Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u ponedeljak da će se ove nedelje sastati s Donaldom Trampom (Trump) u Beloj kući, nakon što je američki predsednik nagovestio da bi mogao da dozvoli da Kijev dobije rakete Tomahavk (Tomahawk) dugog dometa ako Rusija ne okonča rat protiv Ukrajine. Obraćajući se novinarima u Kijevu, Zelenski je rekao da će se u petak sastati s Trampom u Vašingtonu, gde će razgovarati o protivvazdušnoj odbrani i "dugometnim kapacitetima" Ukrajine. Odgovarajući na pitanje o raketama Tomahavk, temi koja je pokrenuta tokom dva njihova telefonska razgovora tokom vikenda, Zelenski je rekao da je prerano da deli detalje, dodajući da je to pitanje o kome treba razgovarati lično. "Podelio sam našu viziju s predsednikom Trampom, ali neke stvari nisu za telefonske razgovore, pa ćemo se sastati", dodao je on. Bela kuća još nije potvrdila da li će se sastanak održati. Tramp je, međutim, potvrdio da je u nedelju govorio o raketama u drugom razgovoru za dva dana sa Zelenskim. "(Ukrajina) bi želela da ima Tomahavke. To je korak dalje", rekao je novinarima u predsedničkom avionu na putu na Bliski istok gde je učestvovao na mirovnoj konferenciji o Pojasu Gaze. "Da, možda ću reći (ruskom predsedniku Vladimiru Putinu) ako se rat ne reši, mogli bismo to vrlo lako da uradimo", rekao je Tramp. "Možda nećemo, ali možemo to da uradimo... Da li žele da Tomahavci idu u njihovom smeru? Ne mislim tako", dodao je američki predsednik. Rakete Tomahavk imaju domet od 2.500 kilometara i mogu da pogode duboko u Rusiji, uključujući i glavni grad Moskvu. Vašington ne bi prodavao rakete direktno Kijevu, već bi ih umesto toga ponudio državama NATO-a, koje bi mogle da ih plate i pošalju Ukrajini, u okviru ranije najavljenog programa. Putin je ranije upozorio da bi takve isporuke predstavljale "potpuno novu fazu eskalacije" između Vašingtona i Moskve. Ipak, on je rekao da te rakete ne bi predstavljale veliku pretnju njegovoj zemlji. "Mogu li nam Tomahavci nauditi? Mogu. Ali mi ćemo ih oboriti i poboljšati naš sistem protivvazdušne odbrane", rekao je Putin. Zelenski je rekao da "signali" iz Moskve ukazuju na strah među ruskim liderstvom i da bi Tomahavci mogli ojačati poziciju Kijeva u mirovnim pregovorima. Tramp je prošle nedelje rekao da čeka da čuje šta će Ukrajina uraditi s takvim raketama dugog dometa pre nego što donese odluku. Ukrajinski predsednik je rekao da će njegove snage gađati samo vojne objekte ako budu snabdevene Tomahavcima, a ne civilne objekte unutar Rusije. "Nikada nismo napali njihove civile. To je velika razlika između Ukrajine i Rusije", rekao je Zelenski za Foks njuz (Fox News). Uz izveštaj Reutersa

Učenici Pete beogradske gimnazije proglasili su 13. oktobra "fizičku blokadu", zahtevajući smenu vršiteljke dužnosti direktorke Danke Nešović i raspisivanje konkursa za čelnog čoveka te ustanove. Prethodno se na protestu ispred zgrade Pete beogradske okupilo više stotina građana i učenika. "Od ovog trenutka Peta beogradska gimnazija ulazi u fizičku blokadu, dok se ne ispune svi zahtevi", poručio je okupljenima na skupu jedan od učenika. Za vreme blokade, kako tvrde đaci, neće biti nastave, a protiv direktorke škole deo roditelja je podneo krivičnu prijavu jer Savet roditelja nije formiran u zakonskom roku. Učenički parlament Treće beogradske gimnazije saopštio je nekoliko sati nakon što je počela blokada da je "po hitnom postupku" preduzeo sve neophodne mere za pružanje "logističke podrške" kolegama u Petoj beogradskoj gimnaziji. "Pozivamo sve predstavnike okupacione uprave Pete beogradske gimnazije, na čelu sa v. d. direktorkom Dankom Nešović, da bez odlaganja ispune sve zahteve naših kolega i podnesu momentalne neopozive ostavke", saopštio je 13. oktobra Učenički parlament Treće beogradske gimnazije. Zbor roditelja Pete beogradske gimnazije naveo je početkom septembra da odlukom v.d. direktorke te škole Danke Nešović za 19 nastavnika nije produžen ugovor na određeno radno vreme, kao i da su četiri nastavnika suspendovana. Zbor roditelja Pete saopštio je i da je promenjeno 13 razrednih starešina, od 32, skoro polovina svih razrednih starešina. Ministarstvo prosvete imenovalo je Danku Nešović za vršištelju dužnosti direktorke Pete beogradske gimnazije 24. februara, zbog čega su više puta protestovali đaci te škole i njihovi roditelji. Prosvetni radnici u obustavi podržali su protekle školske godine studentske blokade i proteste sa kojih se traži odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih izbora.

Predsjednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen (von der Leyen) na početku posjete Crnoj Gori sastala se u ponedjeljak na Lovćenu sa predsjednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem. "Teme razgovarala bile su reforme koje Crnu Goru približavaju članstvu u Evropskoj uniji (EU), jačanje institucija, vladavina prava, borba protiv korupcije, razvoj stabilne ekonomije i zaštita ljudskih prava", navodi se u saopštenju iz Milatovićevog kabineta. On je podsjetio da je na Samitu Evropske političke zajednice u Kopenhagenu pokrenuo inicijativu za izradu Ugovora o pristupanju Crne Gore EU, kao dokaz spremnosti da se završi započeti posao. Milatović je izrazio i zadovoljstvo što će Crna Gora 2026. biti domaćin Samita EU – Zapadni Balkan, upravo u godini kada obilježava 20 godina obnove nezavisnosti. Predsjednica Evropske komisije je u Crnu Goru doputovala iz Albanije, gdje je počela posjetu zemljama Zapadnog Balkana. Ona će se u utorak sastati sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem, na Luštici, u Tivtu, gdje će, kako je najavljeno, otvoriti investicionu konferenciju. Fon der Lajen je ovo druga posjeta Crnoj Gori za manje od godinu dana, do koje dolazi uoči predstavljanja godišnjeg Izvještaja EK o napretku Crne Gore za 2025. godinu. U tom Izvještaju će biti ocijenjeno ispunjavanje kriterijuma za članstvo, sa fokusom na oblast vladavine prava i borbe protiv korupcije, demokratije i usklađivanja s pravnom tekovinom EU. Od prošlogodišnjeg Izvještaja, Crna Gora je zatvorila četiri pregovaračka poglavlja a poslednje u junu, koje se tiče javnih nabavki. Prethodno je u decembru 2024. zatvorila tri: poglavlje 7 - Pravo i intelektualna svojina, 10 - Informatičko društvo i mediji i 20 - Preduzetništvo i industrijska politika. Crna Gora je pregovore o članstvu sa EU počela prije 13 godina i do sada zatvorila sedam pregovaračkih poglavlja od ukupno 33. Prva tri su zatvorena od 2012. do 2017, koja se odnose na: nauku i istraživanje, obrazovanje i vanjske odnose. Iz Brisela je uoči posjete Fon der Lajen, saopšteno i da će jedna od tema biti i Plan rasta za Zapadni Balkan, vrijedan šest milijardi eura za države regiona za period od 2024. do 2027. godine. Od toga je za Crnu Goru predviđeno 383 miliona eura, kroz bespovratna sredstva i povoljne kredite. Ali je isplata ulovljena sprovođenjem Reformske agende, koju je Spajićeva Vlada usvojila, u septembru 2024. Brisel je u avgustu odobrio Crnoj Gori prvu tranšu od 10, 2 miliona eura, nakon što je umjesto 14 zadatih kriterijuma do februara- Vlada ispunila sedam, saopšteno je Radiju Slobodna Evropa u Ministarstvu evropskih poslova. Prethodno je 15. maja ove godine iz predfinansiranja tog Plana Crna Gora dobila 27 miliona. Vlada je više puta izrazila namjeru da do kraja 2026. zatvori sva poglavlja, kako bi Crna Gora bila primljena u članstvo EU 2028.

Studentu Bogdanu Jovičiću zatvorski pritvor je zamenjen kućinim, potvrđeno je u ponedeljak Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz Višeg suda u Novom Sadu. "Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu prema osumnjičenom Bogdanu Jovičiću je ukinut pritvor i određena mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od tri meseca", navodi se u pisanom odgovoru Suda. Bogdan Jovičić je priveden nakon protesta 14. avgusta, nakon što su građani demolirali prostorije Srpske napredne stranke (SNS) u Stražilovskoj ulici u Novom Sadu. Na teret mu se stavlja nasilničko ponašanje na sportskim priredbama i javnim skupovima. On je 11. septembra je započeo štrajk glađu, nakon što mi je pritvor produžen, a 17. septembra prevezen je u Specijalnu zatvorsku bolnicu Centralnog zatvora u Beogradu. Štrajk je prekinuo 23. septembra. Jovičić je priveden 15. avgusta zbog sumnje da je učestvovao u demoliranju prostorija Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu i po drugi put mu je određen pritvor u trajanju do 30 dana. Dok je bio u pritvoru, Jovičiću je preminuo otac, a na sahranu je sproveden vezanih nogu. Snimci sa sahrane objavljeni na društvenim mrežama, gde se vidi student kako vezanih nogu stoji pored kovčega, izazvali su osudu javnosti. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija tvrdi da je Jovičić bio vezan lisicama na sahrani kako ne bi izvršio bekstvo. Njegov slučaj stigao je i do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je odbio predlog za izdavanje privremene mere koju su podneli Jovičićevi bivši zastupnici. Jovičić je jedan od učesnika na masovnim antivladinim protestima, koji su izbili u novembru 2024. godine zbog smrti 16 osoba u padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu. Učesnici traže odgovornost vlasti za tragediju u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Predsjednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i predsjednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Dragana Čovića održali su 13. oktobra sastanak u Banjaluci . Kako je rečeno, potvrđena je "dobra saradnja" ove dvije stranke. "Vjerujem da će naše partnerstvo biti nastavljeno nakon opštih izbora 2026. godine", kazao je Dodik na konferenciji za novinare. Čović je rekao da HDZ zagovara mir i stabilnost u BiH, evropski put i legitimitet hrvatskog naroda u BiH. "Partnerstvo koje smo naslijedili ćemo slijediti do općih izbora. Žalimo što nije usvojen proračun. Moraćemo sjesti ovih dana i dogovoriti popravke da bi ga usvojili u konačnici. Opredijeljeni smo za dogovor", kazao je Čović. SNSD i HDZ su bile dio državne koalicije koja ne funkcioniše od početka godine, nakon što je treći koalicioni partner "Trojka" (SDP, NIP i Naša stranka) prekinula saradnju nakon niza antiustavnih zakona u Skupštini RS, a koje je inicirao Dodikov SNSD. Nakon toga "Trojka" je pregovarala sa predstavnicima opozicije u Republici Srpskoj o formiranju nove parlamentarne većine u BiH, ali dogovor nije postignut. Izborni zakon ne poznaje pojam prijevremenih izbora, a naredni opšti bi trebali biti održani u jesen 2026. godine. Inače, Čović je 21. jula na konferenciji za novinare izjavio kako nema mogućnosti praviti političke promjene na nivou Bosne i Hercegovine. U međuvremenu, Centralna izborna komisija BiH je raspisala prijevremene izbore za predsjednika RS, nakon što je Sud BiH u augustu izrekao zabranu javnog djelovanja Miloradu Dodiku zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Izbori će biti održani 23. novembra.

Međunarodna koalicija za slobodu medija, slobodu izražavanja i novinarske organizacije pozvali su predsednicu Evropske komisije Ursulu fond der Lajen (von der Leyen) da tokom svoje posete Zapadnom Balkanu ove nedelje posveti pažnju krizi slobode medija u regionu, saopštio je u ponedeljak Međunarodni institut za štampu (IPI). IPI je naveo da su međunarodne organizacije od oktobra prošle godine su zabeležile "izuzetne pritiske na slobodu medija širom regiona", navodeći da "naglo gašenje Al Džazire Balkans, intenziviranje političkog pritiska na kanale N1 i Nova TV i pokretanje televizijskog kanala od strane kremljovskog propagandnog medija RT Balkan, predstavljaju egzistencijalne pretnje nezavisnom i pouzdanom novinarstvu širom regiona". "U kontekstu brzog pogoršanja krize slobode medija u regionu, a najistaknutije u Srbiji, koalicija međunarodnih organizacija za slobodu medija, novinarske organizacije i slobodu izražavanja poziva predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da tokom svoje posete Zapadnom Balkanu ove nedelje pokrene pitanje pretnji zaštiti novinara i medijskom pluralizmu sa nadležnim vlastima", navodi IPI koji je poziv uputio s još devet organizacija. Međunarodne organizacije za slobodu medija i izražavanja kao probleme "sumorne sliku medijskog pejzaža u kojem nezavisne i male redakcije možda neće moći da opstanu" navode i rekriminalizacija klevete i usvajanje zakona o stranim agentima u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini, kao i smanjenje finansiranja nezavisnih medija. Predsednica Evropske komisije počela je u ponedeljak zapadnobalkansku turneju u Tirani, odakle će otputovati u Crnu Goru. Potom fon der Lajen odlazi u Bosnu i Hercegovinu, a u sredu stiže najpre u Srbiju i zatim ide na Kosovo i u Severnu Makedoniju. IPI navodi da "pritisci na javne emitere, privatne medije i medijske vlasti u Albaniji i na Kosovu, zajedno sa pokušajima političara da ograniče pristup medija njima, naglašavaju ozbiljne opasnosti koje predstavljaju pravo novinara na informisanje i pravo građana na informacije". Mapiranje slobode medija registrovalo je 381 upozorenje koje pogađa 617 novinara i medijskih radnika u šest zemalja Zapadnog Balkana, sa 222 slučaja registrovana samo u Srbiji, navodi IPI i dodaje da "trenutni nivo nasilja nad novinarima u Srbiji jedinstven je u bilo kojoj državi članici EU ili zemlji kandidatu". Reporteri bez granica (RSF) dokumentovali su za manje od dva letnja meseca 34 fizička napada na medijske profesionalce koje su počinili politički aktivisti i agenti organa reda. U Srbiji, godišnji broj fizičkog nasilja u 2025. godini iznosi 82 slučaja, pokazuju podacima RSF-a – što je, kako navodi IPI, nezapamćen nivo sudeći po evidenciji Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) koja se vodi od 2008. godine. Pored toga Komitet za zaštitu novinara (CPJ) je dokumentovao da, kako je Vlada Srbije pooštrila svoj stav prema protestima, srpski novinari sve češće prijavljuju da su namerno meta policije, posebno kada izveštavaju o policijskom nasilju. "Slučajevi koje je u Srbiji dokumentovao Media Freedom Rapid Response potvrđuju ozbiljnost krize, dokumentujući fizičke, verbalne i druge napade na 315 novinara, medijskih kuća i novinarskih udruženja od 1. novembra 2024. Ovi napadi su podstaknuti čestim neosnovanim optužbama protiv štampe, između ostalih, i samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića", navodi IPI. Ta organizacija dodaje je u septembru 2025. godine, Fondacija Slavka Ćuruvije registrovala 141 slučaj verbalnih napada na novinare i medije od strane visokih državnih zvaničnika i članova parlamentarne većine. "Od početka antikorupcijskih protesta, naše organizacije su više puta pokretale ova pitanja i tražile od Evropske komisije da pošalje jasan signal Beogradu o posledicama koje bi napadi na štampu, podrška ruskoj propagandi i sistemski neuspeh u zaštiti novinara mogli imati na proces proširenja Evropske unije i isplatu sredstava EU", navodi IPI.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 13. oktobra da neće biti nikakve velike energetske krize u Srbiji zbog uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS). On je to kazao posle sastanka sa predsednikom Upravnog odbora "Gaspromnjefta" Aleksandrom Đukovom i zamenikom ruskog ministra energetike Pavelom Sorokinom. "Neće biti nikakve nestašice nafte i naftnih derivata", kazao je Vučić u video izjavi na Instagramu. On je dodao da je zadovoljan "otvorenošću, konstruktivnošću i iskrenošću" razgovora. Pozvao je građane da ostanu mirni. U izjavi od 9. oktobra predsednik Srbije je, međutim, rekao da će sankcije imati teške posledice po Srbiju, te da bez dodatnog dotoka nafte, rafinerija može da radi do 1. novembra. Američke sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva stupile su na snagu 9. oktobra. Sankcije SAD usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija. Većinski udeo u NIS-u u ruke ruskog Gasprom njefta otišao je 2008. godine, za 400 miliona evra. To je bio deo šireg energetskog paketa sa Rusijom, koji je između ostalog podrazumevao i izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju, do čije izgradnje nije došlo, a koji je kasnije zamenjen Turskim tokom.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je "izvanredno" primirje u Gazi kao nadu da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da posreduje u okončanju ruske invazije na njegovu zemlju. "Kada se postigne mir za jedan deo sveta, to donosi više nade za mir u drugim regionima", naveo je Zelenski na društvenim mrežama. On je dodao da ako su postignuti primirje i mir za Bliski istok, "vođstvo i odlučnost globalnih aktera svakako mogu funkcionisati i za nas, u Ukrajini." Ukrajina se nalazi pod ruskom invazijom od februara 2024. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) sugerisao je 12. oktobra da bi mogao da dozvoli da Kijev dobije rakete Tomahavk dugog dometa ako Rusija ne okonča rat protiv Ukrajine, za šta je ruski predsednik Vladimir Putin upozorio da bi predstavljao veliku eskalaciju.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je u Kijevu da Rusija rizikuje "eskalaciju" posle niza povreda vazdušnog prostora država EU koje se pripisuju ruskim letelicama. "Svaki put kada ruski dron ili avion povredi naš vazdušni prostor, postoji rizik od eskalacije, nenamerno ili ne. Rusija se igra ratom, a mi izlazimo van okvira hipotetičkog sukoba", rekla je ona na konferenciji za novinare. "Da bismo izbegli rat, moramo pretvoriti ekonomsku moć Evrope u vojno odvraćanje", ukazala je bivša premijerka Estonije. NATO je pojačao odbranu duž svojih istočnih granica, optužujući Moskvu da testira protivvazdušnu odbranu alijanse upadima dronova u nekoliko članica i letovima vojnih aviona u estonskom vazdušnom prostoru. Šefica evropske diplomatije došla je u Kijev na razgovore o finansijskoj i vojnoj podršci EU i o bezbednosti ukrajinskog energetskog sistema koji je poslednjih nedelja oštećen intenzivnim ruskim napadima. Ukrajina je 13. oktobra bila primorana da uvede prekide struje u sedam centralnih i istočnih regiona kao rezultat napada, koje je Kijev nazvao "ciničnim". Ukrajina uzvraća ciljanjem ruskih rafinerija nafte, kako bi omela finansiranje ratne mašinerije. Od početka avgusta pokrenula je više od 30 udara na ruske energetske objekte, što je izazvalo skok cena benzina unutar Rusije. Kalas je takođe naznačila da Brisel podržava isporuku američkih raketa dugog dometa Tomahavk Ukrajini. "Pozdravljamo sva sredstva koja čine Ukrajinu jačom, a Rusiju slabijom", rekla je. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) sugerisao je u nedelju da bi mogao da dozvoli da Kijev dobije rakete Tomahavk (Tomahawk) dugog dometa ako Rusija ne okonča rat protiv Ukrajine, za šta je ruski predsednik Vladimir Putin upozorio da bi predstavljao veliku eskalaciju.

Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) u Veneciji označilo je šest osoba, među kojima trojicu javnih funkcionera iz Bosne i Hercegovine, kao osumnjičene za prekograničnu korupciju u projektu izgradnje autoputa na Panevropskom koridoru (Koridor Vc) koji povezuje Mađarsku i istočnu Hrvatsku sa BiH i Jadranskim morem. Istraga se odnosi na dionicu Medakovo–Poprikuše, u centralnom dijelu BiH između Zenice i Žepča, dugu 35 kilometara, u okviru konsultantskog ugovora vrijednog četiri miliona evra. EPPO je nezavisno tijelo Evropske unije zaduženo za istrage, krivični progon i podizanje optužnica za kaznena djela koja štete financijskim interesima EU-a. Projekat, vrijednosti 340 miliona evra, finansira Evropska investiciona banka (EIB) sa 87 posto sredstava, dok ostatak dolazi iz budžeta BiH. EPPO je istragu pokrenuo nakon što je EIB prijavila sumnje u manipulacije tokom javne nabavke konsultantskih usluga, koje su, prema navodima, favorizovale italijansku firmu iz Verone. Prema nalazima istrage, trojica bh. službenika navodno su uticala na izbor ponuđača tako što su mijenjali sastav evaluacione komisije, prepravljali izvještaje i davali uputstva kompaniji kako da prilagodi ponudu, u zamjenu za novčanu i drugu korist. U Italiji su u septembru 2024. sprovedeni pretresi kancelarija osumnjičenih, a naredne godine istraga je proširena na BiH. U saradnji sa Tužilaštvom BiH i Državnom agencijom za istrage i zaštitu (SIPA) sprovedena su dodatna saslušanja i prikupljanje dokaza u Sarajevu. Osumnjičenici iz BiH su nedavno obaviješteni o optužbama i svojim procesnim pravima. Svi se, prema zakonu, smatraju nevinima dok im se krivica ne dokaže pred nadležnim sudom u Italiji. Koridor Vc je dug 325 km i čini ga glavna tranzitna cesta sjever-jug između zemalja regije kroz BiH. Počinje u Budimpešti, prolazi preko sjeverne Hrvatske (Osijek), kroz BiH preko Doboja, Zenice, Sarajeva i Mostara i završava u luci Ploče u Hrvatskoj. U Bosni i Hercegovini je tokom više od dvadeset proteklih godina izgrađeno nešto više od 230 kilometara autoputeva. Od toga je oko 120 kilometara izgrađeno na Koridoru Vc, čija je planirana dužina 320 kilometara i koji Bosnu i Hercegovinu treba povezati sa Hrvatskom i Mađarskom na sjeveru i Jadranskim morem na jugu. Ovakav način istrage omogućen je sporazumom EPPO-a i Tužilaštva BiH iz 2023. godine, koji olakšava saradnju i razmjenu informacija.