Od 38 opština na Kosovu, u 21 je trka za gradonačelnika završena u nedelju glasanjem u prvom krugu lokalnih izbora. U Uroševcu je Agim Aljiu iz Demokratske partije Kosova (DPK) ponovo pobedio u trci s više od 56 odsto osvojenih glasova. U Lipljanu su izbori takođe završeni bez drugog kruga, pobedom Imrija Ahmetija iz Demokratskog saveza Kosova (DSK). On je osvojio više od 51 odsto glasova. Špejtim Bulići (Shpejtim Bulliqi) iz Pokreta Samoopredeljenje pobedio je u Podujevu s više od 53 odsto osvojenih glasova. U Srbici je, Sami Ljuštaku (Lushtaku) iz DPK ubedljivo pobedio s više od 83 odsto osvojenih glasova. Isto se dogodilo i s Kamenicom. Kadri Rahimaj iz Samoopredeljenja je tamo osvojio više od 50 odsto glasova. U Istoku je pobedio Ilir Ferati iz DSK sa 58 odsto osvojenih glasova. Grad Štimlje je osvojiolo Samoopredeljenje sa Ćemajlom Alijem (Qemajl) sa osvojenih više od 50 odsto glasova. U Mališevu je pobedio Ekrem Kastrati iz Socijaldemokratske inicijative s više 53 odsto osvojenih glasova. U Dečanima je Baškim Ramosaj (Bashkim) iz Alijanse za budućnost Kosova pobedio s više od 51 odsto glasova. U Glogovcu je pobedio Ramiz Ladrovci (Lladrovci) iz stranke "Za šampiona Glogovca sa Ramizom Ladrovcijem" s više od 52 odsto osvojenih glasova. U Đeneral Jankoviću je pobedio Mehmet Balazi (Ballazi) iz DPK s više od 50 odsto glasova. U Mamuši je pobedio Abdulhadi Krasnič (Abdulhadi Krasnic) iz Demokratske turske partije Kosova (KDTP) s osvojenih preko 50 odsto glasova. Više o lokalnim izborima na Kosovu pročitatje u našem bloguTrka je završena i u četiri opštine sa srpskom većinom: Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku. Tamo su pobedili kandidati Srpske liste, najveće srpske partije na Kosovu koja ima podršku vlasti u Beogradu. Srpska lista je pobedila i u Novom Brdu, Štrpcu, Gračanici, Ranilugu i Partešu. Drugi krugU 17 opština, drugi krug izbora biće održan 9. novembra. Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije, u Prištini, Perparim Rama iz Demokratskog saveza Kosova (DSK) suočiće se u drugom krugu glasanja s Hajrulahom Čekuom (Hajrulla Ceku) iz Samoopredeljenja. U Prizrenu, Šaćir Totaj (Shaqir Totaj) iz Demokratske partije Kosova nadmetaće se s Artanom Abrašijem (Abrashi). U Peći, Gazmend Muhadžeri (Muhaxheri) iz DSK suočiće se s Taulantom Keljmendijem (Kelmendi) iz Samoopredeljenja. U Juniku, Ruždi Šehu (Ruzhdi Shehu) iz DSK suočiće se s Agronom Kučijem (Kuci) iz AAK. U Dragašu, u drugi krug idu Bedžet Dželadini (Bexhet Xheladini) iz DSK i Šaban Šabani (Shaban Shabani) iz DPK. Očekuje se da će se u Đakovici Ardian Gjini iz AAK-a suočiti sa Ardijanom Golom iz Samoopredeljenja. U Kačaniku, Sabedin Viši (Vishi) iz DPK će se suočiti sa Jetonom Rakom iz Samoopredeljenja. U Kosovu Polju u drugi krug idu Valon Prebreze iz Samoopredeljenja i Besnik Osmani iz DSK-a. U Južnoj Mitrovici suočiće se Arijan Tahiri iz DPK i Faton Peci iz Samoopredeljenja. U Orahovcu, Smajl Latifi iz AAK-a će se suočiti sa Ali Dulom iz Samoopredeljenja. U Suvoj Reci, u drugi krug idu Balija Muharemaj (Muharremaj) iz AAK-a i Ardiana Šale (Shale) iz DSK-a. U Gnjilanu, Alban Hiseni (Hyseni) iz Samoopredeljenja će se suočiti sa Arberom Ismajlijem iz DSK. U Vitini će se održati trka između Sokola Halitija iz DSK i Arsima Ademija iz Samoopredeljenja. U Vučitrnu će se suočiti Ferit Idrizi iz DPK i Sulejman Meholi (Sylejman Meholli) iz Samoopredeljenja. U Obiliću, Džafer Gaši (Xhafer Gashi) iz DSK suočiće se sa Halilom Tačijem (THaci) iz Samoopredeljenja. U Klini će se suočiti Zenun Elezaj iz AAK i Sokol Bašota (Bashota) iz DPK. U Klokotu, Božidar Dejanović iz Srpske liste suočiće se sa Srećkom Spasićem iz Srpske narodne sloge. Izlaznost na ovim izborima bila je 39 odsto. Prema podacima Centralne izborne komisije, pravo glasa imalo je 2.069.098 građana. Oko 44.000 njih je moglo da glasa putem pošte iz inostranstva u periodu od 17. septembra do 11. oktobra. Proces je protekao mirno, bez većih incidenata.

Hamas je saopštio da je završio pripreme za oslobađanje preostalih živih talaca, što bi prema očekivanju Izraela trebalo da se dogodi rano ujutru u ponedeljak, posle čega bi u Egiptu trebalo da bude održan mirovni samit čiji će domaćin biti predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u čijem planu za Pojas Gaze je oslobađanje talaca ključan korak. Prema predlogu američkog predsednika, nakon što Hamas – kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom - preda taoce, očekuje se da će Izrael početi da pušta oko 2.000 zatvorenika u zamenu. Međutim, pregovarači su se u nedelju i dalje sporili oko konačnih delova tog aranžmana. Dva izvora iz Hamasa su za AFP rekla da ta grupa insistira da Izrael uključi sedam visokih palestinskih lidera na spisak onih koji će biti pušteni. Šoš Bedrosijan, portparolka kancelarije izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua, rekla je da će oslobađanje talaca "početi rano u ponedeljak ujutru" i da Izrael "očekuje da svih 20 naših živih talaca bude pušteno zajedno". Stanovnici Gaze vraćaju se u svoje domove, očekuje se oslobađanje talacaKamioni humanitarne pomoći ulaze u GazuTramp bi trebalo da stigne u Izrael ubrzo posle očekivanog oslobađanja i obratiće se izraelskom parlamentu pre nego što krene u Egipat kako bi bio domaćin sastanka svetskih lidera za podršku njegovom planu za okončanje dvogodišnjeg rata u Pojasu Gaze i promovisanje mira na Bliskom istoku. "Palestinski zatvorenici biće pušteni kada Izrael dobije potvrdu da su svi naši taoci, koji treba da budu pušteni sutra, preko granice u Izrael", rekla je Bedrosijan. Dva izvora iz Hamasa su rekla za AFP da ta grupa insistira da Izrael oslobodi sedam istaknutih Palestinaca u okviru, od kojih je oslobađanje najmanje jednog Izrael ranije odbacio. "Hamas insistira da konačna lista uključuje sedam visokih lidera, među kojima su najznačajniji Marvan Barguti, Ahmad Sadat, Ibrahim Hamed i Abas Al-Sajed", rekao je jedan izvor, što je potvrdio drugi izvor. Izvor je rekao da su grupa i njeni saveznici ipak "završili sve pripreme" za predaju Izraelu svih živih talaca koji se drže u Pojasu Gaze. Prema uslovima plana, Hamas treba da oslobodi preostalih 47 talaca – živih i mrtvih – koji su oteti 7. oktobra 2023. godine, tokom brutalnog prekograničnog napada Hamasa u kojem je ubijeno 1.219 ljudi, i koji je pokrenuo razornu kampanju Izraela u Gazi. Očekuje se da će Hamas takođe predati posmrtne ostatke vojnika poginulog 2014. godine tokom prethodnog rata u Pojasu Gaze. Među palestinskim zatvorenicima koji će biti pušteni, 250 je zatvoreno iz bezbednosnih razloga, uključujući mnoge osuđene za ubijanje Izraelaca, dok je oko 1.700 uhapsila izraelska vojska u Pojasu Gaze tokom rata. Posle posete Izraelu, Tramp i egipatski predsednik Abdel Fatah el-Sisi predsedavaće samitom lidera iz više od 20 zemalja u egipatskom letovalištu Šarm el-Šeik na Crvenom moru. Egipatska predsednička kancelarija je saopštila da će cilj sastanka biti "okončanje rata u Pojasu Gaze, unapređenje napora za postizanje mira i stabilnosti na Bliskom istoku i uvođenje nove ere regionalne bezbednosti". Generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres) rekao je da će prisustvovati, kao i britanski premijer Kir Starmer )Keir), njegove kolege iz Italije i Španije, Đorđa Meloni (Gorgia) i Pedro Sančez (Sanches), kao i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron). Zvaničnici Izraela i Hamasa zvaničnik neće biti prisutan, potvrdili su predstavnici dve strane. Trećeg dana primirja neki kamioni humanitarne pomoći su ušli u Pojas Gaze, ali su stanovnici Kan Junisa, na jugu te teritorije, rekli su da su neke pošiljke u haosu opljačkali izgladneli stanovnici. Uprkos očiglednom napretku u pregovorima, posrednici i dalje imaju težak zadatak da obezbede dugoročno političko rešenje koje će dovesti do toga da Hamas preda svoje oružje. Izvor Hamasa blizak pregovaračkom odboru grupe rekao je u nedelju za AFP da ta grupa neće učestvovati u posleratnom upravljanju Pojasom Gaze, ali je odbacio pozive da Hamasu položi oružje. "Hamas pristaje na dugoročno primirje i da se njegovo oružje uopšte ne koristi tokom ovog perioda, osim u slučaju izraelskog napada na Gazu", rekao je izvor. Prema Trampovom planu, dok Izrael sprovodi delimično povlačenje iz Pojasa Gaze, biće zamenjen multinacionalnim snagama koje koordinira komandni centar u Izraelu pod vođstvom SAD. Palestinska uprava je spremna da sarađuje s Trampom i bivšim britanskim premijerom Tonijem Blerom (Tony Blair) u njihovim naporima da konsoliduju primirje u Pojasu Gaze i započnu obnovu, rekao je Bleru u nedelju visoki palestinski zvaničnik. Trampov plan za okončanje rata u Gazi predviđa mogućnost da Palestinska uprava, sa sedištem na Zapadnoj obali koju je okupirao Izrael, a koju predvodi predsednik Mahmud Abas, na kraju preuzme kontrolu nad Pojasom Gaze, ali tek nakon što se reformiše. Abas je izgubio kontrolu nad Gazom 2007. kada je Hamas na silu proterao njegov Fatah. Trampov predlog kaže da Hamas mora da okonča svoju vladavinu Gazom i predviđa da teritorijom upravlja palestinski tehnokratski odbor kojim će predsedavati međunarodno telo kojim će on predsedavati, a u kojem će biti i Bler. Husein el Šeik, zamenik šefa Palestinske oslobodilačke organizacije, rekao je da se sastao sa Blerom kako bi razgovarali o budućnosti u Gazi i o tome kako da Trampov plan za "zaustavljanje rata u Gazi i uspostavljanje trajnog mira u regionu bude uspešan". U izraelskim napadima u Pojasu Gaze ubijeno je najmanje 67.809 ljudi, navode zdravstvene vlasti na toj teritoriji pod kontrolom Hamasa. Ujedinjene nacije smatraju da su ti podaci verodostojni. Izvori: AFP, Reuters

Menadžment Naftne industrije Srbije (NIS) predstavio je Odboru direktora te kompanije izveštaj o poslovanju i plan rada u uslovima važenja sankcija Sjedinjenih Američkih Država, saopšteno je 12. oktobra iz NIS-a. "Menadžment je članovima Odbora direktora predstavio plan za obezbeđivanje rada kompanije u trenutnim uslovima i mere za očuvanje socijalne sigurnosti zaposlenih i snabdevanje tržišta dok situacija sa sankcijama ne bude razrešena na nivou nadležnih institucija i akcionara", navodi se u saopštenju NIS-a. Sastanak Odbora od 11 članova, čiji je predsednik Aleksej Ursov, održan je 10. oktobra na zahtev četiri predstavnika Srbije u Odboru. Američke sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva stupile su na snagu 9. oktobra. Sankcije SAD usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 9. oktobra da će sankcije imati teške posledice po Srbiju. Kako je rekao, bez dodatnog dotoka nafte, rafinerija može da radi do 1. novembra. Poručio je da je Srbija snabdevena rezervama naftnih derivata, i da problema u snabdevanju gorivom neće biti do Nove godine. Vučić je rekao i da Srbija nastavlja razgovore sa SAD i Rusijom, kako bi se pronašlo rešenje.

Predstavnik Uprave za granice Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske Denis Kukec izjavio je da je Hrvatska granična policija spremna za novi evropski sistem ulaska i izlaska u države članice koji se primenjuje od nedelje, 12. oktobra. "Imamo najmoderniju opremu koja je instalirana na kontrolnim kabinama, ali imamo i mobilne uređaje kojima ćemo regulisati saobraćaj pri opterećenjima, tako da ne očekujemo nikakva kašnjenja, niti veće gužve u odnosu na druge dane", rekao je Kukec za Hrvatsku radio-televiziju. Hrvatska je članica EU od 2013. Na istoku i jugu graniči se Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom koje su kandidati za članstvo. Novi sistem ulaska/izlaska (EES) u zemlje Evropske unije (EU) odnosi se na sve koji nisu državljani članica EU i nemaju regulisan boravak u zemljama "Šengen zone". Cilj novog sistema, na kom EU radi godinama, je da digitalno beleži ulaske i izlaske preko granica Unije, uključujući podatke iz pasoša, otiske prstiju i slike lica državljana zemalja van EU koji putuju u zemlje članice EU na kratke boravke. Ideja je da EES ukine ručno pečatiranje pasoša na svim međunarodnim aerodromima i lukama u EU, kao i na kopnenim prelazima između zemalja EU i onih van nje. Primeniće se u 25 zemalja članica EU, dakle u svim osim Kipra i Irske. Četiri evropske zemlje koje nisu članice EU takođe su deo ovog sistema: Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Sistem je prvobitno trebalo da bude uveden 2023. i 2024. godine, ali su se neke veće članice EU, u kojima se nalaze najveći saobraćajni čvorovi, zabrinule zbog istovremenog pokretanja jedinstvenog informacionog sistema koji bi u realnom vremenu obrađivao veliki broj podataka, uključujući i one o poštovanju dozvoljenog perioda boravka. Sistem tada nije bio spreman, pa će sada postepeno početi sa radom i biće u potpunosti operativan do 10. aprila 2026. godine. To znači da se biometrijski podaci putnika, kao što su slika lica i otisci prstiju, možda neće odmah prikupljati na svakom graničnom prelazu. Tokom ovog prelaznog šestomesečnog perioda, pasoši će se i dalje pečatirati kao i do sada.

Lični podaci 5,7 miliona klijenata Kvantasa, ukradeni u sajber napadu u julu, procureli su na internet, potvrdila je 12. oktobra ta australijska avio kompanija. "Kvantas je jedna od brojnih kompanija širom sveta čiji su podaci o klijentima objavljeni od strane sajber kriminalaca nakon sajber incidenta početkom jula", saopštila je avio-kompanija, dodajući da su podaci o klijentima ukradeni putem platforme treće strane. Kvantas je u julu saopštio da su hakeri ciljali sistem koji sadrži podatke miliona klijenata, dobijajući pristup njihovim imenima, imejl adresama, brojevima telefona i datumima rođenja - ali ne i podacima o kreditnim karticama, finansijskim ili podacima o pasošima. Prema izveštajima medija, hakerska grupa je pretila da će objaviti podatke ukoliko treća strana ne plati određenu sumu. Taj rok je sada prošao. Mediji prenose da o putnicima nisu objavljeni samo na takozvanom dark webu (delu interneta kojem se pristupa uz pomoć posebnih alata), već i na javno dostupnom internetu. Grupa je napadom u julu ciljala oko 40 kompanija. Izvor: DPA

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovo je u nedelju pozvao međunarodnu zajednicu da izvrši veći pritisak na Moskvu, pošto je Rusija izvela novi talas napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine, prekinuvši snabdevanje struje stotinama hiljada domaćinstava. Zelenski je rekao da je Rusija intenzivirala svoj "vazdušni teror protiv naših gradova i zajednica, intenzivirajući napade na našu energetsku infrastrukturu". Rusija je samo protekle nedelje upotrebila više od 3.100 dronova, 92 rakete i oko 1.360 klizećih bombi za napade u Ukrajinu, napisao je Zelenski na X. Zelenski je optužio Moskvu da eskalira napade na Ukrajinu, "otvoreno iskorišćavajući činjenicu da je svet fokusiran na obezbeđivanje mira na Bliskom istoku", misleći na posredovanje Vašingtona u postizanju sporazuma o prekidu vatre i taocima između Izraela i Hamasa, kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom. "Upravo zato se ne sme dozvoliti slabljenje pritiska. Sankcije, carine i zajedničke mere protiv kupaca ruske nafte – onih koji finansiraju ovaj rat – moraju ostati na stolu", napisao je Zelenski. Zelenski je takođe rekao da je razgovarao s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) drugi put za dva dana, navodeći da su imali "veoma produktivan" razgovor. "Obradili smo sve aspekte situacije: odbranu života u našoj zemlji, jačanje naših kapaciteta – u protivvazdušnoj odbrani, otpornost i kapacitetima dugog dometa", naveo je Zelenski na X. Poslednji telefonski razgovor dvojica lidera imala su u jeku izveštaja zapadnih medija o mogućim američkim isporukama raketa dugog dometa Tomahavk (Tomahawk) Ukrajini. Kremlj je saopštio da je tema potencijalnih isporuka "izuzetno zabrinjavajuća", upozoravajući da je rat u dramatičnom trenutku s eskalacijom sa svih strana. Otkrivajući detalje razgovora sa Trampom, Zelenski je rekao da takvi "signali" iz Rusije ukazuju na strah, dodajući da bi rakete Tomahavk mogle da ojačaju poziciju Ukrajine usred mirovnih napora koje predvode SAD. Tramp je 6. oktobra rekao da želi da zna šta Ukrajina planira da uradi s takvim raketama, jer želi da izbegne dalju eskalaciju. U izjavi za Foks njuz (Fox News) emitovanu u nedelju, Zelenski je rekao da bi Ukrajina koristila te rakete samo protiv vojnih meta, a ne za napade na civile unutar Rusije. Ukrajinske vlasti su u nedelju saopštile da su ruske snage gađale ukrajinske mreže za prenos električne energije i gasa tokom noći, u najnovijem napadu na energetski sistem zemlje uoči zime. Energetski radnici i spasioci pokušavaju da obnove stabilno snabdevanje električnom energijom "uprkos rizicima po sopstvene živote", saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo energetike. Poslednji ruski napadi bili su usmereni na Černigovsku oblast na severu Ukrajine, Donjeck na istoku i jugozapadnu Odesku oblast, saopštilo je ministarstvo. Ukrajinske vlasti nisu navele koliko je ljudi zahvaćeno nestancima energije. Slični napadi prethodnog dana privremeno su isključili struju za više od milion domaćinstava širom Ukrajine, pokazuju podaci ukrajinske energetske kompanije DTEK. Rusija je gađala energetsku infrastrukturu Ukrajine svake zime od invazije na zemlju 2022. godine, ostavljajući milione ljudi bez struje, grejanja i vode. Moskva negira da je napada civile i tvrdi da Ukrajina koristi energetska postrojenja za snabdevanje električnom energijom svog vojnog sektora. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u nedelju da su njegove snage izvele napade na objekte ukrajinske energetske infrastrukture za koje je navelo da su deo vojno-industrijskog kompleksa. Ministarstvo je u saopštenju navelo da su napadi "naneli štetu infrastrukturi za gorivu i energiju koja omogućava operacije ukrajinske vojne i odbrambene industrije". Kijev insistira da su ruski napadi prvenstveno usmereni protiv ukrajinskih civila i optužuje Moskvu da je počinila ratne zločine. Kancelarija regionalnog tužioca u severoistočnoj Harkivskoj oblasti objavila je u nedelju slike za koje navodi da predstavljaju "dokaze o ratnom zločinu koji je počinila ruska vojska" na mestu najnovijeg napada u gradu Čugujevu. Vlasti su saopštile da je ruski napad dronom na Čugujev oštetio obrazovnu ustanovu i vozilo, kao i da je razbio prozore na stambenoj zgradi. Ukrajina je tokom noći ponovo izvela vazdušne napade na Rusiju. Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je njegova protivvazdušna odbrana oborila 72 ukrajinska drona u poslednja 24 sata. Uz izveštaje Reutersa, AFP-a i dpa

Američka glumica, dobitnica Oskara, Diane Keaton preminula je 12. oktobra u 79. godini. Keaton je rođena Los Anđelesu, a slavu je stekla sedamdesetih godina prošlog veka ulogom Kay Adams-Corleone u filmovima "Kum". Bila je poznata po ulogama u filmovima "Otac neveste", "Klub prvih žena" i "Eni Hol", koji joj je doneo Oskara za najbolju glumicu 1978. godine. Poslednju ulogu imala je u filmu "Klub nezadovoljnih žena: Drugo poglavlje", 2023. godine. Karijera joj je trajala više od pet decenija, tokom koje je postala sinonim za inteligentne, duhovite i nezavisne ženske likove. Producentkinja i prijateljica Kiton, Dori Rath, potvrdila je smrt glumice za CBS News. Uzrok smrti nije odmah objavljen. Brojne zvezde poput Goldie Hawn, Bette Midler i Steve Martina opraštaju se od glumce.

Desetine kamiona koji prevoze humanitarnu pomoć počele su 12. oktobra da ulaze u Gazu, nakon što je u petak stupio na snagu sporazum o prekidu vatre između Izraela i Hamasa, prenosi BBC. Predstavnica Fonda Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) Tes Ingram izjavila je za BBC da je upravo stigla u grad Gazu gde se hiljade Palestinaca vraća kućama. Ingram je rekla da je tamo da proceni potrebe ljudi i uspostavi rute za pristup pomoći. "Pomoć stiže u Pojas Gaze. Izazov će biti da se osigura da možemo povećati tu pomoć i da je dobijemo što je pre moguće, jer su količine koje su stizale tokom ovog sukoba bile premale", rekla je ona. Dodala je da se nada da će danas "biti prvi dan kada ćemo videti porast pomoći" i da ona mora da stigne do ljudi širom Gaze. Prema uslovima sporazuma o prekidu vatre, koji je postugnut uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, količina pomoći koja ulazi u Gazu trebalo bi da se poveća. Hamas, koji SAD, Evropska unija i druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom, pristao je na prvu fazu plana koji predviđa da do ponedeljka, 13. oktobra, oslobodi sve izraelske taoce koje je oteo u napadu 7. oktobra 2023. godine. Prema dogovoru, nakon što taoci budu predati, Izrael će osloboditi 250 Palestinaca koji služe duge zatvorske kazne, te 1.700 pritvorenika zarobljenih tokom rata. Uprkos dogovoru, brojna pitanja ostaju otvorena, uključujući buduće upravljanje razorenim Pojasom Gaze i sudbinu Hamasa, koji odbija izraelske zahtjeve za razoružanjem.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je 12. oktobra da će izraelska vojska uništiti sve tunele Hamasa u Gazi nakon oslobađanja talaca koji se nalaze na toj palestinskoj teritoriji. Trećeg dana primirja između Izraela i Hamasa, Kac je u saopštenju naglasio da će se te operacije sprovoditi u okviru "međunarodnog mehanizma, pod nadzorom Sjedinjenih Američkih Država". "Veliki izazov za Izrael nakon faze vraćanja talaca biće uništenje svih terorističkih tunela Hamasa u Gazi", rekao je Kac i dodao da je naredio vojsci da se pripremi za tu misiju. Palestinska militantna grupa Hamas ima mrežu tunela ispod Gaze, omogućavajući svojim borcima da deluju izvan vidokruga izraelskih snaga. Izrael tvrdi da je mnoge od njih uništio tokom više od dve godine rata, koji je izazvan napadom militantnog pokreta na Izrael 7. oktobra 2023. godine. Kac je rekao da će ostatak biti uništen u okviru Hamasovog razoružavanja i demilitarizacije, predviđenog u narednim fazama plana primirja koji podržavaju SAD. Hamas je pristao na prvu fazu plana, koja je dovela do prekida vatre 10. oktobra, a u ponedeljak, 13. oktobra, trebalo da bude oslobođeno 48 izraelskih talaca, živih i mrtvih. Prema dogovoru, nakon što taoci budu predati, Izrael će osloboditi 250 Palestinaca koji služe duge zatvorske kazne, te 1.700 pritvorenika zarobljenih tokom rata. Sporazum takođe predviđa svakodnevni ulazak stotina kamiona s hranom i medicinskom pomoći u Gazu. Izvor: AFP

Žestoke borbe izbile su tokom noći na najmanje pet lokacija na granici između Avganistana i Pakistana. Ubijeno je više desetina vojnika sa obe strane, a Islamabad je zatvorio dva glavna granična prelaza, saopštili su zvaničnici dve zemlje 12. oktobra. Pakistanska vojska tvrdi da su njene snage ubile više od 200 avganistanskih vojnika i dodaje da je broj ranjenih sa avganistanske strane "mnogo veći". Vojska je u saopštenju navela i da su u najnovijim sukovima između dve zemlje poginula 23 pakistanska vojnika, a da ih je 29 ranjeno. Portparol vladu u Kabulu koju predvode talibani Zabihulah Mudžahid rekao je da je u razmeni vatre ubijeno najmanje 58 pakistanskih vojnika, a oko 30 ih ranjeno. Mudžahid je na konferenciji za novinare rekao da je devet avganistanskih vojnika takođe ubijeno, a oko 18 povređeno u sukobima koji su izbili kasno uveče 11. oktobra. Strane se međusobno optužuju za podsticanje nasilja, dok svoje operacije opisuju kao akcije odmazde. Pakistanska vojska je saopštila da je tokom njenih napada uništeno nekoliko talibanskih graničnih prelaza u Avganistanu. Talibani su rekli da su zauzeli više od 20 pakistanskih vojnih položaja. Ove tvrdnje se nisu mogle nezavisno proveriti. Pakistanski premijer Šebaz Šarif i predsednik Asif Ali Zardari osudili su nasilje, za koje su okrivili Avganistan. "Neće biti kompromisa po pitanju odbrane Pakistana, a svaka provokacija će biti dočekana snažnim i efikasnim odgovorom", naveo je Šarif u saopštenju, optužujući talibanske vlasti u Avganistanu da dozvoljavaju da njihovu zemlju koriste "teroristički elementi". Avganistanska talibanska vlast potvrdila je da su njihove snage sprovele "uspešne operacije odmazde duž linije Durand protiv pakistanskih bezbednosnih snaga, kao odgovor na ponovljena kršenja vazdušnog prostora i teritorije Avganistana". Avganistansko-pakistanska granica duga 2.600 kilometara često se naziva linijom Durand iz kolonijalnog doba, koje je postavilo međunarodnu granicu 1893. godine. Zabihulah Mudžahid je novinarima rekao da su "operacije odmazde obustavljene sinoć na zahtev Katara i Saudijske Arabije". Ali je dodao da su borbe i dalje "u toku u nekoliko oblasti, uključujući Bahramču u provinciji Helmand, zbog kontinuiranih napada sa pakistanske strane". Izveštaji iz pograničnog regiona nisu se mogli odmah potvrditi. Islamabad optužuje talibansku administraciju da krije militante koji napadaju Pakistan, što Kabul poriče. Pakistanski vazdušni napadi, koje Islamabad nije zvanično potvrdio, 9. oktobra bili su usmereni na vođu militantne grupe Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP) u Kabulu, ali nije poznato da li je ubijen. TTP se bori da svrgne vladu Islamabada i zameni je strogim islamskim sistemom upravljanja. Ima bliske odnose sa avganistanskim talibanima.