Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura saopštio je 9. oktobra da je stavio van snage Rešenje o zabrani upotrebe vode u tom gradu, koji se nalazi 80 kilometara severno od Beograda. U Zrenjaninu je od 2004. godine bila na snazi zabrana da se voda iz gradskog vodovoda upotrebljava za piće i pripremu hrane, zbog prekomernih količina opasnog metala arsena u vodi. "Zrenjanin od danas nema problem sa pijaćom vodom", napisao je Salapura na Fejsbuku, gde je priložio i skenirani dokument. U rešenju koje je objavio, a koje je potpisala sanitarna inspektorka Gabriela Lodi, navedeno je da se rešenje sanitarnog inspektora iz januara 2004. godine - o zabrani upotrebe vode za piće i pripremu hrane koju iz gradske vodovodne mreže distribuira javno preduzeće "Vodovod i kanalizacija", zbog povećane koncentracije arsena - stavlja van snage. Lodi je u rešenju navela da je 9. oktobra "Vodovod i kanalizacija" podnelo zahtev za stavljanje van snage rešenja o zabrani i da je dostavilo izveštaje Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin o ispitivanju uzoraka prečišćene vode za piće, koji su uzorkovani krajem septembra i početkom oktobra ove godine sa nekoliko mesta iz mreže centralnog vodovoda. Naveli su da je na osnovu dostavljenih izveštaja i stručnog mišljenja i tumačenja ovlašćene laboratorije utvrđeno da je ukupno 36 uzoraka prečišćene vode za piće higijenski ispravno i ispunjavaju propisane uslove bakteriološke i fizičko-hemijske ispravnosti. Voda za piće u vodovodnu mrežu doprema se iz postrojenja, fabrike vode koju je januara 2022. godine za 417.000.000 dinara (oko 3,5 miliona evra) kupio "Panonian voter DOO" iz Beograda, ogranak arapske firme "Metito". Ova firma će u u Zrenjaninu izgraditi i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Posle kupovine, usledili su i radovi na rekonstrukciji i dogradnji tog postrojenja za prečišćavanje vode za piće, što je i deo ugovora koji je potpisan u Vladi Srbije između Kompanije Metito i grada Zrenjanina. Fabrika je počela probni rad u maju 2025. godine. Fabrika vode je puštana u probni rad više puta, poslednji put u maju 2025. godine. Od kada je 2004. godine voda u Zrenajninu zabranjena za piće bilo je niz pokušaja, sa nekoliko investitora, da se problem reši, organizovani su protesti, a građani su kupovali flaširanu vodu za piće.

Belgijske vlasti saopštile su 9. oktobra da su uhapsile tri osobe zbog planiranja napada dronom sa eksplozivom, a među nekoliko političara koji su bili mete bio je i premijer Bart De Wever. Hapšenja su izvršena u sjevernom gradu Antverpenu u okviru istrage o "pokušaju terorističkog ubistva i učešću u aktivnostima terorističke grupe", rekla je tužiteljka Ann Fransen na konferenciji za novinare. "Određeni elementi ukazuju na to da su osumnjičeni namjeravali da izvrše džihadizmom inspirisan teroristički napad na političke figure. Postoje i indikacije da su osumnjičeni imali za cilj da naprave dron sposoban da nosi teret", dodala je ona, javlja AFP. Tužilaštvo je odbilo da navede imena planiranih meta, ali je nekoliko tamošnjih medija izvijestilo da je među njima i De Wever, koji je bio gradonačelnik Antverpena prije nego što je postao premijer. Da je premijer bio meta potvrdio je njegov zamjenik, Maxime Prevot. "Vijest o planiranom napadu usmjerenom na premijera De Wevera je izuzetno šokantna. To ukazuje da se suočavamo sa veoma realnom terorističkom prijetnjom i da moramo ostati oprezni“, napisao je Prevot na mreži X, a prenosi novinska agencija Reuters. Prema izvještajima, policija je pretražila kuću koja se nalazi samo nekoliko stotina metara od De Weverove kuće u tom gradu. "Tokom pretresa kuće jednog osumnjičenog, pronađena je improvizovana naprava – potencijalno eksplozivna, ali još uvijek neoperativna – zajedno sa kesom koja je sadržala metalne kuglice", navela je tužiteljka Fransen. U kući drugog osumnjičenog, policija je pronašla 3D štampač "za koji se vjeruje da je bio namijenjen za proizvodnju komponenti korisnih za izvođenje napada", dodala je tužiteljka. Osumnjičeni su rođeni 2001, 2002. i 2007. godine. Dvojica bi trebalo da se u petak pojave pred istražnim sudijom. Treći osumnjičeni je pušten na slobodu.

Velika Britanija najavila je 9. oktobra da će mobilisati sredstva za borbu protiv mreža ilegalne imigracije i rizika od ruskog mešanja na Zapadnom Balkanu. To je saopšteno tokom sastanka ministara spoljnih poslova tog regiona i ostatka Evrope u Severnoj Irskoj. Sastanak šefova diplomatija Zapadnog Balkana održava se u zamku Hilsboro kod Belfasta. Na njemu učestvuju ministri spoljnih poslova Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore. Dvodnevni ministarski sastanak - koji se održava u okviru Berlinskog procesa, i koji treba da predstavlja pripremu za samit koji treba da se održi 22. oktobra u Londonu - počeo je u sredu uveče prijemom koji je kao domaćin organizovala britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper. Ivet Kuper objavila je 9. oktobra da će njena zemlja mobilisati 10 miliona funti (11,5 miliona evra) za "inovativne programe", čiji je cilj borba protiv mreža krijumčara koji deluju na Balkanu, oblastima kroz koje prolaze brojni migranti. Među tim programima je obuka za snage reda na Kosovu i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji, piše Frans pres. Velika Britanija takođe će mobilisati četiri miliona funti da ojača kapacitete sajber odbrane zemalja tog regiona od ruskog mešanja, objavila je britanska ministarka. "Znamo da bezbednost Zapadnog Balkana utiče na bezbednost cele Evrope i na našu bezbednost ovde u Velikoj Britaniji", rekla je Ivet Kuper na sastanku. Briselski portal Politiko objavio je uoči sastanka u četvrtak da je premijer Velike Britanije Kir Starmer "sve bliži potpisivanju sporazuma o centru za povratak migranata na Zapadnom Balkanu", a da će "cena toga biti nova konfrontacija sa Rusijom". Kako se navodi u tekstu, Britanija vidi Kosovo "kao mesto za prebacivanje zahteva za azil iz Velike Britanije u inostranstvo nakon neuspelog pokušaja Starmera da privuče Albaniju tokom posete ranije ove godine". Tokom posete Albaniji u maju, Starmer je rekao da razgovarao sa više zemalja da tamo formira "centre za povratak" za osobe čiji su zahtevi za azil odbijeni u Velikoj Britaniji. Pored šefova diplomatija zapadnobalkanske šestorke, na sastanku učestvuju i ministri ili visoki zvaničnici iz Nemačke, Francuske, Italije, Austrije, Slovenije, Grčke, Bugarske i drugih zemalja. Berlinski proces je diplomatska inicijativa pokrenuta 2014. sa ciljem ubrzanja procesa pristupanja zapadnobalkanske šestorke Evropskoj uniji (Albanija, BiH, Kosovo, Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija). Samit lidera zemalja koje učestvuju u toj inicijativi treba da se održi 22. oktobra u Londonu. Šta kaže šef diplomatije Srbije?Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je nakon sastanka kod Belfasta da je na skupu bilo reči o konkretnim načinima da se ubrza proces integracija, naročito uoči predstojeće posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu. On je naveo da je na sastanku bilo reči i o aktuelnim regionalnim pitanjima, uključujući situaciju u Bosni i Hercegovini i odnose Beograda i Prištine. Đurić je poručio da Srbija uvek koristi svaku priliku da iznese činjenice i argumentovano zastupa svoje stavove. "Osim toga, imamo u vidu našu odgovornost da doprinesemo očuvanju stabilnosti u regionu kao ključnog preduslova za ekonomski razvoj i za očuvanje mlade generacije", rekao je Đurić. Đurić u saopštenju nije pominjao temu ilegalnih migracija niti britanske inicijative za izmeštanje centara za povratak migranata iz Velike Britanije na Zapadni Balkan. Radio Slobodna Evropa je Ministarstvu spoljnih poslova Srbije poslao upit u vezi sa tom temom i pozicijom Srbije u odnosu na predlog Velike Britanije, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Gruzijski sud osudio je nagrađivanog književnika i aktivistu za ljudska prava Zviada Ratiana na dvije godine zatvora zbog "pružanja otpora" policajcu, što, prema kritičarima, predstavlja najnoviji primjer obračuna vlasti sa neistomišljenicima, piše novinska agencija AFP. Ratian (54) se smatra najistaknutijim savremenim gruzijskim pjesnikom i istaknutim proevropskim aktivistom. Tužilaštvo ga tereti da je na protestima protiv vladajuće partije Gruzijski san ošamario policajaca, što je on negirao. Sud u Tbilisiju proglasio je u četvrtak Ratianija krivim za "pružanje otpora policajcu", rekla je njegova advokatica Keti Chutlashvili za AFP. Novinska agencija podsjeća da se zemlja suočava sa dugotrajnom političkom krizom od prošlogodišnjih spornih izbora i odluke Vlade da zamrzne pregovore o članstvu u Evropskoj uniji do 2028. godine. Ratiani je ranije tvrdio da je tokom prošlogodišnjih postizbornih protesta bio pretučen u pritvoru. Vladajući Gruzijski san predstavlja opozicionare kao opasne, problematične ljude koji žele da destabilizuju zemlju. Grupe za ljudska prava upozoravaju da je zemlja krenula opasnim putem ka autoritarizmu, zatvarajući lidere većine glavnih opozicionih stranaka, dok istovremeno pokreće kampanju zastrašivanja opozicionih novinara i aktivista. Brisel - koji je optužio Tbilisi za nazadovanje demokratskih procesa - tvrdi da je vladajuća stranka ugrozila dugogodišnje napore zemlje da se pridruži EU. Članstvo u EU, prema istraživanjima javnog mnjenja, podržava oko 80 odsto stanovništva. Sjedinjene Američke Države i nekoliko evropskih zemalja uvele su sankcije pojedinim funkcionerima vladajućeg Gruzijskog sna.

Skupština Kosova nastaviće konstitutivnu sjednicu 10. oktobra, navodi se na njenoj internet stranici. Na dnevnom redu je samo jedna tačka: izbor zamjenika predsjednika parlamenta iz reda srpske zajednice. Odluka o održavanju sjednice dolazi dan nakon objavljivanja presude Ustavnog suda u vezi sa ovim procesom. Sud je, naime, zaključio da je izbor potpredsjednika iz redova srpske zajednice neophodan za završetak konstituisanja Skupštine Kosova. Prema sudu, paketno glasanje za potpredsednike Skupštine nije obavezno, već se može sprovesti dogovorom između parlamentarnih grupa. Srpska lista - najveća stranka kosovskih Srba, koja uživa podršku Beograda - žalila se upravo na ovu tačku postupka, tvrdeći da neglasanje u paketu za dva potpredsjednika iz reda manjina predstavlja kršenje zakona. Skupština je već izabrala predsjednika, tri albanska potpredsjednika i potpredsednika iz nesrpske manjine, ali nije uspela da izabere jednog iz srpske manjine - uprkos produžavanjima sjednice koja je počela 15. aprila. Srpska lista, koja drži devet od 10 mesta u Skupštini rezervisanih za srpsku manjinu, insistirala je da potpredsjednik bude Slavko Simić, ali on nije obezbijedio potrebne glasove. Potom je predsjednik parlamenta Dimalj Baša (Dimal Basha), na osnovu Poslovnika stavio na glasanje imena svih srpskih poslanika u parlamentu putem žreba, ali nijedan od njih nije dobio potrebnih 61 glas. Baša je proglasio Skupštinu konstituisanom, iako peti potpredsednik nije izabran. Poslanici će sada, prema nalogu najvišeg suda u zemlji, imati 12 dana da izaberu potpredsjednika iz srpske zajednice i konačno formiraju novi parlament. Sud u svojoj najnovijoj presudi nije pojasnio šta se dešava ako potpredsjednik parlamenta iz srpske zajednice ne bude izabran i Skupština ne bude konstituisana u roku od 12 dana.

Francuski apelacioni sud izrekao je jednom muškarcu desetogodišnju kaznu zatvora zbog silovanja Gisele Pelicot, godinu više u odnosu na prvobitnu kaznu, javlja novinska agencija AFP. Sud je krajem prošle godine osudio Dominiquea Pelicota na 20 godina zatvora zbog dugogodišnjeg drogiranja i silovanja supruge Gisele Pelicot, kao i regrutovanja drugih muškaraca da je siluju. Za seksualno zlostavljanje Pelicot prošle godine osuđeno je još 50 muškaraca, kojima su izrečene od uslovne zatvorske kazne do 15 godina robije. Gotovo svi su bili optuženi da su silovali Pelicot dok je bila u nesvijesti. Većina ih je tokom suđenja odbacila krivicu, ističući da su mislili da učestvuju u "sporazumnoj seksualnoj igri" i da to nije bilo silovanje. Husamettin Dogan (44) bio je jedini koji se žalio na presudu. On je prošle godine osuđen na devet godina zatvora, ali je u postupku pred apelacionim sudom kazna povećana na deset. Inače, slučaj Gisele Pelicot šokirao je svijet i učinio je simbolom hrabrosti. Ova 72-godišnjakinja odustala je od anonimnosti tokom suđenja i zatražila da budu prikazani videosnimci zlostavljanja, koje je snimio njen bivši suprug. Naglasila je da će to pomoći drugim ženama da podignu glas protiv nasilja.

Evropski sud za ljudska prava (ECHR) u Strazburu objavio je u četvrtak odluku kojom konstatuje da je Vlada Srbije priznala da su očevima gardista koji su stradali u kasarni na Topčideru 2004. godine povređena prava. Njihova prava povređena su u istrazi o smrti gardista po članu 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima (Pravo na život), konstatovao je ECHR nakon razmatranja njihove predstavke. Prema odluci, očevi gardista i Vlada Srbije postigli su sporazum, prema kojem se Vlada obavezuje da svakom od njih isplati po 30.000 evra na ime odštete i troškova. "Vlada Srbije ovim izražava svoje priznanje, sa žaljenjem, o kršenju prava podnosilaca prema procesnom delu člana 2 Konvencije, koje je proisteklo iz nedostataka u istrazi o smrti Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića", navodi se u odluci suda po prijavi broj 16489/20. Sporazumom se Vlada Srbije obavezala i na "sprovođenje efikasne zvanične istrage o smrti" dvojice gardista, i to pod "nadzorom visokog tužioca i potpuno u skladu sa principima utvrđenim u relevantnoj sudskoj praksi Suda". Gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović pronađeni su mrtvi dok su bili na straži u okviru vojnog objekta. Vojna istraga je tvrdila da se radilo o ubistvu i samoubistvu, dok je nezavisna državna komisija utvrdila da ih je ubila treća osoba. Nalaz nezavisne komisije potvrdila je kasnije laboratorija američkog Federalnog istražnog biroa.

Američko Ministarstvo finansija saopštilo je da je stavilo više od 50 osoba, kompanija i brodova povezanih sa iranskim naftnim sektorom pod sankcijama, pojačavajući kampanju protiv ključnog izvora prihoda za Teheran. Sankcije su usmjerene na ljude koji pomažu u olakšavanju iranskih isporuka tečnog naftnog gasa, a uključuju kinesku luku i naftnu rfineriju, saopštilo je Ministarstvo, a prenosi novinska agencija AFP. Ova objava dolazi nekoliko sedmica nakon što su Ujedinjene nacije najavile takozvane "brze sankcije" protiv Irana zbog njegovog nuklearnog i raketnog programa, produbljujući izolaciju Teherana na međunarodnoj sceni. "Ministarstvo finansija umanjuje iranski novčani tok demontiranjem ključnih elemenata iranske mašinerije za izvoz energije", rekao je u saopštenju ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent). Među onima koji su se našli na meti je i Shandong Jincheng Petrochemical Group Co, kineska rafinerija koja je, prema Ministarstvu, kupila milione barela iranske nafte od 2023. godine. Ministarstvo je takođe sankcionisalo kompaniju koja upravlja terminalom za sirovu naftu Rizhao Shihua u luci Lanšan, optužujući je da je prihvatila više od deset brodova koji prevoze milione barela iranske nafte. Ovo je četvrti set sankcija Ministarstva finansija usmjerenih na kineske rafinerije od povratka amričkog predsjednika Donalda Trampa na vlast januara ove godine, navodi se u saopštenju. Prethodno su stotine osoba, kompanija i brodova kažnjeni zbog veza sa Iranom, kao dio kampanje američke administracije primjenjivanja "maksimalnog pritiska". Mjera Ministarstva finansija znači da je svaka "imovina i udio u imovini" koju posjeduju osobe koje su pod sankcijama sada blokirane. Sve kompanije u direktnom ili indirektnom vlasništvu jedne od sankcionisanih osoba takođe su blokirane, saopštilo je Ministarstvo.

Evropska komisija će osnovati internu radnu grupu koja će ispitati navode da Mađarska špijunira evropske institucije, izjavio je u četvrtak portparol Komisije, a prenosi novinska agencija Rojters. Navode o špijuniranju iznijela je grupa medija, među kojima su mađarska istraživačka novinarska grupa Direkt 36 i njemački "Špigl". "Komisija uzima u obzir sve današnje izvještaje prema kojima je mađarska obavještajna služba sprovodila špijunske operacije protiv Evropske unije i članova njenog osoblja. Komisija takve navode shvata vrlo ozbiljno", rekao je portparol Komisije. Dodao je da ću u cilju istraživanja tih navoda biti osnovana posebna, interna radna grupa. Portparol stalnog predstavništva Mađarske pri EU u Briselu nije komentarisao situaciju, nego je agenciju Rojters uputio na izjavu šefa diplomtije Petera Sijarta (Szijjarto) za mađarski portal Index. Sijarto je za Index izjavio da nije imao saznanja o slučaju kakav je otkrio Direkt 36 i da, po njegovom mišljenju, nema osnova za tu tvrdnju.

Državljani Kuvajta, Egipta, Jermenije i Uzbekistana uskoro više neće moći da putuju u Crnu Goru bez vize, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Ministarstvu vanjskih poslova. Na listu zemalja kojima nije potrebna viza za ulazak u Crnu Goru dodata je Nauru, mala ostrvska država u Tihom okeanu, između Australije i Havaja. Ove izmjene dio su nastavka procesa usklađivanja vizne politike Crne Gore sa Evropskom unijom (EU), što je jedan od ključnih uslova u okviru pregovora o članstvu. "Shodno obavezama preuzetim Reformskom agendom 2024-2027 i završnim mjerilima pristupnog poglavlja 24, neophodno je do kraja sljedeće godine u potpunosti harmonizovati viznu politiku Crne Gore sa viznom politikom EU". Kako navode iz Ministarstva vanjskih poslova, taj proces se sprovodi postepeno i uz pažljivo uvažavanje nacionalnih ekonomskih i drugih interesa, koji su od značaja za očuvanje stabilnosti i dugoročni razvoj. Zvanični Brisel je u više navrata upozoravao Podgoricu da mora uskladiti viznu politiku sa Unijom kako bi napredovala u pristupnim pregovorima i imala pristup sredstvima iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan. Odluka je donijeta uoči dolaska predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Crnu Goru, planiranog za narednu sedmicu. "Ovim se nastoji poslati jasan signal čvrste opredjeljenosti Crne Gore ka punopravnom članstvu u EU", zaključuje se u odgovorima RSE-u. Ko ostaje na listi?Crna Gora, koja je najozbiljniji kandidat za članstvo u EU, obavezala se da će postepeno uvesti vize svim zemljama kojima ih je uvela Unija. Do kraja prošle godine tih zemalja bilo je 11. U međuvremenu je broj porastao. Bezvizni ulazak u Crnu Goru biće i dalje omogućen državljanima Kine, Rusije, Turske, Katara, Saudijske Arabije, Bahreina i Azerbejdžana. Neusklađivanje sa viznom politikom EU, Vlada je ranije opravdavala ekonomskim interesima u turizmu, koji čine 26 odsto crnogorskog BDP-a. U tu svrhu naveli su broj turista koji posjećuju Crnu Goru iz zemalja za koje se traži uvođenje viza. Kako su saopštili 19. februara, Crnu Goru godišnje posjeti 230.000 ruskih a 320.000 turskih posjetilaca, kao i 15.000 ljudi iz Azerbejdžana. Za Kinu su naveli da učestvuje u infrastrukturnim projektima a za četiri bliskoistočne zemlje sve veće investicije u Crnu Goru. Kao dokaz posvećenoti evropskim integracijama navode da su se uskladili sa spoljnom politikom EU uvodeći sankcije Rusiji 2022. Ipak, EU je više puta naglasila da ekonomski interesi ne mogu imati prednost nad evropskim pravilima i obavezama iz pristupnog procesa. Crnogorske vlasti očekuju da će potpuna harmonizacija viznog režima s pravilima EU biti završena do kraja 2027. godine.