, čije su ekonomske reforme dovele Kinu do sadašnjeg statusa globalne ekonomske sile.
10/18/2017 11:49 AM
Izrael neće razgovore sa palestinskom vladom u kojima bi učestvovao Hamas
Izraelske snage upale su u medijske kompanije na Zapadnoj obali tokom noći u operaciji za koju vojska kaže da je izvedena kao odgovor na porast nasilja protiv Izraelaca. Osam kompanija dobilo je naređenje da obustavi rad na šest meseci, a dvoje ljudi je uhapšeno. Palesinski zvaničnici energično su osudili upade, rekavši da oni krše slobodu štampe. Izraelske akcije usledile su nekoliko sati nakon što je vlada objavila da neće razgoarati sa palestinskim vlastima u kojima bi bila i militantna grupa Hamas, ukoliko prethodni zatevi ne budu ispunjeni. Oni obuhvataju razoružavanje Hamasa, odbacivanje nasilja i priznavanje Izraela. "Vlada Izraela neće voditi političke pregovore sa palestinskim vlastima koje se oslanjaju na Hamas, terorističku organizaciju koja poziva na uništenje Izraela", kaže se u saopštenju kabineta premijera Benjamina Netanjahua u utorak. Netanjahu takođe tražio da Hamas odustane od podrške Irana, preda posmrtne ostatke dvojice izraelskih vojnika i oslobodi dvojicu izraelskih državljana za koje se veruje da su zatvoreni u Gazi koju kontroliše Hamas. Male su šanse da će se Hamas složiti sa bilo kojim izraelskim zahtevom. Portparol Favzi Barhum nazvao ih je "neprihvatljivim izraelskim mešanjem u unutrašnja palestinska pitanja". Portparol palestinskog predsednika Mahmuda Abasa rekao je da "nikakve izraelske opaske neće promeniti zvaničnu palestinsku poziciju da načini korak napred u naporima za pomirenje, kako bi se ostvarile nade i težnje naših ljudi u pogledu okončanja podele". Hamas i umereniji pokret Fatak postigli su preliminarni sporazum prošle nedelje o ponovnom ujedinjenju nakon 10 godina raskola. Raskol je ostavio palestinske teritorije odeljenim između dve vlade - militantnog Hamasa u osiromašenom pojasu Gaze i umerenijeg Fataha na Zapadnoj obali. Prethodni pokušaji ujedinjena palestinskih vlasti nisu uspeli.
10/18/2017 11:49 AM
Borci Islamske države proterani iz Rake
Koalicija, koju podvode SAD i koja se bori protiv Islamske države u Siriji i Iraku, saopštila je da je grad Raka 95 odsto pod kontrolom, dan nakon što su Sirijske demokratske snage (SDF), koje podržavaju SAD, tamo proglasile pobedu nakon više meseci borbe. Portparol koalicionih snaga, pukovnik Rajan Dilon, rekao je da su operacije čišćenja nastavljene u sredu u poslednjim blokovima grada. Portparol SDF, koga čine kurdske i arapske milicije, rekao je u utorak da su borbe u Raki okončane i da snage SDF-a tragaju po gradu za ćelijama "spavača" Islamske države i za minama. Formalno proglašenje pobede očekuje se nakon što taj proces bude okončan. Raka je praktično glavni grad Islamske države, otkako je samoproglašeni kalifat počeo da se širi preko prostrane oblasti koju je zauzeo u Siriji i Iraku 2014. godine. Ofanziva potiskivanja militanata izvan grada počela je u junu i bila je podržava vazdušnim udarima koalicionih snaga. Islamska država još uvek kontroliše oblasti oko istočne provincije Dei el-Zur i dalje ka jugu duž doline reke Eufrat. Humanitarna kriza I dok je SDF preuzeo kontrolu nad Rakom iz ruku Islamske države, humanitarna kriza u oblasti nastavlja da se pogoršava, prema organizaciji za zaštitu dece "Sejv d čildren". "Humanitarna kriza je veća no ikad", rekla je direktorka grupe Sonja Kuš. Grupa kaže da je za oko 270.000 ljudi, koji su napustili Raku, i dalje neophodna pomoć u kampovina koji "pucaju po šavovima". Većina raseljenih ljudi će verovatno verovatno mesecima, možda i godinama, ostati u kampovima u kojima je situacija "jadna i porodice nemaju dovoljno hrane, vode i lekova". U intervjuu za Kurdski servis Glasa Amerike, portparol SDF-a, Mustafa Bali, pozvao je globalne grupe za pružanje pomoći da obezbede pomoć raseljenim ljudima Rake. "Situacija sa rasljenim ljudima iz grada Raka je vrlo teška i tragična i svako bi trebalo da bude svestan situacije. Mi nemamo potrebne sposobnosti, jer se borimo i u isto vreme živimo u ratnoj zoni. Međunarodne organizacije moraju da obezbede pomoć i da se pobrinu za situaciju sa izbeglicama u gradu Raka i za ljude", rekao je Bali. Organizacija je dodala da je na hiljade civila i dalje raseljeno u Dei el-Zur, gde se borbe nastavljaju. ​
10/18/2017 11:13 AM
Demonstranti u Kataloniji zahtevaju oslobađanje separatističkih lidera
Desetine hiljada ljudi protestovalo je u utorak uveče u Barseloni protiv španskog hapšenja dvojice katalonskih separatističkih lidera. Demonstranti su nosili sveće i napise zahtevajući oslobađanje predsednika organizacije Asemblea nasional Katalana (ANC) Đordija Sančesa i predsednika kulturnog udruženja Omnium, Đordija Kuišara, koji su zadržani u pritvoru zbog mogućih optužnica za pobunu. Tužioci optužuju dvojicu lidera separatista za izazivanje nasilja protiv policije tokom proindenpendističkog marša prošlog meseca. Katalonski lideri nazvali su njih dvojicu političkim zatvorenicima, što vlada negira. Ranije u utorak, španski vrhovni sud presudio je da je katalanski referendum o nezavisnosti bio nezakonit, zaključujući da je regionalni zakon koji podržava glasanje prekršio španski ustav. Katalanska vlada usvojila je "zakon o referendumu o samoopredeljenju" 6. sepmtebra. Španski visoki sud odlučio je da zakon mira biti privremeno suspendovan, španska vlada mu se usprotivila, ali je Katalonija nastavila sa organizacijom referenduma 1. oktobra. Prema odluci suda, suspenzija će trajati pet meseci dok sudije ne izađu sa odlukom, ali proindependistička koalicija koja je na vlasti u Kataloniji tvrdi da je univerzalno pravo na samoopredeljenje iznad španskih zakona. Portparol katalanske vlade, Žordi Turul, rekao je novinarima u utorak da se Katalonija neće "predati" po pitanju secesije i ponovio poziv na razgovore sa Madridom o onome što je nazvao "demokratskim mandatom" za nezavisnost. Španija je dala rok Kataloniji do čertvrtka da poništi sve poteze koje je učinila na otcepljenju, ili će se suočiti sa direktnom vlašću Madrida. Katalonija, španski najprosperitetniji region, dom je za 7,5 miliona ljudi. Njen glavni grad, Barselona, jedna je od glavnih turističkih destinacija u Evrpi. Katalonija ima svoj jezim i kulturu i duboko je podeljena po pitanju nezavisnosti. Katalanska vlada rekla je da je 90 odsto Katalanaca, koji su učestvovali na referendumu 1. oktobra, glasalo za nezavisnost od Španije. Mnogi protivnici nezavisnosti bojkotovali su glasanje, oborivši odziv na oko 43 odsto izašlih glasača.
10/17/2017 09:25 PM
Mekejn osudio izolacionizam, "nepromišljeni nacionalizam"
Senator Džon Mekejn uputio je oštre kritike na račun neimenovanih zagovornika izolacionističke politike, nakon što je primio medalju slobode za svoju višedecenijsku službu i žrtve koje je podneo za Sjedinjene Države.  Bivši potpredsednik Džo Bajden uručio je Mekejnu nagradu na ceremoniji u Nacionalnom ustavnom centru u Filadelfiji, gde je Mekejn ocenio da je napuštanje američke uloge međunarodnog lidera - "nepatriotsko". "Plašiti se sveta koji smo organizovali i vodili tri četvrtine veka, napustiti ideale koje smo promovisali širom planete, odbiti obaveze međunarodnog lidera i dužnost da ostanemo poslednja i najbolja nada za svet u ime nepromišljenog, lažnog nacionalizma koji su osmilili ljudi koji bi radije tražili žrtvene jarce nego rešavali probleme je podjednako nepatriotski čin kao i vezivanje za bilo koju istrošenu dogmu iz prošlosti koju su Amerikanci poslali na smetlište istorije." Mekejn nije pomenuo predsednika Trampa po imenu ali je predsednikova mantra "Amerika na prvom mestu", po svemu sudeći nauštrb međunarodne reputacije SAD", izazvala oštre kritike, uključujući odluku da povuče SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma i stalno kritikovanje iranskog nuklearnog sporazuma koji podržavaju neki od američkih saveznika. 
10/17/2017 09:19 PM
Rok za integraciju sudstva na Kosovu nije ispoštovan
Evropska unija žali zbog činjenice da nije ispoštovan dogovor dva predsjednika da se do danas, 17. oktobra, integriše sudstvo na Kosovu. Potvrdjuju da je Beograd tražio odgadjanje, kao što i potvrdjuju da je napredak u normalizaciji odnosa dvije strane u uskoj vezi sa napretkom Beograda i Prištine u evropskim integracijama. Današnji dan, 17. oktobar, bio je dogovoreni rok za integraciju sudstva i sudskog osoblja na Kosovu. To su, nakon tehničkih timova, posljednjeg dana avgusta dogovorila i dva predsjednika. "Potvrdili smo dogovore koji su ranije postignuti implementaciju posebno oko pravde i parvosudja, razgovaraće se sa željom da se, mislim do Nove godine, završi, ukoliko to bude moguće, oko mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici. Dakle, tu se razgovori nastavljaju i ono što je najvažnije, oko nekog dugoročnog, stabilnijeg rešenja u odnosima izmedju Beograda i Prištine, Srba i Albanaca uopšte", rekao je predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić. "Bio je to korektan sastanak gdje smo razgovarali o novim fazama dijaloga o normalizaciji odnosa i pomirenju. Gradjani Srbiji i Kosova trebaju konačni sporazum koji će nas približiti evropskim integracijama. Danas je dogovoreno takodje da se pravosudni sistem na Kosovu objedini do 17. oktobra. Dijalog je jedini put naprijed i nadam se da ćemo u ovom duhu nastaviti  i da ćemo postići nove sporazume", izjavio je tada predsjednik Kosova, Hašim Tači. Medjutim, rok nije ispoštovan i zato reakcija iz Evropske komisije. "Žalimo zbog činjenice da je beogradska strana tražila odgadjanje primjene sporazuma, dok je Priština ispunila obećanje u vezi sa primjenom dogovorenog. Važno je da se provede integracija sudstva i sudskog osoblja jer će to da bude prilog poštovanju vladavine prava, posebno u regionu Mitrovice. Mi očekujemo konstruktivan doprinos obje strane u provodjenju u djelo svih sporazuma postignutih tokom dijaloga i u tom svjetlu je ključno da se sporazum o sudstvu provede u djelo bez odlaganja, što je prije moguće", istakla je portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić. Srbiji su do kraja godine najavljena otvaranja novih poglavlja pregovora o prijemu u EU - može li zastoj u primjeni sporazuma o sudstvu na Kosovu i svi ostali zastoji uticati na napredak u pregovorima? "Radimo sa obje strane kako bismo bili sigurni da se dogovoreno tokom dijaloga i provede na terenu, a napredak i Beograda i Prištine na evropskom putu je povezan sa napretkom u dijalogu. To će i dalje biti slučaj. Sporazum o sudstvu je bio vrlo jasan i ponavljam da žalimo zbog njegovog neprovodjenja. Opredjeljenje obje strane da provode dogovoreno je takodje jasno, uključujući i ono izrečeno tokom nedavne posjete premijerke Srbije", odgovara Kocijančić. I pored ovog zastoja, ili upravo zbog njega, sa interesovanjem se očekuje realizacija optimističnog obećanja iz Evropskog servisa za spoljne poslove da bi u skoro vrijeme moglo biti ozbiljnih pomaka u dijalogu Beograda i Prištine. U kabinetu Visoke predstavnice EU pripremaju polje za to, ne otkrivajući detalje.
10/17/2017 09:03 PM
Pobedom Kurcove partije Austrija bi mogla da skrene u desno
Sebastijan Kurc, lider austrijske konzervativne Narodne partije, na putu je da postane najmlađi lider jedne države na svetu, nakon što je njegova partija proglasila pobedu na opštim izborima održanim u nedelju. Sa 31-om godinom, veruje se da je Kurc mlađi od severnokorejskog lidera Kim Džong Una i francuskog predsednika Emanuela Makrona koji se bliži 40. Uz većinu prebrojanih glasova, Narodna partija osvojila je više od 31 odsto i očekuje se da će formirati koaliciju sa desničarskom Partijom slobode. “Danas se ne radi o pobedi nad drugima. Danas je dan za stvarne promene u našoj zemlji. Danas smo dobili snažan mandat da promenimo ovu zemlju i hvala vam što ste to učinili mogućim.”, saopštio je Kurc na jučerašnjoj konferenciji u Beču. Analitičari navode da je Kurc uspeo da reformiše konzervativnu partiju i suzbije austrijsku desnicu, koju podržavaju glasači zabrinuti zbog masovnog dolaska migranata sa Bliskog istoka, iz Afrike i Azije tokom proteklih godina. On će verovatno da formira koaliciju sa populističkom Partijom slobode koju predvodi Hajnc Kristijan Štrahe i koji je kritikovao Kurca tokom predizborne kampanje, navodeći da je on "odgovoran za negativne odluke" i da je "kao ministar za integraciju napravio drastične greške" Prevremeni izbori održani su posle pada austrijske koalicione vlade ranije ove godine. Kancelar Austrije Kristijan Kern izrazio je optimizam tokom jutra izbornog dana. Međutim, gradonačelnik centralnog distrikta u Beču, Hajnc Kristijan Štrahe bio je skeptičan. “On je u vladi već sedam godina. Mislim da smo videli dosta indikativnih stvari, on je odgovoran za negativne odluke i kao ministar za integraciju, napravio je drastične greške.” Prevremeni izbori održani su posle pada austrijske koalicione vlade ranije ove godine. Kancelar Austrije Kristijan Kern izrazio je optimizam tokom jutra izbornog dana. Međutim, gradonačelnik centralnog distrikta u Beču bio je skeptičan. “Austrija je u teškoj situaciji. Bojim se da ako desnica prevlada, stvari se neće promeniti na dobar način. Kao gradonačlenik distrikta Zelene partije mogu da kažem da se stvari neće razviti na dobar način.” Austrija, zemlja sa nešto manje od 9 miliona stanovnika, prihvatila je 90 hiljada azilanata od 2015. godine. Prošlog decembra, kandidat Partije slobode Norbert Hofer bio je blizu pobede nakon kampanje koju je vodio na antiimigracionoj platformi. Zato su Austrijanci zabrinuti da će Kurc pre da formira koaliciju sa Partijom Slobode, koju je osnovao bivši nacista, nego sa Socijaldemokratskom partijom. “Posle 1945. godine, političari su bili tu za građane. Moje mišljenje je da to više nije slučaj.”, rekla je stanovnica Beča - Lote. Sa izborom najmlađeg lidera na svetu, Austrijska politika mogla bi da skrene u desno, prvi put posle niza godina.    
10/17/2017 09:00 PM
Saradnici Obame i Buša demantuju Trampove tvrdnje
Saradnici poslednja dva američka predsednika oštro osporavaju tvrdnje predsednika Donald Trampa da nisu poklanjali mnogo pažnje porodicama palih američkih vojnih lica uskraćujući im odavanje pošte i saosećanja za njihov doprinos domovini. Predsednik Tramp je u ponedeljak pored ostalog rekao: “Ako pogledate predsednika Obamu i većinu drugih predsednika, oni nisu pozivali telefonom, mnogi od njih nisu pravili pozive.” Međutim, saradnici predsednika Baraka Obame i njegovog prethodnika Džordža Buša, navode da su se ta dva predsednika pozivali i sastajali se sa hiljadama članova porodica poginulih vojnika, mornara i pripadnika vazduhoplovstva, koji su poginuli u američkim vojnim operacijama u svetu tokom protekle dve decenije. Ben Rouds, savetnik za bezbednost predsednika Obame, nazvao je Trampove reči niskim, nepojamnim lažima i izrazima nepoštovanja, dok je portparol Džordža Buša Mladjeg - Fredi Ford, rekao da je on upućivao stotine, ako ne hiljade pisama ožalošćenim članovima porodica poginulih vojnika u Iraku i Avganistanu. Penzionisani načelnik Združenog generalštaba američke vojske, Martin Dempsi je rekao da su i Mišel Obama i Lora Buš istrajno pomagale i bile duboko privržene vojnicima i njihovim porodicama. Kasnije je portparolka Bele kuće, Sara Hakabi, rekla da predsednik nije kritikovao svoje prethodnike, već je naveo činjenice.  
10/17/2017 08:02 PM
Islamska država "na ivici poraza" u Raki
Sirijske demokratske snage saopštile su u utorak da su preuzele kontrolu nad poslednjim preostalim delovima Rake u Siriji od ekstremista Islamske države, dok koalicija koju predvode SAD navodi da je grad „na ivici da bude oslobođen.“ Portparol SDF-a, sirijskih snaga sastavljenih od kurdskih i arapskih boraca, rekao je novinarima da su sukobi u Raki završeni. Borci SDF-a upali su u stadion koji je bio poslednja baza Islamske države u tom gradu, nakon što su osvojili bolnicu koja je takođe služila kao komandni centar Ofanziva protiv ekstremista u Raki počela je u junu, a koalicija predvođena Sjedinjenim Državama je pružala različite vrste podrške uključujući i izvođenje vazdušnih udara. Portparol koalicije, pukovnik Rajan Dilon saopštio je na Tviteru da je Raka sada 90% pod kontrolom Sirijskih demokratskih snaga. On je rekao da se procenjuje da je u gradu ostalo oko stotinu boraca Islamske državei  da se očekuje da će borci SDF-a nailaziti na džepove otpora. Raka je de fakto prestonica Islamske države, mesto gde je militantna grupa planirala napade u inostranstvu, proslavljala svoje pobede u Iraku i Siriji i vršila pogubljenja. Islamska država i dalje kontroliše područja oko istočne provincije Deir el-Zur i na jugu doline reke Eufrat. Uprkos tome što je SDF preuzeo kontrolu nad Rakom, humanitarna kriza u tom delu zemlje se i dalje pogoršava, upozorava humanitarna organizacija “Spasimo decu”. Direktorka grupe Sonja Kuš saopštila je da je “humanitarna kriza veća nego ikad”. Organizacija navodi da je oko 270.000 ljudi koji su pobegli iz Rake i dalje potrebna pomoć u kampovima koji “pucaju po šavovima”. Većina raseljenih osoba verovatno će ostati u tim kampovima više meseci ako ne i godina, a uslovi su “mizerni” i porodice nemaju dovoljno hrane, vode i lekova, ističe organizacija “Spasimo decu”.  
10/17/2017 02:52 PM
Svaka dvanaesta osoba u CG apsolutno siromašna
Crnogorski zvaničnici saopštili su da svaka dvanaesta osoba u Crnoj Gori živi u apsolutnom siromaštvu, navodeći da ta statistika ipak ne svrstava Crnu Goru u zemlje ekstremnog siromaštva gdje je zarada dolar dnevno. Gostujući u jutarnjem programu Televizije Crne Gore povodom obilježavanja Međunarodnog dana siromaštva, crnogorski ministar rada i socijalnog staranja, Kemal Purišić, rekao je da u Crnoj Gori 8,6 odsto građana živi ispod apsolutne linije siromaštva. "Jesmo li zadovoljni? Nijesmo, jer je bukvalno svaki dvanaesti stanovnik živi u siromaštvu", saopštio je Purišić. On je, međutim, ocijenio da se u Crnoj Gori ne može govoriti o ekstremnom siromaštvu, kako ga definiše Milenijumska deklaracija, uzimajući kao reper zaradu od jednog dolara. "Srećom, imamo značajno bolje rezultate od njih", rekao je crnogorski ministar državnoj televiziji, precizirajući da u Crnoj Gori, pored 8,6 apsolutno siromašnih, "postoji i značajan broj ljudi koji žive u zoni siromaštva i vrlo su osjetljivi na svaki ozbiljniji potres". Prema posljednjim zvaničnim podacima o stepenu siromaštva koje je državni zavod za statistiku MONSTAT objavio 2013, u Crnoj Gori je prije četiri godine 54 hiljade ljudi živjelo u apsolutnom siromaštvu. Podatke za prethodne tri godine crnogorski statističari nisu objavili, obrazlažući to prelaskom na evropsku metodologiju računanja siromaštva. Neki od uzroka siromaštva u Crnoj Gori su veliko kreditno zaduženje građana prema bankama, kojima duguju oko milijardu eura, kao i visoka nezaposlenost od 22,5 odsto i činjenica da preko polovine zaposlenih prima platu od 250 eura, prenose crnogorski mediji. Prema podacima MONSTAT-a, u 2013, apsolutna linija siromaštva iznosila je 186 eura, a najugroženiji su dugogodišnji nezaposleni, samohrani roditelji, Romi, raseljena lica i oko 4,500 penzionera sa najnižom penzijom od 100 eura, dok je UNICEF nedavno saopštio da više od 15,000 djece živi u siromaštvu. Zvanična statistika nedavno je pokazala da u Crnoj Gori, u kojoj živi oko 650,000 stanovnika, ima 48 milionera, a prosječna neto plata u zemlji zvanično iznosi oko 500 eura.
10/17/2017 10:53 AM
Španija uhapsila dvojicu lidera katalonskih independentista
Španski visoki sud naredio je hapšenje dvojice lidera katalonskih separatista zbog navode pobune, dok pitanje nezavisnosti regiona ostaje nejasno. Tužioci terete predsednika organizacije Asemblea nasional Katalana (ANC) Đordija Sančesa i predsednika kulturnog udruženja Omnium, Đordija Kuišara zbog provociranja nasilja protiv policije tokom proindenpendističkog marša prošlog meseca.  Demonstranti su tada zarobili policajce unutar zgrade i uništili nekoliko policijskih kola. "Španija je uhapsila dvojicu katalonskih lidera građanskog društva zbog organizacije mirnih demonstracija", tvitovao je predsednik Katalonije, Karles Pudždemon u ponedeljak. "Žalosno, imamo političke zatvorenike ponovo", napisao je on, što se odnosilo na vojnu diktaturu Franciska Franka koja je okončana pre više od 40 godina. Visoko sud tkaođe je pokrenuo istragu protiv katalonskog šefa policije, Đozepa Luisa Trapera. Sud nije odlučio da on bude iza rešetaka, ali mu je oduzzeo pasoš kako bi ga sprečio da napusti zemlju. U međuvremenu, Pudždemont još uvek nije rekao da li će proglasiti nezavisnost Katalonije bez ustezanja, nakon što su sud i vlada Španije proglasili referendum o nezavisnosti ilegalnim. Pudždemont je imao rok do ponedeljka da da prost odgovor "da" ili "ne" na pitanje da li će proglasiti nezavisnost. Za sada, on je samo pozvaona razgovore sa španskim premijerom Marianom Rahoje, a rok je pomeren do četvrtka. Frustrirani Rahoj rekao je da neizvesnost po pitanju Katalonije šteti španskoj ekonomiji. Ministarstvo ekonomije u ponedeljak je smanjilo prognoze za ekonomski rast u 2018. zbog krize. Katalonija, najusešniji španski region, dom je za 7,5 miliona ljudi. Njen glavni grad, Barselona, jedna je od glavnih evropskih turističkih destinacija. Katalonija ima svoj jezik i posebnu kulturu i duboko je podeljena po pitanju nezavisnosti. Katalonska vlada saopštila je da je 90 odsto Katalanaca, koji su glasali na referendumu 1. oktobra, glasalo za nezavisnost. Mnogi protivnici nezavisnosti bojkotovali su glasanje, što je učinilo da izlaznost bude oko 43 odsto. Isabela Kokoli učestvovala je u pisanju izveštaja
10/16/2017 09:39 PM
Više od 300 žrtava eksplozije u Mogadišu
Broj poginulih u glavnom gradu Somalije Mogadišu je porastao na više od 300, a spasilačke ekipe nastavalju da tragaju za preživelima posle velike eksplozije za koju su odgovorni islamski ekstremisti.  Abdulkadir Adam, šef ambulantne službe u Mogadišu je izjavio za Glas Amerike da su 302 osobe poginule u eksploziji na prometnoj raskrsnici u glavnom gradu Somalije u subotu.  Vlada je saopštila da je 429 povredjenih prebačeno u lokalne bolnice i da će broj žrtava verovatno rasti. Više od 30 teško povredjenih pacijenata je prebačeno u Tursku na lečenje uključujući somalijskog reportera Glasa Amerike Abdulkadira Mohameda Abdula. Niko nije preuzeo odgovornst za napada, ali se veruje da ekstremisti Al Šababa stoje iza ove eksplozije. 
10/16/2017 09:02 PM
Tramp: Okončati istragu o Rusiji, dobri odnosi sa Mekonelom
Predsednik Donald Tramp i lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel najavili su u ponedeljak da će raditi zajedno na reformi poreskog sistema, dugoročnom cilju Republikanske stranke, uz tvrdnju da su njihovi odnos dobri, uprkos ranijim izveštajima da to nije slučaj. “Sada smo verovatno bliži nego ikada ranije”, rekao je Tramp na neplaniranoj konferenciji za novinare sa Mekonelom u Beloj kući. Predsednik je dodao da je njegov odnos sa republikanskim liderom izvanredan, iako ga je u avgustu oštro kritikovao zato što nije uspeo da usvoji meru kojom bi bio ukinut Zakon o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti poznat kao Obamaker. Mekonel se saglasio sa Trampovim najnovijim stavom. “Suprotno onom što su neki od vas izveštavali, u potpunosti smo saglasni u pogledu agende za napredak Amerike”, rekao je Mekonel koji je tokom leta isticao da Tramp ima “preterana očekivanja” kada je reč o brzini kojom Kongres može da deluje. Odgovarajući na pitanja novinara, Tramp je branio svog bivšeg glavnog savetnika Stiva Benona koji je najavio politički rat protiv Mekonela i republikanskog establišmenta. Poručio je međutim da će pokušati da odgovori Benona od nekih pretnji, uz opasku da je Republikanska stranka veoma ujedinjena.       Predsednik je na konferenciji za novinare takođe odbacio istragu o vezama njegove kampanje sa Rusijom, koju odvojeno vode specijalni istražitelj Robert Maler i odbori u oba doma Kongresa. “Cela stvar sa Rusijom je izgovor za poraz demokrata na izborima. Apsolutno nije bilo dosluha sa Rusijom. Trebalo bi to da završe zato što je ljudima muka od toga”, naglasio je Tramp. Takođe je odgovarao na pitanja i o Hilari Klinton koju je pozvao da se ponovo kandiduje 2020. godine. Ocenio je i da su optužbe za seksualne napade, iznete protiv njega tokom prethodnih godina,” lažne vesti”.   
10/16/2017 08:52 PM
Vučić i Čović o razgraničenju Srbije i BiH
Hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović posetio je Beograd i u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem on je ponovio stav sa Bosna i Hercegovina neće priznavati Kosovo. Tema susreta bilo je pitanje razgraničenja dve države. Timovi dve države koji rade na rešavanju spornih pitanja razgraničenja Srbije i Bosne i Hercegovine do sada su usaglasili 373 kilometra granice, a ostalo je sporno zemljište oko hidroelektrana "Zvornik" i "Bajina Bašta", sa ukupno 122 hektara, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle susreta sa članom Predsedništva BiH Draganom Čovićem, i dodao da se razgovara i o razmeni teritorija na području mesta Štrpci. Na konferenciji za novinare Vučić je ocenio da su odnosi Srbije i BiH ključ za očuvanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu i da je na današnjem sastanku razgovarano i o što bržem organizovanju trilateralnog sastanka sa Hrvatskom, bilo na nivou predsednika ili vlada. "Smatramo da takav sastanak bi doveo do mnogo važnih i konkretnih rešenja po brojnim, kako političkim, tako i ekonomskim i socijalnim pitanjima. I bio bi od ogromnog značaja, možda najvažniji za ceo region Zapadnog Balkana. Što se Srbije tiče, Srbija je za takav sastanak spremna", istakao je Vučić. Član Predsedništva BiH Dragan Čović je podržao ideju o trilateralnom sastanku i najavio da za nekoliko dana ide u Zagreb da razgovara o tome kako pojačati saradnju tri države. On je istakao da će 6.i 7. decembra sva tri člana Predsedništva BiH doći u zvaničnu uzvratnu posetu Beogradu, i tada bi, po Čovićevim rečima, mogao i da se parafira sporazum o razgraničenju. On je poručio i da je stav Bosne i Hercegovine da neće priznavati Kosovo. "Mi već imamo stav izgrađen oko Kosova. Ne ulazeći u neke druge rasprave, dok to ne uradi Srbija i njene institucije, to neće uraditi Bosna i Hercegovina. Iz više razloga. I to je već zauzeti stav u Predsedništvu BiH od pre. I ne samo priznanje, nego i sve drugo što moramo napraviti na bilateralnom odnosu veže se za dogovore koje pravite ovde", rekao je Čović. Vučić je na konferenciji za novinare rekao i da je za Beograd bila teška oslobađajuća presuda sarajevskog suda ratnom komandantu Srebrenice Naseru Oriću, a upitan o izjavi predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da će "dosanjati san" o nezavisnosti tog entiteta, on se nije direktno izjasnio. Vučić je samo rekao da je saglasan sa Dodikom po pitanju odnosa Srbije i RS i da veruje da te veze mogu biti još bolje i čvršće.
10/16/2017 08:49 PM
Okončana mini diplomatska kriza između SAD i Srbije?
Mini diplomatska kriza Sjedinjenih Država i Srbije - formulacija je koju mediji u Srbiji poslednjih dana koriste opisujući razmenu komentara, ocena i poruka između ambasadora SAD u Srbiji, Kajla Skata i ministra odbrane Srbije, Aleksandra Vulina. Do ovog dijaloga u javnosti došlo je nakon što je ambasador SAD u Srbiji na Tviteru, podelivši tekst Vašington posta pod naslovom "Srpski ministar odbrane hvali osuđenog ratnog zločinca", prokomentarisao da "meseci rada na poboljašnju imidža Srbije u SAD mogu biti podriveni jednom izjavom", poput one koju je izneo ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin, kada je se na skupu u Nišu pojavio pored bivšeg generala Vojske Srbije, Vladimira Lazarevića. Lazarević, poslednji komandat Treće armijske oblasti u vreme rata na Kosovu i intervencije NATO-a, osuđen je pred Haškim tribunalom zbog ratnih zločina na Kosovu. Oslobođen je iz zatvora nakon što je odslužio dve trećine kazne i danas kao penzioner živi u Srbiji. Aleksandar Vulin je na tom skupu bivših starešina Treće armije Vojske Jugoslavije, iz vremena NATO intervencije u SRJ, rekao da su svi koji su branili Srbiju "najhrabriji među hrabrima", misleći pri tome i na pored njega prisutnog generala u penziji Vladimira Lazarevića. Kazao je i da je "prošlo vreme kada ti ljudi nisu mogli da uđu u Vojnu akademiju i kada su nas terali da ih se stidimo". "Nikada se više niko neće stideti ovih ljudi, jer ih se nikada nije postidela vojska kojoj su komandovali i nikada ih se nije postideo narod koji su branili i odbranili", naveo je Vulin. "Ponosan na generala Lazarevića" Vulin je, nakon tvita Skata, rekao da ga je reakcija amabasdora začudila. "Istina je da sam ponosan na borbu svog naroda, istina je da sam ponosan na generala Lazarevića, istina je da sam ponosan na sve te ljude koji su branili ovu zemlju i istina je da ih se ne stidim. Zamislite kad bih ja tvitovao, šerovao, lajkovao sve tekstove koji se napišu po mom mišljenju da su loši od strane ambasadora Skata, pa na šta bi to ličilo", rekao je ministar odbrane Aleksandar Vulin. Vulin je rekao da ga čudi to što, kako je rekao, "ambasador ne vidi mogućnost podrivanja imidža i pretnju odnosima u tome što je haški optuženik Ante Gotovina savetnik u Vladi Hrvatske ili u oslobađanju Nasera Orića". Ante Gotovina i Naser Orić su, podsećamo, za razliku od generala Lazarevića oslobođeni optužnica pred Haškim tribunalom. Vulin je dodao da je zbog takvog stava "nedeljama" izložen medijskim napadima, kao i da je spreman da "plati cenu". Na kraju je poručio da ne želi da se izjašnjava o ambasadoru Skatu, jer poštuje zemlju iz koje dolazi, ali i da bi ambasador Skat trebalo da prestane da se izjašnjava o njemu i da poštuje zemlju koja ga je primila. Vulina je u ovome kasnije podržao i njegov kolega iz vlade, kao i nekadašnje vlasti u vreme režma Slobodana Miloševića, aktuelni šef diplomatije Srbije i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, koji je izjavio da ambasador SAD u Beogradu ne treba da se meša u unutrašnje stvari Srbije, jer "naši ambasadori to ne čine". "Tresla se gora, rodio se miš" Ambasador Skat u ponedeljak je, čini se, stavio tačku na raspravu sa ministrom Vulinom, rekavši da se ne meša u unutrašnje stvari Srbije, već da samo komentariše određena dešavanja u zemlji. "Interesantno je i ironično da kada pozitivno komentarišem unutrašnji dijalog o Kosovu, onda nema reakcija. Ili ako pozdravim ekonomski razvoj i napredak u ekonomskim reformama, onda nikom ništa. Ali ako objavim nešto kritično, onda su reakcije drugačije", rekao je Skat novinarima odgovarajući na pitanja o sporenju sa ministrom Vulinom, preneo je N1. Dodao je da razume reakcije na njegov komentar o Vulinu, ali da dalje neće da to komentariše i smatra da se tome daje preveliki značaj. "Što bi rekli u Srbiji - tresla se gora rodio se miš", kazao je Skat. "Epizoda nije dobrodošla" Na razmenu reakcija i poruka između ministra odbrane Srbije i predstavnika SAD u Srbiji, različito su reagovali predstavnici srpskih političkih partija, dok analitičari ocenjuju da ova epizoda nije dobrodošla, ali i da neće značajno poremetiti odnose dve zemlje. I dok radikali pozivaju u Skupštini Srbije da Vlada Srbije ambasadora Skata proglasi personon non grata, zbog "javnog napada na ministra odbrane Republike Srbije", Liberalno demokratska partija ocenila je da "Vlada Srbija ne može da ostane nema dok se njeni ministri ponašaju kao zaštitnici onih koji su poveli Srbiju u ratove iz kojih se mnogi nisu vratili, a oni koji su ostali u Srbiji žive kao večiti taoci najgorih medju nama koji se opet slave kao junaci i uzori", navodi LDP u saopštenju. Ovo je epizoda koja nije dobrodošla, smatra stručnjak za međunarodne odnose Ivan Vejvoda i dodaje da ministri treba da se uzdrže od pohvala zločincima. "Političari su tu da budu reizabrani, bar u njihovom viđenju stvari, ali je važno da se uzdignu na nivo državništva, na nivo javnog dobra i da malo zapostave te interese koji gledaju samo da li će njihova popularnost u domaćem javnom mnjenju da raste", kaže Ivan Vejvoda za televiziju N1. "Ne očekujem da u ovom trenutku dođe do bilo kakvih poremećaja između Srbije i SAD zbog jedne izjave, ali se mora voditi računa da su određene teme od izuzetnog značaja za Srbiju, za region, ali i za našu ukupnu poziciju u međunaodnim odnosima", rekla je Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.
10/16/2017 08:08 PM
Pobeda konzervativaca u Austriji, Kurc najmlađi lider
Sebastijan Kurc, lider austrijske konzervativne Narodne partije, na putu je da postane najmlađi lider jedne države na svetu, nakon što je njegova partija proglasila pobedu na opštim izborima održanim u nedelju. Sa 31-om godinom, veruje se da je Kurc mlađi od severnokorejskog lidera Kim Džong Una i francuskog predsednika Emanuela Makrona koji se bliži 40. Uz većinu prebrojanih glasova, Narodna partija osvojila je više od 31 odsto i očekuje se da će formirati koaliciju sa desničarskom Partijom slobode. Kurcova pobeda usledila je posle raskida koalicije između konzervativaca i socijalista. Pripremila Zlatica Houk. Govoreći u nedelju u Beču, harizmatični lider Narodne partije izjavio je da će se boriti za stvaranje nove kulture i promenu države u pozitivnom smeru. “Danas se ne radi o pobedi nad drugima. Danas je dan za stvarne promene u našoj zemlji. Danas smo dobili snažan mandat da promenimo ovu zemlju i hvala vam što ste to učinili mogućim.” Analitičari navode da je Kurc uspeo da reformiše konzervativnu partiju i ojača austrijsku desnicu, koju podržavaju glasači zabrinuti zbog masovnog dolaska migranata sa Bliskog istoka, iz Afrike i Azije tokom proteklih godina. On će verovatno da formira koaliciju sa populističkom Partijom slobode koju predvodi Hajnc Kristijan Štrahe koji je kritikovao Kurca tokom predizborne kampanje. “On je u vladi već sedam godina. Mislim da smo videli dosta indikativnih stvari, on je odgovoran za negativne odluke i kao ministar za integraciju, napravio je drastične greške.” Prevremeni izbori održani su posle pada austrijske koalicione vlade ranije ove godine. Kancelar Austrije Kristijan Kern izrazio je optimizam tokom jutra izbornog dana. Međutim, gradonačelnik centralnog distrikta u Beču Tomas Blimlinger bio je skeptičan. “Austrija je u teškoj situaciji. Bojim se da ako desnica prevlada, stvari se neće promeniti na dobar način. Kao gradonačlenik distrikta Zelene partije mogu da kažem da se stvari neće razviti na dobar način.” Austrija, zemlja sa nešto manje od 9 miliona stanovnika, prihvatila je 90 hiljada azilanata od 2015. godine. Prošlog decembra, kandidat Partije slobode Norbert Hofer bio je blizu pobede nakon kampanje koju je vodio na antiimigracionoj platformi. Zato su Austrijanci zabrinuti da će Kurc pre da formira koaliciju sa Partijom Slobode, koju je osnovao bivši nacista, nego sa Socijaldemokratskom partijom. “Posle 1945. godine, političari su bili tu za građane. Moje mišljenje je da to više nije slučaj.” Sa izborom najmlađeg lidera na svetu, Austrijska politika mogla bi da skrene u desno, prvi put posle niza godina.  
10/16/2017 08:08 PM
Fotografije dana
A look at the best news photos from around the world.
10/16/2017 07:01 PM
Madrid traži odgovor, Pudždemon hoće pregovore
Kriza u Španiji se nastavalja. Iako je do ponedeljka imao rok da odgovori španskoj Vladi na pitanje da li će sprovesti projekat nezavisnosti Katalonije, Karles Pudždemon je zatražio još dva meseca za pregovore o tom pitanju, pošto je ranije suspendovao sprovođenje deklaracije o nezavisnosti. Madrid zato preti da bi Kataloniji, prema ustavnim ovlašćenjima, mogao da ukine autonomiju. Španski ambasador u Vašingtonu Pedro Morenes smatra da to što Karles Pudždemon prolongira neizvesnost nije dobro ni za koga i upozorava da se ova kriza mora brzo rešiti – kako ne bi uticala na ostatak Evrope i svet.  Iako napisano na španskom, ovo pismo Karlesa Pudždemona nije bilo dovoljno jasno Madridu. Katalonski lider traži sastanak sa španskim premijerom i tvrdi da - ukoliko bude pregovora, naredna dva meseca neće povlačiti poteze u korist nezavisnosti. Zvanični Madrid, međutim, traži da se o tom pitanju precizno izjasni i za to mu daje novi rok - do četvrtka. „Gospodin Pudždemon i dalje ima priliku da reši ovu situaciju, i mora jasno da se odredi prema deklaraciji o nezavisnosti. Izbegao je da nam da precizan odgovor na to pitanje, odnosno izbegao je da poštuje Ustav“, saopštila je zamenica španskog premijera Soraja Saenz de Santamarija. Na Ustav se Madrid poziva i kada govori o najstrožem potezu: na osnovu člana 155 Kataloniji bi mogao da ukine autonomiju i stavi je pod direktnu vlast. Ambasador Španije u Vašingtonu Pedro Morenes, koji je govorio u institutu „Hadson“, se nada da se to ipak neće desiti i da će Pudžemon vratiti to pitanje u ustavne okvire. Jer, upozorava, poput ekonomske krize u Španiji i ova, politička, može da utiče na ceo svet.    "Moramo poštovati zakon i u tim okvirima možemo o svemu da razgovaramo. Nikome ne uskraćujemo pravo na dijalog, ali ne možemo da prihvatimo da se krši zakon i onda poziva na dijalog. Moramo poštovati Ustav iz 1978, za koji je glasalo i 90% Katalonaca i koji može da se promeni uz saglasnost svih Španaca". Morenes, poreklom Katalonac, podseća da je izlaznost na referendumu o nezavisnosti Katalonije bila 43%, a da je od tog procenta 90% podržalo nezavisnost. Za akciju španske policije u kojoj je pokušala da spreči glasanje, i u kojoj su povređene stotine ljudi – Morenes kaže da je legitimna. "Nasilje je nelegitimno i neopravdano. Ali, vlade širom sveta imaju monopol sile kako bi osigurale poštovanje zakona i to je instrument koji koriste. Posebno u demokratijama, upotreba sile u ime zakona je legitimna ako se zakoni ne poštuju". A zbog nepoštovanja zakona – odnosno optužbi za podstrekivanje pobune, španski državni tužilac je zatražio određivanje pritvora za šefa katalonske policije Džozepa Luisa Trapera. On je pod istragom zbog optužbi da nije naredio spasavanje pripadnika Civilne garde iz zgrade parlamenta u Barseloni, pošto su ih tu zarobile pristalice nezavisnosti Katalonije. Traperu nije određen pritvor na sugestiju Vrhovnog suda Španije, ali mu je privremeno oduzet pasoš.  
10/16/2017 06:43 PM
Bolja situacija u Kaliforniji, dozvoljen i povratak kućama
Hiljadama stanovnika Kalifornije, koji su bili primorani da zbog požara napuste svoje domove, sada je dozvoljeno da se vrate. Vatrogasci su uspeli da suzbiju deo vatrene stihije koja je uništila brojne kuće i radnje. Portparol kalifornijskog Sekreterijata za šumarstvo i zaštitu od požara rekao je novinarima da je između 50 i 60 odsto požara pod kontrolom. Broj onih kojima je naložena evakuacija pao je sa 100 na 75 hiljada. "Sa naletima vetra, plamen se dizao kao cunami, kao da su letele vatrene kugle… vetrovi su bili strašno, strašno  jaki", opisuju stanovnici okruga Napa, u severnom delu Kalifornije. "Svi moji prijatelji koji žive ovde ili u okolini, a živimo ovde već 29 godina, sada su beskućnici. Niko od njih nema gde da ode. Jedan naš prijatelja, koji je živeo tu na kraju ulice, ima 98, a njegova supruga 92. Živeli su tu 60 godina, a sada su beskućnici." Međutim, vatrogasci širom Kalifornije još uvek bore sa vatrenom stihijom. Do subote je broj nastradalih bio najmanje 40, dok požari i dalje bukte na najmanje 16 lokacija. Samo na jednom delu, na površini od 160 kvadratnih kilometara, uništeno je 5700 domova i biznisa. U gašenju požara učestvuje više od 9 hiljada lokalnih vatrogasaca I volontera.