Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da ne očekuje da će predstavnik Bosne i Hercegovine na zasedanju Generalne skupštine UN, 9. septembra, glasati protiv Rezolucije o Kosovu koju je podnela Srbija, ocenjujući da bi u suprotnom to poremetilo unutrašnje odnose u BiH.

"Naravno, mi nećemo propustiti priliku da ukoliko se desi zloupotreba tog prava na Generalnoj Skupštini UN, da veoma rigorozno zatražimo razračunavanje po tom pitanju", izjavio je Dodik, prenosi agencija Tanjug.

"Šta se može desiti na generalnoj Skupštini UN, videćemo zavisno od toga kako će se koncipirati dnevni red", rekao je Dodik, komentarišući mogući ishod oko rasprave o Rezolucije o Kosovu u UN.

Dodik je podsetio da su članovi Predsedništva BiH Haris Silajdžić i Željko Komšić odbili predlog člana iz RS Nebojše Radmanovića, da se podrži Rezolucija Srbije o Kosovu, jer BiH nije formalno priznala Kosovo i to zbog jasnog stava Vlade RS, koja je bila protiv toga.

"To nije ništa nije neobično u BiH, mi smo svakodnevno izlozeni takvim stavovima", rekao je Dodik, ukazujući da političari iz Sarajeva primenjuju različite aršine na gotovo identičnim situacijama.

Kada se pomene konačno rešenje statusa RS, onda dolaze osude i protivljenje iz Sarajeva, "a kada treba da pokažu svoju principijelnost na pitanju Kosova i Srbije onda to izostane", rekao je premijer RS i dodao da BiH trenutno pokazuje "da nije jedinstvena zemlja, da nju održavaju stranci i shodno njihovim interesima koncipiraju se njeni zvanični stavovi".

Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, dosad se smatrao gavnim organizatorom ubistva vlasnika nedeljnika "Nacional" Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franjića, ali hrvatska policija sada iznosi sumnje da je Slobodan Đurović bio stvarni šef mafijaške grupe, piše nedeljnik Nacional.

Đurović, zvani "Kardinal" i "General", u najmanju je ruku ravnopravan, a možda čak i nadređen Jociću, u zločinačkoj organizaciji koja je izvela atentat na Ivu Pukanića i Niku Franjića, piše list, dodajući da to otkrivaju nove informacije i indicije kojima raspolažu nadležne hrvatske i srpske institucije.

Sve do skoro mislilo se da je Đurović bio samo desna ruka Jocića i da mu je Jocić u zločinačkoj hijerarhiji pretpostavljeni, piše Nacional.

Za razliku od Jocića, Đurović sve do hapšenja u svom dosijeu jedva da je imao i saobraćajni prekršaj. O njihovom odnosu znalo se jako malo, tek da su venčani kumovi.

Član Đurovićeve familije je svojevremeno pokušao da objasni da ni to kumstvo više nema značenje ni približno nekadašnjem i da su se njih dvojica u međuvremenu udaljili i nisu toliko bliski kako se tvrdi, piše Nacional.

"Blagoslov" Đurovića

List tvrdi da je Đurović, bez čijeg se "blagoslova" nije išlo ni u jednu akciju, lagao o poreklu 780.000 evra koji su mu legli na račun 2. oktobra 2008. godine, tri sedmice pre ubistva Pukanića.

Nacional iznosi pretpostavke da je to bilo pola dogovorene svote koju su trebali da prime atentatori i ističe da do sada nije razjašnjeno ko je uplatio taj novac.

Kad su hrvatski istražitelji pitali Đurovića za poreklo novca, dobijali su neuverljive odgovore o troškovima za povećanje prava građenja na jednoj parcelu u Beogradu, piše list.

Nacional navodi i da su dokumenti holandske policije otkrili da je Đurović 2003. godine hteo da oslobodi Jocića iz zatvora i objavljuje izjavu Tomislava Marjanovića, krunskog svedoka na suđenju Pukanićevim ubicama, da su on i Robert Matanić već tada radili za Đurovića kome su u Holandiju slali naoružanje.

Pukanić i Franjić su ubijeni aktiviranjem eksploziva u dvorištu kompanije NCL, u okviru koje je i Nacional, 23. oktobra 2008. godine u centru Zagreba.

Posle tog atentata uhapšeno je više osoba u Hrvatskoj i Srbiji protiv kojih je pokrenut sudski postupak.

Bosna i Hercegovina i Albanija ispunile su sve tehničke uslove za ukidanje viza za zemlje EU, što je potvrdila i Evropska komisija u najnovijem izveštaju, tako da bi bezvizni režim mogao da bude odobren do kraja godine, izjavila je izvestilac Evropskog parlamenta za bezvizni režim Tanja Fajon.

Ona je radiju Slobodna Evropa rekla da se nada da će Evropski parlament o tome glasati krajem septembra ili najkasnije početkom oktobra.

Fajonova je navela da je moguće da unutar Unije postoje politička dvoumljena oko toga.

Izvestilac EU za bezvizni režim nije mogla da naznači tačan datum ukidanja viza za BiH i Albaniju, ali je rekla da bi se to moglo realno očekivati za kraj godine. Ona sama je predložila da to bude pre Božića.

Fajonova je istakla da je vizna liberalizacija tehnički proces i da nema političkih razloga da se odugovlači ukoliko su svi uslovi za ulazak u bezvizni režim ispunjeni, što je priznala i Evropska komisija.

Uostalom, zaključila je Fajonova, ukoliko bi u igru ušla politička pitanja, Unija bi mogla da izgubi kredibilitet.

I Halid Genjac, predsedavajući Zajedničke komisije za evropske integracije, takođe je najavio da bi građani BiH mogli do kraja godine da budu oslobođeni viza za zemlje EU.

Genjac je to najavio u Sarajevu tokom razgovora sa šeficom Odeljenja za BiH pri Generalnoj direkciji Evropske komisije za proširenje, Paolom Pampaloni.

On je rekao da će će se u Evropskom savetu 15. septembra održati sastanak Komisije za vize i Komiteta za zapadni Balkan na kome bi trebalo da bude usvojena konačna pozitivna preporuka o liberalizaciji viznog režima za BiH.

Predsednica vlade Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je da nema potrebe za dolaskom Međunarodnog monetarnog fonda i da se u hrvatskoj vladi o tome nije razmišljalo.

Nema potrebe da dolazi MMF i niko u Vladi o tome nikada nije razmišljao niti govorio, kazala je Kosorova.

Na novinarsko pitanje o medijskim napisima i spekulacijama da bi, zbog neodlučnosti u sprovođenju reformi, Hrvatskoj trebao aranžman s MMF-om, premijerka Jadranka Kosor rekla je kako se "loše šuška".

Kosorova je dodala da Vlada, zajedno sa čelnicima lokalne zajednice, "apsolutno može i mora" da sprovede program privrednog oporavka, uz "malo više snage i odlučnosti svih".

"Apsolutno nam ne treba niko drugi do nas samih", rekla je predsednica hrvatske Vlade.

Međunarodni monetarni fond je ranije najavio da je spreman da Hrvatskoj pozajmi tri milijarde dolara, a nakon godinu dana od odobravanja te pozajmice, suma kredita mogla bi se udvostručiti.

MMF je, u želji da ohrabri vlade da se obrate za pomoć toj međunarodnoj finansijskoj instituciji, objavio da će dodatno pojednostaviti uslove kreditiranja manje razvijenih zemalja.

Zagrebački Večernji list preneo je, prošle sedmice, da je među domaćim ekonomskim ekspertima sve više zagovornika "zajma opreza" od MMF-a, iako vlada za sada izbegava bilo kakve razgovore sa Fondom.

Veruje se, međutim, da će guverner Narodne banke Hrvatske Željko Rohatinski "vrlo brzo preporučiti dolazak MMF-a", naveo je taj list.

Manje od godinu dana po dolasku na vlast, Premijer Jorgos Papandreu zamenio je pet ministara u svojoj vladi.

Međutim, kritičari kažu da to liči na igru "muzičkih stolica". Ministar ekonomije Luka Kaceli prelazi na mesto ministra za rad, dok sa tog položaja ministar Andreas Loverdos preuzima Ministarstvo zdravlja.

Ministar policije Mihalis Krisohoidis preuzima Ministarstvo ekonomije, a ministarku za poljoprivredu Katarinu Batseli menja Kostas Skandalidis. Opozicija i dalje nije zadovoljna.

Portparol Nove demokratije Panos Panađotopulois kaže da je bilo potrebno "svega 11 meseci i jedna duga noć, pa da premijer shvati da mu je vlada neuspešna".

Ipak, ključna ministarstva finansija, spoljnih poslova i odbrane ostaju nepromenjena.

Posmatrači ocenjuju da time Papandreu signalizira da neće menjati fiskalni kurs.

Proteklih meseci, Grci su sve nezadovoljniji bolnim ekonomskim reformama sprovedenim u pokušaju da se smanji ogroman spoljni dug zemlje, koje uključuju smanjenje prihoda u javnom sektoru i penzijama, i povećanje poreza.

Zbog sumnje da pojedini putnici imaju oružje, avion "Montenegro erlajnza" na liniji iz Podgorice za Frankfurt, vratio se nakon poletanja na podgorički aerodrom. Međutim, posle provere utvrđeno je da se radi o lažnoj uzbuni, pa je avion nastavio let.

Kako je saopštila Uprava policije, jedna od putnica je, nakon poletanja, tvrdila da nekoliko putnika ima oružje kojima bi mogli da ugroze bezbednost leta, pa je avion vraćen na polazište.

Policija je iz aviona izvela i u službene prostorije privela tri lica - jednog crnogorskog i dvojicu makedonskih državljanina, na koja je putnica ukazala da poseduju oružje.

Budući da oružje kod pomenutih lica nije pronađeno, avion je nastavio put sa izvesnim zakašnjenjem.

Referendum na kome su se stanovnici Moldavije u nedelju izjašnjavali o tome da li će predsednika države birati na direktnim izborima, nije uspeo zbog slabog odziva.

Centralna izborna komisija saopštila je da je izlaznost birača bila 30,98 odsto, dok je za uspeh referenduma bilo potrebno 33,33 procenta. prenela je agencija Itar-Tas.

Moldavija već 18 meseci nema predsednika, jer vladajuća koalicija četiri partije, Savez za evropske integracije, ne može da prikupi dovoljno glasova da bi postavila šefa države.

To, saopštava koalicija, koči reforme, koje su toj bivšoj sovjetskoj republici i jednoj od najsiromašnijih evropskih država, preko potrebne.

Opoziciona Komunistička partija Moldavije zatražila je posle neuspelog referenduma neodložno raspuštanje parlamenta.

"Sadašnji parlament treba odmah raspustiti i saopštiti datum narednih izbora", rekao je bivši predsednik Moldavije i lider komunista Vladimir Voronjin. Voronjin je, istovremeno, optužio vladajući Savez za evropske integracije za uzurpaciju vlasti.

Ruska agencija Itar-tas podseća da i vršilac dužnosti predsednika Mihaj Gimpu i premijer Moldavije Vlad Filat smatraju da je potrebno raspustiti parlament i održati vanredne izbore, nakon što Centralna izborna komisija zvanično potvrdi da referendum nije uspeo.

Filat je dodao da u naredna dva dana treba da se sretnu lideri Saveza i odluče šta dalje.

Po zakonu, naredne dve godine ne može biti ponovo održan referendum o načinu izbora predsednika.

Parlament Moldavije ne može da izabere šefa države od proleća prošle godine, jer je potrebno da dobije glasove tri petine od ukupnog broja poslaničkih glasova - 61 od 101.

Pritom, vladajući Savez za evropsku integraciju ima u skupštini 53 glasa a komunisti - koji su pozivali birače da bojkotuju referendum, 44 poslanička mandata.

Vladajuća koalicija je planirala da direktni izbori za predsednika i parlament, ukoliko bi referendum uspeo, budu održani 14. novembra.

U Mađarskoj je odnedavno izmenjen zakon o državljanstvu, pa će Mađari koji žive van državnih granica, od prvog januara lakše dolaziti do mađarskog pasoša.

Tako će i Mađari u Srbiji na neki način prečicom u Evropsku uniju, mada kažu da za njih taj pasoš ima više emotivni nego praktični značaj. Slovačka, jedina od susednih država, žestoko zamera vladi u Budimpešti da time širi mađarski nacionalizam i ugrožava joj bezbednost.

U mađarskim konzulatima u Beogradu i Subotici još uvek nemaju detaljna uputstva o proceduri. Iako mađarski pasoš donosi i status državljana Evropske unije i određene povlastice, ukidanje viza državljanima Srbije, međutim, umanjilo je njegov praktični značaj.

Tamaš Korhec, predsednik Nacionalnog saveta mađarske manjine kaže da je ovo rešenje neka vrsta psihološke satisfakcije za mađarski živalj u Vojvodini.

Slovačka, gde pola miliona Mađara čini desetinu stanovništva, optužuje Mađarsku za nacionalizam i nameru da poništi Trijanonski sporazum kojim su joj pre 90 godina određene granice.

Bratislava se žalila međunarodnim organizacijama i ima političara koji upozoravaju da bi slovački Mađari mogli da primene kosovski scenario. Srbija i druge susedne države nemaju zamerke.

Petar Antić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Srbije kaže da je usvajanje Zakona unutrašnja stvar Mađarske, i da "Srbija time nikako nije ugrožena".

Evropska unija ne meša se u sukob dve članice, jer je državljanstvo predmet nacionalnog zakonodavstva.

"Svaka država članica slobodna je da definiše uslove za dobijanje njenog državljanstva i Evropska komisija nema nadležnost da interveniše", kaže Metju Njumen, portparol evropskog komesara za pravosuđe.

U Briselu ne komentarišu to što će pasoš članice Evropske unije dobiti i državljani iz zemalja koje nisu među dvadesetsedmorkom, poput Srbije i Ukrajine. U Budimpešti kažu da je preteran strah od masovne selidbe.

"Oko osamdeset odsto etničkih Mađara izvan naših granica žive u Slovačkoj i Rumuniji koje su već članice Evropske unije. Samo mali deo, oko 350 - 400 000 živi u Srbiji i Ukrajini koje nisu članice, dakle, nema govora o masovnom dobijanju državljanstva Evropske unije", rekao je Tamaš Vecel, iz Ministarstva za pravosuđe Mađarske.

Sličan zakon o dvojnom državljanstvu, međutim, ima i Rumunija za sunarodnike u Moldaviji, kao i Bugarska za one koji mogu da dokažu bugarsko poreklo. Procenjuje se zato da bi Evropska unija na mala vrata mogla da dobije oko pet miliona novih državljana.

Hrvatska vlada povukla je predlog izmena Zakona o radu iz saborske procedure, izvestili su  hrvatski mediji.

Kako su zbog tog predloga sindikati pokrenuli inicijativu za raspisivanje referenduma, sakupivši više od 815.000 glasova - skoro dva puta više od zakonski potrebnih 450.000 ili 10 odsto glasova birača, referenduma najverovatnije neće biti, navode mediji.

Predsednik Odbora za ustav, poslovnik i politički sistem i potpredsednik Sabora Vladimir Šeks ocenio je u izjavi za Vjesnik da više nema osnova za raspisivanje referenduma, a da će, ako odbor na čijem je čelu na sednici u ponedeljak to prihvati, takva odluka biti predložena Saboru.

Nakon što je predlog izmena zakona povučen, odbor će Saboru morati da predloži da raspiše referendum ili da utvrdi da za to nema razloga.

Sabor na raspolaganju ima i treću mogućnost, a to je da od Ustavnog suda zatraži ocenu da li je sadržaj referendumskog pitanja u skladu s ustavom i da li su se stekle pretpostavke za raspisivanje referenduma. Svoju ocenu Ustavni sud bi morao da da u roku od 30 dana.

Šeks najavljuje da će Sabor o odluci odbora raspravljati na redovnoj sednici, koja se očekuje 22. septembra, pa zbog toga neće biti sazivanja vanredne sednice.

Iako su sindikati navodili da su skupili 815.000 potpisa, nakon provere, koja je koštala milion kuna (oko 137.000 evra), vlada je tvrdila da je većina tih potpisa neispravna iz raznih formalnih razloga.

Opozicione stranke su takvo obrazloženje ocenile kao neprihvatljivo i osudile postupak Vlade i Ministarstva uprave, koji su deo potpisa stavili na svoje Internet strane, kako bi ilustrovali nepravilnosti u njima, ali su ih nakon medijske buke skinuli.

Sindikati su najavili da će, ako se referendum odbije, protestovati i skupljati potpise za vanredne izbore. Izmenama zakona u radu radnici i sindikati bi bili stavljeni u nepovoljniji položaj, pre svega u vezi sa kolektivnim ugovorima.

Dvadeset pripadnika Ministarstva za civilnu odbranu i vanredne situacije Rusije, koji su učestvovali u gašenju velikih pošara koji su zahvatili Rusiju, doći će u Crnu Goru na rehabilitaciju, saopšteno je iz crnogorskog Ministarstva inostranih poslova.

Ruski ambasador u Podgorici Jakov Gerasimov je na sastanku sa ministrom inostranih poslova Crne Gore Milanom Roćenom, preneo zahvalnost ruske vlade zbog takvog gesta Podgorice.

Pripadnici ruskog Ministarstva koji dolaze u Crnu Goru, u julu ove godine su gasili velike požare u Rusiji.

Ministar Roćen i ambasador Gerasimov izrazili su, takođe, zadovoljstvo intenzitetom saradnje i razvojem prijateljskih odnosa dve zemlje. Posebno je bilo reči o unapređenju ekonomske saradnje.

Izraženo je očekivanje da će se u neposrednom periodu zaokružiti aktivnosti na primeni Sporazuma o regulisanju obaveza bivšeg SSSR-a po obračunima vezanim za robni promet između bivšeg SSSR-a i bivše SFRJ.