vašington — Prerastanje „čeličnog prijateljstva“ u „zajedničku budućnost“ Srbije i Kine, brojni potpisani sporazumi i dolazak Ši Đingpinga u Beograd na godišnjicu NATO bombardovanja kineske ambasade – izazvalo je zvanične reakcije u Americi. Analitičari kažu da je to bila i ideja, jer su u trenutku globalnog rivalstva Pekinga i Vašingtona Šijeve poruke iz Beograda upućene mnogo široj publici od one u Srbiji i imaju za cilj dodatno udaljavanje Srbije od Zapada. „Mislim da je poseta bila prilika da se podignu tenzije između Srbije i ostatka zapadne zajednice. I ne doprinosi ničemu“, bio je oštar zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD i speciijalni izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar. Američki diplomata je u odgovoru na pitanje da prokomentariše Šijeve susrete sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i kasnije ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kazao da "zemlje koje je Ši izabrao da poseti dovode u pitanje jedinstvo evroatlatnske zajednice“ i pozvao partnere da „budu oprezni kada je reč o kineskoj agendi prema Evropi i evroatlantskoj zajednici“. Eskobar kaže i da je tajming Šijeve posete Beogradu, koji se poklapa sa bombardovanjem kineske ambasade, „nesrećan i nameran“. „SAD su već rekle da je bombardovanje kineske ambasade 1999. bilo slučajno, izvinili smo se i verujem da je i porodicama stradalih isplaćena odšteta“, zaključio je američki diplomata, koji uskoro odlazi sa aktuelne funkcije u Stejt departmentu. Kineski predsednik se na bombardovanje ambasade osvrnuo pred dolazak u Beograd, u autorskom tekstu za "Politiku" gde je napisao: "Narod Kine ceni mir, ali da nikada neće dozvoliti da se istorijska tragedija ponovo dogodi", podseća Rojters. Njegov dolazak na godišnjicu, 7. maja, nije slučajan i ima cilj da pošalje i širu poruku u kontekstu rata u Ukrajini koja glasi: Kina nije „ratni huškač“ kao SAD i NATO, ocenjuje Dejvid Šulman, ekspert za Kinu iz vašingtonskog Atlantskog saveta. „Kineska poruka oslikava rusku o ratu u Ukrajini - da krivica nije na strani Rusije, već SAD i NATO-a jer „raspiruju ratnu vatru“, podržavaju Ukrajince dok Kina poziva na mir i stabilnost. Poruka je i da neće zaboraviti „flagrantni akt“ i gubitak života, koji se nažalost dogodio pre 25 godina, slučajno. U Pekingu su svesni da je ovo ključna tačka koja povezuje Kinu i Srbiju, i takođe se uklapa u poruku o NATO-u i SAD“, kaže Šulman u razgovoru za Glas Amerike. Pol Mekarti, direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu u Vašingtonu, takođe za Glas Amerike kaže da vreme odabrano za posetu nije slučajno: "Mislim da je cela Šijeva poseta Evropi organizovana oko 25. godišnjice NATO bombardovanja. To je previše simbolična prilika za Kineze da bi je propustili i podcrtava, da tako kažem, poziciju Srbije i strateško neslaganje sa Zapadom koje traje 25 godina. I Kina sada svakako pokušava da to iskoristi". Prema njegovim rečima kineski predsednik je takođe veoma pažljivo izabrao zemlje koje će da poseti, a Srbija se iz mnogih strateških razloga svrstala uz Kinu: "Imajući u vidu rat u Ukrajini, odnosi sa Rusijom, drugim istočnim saveznikom Srbije, posebno investicije i druge veze, su postali problematičniji. A Kina omogućava lagan pristup fondovima i strateški je partner Srbije, što je ironično jer Srbija pokušava da se pridruži Evropskoj uniji." Ši Đinping i Aleksandar Vučić su u utorak potpisali i Izjavu o „zajedničkoj budućnosti“, koja je, prema rečima predsednika Srbije, nivo iznad Sveobuhvatnog strateškog partnerstva dve zemlje iz 2016. godine. U saopštenju iz Vučićevog kabineta se, između ostalog, kaže i da „srpska strana podržava napore za izgradnju zajednice za zajedničkom budućnošću za čovečanstvo i spremna je da zajedno sa kineskom stranom realizuje Globalnu razvojnu inicijativu, Globalnu bezbednosnu inicijativu i Globalnu civilizacijsku inicijativu“. Šta zapravo znači ova Izjava? Šulman iz Atlantskog saveta objašnjava da kineski lider poslednjih godina često koristi frazu o „zajedničkoj budućnosti“ kojom govori da želi novi raspored snaga u svetu. „Priča o zajedničkoj budućnosti je način na koji Kina želi da zasnuje globalni poredak koji manje vode SAD, koji je multipolaran, koji je „demokratskiji“ međunarodni poredak - kako Kinezi to kažu. U suštini, to je poredak koji više ne predvode SAD i u kojem Kina ima značajniju ulogu. Ta frazeologija je značajna, to što se o Srbiji govori kao prvoj evropskoj zemlji koja će biti deo zajednice i „zajedničke budućnosti“ pokazuje da je kineskim liderima, posebno Šiju, Srbija od ogromne važnosti… kao ekonomski partner i kao zemlja koja je kandidat za EU, i koja ima tešnje veze sa Kinom od Mađarske“, navodi američki ekspert. Mekarti kaže da nije siguran kako će sporazumi Srbije i Kine i planovi o "zajedničkoj budućnosti" da utiču na odnos Srbije i Zapada, ali napominje da sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje, koji na snagu stupa u julu, "okreće Srbiju više ka Istoku nego ka Zapadu", dodajući da se postavlja pitanje "koliko je Srbija ozbiljna na svom evropskom putu". "Moram reći da, iz perspektive Vašingtona, oni [vlasti SAD] bi mogle da osećaju kao da gube bitku za srce Srbije, da se tako izrazim", rekao je Mekarti. Kina i Srbija su do sada jačale veze na ekonomskom, političkom, vojnom planu, a jačala je i „meka moć“ Pekinga u Srbiji. Kina je prva po broju stranih direktnih investicija u Srbiji, vlasnik je železare u Smederevu i rudnika u Boru, učestvuje u gradnji puteva, pruga, a biće angažovana i na projektu Nacionalnog stadiona i izloži EXPO 2027. Beograd dobija podršku Pekinga po pitanju Kosova, i uzvraća je po pitanju Tajvana, što su lideri dve zemlje isticali prilikom Šijeve posete Srbiji. "Videli smo slogane, da je Tajvan Kina i da je Kosovo Srbija, a oni su to povezali. Kina je pomagala Srbiji kada je reč o Kosovu, najočitije u Savetu bezbednosti, uzdržavajući se ili praktično blokirajući rezolucije koje naginju ka nezavisnosti Kosova. To je svakako tačka saradnje između dve zemlje", kaže Mekarti iz Međunarodnog republikanskog instituta. Tokom ove posete Ši Đinpinga Srbiji, potpisano je 28 dokumenata o saradnji u različitim oblastima - od trgovine, pravosuđa, carina, zaštite životne sredine, poljoprivrede, energetike, do kulture i medija. Poput Rusije, Kina je dobro iskoristila prazninu koju su SAD i EU ostavile u Srbiji, smatra Šulman. Ovom posetom, kaže, Ši dodatno poručuje Americi da ima pouzdane partnere u Evropi koji su deo njegove globalne vizije i da SAD „neće moći potpuno da privuku Evropu na svoju stranu“. Na pitanje mogu li tesne veze sa Kinom na neki način da ugroze veze Beograda i Vašingtona, Šulman je odgovorio: „Postoji potencijal za to, posebno ako se ima u vidu da Srbija trenutno, u odnosu na ranije, drži malo veću distancu od Rusije i onda tu ulazi Kina, ne samo po pitanju investicija u infrastrukturu ili Sporazuma o slobodnoj trgovini, ili vojne pomoći. Važan je takođe i veliki broj medijskih sporazuma koji je danas potpisan... Od kako je SNS na vlasti u Srbiji i postoji kontrola nad medijima, o Kini se izveštava veoma pozitivno, a ovo će dodatno pogurati stvari u tom smeru." "Kina ima slične sporazume i sa drugima, naročito zemljama u razvoju i nekim azijskim državama, gde se prenose poruke koje ona želi. Istraživanja koja sam ja video pokazuju da srpska javnost pozitivno ocenjuje Kinu, jer postoji osećaj da Kina donosi investicije i novac. Ne verujem da Vašington zbog toga misli da neće moći da se angažuje u Srbiji, ali dugoročno mislim da postoji potencijal da javnost bude u većoj meri protiv SAD ili Brisela, i da bude više pro-kineski orijentisana“, objašnjava Šulman.

Predsednik Kine Ši Đinping završio je posetu Beogradu. Posle svečanog dočeka, predstavnici dve delegacije potpisali 29 sporazuma i zajedničku izjavu "o produbljivanju i podizanju sveuobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri".

Vašington — Američki predsjednik i predsjednički kandidat demokrata Džo Bajden i njegov republikanski protivkandidat i bivši predsjednik Donald Tramp nastavlju kampanju uoči predsjedničkih izbora koji se održavaju za 6 mjeseci.  Bajden i Tramp imaju još 6 mjeseci da ubijede američke birače da im povjere drugi mandat. Dio tog perioda, Tramp će provesti u državnom ili federalnom sudu po četiri optužnice koje obuhvataju nezakonito zadržavanje informacija o nacionalnoj bezbjednosti i falsifikovanje poslovnih dokumenata. Republikanski predsjednički kandidat tvrdi da se tužioci miješaju u izbore.  “Sve je bilo zakonito. I oni ovo rade zbog politike. Žele da Bajden bude izabran. To je jedini razlog”.  Zbog suđenja, Tramp ima manje vremena za kampanju, ali ističe da ga, kako je naziva, politička prevara čini popularnijim među biračima.   “Užasno je šta se događa u našoj zemlji. I nadam se da će 5. novembar, najvažniji dan u istoriji naše zemlje po mom mišljenju – dan izbora – to promijeniti zato što ovi ljudi uništavaju našu zemlju”, rekao je Tramp.  Republikanska stranka je prvi put nominovala Trampa za predsjednika 2020. godine, na konvenciji u Sjevernoj Karolini koja je bila dijelom virtuelna. Ove godine, konvencija je u julu u Viskonsinu. Prije toga, Tramp će morati da izabere kandidata za potpredsjednika, a moguće opcije su: senator sa Floride Marko Rubio, iz Ohaja Džej Di Vens, Južne Karoline Tim Skot i članica Predstavničkog doma Elis Stefanik.  Aktuelni predsjednik Bajden pažnju birača može da privuče i tokom događaja u Bijeloj kući. Tokom dosadašnje kampanje, sve više napada Trampa dok preuzima zasluge za snažnu ekonomiju.  “Izgradnja fabrika se za vrijeme naše administracije više nego udvostručila. U međuvremenu, Donald Tramp i dalje misli da vetrenjače izazivaju rak. To je rekao. A sjećate se kada je pokušavao da izađe na kraj sa kovidom? Rekao je da samo treba da ubrizgate malo varikine u vene. Promašio je, sve je otišlo na njegovu kosu”.  Bajden je za predsjedničkog kandidata prvi put nominovan takođe 2020. godine, na poluvirtuelnoj konvenciji u Viskonsinu. Ovogodišnji skup je u avgustu u Ilinoisu. U trci je ponovo sa potpredsjednicom Kamalom Haris koja vodi kampanju za ponovno uvođenje prava na abortus na saveznom nivou, koje je Vrhovni sud ukinuo 2022. godine, kada je oborio presudu u slučaju Ro protiv Vejda.   “Donald Tramp je bio predsjednik koji je oduzeo zaštitu predviđenju slučajem Ro. Džo Bajden će biti predsjednik koji će je vratiti”, poručila je Haris.  Očekuje se da će prije izbora u novembru, Bajden i Tramp učestvovati u predsjedničkim debatama. Obojica kažu da su spremni za to, ali datum još nije određen.   

Američki predsjednik i predsjednički kandidat demokrata Džo Bajden i njegov republikanski protivkandidat Donald Tramp nastavlju kampanju uoči predsjedničkih izbora koji se održavaju za 6 mjeseci. U tom periodu, pokušaće da pridobiju podršku još nepredijeljenih birača.

BEOGRAD — Posle dvadesetak sati provedenih u Beogradu poseta predsednika Kine Ši Đinpinga izazvala je različite reakcije i ocene u Srbiji - od oduševljenja predsednika države Aleksandra Vučića i predstavnika vlasti do upozorenja mnogih ekonomista i analitičara o mogućim posledicama po Srbiju zbog političkih, ekonomskih i finansijskih odnosa dve zemlje. Prema mišljenju ekonomskog novinara i analitičara Miše Brkića, Beograd i Peking koriste termin „čelično prijateljstvo“ za opisivanje političkih veza dve zemlje. Sa druge strane, smatra on, privrednom saradnjom se maskiraju i prikrivaju odlični politički odnosi dve autoritarne vlasti. Brkić podseća da su odnosi dve zemlje počeli da jačaju u vreme kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić koji je zastupao stav o „četiri stuba spoljne politike“ i pokušavao da vrati nekadašnju ulogu perjanice nesvrstanih zemalja u novom svetskom okruženju: „Od tada, kad je prvi sporazum o kreditiranju infrastrukturnih objekata potpisala vlada Mirka Cvetkovića do danas, Srbija je od Kine uzela nešto više od 17 milijardi dolara kredita. Taj podatak nigde nije u Srbiji javno objavljen“, kaže Brkić i ističe da je Srbija bila globalni lider u pozajmljivanju novca od kineske države, kineskih banaka i kineskih državnih banaka tokom pandemije kovida 19. Prema podacima iz istraživanja Ameriken enterprajz instituta (AEI), tokom 2021. godine Srbija se u Kini zadužila za 7,19 milijardi dolara i još za 1,91 milijardu u 2022. godini. „O tim ugovorima, i uopšte o svim ugovorima koji su sklopljeni sa kineskim partnerima i državom, srpska javnost niti je informisana, niti ima uvid u te ugovore i to je kineska praksa sa svim nerazvijenim državama i državama u razvoju sa kojima ona sarađuje u smislu finansiranja projekata u tim zemljama. Nikakvih podatak nema o tome pod kojim uslovima su krediti uzeti, periodu vraćanja, šta ako Srbija ne bude u prilici i u mogućnosti da vraća te kredite. Dakle, jedan potpuno netransparentan proces“, kaže Brkić u razgovoru za Glas Amerike i upozorava da se ti krediti koje je Srbija uzela iz Kine vrlo često predstavljaju kao investicije. Prema njegovim rečima Kina u Srbiji ima nekoliko investicija - pored tri najveće (Rudarski kombinat Bor, Železara Smederevo i fabrika guma u Zrenjaninu), postoji i nekoliko manjih fabrika i postrojenja koje se uglavnom bave prerađivačkom industrijom. „Ono što se može primetiti u saradnji Kine i Srbije kad su u pitanju privredni odnosi to je da Kina ulaže, dakle investira u srpske privredne resurse koji su vezani za sirovine. Za razliku od recimo Mađarske u koju Kina investira u moderne tehnologije kao što su električni automobili i električne baterije za te automobile“, ističe Brkić. Takođe, Srbija i Kina su prošle godine potpisale međudržavni trgovinski sporazum, kojim se dve zemlje uzajamno otvaraju za robu iz ove druge države - Kina za proizvode iz Srbije i Srbija za proizvode iz Kine. Međutim, kako kaže Brkić, i taj sporazum ima, makar iz ugla Beograda, jedno veliko „ali“. „Prećutala se informacija da se kinesko tržište ne otvara odmah za srpsku robu, nego da taj period prilagođavanja traje između pet i sedam ili osam godina, što znači da ta pogodnost ili benefit ne važi odmah za srpsku privredu, koja inače nema dovoljno roba ni za srpsko tržište, a kamoli za ogromno kinesko tržište. Pokušaj da se u Kinu iz Srbije izvoze pileća krilca pokazao je da je to jedna bajka o velikim šansama srpske privrede na kineskom tržištu i ja očekujem da ćemo mi zapravo imati više obrnut proces, da će nam iz Kine stizati više belog luka nego što će u Kinu iz Srbije ići pšenice i krompira“, naglašava Miša Brkić. Kako još kaže sagovornik Glasa Amerike, teško je reći i da Srbija izvozi sirovine, a uvozi visoku tehnologiju, jer u Srbiju ne stiže takva tehnologija iz Kine. Pokušaj poslovne saradnje srpskog Telekoma i kineskog Huaveija u oblasti 5G tehnologije sprečila je 2020. godine administracija predsednika Donalda Trampa, zbog čega se Srbija tada okrenula Eriksonu i Nokiji. „Srbija ne dobija za sada visoke tehnologije i istraživačke centre, kakve Kina recimo, hajde da kažem isporučuje Mađarskoj. To je logično. Mađarska je za Kinu mnogo interesantnija država i tržište, nego Srbija iz prostog razloga, jer je Mađarska članica EU. Onaj ko proizvodi električne automobile ili baterije u Mađarskoj oslobođen je plaćanja carina i raznih drugih poreskih opterećenja u EU. Da to sve radi u Srbiji, kineske kompanije bi morale da plaćaju posebne takse i carine za izvoz robe u EU“, kaže Brkić. S obzirom na teške i komplikovane odnose SAD i Kine, ali i činjenice da Srbija sa obe ove zemlje gradi dobre odnose, Brkić smatra da je u svetlu tog trougla SAD - Kina -Srbija budućnost saradnje Srbije i Kine vrlo neizvesna. Situacija je slična i ako se u celu konstrukciju ubaci pogled iz Brisela i EU: „Evropa je vrlo skeptična prema kineskom izvozu na evropsko tržište i sa tog stanovišta Srbija će u vrlo bliskoj budućnosti biti u prilično neugodnoj situaciji, političkoj situaciji i prema EU, prema kojoj ima obavezu i odnos saradnje, jer se prijavila kao buduća članica EU. A sa druge strane moraće ozbiljno da objasni svom trenutno najznačajnijem globalnom partneru, dakle SAD šta ti odnosi sa Kinom znače u tom trouglu SAD - Kina - Srbija“, kaže Miša Brkić. Vuksanović: Diplomatska igra rečima Komentarišući posetu kineskog predsednika Ši Đinpinga Srbiji, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović rekao je za Glas Amerike da je podizanje saradnje dve zemlje sa statusa strateškog partnerstva na nivo „izgradnje zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri“ ništa drugo sem diplomatske igre rečima koja u ovom trenutku odgovara i Beogradu i Pekingu. „Taj budući odnos zapravo mnogo više zavisi od želja i volje one moćnije strane, nego od Beograda. Recimo, prethodni sporazum o strateškom partnerstvu je bio zajednička izjava iz 2009. koji je imao toplu retoriku, ali nije zapravo doneo neku monumentalnu transformaciju tih odnosa. I to je bilo tako do trenutka dok Kina zbog inicijative 'Pojas i put' nije pokazala veće interesovanje za Balkan. Zato ja mislim da to samo predstavlja diplomatsku igru rečima koja ovom odnosu treba da da neku formu monumentalnog prijateljstva i zato mislim da ta semantika nije toliko bitna, ali ona odgovara i Beogradu i Pekingu. Pekingu odgovara da pokaže da ima velike prijatelje u Evropi, a s druge strane - Beogradu odgovara da 'maše Kinom pred zapadnim prestonicama'“, kaže on. Govoreći o odnosu koji bi zapadni partneri mogli da zauzmu prema Srbiji zbog posete kineskog predsednika Beogradu, Vuksanović navodi da je ključno pitanje oblasti u kojoj će se dalja saradnje dve države nastaviti. „Mislim da će za Sjedinjene Države ključno pitanje biti da li će ta saradnja uključivati neki veliki projekat iz oblasti odbrane i visoke tehnologije. To može biti i pitanje 5G infrastrukture koje Beograd izbegava od Vašingtonskog sporazuma iz 2020. godine ili pitanje veštačke inteligencije, ili da li će Beograd da kupuje neki novi sistem iz kineske odbrambene industrije“, ističe Vuksanović. Kada je u pitanju ugao posmatranja iz Brisela - sagovornik Glasa Amerike kaže da Srbija može da se poziva na činjenicu da i sama EU, iako manje nego ranije - itekako sarađuje sa Kinom. „Srbija će svakako da koristi priliku i da kaže: Vi Evropljani ste prvi koji se oslanjaju na Kinu kada je u pitanju vaš ekonomski rast, zašto bismo mi bili izuzetak. A ovde je zapravo ključni problem taj što je Evropska unija zaboravila na proces proširenja prethodnih 15 godina i na neki način je sama sebi uništila najefektivnije poluge uticaja i zbog toga Beograd mnogo više obraća pažnju na to šta kaže Vašington na pitanje odnosa sa Pekingom, nego šta kaže Brisel“, dodaje. Vuksanović veruje da će se priliv kineskih investicija u Srbiju nastaviti posle posete Ši Đinpinga Beogradu, ali ističe da je ključno pitanje standarda koji će se u budućnosti primenjivati. „Treba da se jasno definišu kakvi će da budu standardi koji se odnose na vladavinu prava, na ekologiju, ne javno zdravlje, transparentnost i na radnička prava“, ističe. Analizirajući izjavu dvojice zvaničnika o međusobnoj podršci diplomatskim interesima obe zemlje, Vuksanović kaže da je, konkretno po pitanju Kosova, najveći problem za Beograd to što je kineska nacionalna politika da se ne meša u sporove drugih zemalja koji ne zadiru direktno u njihove strateške interese. „S obzirom na to da Moskva veoma često koristi kosovski presedan kao način da opravda teritorijalnu aneksiju u Ukrajini ili na druge post-sovjetske republike, Beograd to stavlja u nepovoljan položaj i u tom pogledu njima bi mnogo više prijalo i lakša bi im bila pozicija da je Kina njihov zaštitnik po pitanju Kosova a ne Rusija, ali videćemo da li će Kina odgovoriti na takve molbe, jer Kinezi, za razliku od Rusa, nisu 'mahali' svojim vetom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Glavno je pitanje da li Kina za sebe vidi neki jači benefit zbog kog bi se mešala u jedan spor koji oni sami na prvom mestu vide kao evropski problem“, zaključuje Vuksanović.

Vašington — Prijem Kosova u Savet Evrope nije na agendi sednice Komiteta ministara spoljnih poslova koja se održava naredne nedelje, rečeno je Glasu Amerike u toj međunarodnoj organizaciji. “U ovom trenutku nismo u mogućnosti da odredimo kada bi to moglo da se dogodi. Zvanični stavovi u vezi sa tim u nadležnosti su relevatnih nacionalnih vlasti”, navedeno je u odgovoru iz Saveta Evrope. Sredinom aprila, Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je preporuku o prihvatanju prijave Kosova za članstvo u toj organizaciji. Članstvo Kosova u Savetu Evrope dovodilo se u vezu sa ispunjenjem nekoliko potrebnih uslova, od kojih je jedan bila primena odluke Ustavnog suda Kosova o uknjiženju zemlje manastira Visoki Dečani, koja je sprovedena. Međutim, Francuska i Nemačka zatražile su od Kosova i da otpočne potrebne korake za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom - i to nedugo pošto je PSSE usvojila preporuku o prijemu Kosova u članstvo. Kosovski premijer Aljbin Kurti poručio je u sredu da vlada koju predvodi neće prihvatiti osnivanje Zajednice opština kao uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope. “Ne prihvatamo takva uslovljavanja. Kosovo nije prihvatilo nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom koji je predložio izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak. Vlada je radila i učinila sve da ispuni uslove da postane punopravni član Saveta Evrope. Želimo zasluženo članstvo. O normalizaciji odnosa sa Srbijom razgovaramo u Briselu, a ne u Strazburu. Zahtev za osnivanje zajednice kako bi se omogućio put Kosovu ka Savetu Evrope je apsurdan”, poručio je Kurti. Nasuprot tvrdnjama kosovskog premijera - Gabrijel Eskobar, odlazeći zamenik pomoćnika američkog državnog državnog sekretara, istakao je povezanost članstva u Savetu Evrope i osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom. "Jedna od suština Saveta Evrope je tretman manjina, a Kosovo je istaklo jasnu posvećenost tome. Zajednica opština je davno preuzeta obaveza koja prostiče iz Ahtisarijevog plana, Briselskog i Ohridskog sporazuma", rekao je Eskobar tokom brifinga za novinare na kom je objavio da se krajem maja povlači sa trenutne funkcije. Američki diplomata je, u vezi sa članstvom Kosova u Savetu Evrope, ukazao na zabrinutost pojedinih članica da nisu ispunjeni kriterijumi u vezi sa osnivanjem zajednice opština i pravima manjiskih zajednica. "Sjedinjene Države smatraju da Kosovo treba da bude punopravni član Evropske unije, NATO-a i Ujedinjenih nacija. Za Kosovo je na evropskom putu važno da bude usaglašeno sa evropskim partnerima", rekao je on. Eskobar je još jednom podvukao značaj primene svih sporazuma koje su Kosovo i Srbija postigli u Ohridu - početkom 2023. godine. "Nažalost, obe strane nisu uspele to da ispune", rekao je odlazeći specijalni izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan. "Za Kosovo to znači uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom, a za Srbiju da Kosovu ne blokira put članstva u evroatlantskim i međunarodnim organizacijama", zaključio je američki diplomata. Sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom Kosovo i Srbija postigli su 2013. Dve godine kasnije, 2015. usaglašeni su principi za njeno uspostavljanje. Međutim, kosovski Ustavni sud iste godine je utvrdio da postignuti sporazum nije u punoj saglasnosti sa najvišim državnim pravnim aktom. Politikolog i analitičar Agon Malići smatra da bi antagonistički pristup kosovskog premijera prema saveznicima - kako ga je označio - Kosovo moglo da košta članstva u Savetu Evrope. “Ne radi se samo o Zajednici opština sa srpskom većinom - već o gubitku poverenja država da će Kosovo ispuniti obaveze ili sporazume koje je samostalno prihvatilo. Ne radi se samo o vladi gospodina Kurtija - postoje obaveze koje proizilaze iz sporazuma prošlih vlada”, ocenio je Malići. U razovoru za albanski servis Glasa Amerike, Malići je ukazao da kosovske vlasti kasne sa primenom sugestije zapadnih diplomata i posmatrača da nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom predaju na procenu Ustavnom sudu. “Za mene je to nerazumno. Time se Srbiji daje prilika da pred međunarodnom zajednicom iznosi tvrdnje da Kosovo blokira proces. Iako se može reći da je glavni interes Srbije da sporazum o normalizaciji odnosa dve države ne napreduje i da se to pitanje razvlači u nedogled, kako Kosovo ne bi napredovalo na planu članstva u međunarodnim organizacijama. Uprkos bojaznima da bi zajednica mogla da ugrozi funkcionalnost kosovske državnosti - posrednici u procesu su i pobornici suvereniteta Kosova, poput Sjedinjenih Država, koji su i garanti u nekom obliku. Kosovo ne treba da se plaši, već da zauzvrat traži garancije za članstvo u međunarodnim organizacijama i obezbedi priznanja država članica EU i NATO koje to još nisu učinile”, zaključio je politikolog i analitičar Agon Malići u razgovoru za Glas Amerike.   Tokom dosadašnjeg dijaloga, uz posredstvo EU i podršku Sjedinjenih Država, od strana u procesu tražena je primena svih postignutih sporazuma. Kosovske vlasti nesaglasne su sa osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom - tvrdeći da bi monoetnička zajednica mogla da ugrozi funkcionalnost kosovske države. Savet Evrope je međunarodna organizacija usredsređena na podršku ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava u Evropi. Osnovan je 1949. i okuplja 46 država članica.

VAŠINGTON — “Normalizacija odnosa Srbije i Kosova ostaje prioritet Stejt departmenta”, izjavio je na završnoj konferenciji za novinare Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, koji krajem meseca odlazi sa tog položaja. Eskobar je naglasio da posao koji obavlja “obično traje dve godine”, ali da je sam tražio da se mandat produži još godinu dana pošto se, kako kaže, u to vreme nadao da će do kraja ove godine biti više napretka u pogledu primene Ohridskog sporazuma i da će doći do pune primene nekih zahteva koji se očekuju od Srbije, ali i uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom. Američki diplomata kaže da se takođe nadao da će se Kosovo više približiti evropskoj integraciji kroz program Partnerstvo za mir i kandidaturu za članstvo u EU, te i da se dalje nada da će se to dogoditi, iako je “njemu ponestalo vremena”. "Napuštam ovaj posao uveren da smo uspostavili neke programe i politike koji će pomoći regionu u pomirenju i evroatlantskoj integraciji", rekao je Eskobar, navodeći da će ime njegovog naslednika kao i funkcija na koju prelazi biti naknadno objavljeni. "Nesrećan tajming posete" Na pitanja novinara o poseti kineskog predsednika Srbiji i Mađarskoj, i najavljenog susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Eskobar je rekao da je Ši Đinping izabrao zemlje koje dovode u pitanje jedinstvo evroatlantske zajednice, i pozvao partnere da budu svesni kineske agende u Evropi i evroatlantskoj zajednici. Rekao je da je poseta Ši Đinpinga Srbiji "tempirana da poveća tenzije između Srbije i ostatka zapadne zajednice", a da je trenutak posete – koji se podudara sa 25. godišnjicom incidenta kada je u NATO bombardovanju pogođena ambasada Kine – “nesrećan ali nameran”. SAD tvrde da je bombardovanje kineske ambasade 1999. bio nesrećan slučaj posle čega je Kina dobila izvinjenje i odštetu. Eskobaru je postavljeno i pitanje o ruskom uticaju na Srbiju tokom njegovog mandata. Odgovorio je da je oduvek smatrao da Rusija nije izvor problema na Zapadnom Balkanu već ih samo - koristi. "Problemi postoje u poslednjih 25 godina, a rešavanjem tih problema se Rusiji onemogućuje da izaziva nevolje u regionu", konstatovao je. Prijem Kosova u Savet Evrope Povodom izveštaja da se odlaže rasprava o članstvu Kosova u Savetu Evrope Eskobar je izjavio da su očekivanja od obe strane jasna i definisana u Ohridu – od Kosova da se formira Zajednica opština sa sprskom većinom a da Srbija ne blokira Kosovu put ka članstvu u evroatlantskim i međunarodnim organizacijama. “Obe strane nisu poštovale dogovor” rekao je američki diplomata. “SAD nemaju glas u Savetu Evrope ali postoji zabrinutost nekih članica da zahtevi o ZSO i neki drugi o položaju srpske manjine nisu ispunjeni i to izaziva zabrinutost da Kosovo nema dovoljno glasova". Eskobar je naglasio da SAD smatraju da Kosovo treba da bude članica EU i NATO. “Međutim, dok učvršćujemo kandidaturu Kosova za sve evroatlantske institucije, važno je da Kosovo sluša evropske partnere i sarađuje sa njima. Tretman manjina je ključan za Savet Evrope, Kosovo je dalo jasna obećanja o tome, to je dugogodišnja osoba uključena u Ahtisarijev plan, Briselski i Ohridski sporazum, i ne razumemo zašto Kosovo ne primenjuje svoje pravne obaveze”. Eskobar je istakao i da zapadne diplomate u susretima sa kosovskim premijerom samo prenose poruke svojih vlada i ne iznose lične stavove. Tokom konferencije za novinare, osvrnuo se i na ranije ocene da Vašington nema uravnotežen odnos prema Kosovu i Srbiji, ističući da je u poslednjih godinu dana skoro svaka odluka bila u korist Kosova a ne Srbije, uključujući uvođenje sankcija šefu njene bezbednosne agencije, javne pozive na odgovornost za one koji su učestvovali u napadu u Banjskoj, i podršku demokratskim procesima i izborima na Kosovu, uprkos bojkotu srpske manjine. Crna Gora i rezolucija o Srebrenici Na pitanja o stavu Vlade Crne Gore u odnosu na predlog rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama i podelama u crnogorskoj vladi po tom pitanju, američki diplomata je odgovorio da "ne bi trebalo da bude podela u Evropi po tom pitanju". "Genocid u Srebrenici je činjenica. Rezolucija ne pominje nijednu zemlju ni etničku grupu, čak ni Republiku Srpsku i jednostavno podseća ljude na jednu istorijsku činjenicu, u vreme kada u regionu postoji poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca". Ističući da rezolucija pruža priliku za edukaciju, ponovio je da ona ne izdvaja nijednu zemlju niti narod. Kada je reč o predloženim amandmanima, rekao je da su SAD neformalno imale uvid u predlog amandmana, ali da "podnosioci rade direktno sa predlagačima rezolucije, što je ispravan put". Crnoj Gori nije potreban medijator, ona je uvažena članica Ujedinjenih nacija, zaključio je Eskobar. "Nisam otpušten" Na kraju oproštajne konferencije za medije, Eskobar je odlučno demantovao, kako kaže “neosnovane dezinformacije od strane navodnog novinara” da je smenjen sa funkcije, zbog navodnog sukoba interesa i povezanosti članova njegove porodice sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Vladom Republike Srpske. “Želim da kažem direktno da je sve u tom izveštaju laž. Nisam otpušten i to su potvrdili svi predstavnici Stejt departmenta. Moja supruga ne prima nikakav novac ni od jedne strane vlade. U svakoj ambasadi u kojoj smo služili, u Boliviji, Portugalu, Italiji i Srbiji moja supruga je uspostavljala lične kontakte, ona to radi bez ikakvih isplata i ugovora i nastaviće to da radi. Treće, nemam nikakve veze sa navodnim advokatom iz teksaške advokatske firme, koja ima javni vebsajt. Odgovorni novinar bi se obratio toj firmi i proverio da nema veza”, rekao je američki diplomata. Eskobar je takođe istakao da su lažne i tvrdnje da su informacije o njegovoj smeni potekle od kongresnih izvora, ističući da se Kongres ne obaveštava o promenama diplomatskog osoblja. "Zapravo izveštaj se pojavio pošto sam se kroz diplomatske kanale obratio vladama u regionu da govorim o toj tranziciji", rekao je on. "Izvestaj se pojavio ubrzo pošto sam obavestio Vladu Kosova. Takve informacije se nažalost šire na Zapadnom Balkanu i to je jedan od razloga što strane nezavisne organizacije kritikuju medijsku situaciju na Kosovu".  

DOHA — Katar i Afrička unija izrazili su u sredu zabrinutost zbog moguće eskalacije humanitarne krize ukoliko Izrael pokrene ofanzivu na Rafu, usred novog talasa poziva da se izvrši međunarodni pritisak na Izrael kako bi odustao od tog napada. Katar je među vodećim posrednicima koji žele da obezbede sporazum o prekidu vatre između Izraela i Hamasa, a u sredu je saopštio da bi svako prisilno raseljavanje civila iz Rafe predstavljalo ozbiljno kršenje međunarodnog prava. Ministarstvo spoljnih poslova Katara osudilo je izraelske napade na Rafu i pozvalo na "hitnu međunarodnu akciju" kako bi se sprečila invazija izraelskih snaga na grad. Predsedavajući Komisije Afričke unije Musa Faki Mahamat pozvao je međunarodnu zajednicu da radi ujedinjeno na zaustavljanju smrtonosne eskalacije sukoba u Rafi, ističući važnost ove oblasti kao koridora za dovođenje humanitarne pomoći u Gazu. Izrael je u utorak zauzeo prelaz Rafa iz Pojasa Gaze u Egipat, dok je istovremeno, a posle raketnog napada Hamasa, zatvorio obližnji prelaz Kerem Šalom, što je izazvalo kritike humanitarnih grupa. Izrael je u sredu saopštio da je ponovo otvorio Kerem Šalom. Šef UN-ove humanitarne pomoći Martin Grifits rekao je da je zatvaranje prelaza Rafa prekinulo pristup gorivu i mogućnost humanitarnih radnika da pređu u Gazu. Izraelski lideri kažu da je vojna operacija u Rafi neophodna da bi se postigli njihovi ciljevi - oslobađanje talaca koji se još drže u Gazi i poraz militantne grupe Hamas. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je u utorak da bi napad na Rafu bio "strateška greška, politička katastrofa i humanitarna noćna mora" u vreme kada se glad nadvija nad severom Gaze. "Bilo bi tragično da nedelje intenzivne diplomatske aktivnosti za mir u Gazi ne dovedu do prekida vatre, oslobađanja talaca i razorne ofanzive u Rafi", rekao je on novinarima u Ujedinjenim nacijama. On je pozvao i izraelsku vladu i Hamas da pokažu "političku hrabrost" da obezbede dogovor i zaustave krvoproliće i pozvao zemlje koje imaju uticaj na stranke da to iskoriste. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da se u Rafi nalazi oko 1,2 miliona ljudi, a više od polovine su deca. Mnogi su došli iz drugih delova Gaze, bežeći u potrazi za sigurnošću i skloništem, jer je izraelska kampanja protiv Hamasa ostavila veći deo Pojasa Gaze u ruševinama. Rat Izraela i Hamasa pokrenut je napadom Hamasa na južni Izrael 7. oktobra, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a oko 250 zarobljeno, podaci su izraelskih zvaničnika. Oko 100 talaca je oslobođeno u jednonedeljnom primirju krajem novembra. U izraelskoj kontraofanzivi u Gazi ubijeno je više od 34.700 Palestinaca, od kojih su oko dve trećine žene i deca, saopštilo je ministarstvo zdravlja Gaze. Margaret Bešir iz Glasa Amerike učestvovala je pisanju ovog izveštaja. Korišćene su neke informacije agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.

Podgorica — Američka ambasada u Crnoj Gori saopštila je u srijedu da je Stejt department vidio predložene amandmane Vlade Crne Gore na tekst o rezoluciji o Srebrenici, ali da SAD ne posreduje u njima. "Stejt department je vidio nezvanično nacrt predloženih izmjena Crne Gore, ali mi ne posredujemo u njima", piše u odgovoru ambasade na pitanje Glasa Amerike o navodima da SAD posreduje u namjeri Crne Gore da predloži amandmane na rezoluciju. Ambasada SAD podsjeća da su "Njemačka i Ruanda predlagači rezolucije i mogu da odgovore na dalja pitanja u vezi sa njenim statusom". Vlada Crne Gore premijera Milojka Spajića još nije zvanično saopštila hoće li podržati i kosponzorisati rezoluciju o Srebrenici, niti potvrdila informaciju iz medija da će predložiti dva amandmana na taj dokument. Iz Spajićevog kabineta Glasu Amerike do ovog trenutka nije stigao odgovor na pitanja o stavu Crne Gore o rezoluciji o Srebrenici, njenom kosponzorisanju i sadržaju eventualnih amandmana, kao ni o razlozima za njihovo podnošenje. Ipak, poslanica Spajićevog PES-a, Jelena Nedović, saopštila je u ponedjeljak da amandmani crnogorske vlade na rezoluciju o genocidu u Srebrenici, "imaju za cilj da onemoguće manipulacije koje često služe određenim društveno-političkim činiocima za unutrašnje potrebe", aludirajući na opoziciju. "Njihovi eksponenti uporno učitavaju i komentarišu ono što ne piše i onda polemišu sa svojom tezom, želeći da stvore percepciju u javnosti koja nije realna i bazirana na činjenicama", navodi Nedović i dodaje da su "ekstremistički analitičari bliski bivšem režimu potrčali da izvrijeđaju predlagače i same amandmane, kojima se uvažavaju žrtve genocida, individualizuje krivica, te afirmiše Dejtonski mirovni sporazum, a time i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine uz Republiku Srpsku kao entitet u njoj". Nedović smatra da je "potpuno očigledno da zastupnike nekadašnjih aktera ratnih dešavanja i nije briga za regionalni mir i odavanje pijeteta žrtvama, već ovaj tragični događaj koriste za dnevnu politiku". Ona je rekla da je "sa druge strane, interesantno da istovremeno i neki pojedinci iz Beograda poznati po aplauzima, nijesu zadovoljni amandmanima, govoreći da su u službi kako bi se isprala savjest pred domaćom publikom". "Ostaje zainteresovanim građanima mogućnost da pročitaju sadržaj amandmana i da na osnovu tog saznanja i pristupa zaključe šta je istina u onome što piše", rekla je Nedović, iako je za sada javnost ostala uskraćena za zvanićnu informaciju o amandmanima i njihovom sadržaju. Poslanica Spajićevog PES-a navodi da je ”rezolucija o genocidu u Srebrenici, koja je na dnevnom redu u UN-u, jako osjetljiva tema i zbog toga naša država sa multietničkim karakterom ima obavezu da spriječi zloupotrebu žrtava, te pruži dodatan napor ka smanjenju etničkih distanci i prevazilaženju tenzija u regionu". Prosrpska vladajuća partija šefa parlamenta Andrije Mandića Nova srpska demokratija ocijenila je da "umjesto da se rezolucijama traži pomirenje, ova rezolucija predstavlja tačku razdora i unosi nove podjele u čitavom regionu". "Ovo je njemačka rezolucija i čudi me da oni nijesu prepoznali potrebu da naprave tekst koji bi, na primjer, osudio sve zločine koji su se dešavali na prostoru bivše Jugoslavije, jer bilo ih je jako puno", rekao je funkcioner NSD Jovan Vučurović. Opoziciona Demokratska partija socijalista saopštila je da vlada "nije našla za shodno da svoje građane informiše o stavu prema rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici, već pokušava da dozirano plasira informacije kako bi postigla nemoguće - da udovolji Vučiću i Dodiku, sa jedne strane, a sa druge poštuje evropski stav o rezoluciji". "Kalkulisanje, u vidu nekog amandmana na rezoluciju o Srebrenici, o kojem smo informaciju dobili ne kroz zvanični kanal, već putem provladinog medija, predstavlja trapavo vođenje spoljne politike, koje je već danas dobilo odgovor iz Beograda od srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića", ističu u DPS-u. Oni su ocijenili da je Vlada na čelu sa Spajićem, odabrala je "da umjesto kosponzora rezolucije, radije bude kosponzor Dodikovog i Vučićevog stava". "Gospodine Spajiću, ukoliko se ispostavi kao tačno da Crna Gora ima pretenzije da amandmanom relativizuje rezoluciju da bi minimalizovala štetu koju ćete pretrpjeti kod Vučića i Dodika, onda je to kukavička spoljna politika koju diktira puki strah, a ne strateški interes države. Uostalom, opšte je poznato da se u životu a i u politici sjedenje na dvije stolice kad-tad završi padom sa obje", zaključili su iz DPS-a. NVO traže da se Vlada izjasni o Rezoluciji, kosponzorisanju i amandmanima Više uticajnih crnogorskih nevladinih organizacija zahtjevalo je, u pismu upućenom premijeru Milojku Spajiću, izjašnjenje predlaže li Vlada Crne Gore amandmane na rezoluciju o Srebrenici, te ako je to tako, da objavi i argumentovano obrazloži tekst tih amandmana. "Neprihvatljivo je u ozbiljnoj demokratskoj državi da, istovremeno, ministar inostranih poslova (Filip Ivanović) iz premijerove partije (Pokret Evropa sad!) odbacuje navode medija o amandmanima kao nezvanične informacije, a da sa druge strane, poslanica iste partije o njima govori kao o već svršenoj stvari", saopštila je grupa NVO. Oni posebno zahtijevaju od premijera Spajića da, prilikom izjašnjavanja o eventualnim amandmanima, saopšti i da li će Crna Gora, uz njih, kosponzorisati rezoluciju o Srebrenici ili neće i ako neće - zbog čega neće, kao i da li se, na bilo koji način, dovodi u pitanje glasanje Crne Gore o rezoluciji, u slučaju da amandmani ne budu usvojeni. Više od 100 NVO i više od 350 građana Crne Gore, uključujući i brojne javne ličnosti, podržalo je inicijativu da Crna Gora konsponzoriše rezoluciju o Srebrenici, navodeći da bi to bio "dostojan izraz poštovanja prema žrtvama srebreničkog genocida i odgovornim odnosom prema budućnosti".

KIJEV — Ukrajinski zvaničnici saopštili su u sredu da je Rusija izvela veliki vazdušni napad sa 55 projektila i 21 bespilotnom letelicom u kom je oštećeno postrojenje za proizvodnju električne energije u regionu Lavov u zapadnoj Ukrajini. DTEK, najveća ukrajinska privatna elektroenergetska kompanija, saopštila je da su ruski projektili naneli "ozbiljnu štetu" tri od šest termoelektrana te kompanije u Ukrajini. Maksim Kozicki, regionalni guverner Lavova, rekao je na Telegramu da su ruske krstareće rakete pogodile proizvodno postrojenje u okrugu Červonohrad, kao i ključnu lokaciju energetske infrastrukture u okrugu Strij. Nema izveštaja o žrtvama. Andrej Rakovič, regionalni guverner regiona Korovograd, u centralnoj Ukrajini, prijavio je da je jedna osoba povređena i da je 13 kuća uništeno u ruskom raketnom napadu. Zvaničnici u Vinici su takođe izvestili o ruskom udaru na kritične infrastrukturne objekte. Vazduhoplovstvo Ukrajine saopštilo je da je protivvazdušna odbrana zemlje oborila 39 od 55 projektila i 20 od 21 drona. Napad je usledio dan nakon što su ukrajinski kontraobaveštajni istražitelji saopštili da su osujetili plan ruskih agenata da ubiju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i druge visoke zvaničnike. Ukrajinska služba državne bezbednosti saopštila je da su dvojica pukovnika Državne garde Ukrajine, koja štiti najviše zvaničnike, uhapšena zbog sumnje da su počinili izdaju. U saopštenju Službe državne bezbednosti navodi se da je zaveru osmislila ruska Federalna služba bezbednosti. Rusija nije odmah komentarisala izveštaje koji ukazuju da su pukovnici regrutovani pre ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Rojters, Asošijeted pres i Agencije Frans pres.

Vašington — Prvi put od početka rata Izraela i Hamasa, Bajdenova administracija je zaustavila isporuku određenog oružja Izraelu, zbog strahovanja u vezi sa njegovim planom da proširi vojnu operacija u Rafi, koju Vašington ne podržava. Odluka je doneta posle razgovora sa Izraelom o tome kako će "postupati na drugačiji način protiv Hamasa nego u drugim delovima Gaze", naveo je u saopštenju upućenom Glasu Amerike jedan visoki zvaničnik administracije koji je želeo da ostane anoniman pošto komentariše osetljivo pitanje. Kopneni napad na Rafu, u južnom delu Gaze, ugrozio bi živote 1,3 miliona civila koji su se evakuisali iz severnih i centralnih dleova teritorije da bi potražili zaštitu od izraelskog vojnog odgovora na napad Hamasa 7. oktobra. Zvaničnici administracije su više puta naveli da SAD neće podržati invaziju na Rafu ako Izrael ne pruži kredibilni plan o tome kako će zaštititi civile. U razgovoru telefonom 4. maja, predsednik Džo Bajden je upozorio premijera Benjamina Netanjahua da će povući vojnu pomoć ako Izrael ne promeni svoje ponašanje u ratu. Razmatranja o privremenom prekidu isporuka oružja počela su u aprilu, kada se činilo da se Izrael bliži odluci o Rafi, kazao je za Glas Amerike zvaničnik administracije. Od tada, Izraelci "nisu u potpunosti odgovorili na naše primedbe" a odluka o pauziranju transfera oružja je doneta "prošle nedelje". Isporuka je trebalo da sadrži 1.800 bombi težine 900 kilograma, i 1.700 bombi težine 220 kg. Administracija kaže da je najviše brine "krajnja upotreba bombi od 900 kilograma i posledica na gusto naseljene urbane delove, kao što je viđeno u drugim delovima Gaze. Zvaničnik je izjavio se u drugoj opremi čije se pauziranje razmatra nalazi municija za zajednički direktni napad, ili JDAM - pribor koji pretvara nenavođene, takozvane "glupe bombe" u precizno navođenu municiju. Obustavljene isporuke su deo prethodno odobrenih sredstava a ne dodatnih izdvajanja koji je Kongres usvojio u aprilu. “Želimo da se postaramo da Izrael dobije svaki dolar iz odobrene dodatne pomoći", rekao je zvaničnik, ističući da je u najnovijoj tranši stranog vojnog finansiranja za Izrael odobreno izdvajanje 827 miliona dolara u oružju i opremi. Kritike u Kongresu Na pretresu u Senatu u sredu, sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je da administracija nije još donela konačnu odluku o tome kako da pristupi isporuci oružja "u kontekstu novih događaja u Rafi". Saopštenje su pozdravili liberalni članovi Bajdenove Demokratske partije ali su je kritikovali republikanski senatori. “Predsednikova nesposobnost da najradkalnije glasove levog krila svoje stranke drži van sobe za vanredne situacije Bele kuće nije samo sramna abdikacija liderske uloge - opasna je", rekao je lider republikanske većine Mič Mekonel. Republikanski senator Lindzi Grejem je potez nazvao "apsurdnim". “Ako zaustavimo slanje oružja neophodnog za uništenje neprijatelja države Izrael u vreme velike opasnosti, platićemo cenu", rekao je. "Dajte Izraelu šta mu je potrebno da vodi rat. Ne mogu da priušte sebi da izgube." Izveštaji o pauzi u isporukama oružja su se prvi put pojavili u utorak, istog dana kada je predsednik Bajden ponovo izrazio snažnu podršku Izraelu. "Moja predanost bezbednosti jevrejskog naroda, bezbednosti Izraela i njegovog prava da postoji kao nezavisna jevrejska država je nepokolebljivo čvrsta, čak i kada se ne slažemo", rekao je u govoru u čast sećanja na šest miliona Jevreja ubijenih u holokaustu, kao i na druge žrtve nacističkog progona. Izrael je najveći primalac američke pomoći, u vrednosti od skoro 4 milijarde dolara godišnje, od čega najveći deo dobija u vidu vojne pomoći. “Američki poreski obveznici finansijski doprinose humanitarnoj krizi u Gazi koju je izazvao Izrael", izjavila je Ari Tolejni, direktorka za bezbednosnu pomoć, trgovinu oružjem i tehnologiju u Centru za međunarodnu politiku. "Ako administracija nastavi da naoružava i obučava Izrael bez ikakvih ograda, Izrael nema podsticaj da promeni svoje ponašanje", kazala je za Glas Amerike. Izveštaj NSM20 Kongresu Istovremeno, administracija će verovatno propustiti današnji rok da preda izveštaj Kongresu o tome da li Izrael krši humanitarno pravo dok koristi oružje koje dostavljaju SAD u izraelskom ratu protiv Hamasa. Portparol Stejt departmenta Metju Miler rekao je na brifingu u utorak da Memorandum o nacionalnoj bezbednosti (NSM20) "neće biti predat danas". "Nastavljamo da finalizujemo izveštaj i očekujemo da ga dostavimo u vrlo bliskoj budućnosti." Prema NSM20 izdatom u febaruaru, Bajden je Državnom sekretarijatu i Pentagonu dao rok od 90 dana da podnesu izveštaj Kongresu da li se američki partneri koji dobijaju američko oružje povinuju odredbama međunarodnog prava i američkih zakona. To uključuje dve pravne odredbe nazvane Lehijevi zakoni, po senatoru Patriku Lehiju, koje nalažu da SAD prekinu slanje bilo kakve vojne pomoći ili jedinica za sprovođenje zakona ako postoje kredibilni dokazi o kršenju ljudskih prava. Izrael je u martu pružio uveravanja da se pridržava NSM20, a Stejt department je trebalo da podnese Kongresu izveštaj u sredu da li smatra da su ta uveravanja krediiblna. Odlaganje bi moglo da bude posledica "razrešenja značajnih razlika, ili samo obične birokratije", a ne pokušaj da se izvrši dodatni pritisak na Izrael, smatra Džoš Pol, bivši direktor agencije Stejt departmenta koja se bavi transferom oružja. “No, videćemo šta kaže izveštaj", rekao je za Glas Amerike Pol. "Ako u pitanju bude duže odlaganje, to bi moglo da nagovesti određenu promenu." Grupe za ljudska prava i nezavisni posmatrači nedeljama pozivaju na suspenziju prenosa američkog oružja Izraelu, navodeći da se ono koristi uz kršenja međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava. U aprilu, Pol je zajedno sa drugim bivšim zvaničnicima administracije i nekim akademicima predao detaljan izveštaj o, kako je navedeno, nezakonitim izraelskim napadima na civile, u kojima je korišćeno američko oružje . Amnesti Internešnel je objavio sličan izveštaj uoči roka za Memorandum o nacionalnoj odbrani - NSM20. Dopisnice Glas Amerike iz Kongresa i Pentagona, Ketrin Džipson i Karla Bab i šefica biroa u Stejt departmentu Najki Čing učestvovale su u pisanju ovog izveštaja  

Podgorica — Vlada Crne Gore premijera Milojka Spajića još nije zvanično saopštila hoće li podržati i kosponzorisati rezoluciju o Srebrenici, niti potvrdila informaciju iz medija da će, uz navodno posredstvo SAD, predložiti dva amandmana na taj dokument. Iz Spajićevog kabineta Glasu Amerike do zaključenja teksta nije stigao obećani odgovor na pitanja o stavu Crne Gore o Rezoluciji o Srebrenici, njenom kosponzorisanju i sadržaju eventualnih amandmana, kao ni o razlozima za njihovo podnošenje. Ipak, poslanica Spajićevog Pokreta Evropa sad! (PES), Jelena Nedović, saopštila je u ponedjeljak da amandmani crnogorske Vlade na rezoluciju o genocidu u Srebrenici, “imaju za cilj da onemoguće manipulacije koje često služe određenim društveno-političkim činiocima za unutrašnje potrebe”, aludirajući na opoziciju. “Njihovi eksponenti uporno učitavaju i komentarišu ono što ne piše i onda polemišu sa svojom tezom, želeći da stvore percepciju u javnosti koja nije realna i bazirana na činjenicama”, navodi Nedović I dodaje da su “ekstremistički analitičari bliski bivšem režimu potrčali da izvrijeđaju predlagače i same amandmane, kojima se uvažavaju žrtve genocida, individualizuje krivica, te afirmiše Dejtonski mirovni sporazum, a time i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine uz Republiku Srpsku kao entitet u njoj”, navela je Nedović. Ona smatra da je “potpuno očigledno da zastupnike nekadašnjih aktera ratnih dešavanja i nije briga za regionalni mir i odavanje pijeteta žrtvama, već ovaj tragični događaj koriste za dnevnu politiku”. Rekla je da “sa druge strane, interesantno da istovremeno i neki pojedinci iz Beograda poznati po aplauzima, nijesu zadovoljni amandmanima, govoreći da su u službi kako bi se “isprala savjest pred domaćom publikom”. “Ostaje zainteresovanim građanima mogućnost da pročitaju sadržaj amandmana i da na osnovu tog saznanja i pristupa zaključe šta je istina u onome što piše”, rekla je Nedović, iako je za sada javnost ostala uskraćena za zvanićnu informaciju o amandmanima i njihovom sadržaju. Poslanica Spajićevog PES-a navodi da je ”Rezolucija o genocidu u Srebrenici, koja je na dnevnom redu u UN-u, jako osjetljiva tema i zbog toga naša država sa multietničkim karakterom ima obavezu da spriječi zloupotrebu žrtava, te pruži dodatan napor ka smanjenju etničkih distanci i prevazilaženju tenzija u regionu”. Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) saopštila je da Vlada “nije našla za shodno da svoje građane informiše o stavu prema Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici, već pokušava da dozirano plasira informacije kako bi postigla nemoguće – da udovolji Vučiću i Dodiku, sa jedne strane, a sa druge poštuje evropski stav o Rezoluciji” „Kalkulisanje, u vidu nekog amandmana na Rezoluciju o Srebrenici, o kome smo informaciju dobili ne kroz zvanični kanal već putem provladinog medija, predstavlja trapavo vođenje spoljne politike, koje je već danas dobilo odgovor iz Beograda od srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića“, ističu u DPS-u. Oni su ocijenili da je Vlada na čelu sa Spajićem, odabrala je „da umjesto kosponzora Rezolucije, radije bude kosponzor Dodikovog i Vučićevog stava“. „Gospodine Spajiću, ukoliko se ispostavi kao tačno da Crna Gora ima pretenzije da amandmanom relativizuje Rezoluciju da bi minimizovala štetu koju ćete pretrpjeti kod  Vučića i Dodika, onda je to kukavička spoljna politika koju diktira puki strah a ne strateški interes države. Uostalom, opšte je poznato da se u životu a i u politici sjedenje na dvije stolice kad – tad završi padom sa obje“, zaključili su iz DPS-a. Nevladine organizacije traže da se Vlada izjasni o Rezoluciji, kosponzorisanju i amandmanima Više uticajnih crnogorskih nevladinih organizacija zahtjevala je, u pismu upućenom premijeru Milojku Spajiću, izjašnjenje predlaže li Vlada Crne Gore amandmane na Rezoluciju o Srebrenici, te ako je to tako, da objavi i argumentovano obrazloži tekst tih amandmana. “Neprihvatljivo je u ozbiljnoj demokratskoj državi da, istovremeno, ministar inostranih poslova (Filip Ivanović) iz premijerove partije (Pokret Evropa sad!) odbacuje navode medija o amandmanima kao nezvanične informacije, a da sa druge strane, poslanica iste partije o njima govori kao o već svršenoj stvari”, saopštila je grupa NVO. Oni posebno zahtijevaju od premijera Spajića da, prilikom izjašnjavanja o eventualnim amandmanima, saopšti i da li će Crna Gora, uz njih, kosponzorisati rezoluciju o Srebrenici ili neće, i ako neće - zbog čega neće, kao i da li se, na bilo koji način, dovodi u pitanje glasanje Crne Gore o rezoluciji, u slučaju da amandmani ne budu usvojeni. Više od 100 nevladinih organizaacija i više od 350 građana Crne Gore, uključujući i brojne javne ličnosti, podržalo je inicijativu da Crna Gora konsponzoriše Rezoluciju o Srebrenici, navodeći da bi to bio “dostojan izraz poštovanja prema žrtvama srebreničkog genocida i odgovornim odnosom prema budućnosti.

Kineski predsednik Ši Đinping stigao je u Srbiju. Dok zvaničnici Kine i Srbije ističu da se radi o, kako navode, učvršćivanju čeličnog prijateljstva - stručnjaci i poznavaoci prilika podsećaju da znatne kineske infrastrukturne investicije u stvari znače nepovoljne zajmove i kredite.

vašington — Većina mladih koji će glasati na predsedničkim izborima u SAD kaže da bi više voleli da vide nekog drugog umesto Donalda Trampa i Džoa Bajdena. Jedan od razloga za to su i njihove godine. Ali, kome će mladi dati podršku od njih dvojice? U trci dvojice najstarijih kandidata za predsednika, postavlja se pitanje koliko su sposobni da obavljaju posao. I to posebno pitaju mlađi glasači. Dezmond Kejger iz Nju Hempšira bi voleo da ima drugačiji izbor. “Ako republikanci i demokrate stave na listić nekoga za koga zaista vredi glasati, onda ću glasati za njih”. Nedavno istraživanje Pju centra pokazalo je da bi dve trećine glasača mlađih od 30 godina rado zamenilo obojicu kandidata nekim drugim, kada bi to bilo moguće. Ko su onda mladi koji podržavaju Bajdena i Trampa? “Abortus je za mene važno pitanje, pravo na abortus, da možemo da biramo”, kaže Frančeska Panijelo iz Nju Hempšira, koja će glastati za Bajdena. Pravo na abortus i rekreaciona marihuana biće pitanja o kojima će se u novembru izjasniti glasači na Floridi. I to će navesti mlade da glasaju za ono što zagovaraju demokrate, kaže Džejden D’Onofrio. “Mladi glasači imaju priliku da preoblikuju političku sliku na Floridi. Videli smo da su pravo na izbor i pitanje rekreacione marihuana od ključne važnosti za mlade glasače, posebno pravo na izbor”. Neki mladi ljudi protive se Bajdenovoj podršci Izraelu u ratu u Gazi. Ali, Elijana Stajn iz Masačusetsa će baš zato glasati za njega. “Trenutno je za mene jedna od najvažnijih stvari kontinuirana podrška Izraelu, posebno u aktuelnom konfliktu. I zato cenim sve što predsednik Bajden radi kako bi podržao Izrael u ovom ratu”. Među mladima koji podržavaju Trampa su Brijana Bonila i Džonatan Bojer iz Viskonsina. “Pokušavala sam da razgovaram sa ljudima koji ne vole Trampa, a oni mi kažu: ‘Možeš da ideš, ne želimo da razgovaramo sa tobom’. Tako da mislim da je to glavni problem, ljudi ne žele da vas saslušaju, nego kažu - ako si za Trampa, ti si loša osoba i osećam da, ako kažete nešto otvoreno, ljudi vas odbace, ne možete ništa da kažete ili neće da pričaju sa vama", kaže Brijana. “Nema nikakve otvorene diskusije”, dodaje Džonatan. Mlade pristalice Trampa su navikle da vršnjaci preispituju njihove političke izbore, kaže Isaija Tarner iz Viskonsina. “Ako odem u kafić sa kačketom na kojem piše “Tramp 2024”, ljudi me čudno gledaju, ali mene to ne dotiče”. Tarner kaže da mu se dopada Trampov stav o korupciji. “Mislim da se mnogo skandaloznih stvari dešava po celom svetu. I mislim da je Tramp jedini koji zaista ima petlju, da se tako izrazim, da prozove te ljude, i da ih se ne plaši. I nekako osećam da će on da uradi ono što je najbolje za ovu zemlju”. Anketa Rojtersa i Ipsosa iz marta pokazala je da Amerikaci između 18 i 29 godina favorizuju Bajdena u odnosu na Trampa za tri odsto. To je mnogo manja razlika od one pre četiri godine – kada je Bajden dobio 24 odsto više glasova mladih.

Većina mladih koji će glasati na predsedničkim izborima u SAD kaže da bi više voleli da vide nekog drugog umesto Donalda Trampa i Džoa Bajdena. Jedan od razloga za to su i njihove godine. Ali, kome će mladi dati podršku od njih dvojice?