Američka nevladina organizacija "Hjuman Rajts Voč" dobiće donaciju od sto miliona dolara od američkog miljardera Džordža Soroša. Reč je o najvećoj donaciji koju je Soroš ikada poklonio nekoj grupi za ljudska prava, a biće isplaćena u narednoj deceniji.

Iako je aktivna u čak 90 zemalja, 70 odsto prihoda organizacije "Hjuman Rajts Voč", obezbeđuju američki donatori.

Soroš smatra da će joj stotinu miliona dolara omogućiti da ubuduće polovinu prihoda ubira iz inostranstva, posebno sve razvijenijih ekonomija poput Indije i Brazila.

Cilj je da "Hjuman Rajts Voč" u narednih pet godina udvostruči svoj godišnji budžet - sa 48 miliona na 80 miliona dolara.

Organizacija treba da se širi kako bi njene aktivnosti poprimile znatne međunarodne razmere.

Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša, različitim grupacijama za ljudska prava svake godine donira oko stotinu miliona dolara.

Soroš, međutim, tvrdi da je u vreme Bušove administracije imao dosta problema, zbog promene odnosa sveta prema Americi.

Sjedinjene Američke Države, kao glavni promoter ljudskih prava, za vreme Buša su izgubile moralni autoritet.

Filantrop koji na Forbsovoj listi najbogatijih zauzima 35-to mesto, poseduje bogatstvo od 14 milijardi dolara.

Polovinu svog imetka odlučio je da pokloni za života, a ostatak posle smrti.

Novozelandski grad Krajstčerč i noćas je pogodio jak zemljotres, magnitude 5,1 po Rihteru, za sada poslednji u nizu potresa u poslednjih pet dana.

Poslednji potres, sa epicentrom na dubini od samo 6,4 kilometra i na udaljenosti od 10 kilometara od centra grada, bila je jedna od jačih seizmičkih aktivnosti posle snažnog subotnjeg zemljotresa, jačine 7,1 stepena Rihterove skale, koji je izazvao najveće štete u poslednjih 80 godina, prenela je agencija Rojters.

Vanredno stanje u oblasti je produženo za još jednu sedmicu, a nastavljena je i evakuacija stanovništva iz oštećenih zgrada.

Desetak naknadnih potresa, od koji su dva bili jačine 5,4 stepena Rihterove skale, i juče su pogodili taj drugi po veličini novozelandski grad, a od subote ih je ukupno bilo više od 140.

Gradonačelnik Krajstčerča Bob Parker je izjavio da je podrhtavanje tla dodatno oštetilo zgrade na kojima je već pričinjena šteta posle subotnjeg zemljotresa.

Agencije su prenele i reči novozelandskog premijera Džona Keja koji navodi da je od 160.000 kuća, oko 100.000 uništeno i da mnoge neće moći da budu popravljene.

Zemljotres tokom vikenda bio je među 10 najjačih koji su zabeleženi na Novom Zelandu, koji se nalazi između pacifičke i indo-australijske tektonske ploče.

U državi se godišnje zabeleži više od 14.000 zemljotresa, od kojih oko 20 dostigne jačinu od oko pet stepeni Rihtera.

Španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero odbacio je primirje koje je proglasila baskijska separatistička organizacija Eta.

"Sada saopštenja nemaju više nikakvu vrednost. Jedinu vrednost imaju odluke, a jedina odluka koja valja jeste - za svagda treba odustati od oružja", rekao je Sapatero na konferenciji za novinare.

Španski premijer je rekao da sve demokratske snage dele njegov stav. Eta je u nedelju saopštila da je pre nekoliko meseci odlučila da ne "vodi ofanzivne oružane akcije", ali ne navodeći da li je to privremeno ili konačno primirje.

Španski ministar unutrašnjih poslova Alfredo Peres Rubalkaba rekao je da je najava o prekidu vatre nedovoljna, rekao je i zatražio od te grupe da "potpuno i definitivno odustane od nasilja".

"Ministarstvo unutrašnjih poslova zadržaće istu antiterorističku politiku" u borbi protiv naoružane baskijske grupe, rekao je ministar.

Španska mediji su takođe veoma kritični prema najavi Ete, ocenjujući da je prekid vatre samo taktika kako bi se njeno političko krilo, Batasuna, vratilo u politički život.

Batasuni su, od 2003, zabranjene političke aktivnosti, pa ona na sve načine pokušava da se vrati na političku scenu, kako bi učestvovala na lokalnim izborima u Baskiji, 2011. godine.

Eta se bori za nezavisnost Baskije već više od 40 godina. Dva puta je proglašavala primirje koje je prekršeno. Više od 800 osoba je poginulo u napadima te organizacije.

U sukobima između vlasti Somalije i pripadnika pobunjeničke grupe Al Šabab, koji već dve nedelje ne jenjavaju u prestonici Mogadišu, poginulo je najmanje 230 ljudi, a 400 je povređeno, saopštile su Ujedinjene nacije.

Portparol UNHCR-a Melisa Fleming je izjavila da građani ne mogu da napuste prestonicu Somalije i potraže utočište u susednim zemljama zbog okršaja koji se odvijaju na ulicama grada.

Za protekle dve nedelje oko 23.000 ljudi je napustilo Mogadišu. Mnoge izbeglice su odlazile peške, dok su neki davali poslednje pare za mesto u autobusu koji bi ih odvezao van grada.

Prema tvrdnjama izbeglica koje su uspele da stignu u Etiopiju, Keniju i Puntlend, deo Somalije koji ima autonomiju, ulice Mogadišua su puste jer se ljudi plaše da napuste svoje domove.

"Jedna žena koja je uspela da izbegne rekla je da na ulicama jedino mogu da se vide tela ljudi", rekla je Flemingova na konferenciji za štampu u Ženevi.

Flemingova je istakla da su ljudi zarobljeni u ratnoj zoni, jer je bežanje postalo opasno i teško ostvarljivo.

Prema saopštenjima UNHCR-a, humanitarna pomoć sve ređe stiže u Mogadišu, gde se najmanje 300.000 ljudi bori za opstanak.

Pripadnici Al Šababa, bliskog Al Kaidi, kontrolišu veći deo Mogadišua kao i južne i centralne delove Somalije, u kojoj vlada anarhija od pada diktature Siada Barea.

Al Šabab je ranije najavio da će pojačati borbu protiv vlade koju podržava vojska Afričke unije.

Francuski sindikati počeli su danas generalni štrajk, zbog planova predsednika Nikole Sarkozija da se granica za odlazak u penziju podigne sa 60 na 62 godine.

Štrajk se poklopio sa početkom debate u parlamentu o planovima reforme penzijskog sistema koji je u gubicima i koji bi čak mogao da, kako se procenjuje, propadne 2018. godine.

Francuska vlada tvrdi da je reforma ključna, jer ljudi danas sve duže žive i traži od građana da pokažu hrabrost, dok oni nastoje da smanje ogroman dug zemlje.

Sindikati tvrde da vlada napada jednu od najvrednijih francuskih socijalnih dostignuća.

Francuzi će, i ako u penziju budu išli sa 62, opet biti među najmlađim penzionerima u Evropi. Na primer, u Nemačkoj je starosna granica za penzionisanje podignuta na 67 sa 65 godina. 

Sindikati se nadaju da će na ulice izvesti dva miliona demonstranata. U štrajk, krajem juna, uspeli su da izvedu 800.000 ljudi.

U međuvremenu, ministar rada Erik Vert kaže da će vlada nastaviti da "gura" reformu, bez obzira na proteste.

London u blokadi

Milioni stanovnika Londona jutros su se dovijali na razne načine da stignu do posla zbog štrajka radnika podzemne železnice.

U 24-časovom štrajku su hiljade radnika na održavanju, vozača i osoblja stanica podzemne železnice, zbog najavljenog smanjenja broja zaposlenih koje će, prema njihovoj oceni, negativno delovati na kvalitet usluga i bezbednost.

Dnevno više od 3,5 miliona ljudi u Londonu koristi podzemnu železnicu, a Služba za saobraćaj Londona saopštila je da delimično radi šest od 11 linija podzemne železnice.

Sindikat radnika železnice, pomorsko-rečnog i drumskog saobraćaja objavio je, pak, da je podrška štrajku snažna i da se odvijaju samo osnovne delatnosti.

U međuvremenu, autobusi su prepuni, pa se očekuje da se hiljade ljudi odluči za prevoz Temzom. Štrajk će biti završen večeras.

Nekoliko zemljotresa, od kojih dva jačine 5,4 stepena Rihterove skale, ponovo su pogodili drugi po veličini novozelandski grad Krajstčerč, javio je jutros britanski Bi-Bi-Si.

Tokom noći, registrovano je desetak potresa, potvrdio je gradonačelnik Krajstčerča Bob Parker i dodao da su potresi dodatno oštetili zgrade na kojima je već pričinjena šteta posle zemljotresa u subotu, jačine 7,4 stepena Rihterove skale.

Oštećeno je više od dve trećine grada, oko 160.000 kuća, mada materijalna šteta nije velika, naveo je Bi-Bi-Si.

Istovremeno, agencije prenose reči novozelandskog premijera Džona Keja koji navodi da je od 160.000 kuća, oko 100.000 uništeno i da mnoge neće moći da budu popravljene.

Oko 300 ljudi nalazi se u javnim prihvatilištima i stanovništvu je preporučeno da prokuvava vodu za piće, a snabdevanje vodom i strujom, od vikenda je normalizovano za većinu domaćinstava.

Vlasti Novog Zelanda produžile su vanredno stanje do srede posle naknadnih potresa u Krajstčerču, pošto je tokom vikenda Novi Zeland pogodio zemljotres koji je izazvao najveće štete u poslednjih 80 godina.

Šef civilne zaštite Džon Mičel upozorio je stanovnike ostrva da se pripreme na najgore, jer, prema predviđanjima geologa, može da usledi i snažnije podrhtavanje tla.

Zemljotres tokom vikenda bio je među 10 najjačih zabeleženih na Novom Zelandu, koji se nalazi između pacifičke i indo-australijske tektonske ploče.

U državi se godišnje zabeleži više od 14.000 zemljotresa, od kojih oko 20 dostigne jačinu oko pet stepeni Rihterove skale.

Nekoliko zemljotresa, od kojih dva jačine 5,4 stepena Rihterove skale, ponovo su pogodili drugi po veličini novozelandski grad Krajstčerč, javio je jutros britanski Bi-Bi-Si.

Tokom noći, registrovano je desetak potresa, potvrdio je gradonačelnik Krajstčerča Bob Parker i dodao da su potresi dodatno oštetili zgrade na kojima je već pričinjena šteta posle zemljotresa u subotu, jačine 7,4 stepena Rihterove skale.

Oštećeno je više od dve trećine grada, oko 160.000 kuća, mada materijalna šteta nije velika, naveo je Bi-Bi-Si.

Istovremeno, agencije prenose reči novozelandskog premijera Džona Keja koji navodi da je od 160.000 kuća, oko 100.000 uništeno i da mnoge neće moći da budu popravljene.

Oko 300 ljudi nalazi se u javnim prihvatilištima i stanovništvu je preporučeno da prokuvava vodu za piće, a snabdevanje vodom i strujom, od vikenda je normalizovano za većinu domaćinstava.

Vlasti Novog Zelanda produžile su vanredno stanje do srede posle naknadnih potresa u Krajstčerču, pošto je tokom vikenda Novi Zeland pogodio zemljotres koji je izazvao najveće štete u poslednjih 80 godina.

Šef civilne zaštite Džon Mičel upozorio je stanovnike ostrva da se pripreme na najgore, jer, prema predviđanjima geologa, može da usledi i snažnije podrhtavanje tla.

Zemljotres tokom vikenda bio je među 10 najjačih zabeleženih na Novom Zelandu, koji se nalazi između pacifičke i indo-australijske tektonske ploče.

U državi se godišnje zabeleži više od 14.000 zemljotresa, od kojih oko 20 dostigne jačinu oko pet stepeni Rihterove skale.

Laburistička partija australijske premijerke Džulije Gilard formiraće manjinsku vladu pošto je dobila podršku još dva nezavisna poslanika, javile su jutros agencije.

Nakon odluke poslanika Tonija Vindzora i Roba Oukšota da podrže Gilardovu, laburisti imaju 76 mesta u Predstavničkom domu Parlamenta, od ukupno 150, dok konzervativna koalicija koju predvodi Liberalna partija ima 74 mesta.

Izbori su održani 21. avgusta, dva meseca pošto je Džulija Gilard došla na mesto šefa vlade umesto dotadašnjeg vođe laburista Kevina Rada.

Prvi put u 70 godina nijedna velika partija nije dobila potrebnu većinu na izborima, tako da su morale da računaju na podršku nezavisnih poslanika.

U centru San Franciska, 54-godišnji planinar Den Gudvin popeo se na vrh solitera "Milenijum".

To je učinio bez odobrenja gradskih vlasti, zbog čega je policija nakratko zaustavila saobraćaj ispod solitera.

Popevši se na 59. sprat, Gudvin je razvio američku zastavu, a onda je priveden.

Policija San Franciska kaže da je zabrinuta, jer se često dešava da takva avantura inspiriše i druge da se penju po gradskim soliterima, a uspeh nije baš uvek zagarantovan.

Vulkana Sinabung u Indoneziji  proradio je posle 400 godina i izbacio  pepeo 5.000 metara u atmosferu. Aktivnost vulkana izaziva potrese koji se osećaju u krugu od osam kilometara, javio je AP.

Naučnici strahuju da bi ova aktivnost vulkana na severu Indonezije mogla da najavi snažnu erupciju do koje bi došlo kroz nekoliko nedelja ili meseci, a moguće je da se vulkan smiri i ostane u mirovanju nekoliko sledećih vekova, naveo je AP.

Zbog buđenja vulkana Sinabung prošle sedmice je sa njegovih plodnih obronaka evakuisano više od 30.000 ljudi. Mnogi su se, uprkos upozorenjima vlasti da je situacija još opasna, vratili na svoja imanja da provere šta se desilo sa njihovim kućama i usevima.

Prvi put se vulkan na severu ostrva Sumatra oglasio 29. avgusta, od kada oko 24.500 meštana sa obronaka te planine žive u izbegličkim kampovima, mada do sada nije bilo žrtava, prenela je agencija Rojters.

Rojtersov fotograf sa lica mesta, rekao je da se zemlja tresla oko tri minuta u toku erupcije, a da se aktivnost vulkana osećala u krugu od oko osam kilometara.

Jaka kiša, pomešana s pepelom, formirala je mutne padavine, koje su prekrila okolne zgrade i drveće, u debljini jednog centimetra.

U Indoneziji ima 129 aktivnih vulkana. Ta zemlja se nalazi na takozvanom pacifičkom vatrenom pojasu u kome je se beleži intenzivna seizmička aktivnost.