05/22/2018 05:36 PM
Novi ministar finansija – profesionalac ili poslušnik?
Odlazak Dušana Vujovića sa mesta ministra finansija i mnogi oštri kritičari vlasti i aktuelne vlade dočekali su sa izrazima žaljenja. Iako je pozicija šefa finansija u nekoj državi jedna od ključnih, od njegovog zamenika ekonomski komentatori ne očekuju mnogo šta novo - čak tvrde da je potpuno nebitno ko će se na toj funkciji naći. Vujović se, kako je zvanično bilo saopšteno, povukao iz ličnih razloga. Premijerka mu se kratko zahvalila No, izvori nekih medija iz Vlade Srbije, tvrde da je pored ličnih, bilo i profesionalnih razloga. Premijerka Ana Brnabić kratko se zahvalila Vujoviću na angažmanu, opozicija je uzalud postavljala pitanja u Skupštini zbog čega je on otišao, a ekonomisti u prvim komentarima upozoravali da bi ta ostavka mogla da uzdrma srpsku ekponomiju. Istvoremeno, prema pisanju medija, postizanje novog sporazuma sa MMF-a odloženo je, pošto formalno dogovor ne može da bude odobren bez ministra finansija Srbije. Glavna urednica Nove ekonomije, Biljana Stepanović, kaže za Glas Amerike da bi novi ministar finansija morao da nastavi politiku Dušana Vujovića i da pre svega proba da postigne aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. "Bez obzira na to što mi trenutno ne povlačimo novac od MMF-a, činjenica da sa MMF-om nije sklopljen aranžman ovoj vlasti prosto nije potrebna i mislim da to sebi ne bi smeli u ovom trenutku da dozvole", kaže ona.   "U svakoj zemlji mesto ministra finansija je ključno mesto u vladi i to bi tako treblao da bude. S obzirom na to kako kod nas funkcionišu vlada i cela država, a funkcionišu tako da se o svemu pita jedan čovek - Alesandar Vučić - u ovom trenutku manje je bitno ko će biti ministar finansija. Ako to bude neko iz njegovog kruga ljudi koji su više poznati po svojoj lojalnosti i poslušnosti Vučiću nego po svojim profesionalnim karakteristikama, onda će stvarno da bude svejedno", kaže Stepanović i podseća na to da je Vujović otišao i iz profesionalnih, a ne samo ličnih razloga, što je, kako kaže, ključno. "Imam utisak da tu nešto ozbiljno škripi i od ličnosti budućeg ministra finansija zavisiće odgovor na pitanje koliko će on da bude samostalan u svom odlučivanju i profesionalan, a koliko će biti samo politički postavljena figura". Ekonomista Milan Prokopijević još je direktniji: "Potpuno je nebitno ko će biti ministar finansija, jer ko god da bude moraće da sluša Aleksandra Vučića. Iz tog ugla gledano, za očekivati je da ministar postane neko ko nema ni profesionalnog, ni ljudskog ugleda", kaže on za Glas Amerike. "Irelevantno je i pitanje šta čeka novog ministra, jer on će raditi šta Vučić bude naredio - neće on voditi neku svoju politiku. Šta bi trebalo - to je druga priča. Trebalo bi da nije ovakva vlada i mnogo toga još, trebalo bi da se misli o nekom redu i nekom normalnom poretku stvari, ali o tome ovde niko ne misli", izjavio je Prokopijević. On nije želeo da da širu procenu ekonomske politike aktuelne vlasti. "Čovek koji je do te mere nepredvidiv, kome činjenice i stvarne okolnosti ne znače ništa, o njegovoj ekonomskoj politici užasno je nezahvalno govoriti", kaže Prokopijević i ocenjuje da se ona vodi na "od dana do dana, kao i politika u drugim oblastima".
05/22/2018 03:47 PM
Palmer u CG: SAD žele jaku Evropu, Balkan deo toga
Crna Gora je predvodnik integracija na Zapadnom Balkanu, ali bi trebalo nastaviti sa reformama, ocijenjeno je na forumu To Be Secure, koji okuplja više od 400 učesnika iz cijelog svijeta. Obraćajući se učesnicima skupa, predsjednik Crne Gore Milo Đukanović poručio je da Crna Gora neće klečati pred vratima Evropske unije. Konsolidacija Evropske unije i proces proširenja trebalo bi da se dešavaju istovremeno, jer sve što ostaje izvan pažnje EU - a Balkan je to bio - može prije predstavljati problem Brisela, poručio je predsjednik Crne Gore, Milo Đukanović. On je, na panelu „Zapadni Balkan između neriješene prošlosti i novonastalih izazova“, u okviru osmog 2BS Foruma koji se održava u Budvi, rekao da je Zapadnom Balkanu potrebna integracija. „Integracija Zapadnog Balkana je isto što i stabilnost. Integracija znači povratak zemalja Zapadnog Balkana evropskom civilizacijskom putu“, rekao je Đukanović. On kaže da su “evropska i evroatlanstka perspektiva danas zamagljeniji nego s početka vijeka”, a kao jedan od razloga usporavanja i pada entuzijazma na Zapadnom Balkanu, Đukanović navodi predugo trajanje priče o zamoru. Tvrdi da nema bolje konsolidacije za Evropu i boljeg puta u njenu globalnu konkuretnost od ujedinjenja. “Sve što ostaje izvan pažnje Evropske unije, a Balkan je to bio, može prije predstavljati problem Evropskoj uniji, nego što će se EU zaštititi onog što bi mogle biti posljedice vanevropskog modela”, kazao je Đukanović. Crna Gora i on, kako je rekao, ne spadaju u one koji inferiorno gledaju na partnerstvo sa EU. “Mi ne mislimo da treba stojati, klečati i moliti da se otvore vrata EU. Mi smo spremni da preuzmemo svoj dio odgovornosti”, poručio je Đukanović. Zamjenik pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer kazao je da je Crna Gora predvodi proces evropskih integracija u regionu, ali kaže da “Podgorica mora da se ponovo fokusira na zatvaranje poglavlja i sprovodi ključne reforme koje će iskorijeniti organizovani kriminal i unaprijediti ekonomiju”. "Brutalni napad na novinarku "Vijesti" ovoga mjeseca podsjeća nas koliko su važne medijske slobode i podsjeća nas na važnu ulogu koju imaju mediji i odgovornosti koje treba da imaju političari. Crna Gora treba da podstiče atmosferu okruženja u kome mediji imaju slobodu da vrše svoju ulogu", kazao je Palmer na otvaranju 2bs foruma u Budvi. Prema njegovim riječima sloboda medija nije samo fraza, jer su, kaže, “slobodni mediji osnova demokratije, a u tome sve institucije moraju da imaju svoju ulogu”. Palmer je istakao je da Amerika ne može da se vrati na Balkan, jer nikad nije ni napustila Balkan. „Mi smo posvećeni dugoročnim partnerstvima, želimo Evropu koja je napredna i snažna, a Balkan je dio toga. Želimo da vrijednosti koje mi dijelimo budu integrisane u vaše institucije. Nastavićemo da pružamo podršku kako bi se unaprijedile reforme, vladavina prava, bezbjednost na granicima, kako bi se borili protiv kriminala i korupcije“, kazao je Palmer. Crnogorski premijer Duško Marković istakao je da je Crna Gora nepovratno i stabilno na putu koji je davno i bez dilema zacrtala, ali da je Balkan -nedovršen posao. On je, otvarajući 2BS forum u Budvi, kazao da je Balkan opterećen problemima te da stoga treba rješavanjem otvorenih pitanja u regionu, "ohrabrivanjem i podsticanjem dobrih trendova i sprovođenjem reformi iskoristiti činjenicu da je u posljednje vrijeme i u Briselu i u Vašingtonu obnovljen interes za ovaj dio svijeta". „Promijenjena geopolitička situacija u kojoj se Balkan još jednom našao na sudaru interesa, ilegalne migracije, terorizam, porast hibridnih prijetnji, ekonomska nestabilnost, samo su neka pitanja koja opterećuju region. Međutim, važno je prepoznati pozitivne trendove, ohrabriti ih i dodatno podstaći. Procesi priključenja EU i NATO-u su se istorijski pokazali, i nastavljaju da to budu – glavni pokretači demokratskih i reformskih procesa”. Marković je istakao da postoje “pokušaji da se osujeti opredjeljenost regiona da bude dio evropske i evroatlantske porodice i da je zato je važno raditi na očuvanju i punom ostvarenju ove vizije. Svaka alternativa ovim procesima vraća unazad i ugrožava demokratske i civilizacijske iskorake koji su napravljeni“, rekao je Marković.
05/21/2018 10:00 PM
Crna Gora obeležila Dan nezavisnosti
Crna Gora slavi Dan nezavisnosti, datum kada je pre 12 godina na referendumu obnovila svoju nezavisnost. Na svečanostima povodom Dana nezavisnosti, crnogorski lideri su podsetili na uspehe državne politike i poručili da su spremni da odbrane vitalne nacionalne interese zemlje.
05/21/2018 09:37 PM
Uprkos neuhranjenosti velikog broja dece, Egipćani imaju običaj da bacaju hranu
Uprkos neuhranjenosti dece, Egipat se nalazi među zemljama koje najviše bacaju hranu - godišnje svakia osoba u proseku baca 73 kilograma zdrave hrane. To se najčešće događa za vreme muslimanskog svetog meseca Ramadana. Dok mnogi u Egiptu nastavljaju sa tom navikom, drugi nastoje da pronađu bolji način da hrana ne završi na otpadu.
05/21/2018 09:02 PM
Žene u Saudijskoj Arabiji uskoro za volanom
Žene u Saudijskoj Arabiji deli samo nekoliko nedelja od sticanja prava na vožnju i pripreme za veliki dan uveliko su u toku. Dok neke od njih i dalje uzimaju časove vožnje, ima onih koje su već odabrale svoj automobil i jedva čekaju da pritisnu papučicu za gas. Za samo mesec dana Saudijke će moći legalno da sednu za volan. U međuvremenu, na sajmu automobila namenjenom isključivo novim vozačima, dame su dobile šansu da se pripreme za vožnju. “Veoma sam srećna i želim da pogledam automobile, dostupne modele, istražim koji mi najviše odgovara, kolika je cena i koje su opcije.”, rekla je Nisri Sulejmani, jedna od posetiteljki sajma.   Kako bi unapred iskusile delić onoga što ih očekuje mnoge žene odlučile su se za simulatore vožnje. Poboljšanje mobilnosti žena, pružanjem pristupa sopstvenom vozilu, dobrodošao je potez, rekla je jedna Saudijka. Za svakog posetioca ili posetiteljku sajma instruktori su pripremili osnovni kurs iz vožnje, kako bi ih upoznali sa saobraćajnim pravilima. “Kunem vam se, osećaj je neverovatan, ali najvažnije je imati hrabrosti i ukloniti bilo kakav strah. Jako sam srećna.”, objasnila je polaznica škole Lama Al Sabag. U dekretu objavljenom prošlog septembra, kralj Salman izdao je naredbu da ukida zabranu vožnje za žene, koja stupa na snagu u junu. Prema izveštajima, ova odluka mogla bi doneti Saudijskoj Arabili devet miliona novih vozača i podići prodaju vozila za 20 odsto.
05/21/2018 08:53 PM
Sankcije nedovoljne za sprečavanje nasilja nad ženama i devojčicama u Srbiji
Nacionalna debata “Nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji - između obaveza i realnosti” otvorena je danas, a pesimistična činjenica da je od početka godine ubijena 21 žena, govori da je državi itekako potrebna ovakva rasprava. Predsednik parlamentarnog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović rekao je da je novi zakon o nasilju nad ženama doneo bolju koordinaciju svih uključenih službi, ali da u praksi još uvek postoje predrasude i mišljenje da nasilnik ima pravo da sa žrtvom “radi šta hoće”. Ključno je pitanje, smatra Omerović, šta se desi kada policija reaguje, šta je rezultat prijava nasilja i izrečenih mera. “Šta je uradilo sudstvo i tužilaštvo, koliko ima izrečenih presuda, jer je to jedini rezultat koordinacije, konačna presuda gde nasilnik ide u zatvor na izdržavanje kazne”, rekao je Omerović i podvukao ekonomsko osnaživanje žena kao jedan od načina da žena ne trpi nasilje. Prema analizi Autonomnog ženskog centra (AŽC) od 26 slučajeva ubistva žena, njih 23 ubijene su od strane partnera sa kojim su bile u vezi ili braku. Statistika govori i da je u dve trećine slučajeva nakon ubistva izvršeno i samoubistvo. Prema analizi AŽS od 26 ubijenih žena, njih 16 se obratilo institucijama za pomoć, a samo u pet slučajeva su podatke imale sve tri nadležne institucije. Omerović je istakao da nasilje u porodici ne sme biti privatna stvar, već da je to problem celog društva. “Šta ćemo sa Centrima za socijalni rad, sa tužilaštvom, pravosuđem u celini. Takođe, uloga obrazovanja, lekara.Imamo problem po meni da nam fale obučeni ljudi u Centrima za socijalni rad, čak i u tužilaštvu i pravosuđu”, rekao je Omerović. Državna sekretarka u MUP Biljana Popović Ivković rekla je da su podaci o broju izrečenih hitnih mera, kao i atmosfera u kojoj su se žene ohrabrile da više veruju institucijama i da više prijavljuju nasilje – najbolji dokaz da je godinu dana od primene novog zakona o nasilju u praksi, pokazano da je efekat zakona dobar. “Kada govorimo o 2018. godini, nju karakterišu brutalna ubistva - od 18 žrtava, u sedam slučajeva korišćen je nož, u šest slučajeva fizička snaga, a u 15 slučajeva žene nisu prijavile nasilje. Važno je da se svi udružimo da nešto učinimo da se prekine kontinuirano decenijsko nasilje nad ženama”, navela je. “Takođe, 900 policijskih službenika obučeno je do danas, a želimo da taj broj bude i veći kako bi bili adekvatno obučeni za slučajave nasilja u porodici”, rekla je Popović Ivković. Viša savetnica u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost Ljiljana Lončar kaže da je uklanjanje ustaljenih rodnih obrazaca, predrasuda i neravnoteže moći muškaraca i žena veoma složen proces, a da je u tom procesu veoma važno učešće dečaka i muškaraca. “Obrazovanje je ključ i to obrazovanje od najranijeg doba, pa kroz srednje škole i fakultete, jer kada već jednom formirate stav o odnosu prema nasilju to je veoma teško menjati”, rekla je ona i dodala da bi bilo značajno da se formira telo na nivou države koje bi se bavilo praćenjem slučajeva femicida.
05/21/2018 07:56 PM
Đina Haspel položila zakletvu na mesto direktora CIA
Đina Haspel položila je zakletvu na mesto direktora CIA, a svečanoj ceremoniji održanoj u glavnom sedištu obaveštajne agencije prisustvovao je i predsednik Donald Tramp.   Tramp je Haspelovu nazvao veoma specijalnom osobom, koja je, kako je rekao, pokazala ogromnu posvećenost i izuzetne veštine u služenju svojoj zemlji, dodavši da niko nije bolje kvalifikovan za tu poziciju od nje.   Senat je potvrdio nominaciju Đine Haspel na mesto direktora CIA-e sa 54 glasa, čime se završila burna rasprava o njenom imenovanju.   Sporna je bila uloga Haspelove u periodu kada je CIA koristila kontroverzne metode „simuliranog davljenja“ u ispitivanju osumnjičenih za terorizam, posle napada 11. septembra 2011.   Lider republikanske većine u američkom senatu, Mič Mekonel, pohvalio je Haspelovu, ocenivši je kao, kako je rekao, jedinu kvalifikovanu osobu sposobnu da se suoči sa najvećim nacionalnim bezbednosnim izazovima, čime je zaslužila poštovanje I divljenje zaposlenih u CIA.
05/21/2018 07:54 PM
Bračni par Obama potpisao ugovor sa Netfliksom
Bivši predsednik SAD Barak Obama i njegova supruga Mišel potpisali su višegodišnji ugovor sa mrežom Netfliks o produciranju filmova i serija, saopštila je ta kompanija. Obame će kroz produkcijsku kuću „Higher Ground Productions“ biti producenti serija, dokumentaraca i filmova, navodi se u saopštenju Netfliksa. Zbog ovog dogovora bivši predsednik Barak Obama i njegova supruga biće prisutniji u javnosti nego što je uobičajeno za bivši predsednički par. Netfliks ima 125 miliona korisnika širom sveta i ovim će proširiti javni angažman bivšeg predsedničkog para. “Jedna od najlepših stvari tokom javnog angažmana je to što upoznate mnogo fascinantnih ljudi i možete da im pomognete da podele svoja iskustva sa širom publikom. Zato smo Mišel i ja veoma uzbuđeni zbog saranje sa Netfliksom, nadamo se da ćemo negovati talenat, inspirisati one koji promovišu empatiju i razumevanje i pomoći im da svoje priče podele sa celim svetom”, napisao je Barak Obama.        
05/21/2018 05:15 PM
Sekretarijat za pravosuđe istražuje politički motiv FBI-a u istrazi o Rusiji
Sekretarijat za pravosuđe, pod pritiskom predsednika Donalda Trampa, zatražio je od generalnog inspektora da istraži da li je FBI bio politički motivisan u sprovođenju kontraobaveštajne istrage o ruskom mešanju u predsedničke izbore 2016. Ovaj potez Sekretarijata za pravosuđe usledio je pošto je predsednik Tramp na Tviteru zatražio da se istraži da li se FBI infiltrirao ili nadzirao kampanju u političke svrhe I ako jeste “da li su to zatražili ljudi iz Obamine administracije”. Sekretarijat za pravosuđe je zatražio da generalni inspektor proširi istragu o primeni Zakona o nadzoru stranih obaveštajaca, odnosno da otkrije da li je bilo političke motivacije u tome što je američki profesor u penziji Stefan Halper davao informacije FBI-u o svojim kontaktima sa trojicom članova Trampovog izbornog štaba. Zamenik sekretara za pravosuđe Rod Rozenstajn, koji nadzire istragu Roberta Malera o Rusiji, rekao je da “se moraju preduzeti odgovarajuće mere ako se neko nepropisno infiltrirao i nadzirao učesnike predsedničke kampanje”. Nekoliko minuta pošto je na Tviteru Tramp zatražio istragu, zvaničnici Obamine adminsitracije su reagovali i poručili da je Trampov zahtev možda najozbiljnije mešanje u pravosudni sistem SAD otkad je predsednik otpustio direktora FBI-a Džejmsa Komija. Tramp se ranije požalio na to da su FBI i Sekretarijat u njegov izborni štab ubacili špijuna, a neki mediji su objavili da je to Stefan Halper, 73-godišnji profesor na britanskom Kembridžu, koji je u prošlosti radio za tri republikanske administracije. Predsednik SAD se ponovo žalio na istragu o Rusiji i na Tviteru napisao da “stvari postaju smešne”, upitao kada će istraga biti završena i konstatovao da će “lov na veštice uskoro koštati 20 miliona dolara”. Jedan od Trampovih advokata Rudi Đulijani je rekao da mu je Robert Maler preneo da će istraga o opstrukciji pravde biti gotova do 1. septembra. Ali to niko iz Malerovog tima nije potvrdio. Đulijani je rekao da se i dalje pregovara o tome hoće li Donald Tramp biti intervjuisan u sklopu istrage.      
05/21/2018 04:40 PM
"Napadi na novinare u Evropi dostigli razmere krize"
Napadi na istraživačke novinare u Evropi poprimili su razmjere krize, ocijenila je u intervjuu za Glas Amerike koordinatorka za Evropu i Centralnu Aziju u Komitetu za zaštitu novinara Nina Ognjanova. Komentarišući nedavni napad na crnogorsku novinarku Oliveru Lakić, Ognjanova je poručila da rješavanje tog slučaja mora biti prioritet za crnogorsku vladu. Istraživački novinari u Crnoj Gori, ali i drugim evropskim zemljama rade u izuzetno neprijateljskoj atmosferi, upozorava nevladina organizacija Komitet za zaštitu novinara, sa sjedištem u Njujorku. "I tu nije samo riječ o napadima za koje su odgovorni kriminalci ili neprijatelji slobodne štampe, već i o neuspjehu vlada da zaštite novinare, da saslušaju njihove probleme i da ozbiljno istraže prijetnje protiv njih, prije nego što se dogodi neminovna i konačna cenzura - ubistvo. Ovo je kriza, koja se pogoršava", kaže koordinatorka za Evropu i Centralnu Aziju u Komitetu za zaštitu novinara Nina Ognjanova. O činjenici da novinari nisu bezbjedni, niti zaštićeni, svjedoče ubistva novinara na Malti i u Slovačkoj, Dafne Karuane Galicije i Jana Kucijaka, kao i napad na novinarku “Vijesti” Oliveru Lakić u Crnoj Gori, ističe u intervjuu za Glas Amerike koordinatorka programa za Evropu i Centralnu Aziju, Nina Ognjanova. "Crnogorske vlasti moraju da sprovedu agresivnu, nezavisnu i efikasnu istragu i da pronađu odgovorne za brutalni napad na Oliveru Lakić i prije toga za bombaški napad na Seada Sadikovića, još jednog istraživačkog novinara, koji je napadnut manje od mjesec dana prije Olivere Lakić. Ta dva krivična djela moraju se brzo riješiti, kao najveći prioritet", poručuje Ognjanova. Najugroženiji su oni koji izvještavaju o organizovanom kriminalu i korupciji. "Dafne Karuana Galicija je o tome izvještavala, to je bila njena životna misija. Jan Kucijak je takođe brutalno ubijen zbog toga. U Crnoj Gori to je naročito osjetljiva tema zato što su organizovani kriminal i korupcija, prema izvještavanju novinara, na neki način povezani sa onima koji imaju moć", objašnjava Ognjanova. Krivac za trenutnu sumornu medijsku sliku na evropskom tlu je nekažnjivost. U velikom broju slučajeva napada ili ubistava novinara u Evropi, prema ocjeni Ognjanove, bilo je upozoravajućih nagovještaja – koji su međutim ignorisani. "Bilo je prijetnji, kampanja blaćenja, pritisaka na novinare da otkriju svoje izvore, da ne objavljuju istraživačke izvještaje. Vlasti su ignorisale prijetnje koje su novinari prijavljivali, nije im data zaštita, kao u slučaju Jana Kucijaka i Karuane Galicije. Nisu riješeni prethodni napadi na njih, kao što nije riješen ni prethodni napad na Oliveru Lakić koji se takođe dogodio ispred njenog stana. Neprijatelji medija i novinara se osjećaju dovoljno smjelim da napadnu novinare i dobre su šanse da će proći nekažnjeno. I ta atmosfera nekažnjivosti je kulminirala do tačke do koje napadači smatraju da im je dozvoljeno da tuku, zastrašuju i ubijaju novinare", kaže Ognjanova. Opasnoj atmosferi za novinare doprinosi i neprijateljska retorika koja dolazi sa najviših nivoa vlasti što je, smatra Ognjanova, slučaj na Balkanu, ali i u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Zbog postojeće situacije, Komitet za zaštitu novinara poručuje da bi rešavanje slučajeva napada trebalo bude prioritet ne samo za vlade, već i za Evropsku uniju. "EU je veoma svjesna pritiska na njene institucije da sa domaćim vladama pronađu brzo i efikasno rešenje za ovu krizu. Sloboda medija mora biti prioritet agendi bilateralnih i multilateralnih sastanaka i sporazuma. I ako se ti zločini ne riješe, ne treba nastaviti uobičajenu komunikaciju", zaključuje Nina Ognjanova. A dok se uslovi za rad novinara ne poboljšaju, najveći gubitnik će biti javnost koja će, naglašava Nina Ognjanova, ostati gluva i slijepa za važna i osjetljiva pitanja kao što su korupcija i kršenje ljudskih prava
05/21/2018 10:20 AM
Iran: EU ne radi dovoljno na podršci nuklearnom sporazumu
Iranski ministar inostranih poslova Džavad Zarif rekao je u nedelju da evropska politička podrška očuvanju međunarodnih nuklearnih napora iz 2015. nije dovoljna, ukoliko previše evropskih kompanija okonča svoje investicije u Iranu. "Kaskada odluka kompanija iz EU da okončaju svoje aktivnosti u Iranu čini stvari mnogo komplikovanijim", rekao je Zarif posle sastanka sa komesarom za energetiku Evropske unije, Miguelom Ariasom Kaneteom. Iranska državna televizija IRIB citirala je Zarifa kako kaže: "Sa izlaskom Sjedinjenih Država iz nuklearnog sporazuma, očekivanja iranske javnosti od Evropske unije su porasla... a politička podrška EU nuklearnom sporazumu nije dovoljna". Uz pretnju ponovnog uvođenja sankcija SAD protiv evropskih kompanija koje posluju u Iranu, nekoliko stranih firmi već se povuklo iz te zemlje. Francuska naftna kompanija Total saopštila je da napušta 4,8 milijardi vrednu investiciju u Iranu, osim ako ne bude izuzeta od sankcija SAD, dok druga energetska kompanija, Enži, saopštava da planira da obustavi rad na inženjeringu u Iranu pre novembra, za kad SAD kažu da će ponovo uvesti sankcije. "Evropska unija mora da preduzme konkretne dodatne korake kako bi povećala svoje investicije u Iranu", rekao je Zarif. "Predanost EU sprovođenju nuklearnog sorazuma nije u skladu sa najavama verovatno povčanja glavnih evropskih kompanija". Lideri EU obećali su da će pokušati da očuvaju sporazum sa Iranom, ali i zaključili da to neće biti lako. Arias Kanete kaže: "Moramo da očuvamo ovaj sporazum, da ne bismo morali da pregovaramo novi. Naša poruka je vrlo jasna - ovo je nuklearni sporazum koji funkcioniše". Ukoliko se nuklearni sporazum raspadne sledeći odluku predsednika Donalda Trampa o povlačenju SAD iz njega, Iran preti da će obnoviti obogaćivanje industrijskog uranijuma "bez ograničenja". Ekonomija Teherana obogaljena je sankcijama koje su uvedene pre nego što je bio postignut međunarodni sporazum koji je ograničavao iranski nuklearni razvoj, u zamenu za okončanje sankcija. Čak i kada je Tramp izveo SAD, preostalih pet potpisnica - Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija i Kina - rekle su da će nastojati da ostanu u paktu sa Teheranom. SAD su rekle da žele da uvedu sankcije kako bi prisilile Iran da pregovara o novom sporazumu sa snažnijim merama usmerenim ka obuzdavanju razvoja njegovog nuklearnog oružja, okončavanju probi balističkih raketa i obuzdavanju mešanja po Bliskom istoku.  
05/20/2018 10:06 PM
Zamenik guvernera Teksasa: Napadi vatrenim oružjem zbog "nasilnih video igrica"
Porodice i prijatelji žrtava masovne pucnjave u srednjoj školi u Santa Feu, Teksasu, prisustvovali su misama u nedelju i odali poštu onima koji su ubijeni pre dva dana. U pucnjavi je ubijeno 10 osoba, među njima i učenica iz Pakistana koja je bila na razmeni, i nastavenici koji su u školi radili kao zamene.  Na misi u crkvi u Santa Feu bio je i guverner Teksasa Greg Abot. Zamenik guvernera Teksasa Den Patrik povezao je napade vatrenim oružjem sa "nasilnim video igricama i društvenim mrežama" i rekao da se u SAD više ne ceni život.  "Bilo da je reč o abortusu, raspadu porodica, nasilnim filmovima ili video igricama", rekao je Patrik za ABC i insistirao da se naoružaju nastavnici u školama - što je kontroverzni predlog lobista za oružje.  Fred Gutenberg, otac jedne od učenica ubijene u školi na Floridi u februaru, rekao je da su Patrikovi komentari "idiotski" i "moronski". Gutenberg je pozvao na oštriju kontrolu oružja.  Za teško ubistvo u školi u Teksasu optužen je 17-godišnji Dimitrios Pagourcis, učenik škole u Santa Feu u kojoj je počeo da puca oko 8 ujturu.  Guverner Teksasa Greg Abot potvrdio je da su pronađene i eksplozivne naprave u školi, ali i automobilu i kući napadača. Abot je rekao i da je Pagourcis pred sudom odabrao da se brani ćutanjem. On je, pre nego što je uhapšen, hteo da počini samoubistvo. U školi u Santa Feu je pucao iz pištolja i revolvera koji su pripadali njegovom ocu.   
05/20/2018 08:23 PM
Kina i SAD obustavile međusobno uvođenje tarifa
SAD i Kina su saopštile da odustanu od uvođenja međusobnih tarifa na izvoz, dan poštp su dogovorile intenzivniju ekonomsku saradnju kojom bi trebalo da se smanji trgovinski deficit između dve zemlje.  Sekretar za finansije SAD Stiven Mnučin rekao je za Foks Njuz da su dve najveće svetske ekonomije "značajno napredovale i usaglasile okvir rešavanja trgovinskih pitanja".  "Za sada smo odlučili da obustavimo uvođenje tariga dok ne razradimo okvir", rekao je Mnučin. Kineska državna agencija Sinhua citirala je vicecpremijera Liu Hea, predvodnika kineske strane u pregovorima sa SAD, koji je rekao da su "dve strane postigle konsenzus, da neće biti trgovinskog rata i uvođenja tarifa".  Liu je rekao da je dogovor bio neophodan i istakao da "istovremeno ne može sve biti rešeno u jednom danu i da će za rešavanje ekonomskih i trgovinskih pitanja između dve zemlje biti potrebno vreme".  Predsednik SAD Donald Tramp zapretio je uvođenjem tarifa na 150 milijardi dolara vredan uvoz kineske robe, a Peking je odgovorio da će isto učiniti za američku robu. Mnučin i ekonomski savetnik Bele kuće Leri Kadlou su najavili da će sekretar za trgovinu Vilbur Ros uskoro otputovati u Peking kako bi ispregovarao kupovinu veće količine američke robe i smanjio trgovinski deficit koji je prošle godine bio čak 375 milijadri dolara.  Jedna od tačaka sporenja Kine i SAD je i sudbina kineske IT kompanije ZTE koja je kupovala komponente proizvedene u SAD za svoje proizvode. SAD su kaznile kompaniju ZTE zbog kršenja zabrane na trgovinu sa Iranom i Severnom Korejom. Ali ZTE je saopštila da če zatvoriti proizvodne pogone jer više ne može da kupuje ameriičke delove posle zabrane koju su SAD uvele na prodaju komponenti.  Predsednik Tramp i kineski presdsednik Ši Đinping su "instruisali" Rosa da spase kompaniju i spreči gubitak kineskih poslova.   
05/20/2018 07:58 PM
Fotografije dana
A look at the best news photos from around the world.
05/20/2018 04:54 PM
Maduro pobedio na izborima u Venecueli
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro osvojio je još jedan šestogodišnji mandat, saopštila je izborna komisija Venecuele.  Izbore u nedelju je bojkotovala opozicija zbog "krunisanja" diktatora, a osudila ih je i međunarodna zajednica.  Maduro se posle posle pobede obratio svojim pristalicama u Karakasu i rekao da je pobedom ostvario "istorijski rekord".  Bivši guverner Henri Falkon, koji je bio glavni Madurov protivkandidat, rekao je da "ne priznaje validnost izbornog procesa, da nije bilo izbora i da u Venecueli mora ponovo da se glasa". Isto je zatražio i drugi protivkandidat Havijer Bertuči, drugi protivkandidat, takođe je zatražio ponavljanje izbora. Falkon je osudio vladu za postavljanje crvenih šatora blbu biračkih mesta, gde su birači mogli da skeniraju bonove posle glasanja i osvoje nagradu. Kritičari kažu da se tako kupuju glasovi.  Pobeda NIkolasa Madura mogla bi da izazove uvođenje dodatnih sankcija, ukljlučujući i američke na naftu.  Portparolka Stejt departmenta Heder Nauert rekla je da "takozvani izbori u  Venecueli nisu legitimni". "SAD stoje uz ljude u Venecueli i podržavaju njihovo pravo da izaberu svoje predstavnike na slobodnim i fer izborima".  Nikolas Maduro, koji sebe naziva "sinom Uga Čavesa" rekao je da se bori protiv "američke imperijalističke zavere da sruši socijalizam i oduzme bogatstvo zemljama OPEK-a". Njegovi protivnici tvrde da je uništio nekada bogatu Venecuelu, a ispitivanja javnog menjnja pokazuju da stanovnici Venecuele krive Madura za probleme u zemlji.  
05/20/2018 03:35 PM
Lava na Havajima preti da blokira autoput
Lava iz Vulkana Kilauea na Havajima preti da blokira glavni autoput na ostrvu koji trenutno služi kao ruta za evakuaciju.  Snimak Geološkog instituta SAD pokazuje lavu koja je svega 2,4 kilometra udaljena od obale i okeana, a da je vulkan izbacuje i do 100 metara u vis. Magma je uništila još četiri kuće i očekuje se da će stići i do autoputa. Zato nadležni pokušavaju da otvore put koji je blokrala lava 2014., kao alternativnu rutu za evakuaciju.  Havajkna nacionalna garda naredila je obaveznu evakuaciju ako putevi budu blokirani. Do sada je evakuisano oko 2000 ljudi.  Naučnici predviđaju da je moguća i velika erupcija vulkana koja bi po snazi bila slična onoj iz 1920-ih.   
05/20/2018 03:19 PM
Tramp i Mun: Kako ipak održati sastanak sa Kimom
Predsednici SAD Donald Tramp i Južne Koreje Mun Džae In razgovarali su o tome kako da sastanak SAD i Severne Koreje ipak bude održan.  Tokom telefonskog razgovora koji je trajao oko 20 minuta, dvojica predsednika su razgovarala o tome šta je najbolje uraditi kako bi se uklonile prepreke koje je Pjongjang postavio uoči istorijskog samita 12.juna u Singapuru.  Tramp i Mun će se u utorak sastati u Vašingtonu.  Severna Koreja zapretila je prošle nedelje da će se povući sa samita ako Južna Koreja i SAD nastave sa zajedničkim vojnim vežbama koje Pjongjang vidi kao neprijateljske.  Takođe, Crveni krst Severne Koreje traži od Seula da vrati 12 radnica u restoranu koje se nalaze u Južnoj Koreji od 2016. Pjongjang smatra da je Južna Koreja organizovala otmicu tih žena, i da bi njihovo vraćanje bilo znak dobre volje Seula da popravi odnose sa Severnom Korejom.   
05/20/2018 03:04 PM
Đukanović stupio na dužnost predsjednika Crne Gore
Uz poruku da je spreman da doprinese prevazilaženju podjela u društvu i ubrzanom ekonomskom rastu, novoizabrani predsjednik Crne Gore, Milo Đukanović, položio je danas svečanu zakletvu kao treći predsjednik od izglasavanja nezavisnosti. Na svečanoj inauguraciji na Cetinju, on je rekao da će dužnost predsjednika obavljati savjesno i odgovorno, za dobro svih građana Crne Gore.  "Kao predsjednik države biću posvećen očuvanju nezavisnosti i suvereniteta Crne Gore i njene afirmacije kao građanske, demokratske, ekološke države socijalne pravde, utemeljene na vladavini prava", kazao je, pored ostalog, Đukanović i dodao da je potrebno zaustaviti kriminal i korupciju u Crnoj Gori i osigurati bezbjednost građana. Ocjenjujući da su odnosi na globalnom planu među najsloženijima od vremena hladnog rata, on je upozorio da bi takva situacija mogla “usporiti i donekle ugroziti evropsku perspektivu regiona zapadnog Balkana”. "Ove promjene (u globalnim odnosima) mogu bitno uticati na spoljnopoličku i bezbjednosnu sliku zapadnog Balkana", rekao je, naglašavajući da je zbog toga, ali i njenih autentičnih problema, Evropskoj uniji treba unutrašnja konsolidacija, preispitivanje vizija ujedinjenja i tempa i modela njegovog ostvarivanja. Đukanović je ocijenio da “se čini da je evropska budućnost našeg regiona  danas pomalo zamagljena”, konstatujući da ona nije bila upitna krajem prethodnog i početkom novog milenijuma. "Svi pritisci i usporavanja, kao i nedostatak jačeg podsticaja društvima Zapadnog Balkana da usvoje evropske vrijednosti .... uzrokuju zbunjenost i konfuziju dijela javnosti u regionu koji predugo tavori u antievropskom političkom autizmu”, rekao je Đukanović.  On je poručio da Crnoj Gori “ne trebaju obećanja o prijemu ni 2025, ni bilo koje druge godine” i dodao da će zemlja, “i bez takvih projekcija, nastaviti sa najkvalitetnijim I najbržim reformama, stremeći boljem životu građana”. “Treba nam podrška na putu savladavanja jaza istorijski naslijeđene zaostalosti ovog evropskog regiona… treba nam prije svega jasan i oročen plan infrastructure Zapadnog Balkana koji će integrisati sam region i, uz to, učiniti dostupnim tržište i društvo EU”, rekao je Đukanović i dodao da Crnoj Gori treba podrška u izgradnji institucija koje će unaprijediti vladavinu prava i podstaći svijest građana o važnosti demokratskog razvoja. Novi crnogorski predsjednik je rekao da je najvažniji zadatak vlasti u narednom periodu stvaranje ambijenta za brzo postizanje evropskog kvaliteta života za crnogorske građane, kao i ubrzani privredni rast. “Da je vječna Crna Gora”, rekao je Đukanović na kraju inauguralnog govora u zgradi Skupštine opštine na Cetinju, kome su prisustvovali visoki državni funkcioneri i članovi diplomatskog kora, dok predstavnici opozicije nisu prisustvovali inauguraciji.  
05/20/2018 12:58 PM
Evropa, Kina i Rusija raspravljaju o novom sporazumu sa Iranom
Diplomate iz Evrope, Kine i Rusije, diskutuju o novom sporazumu kojim bi ponudili Iranu finansijsku pomoć u zamenu za obuzdavanje razvoja programa balističkih raketa i mešanja u regionu, u nadi da će sačuvati nuklearni program iz 2015, pišu nemačke novine u nedelju. Zvaničnici će se sastati u Beču u narednim nedeljam pod vođstvom visoke evropske diplomatkinje, Helge Šmid, kako bi raspravljali o narednim koracima nakon odluke Donalda Trampa od 8. maja da izvede SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, piše "Velt am zontag", citirajući visoki diplomatski izvor u EU. Bez učešća SAD Nemačka, Francuska, Britanija, Rusija i Kina učestvovaće na tom sastanku, ali Sjedinjene Države neće, tvrdi diplomata. Nije bilo odmah jasno da li će učestvovati Iran, koji se u prošlosti opirao pozivima da obuzda svoj program razvoja balističkih raketa. U sporazumu iz 2015, Iran je pristao da obuzda svoj nuklearni program, a da mu za uzvrat bude ukinuta većina zapadnih sankcija. Jedna od glavnih zamerki Trampove administracije jeste da sporazum nije pokrio iranski raketni program, niti podršku Teherana naoružanim grupama na Bliskom istoku, koje SAD smatraju za terorističke. Postizanje novog sporazuma koji bi zadržao nuklearne odredbe i obuzdao razvoj balističkih raketa, kao i aktivnosti Teherana u regionu, moglo bi da pomogne uverenosti Trampa da ukine sankcije Iranu, pišu novine. "Moramo da se odmaknemo od imena 'Bečki nukelarni sporazum' i dodamo nekoliko novih elemenata. Samo to će ubediti predsednika Trampa da  pristane i ukine ponovo sankcije", citiraju novine višeg diplomatu EU. Komtentar nemačkog Ministarstva spoljnih poslova nije bilo moguće dobiti odmah. Ponovno uveravanje Irana Reassurances to Iran Šef energetike EU nastojao je da ubedi Iran u subotu da blok od 28 zemalja ostaje predan očuvanju nuklearnog sporazuma i jačanju trgovine sa Teheranom. Zvaničnici iz EU, Nemačke i drugih zemalja koje ostaju privržene sporazumu, rekli su da bi bila katastrofa ukoliko bi napori EU da očuvaju sporzum propali. Iran se borio da očuva finansijske benefite iz sporazuma, delom zato što zadržavanje unilateralnih sankcija SAD zbog njegovog raketnog programa odvraća glavne zapadne investitore da prave poslove sa Teheranom. Zvaničnici tragaju za novim pristupom shvatajući da će biti komplikovano za evropske firme da posluju oko američkih sankcija, pišu novine. Kaže se da bi novi sporazum uključivao milijarde dolara finansijske pomoći Iranu, u skladu sa spoazumom po kome je EU obezbedila milijarde pomoći Turskoj zato što je primila milione migranata i zatvorila granice, što je pomoglo u migrantskoj krizi 2015. Iran i evropske sile postigle su dobar početak razgovora o tome kako da se sačuva sporazum iz 2015, ali mnogo zavisi od toga šta će se dogoditi u narednih nekoliko nedelja, rekao je ministar spoljnih poslova Irana, Mohamed Dževad Zarif.
05/20/2018 04:53 AM
SAD i Kina dogovorile povećanje trgovinske saradnje
Kina i Sjedinjene Države su u subotu postigle dogovor o koracima ka značajnom smanjenju američkog trgovinskog deficita sa Pekingom. To je saopšteno nakon razgovora na visokom nivou u Vašingtonu i američkih tvrdnji da nefer trgovinske prakse Kine znače da Sjedinjene Države kupuju daleko više od Kine nego što tamo prodaju svoje proizvode. Kina je obećala da će “značajno” povećati kupovinu usluga i robe, pogotovo poljoprivrednih i energetskih proizvoda.  U saopštenju Bele kuće se navodi da će Vašington poslati tim zvaničnika u Kinu kako bi razradili detalje dogovora. Pomenuta je i važnost zaštite intelektualne svojine, navodeći da će dve strane raditi na postizanju “jednakih uslova za trgovinu”. Senator iz Njujorka i lider demokratske manjine Čak Šumer smatra da u saopštenju nije navedeno dovoljno detalja. Šumer je istakao da Kina često ne dopušta pristup njenom ogromnom tržištu osim ako američke kompanije ne daju kineskim firmama tehničke i poslovne tajne. Demokratski senator je dodao da kratkotrajna kupovina američke robe to ne bi nadoknadila.