Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim o odnosima Srbije i Ukrajine, evropskim integracijama i "međunarodnoj agendi za naredni period." "Saglasili smo se da postoji prostor za međusobnu podršku na kojoj ćemo nastaviti zajednički da radimo", objavio je Vučić na Instagramu bez navođenja detalja. Dodao je da su se dogovorili da održavaju otvorene kanale komunikacije i u narednom periodu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski objavio je na mreži X da je sa Vučićem razgovarao i o mogućnostima za saradnju u regionalnoj bezbednosti. "Naše zemlje dele ovaj interes i radićemo na tome. Pregledali smo međunarodnu agendu za blisku budućnost i složili se da ostanemo u kontaktu i nastavimo koordinaciju", napisao je Zelenski. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije priključila sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ali je podržala teritorijalni integritet Ukrajine. Srbija je u više navrata upućivala humanitarnu pomoć Ukrajini koja je pod ruskom invazijom od februara 2022. Zvanični Beograd je više puta demantovao da Srbija direktno izvozi oružje Ukrajini, uz ocenu da "ne može da utiče na to" da li će srpsko oružje iz trećih zemalja završiti na ukrajinskom frontu.

Pristalice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) okupile su se u improvizovanom šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije u Beogradu u večernjim satima. Istovremeno, u neposrednoj blizini okupili su segrađani koji pružaju podršku Dijani Hrki, koja štrajkuje glađu zahtevajući procesuiranje odgovornih za tragediju u Novom Sadu. Dve grupe delili su kordon policije, metalna ograda i betonska barijera. Skup SNS-a održava se četvrtog dana štrajka glađu Dijane Hrke, čiji je sin poginuo u padu nadstrešnice u Novom Sadu novembra prošle godine. Kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić okupljanje pristalica vlasti se organizuje kao dobrodošlica za Srbe sa Kosova. Grupa Srba sa Kosova je 29. oktobra objavila da kreće pešice ka Novom Sadu kao podrška predsedniku Srbije. Ka Novom Sadusu danima iz raznih krajeva Srbije pešačile kolone studenata i građana na komemorativni skup stradalima u padu nadstrešnice, koji je održan 1. novembra. Žarko Milovanović iz Severne Mitrovice koji je došao u grupi Srba sa Kosova rekao je da su krenuli na put da podrže predsednika i državu. "Ovime želimo da pokažemo da smo za mir i slogu", izjavio je on na skupu ispred parlamenta. Lider SNS-a Miloš Vučević poručio je okupljenima da se vide za desetak dana u Novom Sadu. "Molim vas sve da se čuvamo, sabiramo i ne delimo. Ne moramo isto da mislimo, ali Srbija je jedna i ovo je jedan nedeljiv narod", izjavio je Vučević. Iz kampa pristalica vlasti su tokom večeri sa razglasa odjekivale nacionalističke pesme. Građani koji podržavaju Dijanu Hrku, njih par hiljada, zviždali su i skandirali "SNS mafija". Dijana Hrka štrajkuje glađu u neposrednoj blizini parlamenta, tik pored šatorskog naselja u kome su pristalice vlasti. Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdi da je prema procenama policije ispred parlamenta na skupu onih koji su dočekali grupu Srba sa Kosova okupljeno 47.500 građana. Policija je navela da je na uglu ulica Takovske i Bulevara kralja Aleksandra među učesnicima koji pružaju podršku Dijani Hrki oko 2.600 građana. Reporter RSE javio je da su grupe građana počele da se razilaze sa skupa pristalica vlasti još dok su trajala obraćanja govornika. Prema izveštajima medija, autobusi sa članovima i pristalicama SNS-a organizovani su širom Srbije. Uoči skupa u Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je pristalice da budu mirni i pokažu odgovornost i poštovanjе prеma političkim protivnicima. "Da pokažеmo poštovanjе prеma političkim protivnicima, da svе što radimo u narеdnim danima činimo na dostojanstvеn način i da svakog dana pružimo ruku za dijalog", rekao jе Vučić. Metalna ograda i kordoni policije danima razdvajaju dve grupe ljudi – one u šatorskom naselju, poznatom kao "Ćacilend" i one koji su se okupili da pruže podršku Dijani Hrki, koja štrajkuje glađu od 2. novembra. Prvog dana njenog protesta, iz kampa pristalica vlasti su u nekoliko navrata poletele baklje, flaše i stolice na šta su ljudi iz druge grupe uzvratili bacanjem predmeta. Uhapšeno je blizu 40 osoba. Narednih dana okupljeni u "Ćacilendu" su sa razglasa glasno puštali nacionalističke i folk pesme, dok su pristalice Dijane Hrke odgovarali zvižducima. Napadi na novinareTokom prethodnih dana zabeleženo je nekoliko napade na novinara koji su izveštavali o događajima ispred Skupštine. Novinar agencije Fonet Marko Čonjagić je izjavio da su 3. novembra četvorica muškaraca pokušali da ga uvuku u ograđeni prostor šatorskog kampa, a kada im to nije uspelo udarali su ga, oborili i šutirali dok je bio na zemlji. Iste večeri, istraživački portal KRIK je objavio da je jedna osoba iz tog šatorskog naselja nasrnula na njihovu novinarku i nekoliko puta je uvredila. Muškarac je, prema tvrdnjama okupljenih, pre toga preskočio ogradu oko Pionirskog parka "i pokušao da izazove incident", naveli su iz KRIK-a. Dodali su da je policija uhapsila tog muškarca. U padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 16 osoba, a jedna je teško povređena. Nesreća se dogodila svega četiri meseca nakon što je stanična zgrada svečano otvorena, posle trogodišnje rekonstrukcije. Krajem novembra prošle godine studentski pokret započeo je blokade više od 80 fakulteta na šest državnih univerziteta kao odgovor na fizički napad funkcionera vlasti na studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu dok su stajali na ulici i u tišini odavali poštu poginulima u novosadskoj tragediji. Prethodno su studenti u novembru zatražili objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice na kojoj se dogodila pogibija, hitno procesuiranje funkcionera SNS-a koji su u Beogradu tukli studente FDU-a, obustavljanje sudskih postupaka protiv uhapšenih zbog učešća na demonstracijama i povećanje budžeta za fakultete od 20 odsto. Pošto zahtevi nisu ispunjeni, u maju su zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vučić je u ime vlasti odbio da raspiše izbore.

Gruzijska vlada je ljutito reagovala na kritičku ocenu Evropske unije o nazadovanju te zemlje u demokratskim reformama na putu ka pridruživanju, optužujući Brisel za mešanje u unutrašnja pitanja. Predstavljajući godišnji izveštaj o napretku ka pristupanju, šefica spoljne politike EU Kaja Kalas (Kallas) je rekla da Gruzija "nema održiv put ka EU u ovoj fazi, osim ako se okolnosti dramatično ne promene". Izveštaj Evropske komisije za situaciju krivi politiku gruzijske vlade – naime, represivne mere prema političkim protivnicima i politički zaokret koji je izgleda usmeren ka Moskvi – koja je potkopala odnose s EU. Optužbe za ucenuPredsednik gruzijskog parlamenta Šalva Papuašvili optužio je EU za "ucenu", rekavši da "pritisak na Gruziju ne funkcioniše". "Birokratija prožeta skrivenom političkom agendom, arogantnim stavom i nepoštovanjem prema svim zemljama koje ne pokazuju slepu poslušnost, koje pokušavaju da donose nezavisne odluke i koriste suvereno pravo da upravljaju državom", dodao je Papuašvili. Godišnji izveštaj o napretku za 10 zemalja kandidata služi kao kontrolna tačka za vlade dok nastoje da usklade zakone, finansije i politiku s EU. Kandidati za članstvo u EU su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Gruzija, Kosovo, Moldavija, Severna Makedonija, Srbija, Turska i Ukrajina. Izveštaj za 2025. pohvalio je nekoliko kandidata i ponudio šargarepu mogućeg pridruživanja EU već 2030. ako se završe potrebne reforme. Gruzija je, međutim, u izveštaju o proširenju EU kritikovana za "ozbiljno nazadovanje demokratije". Nekada smatrana kao jedna od najdemokratskijih i prozapadnih zemalja koje su nastale posle raspada Sovjetskog Saveza, Gruzija je optužena da postaje sve autoritarnija, dok prihvata politiku za koju mnogi – uključujući Brisel – smatraju da je prijateljska prema Rusiji. Antidemokratski zaokret GruzijeOdnosi Gruzije s EU su se posebno pogoršali otkako je Tbilisi usvojio anti-LGBT zakon i takozvani zakon o "stranim agentima" prošle godine, kada je EU obustavila pristupne pregovore. Tenzije su se dodatno produbile posle parlamentarnih izbora u oktobru 2024. na kojima je stranka Gruzijski san ostala na vlasti, zamrznula pregovore o pristupanju Gruzije Evropskoj uniji i optužila Brisel da pokušava da organizuje puč u Tbilisiju. Gruzijsko ministarstvo spoljnih poslova ponovilo je takav stav navodeći u saopštenju kasno u utorak da gruzijska vlada "osuđuje sve pokušaje usmerene ka korišćenju pitanja pristupanja EU kao političkog instrumenta". U saopštenju se dodaje da vlada "dobro funkcioniše" i da zemlja ima "stabilno makroekonomsko okruženje i visok ekonomski rast", što pokreće "ozbiljna pitanja u vezi s objektivnošću ocena iznetih u izveštaju Komisije". Gruzijski san tvrdi da i dalje želi ulazak u EU, ali samo ako može da sačuva, kako navodi, tradicionalne pravoslavne vrednosti Gruzije, kao i "miroljubive" veze s Rusijom. Gigi Gigiadze, viši saradnik u Centru za istraživanje ekonomske politike, tink-tenku sa sedištem u Tbilisiju, i bivši ambasador Gruzije u Danskoj i Islandu, rekao je za RSE da situacija može izazvati dalje proteste s obzirom na to da većina Gruzijaca podržava pristupanje EU, kao i sankcije protiv Tbilisija. "Vreme radi protiv svih nas, protiv gruzijskog naroda", rekao je on.

Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin) smatra da više nema pravnih razloga da bivši lideri Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), kojima se sudi u Hagu za ratne zločine, ostanu u pritvoru u tom gradu u Holandiji. Povodom pete godišnjice hapšenja i pritvaranja Hašima Tačija (Hashim Thaci), Kadrija Veseljija (Veseli), Jakupa Kasnićija (Krasniqi) i Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi), Kurti je na Facebooku napisao: "Tužilaštvo je završilo svoj slučaj. Nema više svedoka. Nema pravnih ni moralnih razloga da i dalje budu u pritvoru". Suđenje protiv njih počelo je 2023. godine i bliži se kraju. Svi optuženi negiraju optužbe za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom i pre rata 1998–1999. godine na različitim mestima u Kosovu, ali i na severu Albanije. Kurti je ranije kritikovan zbog toga što nije javno podržao bivše lidera OVK i što ih nikada nije posetio u Hagu. Međutim, on je u sredu izjavio da je radio "tiho i dugo" na njihovom oslobađanju. "To je bila moja misao od prvog dana. Radili smo dugo i naporno na ovom pitanju, u tišini, jer se često dobar posao obavlja tiho", napisao je Kurti. Kurti i njegova stranka, Pokret Samoopredeljenje, koji su tada bili u opoziciji, bili su protiv osnivanja ovog suda 2015. godine, kada ga je formirala Skupština Kosova. Kurti je na Facebooku objavio i pismo iz 2022. godine u kojem je tražio od predsednice Specijalizovanih veća, Ekaterine Trendafilove, da oslobodi optužene. "Danas to objavljujem iz jednog jedinog razloga: verujem da je ispravno da se vrate u svoje domove, budu sa svojim porodicama i slobodni brane pravednu borbu za oslobođenje Kosova", rekao je Kurti. Dodao je da nije bilo odgovora na njegov zahtev. U tom pismu, Kurti je ponudio Trendafilovoj garancije da će kosovske vlasti nadgledati njihov kućni pritvor. Suđenje protiv njih tada još nije bilo započelo. Sudnica Specijalizovanih veća nalazi se u Hagu, a čine je međunarodni sudije i advokati, jer je osnovana 2015. godine od strane Skupštine Kosova kako bi sudila bivšim članovima OVK prema zakonima Kosova. Očekuje se da će suđenje biti završeno do kraja decembra. Očekuje se da će odbrana bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija završiti svoj dokazni postupak ovog meseca, a penzionisani američki general Vesli Klarik (Wesley Clark) će biti poslednji svedok odbrane. Nije jasno kada će tačno Klark da svedoči, ali je odbrana saopštila da ne može da počne sa svedočenjem pre 18. ili 19. novembra.

Visoki komesar Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava Folker Tirk (Volker Türk) pozvao je vlasti Srbije da obezbede sprovođenje odgovornosti u slučaju pogibije u padu nadstrešnice na glavnoj železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. "Nije bilo značajnog procesa otkrivanja istine za tragediju u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, uprkos stalnim zahtevima desetina hiljada ljudi koji su izašli na ulice tražeći pravdu", rekao je Tirk u saopštenju Kancelarije UN za ljudska prava. Institucije u Srbiji u proteklih godinu dana nisu utvrdile eventualnu odgovornost u tom slučaju. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu vodi krivični postupak protiv 13 osumnjičenih, među kojima je bivši ministar saobraćaja Goran Vesić. Sud je u aprilu optužnicu vratio na dopunu. Više tužilaštvo u Beogradu vodi postupak o uzroku pada nadstrešnice, optužnica je potvrđena u aprilu. Tužilaštvo Srbije za organizovani kriminal vodi finansijsku istragu o eventualnoj korupciji u rekonstrukciji stanice. Visoki komesar UN naglasio je potrebu za nezavisnim i efikasnim istragama o urušavanju nadstrešnice. "Treba ih dovesti do kraja jer su postupci protiv navodno odgovornih zastali", naveo je Tirk. Dodao je da su potrebne brze i nepristrasne istrage optužbi za proizvoljna hapšenja i pritvore, kao i nepotrebnu ili nesrazmernu upotrebu sile od strane policije tokom demonstracija u Srbiji. "Optužbe o fizičkim napadima i proizvoljnim hapšenjima mirnih demonstranata i novinara na protestima nisu istražene. Počinioci su nekažnjeni, dok se incidenti ponavljaju", dodao je Tirk. Naveo je da Srbija ima obavezu da poštuje pravo na okupljanje i da kazni počinioce. "Pravosuđe oslobođeno političkog pritiska način je da se očuva poverenje u vladavinu prava", rekao je Tirk. Proteklih godinu dana u Srbiji je održano desetine hiljada skupova na kojima građani zahtevaju odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS) za pogibiju 16 ljudi u Novom Sadu i borbu nadležnih institucija protiv korupcije. Predvodi ih samoorganizovana studentska organizacija u protestu. Demonstracije su obeležile pritužbe učesnika na prekomernu upotrebu sile od strane policije, hapšenja i pritvaranja studenata, kao i fizički napadi pristalica vlasti na novinare. Protivnici protesta u nekoliko navrata studente su na ulici udarili automobilima, optužbe da se policija brutalno obračunavala sa studentima nisu procesuirane, dok su bez sudskog epiloga i navodi učesnika skupa 15. marta u Beogradu da su demonstranti gađani soničnim oružjem. Tog marta je na Trgu Slavija održan najveći protest u organizaciji studenata u proteklih godinu dana na kom je, po proceni Arhiva javnih skupova, bilo najmanje od 280.000 do 330.000 ljudi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, do polovine 2023. i predsednik SNS-a, dan uoči godišnjice novosadske tragedije pozvao je „na smirenje tenzija” i dijalog. Tu ponudu studenti su odbili. Vučić je u julu ličnom odlukom sa mesta predsednika države pomilovao četvoricu mladih aktivista vladajućeg SNS-a koji su u januaru studentkinji na ulici u Novom Sadu bejzbol palicama polomili vilicu. Kasnije je pomilovao i devojku koja je u Beogradu automobilom udarila studentkinju u protestu. Krajem novembra prošle godine studentski pokret započeo je blokade više od 80 fakulteta na šest državnih univerziteta kao odgovor na fizički napad funkcionera vlasti na studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu dok su stajali na ulici i u tišini odavali poštu poginulima. Prethodno su studenti u novembru zatražili objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice na kojoj se dogodila pogibija, hitno procesuiranje funkcionera SNS-a koji su u Beogradu tukli studente FDU-a, obustavljanje sudskih postupaka protiv uhapšenih zbog učešća na demonstracijama i povećanje budžeta za fakultete od 20 odsto. Pošto zahtevi nisu ispunjeni, u maju su zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vučić je u ime vlasti odbio da raspiše nove izbore.

Kosovo je privremeno zabranilo uvoz živih ptica i njihovih proizvoda iz Mađarske i Italije zbog prisustva ptičje gripe u tim dvjema zemljama članicama Evropske unije, saopštila je u srijedu Agencija za hranu i veterinarstvo. Agencija za hranu i veterinarstvo Kosova (AUV) navela je u saopštenju za medije da je ovu odluku donijela na osnovu najnovijih izvještaja Svjetske organizacije za zdravlje životinja, kao i Evropske komisije. Njihovi izvještaji su pokazali da je u Mađarskoj prisutna ptičja gripa, serotip visokopatogenog virusa HPAI–H5N1, i to na komercijalnim farmama i kod divljih ptica u administrativnim jedinicama Jasz, Nagykun i Szolnok. U Italiji je ovaj virus prisutan u regijama Emilia-Romagna i Lombardia, navodi AUV. Kosovo je od srijede privremeno zabranilo uvoz živih ptica i njihovih proizvoda koji potiču iz zaraženih područja Mađarske i Italije, osim ako dolaze s farmi koje nisu pogođene bolešću i koje se nalaze najmanje 50 kilometara udaljene od zaraženih zona. "Ova zabrana stupa na snagu odmah i ostat će na snazi dok se situacija dodatno ne procijeni od strane nadležnih međunarodnih institucija i Agencije za hranu i veterinarstvo Kosova (AUV)", navodi se u saopštenju. Ova odluka dolazi nakon što je Kosovo prošle sedmice zabranilo uvoz živine i njenih proizvoda iz Njemačke, koja se suočava s ozbiljnim izbijanjem ptičje gripe. Njemačka je prošle sedmice usmrtila gotovo milion ptica kako bi spriječila širenje virusa. Prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), rizik za ljude ostaje nizak, jer su se infekcije uglavnom javljale kod osoba koje su imale blizak kontakt sa zaraženim životinjama. Ipak, virus se mora pažljivo pratiti jer se sve češće širi među sisarima. Iako ne predstavlja direktnu prijetnju ljudima, ptičja gripa može izazvati velike gubitke u poljoprivrednoj industriji i dovesti do nedostatka svakodnevnih prehrambenih proizvoda.

Demokrate su 4. novembra pobijedile u tri ključne izborne utrke na prvim velikim izborima u SAD otkako je Donald Trump ponovno preuzeo predsjedničku dužnost, dajući stranci prijeko potreban zamah uoči kongresnih međuizbora sljedeće godine. Demokrata Zohran Mamdani, koji je sebe opisao kao "Trumpovu najgoru noćnu moru", izabran je za novog gradonačelnika Njujorka. Tridesetčetvorogodišnji Mamdani je prvi musliman, prvi južnoazijat i najmlađa osoba u zadnjih 100 godina izabrana za gradonačelnika Njujorka, u meteorskom i neočekivanom usponu od malo poznatog državnog zastupnika do jedne od najvidljivijih figura Demokratske stranke u zemlji. Ko je Zohran Mamdani?U svega nekoliko godina, Zohran Mamdani prešao je put od lokalnog organizatora do političke zvijezde američke ljevice. Njegova pobjeda nije samo lični, ona označava rastući talas progresivne politike unutar Demokratske stranke i sve veće nepovjerenje mladih birača prema političkom establišmentu. Rođen je u Ugandi 1990. godine, a odrastao u Njujorku, gdje se doselio sa porodicom kad mu je bilo sedam godina. Njegova majka je poznata indijska rediteljka Mira Nair, a otac ugandski aktivista i akademik. Njegovo ime - Zohran Kwame - spaja reference na perzijsko, afričko i indijsko kulturno naslijeđe. Mamdani često ističe svoje imigrantsko porijeklo kao osnov političke empatije: "Odrastao sam u sistemu u kojem sam vrlo rano naučio što znači biti siromašan, nevidljiv i neshvaćen", rekao je u jednom intervjuu. Obrazovanje je stekao na prestižnim američkim univerzitetima, ali je umjesto finansijske karijere ili akademske sigurnosti izabrao organizovanje zajednice u Kvinsu - četvrti koju danas predstavlja u njujorškoj skupštini. Prvi put se politički angažovao kao organizator pokreta za stanarska prava. Zajedno s drugim aktivistima iz Democratic Socialists of America (DSA), Mamdani je na terenu gradio podršku ideji da politika mora služiti interesima radnika i siromašnih, a ne korporacija i elita. Godine 2020. izabran je u državnu skupštinu Njujorka kao kandidat DSA, pobijedivši kandidata establišmenta. Njegova kampanja bila je vođena s malim budžetom, ali velikim angažmanom volontera. Mamdani je koristio više jezika – uključujući urdski i španjolski – kako bi se obratio raznolikoj zajednici u Astoriji u Kvinsu. Mamdani sebe otvoreno naziva "demokratskim socijalistom". Njegova politička platforma zasniva se na borbi protiv siromaštva, rasne i klasne nejednakosti te klimatske krize. Zalaže se za besplatan javni prevoz (ukidanje naplate za autobuse), univerzalnu brigu za djecu, zamrzavanje stanarina u subvencioniranim stanovima, pristupačnije cijene u trgovinama i progresivno oporezivanje najbogatijih. Njegov stav o vanjskoj politici takođe odudara od glavne struje Demokratske stranke. Otvoreno podržava Palestince i kritikuje izraelsku politiku, zbog čega je često u sukobu s proizraelskim lobijem unutar stranke. Kao i njegova politička saveznica Alexandria Ocasio-Cortez, Mamdani uspješno koristi društvene mreže kako bi dopro do mlađih birača i direktno odgovarao na kritike. Njegovi videozapisi u kojim razgovara s Trumpovim biračima i pokušava razumjeti njihove razloge postali su viralni. U kampanji koristi jednostavan jezik. Ne nosi kravatu, govori urdski i španjolski, često hoda s megafonom i ruksakom. Sve je to dio autentične slike političara koji ne želi djelovati "odozgo", već "rame uz rame" s građanima. Mamdani je pobijedio bivšeg guvernera države Andrewa Cuoma (67), koji se kandidovao kao nezavisni kandidat nakon što je izgubio demokratsku nominaciju. Oba su kandidata nosila politički teret – Mamdani se suočio s kritikama zbog identiteta demokratskog socijaliste i prošlih izjava o Izraelu i njujorškoj policiji, dok je Cuomova ostavka 2021. zbog optužbi za seksualno uznemiravanje i dalje opterećivala njegov pokušaj povratka u politiku. Na izborima se takmičio i republikanac Curtis Sliwa, osnivač građanske patrolne grupe Guardian Angels. "Svako jutro budiću se s jednom svrhom – učiniti ovaj grad boljim za vas nego što je bio dan prije", rekao je Mamdani u pobjedničkom govoru, u kojem se direktno obratio američkom predsjedniku. "Znam da gledaš – pojačaj zvuk", poručio je Trumpu. Trump je ranije zaprijetio da će uskratiti savezna sredstva Njujorku ako Mamdani pobijedi te je pozvao njujorške Jevreje da glasaju protiv njega. "Svaki Jevrej koji glasa za Zohrana Mamdanija (...) je glupa osoba!!!" napisao je Trump na svojoj platformi Truth Social, optuživši Mamdanija da "mrzi Jevreje". Više od dva miliona ljudi glasalo je na ovogodišnjim izborima, prema podacima Izbornog odbora Njujorka. Prije četiri godine, izašlo je manje od 1,15 miliona birača. Spanberger i Sherrill osvojile Viržiniju i Nju DžersiDemokratske kandidatkinje Abigail Spanberger i Mikie Sherrill pobijedile su u utrkama za guvernerke Virdžinije i Nju Džersija, osiguravši svojim strankama uvjerljive pobjede. "Poslali smo poruku svijetu da je Virdžinija 2025. godine izabrala pragmatizam umjesto stranačke pripadnosti", rekla je Spanberger u pobjedničkom govoru. Spanberger, bivša kongresmenka i agent CIA-e, postala je prva žena guver Virdžinije, koju je posljednje četiri godine vodio republikanac Glenn Youngkin – savezna država u kojoj Trump nikada nije pobijedio na predsjedničkim izborima. Pobijedila je republikansku kandidatkinju Winsome Earle-Sears, poručivši da su birači "izabrali naš Commonwealth umjesto haosa". U Nju Džersiju, demokratska zastupnica u Kongresu Mikie Sherrill, umjerena političarka i bivši vojni pilot, pobijedila je republikanskog biznismena i bivšeg državnog zastupnika Jacka Ciattarellija. Ove tri izborne utrke promatraju se kao barometar raspoloženja američkih birača i svojevrsni test Trumpovih prvih devet mjeseci novog mandata. Rezultati takođe pokazuju različite pristupe unutar Demokratske stranke – od progresivnog Mamdanijevog modela do umjerenih politika Spanberger i Sherrill – koji bi mogli oblikovati strategiju stranke uoči kongresnih međuizbora 2026. godine. Izvor: Reuters i AFP

Jedanaest osoba je smrtno stradalo, dok je 30 osoba hospitalizirano nakon požara koji je 4. novembra izbio u Domu penzionera u Tuzli, objavio je glavni tužilac Tužilaštva Tuzlanskog kantona (TK) Vedran Alidžanović. Među povrijeđenima u požaru koji je oko 20.45 sati izbio na sedmom spratu zgrade su tri policajca i pet vatrogasaca. Četiri osobe su na respiratoru, a medicinsku pomoć je zatražio i veći broj drugih osoba uključenih u spašavanje, izjavio je 5. novembra tužilac na konferenciji za novinare jutro nakon požara. Kako su ranije objavili iz gradske bolnice, među povrijeđenima najmanje dvoje je u teškom stanju, a povrijeđeni su, osim štićenika Doma, i policajci, vatrogasci, te radnici Doma penzionera. Uviđaj na mjestu požara je započet, ali prekinut privremeno zbog opasnosti na terenu. Kantonalno tužilaštvo u Tuzli je saopštilo da će uviđaj biti nastavljen i u petak. Zbog stradanja štićenika Doma penzionera Tuzla, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine na hitnoj sjednici donijela je odluku o proglašenju 6. novembra Danom žalosti u tom entitetu u BiH.Svi organi i institucije obavezni su istaknuti zastave na pola koplja, dok su medijske kuće, kao i organizatori kulturno-umjetničkih i sportskih manifestacija, dužni prilagoditi svoje programske sadržaje obilježavanju Dana žalosti. Ranije je Vlada Tuzlanskog kantona proglasila Dan žalosti. Ispred Doma penzionera u večernjim satima su zapaljene svijeće. Direktor Doma penzionera Tuzla Mirsad Bakalović podnio je ostavku. Ova ustanova se inače sama finansira od prihoda koje ostvari i prema izjavi direktora datoj u januaru za N1, nije ni na jednom budžetu. Grad Tuzla je vlasnik zgrade Doma penzionera i imenuje upravu, ali nemaju subvencije, niti novac iz budžeta. Federalni premijer Nermin Nikšić obećao je pomoć Vlade Federacije BiH u zbrinjavanju osoba koje su smještene u Domu penzionera. Uviđaj započet, pa prekinutKako je na konferenciji za novinare rekao tužilac Alidžanović, uviđaj je započet u ranim jutarnjim satima 5. novembra, uz prisustvo predstavnika svih relevantnih institucija. Dežurni tužilac i ekipa kriminalističke policije započeli su radnje na izuzimanju tijela, ali je uviđaj privremeno obustavljen zbog opasnosti na terenu. "Radi se o požarenom području koje je u tom trenutku bilo opasno za vršenje radnji dokazivanja", kazao je, te naveo da će se istraga nastaviti kada se za to steknu uslovi. On je naveo kako su angažovani vještaci elektrostruke, protivpožarne zaštite i zaštite na radu koji zajedno s tužiocem i istražiteljima rade na utvrđivanju okolnosti ove strašne tragedije. Tužilaštvo TK je najavilo da će obdukcije za svih 11 tijela biti obavljene tokom dana u prostorijama Komemorativnog centra, te da će javnost biti redovno informisana o daljem toku istrage. Još je kazao da će za tijela jedanaest osoba koje su izgubile život obdukcija biti naređena danas. "Donijeli smo odluku o načinu na koji će se vršiti uviđaj s ciljem utvrđivanja okolnosti koja ja zadesila TK i BiH. To je ono od informacija što trenutno imamo i s čime raspolažemo. Za ovih 11 tijela će u toku dana biti naređene obdukcije". Detalji o povrijeđenima iz Univerzitetskog kliničkog centra TuzlaU toku noći hospitalizirano je dvadeset pacijenata u Klinici za plućne bolesti, među kojima je bilo tri policajca i šest vatrogasaca, a ostali su bili korisnici i uposlenici Doma penzionera Tuzla, objavili su detaljan izvještaj 5. novembra ujutro iz Univerzitetskog kliničkog centra u Tuzli. Nažalost, jedna pacijentica je u toku noći preminula u Klinici za plućne bolesti, navedeno je u saopštenju direktora UKC-a dr. Šekiba Umihanića. Prema izvještaju Klinike za anesteziologiju i reanimatologiju primljeno je osam pacijenata, od kojih je pet na respiratoru i nalaze se u izuzetno teškom stanju, a jedan je nažalost završio letalnim ishodom. Kod hospitaliziranih pacijenata dijagnostikovane su inhalacione povrede nastale udisanjem dima, odnosno štetnih produkata sagorijevanja. Trenutno su i u Klinici za interne bolesti smještena dva pacijenta. Osoblje i načelnici Klinike za plućne bolesti, Klinike za anesteziju i reanimaciju i Klinike za interne bolesti bili su uključeni u proces zbrinjavanja i opservacije navedenih pacijenata. "Univerzitetski klinički centar Tuzla stavio je na raspolaganje i sve raspoložive kapacitete za hospitalizaciju pacijenata koji su mogli doći zbog pogoršanja svog osnovnog stanja, hroničnih bolesti, komorbiditeta ili eventualno za smještaj korisnika Doma penzionera Tuzla, ukoliko se procijeni da nemaju adekvatan smještaj za novonastale slučajeve ili kao mogućnost privremenog smještaja dok se ne iznađe adekvatno rješenje", navodi se u saopštenju. Premijer Federacije BiH Nermin Nikšić u Tuzli je 5. novembra, dan nakon požara, obećao potrebna sredstva za pomoć nakon požara, te kazao da je sada imperativ smještaj preostalih korisnika Doma. U izjavi novinarima je kao jednu od opcija naveo je i smještaj u hotelskim kapacitetima u Sarajevu, uz mogućnost finansijske podrške onima koji žele privremeno biti smješteni kod porodica. Nikšić je kazao i da je Dom penzionera javno dobro te da se nakon ove tragedije mora pristupiti rješavanju problema koji bi, prema njegovim riječima, vjerovatno godinama čekali da nisu došli u fokus nakon događaja koji je potresao Tuzlu, preniijela je tuzlanska Radio-televizija Slon. Vijest se ažurira

Autoprevoznik Milomir Jaćimović koji je prevozio građane na skup podrške Dijani Hrki, majci jednog od stradalih u padu nadstrešnice u Novom Sadu koja štrajkuje glađu, priveden je u utorak u Beogradu. Policija je prethodno sprečila da njegov autobus doveze građane iz Novog Sada na skup podrške Hrki, blokirajući ga kod Pravnog fakulteta, na nekih 600 metara od mesta gde ona štrajkuje glađu. Policijski kordoni u opremi za razbijanje demonstracija su okružili autobus, a ubrzo su se na tom mestu okupile stotine građana kako bi autoprevozniku Jaćimoviću pružile podršku. Autobus je potom propušten do Pete beogradske gimnazije u blokadi gde su bile prisutne velike policijske snage u opremi za razbijanje demonstracija. Jaćimović je priveden kod te škole posle manjih incidenata između policije i demonstranata koji su pokušali da spreče privođenje, izveštava reporter RSE. Građni koje je prevezao iz Novog Sada pridružili su se protestu Hrki kod Skupštine Srbije. Autobus autoprevoznika Jaćimovića zaustavljen je i prethodno u toku večeri na naplatnoj rampi kod Novog Sada, da bi posle pretresa nastavio put Beograda, prenose mediji. "Prvo su nas presreli čim smo izašli iz Novog Sada, rekli su da se neki kodovi na njegovoj vozačkoj ne slažu", rekla je jedna od putnica Ana Ubavić za televiziju N1. Jaćimović je postao poznat javnosti jer je studente prevozio na proteste zbog čega je, kako tvrdi, trpeo pritiske od pristalica vlasti. Policija je zaplenila autobus rog prevoznika i pred dva dana kada je prevozio studente na skup podrške Hrki.

Srbija mora da prevaziđe podele i da stvori prostor za inkluzivan dijalog, izjavio je šef Delegacije Evropske unije (EU) u Beogradu Andreas fon Bekerat. Fon Bekerat je 4. novembra predao predsednici Narodne skupštine Srbije Ani Brnabić izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama. U tom dokumentu ukazano je i na veliku polarizaciju u Srbiji usled masovnih građanskih protesta na kojima se godinu dana traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Dodaje se da Beograd sporo sprovodi reforme koje su neophodne ukoliko želi u EU. "Izveštaj nije dokument kritike, već ogledalo koje reflektuje napredak i oblasti u kojima je potrebno učiniti dodatne reforme", rekao je Andreas fon Bekerat. S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Briselu da bi Srbija veoma brzo postala članica EU ako bi priznala nezavisnost Kosova i uvela sankcije Rusiji. Vučić je posle učešća na samitu o proširenju EU, koji je organizovao Juronjuz, Vučić je medijima rekao da postoji minimalna šansa da Klaster 3 u pregovorima Srbije sEU o članstvu bude otvoren pre kraja godine, prenela je agencija Beta. Vučić je naveo i da je proširenje EU geopolitičko pitanje i da ono što Srbija može da uradi brže i bolje "ne bi mnogo ubrzalo" njen evropski put. "Mi imamo izbor. Sutra, bukvalno sutra, da uvedemo sankcije Rusiji, sutra da kažemo idemo u priznanje Kosova, eto nas u EU kad hoćete. Samo mi recite da li hoćete da to bude politika (Srbije). Ja ne mislim da treba da priznamo Kosovo i da uvodimo sankcije Rusiji. Čista je geopolitika u pitanju", dodao je Vučić. Fon Bekerat je u Beogradu pozdravio, kako je naveo, napredak u procesu izbora novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i zakonodavni proces o jedinstvenom biračkom spisku. Predsednica Skupštine Ana Brnabić složila se sa kritikama da je Srbija usporila na EU putu. "Brzina reformi jeste znatno manja, i to zbog polarizacije u društvu. Usporene su zbog ogromnog nepoverenja između vlasti, opozicije i civilnog društva", rekla je Brnabić. Zvanični Beograd dosad je odbacivao kritike o stanju vladavine prava, korupciji i slobodi medija u Srbiji. Poslednji put je to uradilo Ministarstvo spoljnih poslova u reagovanju na odluku švedske Vlade da obustaviti deo podrške državnim organima u Srbiji zbog, kako je navela, "nedostatak volje srpske Vlade po pitanju poštovanja vladavine prava, borbe protiv korupcije i zaštite slobode izražavanja i medija". Evropska komisija je u izveštaju ocenila i da Srbija treba da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija, Turska i Belorusija su evropske zemlje koje se nisu priključile sankcijama EU Ruskoj Federaciji zbog invazije na Ukrajinu. Srbija je od 2012. godine kandidat za članstvo u EU. Otvorila je 22 od 35 pregovaračkih poglavlja. Dva privremeno zatvorena.