vašington — Prerastanje „čeličnog prijateljstva“ u „zajedničku budućnost“ Srbije i Kine, brojni potpisani sporazumi i dolazak Ši Đingpinga u Beograd na godišnjicu NATO bombardovanja kineske ambasade – izazvalo je zvanične reakcije u Americi. Analitičari kažu da je to bila i ideja, jer su u trenutku globalnog rivalstva Pekinga i Vašingtona Šijeve poruke iz Beograda upućene mnogo široj publici od one u Srbiji i imaju za cilj dodatno udaljavanje Srbije od Zapada. „Mislim da je poseta bila prilika da se podignu tenzije između Srbije i ostatka zapadne zajednice. I ne doprinosi ničemu“, bio je oštar zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD i speciijalni izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar. Američki diplomata je u odgovoru na pitanje da prokomentariše Šijeve susrete sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i kasnije ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kazao da "zemlje koje je Ši izabrao da poseti dovode u pitanje jedinstvo evroatlatnske zajednice“ i pozvao partnere da „budu oprezni kada je reč o kineskoj agendi prema Evropi i evroatlantskoj zajednici“. Eskobar kaže i da je tajming Šijeve posete Beogradu, koji se poklapa sa bombardovanjem kineske ambasade, „nesrećan i nameran“. „SAD su već rekle da je bombardovanje kineske ambasade 1999. bilo slučajno, izvinili smo se i verujem da je i porodicama stradalih isplaćena odšteta“, zaključio je američki diplomata, koji uskoro odlazi sa aktuelne funkcije u Stejt departmentu. Kineski predsednik se na bombardovanje ambasade osvrnuo pred dolazak u Beograd, u autorskom tekstu za "Politiku" gde je napisao: "Narod Kine ceni mir, ali da nikada neće dozvoliti da se istorijska tragedija ponovo dogodi", podseća Rojters. Njegov dolazak na godišnjicu, 7. maja, nije slučajan i ima cilj da pošalje i širu poruku u kontekstu rata u Ukrajini koja glasi: Kina nije „ratni huškač“ kao SAD i NATO, ocenjuje Dejvid Šulman, ekspert za Kinu iz vašingtonskog Atlantskog saveta. „Kineska poruka oslikava rusku o ratu u Ukrajini - da krivica nije na strani Rusije, već SAD i NATO-a jer „raspiruju ratnu vatru“, podržavaju Ukrajince dok Kina poziva na mir i stabilnost. Poruka je i da neće zaboraviti „flagrantni akt“ i gubitak života, koji se nažalost dogodio pre 25 godina, slučajno. U Pekingu su svesni da je ovo ključna tačka koja povezuje Kinu i Srbiju, i takođe se uklapa u poruku o NATO-u i SAD“, kaže Šulman u razgovoru za Glas Amerike. Pol Mekarti, direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu u Vašingtonu, takođe za Glas Amerike kaže da vreme odabrano za posetu nije slučajno: "Mislim da je cela Šijeva poseta Evropi organizovana oko 25. godišnjice NATO bombardovanja. To je previše simbolična prilika za Kineze da bi je propustili i podcrtava, da tako kažem, poziciju Srbije i strateško neslaganje sa Zapadom koje traje 25 godina. I Kina sada svakako pokušava da to iskoristi". Prema njegovim rečima kineski predsednik je takođe veoma pažljivo izabrao zemlje koje će da poseti, a Srbija se iz mnogih strateških razloga svrstala uz Kinu: "Imajući u vidu rat u Ukrajini, odnosi sa Rusijom, drugim istočnim saveznikom Srbije, posebno investicije i druge veze, su postali problematičniji. A Kina omogućava lagan pristup fondovima i strateški je partner Srbije, što je ironično jer Srbija pokušava da se pridruži Evropskoj uniji." Ši Đinping i Aleksandar Vučić su u utorak potpisali i Izjavu o „zajedničkoj budućnosti“, koja je, prema rečima predsednika Srbije, nivo iznad Sveobuhvatnog strateškog partnerstva dve zemlje iz 2016. godine. U saopštenju iz Vučićevog kabineta se, između ostalog, kaže i da „srpska strana podržava napore za izgradnju zajednice za zajedničkom budućnošću za čovečanstvo i spremna je da zajedno sa kineskom stranom realizuje Globalnu razvojnu inicijativu, Globalnu bezbednosnu inicijativu i Globalnu civilizacijsku inicijativu“. Šta zapravo znači ova Izjava? Šulman iz Atlantskog saveta objašnjava da kineski lider poslednjih godina često koristi frazu o „zajedničkoj budućnosti“ kojom govori da želi novi raspored snaga u svetu. „Priča o zajedničkoj budućnosti je način na koji Kina želi da zasnuje globalni poredak koji manje vode SAD, koji je multipolaran, koji je „demokratskiji“ međunarodni poredak - kako Kinezi to kažu. U suštini, to je poredak koji više ne predvode SAD i u kojem Kina ima značajniju ulogu. Ta frazeologija je značajna, to što se o Srbiji govori kao prvoj evropskoj zemlji koja će biti deo zajednice i „zajedničke budućnosti“ pokazuje da je kineskim liderima, posebno Šiju, Srbija od ogromne važnosti… kao ekonomski partner i kao zemlja koja je kandidat za EU, i koja ima tešnje veze sa Kinom od Mađarske“, navodi američki ekspert. Mekarti kaže da nije siguran kako će sporazumi Srbije i Kine i planovi o "zajedničkoj budućnosti" da utiču na odnos Srbije i Zapada, ali napominje da sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje, koji na snagu stupa u julu, "okreće Srbiju više ka Istoku nego ka Zapadu", dodajući da se postavlja pitanje "koliko je Srbija ozbiljna na svom evropskom putu". "Moram reći da, iz perspektive Vašingtona, oni [vlasti SAD] bi mogle da osećaju kao da gube bitku za srce Srbije, da se tako izrazim", rekao je Mekarti. Kina i Srbija su do sada jačale veze na ekonomskom, političkom, vojnom planu, a jačala je i „meka moć“ Pekinga u Srbiji. Kina je prva po broju stranih direktnih investicija u Srbiji, vlasnik je železare u Smederevu i rudnika u Boru, učestvuje u gradnji puteva, pruga, a biće angažovana i na projektu Nacionalnog stadiona i izloži EXPO 2027. Beograd dobija podršku Pekinga po pitanju Kosova, i uzvraća je po pitanju Tajvana, što su lideri dve zemlje isticali prilikom Šijeve posete Srbiji. "Videli smo slogane, da je Tajvan Kina i da je Kosovo Srbija, a oni su to povezali. Kina je pomagala Srbiji kada je reč o Kosovu, najočitije u Savetu bezbednosti, uzdržavajući se ili praktično blokirajući rezolucije koje naginju ka nezavisnosti Kosova. To je svakako tačka saradnje između dve zemlje", kaže Mekarti iz Međunarodnog republikanskog instituta. Tokom ove posete Ši Đinpinga Srbiji, potpisano je 28 dokumenata o saradnji u različitim oblastima - od trgovine, pravosuđa, carina, zaštite životne sredine, poljoprivrede, energetike, do kulture i medija. Poput Rusije, Kina je dobro iskoristila prazninu koju su SAD i EU ostavile u Srbiji, smatra Šulman. Ovom posetom, kaže, Ši dodatno poručuje Americi da ima pouzdane partnere u Evropi koji su deo njegove globalne vizije i da SAD „neće moći potpuno da privuku Evropu na svoju stranu“. Na pitanje mogu li tesne veze sa Kinom na neki način da ugroze veze Beograda i Vašingtona, Šulman je odgovorio: „Postoji potencijal za to, posebno ako se ima u vidu da Srbija trenutno, u odnosu na ranije, drži malo veću distancu od Rusije i onda tu ulazi Kina, ne samo po pitanju investicija u infrastrukturu ili Sporazuma o slobodnoj trgovini, ili vojne pomoći. Važan je takođe i veliki broj medijskih sporazuma koji je danas potpisan... Od kako je SNS na vlasti u Srbiji i postoji kontrola nad medijima, o Kini se izveštava veoma pozitivno, a ovo će dodatno pogurati stvari u tom smeru." "Kina ima slične sporazume i sa drugima, naročito zemljama u razvoju i nekim azijskim državama, gde se prenose poruke koje ona želi. Istraživanja koja sam ja video pokazuju da srpska javnost pozitivno ocenjuje Kinu, jer postoji osećaj da Kina donosi investicije i novac. Ne verujem da Vašington zbog toga misli da neće moći da se angažuje u Srbiji, ali dugoročno mislim da postoji potencijal da javnost bude u većoj meri protiv SAD ili Brisela, i da bude više pro-kineski orijentisana“, objašnjava Šulman.

Predsednik Kine Ši Đinping završio je posetu Beogradu. Posle svečanog dočeka, predstavnici dve delegacije potpisali 29 sporazuma i zajedničku izjavu "o produbljivanju i podizanju sveuobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri".

BEOGRAD — Posle dvadesetak sati provedenih u Beogradu poseta predsednika Kine Ši Đinpinga izazvala je različite reakcije i ocene u Srbiji - od oduševljenja predsednika države Aleksandra Vučića i predstavnika vlasti do upozorenja mnogih ekonomista i analitičara o mogućim posledicama po Srbiju zbog političkih, ekonomskih i finansijskih odnosa dve zemlje. Prema mišljenju ekonomskog novinara i analitičara Miše Brkića, Beograd i Peking koriste termin „čelično prijateljstvo“ za opisivanje političkih veza dve zemlje. Sa druge strane, smatra on, privrednom saradnjom se maskiraju i prikrivaju odlični politički odnosi dve autoritarne vlasti. Brkić podseća da su odnosi dve zemlje počeli da jačaju u vreme kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić koji je zastupao stav o „četiri stuba spoljne politike“ i pokušavao da vrati nekadašnju ulogu perjanice nesvrstanih zemalja u novom svetskom okruženju: „Od tada, kad je prvi sporazum o kreditiranju infrastrukturnih objekata potpisala vlada Mirka Cvetkovića do danas, Srbija je od Kine uzela nešto više od 17 milijardi dolara kredita. Taj podatak nigde nije u Srbiji javno objavljen“, kaže Brkić i ističe da je Srbija bila globalni lider u pozajmljivanju novca od kineske države, kineskih banaka i kineskih državnih banaka tokom pandemije kovida 19. Prema podacima iz istraživanja Ameriken enterprajz instituta (AEI), tokom 2021. godine Srbija se u Kini zadužila za 7,19 milijardi dolara i još za 1,91 milijardu u 2022. godini. „O tim ugovorima, i uopšte o svim ugovorima koji su sklopljeni sa kineskim partnerima i državom, srpska javnost niti je informisana, niti ima uvid u te ugovore i to je kineska praksa sa svim nerazvijenim državama i državama u razvoju sa kojima ona sarađuje u smislu finansiranja projekata u tim zemljama. Nikakvih podatak nema o tome pod kojim uslovima su krediti uzeti, periodu vraćanja, šta ako Srbija ne bude u prilici i u mogućnosti da vraća te kredite. Dakle, jedan potpuno netransparentan proces“, kaže Brkić u razgovoru za Glas Amerike i upozorava da se ti krediti koje je Srbija uzela iz Kine vrlo često predstavljaju kao investicije. Prema njegovim rečima Kina u Srbiji ima nekoliko investicija - pored tri najveće (Rudarski kombinat Bor, Železara Smederevo i fabrika guma u Zrenjaninu), postoji i nekoliko manjih fabrika i postrojenja koje se uglavnom bave prerađivačkom industrijom. „Ono što se može primetiti u saradnji Kine i Srbije kad su u pitanju privredni odnosi to je da Kina ulaže, dakle investira u srpske privredne resurse koji su vezani za sirovine. Za razliku od recimo Mađarske u koju Kina investira u moderne tehnologije kao što su električni automobili i električne baterije za te automobile“, ističe Brkić. Takođe, Srbija i Kina su prošle godine potpisale međudržavni trgovinski sporazum, kojim se dve zemlje uzajamno otvaraju za robu iz ove druge države - Kina za proizvode iz Srbije i Srbija za proizvode iz Kine. Međutim, kako kaže Brkić, i taj sporazum ima, makar iz ugla Beograda, jedno veliko „ali“. „Prećutala se informacija da se kinesko tržište ne otvara odmah za srpsku robu, nego da taj period prilagođavanja traje između pet i sedam ili osam godina, što znači da ta pogodnost ili benefit ne važi odmah za srpsku privredu, koja inače nema dovoljno roba ni za srpsko tržište, a kamoli za ogromno kinesko tržište. Pokušaj da se u Kinu iz Srbije izvoze pileća krilca pokazao je da je to jedna bajka o velikim šansama srpske privrede na kineskom tržištu i ja očekujem da ćemo mi zapravo imati više obrnut proces, da će nam iz Kine stizati više belog luka nego što će u Kinu iz Srbije ići pšenice i krompira“, naglašava Miša Brkić. Kako još kaže sagovornik Glasa Amerike, teško je reći i da Srbija izvozi sirovine, a uvozi visoku tehnologiju, jer u Srbiju ne stiže takva tehnologija iz Kine. Pokušaj poslovne saradnje srpskog Telekoma i kineskog Huaveija u oblasti 5G tehnologije sprečila je 2020. godine administracija predsednika Donalda Trampa, zbog čega se Srbija tada okrenula Eriksonu i Nokiji. „Srbija ne dobija za sada visoke tehnologije i istraživačke centre, kakve Kina recimo, hajde da kažem isporučuje Mađarskoj. To je logično. Mađarska je za Kinu mnogo interesantnija država i tržište, nego Srbija iz prostog razloga, jer je Mađarska članica EU. Onaj ko proizvodi električne automobile ili baterije u Mađarskoj oslobođen je plaćanja carina i raznih drugih poreskih opterećenja u EU. Da to sve radi u Srbiji, kineske kompanije bi morale da plaćaju posebne takse i carine za izvoz robe u EU“, kaže Brkić. S obzirom na teške i komplikovane odnose SAD i Kine, ali i činjenice da Srbija sa obe ove zemlje gradi dobre odnose, Brkić smatra da je u svetlu tog trougla SAD - Kina -Srbija budućnost saradnje Srbije i Kine vrlo neizvesna. Situacija je slična i ako se u celu konstrukciju ubaci pogled iz Brisela i EU: „Evropa je vrlo skeptična prema kineskom izvozu na evropsko tržište i sa tog stanovišta Srbija će u vrlo bliskoj budućnosti biti u prilično neugodnoj situaciji, političkoj situaciji i prema EU, prema kojoj ima obavezu i odnos saradnje, jer se prijavila kao buduća članica EU. A sa druge strane moraće ozbiljno da objasni svom trenutno najznačajnijem globalnom partneru, dakle SAD šta ti odnosi sa Kinom znače u tom trouglu SAD - Kina - Srbija“, kaže Miša Brkić. Vuksanović: Diplomatska igra rečima Komentarišući posetu kineskog predsednika Ši Đinpinga Srbiji, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović rekao je za Glas Amerike da je podizanje saradnje dve zemlje sa statusa strateškog partnerstva na nivo „izgradnje zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri“ ništa drugo sem diplomatske igre rečima koja u ovom trenutku odgovara i Beogradu i Pekingu. „Taj budući odnos zapravo mnogo više zavisi od želja i volje one moćnije strane, nego od Beograda. Recimo, prethodni sporazum o strateškom partnerstvu je bio zajednička izjava iz 2009. koji je imao toplu retoriku, ali nije zapravo doneo neku monumentalnu transformaciju tih odnosa. I to je bilo tako do trenutka dok Kina zbog inicijative 'Pojas i put' nije pokazala veće interesovanje za Balkan. Zato ja mislim da to samo predstavlja diplomatsku igru rečima koja ovom odnosu treba da da neku formu monumentalnog prijateljstva i zato mislim da ta semantika nije toliko bitna, ali ona odgovara i Beogradu i Pekingu. Pekingu odgovara da pokaže da ima velike prijatelje u Evropi, a s druge strane - Beogradu odgovara da 'maše Kinom pred zapadnim prestonicama'“, kaže on. Govoreći o odnosu koji bi zapadni partneri mogli da zauzmu prema Srbiji zbog posete kineskog predsednika Beogradu, Vuksanović navodi da je ključno pitanje oblasti u kojoj će se dalja saradnje dve države nastaviti. „Mislim da će za Sjedinjene Države ključno pitanje biti da li će ta saradnja uključivati neki veliki projekat iz oblasti odbrane i visoke tehnologije. To može biti i pitanje 5G infrastrukture koje Beograd izbegava od Vašingtonskog sporazuma iz 2020. godine ili pitanje veštačke inteligencije, ili da li će Beograd da kupuje neki novi sistem iz kineske odbrambene industrije“, ističe Vuksanović. Kada je u pitanju ugao posmatranja iz Brisela - sagovornik Glasa Amerike kaže da Srbija može da se poziva na činjenicu da i sama EU, iako manje nego ranije - itekako sarađuje sa Kinom. „Srbija će svakako da koristi priliku i da kaže: Vi Evropljani ste prvi koji se oslanjaju na Kinu kada je u pitanju vaš ekonomski rast, zašto bismo mi bili izuzetak. A ovde je zapravo ključni problem taj što je Evropska unija zaboravila na proces proširenja prethodnih 15 godina i na neki način je sama sebi uništila najefektivnije poluge uticaja i zbog toga Beograd mnogo više obraća pažnju na to šta kaže Vašington na pitanje odnosa sa Pekingom, nego šta kaže Brisel“, dodaje. Vuksanović veruje da će se priliv kineskih investicija u Srbiju nastaviti posle posete Ši Đinpinga Beogradu, ali ističe da je ključno pitanje standarda koji će se u budućnosti primenjivati. „Treba da se jasno definišu kakvi će da budu standardi koji se odnose na vladavinu prava, na ekologiju, ne javno zdravlje, transparentnost i na radnička prava“, ističe. Analizirajući izjavu dvojice zvaničnika o međusobnoj podršci diplomatskim interesima obe zemlje, Vuksanović kaže da je, konkretno po pitanju Kosova, najveći problem za Beograd to što je kineska nacionalna politika da se ne meša u sporove drugih zemalja koji ne zadiru direktno u njihove strateške interese. „S obzirom na to da Moskva veoma često koristi kosovski presedan kao način da opravda teritorijalnu aneksiju u Ukrajini ili na druge post-sovjetske republike, Beograd to stavlja u nepovoljan položaj i u tom pogledu njima bi mnogo više prijalo i lakša bi im bila pozicija da je Kina njihov zaštitnik po pitanju Kosova a ne Rusija, ali videćemo da li će Kina odgovoriti na takve molbe, jer Kinezi, za razliku od Rusa, nisu 'mahali' svojim vetom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Glavno je pitanje da li Kina za sebe vidi neki jači benefit zbog kog bi se mešala u jedan spor koji oni sami na prvom mestu vide kao evropski problem“, zaključuje Vuksanović.

Vašington — Prijem Kosova u Savet Evrope nije na agendi sednice Komiteta ministara spoljnih poslova koja se održava naredne nedelje, rečeno je Glasu Amerike u toj međunarodnoj organizaciji. “U ovom trenutku nismo u mogućnosti da odredimo kada bi to moglo da se dogodi. Zvanični stavovi u vezi sa tim u nadležnosti su relevatnih nacionalnih vlasti”, navedeno je u odgovoru iz Saveta Evrope. Sredinom aprila, Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je preporuku o prihvatanju prijave Kosova za članstvo u toj organizaciji. Članstvo Kosova u Savetu Evrope dovodilo se u vezu sa ispunjenjem nekoliko potrebnih uslova, od kojih je jedan bila primena odluke Ustavnog suda Kosova o uknjiženju zemlje manastira Visoki Dečani, koja je sprovedena. Međutim, Francuska i Nemačka zatražile su od Kosova i da otpočne potrebne korake za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom - i to nedugo pošto je PSSE usvojila preporuku o prijemu Kosova u članstvo. Kosovski premijer Aljbin Kurti poručio je u sredu da vlada koju predvodi neće prihvatiti osnivanje Zajednice opština kao uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope. “Ne prihvatamo takva uslovljavanja. Kosovo nije prihvatilo nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom koji je predložio izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak. Vlada je radila i učinila sve da ispuni uslove da postane punopravni član Saveta Evrope. Želimo zasluženo članstvo. O normalizaciji odnosa sa Srbijom razgovaramo u Briselu, a ne u Strazburu. Zahtev za osnivanje zajednice kako bi se omogućio put Kosovu ka Savetu Evrope je apsurdan”, poručio je Kurti. Nasuprot tvrdnjama kosovskog premijera - Gabrijel Eskobar, odlazeći zamenik pomoćnika američkog državnog državnog sekretara, istakao je povezanost članstva u Savetu Evrope i osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom. "Jedna od suština Saveta Evrope je tretman manjina, a Kosovo je istaklo jasnu posvećenost tome. Zajednica opština je davno preuzeta obaveza koja prostiče iz Ahtisarijevog plana, Briselskog i Ohridskog sporazuma", rekao je Eskobar tokom brifinga za novinare na kom je objavio da se krajem maja povlači sa trenutne funkcije. Američki diplomata je, u vezi sa članstvom Kosova u Savetu Evrope, ukazao na zabrinutost pojedinih članica da nisu ispunjeni kriterijumi u vezi sa osnivanjem zajednice opština i pravima manjiskih zajednica. "Sjedinjene Države smatraju da Kosovo treba da bude punopravni član Evropske unije, NATO-a i Ujedinjenih nacija. Za Kosovo je na evropskom putu važno da bude usaglašeno sa evropskim partnerima", rekao je on. Eskobar je još jednom podvukao značaj primene svih sporazuma koje su Kosovo i Srbija postigli u Ohridu - početkom 2023. godine. "Nažalost, obe strane nisu uspele to da ispune", rekao je odlazeći specijalni izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan. "Za Kosovo to znači uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom, a za Srbiju da Kosovu ne blokira put članstva u evroatlantskim i međunarodnim organizacijama", zaključio je američki diplomata. Sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom Kosovo i Srbija postigli su 2013. Dve godine kasnije, 2015. usaglašeni su principi za njeno uspostavljanje. Međutim, kosovski Ustavni sud iste godine je utvrdio da postignuti sporazum nije u punoj saglasnosti sa najvišim državnim pravnim aktom. Politikolog i analitičar Agon Malići smatra da bi antagonistički pristup kosovskog premijera prema saveznicima - kako ga je označio - Kosovo moglo da košta članstva u Savetu Evrope. “Ne radi se samo o Zajednici opština sa srpskom većinom - već o gubitku poverenja država da će Kosovo ispuniti obaveze ili sporazume koje je samostalno prihvatilo. Ne radi se samo o vladi gospodina Kurtija - postoje obaveze koje proizilaze iz sporazuma prošlih vlada”, ocenio je Malići. U razovoru za albanski servis Glasa Amerike, Malići je ukazao da kosovske vlasti kasne sa primenom sugestije zapadnih diplomata i posmatrača da nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom predaju na procenu Ustavnom sudu. “Za mene je to nerazumno. Time se Srbiji daje prilika da pred međunarodnom zajednicom iznosi tvrdnje da Kosovo blokira proces. Iako se može reći da je glavni interes Srbije da sporazum o normalizaciji odnosa dve države ne napreduje i da se to pitanje razvlači u nedogled, kako Kosovo ne bi napredovalo na planu članstva u međunarodnim organizacijama. Uprkos bojaznima da bi zajednica mogla da ugrozi funkcionalnost kosovske državnosti - posrednici u procesu su i pobornici suvereniteta Kosova, poput Sjedinjenih Država, koji su i garanti u nekom obliku. Kosovo ne treba da se plaši, već da zauzvrat traži garancije za članstvo u međunarodnim organizacijama i obezbedi priznanja država članica EU i NATO koje to još nisu učinile”, zaključio je politikolog i analitičar Agon Malići u razgovoru za Glas Amerike.   Tokom dosadašnjeg dijaloga, uz posredstvo EU i podršku Sjedinjenih Država, od strana u procesu tražena je primena svih postignutih sporazuma. Kosovske vlasti nesaglasne su sa osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom - tvrdeći da bi monoetnička zajednica mogla da ugrozi funkcionalnost kosovske države. Savet Evrope je međunarodna organizacija usredsređena na podršku ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava u Evropi. Osnovan je 1949. i okuplja 46 država članica.

VAŠINGTON — “Normalizacija odnosa Srbije i Kosova ostaje prioritet Stejt departmenta”, izjavio je na završnoj konferenciji za novinare Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, koji krajem meseca odlazi sa tog položaja. Eskobar je naglasio da posao koji obavlja “obično traje dve godine”, ali da je sam tražio da se mandat produži još godinu dana pošto se, kako kaže, u to vreme nadao da će do kraja ove godine biti više napretka u pogledu primene Ohridskog sporazuma i da će doći do pune primene nekih zahteva koji se očekuju od Srbije, ali i uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom. Američki diplomata kaže da se takođe nadao da će se Kosovo više približiti evropskoj integraciji kroz program Partnerstvo za mir i kandidaturu za članstvo u EU, te i da se dalje nada da će se to dogoditi, iako je “njemu ponestalo vremena”. "Napuštam ovaj posao uveren da smo uspostavili neke programe i politike koji će pomoći regionu u pomirenju i evroatlantskoj integraciji", rekao je Eskobar, navodeći da će ime njegovog naslednika kao i funkcija na koju prelazi biti naknadno objavljeni. "Nesrećan tajming posete" Na pitanja novinara o poseti kineskog predsednika Srbiji i Mađarskoj, i najavljenog susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Eskobar je rekao da je Ši Đinping izabrao zemlje koje dovode u pitanje jedinstvo evroatlantske zajednice, i pozvao partnere da budu svesni kineske agende u Evropi i evroatlantskoj zajednici. Rekao je da je poseta Ši Đinpinga Srbiji "tempirana da poveća tenzije između Srbije i ostatka zapadne zajednice", a da je trenutak posete – koji se podudara sa 25. godišnjicom incidenta kada je u NATO bombardovanju pogođena ambasada Kine – “nesrećan ali nameran”. SAD tvrde da je bombardovanje kineske ambasade 1999. bio nesrećan slučaj posle čega je Kina dobila izvinjenje i odštetu. Eskobaru je postavljeno i pitanje o ruskom uticaju na Srbiju tokom njegovog mandata. Odgovorio je da je oduvek smatrao da Rusija nije izvor problema na Zapadnom Balkanu već ih samo - koristi. "Problemi postoje u poslednjih 25 godina, a rešavanjem tih problema se Rusiji onemogućuje da izaziva nevolje u regionu", konstatovao je. Prijem Kosova u Savet Evrope Povodom izveštaja da se odlaže rasprava o članstvu Kosova u Savetu Evrope Eskobar je izjavio da su očekivanja od obe strane jasna i definisana u Ohridu – od Kosova da se formira Zajednica opština sa sprskom većinom a da Srbija ne blokira Kosovu put ka članstvu u evroatlantskim i međunarodnim organizacijama. “Obe strane nisu poštovale dogovor” rekao je američki diplomata. “SAD nemaju glas u Savetu Evrope ali postoji zabrinutost nekih članica da zahtevi o ZSO i neki drugi o položaju srpske manjine nisu ispunjeni i to izaziva zabrinutost da Kosovo nema dovoljno glasova". Eskobar je naglasio da SAD smatraju da Kosovo treba da bude članica EU i NATO. “Međutim, dok učvršćujemo kandidaturu Kosova za sve evroatlantske institucije, važno je da Kosovo sluša evropske partnere i sarađuje sa njima. Tretman manjina je ključan za Savet Evrope, Kosovo je dalo jasna obećanja o tome, to je dugogodišnja osoba uključena u Ahtisarijev plan, Briselski i Ohridski sporazum, i ne razumemo zašto Kosovo ne primenjuje svoje pravne obaveze”. Eskobar je istakao i da zapadne diplomate u susretima sa kosovskim premijerom samo prenose poruke svojih vlada i ne iznose lične stavove. Tokom konferencije za novinare, osvrnuo se i na ranije ocene da Vašington nema uravnotežen odnos prema Kosovu i Srbiji, ističući da je u poslednjih godinu dana skoro svaka odluka bila u korist Kosova a ne Srbije, uključujući uvođenje sankcija šefu njene bezbednosne agencije, javne pozive na odgovornost za one koji su učestvovali u napadu u Banjskoj, i podršku demokratskim procesima i izborima na Kosovu, uprkos bojkotu srpske manjine. Crna Gora i rezolucija o Srebrenici Na pitanja o stavu Vlade Crne Gore u odnosu na predlog rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama i podelama u crnogorskoj vladi po tom pitanju, američki diplomata je odgovorio da "ne bi trebalo da bude podela u Evropi po tom pitanju". "Genocid u Srebrenici je činjenica. Rezolucija ne pominje nijednu zemlju ni etničku grupu, čak ni Republiku Srpsku i jednostavno podseća ljude na jednu istorijsku činjenicu, u vreme kada u regionu postoji poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca". Ističući da rezolucija pruža priliku za edukaciju, ponovio je da ona ne izdvaja nijednu zemlju niti narod. Kada je reč o predloženim amandmanima, rekao je da su SAD neformalno imale uvid u predlog amandmana, ali da "podnosioci rade direktno sa predlagačima rezolucije, što je ispravan put". Crnoj Gori nije potreban medijator, ona je uvažena članica Ujedinjenih nacija, zaključio je Eskobar. "Nisam otpušten" Na kraju oproštajne konferencije za medije, Eskobar je odlučno demantovao, kako kaže “neosnovane dezinformacije od strane navodnog novinara” da je smenjen sa funkcije, zbog navodnog sukoba interesa i povezanosti članova njegove porodice sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Vladom Republike Srpske. “Želim da kažem direktno da je sve u tom izveštaju laž. Nisam otpušten i to su potvrdili svi predstavnici Stejt departmenta. Moja supruga ne prima nikakav novac ni od jedne strane vlade. U svakoj ambasadi u kojoj smo služili, u Boliviji, Portugalu, Italiji i Srbiji moja supruga je uspostavljala lične kontakte, ona to radi bez ikakvih isplata i ugovora i nastaviće to da radi. Treće, nemam nikakve veze sa navodnim advokatom iz teksaške advokatske firme, koja ima javni vebsajt. Odgovorni novinar bi se obratio toj firmi i proverio da nema veza”, rekao je američki diplomata. Eskobar je takođe istakao da su lažne i tvrdnje da su informacije o njegovoj smeni potekle od kongresnih izvora, ističući da se Kongres ne obaveštava o promenama diplomatskog osoblja. "Zapravo izveštaj se pojavio pošto sam se kroz diplomatske kanale obratio vladama u regionu da govorim o toj tranziciji", rekao je on. "Izvestaj se pojavio ubrzo pošto sam obavestio Vladu Kosova. Takve informacije se nažalost šire na Zapadnom Balkanu i to je jedan od razloga što strane nezavisne organizacije kritikuju medijsku situaciju na Kosovu".  

Podgorica — Američka ambasada u Crnoj Gori saopštila je u srijedu da je Stejt department vidio predložene amandmane Vlade Crne Gore na tekst o rezoluciji o Srebrenici, ali da SAD ne posreduje u njima. "Stejt department je vidio nezvanično nacrt predloženih izmjena Crne Gore, ali mi ne posredujemo u njima", piše u odgovoru ambasade na pitanje Glasa Amerike o navodima da SAD posreduje u namjeri Crne Gore da predloži amandmane na rezoluciju. Ambasada SAD podsjeća da su "Njemačka i Ruanda predlagači rezolucije i mogu da odgovore na dalja pitanja u vezi sa njenim statusom". Vlada Crne Gore premijera Milojka Spajića još nije zvanično saopštila hoće li podržati i kosponzorisati rezoluciju o Srebrenici, niti potvrdila informaciju iz medija da će predložiti dva amandmana na taj dokument. Iz Spajićevog kabineta Glasu Amerike do ovog trenutka nije stigao odgovor na pitanja o stavu Crne Gore o rezoluciji o Srebrenici, njenom kosponzorisanju i sadržaju eventualnih amandmana, kao ni o razlozima za njihovo podnošenje. Ipak, poslanica Spajićevog PES-a, Jelena Nedović, saopštila je u ponedjeljak da amandmani crnogorske vlade na rezoluciju o genocidu u Srebrenici, "imaju za cilj da onemoguće manipulacije koje često služe određenim društveno-političkim činiocima za unutrašnje potrebe", aludirajući na opoziciju. "Njihovi eksponenti uporno učitavaju i komentarišu ono što ne piše i onda polemišu sa svojom tezom, želeći da stvore percepciju u javnosti koja nije realna i bazirana na činjenicama", navodi Nedović i dodaje da su "ekstremistički analitičari bliski bivšem režimu potrčali da izvrijeđaju predlagače i same amandmane, kojima se uvažavaju žrtve genocida, individualizuje krivica, te afirmiše Dejtonski mirovni sporazum, a time i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine uz Republiku Srpsku kao entitet u njoj". Nedović smatra da je "potpuno očigledno da zastupnike nekadašnjih aktera ratnih dešavanja i nije briga za regionalni mir i odavanje pijeteta žrtvama, već ovaj tragični događaj koriste za dnevnu politiku". Ona je rekla da je "sa druge strane, interesantno da istovremeno i neki pojedinci iz Beograda poznati po aplauzima, nijesu zadovoljni amandmanima, govoreći da su u službi kako bi se isprala savjest pred domaćom publikom". "Ostaje zainteresovanim građanima mogućnost da pročitaju sadržaj amandmana i da na osnovu tog saznanja i pristupa zaključe šta je istina u onome što piše", rekla je Nedović, iako je za sada javnost ostala uskraćena za zvanićnu informaciju o amandmanima i njihovom sadržaju. Poslanica Spajićevog PES-a navodi da je ”rezolucija o genocidu u Srebrenici, koja je na dnevnom redu u UN-u, jako osjetljiva tema i zbog toga naša država sa multietničkim karakterom ima obavezu da spriječi zloupotrebu žrtava, te pruži dodatan napor ka smanjenju etničkih distanci i prevazilaženju tenzija u regionu". Prosrpska vladajuća partija šefa parlamenta Andrije Mandića Nova srpska demokratija ocijenila je da "umjesto da se rezolucijama traži pomirenje, ova rezolucija predstavlja tačku razdora i unosi nove podjele u čitavom regionu". "Ovo je njemačka rezolucija i čudi me da oni nijesu prepoznali potrebu da naprave tekst koji bi, na primjer, osudio sve zločine koji su se dešavali na prostoru bivše Jugoslavije, jer bilo ih je jako puno", rekao je funkcioner NSD Jovan Vučurović. Opoziciona Demokratska partija socijalista saopštila je da vlada "nije našla za shodno da svoje građane informiše o stavu prema rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici, već pokušava da dozirano plasira informacije kako bi postigla nemoguće - da udovolji Vučiću i Dodiku, sa jedne strane, a sa druge poštuje evropski stav o rezoluciji". "Kalkulisanje, u vidu nekog amandmana na rezoluciju o Srebrenici, o kojem smo informaciju dobili ne kroz zvanični kanal, već putem provladinog medija, predstavlja trapavo vođenje spoljne politike, koje je već danas dobilo odgovor iz Beograda od srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića", ističu u DPS-u. Oni su ocijenili da je Vlada na čelu sa Spajićem, odabrala je "da umjesto kosponzora rezolucije, radije bude kosponzor Dodikovog i Vučićevog stava". "Gospodine Spajiću, ukoliko se ispostavi kao tačno da Crna Gora ima pretenzije da amandmanom relativizuje rezoluciju da bi minimalizovala štetu koju ćete pretrpjeti kod Vučića i Dodika, onda je to kukavička spoljna politika koju diktira puki strah, a ne strateški interes države. Uostalom, opšte je poznato da se u životu a i u politici sjedenje na dvije stolice kad-tad završi padom sa obje", zaključili su iz DPS-a. NVO traže da se Vlada izjasni o Rezoluciji, kosponzorisanju i amandmanima Više uticajnih crnogorskih nevladinih organizacija zahtjevalo je, u pismu upućenom premijeru Milojku Spajiću, izjašnjenje predlaže li Vlada Crne Gore amandmane na rezoluciju o Srebrenici, te ako je to tako, da objavi i argumentovano obrazloži tekst tih amandmana. "Neprihvatljivo je u ozbiljnoj demokratskoj državi da, istovremeno, ministar inostranih poslova (Filip Ivanović) iz premijerove partije (Pokret Evropa sad!) odbacuje navode medija o amandmanima kao nezvanične informacije, a da sa druge strane, poslanica iste partije o njima govori kao o već svršenoj stvari", saopštila je grupa NVO. Oni posebno zahtijevaju od premijera Spajića da, prilikom izjašnjavanja o eventualnim amandmanima, saopšti i da li će Crna Gora, uz njih, kosponzorisati rezoluciju o Srebrenici ili neće i ako neće - zbog čega neće, kao i da li se, na bilo koji način, dovodi u pitanje glasanje Crne Gore o rezoluciji, u slučaju da amandmani ne budu usvojeni. Više od 100 NVO i više od 350 građana Crne Gore, uključujući i brojne javne ličnosti, podržalo je inicijativu da Crna Gora konsponzoriše rezoluciju o Srebrenici, navodeći da bi to bio "dostojan izraz poštovanja prema žrtvama srebreničkog genocida i odgovornim odnosom prema budućnosti".

Podgorica — Vlada Crne Gore premijera Milojka Spajića još nije zvanično saopštila hoće li podržati i kosponzorisati rezoluciju o Srebrenici, niti potvrdila informaciju iz medija da će, uz navodno posredstvo SAD, predložiti dva amandmana na taj dokument. Iz Spajićevog kabineta Glasu Amerike do zaključenja teksta nije stigao obećani odgovor na pitanja o stavu Crne Gore o Rezoluciji o Srebrenici, njenom kosponzorisanju i sadržaju eventualnih amandmana, kao ni o razlozima za njihovo podnošenje. Ipak, poslanica Spajićevog Pokreta Evropa sad! (PES), Jelena Nedović, saopštila je u ponedjeljak da amandmani crnogorske Vlade na rezoluciju o genocidu u Srebrenici, “imaju za cilj da onemoguće manipulacije koje često služe određenim društveno-političkim činiocima za unutrašnje potrebe”, aludirajući na opoziciju. “Njihovi eksponenti uporno učitavaju i komentarišu ono što ne piše i onda polemišu sa svojom tezom, želeći da stvore percepciju u javnosti koja nije realna i bazirana na činjenicama”, navodi Nedović I dodaje da su “ekstremistički analitičari bliski bivšem režimu potrčali da izvrijeđaju predlagače i same amandmane, kojima se uvažavaju žrtve genocida, individualizuje krivica, te afirmiše Dejtonski mirovni sporazum, a time i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine uz Republiku Srpsku kao entitet u njoj”, navela je Nedović. Ona smatra da je “potpuno očigledno da zastupnike nekadašnjih aktera ratnih dešavanja i nije briga za regionalni mir i odavanje pijeteta žrtvama, već ovaj tragični događaj koriste za dnevnu politiku”. Rekla je da “sa druge strane, interesantno da istovremeno i neki pojedinci iz Beograda poznati po aplauzima, nijesu zadovoljni amandmanima, govoreći da su u službi kako bi se “isprala savjest pred domaćom publikom”. “Ostaje zainteresovanim građanima mogućnost da pročitaju sadržaj amandmana i da na osnovu tog saznanja i pristupa zaključe šta je istina u onome što piše”, rekla je Nedović, iako je za sada javnost ostala uskraćena za zvanićnu informaciju o amandmanima i njihovom sadržaju. Poslanica Spajićevog PES-a navodi da je ”Rezolucija o genocidu u Srebrenici, koja je na dnevnom redu u UN-u, jako osjetljiva tema i zbog toga naša država sa multietničkim karakterom ima obavezu da spriječi zloupotrebu žrtava, te pruži dodatan napor ka smanjenju etničkih distanci i prevazilaženju tenzija u regionu”. Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) saopštila je da Vlada “nije našla za shodno da svoje građane informiše o stavu prema Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici, već pokušava da dozirano plasira informacije kako bi postigla nemoguće – da udovolji Vučiću i Dodiku, sa jedne strane, a sa druge poštuje evropski stav o Rezoluciji” „Kalkulisanje, u vidu nekog amandmana na Rezoluciju o Srebrenici, o kome smo informaciju dobili ne kroz zvanični kanal već putem provladinog medija, predstavlja trapavo vođenje spoljne politike, koje je već danas dobilo odgovor iz Beograda od srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića“, ističu u DPS-u. Oni su ocijenili da je Vlada na čelu sa Spajićem, odabrala je „da umjesto kosponzora Rezolucije, radije bude kosponzor Dodikovog i Vučićevog stava“. „Gospodine Spajiću, ukoliko se ispostavi kao tačno da Crna Gora ima pretenzije da amandmanom relativizuje Rezoluciju da bi minimizovala štetu koju ćete pretrpjeti kod  Vučića i Dodika, onda je to kukavička spoljna politika koju diktira puki strah a ne strateški interes države. Uostalom, opšte je poznato da se u životu a i u politici sjedenje na dvije stolice kad – tad završi padom sa obje“, zaključili su iz DPS-a. Nevladine organizacije traže da se Vlada izjasni o Rezoluciji, kosponzorisanju i amandmanima Više uticajnih crnogorskih nevladinih organizacija zahtjevala je, u pismu upućenom premijeru Milojku Spajiću, izjašnjenje predlaže li Vlada Crne Gore amandmane na Rezoluciju o Srebrenici, te ako je to tako, da objavi i argumentovano obrazloži tekst tih amandmana. “Neprihvatljivo je u ozbiljnoj demokratskoj državi da, istovremeno, ministar inostranih poslova (Filip Ivanović) iz premijerove partije (Pokret Evropa sad!) odbacuje navode medija o amandmanima kao nezvanične informacije, a da sa druge strane, poslanica iste partije o njima govori kao o već svršenoj stvari”, saopštila je grupa NVO. Oni posebno zahtijevaju od premijera Spajića da, prilikom izjašnjavanja o eventualnim amandmanima, saopšti i da li će Crna Gora, uz njih, kosponzorisati rezoluciju o Srebrenici ili neće, i ako neće - zbog čega neće, kao i da li se, na bilo koji način, dovodi u pitanje glasanje Crne Gore o rezoluciji, u slučaju da amandmani ne budu usvojeni. Više od 100 nevladinih organizaacija i više od 350 građana Crne Gore, uključujući i brojne javne ličnosti, podržalo je inicijativu da Crna Gora konsponzoriše Rezoluciju o Srebrenici, navodeći da bi to bio “dostojan izraz poštovanja prema žrtvama srebreničkog genocida i odgovornim odnosom prema budućnosti.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, do danas je u okviru procesa popisa stanovništva, domaćinstava i stanova registrovano oko million i dvesta hiljada građana.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova donelo je odluku kojom se omogućava prelazak sa vozačkih dozvola koje izdaju, kako je navedeno u saopštenju za javnost, “nelegalne srpske institucije na Kosovu", na zvanične koje izdaju "institucije Republike Kosovo”.

BEOGRAD — Predsednik Narodne Republike Kine Ši Đinping doputovao je u utorak uveče u dvodnevnu posetu Beogradu, na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Dan kasnije, ispred Palate "Srbija" priređen je specijalni doček, posle kog su predstavnici dve delegacije potpisali 29 sporazuma i zajedničku izjavu "o produbljivanju i podizanju sveuobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri". Kineskog predsednika i prvu damu Kine Peng Lijuan dočekali su predsednik Srbije sa suprugom Tamarom Vučić, kao i članovi kabineta premijera Miloša Vučevića i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Intonirane su himne dve zemlje, a ispaljeno je i 10 počasnih plotuna, a predstavnike dve delegacije pozdravio je i veliki broj okupljenih građana. Vučić: Saradnja dve zemlje podignuta na najviši nivo, Srbija ima podršku Kine u UN Govoreći pred okupljenim građanima, predsednik Srbije rekao je da su Srbija i Kina iskreni prijatelji i da je u saradnji dve zemlje "samo nebo granica". Kasnije je kazao i da očekuje veliki napredak u odnosima dve zemlje - podizanje od statusa strateškog partnerstva na nivo zajedničke budućnosti. "Kao što mi imamo jasne stavove po pitanju kineskog integriteta, da je Tajvan Kina, tako i oni podržavaju tetritoriju Srbije bez ikakve rezerve. U najtežim trenucima bili su uz nas, bili su s nama i pre 25 godina kada je ova zemlja bila rušena i bombardovana, zajedno sa nama su platili visoku cenu, izgubili ljude na današnji dan. Hvala predsedniku Šiju jer sve što smo izgradili u Beogradu izgradili smo zahvaljujući jačoj privredi. Hvala mu i na podršci za Železaru, rudnik u Boru, privatnim investicijama. I još mnogo toga možemo i moramo zajednički da uradimo, samo je nebo granica", poručio je Vučić. Naveo je da se danas piše istorija i da će se građani Srbije za nekoliko godina sećati ovog dana kao dana u kom se pisala budućnost. Vučić je rekao i da mu je kineski predsednik preneo da Srbija u svim važnim političkim pitanjima ima podršku Kine i da je delegaciji Srbije predstavljena duboka analiza onoga što se danas događa u svetu. On se zahvalio predsedniku Kine na, kako je rekao, jasnim stavovima po pitanju Kosova i teritorijalnog integriteta Srbije. "Citiram predsednika Šija: Republika Srbija će imati čvrstu podršku NR Kine po svim pitanjima koja se pokreću u UN, to je za nas izuzetno važno i beskrajno mu hvala na tome", dodao je Vučić. Predsednik Srbije je rekao i da je zajednička izjava koju je potpisao sa predsednikom Kine strateški važan pravac za razvoj bilateralnih odnosa dve zemlje. “Republika Srbije i Narodna republika Kina prelaze sa strateških odnosa na koji smo uspeli da uzdignemo naše bilateralne odnose, na zajedničku budućnost naših dveju zemalja. To je najviši oblik saradnje dveju zemalja i ponosan sam što sam danas kao predsednik Republike Srbije mogao da potpišem to“, naveo je. Vučić je rekao i da Ugovor o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom garantuje budućnost Srbije. “Ugovor o slobodnoj trgovini nam garantuje plasman naših roba i usluga. I u narednih pet i deset godina mi ćemo gotovo 95 odsto proizvoda koje napravimo, koje proizvedemo u našoj zemlji moći da izvozimo u Narodnu republiku Kinu bez ikakvih tarifa, bez ikakvih dažbina“, rekao je. Predsednik Srbije je rekao i da će Kina omogućiti studiranje u Kini za 300 mladih građana Srbije, da se razgovaralo i o saradnji po pitanju veštačke inteligencije i najmodernijih tehnologija, učešću Kine na Ekspu 2027. godine, kupovini novih vozova i uspostavljanju novih avio linija između dve zemlje. Ši Đinping: Širimo stratešku komunikaciju Predsednik Kine izjavio je na početku razgovora sa predsednikom Srbije da su odnosi dve zemlje na visokom nivou i da pokazuju duboko prijateljstvo. "Nadam se da će ova poseta otvoriti novo poglavlje naših odnosa", kazao je. Kasnije, na konferenciji za medije, Đinping je kazao da je u razgovorima sa Aleksandrom Vučićem postignut značajan konsenzus i da će Srbija biti prva država iz Evrope sa kojom će izgraditi zajednicu sa zajedničkom budućnošću. "Mi smo zajedno najavili da ćemo izgraditi zajednicu između Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u Novoj eri, koja će otvoriti novo poglavlje u istoriji kinesko-srpskih odnosa. Pre osam godina Srbija je postala prvi sveobuhvatni strateški partner Kine u centralnoj i istočnoj Evropi. Danas Srbija postaje prva evropska zemlja gde ćemo izgraditi zajednicu sa zajedničkom budućnošću", poručio je. On je nakon plenarnog sastanka delegacija Srbije i Kine i potpisivanja bilateralnih dokumenata, rekao da Kina podržava Srbiju po pitanju njene nezavisnosti i da sledi razvojni put koji odgovara njenim uslovima. "Kina podržava napore Srbije da očuva suverenitet i teritorijalni integritet po pitanju Kosova", rekao je Ši Đinping. Istakao je da Kina i Srbija uživaju snažno političko poverenje. "Naša praktična saradnja je unapređena, koordinacija je bliska kada je reč o međunarodnim pitanjima i imamo to čelično prijateljstvo koje je samo sve više i više jača", naglasio je Ši. On se osvrnuo i na jučerašnji doček koji je srpska delegacija priredila na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu. "Bio sam počastvovan da vidim tako veličanstvenu ceremoniju, bio sam zaista impresioniran i duboko dirnut. Kao što ste i sami rekli, mi smo iz prve ruke svedoci tome da srpski narod kineski narod posmatra kao čelične, najbolje prijatelje. Ovo je zaista obostrano i iskreno prijateljstvo, postoji snažan osećaj prijateljstva između naših zemalja, to zaista pozdravljam i zaista je na mene ostavilo izuzetno dubok utisak", rekao je Ši Đinping. Prethodno su u utorak uveče, uz Vučića sa suprugom Tamarom Vučić, kineskog predsednika na crvenom tepihu dočekali i premijer Miloš Vučević, predsednica Skupštine Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Marko Đurić, kao i nekadašnji predsednik Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom, te ambasadorka Srbije u Kini Maja Stefanović i kineski ambasador u Beogradu Li Ming sa suprugom. Pre nego što je avion kineskog predsednika stigao čuli su se srpski lovci MiG-29 koji su ga pratili od granice. U čast kineskog predsednika, na Aerodromu "Nikola Tesla" postrojena je Garda Vojske Srbije, a kraći umetnički program izveli su ispred crvenog tepiha članovi Ansambla "Kolo". Po dolasku Šija, predsednik Srbije je izjavio da je da je "vizija sveta za koju se zalaže predsednik Kine dala inspiraciju i snagu i Srbiji da hrabro i ponosno korača putem napretka i uspeha". Vučić je dobrodošlicu kineskom predsedniku izrazio i na Instagramu, gde je poručio da Srbija želi da iskrenim gostoprimstvom uzvrati "makar malim delom za svu podršku" koju joj Kina pruža. Kineski predsednik je po dolasku u Beograd poručio da je "čelično prijateljstvo Srbije i Kine pustilo dublje korene u srcu dva naraoda" i izrazio uverenje da će poseta otvoriti novo poglavlje u odnosima dve zemlje - prema saopštenju koje je objavila Ambasada Kine u Srbiji. Uoči posete predsednika Kine, predsednik Srbije je za kinesku CCTV izjavio da je Kina "najbolji partner Srbije u ostvarivanju državnih ciljeva" i ocenio da Šijeva poseta Beogradu dolazi u pravo vreme, te da je veoma srećan zbog razgovora koje će imati sa Ši Đinpingom. "Srbija je potpuno posvećena Šijevoj poseti i verujemo da će ona doneti koristi i biti u interesu i kineskog i srpskog naroda", izjavio je Vučić. Dodao je da je Ši Đinping "jedan od najznačajnijih svetskih lidera i iskreni prijatelj Srbije" i zamolio je sve građane Srbije da na "divan i gostoljubiv" način dočekaju predsednika Kine. Kineski predsednik je u autorskom tekstu koji je u oči posete Beogradu napisao za list "Politika" kazao da se "raduje susretu sa predsednikom Srbije i drugim srpskim rukovodiocima i prijateljima sa kojima će tokom državne posete Srbiji razgovarati o prijateljstvu, planirati saradnju i ubrizgati novu vitalnost u čelično prijateljstvo Kine i Srbije". "Uvek je postojao afinitet između naroda Kine i Srbije, uprkos velikoj udaljenosti među nama. Tokom gorkog Antifašističkog rata i u periodu sopstvene državne izgradnje prošlog veka, narodi dveju zemalja su stekli čelično prijateljstvo koje se proteže kroz vreme i prostor. Usred tekuće transformacije sveta neviđene u jednom veku, međusobna podrška dve strane je čvršća, uzajamno korisna saradnja je bliža, dok su naše razmene i međusobno učenje sadržajniji", napisao je. On je dodao da su dve zemlje održavale blisku i glatku koordinaciju i saradnju u bilateralnim i multilateralnim oblastima, i da se sveobuhvatno strateško partnerstvo neprekidno produbljuje sa opipljivim rezultatima. "Srbija je prvi partner slobodne trgovine Kine u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Prošle godine Kina je bila najveći izvor stranih investicija i drugi najveći trgovinski partner Srbije. Dinamična saradnja dve strane u oblasti privrede i trgovine, industrijskih lanaca i izgradnje infrastrukture daje veliki podsticaj sopstvenom procesu modernizacije dveju zemalja", rekao je on. Poseta kineskog predsednika Srbiji poklapa se sa godišnjicom NATO bombardovanja kineske ambasade u Beogradu, kada je 7. maja 1999. je pet bombi pogodilo ambasadu Kine. Tada su poginule tri osobe, među kojima su bila dva kineska novinara, a povređeno je najmanje 20 ljudi. Zvaničnici NATO i Sjedinjenih Država tada su saopštili da bombardovanje kineske ambasade nije bilo namerno, više puta ukazujući da je NATO vazdušna kampanja protiv SR Jugoslavije pokrenuta kako bi zaustavili napade srpskih snaga na albansko stanovništvo na Kosovu. Đinping je prethodno boravio u Francuskoj, gde se sastao sa predsednikom te zemlje Emanuelom Makronom, a nakon posete Srbiji, otputovaće u Mađarsku gde završava posetu Evropi. Sastanke kineskog predsednika u Parizu agencija Asošijejted Pres opisuje kao "teške", dodajući da će susreti u Budimpešti i Beogradu biti "lagodni". Srbija i Mađarska su, kako ocenjuju, prijateljske prema Kini i bliske ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i deo regiona koji Peking koristi kao uporište za ekonomsko širenje u Evropi. Kineski predsednik je poslednji put bio u Srbiji 2016, što je bila prva poseta predsednika Kine Srbiji nakon 32 godine i tom prilikom je potpisana Deklaracija o strateškom partnerstvu. Vučić se poslednji put sastao sa Šijem u oktobru prošle godine, tokom trećeg foruma "Pojas i put" u Pekingu, kada je potpisano 18 sporazuma, između ostalog i sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, koji bi uskoro trebalo da stupi na snagu. U izveštaju su korišćeni materijali Radio televizije Srbije, agencija Fonet, Rojters i Asošijejted Pres

PRIŠTINA — Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova donelo je odluku kojom se omogućava prelazak sa vozačkih dozvola koje izdaju, kako je navedeno u saopštenju za javnost, “nelegalne srpske institucije na Kosovu", na zvanične koje izdaju "institucije Republike Kosovo”. Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je u obraćanju građanima, na srpskom jeziku, da je ova odluka doneta na osnovu brojnih zahteva građana. „Mi želimo da našim građanima olakšamo svakodnevne probleme sa kojima se suočavaju. Sada je neophodna infrastruktura na mestu, te je ministarstvo unutrašnjih poslova pozitivno reagovalo. Omogućen je veoma lak i efikasan proces prelaska na validne vozačke dozvole. Prelazak na RKS dozvole omogućava lagodniju i praktičnu registraciju vozila, pored toga ne traži ponovno polaganje vozačkog ispita, već proceduru dobijanja dozvole putem podnošenja zahteva“. Premijer Kurti je pozvao građane da u što kraćem roku podnesu neophodnu dokumentaciju i ostvare svoja prava. „Svaki građanin treba centru za izdavanje dokumenata da dostavi ličnu kartu, original vozačku dozvolu izdatu od strane srpskih vlasti, zdravstvenu potvrdu za izdavanje vozačke dozvole, dokaz o uplati takse, kao i original vozačke dozvole UNMIK-a ili one izdate od strane Republike Kosova, ukoliko se aplicira i za dodavanje kategorija, što je isto omogućeno za vas dragi građani putem odluke ministarstva unutrašnjih poslova“, naveo je Kurti. Odluka kojom se omogućava „prelazak sa srpskih na kosovske vozačke dozvole“ stupa na snagu 9. maja i važi do 9. avgusta 2024. godine.

BRISEL — Savet Evropske unije (EU) dao je konačno zeleno svetlo za uspostavljanje Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan, novog instrumenta za podršku reformama u vezi sa EU i ekonomskom rastu u regionu. Instrument predstavlja finansijski stub Plana rasta za zapadni Balkan, koji je u novembru 2023. godine predstavila Evropska komisija, a čija je vrednost 6 milijardi evra. Njime se pokriva period od 2024. do 2027. godine, a očekuje se da će se u tom periodu obezbediti do dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u kreditima za šest partnera EU sa Zapadnog Balkana. Glavni cilj instrumenta je da "podrži usklađivanje partnera sa Zapadnog Balkana sa vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU, u cilju budućeg članstva u EU, kao i njihovu progresivnu integraciju u jedinstveno tržište EU i društveno-ekonomsku konvergenciju sa EU". Instrument će podržati niz socio-ekonomskih i osnovnih reformi, uključujući reforme koje se odnose na vladavinu prava i osnovna prava. Kako bi dobili podršku u okviru instrumenta, svi partneri u regionu moraju da pripreme reformske agende i navedu reforme koje planiraju da preduzmu kako bi ostvarili ciljeve iz instrumenta. Kako se napominje, partneri sa Zapadnog Balkana moraće i da razmisle o tome kako se očekuje da mere uključene u reformske agende doprinesu progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija i Kosovo imaju uslov više, a koji se odnosi na normalizaciju odnosa. Prema usvojenoj odluci, da bi ove dve zemlje imale korist od Plana rasta, one se moraju konstruktivno angažovati "sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima" u normalizaciji svojih odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i Aneksa primene, kao i sve prethodne sporazume o dijalogu, te da se uključe u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa. Zemlje članice EU imaće ključnu ulogu u odobravanju reformskih agendi korisnika i, po potrebi, njihovih izmena i dopuna. Ovom odlukom su okončane sve procedure i neposredno nakon objavljivanja u službenom glasniku EU, odluka stupa na snagu. U tekstu su korišćeni i materijali Radija Slobodna Evropa

FORT LODERDEJL/VAŠINGTON — Američki Federalni istražni biro (FBI) i drugi federalni agenti uhapsili su srpskog državljanina Davida Kneževića na Međunardonom aerodromu u Majamiju proteklog vikenda u vezi sa nestankom njegove supruge Ana Marije Knežević Enao, pre tri meseca u Španiji. Protiv 36-godišnjeg Kneževića, koji živi u Fort Loderdejlu, podignuta je optužnica za otmicu njegove 40-godišnje supruge, s kojom je bio u procesu razvoda. Ana Knežević nestala je 2. februara iz stana u Madridu, u kojem je boravila, otkad su se ona i David rastavili krajem prošle godine. Kneževićev advokat Kenet Padovic, u kratkom telefonskom razgovoru za Glas Amerike rekao je da ne može da komentariše slučaj u ovoj fazi. Padovic je prethodno odbacio da njegov klijent ima bilo kakve veze sa nestankom svoje supruge. David Knežević, koji je rođen u Srbiji, na kratko se pojavio pred federalnim sudom u Majamiju u ponedeljak, a u petak ga čeka pretres na kojem će biti doneta odluka o kauciji. “Španska nacionalna policija, Služba za carinu i zaštitu granica SAD, Služba za diplomatsku bezbednost Stejt departmenta i FBI nastavljaju istragu. Zato što se radi o istrazi koja je u toku, nikakve druge informacije neće biti objavljene”, saopštio je FBI. Ana Knežević, koja je rođena u Kolumbiji, ali je u međuvremenu dobila američko državljanstvo, nije viđena otkad je muškarac sa kacigom auto-lakom onesposobio bezbednosne kamere u zgradi u kojoj je boravila u Madridu. Anina prijateljica Sana Ramo i još jedna žena dobile su SMS poruke sa Aninog telefona dan kasnije, u kojima je pisalo da će Ana sledećih nekoliko dana provesti sa muškarcem kojeg je tek upoznala. Ramo je rekla da te poruke nisu napisane u Aninom stilu i da ona nikad ne bi otišla sa nekim koga je tek upoznala. “Drago mi je da je došlo do hapšenja”, rekla je Ramo u ponedeljak. “Nadamo se da će ovo sledeće poglavlje doneti pravdu i pronaći odgovor šta se dogodilo sa Anom”. Kneževići su bili u braku 13 godine. Vlasnici su kompanije "EOX Technology Solutions Inc.", koja pruža kompjutersku podršku firmama na jugu Floride. U javnim dokumentima može se videti da poseduju kuću i još dve nekretnine u Fort Loderdejlu, od kojih je jedna trenutno u procesu vraćanja banci, zbog neplaćanja kredita. Anin brat Huan Enao je u razgovoru sa detektivom iz Fort Loderdejla opisao razvod njegove sestre i zeta kao “gadan”, piše u policijskom izveštaju. Huan je policiji takođe rekao da je David bio besan zbog toga što će sa Anom morati da podeli značajnu sumu novca. Davidov advokat Padovic je u februaru odbacio da je razvod bio neprijateljski i naveo da njegov klijent sarađuje sa policijom. Prema njegovim rečima, David je bio u Srbiji kada je Ana nestala.

VAŠINGTON — Korpucija, nesprovođenje ili sporost u sprovođenju reformi sistema i savladavanje prepreka na putu ka evropskim integracijama i u 2023. su bili veliki problemi demokratija u Crnoj Gori i na Kosovu, ocenjuje se u izveštaju Nacije u tranziciji vašingtonske organizacije Fridom haus. Izveštaj je predstavljen u aprilu, ali su sada objavljeni detaljniji zaključci za pojedine zemlje, među kojima su Crna Gora i Kosovo. Rejting Lokalne demokratske uprave je smanjen sa 4,25 na 4,00 zbog politizacije i lošeg funkcionisanja brojnih opština, a među izazovima koji su se pojavili u 2023. su opstrukcije izbora i sednica lokalnih skupština, nedostatak mirnog prenosa vlasti i nestabilne finansije. Kao rezultat toga, rejting crnogorske demokratije je pao sa 3,79 na 3,75. Podseća se da je u 2023. Jakov Milatović preuzeo predsedničku funkciju od Mila Đukanovića, koji je najveći deo poslednje tri decenije bio predsednik ili premijer, a Milojko Spajić je postao predsednik vlade posle dugih političkih pregovora sa mnogo obrta. Parlament je jedva funkcionisao do kraja oktobra, kada je formirana nova vlada, zbog produžene političke i ustavne krize. Odlazeća vlada je stoga vladala bez funkcionalnog parlamenta od marta do oktobra. Početni znaci izgradnje konsenzusa uočeni su u novembru kada je nova vlada konačno postigla dogovor o imenovanju sedmog sudije Ustavnog suda, i u decembru kada je sproveden popis stanovništva koji je odavno čekao. U izveštaju se podseća da su novu vladu podržali članovi bivšeg Demokratskog fronta (DF), saveza poznatog po povezanosti sa srpskim rukovodstvom u Beogradu i bliskim vezama sa Rusijom. Zauzvrat, Andrija Mandić, lider Nove srpske demokratije (NOVA), jedne od konstitutivnih partija Demokratskog fronta koja je dala podršku Spajiću, imenovan je za predsednika Skupštine. To je izazvalo zabrinutost za buduću spoljnopolitičku orijentaciju Spajićeve vlade, iako je Vlada uveravala javnost da će ostati posvećena unapređenju integracije zemlje u Evropsku uniju (EU) i očuvanju njenog članstva u Severnoatlantskom savezu (NATO). Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Crna Gora je u potpunosti usklađena sa stavovima i akcijama EU u vezi sa sukobom. Parlament je u februaru okončao blokadu u Ustavnom sudu tako što je imenovao sudije na tri od četiri otvorena mesta u sudu od sedam sudija, ublažavajući zabrinutost da bi nedostatak kvoruma mogao da zamrzne pregovore sa EU. Nove slučajeve otvorilo je Specijalno tužilaštvo koje se bavilo gonjenjima korupcije i organizovanog kriminala. Bivšoj predsednici Vrhovnog suda Vesni Medenici sudi se za zloupotrebu službenog položaja od 2019. do 2021. Početkom septembra izbio je skandal kada je kroz podzemni tunel provaljeno u prostoriju za dokaze Višeg suda u Podgorici. Osnovno državno tužilaštvo otvorilo je istragu i više osoba je uhapšeno. Međutim, organizator kriminalnog poduhvata ostaje nepoznat. Slučaj je bacio negativno svetlo na standarde bezbednosti sudskih dokaza, i šire na kapacitete ključnih pravosudnih institucija, navodi se u izveštaju. Transkripti u kojima se navodi da je organizovani kriminal velikih razmera infiltracija u državne strukture nastavili da “cure” u medije 2023 - ističe Fridom haus. U martu je prethodna vlada na čelu sa premijerom Dritanom Abazovićem iz stranke Ujedinjena reformska akcija (URA) smenila direktora policije Zorana Brđanina zbog nejasnih procedura. Abazović je u javnosti otvoreno izjavio da je odluka doneta zbog Brđaninove potencijalne veze sa organizovanim kriminalom. Brđanin je krajem 2023. godine nastavio sa radom u novoj vladi na čelu sa Spajićem, nakon što je Upravni sud više puta doneo odluku da je njegova smena nezakonita. U izveštaju se kaže da je civilno društvo predmet neprimerenih izjava političara, kao i da medijske reforme nisu značajno napredovale. Nova vlada se obavezala da će usvojiti novu reformsku agendu kako bi se prioritet pristupio tim fondovima i ubrzali napori za pristupanje EU. Spajićeva vlada je organizovala niz sastanaka sa relevantnim organizacijama civilnog društva (OCD) u vezi sa agendom EU. Ipak, opšti izgledi za reformu će u velikoj meri zavisiti od sposobnosti različitih stranaka koje čine vladajuću koaliciju da naprave kompromis, s obzirom na njihovu ideološku divergenciju, i da konsoliduju donošenje odluka na način koji će biti inkluzivniji i koordiniraniji od pristupa koji su preduzele skorašnje vlade, posebno kada su u pitanju odnosi vlade i parlamenta, ocenjuje FH. U 2023. godini, iako je Kosovo imalo stabilnost u upravljanju, a partija premijera Aljbina Kurtija Pokret Samoopredeljenje imala većinu u Skupštini i u koalicionoj vladi, to nije rezultiralo značajnim poboljšanjima unutrašnjeg funkcionisanja države ili efektivnim sprovođenjem reformi. Razlog za to su tenzije u opštinama sa srpskom većinom na severu i dešavanja tokom dijaloga sa Srbijom pod vođstvom Evropsej unije. Godina je počela već postojećim tenzijama posle masovnih ostavke kosovskih Srba u institucijama 2022. i podizanja barikada u severnom delu Kosova krajem godine. U januaru 2023. zajedničkim naporima misije Kosovskih snaga (KFOR), Misije EU za vladavinu prava (EULEKS) i kosovske policije uspešno su uklonjene preostale barikade. Međutim, ova akcija nije označila razrešenje krize, koja je dostigla vrhunac sredinom 2023, navodi se u izveštaju. Podseća se na zaključenje sporazuma za normalizaciju odnosa u Briselu 27. februara i martovski konsenzus oko Aneksa o primeni. biti prekretnica u kojoj bi se pregovarački proces udaljio od načina upravljanja konfliktom i približio se konačnom sporazumu. Prevremeni lokalni izbori u četiri opštine sa srpskom većinom 23. aprila naišli su na izazove kada je glavna lokalna srpska stranka Srpska lista, bliska zvaničnom Beogradu odlučila da bojkotuje izbore. Shodno tome, srpski birači su bojkotovali izbore kao čin protesta. Nizak odziv doveo je do izbora gradonačelnika etničkih Albanaca, koji su preuzeli dužnost usred značajne policijske intervencije koju je predvodila centralna vlada na Kosovu. Ovo je izazvalo nasilja bez presedana u maju, tokom kojeg su demonstranti povredili pripadnike KFOR-a, a napadnuti su i novinari. Ističe se da je to zaustavilo implementaciju sporazuma uz posredovanje EU i vratilo pregovore na fokusiranje na upravljanje konfliktima. Ističe se i međunarodni pritisak da se uspostavi Zajednica srpskih opština, kako su se u okviru dijaloga Kosovo i Srbija dogovorili 2013. Premijer Aljbin Kurti je, tvrdi FH, pokazao veću fleksibilnost u razmatranju osnivanja takvog udruženja, ali su se pojavile debate i protivljenja oko nacrta statuta asocijacije koje je predložila EU. Kao događaj koji je izazvao najveću eskalaciju u izveštaju je označen napad grupe naoružanih Srba na patrolu kosovske policije na severu, blizu mesta Banjska. U toj akciji ubijeni su jedan policajac i trojica napadača. FH podseća da je odgovornost preuzeo Milan Radoičić, bivši zamenik šefa Srpske liste i bliski saradnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a prijavljene su i druge veze između napadača i beogradskih vlasti. U izveštaju se podseća i da je posle napada, srpska vojska “dovela velike snage na granici Srbije sa Kosovom, što je izazvalo reakciju Bele kuće i zahteve za povlačenje tih trupa”. NATO je tada odlučio da poveća broj trupa koje je stacionirao na Kosovu, raspoređujući dodatnih 1.000 vojnika. FH ocenjuje da je godina završena određenim napretkom jer je u decembru počelo sprovođenje odluke Vlade Srbije da prizna kosovske registarske tablice za automobile, čime je dodatno unapređen Sporazum o slobodi kretanja postignut 2011. godine u okviru dijaloga predvođenog EU. Navodi se i da je godišnja Parada ponosa u Prištini održana u junu 2023. bez incidenata šestu godinu zaredom, “što odražava sve veću vidljivost LGBT+ zajednice, delimično uz pomoć organizacija civilnog društva”. Uprkos ovom napretku, potpuna emancipacija nije postignuta. Na primer, aktivisti su i dalje nezadovoljni neuspehom zakonodavaca, posebno onih koji pripadaju većini, pokretu Samoopredeljenje, da unaprede građanski zakonik u vezi sa jednakošću braka i drugim pitanjima prava. Medijski sektor ostao je živ i raznolik 2023, uprkos tome što se bori sa krizama na više frontova. Povređeni su brojni novinari koji su izveštavali o događajima u severnom delu Kosova tokom pojačanih tenzija. U periodu od juna do oktobra 2023. godine prijavljeno je ukupno 74 napada i pretnji novinarima, od kojih se 30 incidenata dogodilo tokom izveštavanja u severnom delu Kosova. Ovo predstavlja povećanje u odnosu na 2022, tokom koje su zabeležena ukupno 33 fizička napada. Događaji na severu značajno su doprineli ovom naglom usponu, navodi FH. Borba protiv korupcije ostaje veliki izazov, ističe Fridom haus. Iako je Kosovo u procesu izrade nove strategije za borbu protiv korupcije, napredovanje se suočilo sa višestrukim blokadama, a premijer Kurti pripisuje kašnjenja mešanju opozicije. Kurtijeva vlada suočila se sa korupcionaškim skandalom 2023. koji uključuje neobračunate državne rezerve, koji je još uvek pod istragom. Smena šefa Jedinice za specijalne istrage kosovske policije 8. jula takođe je izazvala zabrinutost, dovodeći u sumnju posvećenost Kosova borbi protiv korupcije. Uprkos kampanji na platformi za borbu protiv korupcije, Kurtijeva vlada je pokazala ograničen napredak po tom pitanju.

VAŠINGTON — Američki Stejt department demantovao je medijske navode da je specijalni predstavnik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar otpušten sa te funkcije zbog navodnog sukoba interesa, zbog povezanosti članova njegove porodice sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Vladom Republike Srpske. U odgovoru Glasu Amerike, portparol Stejt departmenta navodi da su takvi navodi novinara Vudija Džimšitija, objavljeni na portalu Frontliner.uk "potpuno netačni, što je proverljivo". "Zamenik pomoćnika državnog sekretara Gabrijel Eskobar nije smenjen s položaja. Sve karijerne diplomate u Stejt departmentu menjaju pozicije u periodu od jedne do četiri godine, što je deo redovne prakse. Kao karijerni diplomata, zamenik pomoćnika državnog sekretara Eskobar je obavljao svoju trenutnu ulogu tri godine, a narednih nedelja prelazi na svoj sledeći zadatak, što je odavno planirano", navodi Stejt department. Nije rečeno šta će biti novo Eskobarovo zaduženje. Eskobar je na funkciju specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan i zamenika pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, došao u septembru 2021. godine. Do tada je bio zamenik ambasadora SAD u Beogradu, gde je ranije obavljao i funkciju otpravnika poslova. Osim u Beogradu, radio je u diplomatskim misijama u Podgorici i Banjaluci. Gabrijel Eskobar je bio na pozicijama u Pragu, Rimu i Moskvi. Radio je i u diplomatskim misijama u Iraku, Boliviji, Pakistanu. "Do planiranog prelaska na novu funkciju, nastavlja da obavlja ulogu zamenika pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, kao i specijalnog izaslanika za pitanja Zapadnog Balkana", navodi portparol Stejt departmenta. Novinar Vudi Džimšiti objavio je u tekstu "Diplomatija Gabrijela Eskobara na udaru" da je Eskobarova supruga Elizabet dobila novac od Ministarstva spoljnih poslova Srbije, kao i da partner u firmi Mek Ginis Lokridž LLP iz Teksasa, koja ima ugovor sa Vladom Republike Srpske o zastupanju u međunarodnim pravnim postupcima, ima porodične veze sa Eskobarom. Sve to, navodi Džimšiti, je kompromitujuće za diplomatu koji ima važnu ulogu u pregovorima Srbije i Kosova. Stejt department je ove navode oštro demantovao. "Neodgovorno je objavljivati takve neistine. Podstičemo sve novinare da provere činjenice pre nego što podele uvredljive i neosnovane glasine. Znamo da dezinformacije predstavljaju izuzetnu pretnju za demokratska društva. One truju društveni diskurs, pojačavaju podele i predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost SAD i naših saveznika i partnera". U odgovoru Stejt departmenta se zaključuje da SAD "snažno podržavaju dijalog Srbije i Kosova pod okriljem EU, ka postizanju mirnog i produktivnog odnosa između Kosova i Srbije. "U potpunosti smo usklađeni sa svojim evropskim partnerima i nastavićemo da igramo aktivnu ulogu u podršci dijalogu", zaključuje se u odgovoru Glasu Amerike.

BEOGRAD — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u ponedeljak sa ambasadorom Kine Li Mingom i tim povodom na Instagramu objavio da je reč o poslednjim pripremama za posetu kineskog predsednika Ši Đinpinga, koja je prema njegovim rečima, za Srbiju od najvećeg značaja u svakom smislu. "Čast koju svojim dolaskom čini našoj zemlji, nemerljiva je za sve nas, pogotovo imajući u vidu planove Srbije za snažno ubrzanje sveopšteg razvoja, kao i globalni geopolitički kontekst. Ponosni na čelično prijateljstvo sa Kinom, sa nestrpljenjem čekamo posetu predsednika Sija, uvereni da će naše gostoprimstvo pokazati koliko Srbija ceni partnerstvo sa ovom velikom zemljom", poručio je Vučić na svom Instagram nalogu @budućnostsrbijeav. A pred sutrašnju, drugu po redu posetu predsednika Kine Ši Đinpinga Srbiji, Beograd se sprema za doček – širom grada su istaknute srpske i kineske zastave, a mediji analiziraju iz raznih uglova odnose dve zemlje i dva predsednika. Kako u izjavi za Glas Amerike ističe Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, može se govoriti o kineskoj i o srpskoj perspektivi ove posete: „Perspektiva Pekinga je da i dalje pokušavaju da očuvaju neki kontakt sa Evropom u trenutku kada su ti odnosi malo uzdrmani i samim tim su kao deo turneje izabrane dve zemlje u istočnoj Evropi - Srbija i Mađarska, gde su na vlasti elite koje su veoma otvorene prema saradnji sa Kinom, dok se isto tako ide u Francusku koja u ovom trenutku ima tu titulu nekog neformalnog lidera Evropske unije“. Kada je u pitanju perspektiva Beograda, Vuksanović smatra da ovu posetu treba staviti u kontekst poznate politike balansiranja i huškanja zapadnih i nezapadnih centara moći jednih protiv drugih, gde se, kako kaže, pokazuje Zapadu da Srbija i dalje ima opcije na drugoj strani sveta: „Za Beograd to podrazumeva sledeće - sa jedne strane koristi se Kina da bi se uvećala pregovaračke pozicija Beograda, naspram zapadnih prestonica. A sa druge strane ovim se potvrđuje još jednom da je u proteklih šest godina Beograd zamenio Rusiju sa Kinom, kada su u pitanju dominantni partneri van zapadnog sveta“, ističe Vuksanović. Po njegovom mišljenju, odnosi Srbije i Kine su najsporniji iz ugla dugoročnih benefita, dok su kratkoročni i srednjeročni benefiti prilično jasni: „Kratkoročni benefiti se evidentno izražavaju u prilivu kapitala i u boljem GDP rastu i radu na infrastrukturi, ali se javljaju prvenstveno rizici koji se odnose na manjak transparentnosti ili na nepoštovanje ekoloških i radnih standarda. Ali tu zapravo glavna odgovornost uvek leži na lokalnim elitama, ne na Kinezima. Jer zapravo poenta u tome jeste kako individualna vlada zapravo upravlja svojim partnerstvom sa Kinom, a ne na samoj kineskoj vladi“, kaže Vuksanović za Glas Amerike. Za razliku od nedavne posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Pekingu, koja je, kako smatra Vuksanović bila pokušaj da se stvari između ove dve zemlje drže pod kontrolom, odnose Srbije i Kine u ovom trenutku najviše zaviše od Vašingtona: „U ovom stadijumu bih rekao da glavna kočnica tom srpsko-kineskom partnerstvu nije Evropska unija nego SAD. Jer Sjedinjene Države su za Beograd postale sad u ovom stadijumu dominantan partner kada je u pitanju bezbednost. I Beograd i dalje očekuje da će sa SAD napraviti neki dogovor oko Kosova, naročito u kontekstu toga što očekuju potencijalnu pobedu Donalda Trampa. Ali to isto tako nameće limite koliko daleko možete da idete u saradnji sa Kinom, kao najvećim američkim rivalom“. Za sada čini se da je jedina nepoznanica da li će za Beograd i srpske zvaničnike predsednik Kine biti dočekan kao „brat Ši“, kako je pisalo na bilbordima zahvalnosti sa njegovom slikom u Beogradu tokom pandemije ili samo kao Ši Đinping: „S obzirom da će biti jak element tog unutrašnjeg političkog marketinga možemo očekivati veoma jake i tople poruke prijateljstva. Ali one se naravno formiraju tako kako bi ostvarile željeni marketinški efekat sa unutrašnjom publikom“, kaže Vuk Vuksanović sa Glas Amerike.

Srbija — Komemorativnim skupom danas je obeležena godišnjica masovnog ubistva u Malom Orašju i Duboni, selima kod Smederava i Mladenovca, gde je na 4. maja prošle godine ubijeno devetoro mladih ljudi i povređeno 12 osoba. U ta dva sela kod Smedereva ubijeni su Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (17), Kristina (18) i Milan Panić (22), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21), Dalibor Todorović (24) i Petar Mitrović (25). Članovi porodica, koji su došli u majicama sa likovima njihove stradale dece, prijatelji i građani okupili su se u spomen-području "Ravni Gaj" u Malom Orašju. Skup je počeo zvukom sirena za uzbunu, a potom je minutom ćutanja odata počast ubijenim mladim ljudima. Uz roditelje poginulih, skupu su prisustvovali i rođaci, prijatelji, meštani i roditelji stradalih đaka iz beogradske Osnovne škole "Vladislav Ribnikar". Oni su prvo položili su cveće u školskom dvorištu u Duboni gde su ubijeni Milan i Kristina Panić i Dalibor Todorović, a onda su se uputili ka Malom Orašju gde su položili cveće i na spomenik u Ravnom Gaju, mestu stradanja šestorice mladića. Na skupu je prikazan dokumentarni film "Nebeska družina", sa svedočenjima o životu, uspesima i talentima ubijenih u Ravnom Gaju, a potom su školski drugovi i prijatelji stradalih čitali pesme. Nastavnica petorice mladića iz Malog Orašja Ivana Bošković održala je govor na komemorativnom skupu i poručila da oni nikada neće biti zaboravljeni: "Deco moja draga, nismo mogli da vas sačuvamo za budućnost, ali vam dajem reč da vas nećemo nikad zaboraviti. Dok bude glasa u nama, koji smo vas poznavali, pričaćemo o vama budućim generacijama. Ostale su fotografije, ostali su snimci, pre svega ostalo je pamćenje na vas", rekla je profesorka Bošković. Posle toga je na fubalskom terenu u Ravnom Gaju počeo humanitarni turnir na kojem su revijalnu utakmicu odigrali omladinci Crvene zvezde i Partizana. Planirano je da 12 fudbalskih ekipa igra na turniru na kojem će se prikupljati pomoć za nastavak oporavka povređenih. Takođe, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pozvalo je pružaoce medijskih usluga da i na godišnjicu masovnog ubistva u selima Dubona i Malo Orašje zatamne ekrane, odnosno obustave program na jedan minut, u 22.32 časova sa tekstom "3. i 4. maj 2023. Pamtimo". Vučić i Vučević u Malom Orašju i Duboni Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je, zajedno sa premijerom Milošem Vučevićem položio cveće u Malom Orašju i Duboni, objavljeno je na Instagram nalogu predsednika države. Vučić i Vučević položili su prvo cveće u spomen-parku u Malom Orašju na mestu ubistva Nemanje Stevanovića, Lazara Milovanovića, Marka Mitrovića, Aleksandra Milovanovića, Nikole Milića i Petra Mitrovića. "Sa najdubljim pijetetom odajem poštu nevinim žrtvama bezumnog pohoda koji je iza sebe ostavio očaj, tugu i pustoš. Kao roditelj, osećam ogroman bol zbog izgubljenih života i delim patnju porodica koje su ostale bez najvrednijeg blaga, bez svoje dece", naveo je Vučić. On je dodao da kao predsednik obećava da država neće dozvoliti zločin bez kazne, pobedu zla nad pravdom i zverstva nad čovečnošću. Nakon toga Vučić i Vučević su u Duboni položili cveće na mestu ubistva Kristine i Milana Panića i Dalibora Todorovića. "Polažem cveće na mestu na kojem su surovo prekinuti životi Milana, Kristine i Dalibora, a sa njima i sva radost i nadanja njihovih roditelja. Kuće ugašene i zavijene u crno, delo su zla koje nije znalo ni za milost, ni za stid, ni za ljubav", naveo je Vučić na Instagramu. Vučić je istakao i da je taj zločin ostavio duboku ranu na duši cele Srbije, koja i danas stoji nema pred užasom koji je sve zadesio, ali i ujedinio sve dobre ljude u nameri da se svim snagama izbore za društvo u kojem se takva tragedija ne sme ponoviti. Brankica Janković: 3. i 4. maj su društvena prekretnica Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je danas, povodom godišnjice ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i u selima Malo Orašje i Dubona, da su 3. i 4. maj društvena prekretnica. Uz poruku da solidarnost i empatija treba da budu vrednosti na kojima počiva društvo, a da sve što iskače iz toga mora se osudi, ona je izjavi za Radio televiziju Srbije istakla da se u proteklih godinu dana većina ljudi promenila na ličnom nivou, pošto sada, kako je rekla, svi strahuju. "Ne možemo više sigurno da živimo u onom svetu koji smo kreirali nekada samo za nas, u našem okruženju, već mislim da smo postali svesni činjenice koliko smo međuzavisni. Naravno, ne svi, nego većina ljudi", rekla je Janković. Dodala je da su u Srbiji uvek jače one snage koje svoje živote žive i temelje na vrednostima solidarnosti, razumevanja, empatije, poštovanja i razumevanja, ali da su se tih dana probudile neke druge društvene snage koje ne razmišljaju tako i imaju neopravdano veliki medijski i javni prostor, pa se stiče utisak da niko ništa nije naučio iz tragedija. "Moramo da se suočimo sa tom tragedijom i da damo mnoge odgovore", rekla je Janković i dodala da je boli kada sluša ispovesti roditelja i čuje njihove priče i osećanja da im se nismo dovoljno našli. U izveštaju su korišćeni neki materijali agencije FoNet.

Anapolis, Merilend — Na američkoj Pomorskoj akademiji u Anapolisu, glavnom gradu američke savezne države Merilend, krajem maja će diplomirati još dva crnogorska kadeta - ukupno sedam od 2008, kada je Crna Gora poslala prvog predstavnika. Posle odlaska dva nova crnogorska diplomca, na akademiji će za sada ostati još jedan Crnogorac. Ivan Bajčeta (23) i Strahinja Janjušević (22), obojica iz Podgorice, na akademiju su došli 2020. godine - na vrhuncu pandemije koronavirusa. „U početku je baš bilo teško, ali je Ivan srećom bio tu, i uvijek kada mi je nešto trebalo mogao sam njega da pitam. U početku je bilo teško po vojnom pitanju i ta prva tri mjeseca su najteža. Imali smo i koronu, pa je bilo malo drugačije, morali smo da nosimo maske. A posle smo se fokusirali na akademski razvoj“, priča Strahinja za Glas Amerike. Za Ivana, najteži je bio kulturološki šok po dolasku u Ameriku. "Ali i to je neko iskustvo koje ojača čovjeka, donese neko znanje jer smo morali da se prilagodimo i novom jeziku i novoj kulturi i običajima", prisjeća se Ivan početaka. Ivan i Strahinja su se po završetku srednje škole prijavili na konkurs koji za upis u američke vojne akademije objavljuje crnogorsko ministarstvo odbrane. Obrazovanje u Crnoj Gori ih nije pripremilo za sve u Americi. „Ono što je falilo jeste naučni engleski. Ja nisam znao kakve su matematičke operacije, nazivi hemijskih elemenata. I te neke stvari su me malo ometale u početku“, ističe Ivan Bajčeta. „Ima dosta pritiska, konstantnog pritiska da se nešto radi. Prva stvar koju ću da uradim kada se budem vratio jeste da spavam sedam dana, jer to je jedina stvar koja je nedostajala. Uvijek ima nešto da se radi", kaže Strahinja. Strahinji i Ivanu se 2022. godine pridružio Nikšićanin Dalibor Španjević (20). "Imati dva prijatelja prije svega, dva brata pored sebe na samom početku akademije je značilo dosta, jer ipak mijenjate kulturu, drugi je jezik, treba vam neko ko će biti uz vas u svakom momentu. Za mene su to bila njih dvojica", kaže Dalibor za Glas Amerike. Na akademiji ga je, kao i njegove kolege, dočekao rigorozni raspored - rano ustajanje, treninzi, časovi, formacije... „Najteže je uspostavljanje nekog balansa između akademskog i vojnog života jer iako prijepodne možete da idete na časove i trenutno ste student, ipak ne možete da zaboravite na tu činjenicu da ste predstavnik Vojske Crne Gore". Pomorska akademija smatra se jednom od najboljih obrazovnih institucija u Americi, a rangirana je kao najbolja državna škola u zemlji. Američke kadete, koji diplomiraju prirodne nauke, priprema za službu u mornarici ili pješadiji od najmanje pet godina. Crnogorski kadeti ovdje studiraju sajber operacije, školovanje im je besplatno, a po završetku ih takođe čeka služba u vojsci od osam godina. „Svi profesori koji su tu trenutno su jako uticajni ljudi iz američke vojske. Njihova iskustva ne mogu niđe drugo da se nađu“, smatra Strahinja Janjušević. „Imamo ljude iz obavještajnih službi, vojske, prestižnih obrazovnih institucija, Bijele kuće. Imamo i prvog nacionalnog sajber direktora među profesorima...Možemo da donesemo mnogo toga novog crnogorskoj vojsci i nadamo se da ćemo moći da donesemo neke promjene, nadamo se da ćemo moći da primijenimo naša iskustva“, naglašava Ivan Bajčeta. Dalibor Španjević saglasan je da se u Crnoj Gori može primijeniti znanje stečeno na američkoj akademiji. „Ovakvo školovanje je jedna izuzetna prilika koju moramo da iskoristimo maksimalno, zato se trudimo da se tokom ljetnjih treninga i dodatnih obuka usavršavamo što se tiče sajber okruženja“. Od 1863. godine, kada je pokrenut međunarodni program, na Pomorskoj akademiji je diplomiralo 578 stranih studenata iz 83 zemlje. Broj stranih kadeta je prema zakonu ograničen na 60 za sve četiri godine, a jednu zemlju istovremeno mogu da predstavljaju najviše tri studenta. Tri Crnogorca su među trenutno ukupno 57 iz 27 zemalja. Ivan i Strahinja će krajem maja diplomirati sa još 12 stranih kadeta i više od hiljadu američkih studenata. Kapetan Dejvid Ostvind, koji je i sam diplomirao u Anapolisu, sada vodi međunarodne programe na akademiji i predaje o američkoj vladi i unutrašnjoj bezbjednosti. Za Dalibara, Ivana i Strahinju kaže da su pokazali da Crnogorci ispunjavaju uslove - akademske, fizičke i mentalne - da budu na američkoj akademiji koja na kraju odlučuje o njihovom prijemu. „Činjenica da su ovdje tri studenta iz Crne Gore istovremeno, kada je zastupljeno samo 14 zemalja, odličan je znak našeg prijateljstva i partnerstva. Pokazuje akademski kapacitet tih studenata zato što se za dolazak na akademiju takmiče sa drugim zemljama koje takođe žele da pošalju svoje studente ovdje“. O tome koje zemlje mogu da nominuju svoje kadete, odlučuje Pentagon. Osim sticanja vrhunskog obrazovanja, crnogorski i drugi strani kadeti, kako ističe Ostvind, imaju priliku i da uspostave i trajne odnose sa svojim američkim kolegama koji su takođe izloženi različitim kulturama. Najbolja iskustva, kadeti iz Crne Gore upravo vezuju za prijateljstva i putovanja po Americi. „Plan je da obiđem svaku američku državu. Vjerovatno to neće biti moguće, ali potrudiću se“, kaže Dalibor. Veliki broj američkih gradova, protekle četiri godine, obišli su i Strahinja i Ivan kojem će, kako kaže, najviše nedostajati ljudi koje je upoznao na akademiji. "Cimeri s kojima smo proveli četiri godine akademije i prošli svašta, uspone i padove". Ivan i Strahinja se u Crnu Goru vraćaju krajem maja. Raduju se porodici i, kako kažu, hrani. Dalibor ostaje još dvije godine. Naredne godine, na akademiji neće biti novih crnogorskih kadeta. Onima koji dođu u budućnosti, preporuka je da se dobro pripreme. „Mnogo je izazova, i akademski i fizički, ali postoji prilika za obuku, da se ide na brodove, u letjelice... Skoro su ovdje bili pripadnici mornaričke pješadije sa helikopterima i naši studenti su letjeli na Osprejima", ističe Dejvid Ostvind. „Ja mislim da nije toliko teško kako izgleda. Ako su uplašeni kao što smo mi bili, i misle da je ovdje baš baš teško i da neće uspjeti, treba da dođu i probaju i da budu spremni“, savjet je Strahinje Janjuševića.