12/15/2017 11:35 PM
Predstavljen Program ekonomskih reformi Srbije
Na današnjoj zajedničkoj sednici dva skupštinska odbora - za evropske integracije i finansije, ministar finansija Dušan Vujović predstavio je Program ekonomskih reformi od 2018. do 2020. godine, ali je ova sednica ipak ostala u senci rasprave između ministra Vujovića i šefa Poslaničke grupe pokreta Dosta je bilo, Saše Radulovića. Za 2018. i 2019. godinu u Srbiji je predviđen privredni rast od 3,5 odsto, dok bi u 2020. dostigao četiri odsto - izneo je ministar finansija Dušan Vujović pred članovima skupštinskih odbora za evropske integracije i finansije. Predstavljajući pred poslanicima Program ekonomskih reformi od 2018. do 2020. godine, Vujović je istakao da je cilj da se smanji dugoročna zaduženost, i da se javni dug spusti ispod 60 odsto BDP po Mastrihtu. Takođe, Vujović je rekao da se očekuje da globalni rast bude povoljan, a rizike za privredni rast Srbije, on vidi u očekivanim nestabilnostima na finansijskim tržištima i niskoj inflaciji, pa i deflaciji u mnogim zemljama. "Fokus je na ekonomske i fiskalne politike, očuvanje fiskalne stabilnosti - to je u ovom makro delu, nastavak smanjenja javnog duga i instenziviranje strukturnih reformi, odnosno osnove za strukturne reforme. Postoje neke strukturne reforme koje se nalaze u domenu onoga što se zove makro-fiskalna. Primer su, recimo, reforme poreske uprave, budžetiranja i prelazak na programsko budžetiranje, itd.", ističe Vujović. Više od planova i brojki, zajednička sednica dva parlamentarna odbora ostaće upamćena po raspravi ministra Dušana Vujovića i šefa poslaničkog kluba pokreta Dosta je bilo, Saše Radulovića, koji je izjavio da Srbija ima najniži rast BDP u regionu, da od ministra nije čuo ništa o strukturnim reformama, a kritikovao je i budžet za narednu godinu. Radulović je zatražio i da ministar sedi u klupama i sluša šta poslanici imaju da kažu, a Vujović je nakratko napustio sednicu, zbog toga što, kako je rekao, nije želeo da trpi šikaniranje Saše Radulovića. Takođe, Vujović je rekao da je ova sednica konsultativni sastanak, da se ne razmatra predlog zakona, i da o tome ne odlučuje parlament. On je ocenio da je Radulovićeva računica pogrešna, amaterska i da je zloupotrebljava za obmanjivanje javnosti, kao i da je to pamflet, koji je Radulović naučio napamet, i koji nema veze sa životom i činjenicama.
12/15/2017 11:14 PM
Samit EU: Nastavak pregovora o Bregzitu, bez dogovora o migrantima
Evropski lideri na decembarskom samitu, okončanom u Briselu u petak, odobrili su prelazak pregovora o Bregzitu u drugu fazu, s tim da London da više pojedinosti o predloženim rješenjima. Kako što se i očekivalo, nisu se dogovorili oko toga kako postupati sa izbjeglima jer neke od država odbijaju da prihvate obavezne kvote odredjene od strane Brisela. Rezultati posljednjeg ovogodišnjeg evrpskog samita su gotovo očekivani. Lideri su prihvatili preporuku šefa pregovaračkog tima da se sa Velikom Britanijom krene u drugu fazu pregovora, nestrpljivi da što prije vide detalje britanskih obećanja kada je riječ o pravima gradjana, granici izmedju dvije Irske i finansijskom poravnanju. Za predsjednika Evropskog savjeta važno je da su Evropljani govorili jednim glasom. "Otvaranje druge faze pregovora o Bregzitu ne bi bilo moguće bez jedinstva 27-ce, angažovanja šefa evropskog pregovaračkog tima i konstruktivnosti britanske premijerke. Sada je vrijeme da se pripremimo i da od Velike Britanije dobijemo više jasnoće i detalja oko toga kako oni vide nastavak pregovora. Na osnovu toga treba da usvojimo smjernice i naredne godine započnemo drugu fazu Bregzita", rekao je predsjednik Evropskog savjeta, Donald Tusk. Nije tajna da je samit, kada je riječ o rješavanju imigrantskog pitanja, pokazao duboke razlike izmedju istoka, koji ne prihvata ni imigrante ni obavezne kvote, i zapada, gdje je većina izbjeglica našla utočište. Vrh EU najavljuje još intenzivnije razgovore o postizanju plana iza kojega će svi stajati, ali ne krije da će, ukoliko to ne bude moguće, odbaciti nastojanje da se o tome postigne konsenzus i potegnuti za većinskim odlučivanjem, na koje ima pravo. "Ne mogu ništa da predvidim. Nisam ljubitelj većinskog odlučivanja ali ono stoji u Lisabonskom sporazumu. A kad je u Sporazumu, može biti i primjenjeno. Ne volim to jer uvijek do neke mjere radi protiv jedinstva ali i danas su neke od država članica rekle - ako se ne možemo dogovoriti o kvotama preuzimanja imigranata, idemo na većinsko odlučivanje", poručio je predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Toliko o evropskim brigama. Naše brige, proširenje i evropska budućnost Zapadnog Balkana, biće tema već prvog radnog dana naredne sedmice. Na radnu večeru u Brisel je Visoka predstavnica EU pozvala premijere država regiona gdje će, kako se navodi u pozivu, biti riječi o aktuelnim zbivanjima u regionu i šansama kakve naredna godina pruža zapadnobalkanskim kandidatima i potencijalnim kandidatima za evropsko članstvo.
12/15/2017 09:32 PM
Australija: Poziv na promenu zaveta ćutanja Rimokatoličke crkve
Australijski zvaničnici su posle istrage seksualnog zlostavljanja dece preporučili da se Rimokatolička crkva ne poziva na svoj zavet ćutanja kada neko tokom ispovedi prizna zlostavljanje. Australijska kraljevska komisija dostavila je izveštaj o institucionalnom reagovanju na seksualno zlostavljanje dece, posle petogodišnje istrage u kojoj je prikupila iskaze više od 8.000 žrtava seksualnog zlostavljanja. Više od 60 odsto onih koji su preživeli zlostavljanje su katolici. Australijski nadbiskup Entoni Fišer, predsednik Konferencije australijskih katoličkih biskupa rekao da nije u mogućnosti da povuče zavet ćutanja, jer je kazna za bilo kog sveštenika koji prekrši taj zavet ekskomunikacija, odnosno isključenje sveštenika iz crkve. U izveštaju se takođe preporučuje ukidanje obaveznog celibate za sveštenike, za koji se kaže da je jedan od faktora, koji doprinosi seksualnom slostavljanju dece. Australijski premijer Malkolm Turnbul, takođe katolik, preporučio je svim građanima da pročitaju izveštaj i ocenio da otkrića do kojih se došlo u izveštaju predstavljaju nacionalnu tragediju.  
12/15/2017 09:08 PM
Porodice gladuju u predgrađima Damaska
Međunarodne humanitarne organizacije navode da porodice gladuju u predgrađima Damaska i da su uslovi dostigli krizne nivoe, zato što vlada Sirije nastavlja da blokira kamione koji prevoze neophodnu pomoć. Jedan zvaničnik Svetskog programa za hranu Ujedinjenih ancija izjavio je da ljudi jedu smeće. Svetska zdravstvena organizacija navodi da je nivo neuhranjenosti dece na alarmantnih 12 procenata, a da je bio dva odsto u maju. Sledovanja potrepšina, koje Ujedinjene nacije raspoređuju u toj oblasti, koja su planirana kao pomoć za jednu, razdvajaju se kako bi ih dobilo četiri ili pet porodica. 
12/15/2017 09:05 PM
Tramp: Za svaki novi propis ukinuta 22 stara
Predsednik SAD Donald Tramp reklamira svoj napredak u ukidanju saveznih propisa, koji kako kaže, koštaju Ameriku hiljade milijardi dolara bez naročite koristi. Predsednk je juče iz Bele kuće poručio da je premašen cilj njegove administracije da za svaki novouvedeni propis ukine dva stara i da su u stvari za svaki novi propis ukinuta 22 ranija propisa. Protivnici deregulacije žestoko kritikuju jučerašnje ukidanje propisa o takozvanoj neutralnosti interneta na osnovu kojeg svako ima podjednak pristup internetu. Američka Federalna komisija za komunikacije (FCC), sada pod republikanskom kontrolom, ukinula je opšte važeće pravilo neutralnosti kojeg su morale da se pridržavaju sve američke telekomunikacione kompanije. Adžit Paj postavljen za šefa  komisije od strane predsednika Trampa, smatra da se tom merom ukida mikromenedžment federalnih vlasti nad internetom. “Verujem i podaci pokazuju da je umereni pristup način da internet ostane otvoren uz istovremeno podsticanje inovacije i investicija u infrastrukturu.” Međutim, predstavnici potrošača i veliki broj Amerikanaca, smatraju da deregulacija ide isključivo u korist korporacija. “Neutralni pristup internetu znači sprečavanje pojave propagande bilo vlade, bilo korporacija. Nama je potreban otvoren i slobodan internet, a nikako da sadržaj, brzina i pristup internetu bude samo u interesu korporacija ili vlade, koji se uglavnom ne poklapaju sa interesima običnih ljudi”, ističe Leni Bjanki, aktivista grupe "Code Pink." Kontroverzna mera Federalne komisije bi mogla da se nađe na sudu. Međutim, predsednik Tramp tvrdi da postojeća federalna regulativa ide na štetu i biznisa i ravoja. Juče je prikazao koliko je obimna federalna regulativa, koju on želi da smanji. “Tu smo gde smo bili 1960. Kada sve bude gotovo, biće toga manje nego što je bilo 1960. Imaćemo odličnu regulativu.” Tramp kaže da je mnogo toga već učinjeno. “U prvih 11 meseci ukinuli smo i odložili primenu više od 1.500 planiranih regulatornih propisa. Više je učinjeno od svih dosadašnjih predsednika. To se vidi na berzi, u pokazateljima kompanija i u tome što se kompanije vraćaju kući.” Tramp je naveo da su regulatorne restrikcije ukinute u sektoru energetike, proizvodnji uglja i industriji automobila, kao i u pogledu dugogodišnjih projekata, kao što su naftovodi Kistoun XL i Dakota Access. Po njemu, predstoji ukidanje još mnoštva propisa, pre nego što američka ekonomija bude ponovo konkurentna na svetskom tržištu.  
12/15/2017 08:39 PM
Folksvagen: Neki zaposleni sarađivali sa vojnom diktaturom Brazila
Folksvagen je saopštio da je istorijskom studijom, koju je naručila sama auto-kompanija, utvrđeno da su neki od čuvara u Folksvagenu u Brazilu sarađivali sa bivšim vojnim režimom te zemlje period od 1964. do 1985. godine. Međutim, nisu pronađeni nikakvi dokazi da je ta saradnja bila “institucionalizovana”, navodi Kristofer Koper, profesor istorije na nemačkom Univerzitetu Bilefeld, koji je sproveo studiju. On je utvrdio da su ti čuvari pratili opozicione aktivnosti zaposlenih u kompaniji i doprineli hapšenju najmanje sedam Folksvagenovih radnika. Koperovo istraživanje zasnovano je na izjavama bivših zaposlenih, dokumentima iz arhiva korporacije u Brazilu i brazilskog državnog arhiva. Rezultati su saopšteni u četvrtak u Folksvagenovoj fabrici u mestu Sao Bernardo do Campo u Brazilu. Bivši zaposleni i aktivisti za ljudska prava održali su demonstracije ispred fabrike u znak protesta zbog odbijanja Folksvagena da objavio formalno izvinjenje i pruži obeštećenje žrtvama. “Ne želimo slavlje, želimo pravdu”, rekao je Lućio Belentanio, član Komunističke partije koji je nakda radio za Folksvagen. On kaže da je bio uhapšen i mučen dok je radio za VW i kasnije bio mučen nekoliko meseci u zatvoru. Kompanija je saopštila da ne planira da proširi studiju i ne namerava da pruži finansijsku odštetu žrtvama.    
12/15/2017 07:36 PM
Tramp kritikovao FBI, u Kvantiku poručio da ga podržava "100%"
Predsednik Tramp posetio je FBI-jevu akademiju Kvantiko u Virdžiniji gde je na diplomskoj ceremoniji za njene pitomce poručio da "stoprocentno podržava FBI". Sat vremena ranije, dok je izlazio iz Bele kuće, predsednik je, međutim, pred novinarima oštro kritikovao FBI. On je rekao da objavljivanje stotina tekst poruka koje je razmenilo dvoje zvaničnika FBI-ja, koje su sadržale negativne komentare o Trampu iz perioda dok je bio predsednički kandidat, pokazuju da je agencija u lošem stanju. Predsednik se žalio na FBI proteklih dana I nedelja u svojim tvitovima, a u jednom trenutku je ocenio da je bivši direktor Džejms Komi agenciju ostavio “u rasulu” i kritikovao biro što nije dovoljno detaljno istražio bivšu državnu sekretarku Hilari Klinton. Tramp je pitomcima u Kvantiku rekao da su 90 odsto njih - sjajni ljudi što ne može "baš da kaže za 10 odsto biroa. „Obnovićemo FBI, biće veći i bolji nego ikad ali je tužno kad pogledate ta dokumenta. Sramno je i tužno kako su se ponašali i mnogo ljudi je danas ljuto na FBI zbog toga“, rekao je predsednik pred odlazak u Kvantiko. U vezi sa istragama mogućih veza svog izbornog štaba sa Rusijom tokom izbora 2016. Tramp je izjavio da su odbori oba doma Kongresa “dokazali” da nema dosluha između njega i Rusa. Predsednik je takođe rekao da je juče obavio “dobar telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom”, koji mu je, kako kaže, čestitao na vođenju američke ekonomije. Moguće pomilovanje Flina? Predsednik Tramp ostavio je otvorenom mogućnost da pomiluje Majkla Flina, koga je smenio nakon što je na poslu savetnika za nacionalnu bezbednost proveo samo nešto više od tri nedelje, jer je Flin lagao o svojim kontaktima sa ruskim ambasadorom u SAD. "Ne želim da još razgovaram o pomilovanju Majkla Flina", rekao je Tramp novinarima ispred Bele kuće. Dodao je: "Da vidimo šta se dešava. Videćemo. Ako pogledate šta se dešava sa FBI-jem i Sekretarijatom pravosuđa, ljudi su vrlo, vrlo ogorčeni."          
12/15/2017 07:22 PM
Sporazum SAD i Meksika o suzbijanju šverca droge
Najviši zvaničnici SAD i Meksika saglasili su se da pojačaju napore u suzbijanju smrtonosnih poslova takozvane Transatlantske kriminalne organizacije. Zamenik američkog državnog sekretara Džon Saliven rekao je da zbog nelegalnih droga i sa američke i sa meksičke strane granice ima mnogo žrtava. Više od 64 000 Amerikanaca umrlo je od predoziranja opijatima u 2016. Predsednik Donald Tramp je, s tim u vezi, u oktobru proglasio vanrednu situaciju koja podrazumeva otkrivanje novih vrsta lekova protiv bolova koji ne izazivaju zavisnost, obuke o štetnosti opijata i suzbijanje šverca droge koja u SAD dolazi iz Kine i Meksika. “Ova administracija odbija da ignoriše problem. SAD više neće gurati to pitanje pod tepih. Zato se predsednik Tramp obavezao da će se boriti protiv epidemije opijata koja je uništila živote mnogih pojedinaca I porodica u Americi”, rekao je zamenik državnog sekretara SAD Džon Saliven. Dogovor između SAD I Meksika podrazumeva razmenu informacija kako bi se obustavile nelegalne aktivnosti takozvane Transkontinentalne kriminalne organizacije. “Hiljade Amerikanaca umre od predoziranja, a hiljade Meksikanaca strada u nasilju koje izbija zbog šverca droge. Ovaj problem može da se reši samo ako radimo zajedno”, kaže meksički šef diplomatije Luis Videgaraj.  Predstavnici dve zemlje su potpisali memorandum o saradnji po kojem Meksiko treba da dostavi SAD kriminalne dosijee povratnika u Meksiko. “Sporazum koji smo potpisali bazira se na biometrijskoj platformi, tako da će Služba za carine i imigraciju moći da pristupi biometrijskim podacima i dobije obaveštenja od kolega iz Meksika o više od 350 krivičnih dela i poznatim članovima bandi”, poručila je sekretarka za nacionalnu bezbednost SAD Kirstjen Nilsen. Upitani da li će predlog predsednika Trampa da se izgradi zid na granici sa Meksikom i SAD povuku iz trgovinskog sporazuma NAFTA ugroziti bezbednosnu saradnju, zvaničnici iz Meksika su rekli da će uvek sarađivati sa Amerikom u službi spasavanja života sa obe strane granice. 
12/15/2017 07:19 PM
"Srpski plaćenici koji se bore u Donbasu da budu kažnjeni"
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavlo Klimkin u intervjuu za ukrajinski servis Glasa Amerike govorio je o odnosima Srbije i Ukrajine i otvorenim pitanjima.
12/15/2017 07:12 PM
Tilerson o Severnoj Koreji: Sve opcije na stolu
Američki državni sekretar Reks Tilerson rekao je u petak da je jačanje nuklearnih kapaciteta Severne Koreje direktna pretnja Sjedinjenim Državama i da će Vašington "upotrebiti sve neophodne mere" da se brani protiv takve agresije. "U svetlu takve pretnje, neprihvatljivo je za bilo koju zemlju da ne preduzme akciju", istakao je Tilerson na sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku. "Jasno smo stavili do znanja da su sve opcije i dalje na stolu u odbrani naše nacije. Međutim, mi ne tražimo, niti želimo rat sa Severnom Korejom", poručio je američki diplomata na sastanku o sevenorejskom nuklearnom programu koji je sazvao Japan. "Sjedinjene Države će upotrebiti sve nephodne mere da se brane protiv severnokorejske agresije, ali se nadamo da će diplomatija rezultirati rešenjem", rekao je Tilerson. Američki državni sekretar govori na Savetu bezbednosti UN Ponovio je i da je otvoren za razgovore sa Severnom Korejom, ali i dodao da Pjongjang "mora da zaradi povratak za sto". "Kampanja vršenja pritiska će se nastaviti dok ne dođe do denuklearizacije. U međuvremenu, kanali komunikacije će biti otvoreni", naglasio je državni sekretar. U obraćanju novinarima posle sastanka, Tilerson se dalje distancirao od izjave u utorak da su Sjedinjene Države spremne da razgovaraju sa Severnom Korejom bez preduslova.   “Nećemo prihvatiti preduslove. Ne prihvatamo ublažavanje sankcija režimu kao preduslov za razgovore, kao ni nastavak humanitarne pomoći", rekao je američki zvaničnik. Japanski šef diplomatije Taro Kono, koji je predsedavao sastankom, rekao je da je "mirno rešenje poželjno, ali da ga Severna Koreja stano odbija". Kono je pozvao međunardnu zajednicu da izvrši maksimalni pritisak na Pjongjang da promeni politiku i objavio da je Japan zamrznuo imovinu još 19 sevenorejskih entiteta. Jačanje severnokorejskih kapaciteta "Severna Koreja je 2017. godine izvela aktivnosti povezane sa njenim nuklearnim i balističkim programima, alarmantnim i ubrzanim tempom", rekao je obraćanju članovima saveta, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. "Severnokorejske akcije pokazuju grubo kršenje volje i rezolucija Saveta bezbednosti i podriva međunarodne norme protiv nuklearnih proba", istakao je Gutereš i dodao je da Severna Koreja jedina zemlja koja to i dalje radi. Pjongjang je 3. septembra izveo šestu nuklearnu probu, te 20 raketnih proba tokom godine, među kojima su i prve probe interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM). Severnokorejski ambasador Ja Song Nam  Generalni sekretar pozvao je Severnu Koreju da poštuje sve rezolucije Saveta bezbednosti i da dozvoli miran nastavak dijaloga. "Dok svi pokušavaju da izbegnu slučajnu eskalaciju koja bi dovela do sukoba, rizik je uvećan zbog neosnovanog prevelikog samopouzdanja, opasne retorike i nedostatka komunikacije", upozorio je Gutereš. Sastanku je prisustvovao i severnokorejski ambasador Ja Song Nam koji je branio poteze Pjongjanga kao mere za samoodbranu u svetlu "američke nuklearne pretnje i ucene".   Dodao je i da će njegova zemlja nastaviti da se kreće ka "postizanju velikih uspeha kao najmoćnija nuklearna i vojna država u svetu", ali i da će biti odgovorna nuklearna sila. Sekretar Tilerson je odgovorio da se "nezakoniti potezi Pjongjanga ne mogu ignorisati ili razjasniti".   “Samo oni su odgovorni za ove tenzije, i samo oni moraju preuzeti odgovornost za njih i rešiti ih", rekao je Tilerson o režimu sevenokorejskog lidera Kim Džong Una.
12/15/2017 06:38 PM
SAD se pripremaju za porast ekstremizma u Africi
S obzirom na to da je samproklamovani kalifat Islamske države gotovo u potpunosti uništen u Iraku i Siriji, pitanje koje brine američke zvaničnike je gdje će ta ekstremistička organizacija pokušati da pronađe novo utočište. Vjerovatna meta je Afrika zbog čega američka vojska pokušava da spriječi islamske ekstremiste da iskoriste prostrane djelove tog kontinenta, koje niko ne kontroliše.  Siromaštvo, razočarenje u politički sistem i ogroman broj mladih, nezaposlenih muslimana – to su idealni uslovi za islamski ekstremizam, koji su svi prisutni u Africi. “Ako pokušamo da predvidimo budućnost, onda će Afrika biti naredno žarište. To se u stvari događa sada”, smatra predsjedavajući Odbora za unutrašnju bezbjednost Predstavničkog doma Majkl Mekol. Na cjelokupnom afričkom kontinentu raspoređeno je manje od polovine od ukupnog broja američkih vojnika angažovanih u Avganistanu. Međutim, intenziviranje terorističkih aktivnosti je jedan od razloga što je američko vojno prisustvo u Africi naglo povećano, od 3200 vojnika 2009. godine do oko 6500 danas. ​“Afrikanci strahuju da američki pristup postaje sve više militarizovan ili više usredsređen na vojna i bezbjednosna pitanja nego što je to bio slučaj u prošlosti”, ističe za Glas Amerike Džon Kembel, ambasador u Nigeriji za vrijeme predsjednika Džordža Buša. On kaže da bi se u Africi trebalo usredsrediti na, kako navodi, osnovne uzroke ekstremizma – nedostatak ekonomskog razvoja i lošu upravu. Međutim, to će vjerovatno biti teže uraditi ako se budžet Stejt departmenta smanji za trećinu, kao što je predviđeno predlogom budžeta administracije. "Da li će bezbjednosni pristup dati rezultate? Rekao bih da neće”. Američka komanda u Africi, koja nadzire vojne aktivnosti na kontinentu, planira da ojača lokalne afričke vojske da se bore protiv islamskih ekstremista. Jedan od lidera komande za Glas Amerike, Ramon Kolon Lopez, kaže da je sve veća mlada, muška populacija u Africi zrela za regrutaciju. “Kada nemate nikakvih opcija i dođe ekstremista i ponudi vam motor i nevjestu, šta mislite da ćete uraditi? Porodica vam gladuje, ne možete da je izdržavate i neko vam daje opciju”. Administracija je ove godine proširila ovlašćenja za izvođenje napada na borce iz Al Šababa i Islamske države u Somaliji i dozvolila ofanzivne, a ne samo napade kojima se brane​ afrički saveznici i njihovi američki savjetnici. “To definitivno pomaže, zato što radimo sve što možemo da angažujemo naše resurse i pomognemo im kako god možemo” Međutim, rat protiv ekstremizma u Africi ima i svoju cijenu. Pripadnik američkih specijalnih snaga poginuo je u maju pomažući somalijskim bezbjednosnim snagama u borbi protiv Al Šababa, dok su četiri američka vojnika poginula u zasjedi Islamske država u Nigeru. Ukoliko se bezbjednosni zahtjevi povećaju narednih mjeseci, veći broj američkih vojnika mogao bi da se nađe u opasnim situacijama širom afričkog kontinenta.  
12/15/2017 01:09 AM
Na Kosovu konstituisane Skupštine u opštinama sa srpskom većinom
U svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu danas su održane konstitutivne sednice Skupštine Opština na kojima su novi odbornici i gradonačelnici poližili zakletve. U svih deset opština pobedu je na proteklim lokalnim izborima odnela Srpska lista. Sednice Skupštine opština u 10 lokalnih samouprava sa srpskom većinom počele su simbolično u 12 sati i 44 minuta. Najpre su odbornici i novi gradonačelnici položili zakletvu, a nakon toga je izabrano skupštinsko rukovodstvo. Novi gradonačelnik Gračanice Srđan Popović rekao je nakon polaganja zakletve da će biti predstavnik svih građana ove opštine bez obzira na njihovu političku i etničku pripadnost. "Naš zadatak je da radimo na tome da poboljšamo život svim meštanima opštine Gračanica, da imaju kvalitetniji život, da omladina ovde može da gradi svoju budućnost a sve vas ovde pozivam da savesno obavljate svoju dužnost. Nas su pre svega birali meštani opštine Gračanica i mi dugujemo uslugu njima i naš zadatak osnovni je da rešavamo njihove probleme", kazao je Popović. Za predsednika Skupštine opštine Gračanica izabran je Ljubiša Karadžić koji je na proteklim izborima u ovoj opštini osvojio najviše glasova. Dok su odbornici u Gračanici zakletvu, odnosno kako kažu svečanu izjavu, potpisali u memorandumu sa grbom Kosova i opštine Gračanica, odbornici u Severnoj Mitrovici isti dokument potpisali su na papiru na kome nije bilo nikakvih simbola. Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić takodje je poručio da će prioritet ove lokalne samouprave biti poboljšanje života građana. “Želim vam puno uspeha u radu, očekujem od vas konstruktivne predloge i kao što sam rekao, prioritet nam je bolji život građana. Čestitam vam na polaganju zakletve i osvojenim mandatima i želim puno uspeha u daljem radu”, rekao je Rakić. Pored Gračanice i Severne Mitrovice konstitutivne sednice danas su održane i u Štrpcu, Ranilugu, Novom Brdu, Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću, Klokotu i Pasjanu. Na proteklim parlamentarnim izborima u svih deset opština sa srpskom većinom najviše glasova osvojili su kandidati Srpske liste, partije koja je na tim izborima jedina imala podršku Vlade Srbije.
12/15/2017 12:54 AM
Unutrašnji dijalog o Kosovu i sa sportistima
U okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, sastanak je u četvrtak održan sa predstavnicima sporta, a kao glavno pitanje nametnulo se kako sportisti da se ponašaju u neprijatnim situacijama, na primer ako treba da izađu na podijum sa sportistima sa Kosova. Uz upozorenje da treba biti svestan koliko mogu da budu opasne i trajne posledice za sport ukoliko se donose odluke koje nisu u skladu sa poveljom i pravilima Međunarodnog olimpijskog komiteta, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković je istakao da u raspravi oko Kosova ne smeju biti ostavljene nedorečenosti vezane za nastup sportista Srbije na međunarodnim takmičenjima, kao i pri organizaciji velikih međunarodnih sprotskih događaja u Srbiji. Tokom današnjeg sastanka koji je, u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, održan sa sportistima, Maljković je upozorio da bi zbog nedorečenosti mogao biti ugrožen najveći sportski interes i srpskih sportista i Srbije. "Naša odgovornost jeste da u saradnji sa državnim organima, vodeći pri tome računa o državnim interesima, uvek i u svakom momentu štitimo naše sportiste i njihovo pravo da predstavljaju našu zemlju na najvišim takmičenjima. Ni jedna odluka ne sme da ugrozi to njihovo pravo, čime bi, po mom dubokom uverenju bio ugrožen i najviši interes naše države", istakao je Maljković. Predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović je rekao da je Kosovo i Metohija član FIBA, ali da počinje kvalifikacije od najnižih rangova, tako da srpski sportisti neće biti u problematičnim situacijama u bliskoj budućnosti, bar kada je košarka u pitanju. On je ocenio da treba da postoje smernice države ukoliko dođe do nekih neprijatnih situacija. "Ako se nađu na podijumu, nisam siguran da će sići sa tog podijuma, kao što je urađeno 1995. godine, kada je Hrvatska to uradila. Da ne pričamo o posledicama koje bi mogle da se dese. To je sad pitanje koje je otvoreno i za diskusiju je, a pre svega smernice koje treba da nam da naša država i koje mi treba da poštujemo", kaže Danilović. Predsednik Veterpolo saveza Srbije Miodrag Krivokapić je rekao da se i za sportska pitanja mora naći političko rešenje. Srpski sportisti nikada ne smeju biti kažnjeni neučestvovanjem na Olimpijskim igrama, ali moramo osigurati i da pritom nikada ne priznamo južnu pokrajinu kao nezavisnu zemlju, rekao je Krivokapić.
12/14/2017 08:37 PM
CPJ: Rekordan broj - 262 novinara u zatvorima
Širom sveta, u zatvorima se nalazi 262 noinara, od kojih je 194, odnosno 74 odsto, optuženo za rad protiv države, a više od polovine uhapšenih je u Turskoj, Kini i Egiptu. Ovaj broj u 2017. predstavlja novi "crni rekord, kaže se u godišnjem izveštaju Komiteta za zaštitu novinara (CPJ). "Drugu godinu zaredom broj novinara koji se nalaze u zatvoru dostigao je istorijski rekord, a SAD i druge zapadne sile nisu uspele da izvrše pritisak na države u kojima je najviše pritvorenika - Tursku, Kinu i Egipat, da poboljšaju mračnu situaciju u kojoj se nalazi sloboda štampe", piše u izveštaju CPJ, organizacije čije je sedište u Njujorku. Umesto da izoluju represivne države zbog autoritarnog ponašanja, SAD su se opredelile za jačanje prijateljstva sa "moćnicima" poput predsednika Turske i Kine - Redžepa Tajipa Erdogana i Sija Djinpinga - piše u saopštenju CPJ. Istovremeno, "nacionalistička retorika" američkog predsednika Donalda Trampa, njegova usredsređenost na islamski ekstremizam i komentara da kritički mediji šire "lažne vesti" doprinose "jačanju okvira za optužbe i tužbe koje omogućavaju takvim liderima" da donose odluke o pritvaranju novinara, ocenjuje Komitet za zaštitu novinara. Prošle godine, koja je takođe bila rekordna u odnosu na prethodni period, u zatvorima je bilo 259 novinara. Od ukupnog broja uhapšenih medijskih radnika u svetu lokalni novinari čine 97 odsto, u osam odsto slučajeva u pitanju su žene, a "frilenseri" 29 odsto. Kako je navedeno, 51 odsto, odnosno 134 od 262 pritvorena novinara nalazi se u zatvorima u Turskoj, Kini i Egiptu. Uprkos puštanju pojedinih novinara na slobodu u 2017. godini, Turska drugu godinu zaredom prednjači kada je u pitanju broj pritvorenih novinara sa 73 novinara iza rešetaka, dok je prošle godine to bio slučaj sa 81, a većina njih optužena je za protivdržavnu delatnost. CPJ navodi da su turske vlasti u pojedinim slučajevima pokazale brutalne taktike cenzure, ocenjujući da Vlada Turske "plaća malu cenu" za represiju. U Kini je broj pritvorenih novinara povećan sa prošlogodišnjih 38 na 41 u 2017. godini, navedeno je u izveštaju. Ističe se da se 12 od ukupno 20 pritvorenih novinara u Egiptu nalazi u zatvorima bez sudske presude, a da je polovina u lošem zdravstvenom stanju. U godišnjem izveštaju CPJ obuhvaćeni su samo novinari za koje je potvrdjeno da se nalaze u zatvorima zbog svog rada.
12/14/2017 08:11 PM
SAD: Iran snabdeo oružjem pobunjenike u Jemenu
Sjedinjene Države su u četvrtak prvi put predstavile delove, kako su saopštile, iranskog oružja kojim su snabdeveni pripadnici pobunjeničkog plemena Huti u Jemenu, navodeći da je reč o čvrstom dokazu da je Teheran kršio rezolucije Ujedinjenih nacija. Među oružjem su bili ostaci, kako je ustvrdio Pentagon, balističke rakete kratkog dometa iranske proizvodnje koja je 4. novembra iz Jemena ispaljena na međunarodni aerodrom izvan saudijske prestonice Rijad, kao i bespilotna letelica i anti-tenkovsko oružje koje su Saudijci uzeli iz Jemena. Iran je demantovao navode da je Hutije snabdeo tim oružjem i u četvrtak ocenio da je prikazano naoružanje "fabrikovano". Sjedinjene Države su priznale da ne mogu precizno da kažu kada je oružje prebačeno Hutijima i, u pojedinim slučajevima, ni kada je upotrebljeno. Agencija Rojters prenosi da trenutno nije moguće potvrditi, iz nezavisnih izvora, gde je oružje proizvodeno ili upotrebljeno. Međutim, američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli izrazila je uverenje da se Teheran može okriviti za snabdevanje oružja. "Ovo je iranska proizvodnja, iranska sedišta, oružje koje su dali Iranci", saopštila je Hejli na konferenciji za novinare u vojnom hangaru u bazi Anakostija-Boling, blizu Vašingtona. Pentagon je saopštio da je oružje dobio od Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, koja podržava jemensku vladu i bori se protiv Hutija u građanskom ratu u Jemenu koji traje više od dve godine.   Oružje je predstavljeno u okviru nove politike predsednika Donalda Trampa koja predviđa oštriji stav prema Iranu. Američka ambasadorka najavila je i formiranje koalicije "za suprostavljanje Iranu i njegovim potezima". Prema rezoluciji Ujedinjenih nacija, Teheranu je zabranjeno da snabdeva, prodaje ili prebacuje oružje izvan zemlje bez odobrenja Saveta bezbednosti. Odvojenom rezolucijom svetske organizacije zabranjena je prodaja oružja lideru Hutija Abdulu Maliku al-Hutiju i drugima. Iran je u četvrtak odbacio američke optužbe kao neosnovane. "Tim optužbama pokušavaju se prikriti saudijski ratni zločini u Jemenu, uz saučesništvo SAD, i skrenuti međunarodna i regionalna pažnja sa agresije protiv stanovnika Jemena", navodi se u saopštenju iranske misije pri Ujedinjenim nacijama.   
12/14/2017 08:07 PM
SAD ukidaju regulativu neutralnosti interneta
Američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) u četvrtak je ukinula pravila "neutralnosti interneta", uvedena pre dve godine za vreme Obamine administracije, koja su garantovala jednaki pristup internetu. Umesto toga prihvaćena je politika koja će smanjiti regulativu većih internet provajdera i dati im široka ovlašćenja da odluče kojim sadržajima na internetu korisnici mogu da imaju pristup. FCC je glasao sa 3:2 za plan koji je podržavao predsednik komisije Adžit Pai, kojeg je na tu poziciju postavio predsednik Donald Tramp. Pai se zalagao za "laku ruku" u regulativi velikih telekomunikacionih kompanija i okončanje prakse koju je doživljavao kao vladin "mikromenadžment interneta". Sastanak je na kratko prekinut iz bezbednosnih razloga pre nego što je komisija glasala. Na video snimku sastanka vidi se da policajci sa psima ulaze u sobu. Nije saopšteno šta je bio razlog za prekid sastanka. WATCH: Šta je "neutralnost interneta?" Ova kontroverzna promena ukida politiku iz 2015. za koju se zalagao bivši predsednik Barak Obama. Ukidanje pravila neutralnosti interneta koje kompletan saobraćaj na internetu tretira kao jednak, izazvalo je više stotina javnih protesta i više od milion poziva članovima Kongresa u kojima su građani izražavali protivljenje Paijevom planu. Neke grupe za zaštitu potrošača obećale su da će pred sudovima osporiti nova pravila. Njima se smanjuju restrikcije koje su velike provajdere kao što su Komkast, Verajzon i AT&T sprečavale da blokiraju ili naplaćuju veću cenu kompanijama koje im se ne dopadaju i sprečavale da 50 američkih država sprovodi sopstvena pravila u domenu internet sadržaja. Pai kaže da će se njegovim planom okončati nepotrebna regulativa i većem broju Amerikanaca pružiti pristup internetu. Velikim internet provajderima se daje pravo da blokiraju rivalske aplikacije, usporavaju konkurentske usluge i nudi brža internet veza kompanijama spremnim da je plate. "Pre 2015, pre nego što su uvedena ta pravila, imali smo slobodni i otvoreni internet", izjavio je Pai za NBC. "To je budućnost baš kao i tržišni, lagan pristup. Od toga imaju koristi i potrošači i preduzetnici. Svako u internet ekonomiji bolje stoji sa tržišnim pristupom." Tim Berners-Li, britanski preduzetnik i tvorac interneta, izrazio je protivljenje promenama američke politike. Na onlajn platformi Medijum ove nedelje je izjavio - "Neutralnost interneta - princip da internet provajderi tretiraju svaki saobraćaj podjednako - je suština današnjeg interneta." Berners-Li je upozorio da ako se Paijeva pravila usvoje "internet provajderi će imati moć da odluče kojim veb stranicama možete da pristupate i kojom brzinom će se učitavati sadržaj. Drugim rečima - moći će da odlučuju koje će kompanije imati uspeha na internetu, čiji se glasovi čuju - a koji se ućutkuju." S druge strane, lobista za veliki telekomunikacione girme Džonatan Spolter, šef grupe USTelecom, odbacio je strahovanja protivnika promene. "Iskreno se radujem budućim nedeljama, mesecima i godinama kada se nijedno apokaliptično predviđanje neće ostvariti", kazao je Spolter.
12/14/2017 07:50 PM
Fotografije dana
A look at the best news photos from around the world.
12/14/2017 07:34 PM
Poslednji ovogodišnji samit EU u znaku jedinstva i solidarnosti
Posljednji ovogodišnji skup evropskih lidera počeo je u četvrtak u Briselu, a očekuje se da će označiti novu fazu pregovora o Bregzitu, otvoriti vrata evropskoj odbrani, kao i političkom sporazumu da se migrantska kriza rješava uz više jedinstva i solidarnosti evropskih članica. Za predsjednika Evropskog savjeta najveća briga je održati jedinstvo članica. Po nekim pitanjima ono je neupitno dok druga, poput pristupa rješavanju migrantske krize, traže više truda na postizanju konsenzusa. "Ovaj samit je jasna ilustracija činjenice da kada smo ujedinjeni, tada smo u stanju da uspješno završavamo i najteže zadatke, poput evropske odbrane ili Bregzita. Tako ćemo na samitu da i formalno zaključimo prvu fazu pregovora o Bregzitu. Pred nama su takodje i pitanja gdje je vidljiv nedostatak jedinstva. Evropska monetarna unija i migracije, te razlike idu uz povišene emocije, i zbog toga moramo još više da radimo na jedinstvu", istakao je predsjednik Evropskog savjeta, Donald Tusk. Britanska premijerka Tereza Mej je izrazila optimizam povodom nastavka pregovora o Bregzitu. "Prošle sedmice je predsjednik Junker rekao da je napredak u pregovorima dovoljan za prelazak u drugu fazu pregovora. Juče je EP prihvatio to i ja se nadam da ćemo sada pregovarati o čvrstom i posebnom partnerstvu za budućnost", rekla je Mej. Njemačka kancelarka Angela Merkel je takođe komentarisala te pregovore. "Pored ostalog, razgovaraćemo i o Bregzitu, gdje je načinjen napredak ali mnoga pitanja ostaju otvorena. Uz dobar rad evropskih pregovarača i pomake sa britanske strane, velike su šanse da predjemo u drugu fazu", smatra Merkel. Pitanja koja dijele Evropljane, monetarna unija i migracije, dijele ih ekonomski i geografski. Monetarna unija na sjever i jug, migracije na istok i zapad. Dok mnogi u prvom slučaju kao razlog vide nejednak ekonomski razvoj, za drugu podjelu nema opravdanja, a ključna riječ je: solidarnost. "Trebaju nam nova migracijska pravila. Po meni, moramo napraviti na samitu politički okvir kako bismo imali rezultate već naredne godine. Treba svi da pokažemo solidarnost i svi moraju da načine napor kako bi smo došli do kompromisa", poručio je okupljenima francuski predsjednik Emanuel Makron. I, umjesto zaključka, zapažanje: dok teže ili nikako ne ide sa solidarnošću oko prijema izbjeglica, makar one na to čekale u paklu libijskih logora, lako se postiže dogovor oko vraćanja kući onih koji su uspjeli da se domognu Evrope. "Planiramo dodatnih 15 hiljada da vratimo nerednih sedmica. Planirala sam za to avione koji su već rezervisani, a EU će za ovo da izdvoji dodatnih 100 miliona eura", izjavila je visoka predstavnica EU Federika Mogerini.
12/14/2017 06:53 PM
Darmanović: Crna Gora zabrinuta za mirovni proces na Bliskom istoku
Šef crnogorske diplomatije, Srđan Darmanović, saopštio je da je Crna Gora zabrinuta zbog najnovijih događaja i mogućih posljedica po mirovni proces na Bliskom istoku, prenosi portal RTCG. Odgovarajući na pitanje o stavu Crne Gore po pitanju Jerusalima nakon što su ga SAD priznale za prijestonicu Izraela, Darmanović je rekao da smatra da “treba zadržati stvaranje uslova za direktne i sadržajne pregovore koji bi donijeli održivo rješenje”. On je, na konferenciji za medije nakon susreta sa svojim litvanskim kolegom Antanasom Linkevičiusom, rekao da je Crna Gora uvijek podržavala, i sada podržava takozvano rješenje o dvije države i već poznate stavove sadržane u nozu odluke i rezolucija Savjeta bezbjednosti UN. "Budući da je to, po našem viđenju, jedina realna opcija koja može donijeti trajan mir i bezbjednost i Izraelu, i Palestini", rekao je Darmanović. Prema njegovim riječima, Crna Gora ima veoma dobre odnose sa obje države i cilj joj je da takve odnose održava i dalje. "Zato ostajemo posvećeni daljem razvoju bilateralnih odnosa i sa Palestinom i sa Izraelom, uz obostrano poštovanje i izgradnju političkih, privrednih, kulturnih, naučnih i drugih kontakata”, istakao je crnogorski ministar vanjskih poslova. “Mi vjerujemo da je mirovni proces nezamjenjiv, i da će se nastaviti"
12/14/2017 06:35 PM
Orhan Pamuk: Tramp sa radošću uništava dobre ideale svijeta
Turski nobelovac Orhan Pamuk kritikovao je danas u Podgorici politiku američkog predsjednika Donalda Trampa, navodeći da on uništava globalne ideale mira, razumijevanja i tolerancije, ali i ocijenio da njegovo priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela ne bi trebalo da bude izgovor za eskalaciju tenzija. “Tramp uništava liberalne, egalitarne, miroljubive ideale svijeta. Ne bi trebalo da budemo previše u zabludi u vezi njega”, rekao je Pamuk prilikom promocije svojih knjiga u glavnom gradu Crne Gore. “On sa radošću uništava lijepe i dobre stvari kao što su mir, razumijevanje, tolerancija” Pamuk je izrazio nadu da će Tramp biti zaustavljen od strane Sjedinjenih američkih država i njihovih demokratskih institucija, kao i od Evrope. “Sa druge strane, američka demokratija je snažna, američke institucije ga zaustavljaju, Evropa ga zaustavlja”, rekao je turski književnik. Govoreći o Trampovoj odluci da SAD priznaju Jerusalim, Pamuk je rekao da njegov potez ne treba da bude izgovor za eskalaciju tenzija između islamskog i zapadnog svijeta. “Ako se oni tuku, ja sam uvijek zabrinut”, rekao je Pamuk na početku posjete Crnoj Gori, gdje će narednih dana promovisati svoje knjige i susresti se sa crnogorskim premijerom Duškom Markovićem i drugim zvaničnicima. On je ocijenio da je budućnost Turske na Zapadu, u razvijanju miroljubivih odnosa sa zapadnim zemljama, kao i u izgradnji zapadnog liberalnog društva. “Trenutno pišem novi roman, usred sam tog posla, radnja se odvija 1900, i čitanje o tom period me takođe uči da, kad god je moja zemlja, Turska ili Otomanska imperija, imala problem sa Zapadom, slabila je demokratija, slabila je sloboda govora, poštovanje prema manjinama…”, rekao je. Slavni turski pisac je, međutim, rekao i da nije optimista da će se situacija u Turskoj poboljšati u bliskoj budućnosti.