Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU) i Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAP) saopštili su u petak da su izvršeni pretresi u prostorijama Andrija Jermaka, šefa Kancelarije predsednika Ukrajine. Jermak važi za bliskog saradnika predsednika Volodimira Zelenskog još pre nego što su ušli u politiku i takođe ima ključnu ulogu u spoljnoj politici i donošenju odluka. Takože se smatra jednim od najmoćnijih zvaničnika u Ukrajini. Zasad nije poznato u kojem se predmetu vrše pretresi, niti koji je status šefa predsedničkog kabineta, mada su ranije iznošeni navodi da je Jermak upleten u korupcijski skandal u energetskom sektoru koji potresa Ukrajinu. "NABU i SAP sprovode istražne radnje u prostorijama šefa Kancelarije predsednika Ukrajine. Istražne radnje su odobrene i sprovode se u okviru istrage. Detalji će biti naknadno objavljeni", saopštila je pres služba NABU. Pres služba SAPO je objavila istu poruku. Jermak je potvrdio da istražitelji NABU-a i SAP-a vrše pretres u njegovom stanu, dodajući potpuno sarađuje. "Istražitelji nemaju nikakvih prepreka. Dat im je potpuni pristup stanu, na licu mesta su moji advokati koji sarađuju s organima reda", naveo je Jermak na Telegramu. Prethodno su informacije o pretresu Jeramkovih prostorija izneli pojedini ukrajinski mediji i poslanici. Ranije je poslanik Jaroslav Železnjak iz partije Golos izjavio da se u evidenciji NABU-a u slučaju korupcijskog skandala u energetskom sektoru Jermak navodi kao "Ali Baba". Prema njegovim rečima, "Ali Baba" u evidenciji daje zadatke za progon agenata NABU-a i da možda stoji iza pokušaja uklanjanja nezavisnosti NABU-a i SAP-a u julu, što je sprečeno protestima. Energetski skandal se tiče korupcionaške sheme koja je dovela do preusmeravanja sredstava namenjenih izgradnji odbrambenih sistema za zaštitu ranjive energetske infrastrukture Ukrajine od ruskih vazdušnih napada trećim licima. Poslanik stranke Zelenskog Sluga naroda Fedir Venislavski izjavio je da Jermak treba da podnese ostavku na poziciju šefa predsedničkog kabineta, ali da je "poslednja reč na predsedniku". Zelenski je 22. novembra usred skandala imenovao Jermaka za šefa ukrajinske delegacije za učešće u pregovorima sa SAD i drugim međunarodnim partnerima Ukrajine, kao i sa predstavnicima Rusije, o postizanju mira. U korupcionaški skandal su uključeni ljudi na najvišim nivoima ukrajinske vlade, a u središtu je biznismen Timur Mindič – stari prijatelj i bivši poslovni partner Zelenskog – koji je pobegao iz zemlje nekoliko sati pre nego što su 10. novembra počeli pretresi u vezi s istragom. Skandal i istraga su takođe dovela do ostavki ministra energetike i ministra pravde.

Broj žrtava u najgorem požaru u Hongkongu u skoro 80 godina porastao je na 128, dok se oko 200 ljudi i dalje vodi kao nestalo pošto je u stambeni kompleks sa soliterima pred dva dana zahvatio plamen, rekao je u petak šef bezbednosti u tom gradu. Šef bezbednosti Hongkonga Kris Tang na konferenciji za novinare rekao je da protivpožarni alarmi u kompleksu Vang Fuk kort, s osam solitera u severnom okrugu Tai Po, nisu bili ispravni. Akcije spasavanje su završene i povređeno je najmanje 79 ljudi, uključujući 12 vatrogasaca, rekao je on. Stambeni blok u kojem je smešteno više od 4.600 ljudi bio je u bambusovim skelama i omotan zelenom mrežom radi radova na renoviranju kada je požar izbio i brzo se proširio u sredu popodne. Policija je saopštila da je uhapsila tri službenika građevinske kompanije zbog sumnje da su počinili ubistvo iz nehata zbog korišćenja nebezbednih materijala, uključujući zapaljive ploče od pene koje su blokirale prozore. Dok su vatrogasci u petak obuzdavali tinjajući požar, porodice su imale sumorni zadatak da pogledaju fotografije mrtvih koje su napravili spasioci. U ranim jutarnjim satima u četvrtak 279 ljudi je navedeno kao nestalo i taj broj nije ažuriran više od 24 sata. "Nastojaćemo da nasilno uđemo u sve jedinice sedam zgrada, kako bismo osigurali da nema drugih mogućih žrtava", rekao je novinarima u petak zamenik direktora vatrogasne službe Derek Čen. On je rekao da 25 poziva za pomoć vatrogasnoj službi nije razrešeno, uključujući tri u poslednjih nekoliko sati, kojima će biti dat prioritet. Požar koji je izbio u sredu je požar s najviše žrtava u Hongkongu od 1948. godine, kada je 176 ljudi poginulo u požaru u skladištu, i takođe je podstakao poređenja s požarom u londonskom Grenfel taueru u kojem je 2017. godine poginulo 72 ljudi. Za taj požar okrivljene su firme koje su spoljašnjost oblagale zapaljivom oblogom, kao i propusti vlade i građevinske industrije. Policija je uhapsila dva direktora i inženjerskog konsultanta kompanije Prestiž konstrakšn (Prestige Construction), za koju je vlada navela da je više od godinu dana obavljala radove na održavanju u Vang Fuk kortu. "Imamo razloga da verujemo da su odgovorne stranke kompanije bile krajnje nemarne, što je dovelo do ove nesreće i prouzrokovalo nekontrolisano širenje požara, što je rezultiralo velikim žrtvama", rekla je u četvrtak nadzornica policije Ajlin Čung. Policija je zaplenila tendersku dokumentaciju, spisak zaposlenih, 14 računara i tri mobilna telefona u pretresu kancelarije kompanije, dodala je gradska vlada. Gradski biro za razvoj razmatrao je postepenu zamenu bambusovih skela metalnim skelama kao meru bezbednosti. Lider Hongkonga Džon Li rekao je da će vlada osnovati fond od 300 miliona honkonških dolara (39 miliona američkih dolara) za pomoć stanovnicima, dok su neke od najvećih kineskih kompanija najavile donacije. Druge noći nakon požara, desetine evakuisanih postavile su dušeke u obližnjem tržnom centru, a mnogi su rekli da zvanični centri za evakuaciju treba da budu sačuvani za one kojima je pomoć potrebnija. Ljudi – od starijih stanovnika do školske dece – umotali su se u jorgane i zbili u šatore ispred restorana Mekdonalds i prodavnica dok su volonteri delili grickalice i potrepštine. Hongkong, jedan od najgušće naseljenih gradova na svetu, prepun je stambenih kompleksa sa soliterima. Vrtoglavo visoke cene nekretnina u tom gradu već dugo izazivaju nezadovoljstvo, a analitičari kažu da bi tragedija mogla da podstakne ogorčenje prema vlastima uprkos naporima da se pooštri politička i nacionalna bezbednosna kontrola. Izvor: Reuters

Sjedinjene Američke Države su saopštile da obustavljaju obradu zahteva za imigraciju povezanih s Avganistanom pošto je avganistanski državljanin pucao na dvoje pripadnika Nacionalne garde, od kojih je jedna preminula dan posle pucnjave u blizini Bele kuće. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je u četvrtak rekao da je 20-godišnja Sara Bekstrom (Sarah Beckstrom) preminula od zadobijenih rana pošto ju je dan ranije upucao osumnjičeni koga je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost identifikovalo kao 29-godišnjeg Rahmanulaha Lakanvala. Ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) na društvenim mrežama je potvrdio da Bekstrom preminula. Drugi ranjeni pripadnik Nacionalne garde, 24-godišnji Endru Vulf (Andrew Wolfe), "bori se za život", rekao je Tramp. Lakanval je ranjen i navodno je u kritičnom stanju posle razmene vatre pre nego što su ga pripadnici Nacionalne garde uhapsili u sredu. Tramp, koji je u vreme napada bio u svojoj rezidenciji na Floridi kako bi proslavio Dan zahvalnosti, nazvao je pucnjavu "činom zla, činom mržnje i činom terora". Tramp je rekao da je Lakanval stigao u SAD u septembru 2021. jednim od "onih ozloglašenih letova", što se odnosi na evakuaciju Avganistanaca pošto su talibani povratili kontrolu nad zemljom posle povlačenja SAD. On je dodao da će njegova administracija "preispitati" sve Avganistance koji su došli u SAD tokom predsedničkog mandata Džoa Bajdena (Joe Biden). Američka agencija za državljanstvo i imigraciju potom je na X potvrdila da se "s trenutnim dejstvom, obrada svih imigracionih zahteva koji se odnose na avganistanske državljane obustavlja na neodređeno vreme, dok se ne izvrši dodatna revizija protokola za bezbednost i provere". "Zaštita i sigurnost naše domovine i američkog naroda ostaju naš jedini fokus i misija", dodala je ta agencija. Lakanval je služio u avganistanskoj vojsci deceniju, podržavajući američke specijalne snage u ratom razorenoj zemlji tokom tog vremena. Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Ratklif (John Ratcliffe) potvrdio je u saopštenju da je Lakanval takođe radio za tu agenciju i američku vojsku dok je bio u Avganistanu. Strah od odmazdeAvganistanci u SAD rekli su da se plaše da će incident povećati pritisak na njih i da bi moguće da bi mogli biti meta napada iz odmazde. "U SAD sam godinu dana kao izbeglica i još nisam dobio zelenu kartu i sada sam veoma zabrinut", rekao je za Radio Azadi (Avganistanski servis RSE) Avganistanac koji trenutno živi u Kaliforniji. "Ne samo ja, već svi Avganistanci ovde su zabrinuti. Brinemo se da ćemo biti deportovani ili da ćemo se suočiti s drugim problemima, jer smo ovde došli iz Avganistana uz velike teškoće. U Avganistanu je za nas veoma opasno", dodao je izbeglica, koji je tražio da ne bude imenovan. Drugi izbeglica koji je pobegao u susedni Pakistan rekao je da je šok od pucnjave odjeknuo širom sveta. "Prodao sam sve što sam imao u Avganistanu i došao u Pakistan s porodicom nadajući se da će se naša budućnost promeniti i da ćemo se preseliti u Ameriku", rekao je on povodom preseljenja u Islamabad pošto je skoro dve decenije radio s američkim snagama dok su međunarodne snage podržavale demokratski izabranu vladu. "Učinili smo sve što smo mogli, ali čekamo ovde u beznadežnoj situaciji. Trebalo bi da kazne jednu osobu, a ne sve avganistanske izbeglice zbog njegovih postupaka", dodao je on. Avganistanske izbeglice su već bile pod pritiskom u SAD pošto je njihova oznaka u okviru Privremenog zaštićenog statusa (TPS) istekla 14. jula. Promena utiče na, kako se procenjuje, 9.000 do 12.000 Avganistanaca koji legalno žive i rade u SAD u okviru tog programa. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost saopštilo je da je ukidanje TPS-a zasnovano na njegovoj proceni da su se uslovi u Avganistanu "dovoljno poboljšali" i da više ne ispunjavaju zakonske zahteve za TPS. Angažovanje Nacionalne gardeOčekuje se da će napad u sredu blizu metro stanice nekoliko blokova od Bele kuće, ponovo staviti u fokus Trampov kontroverzni potez da rasporedi pripadnike Nacionalne garde u nekoliko velikih američkih gradova u proklamovanom cilju da smanji stopu kriminala širom zemlje. Kao odgovor na pucnjavu, ministar odbrane Hegset je rekao da će 500 vojnika Nacionalne garde biti dodato na više od 2.000 pripadnika te Garde koji su već stacionirani u glavnom gradu. Gradonačelnica Vašingtona Mjuriel Bauzer (MUriel Bowser), koja se otvoreno sukobila s predsedničkom administracijom oko raspoređivanja Nacionalne garde u prestonici, rekla je da je napad "užasan i beskrupulozan" i dodala da je "osumnjičeni u pritvoru zbog ove ciljane pucnjave i da će biti krivično gonjen u punoj meri zakona".

Jordan je zatražio od Rusije da prestane regrutovati njegove građane u Oružane snage Rusije, nakon što su dva jordanska državljanina poginula boreći se za Moskvu, piše AFP. U saopštenju u četvrtak, Ministarstvo vanjskih poslova Jordana nazvalo je regrutovanje "kršenjem jordanskog zakona i međunarodnog prava", navodeći da se time "građani izlažu stvarnoj opasnosti". Portparol Ministarstva, Fuad al-Majali, pozvao je Jordance "da prijave svaki pokušaj njihovog regrutovanja u rusku vojsku" i upozorio ih da se suočavaju s pravnim rizicima i smrću. Dodao je da je Ministarstvo "zatražilo od ruskih vlasti da obustave regrutovanje Jordanaca i oslobode iz službe one koji su do sada registrovani". Prema njegovim riječima, Ministarstvo je također svjesno pokušaja regrutovanja putem interneta. Jordanskim građanima je zabranjeno da se pridruže oružanim snagama neke strane zemlje. Nije poznato koliko je Jordanaca moglo biti regrutovano, ali stotine njih žive u Rusiji, a više od 20.000 je studiralo u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, prema nezvaničnim podacima. Na početku potpune invazije Rusije na Ukrajinu, kada je Moskva podržavala vladavinu bivšeg predsjednika Bashara al-Assada u Siriji, ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je da želi regrutovati 16.000 boraca s Bliskog istoka. Prema izvještajima, oko 2.000 regularnih sirijskih vojnika kasnije je poslano u Rusiju.

Tri kineska državljanina, zaposlena u kompaniji za eksploataciju zlata na jugu Tadžikistana, ubijena su u napadu – drugom u posljednjih godinu dana – za koji se vjeruje da je planiran s teritorije Afganistana, prema tadžikistanskim vlastima. Ministarstvo vanjskih poslova Tadžikistana saopštilo je 27. novembra da je napad bio usmjeren na kompleks koji pripada privatnoj kompaniji za vađenje zlata Shohin SM, koja posluje u okrugu Šamsiddin Shohin, duž tadžikistansko-afganistanske granice. Tadžikistan i talibanska vlada Afganistana posljednjih mjeseci intenzivno vode diplomatske kontakte kako bi ublažili tenzije i spriječili oružane sukobe duž njihove duge, zajedničke granice. Prema navodima ministarstva, napadači su koristili vatreno oružje i dron opremljen eksplozivnom napravom kako bi pogodili objekat u kojem su radnici boravili. "Kao rezultat napada, tri zaposlenika kompanije Shohin SM, svi kineski državljani, su ubijeni", navodi se u saopštenju. Od kada su talibani preuzeli vlast u Afganistanu 2021. godine, Dušanbe i Kabul međusobno se optužuju za pružanje utočišta oružanim grupama. Tadžikistan je bio jedina susjedna zemlja koja se javno usprotivila povratku talibana na vlast, nazivajući tu militantnu grupu prijetnjom regionalnoj stabilnosti. Dušanbe je dugo izražavao zabrinutost zbog frakcija povezanih s Islamskom državom – provincijom Horasan (ISKP), mrežama ekstremista iz Centralne Azije i oružanim kriminalnim bandama koje se skrivaju na teritoriji Afganistana. U novembru prošle godine, tadžikistanske vlasti su saopštile da su oružane grupe izvele napad u istom sektoru, pri čemu je ubijen jedan kineski državljanin, a povrijeđeno pet osoba, uključujući četiri Kineza i jednog Tadžikistanca. Incident se dešava i u trenutku rastućeg antikineskog raspoloženja u nekoliko dijelova Centralne Azije, strateški važnog i energetskim resursima bogatog regiona u kojem je Kina postala ključni ekonomski i politički akter. Ministarstvo vanjskih poslova Tadžikistana "najoštrije je osudilo" i prekogranični upad i ubistvo stranih državljana, pozivajući talibanske vlasti u Afganistanu da "preduzmu efikasne mjere kako bi osigurale stabilnost i bezbjednost duž granice". U saopštenju se navodi da, uprkos "kontinuiranim naporima tadžikistanskih vlasti da očuvaju bezbjednost i stvore uslove za obostrano korisnu saradnju" u pograničnim oblastima, kriminalne grupe koje djeluju unutar Afganistana "nastavljaju destabilizujuće aktivnosti" duž granice. U međuvremenu, 27. novembra, talibansko Ministarstvo unutrašnjih poslova Afganistana objavilo je da je delegacija predvođena guvernerom provincije Badahšan i visokim komandantom talibanskih pograničnih snaga, Maulavijem Abdul Mannanom Hasanom, otputovala u Tadžikistan. Prema saopštenju talibana, delegacija se sastala s zvaničnicima u tadžikistanskom regionu Badahšan kako bi razgovarali o prekograničnoj saradnji i koordinaciji bezbjednosti. Ministarstvo vanjskih poslova Tadžikistana nije javno potvrdilo posjetu.

Nekoliko srpskih političkih stranka na Kosovu, koje su na oktobarskim izborima dobile odbornička mesta u pojedinim opštinama sa srpskom većinom, reagovalo je na odluku Ministarstva zdravlja Srbije da do 15. januara naredne godine produži rok za izbor novih radnika u svojim institucijama koje funkcionišu u srpskim sredinama. Radi se o konkursu za nekoliko stotina novih radnih mesta, koje je pre svih, a uoči lokalnih izbora na Kosovu 12. oktobra, najavio sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da država Srbija brine o srpskoj zajednici na Kosovu. Sada se produžetak roka za izbor novih radnika obrazlaže velikim brojem prijavljenih kandidata. Inače, podršku zvaničnog Beograda ima samo Srpska lista, koja je na lokalnim izborima pobedila u svih deset opština sa srpskom većinom, dok je na februarskim parlamentarnim izborima dobila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu. Novi vanredni parlamentarni izbori održavaju se 28. decembra jer Samoopredeljenje, stranka koja je osvojila najviše glasova na februarskim izborima ali nedovoljno da samostalno formira Vladu, nije dobilo podršku drugih partija da formira nove institucije. Tako će se produžetak roka za izbor radnika u zdravstvenim institucijama Srbije na Kosovu poklopiti sa predizbornom kampanjom. Zbog toga je Srpska demokratija Aleksandra Arsenijevića osudila tu odluku, pozivajući rukovodioce zdravstvenih institucija da prestanu da se ponašaju prema partijskim nalozima i predizbornim kalkulacijama, već da rade u interesu svoje zajednice. Inače, direktor Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici je predsednik Srpske liste Zlatan Elek, ali su članovi Srpske liste na rukovodećim pozicijama i u drugim zdravstvenim institucijama. Primera radi, direktorka Doma zdravlja u Gračanici, Mirjana Dimitrijević, je bila kandidatkinja za poslanicu na februarskim izborima ispred Srpske liste. Srpska demokratija je u svom saopštenju podsetila da ovo nije prvi put da su građani "izigrani kako bi podržali čelnike Srpske liste". "Godinama se ponavlja isti scenario — obećanja, manipulacije, pritisci — a rezultat je nastavak agonije", navedeno je u saopštenju. Uoči parlamentarnih izbora februara ove godine Srbija je takođe imala otvoren konkurs za zdravstvene institucije na Kosovu ali je on poništen nakon protesta zbog "netransparentnog" i "stranačkog zapošljavanja podobnih ljudi". Isti scenario se inače ponavlja gotovo tokom svake predizborne kampanje na Kosovu, kada Srpska lista obećava radna mesta, stanove ili druge beneficije iz budžeta Srbije. Milija Biševac, lider Srpskog narodnog pokreta je takođe kritikovao odluku o produženju roka za izbor radnika u srpskim zdravstvenim institucijama, navodeći da se radna mesta čuvaju kao "ulog za ucenu građana na predstojećim izborima", te da na kraju posao dobiju rođaci ili "lojalisti" Srpske liste. Reagovao je i Kosovski savez Gorana Marinkovića uz ocenu da se radi o "zloupotrebi naroda". Eugen Cakoli iz nevladinog Kosovskog demokratskog instituta ranije je za RSE rekao da "nezakonite aktivnosti institucija Srbije na Kosovu imaju jasne političke implikacije tokom predizborne kampanje". Prema njegovoj oceni, tajming i poruka koja se šalje ostavljaju sumnju da je u pitanju pokušaj "koordinisanog uticaja na birače". Premijer Kosova na dužnosti Aljbin (Albin) Kurti optužio je u oktobru Srbiju da se meša u lokalne izbore na Kosovu tako što obećava radna mesta i finansijske beneficije. Pozvao je Evropsku uniju da osudi mešanje Beograda u izbore na Kosovu i da sankcioniše Srbiju zbog toga. Iz Evropske unije nisu odgovorili konkretno na ove optužbe Kosova ali su naveli da svi građani moraju biti u mogućnosti da ostvare svoje pravo da slobodno glasaju, bez spoljnog mešanja i manipulacija".

Osnovni sud u Banjaluci odbacio je prijedlog Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (CIK BiH) da se po službenoj dužnosti pokrene postupak za brisanje Milorada Dodika kao ovlaštenog lica za zastupanje Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) iz registra političkih organizacija. U odgovoru dostavljenom Radiju Slobodna Evropa u četrvrtak, 27. novembra, u banjalučkom Osnovnom sudu ističu da je odluku o tome tročlano sudsko vijeće donijelo tri dana ranije, zaključujući da nemaju zakonski osnov za brisanje Dodika iz evidencije. "Ni Zakonom o vanparničnom postupku, ni Zakonom o političkim organizacijama, niti bilo kojim drugim zakonom nije određeno da sud koji vodi registar političkih organizacija po službenoj dužnosti pokreće postupak za brisanje lica ovlaštenog za zastupanje političke organizacije iz registra", stoji u odgovoru na upit RSE. Ova odluka dolazi nakon višesedmičnog dopisivanja Suda BiH i Osnovnog suda u Banjaluci preko Centralne izborne komisije BiH, koja također tvrdi da nije nadležna za provođenje presude. Sud BiH 16. oktobra poslao je dopis CIK-u u kojem obrazlaže presudu Miloradu Dodiku i traži da je CIK sprovede u potpunosti. U dopisu je navedeno da Dodik ne može obavljati nijednu dužnost u organima koji se finansiraju iz javnih sredstava. Iako Sud BiH citira zakone i Statut SNSD-a, ne navodi izričito zabranu vođenja stranke, već traži od nadležnih organa da sprovedu zakon. CIK BiH je u saopštenju 7. novembra naveo da je Osnovni sud u Banjaluci od Izborne komisije zatražio da pojasni raniji podnesak i navede da li se radi o prijedlogu za pokretanje vanparničnog postupka u vezi promjene podataka SNSD-a u registru političkih organizacija. CIK je taj zahtjev proslijedio Sudu BiH, koji je potom tražio da ih CIK obavijesti da je u ostavljenom roku dostavio traženi prijedlog Osnovnom sudu. Sud BiH je ponovo istakao da se pravne posljedice presude Miloradu Dodiku provode po sili zakona i da ih može sprovesti Osnovni sud na službenoj dužnosti. U Centralnoj izbornoj komisiji su potom podsjetili da prema Zakonu o političkim organizacijama nema ovlaštenja da pokreću postupak zabrane rada političke stranke, jer to radi sud sam ili na prijedlog tužilaštva. Poručili su i da prebacivanje obaveza između pravosudnih institucija preko CIK-a narušava povjerenje javnosti i da će o svemu obavijestiti Visoko sudsko i tužiteljsko vijeće BiH. CIK je ranije oduzeo Dodiku mandat predsjednika Republike Srpske, ali je on ostao na čelu SNSD-a. Prijevremeni izbori za predsjednika RS održani su 23. novembra, a Dodik je, u ime stranke, potpisao kandidaturu Siniše Karana za tu funkciju koji je, po do sada objavljenim preliminarnim rezultatima, pobjednik izbora. Centralna izborna komisija BiH odbila je 23. oktobra zahtjev da se poništi kandidatura SNSD-a za prijevremene izbore u RS.

Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je četvrtak da je podiglo optužnicu protiv jedne osobe za koju se sumnja da je počinila krivično delo "ratni zločin protiv civilnog stanovništva" u opštini Istok. Prema optužnici, tokom rata na Kosovu u selu Crnice i okolnim selima u opštini Istok, on je zajedno s drugim pripadnicima srpskih snaga, "počinio ubistvo, pljačku i uništavanje imovine albanskih civila". T.P., srpske nacionalnosti, uhapšen je 12. septembra 2024. godine. On je optužen da je učestvovao u ubistvu pet članova jedne porodice u aprilu 1999. godine. "Žrtve K.R., Z.R., R.R., I.R. i Š.R., pod pretnjom oružja, bile su primorane da napuste svoj dom i presele se u drugu kuću, gde su kasnije ubijene. Prema optužnici, kuća je, zajedno sa telima žrtava, spaljena", navodi se u saopštenju Tužilaštva. Pored ubistva, T.P. je optužen za krađu pokretne imovine, a zatim paljenje kuća u selima ove opštine. Specijalno tužilaštvo je nedavno podnelo nekoliko optužnica za zločine počinjene tokom rata 1998-99. godine. U avgustu je podnelo optužnicu u odsustvu protiv 21 osumnjičenog za prisilno proterivanje više od 800.000 albanskih civila sa Kosova tokom rata. Od kraja rata, desetine ljudi su osuđene za ratne zločine pred lokalnim i međunarodnim institucijama. Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu istraživala je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), a od 2008. godine Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS). EULEKS je 2018. godine predao slučajeve kosovskom tužilaštvu i lokalnim sudovima. Tokom rata na Kosovu 1998-1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Skoro 1.600 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većina njih su Albanci.

Mađarska kompanija MOL mogla bi da kupi udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) i razgovori o toj mogućnosti su u toku, rekao je u 27. novembra Gergelj Guljaš, šef kabineta premijera Mađarske Viktora Orbana, prenosi agencija Rojters (Reuters). Guljaš je izjavio da bi, ukoliko se postigne dogovor, transakcija bila "normalna tržišna operacija", ali je naglasio da su razgovori u ranoj fazi. "Možda postoji mogućnost za normalnu tržišnu transakciju, ali ovi razgovori su trenutno u toku. Dozvolite mi da ponovo kažem, u interesu je NIS-a da rusko vlasništvo prestane", rekao je Guljaš. Do ove izjave dolazi u danu sastanka mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Subotici, na severu Srbije i dan pošto je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto nakon sastanka sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije najavio podršku Mađarske Srbiji u vidu povećanog izvoza nafte i naftnih derivata u Srbiju. Orban je uoči posete Srbiji naveo u objavi na Fejsbuku (Facebook) da će "Mađarska učiniti sve da pomogne snabdevanju Srbije gorivom", ne navodeći detalje. Primena sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema NIS-u, zbog većinskog ruskog vlasništva, počela je, nakon višemesečnog odlaganja, 9. oktobra. NIS je 19. novembra saopštio da je kompanija tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Vučić je u Subotici, gde se sastaje sa Orbanom, izjavio da se i dalje očekuje konačna odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD o radu Naftne industrije Srbije i da će sa Orbanom razgovarati o osiguravanje energetske bezbednosti Srbije. Kompanija se već suočila sa nedostatkom sirove nafte za preradu zbog čega je NIS-ova Rafinerija u Pančevu, nadomak Beograda, počela pripreme za obustavu rada. To bi, prema najavama zvaničnika, za posledicu moglo imati nestašice i neminovno povećanje cene goriva. Vučić je 25. novembra izjavio da će Beograd dati ruskim vlasnicima NIS-a rok od 50 dana da prodaju svoj udeo u NIS-u ili će Vlada Srbije preuzeti poslovanje i ponuditi otkup ruskog udela "po najvišoj mogućoj ceni". Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju Ukrajine. Za stav da se ne pridruže sankcijama Zapada protiv Rusije, vlasti u Beogradu koristile su kao argument, između ostalog, i zavisnost Srbije od ruskih energenata.

Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin (Albin) Kurti izjavio je da će prva municija iz fabrike koja će biti izgrađena u Đakovici, biti proizvedena krajem 2026. godine. Vlada Kosova u tehničkom mandatu je u petak odobrila zahtev za eksproprijaciju zemljišta bivšeg poljoprivrednog kombinata Ereniku kod Đakovice, radi izgradnje industrijske zone gde će biti podignuta fabrika municije. "Time otvaramo put na terenu za izgradnju fabrike municije, prve takve vrste na Kosovu, koja će služiti našoj vojsci, povećati našu bezbednost i dodatno unaprediti naše odbrambene kapacitete", rekao je Kurti na početku sednice Vlade. U novembru prošle godine, Vlada je najavila pokretanje procesa otvaranja fabrike za proizvodnju municije i laboratorije za dizajniranje dronova. Potom je u decembru 2024. Vlada Kosova potpisala sporazum sa turskim proizvođačem industrije "Makine ve Kimya Endüstrisi" o osnivanju fabrike municije na Kosovu. "Izgradnja ove fabrike, za koju imamo potpisan ugovor sa turskim proizvođačem, biće završena tokom naredne godine. Prva municija iz ove fabrike biće proizvedena krajem 2026. godine. Pored fabrike municije, ova industrijska zona će služiti i drugim investitorima sa kojima smo u kontaktu, i proizvodićemo različite vrste vojnih proizvoda, vojne i civilne dronove 'Made in Kosovo'", rekao je Kurti. On je naveo da su Kosovske bezbednosne snage, koje danas obeležavaju svoj dan, opremljene modernom opremom. U periodu od četiri godine, uloženo je više od 430 miliona evra u nabavku naoružanja za KBS, rekao je Kurti. Poslednjih godina, Kosovo je povećalo budžet za odbranu i nedavno je dobilo dronove, oklopna vozila i drugu opremu kupljenu od različitih američkih proizvođača. KBS je trenutno u procesu transformacije u vojsku. Do završetka ovog procesa, 2028. godine, očekuje se da ove snage imaju preko 7.500 aktivnih pripadnika i rezervista, u odnosu na nešto više od 4.000 koliko ih ima trenutno.