U četiri opštine na severu Kosova – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, u petak 5. decembra se održavaju konstitutivne sednice na kojima će novi gradonačelnici iz Srpske liste ponovo preuzeti vlast. Ove opštine sa srpskom većinom su od maja 2023. vodili albanski gradonačelnici jer su oni iz Srpske liste novembra 2022. podneli ostavku u okviru kolektivnog istupanja Srba iz institucija kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Srpska lista je, inače, tokom predizborne kampanje za lokalne izbore priznala da je pogrešila što je napustila institucije, te navela kako je ta odluka bila doneta da bi se skrenula pažnja međunarodne zajednice na "težak položaj" Srba. Predsednik Srpske liste Zlatan Elek rekao je 3. decembra da će novi gradonačelnici, Milan Radojević u Severnoj Mitrovici, Zoran Todić u Leposaviću, Dragiša Milović u Zvečanu i Miloš Perović u Zubinom Potoku, po preuzimanju dužnosti tražiti uvid u kompletnu dokumentaciju. Srpska lista je inače ranije najavljivala da će poništiti "nelegalne" odluke koje su donosili albanski gradonačelnici. Iz EU su nakon oktobarskih izbora za RSE izrazili očekivanje da će novoizabrane opštinske vlasti na severu Kosova, u saradnji sa centralnim institucijama, u narednom periodu "konstruktivno pristupiti rešavanju potreba i zahteva stanovništva kroz institucije i u skladu sa zakonima". Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da se za neku odluku ili drugi akt opštine neusaglašen sa Ustavom i zakonima može zatražiti ponovno razmatranje od strane nadzornog organa – u ovom slučaju Ministarstva lokalne samouprave ili druge odgovorne institucije Vlade Kosova. Šta se promenilo od 2023. godine?Odmah nakon stupanja na dužnost albanski gradonačelnici su na zgrade opština postavili kosovsku zastavu, koja se do tada nije mogla videti na nijednoj instituciji. Sve četiri opštine su se priključile Asocijaciji kosovskih opština, dok su iz Srpske liste poručivali da se radi o "okupaciji severa". Potom se, u saradnji sa centralnim kosovskim vlastima, radilo i na gašenju lokalnih institucija Srbije poput Privremenih opštinskih organa, Centara za socijalni rad, Javnih opštinskih preduzeća i drugih. Takođe, lokalne vlasti su preuzimale objekte u njihovom vlasništvu u kojima su funkcionisale srpske institucije, zabranile "nelegalnu" gradnju koju je finansirala Srbija ili najavljivale rušenje bespravno izgrađenih naselja. U međuvremenu su umesto srpskih otvorene kosovske institucije, pošte i banke, a počelo se i sa otvaranjem privrednih subjekata u vlasništvu Albanaca, poput supermarketa, restorana brze hrane, poslastičarnica – što je nailazilo na otpor i bojkot lokalne srpske zajednice. Opština Severna Mitrovica je sredinom ove godine potpisala i memorandum o razumevanju sa opštinom Južna Mitrovica koji je predviđao izgradnju mostova preko reke Ibar za pešake i automobile, što je podržala Vlada Kosova. Sukobi i krizeVećinsko srpsko stanovništvo albanske gradonačelnike nije prihvatalo, te su se nizale krize. Krajem maja 2023. godine, kada su albanski gradonačelnici preuzimali vlast, došlo je i do sukoba između Srba i pripadnika KFOR-a ispred opštine Zvečan, kada je povređeno preko 100 osoba sa obe strane. Situacija je kulminirala oružanim napadom Srba u Banjskoj kod Zvečana, kada je ubijen jedan kosovski policajac i trojica srpskih napadača. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, dok je zvanična Priština optužila i Srbiju da stoji iza njega, što je Beograd negirao. Od tada je dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije na političkom nivou u blokadi. U međuvremenu je EU, koja posreduje dijalogom, 2023. godine uvela kaznene mere Kosovu zbog eskalacije situacije. One su delimično počele da se ukidaju maja ove godine.

Mađarska kompanija MOL (MOLB.BU) obavijestila je američke zvaničnike da je zainteresovana za kupovinu međunarodne imovine sankcionisanog ruskog naftnog giganta Lukoila (LKOH.MM), rekli su tri izvora upoznata s tim, pridružujući se sve većem broju potencijalnih kupaca, piše Reuters. Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije najvećem privatnom proizvođaču nafte u Rusiji u oktobru, u sklopu napora da izvrše pritisak na Moskvu da okonča rat u Ukrajini, što je primoralo Lukoil da najavi prodaju strane imovine. Lukoil pregovara s naftnim gigantima Exxon Mobilom i Chevronom, kao i s investitorima s Bliskog istoka, pred američki rok 13. decembra, rekli su izvori, nakon što je Washington odbio švicarskog trgovca robom Gunvor kao kupca. Međunarodni biznis Lukoila sa sjedištem u Beču posjeduje rafinerije u Evropi, udjele u naftnim poljima u Kazahstanu, Uzbekistanu, Iraku i Meksiku, te stotine maloprodajnih benzinskih stanica širom svijeta. Kompanija MOL želi kupiti Lukoilove rafinerije i benzinske stanice u Evropi, kao i udjele u proizvodnim poljima u Kazahstanu i Azerbejdžanu, rekao je jedan od tri izvora. Izvori su odbili da budu imenovani zbog osjetljivosti teme. Američko Ministarstvo finansija odbilo je komentarisati. MOL i Bijela kuća nisu odmah odgovorili na zahtjeve za komentar. Mađarski premijer Viktor Orban, dugogodišnji saveznik bivšeg američkog predsjednika Donalda Trumpa, razgovarao je o planovima MOL-a s Trumpom kada su se dvojica lidera sastala u novembru, rekao je jedan od izvora. Posjeta je Mađarskoj donijela jednogodišnje izuzeće od američkih sankcija kako bi nastavila koristiti rusku naftu i gas. Budimpešta se u velikoj mjeri oslanja na rusku energiju, a Orban, koji je na vlasti 15 godina, dugo nastoji održati dobre odnose i s Moskvom i s Washingtonom. MOL je također pokušavao kupiti srpsku rafineriju NIS koja je u većinskom vlasništvu Rusije, a također je pod američkim sankcijama. Zvaničnici Srbije više puta su saopštili da NIS može biti oslobođen od sankcija samo u slučaju izlaska ruske strane iz vlasništva, a predsjednik Aleksandar Vučić je ranije rekao da ruska strana pregovara sa više partnera o prodaji svog udjela.

Nakon višemjesečnog neslaganja, većina članica Evropske radiodifuzne unije (EBU) složila se da izmijeni pravila glasanja, što će omogućiti Izraelu da učestvuje na Evropskom takmičenju za pjesmu Eurosonga u maju. To znači da sve države koje žele učestvovati u muzičkom takmičenju mogu to i učiniti. Nakon ove odluke, radiodifuzne organizacije iz Španije, Irske, Nizozemske i Slovenije objavile su 4. decembra da će bojkotovati ovaj događaj. Španski emiter RTVE jedan je od pet glavnih finansijera festivala. U međuvremenu je Avrotos iz Nizozemske naveo da je odluka "rezultat pažljivog procesa". Slovenija je saopštila da je odluku donijela jer "neće učestvovati na Eurosongu ako Izrael učestvuje. U ime 20.000 djece koja su poginula u Gazi", izjavila je predsjednica upravnog odbora slovenskog javnog emitera, Natalija Gorscak. EBU i ORF iz Austrije, kao domaćin, vodili su brojne razgovore proteklih sedmica kako bi spriječili bojkot. Jedna od glavnih poruka bila je da je najveći muzički spektakl na svijetu događaj koji organizuju javni emiteri i da taj događaj ne bi trebao biti politički. EBU je također izmijenio pravila glasanja na Eurosongu. Sada publika ima manji uticaj, dok je uloga žirija u dvije polufinalne večeri i u finalu ojačana. Promjene su uvedene kao reakcija na rezultat Eurosonga održanog u Bazelu, gdje je izraelska pjevačica Yuval Raphael zauzela drugo mjesto zahvaljujući izuzetno velikom broju glasova publike. Sumnjalo se da je glasanje bilo zasnovano na strateškoj mobilizaciji gledalaca u korist Izraela.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija neće imati problema u snabdevanju gasom, jer očekuje potpisivanje kratkoročnog ugovora sa Rusijom o snabdevanju tim energentom. "Očekujemo skoro potpisivanje kratkoročnog ugovora o isporuci gasa po dobrim cenama. Svakako nećemo do leta imati bilo kakve probleme sa gasom i to su dobre vesti za građane", rekao je Vučić 4. decembra za televiziju Pink. Srbija zavisi od uvoza ruskog gasa. Ugovor o snabdevanju gasom istekao je u maju, a novi za sada nije potpisan. Vučić je naveo je da je dobra vest i to što su Sjedinjene Američke Države produžile licencu ruskom Lukoilu do 26. aprila iduće godine. "Lukoil u Srbiji ima 112 pumpi i moći će da funkcioniše sa uvezenim naftnim derivatima", kazao je Vučić. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države (SAD) od 9. oktobra primenjuju sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva. Usled nedostatka sirove nafte, što je posledica sankcija, NIS-ova Rafinerija u Pančevu je 2. decembra obustavila rad. Komentarišući mogućnost da SAD uvedu sekundarne sankcije Narodnoj banci Srbije i poslovnim bankama ako bude obavljan platni promet sa NIS-om, Vučić je rekao da će neko vreme biti platnog prometa, što je rizik Srbije. "Američka logika da isteraju svoje do kraja bez obzira koliku će cenu platiti Srbija, a ruska je da isteraju svoje do kraja...Nismo dužni da ispaštamo zbog njihovih odnosa", kazao je on. Vučić je dodao da je ponosan na državu jer nema problema u snabdevanju naftnim derivatima, iako 55 dana kap nafte nije stigla kroz naftovod, a zatvorena je i Rafinerija u Pančevu. "Imamo hiljadu tehničkih problema, ali moram da budem ponosan na ljude koji naporno rade. Rezerve smo sve napunili i to je neko morao da plati. Inflaciju smo spustili u novembru na 2,7 odsto. Ulazimo u okvire koje smo želeli. Uspeli smo da podignemo penzije dramatično", rekao je Vučić. Ponovio je da Srbija do 15. januara neće imati nikakvih problema u snabdevanju naftnim derivatima, a da je posle toga neizvesno. "Siguran sam da će Rusi u razgovoru sa partnerima dogovoriti prenos vlasništva u NIS-u u skladu sa američkim sankcijama", kazao je Vučić. Srbija će, po njegovim rečima usled sankcija NIS-u imati usporen rast, zbog čega će biti nešto manje povećanje penzija i plata, ukoliko sankcije ne budu ukinute. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Sankcije NIS-u su prethodno odlagane osam puta.

Njemačka je rasporedila pet borbenih aviona tipa Eurofighter i 150 pripadnika osoblja u poljski grad Malbork, kako bi pomogla u zaštiti poljskog vazdušnog prostora, saopštilo je njemačko vazduhoplovstvo 4. decembra, kao odgovor na upade ruskih dronova u septembru. Poljski borbeni avioni F-16, holandski F-35, italijanski izviđački avioni AWACS i drugi NATO avioni poletjeli su u operaciji obaranja dronova koji su ušli u poljski vazdušni prostor u septembru. To je bio prvi put da je članica NATO-a oborila dronove otkako je Rusija započela punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Njemački avioni Eurofighter djeluju kao dio NATO misije "Istočna straža" i ostaće raspoređeni u Malborku – koji se nalazi oko 60 kilometara od Gdanjska i 80 kilometara od ruske enklave Kalinjingrad – do marta 2026. godine, prema podacima Luftwaffe-a. "Ovim zadatkom šaljemo još jednu snažnu poruku podrške našem susjedu Poljskoj i NATO-u u cjelini", izjavio je komandant njemačkih vazdušnih snaga Holger Neumann. Njemačka je takođe poslala borbene avione Eurofighter u Rumuniju kao dio napora NATO-a da ojača istočno krilo alijanse, usred rastućih tenzija s Rusijom.

U fabrici namenske industrije Krušik u Valjevu dogodila se eksplozija u kojoj su, kako je saopšteno iz ove vojne fabrike, tri osobe zadobile lakše povrede. U saopštenju se navodi da je jedna radnica zadobila povrede oka i da je nakon pregleda u Urgentnom centru upućena na dalje lečenje. "Izvršen je preventivni pregled još dve osobe, koje su otpuštene kući", saopštio je Krušik. Kako dodaju, do akcidenta pri laboraciji pojačnika došlo je oko 16:30 časova u pogonu za proizvodnju inicijalnih sredstava. Nije bilo oštećenja objekata i opreme. Ovo nije prvi akcident u fabrici namenske Krušik. U maju ove godine je u eksploziji u Krušiku lakše povređeno petoro radnika. Pre dve godine, u maju 2023, u eksploziji je povređena jedna radnica. Slični incidenti dogodili su se u Krušiku i u januaru 2023. i avgustu 2022. godine. U oba su povređene radnice. Do eksplozija je, u prethodnih nekoliko godina, dolazilo i u drugim fabrikama namenske industrije u Srbiji. Bilo ih je više od deset. U njima je živote izgubilo sedam osoba, a nekoliko desetina je povređeno. Tokom 2021, desile su se dve eksplozije u fabrici Sloboda u Čačku, gradu u centralnom delu zemlje. Eksplozije u Slobodi, fabrici koja proizvodi oružje i vojnu opremu, dogodile su se 4. i 19. juna 2021. godine. U eksploziji 2017. godine u vojnoj fabrici "Milan Blagojević" u Lučanima, stradali su radnici Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Tada su, prilikom istovara kartonskih buradi sa tehnološkim otpadom baruta, ispred pogona za proizvodnju raketnih goriva izbili eksplozija i požar.

NATO će ove nedelje integrisati svoje nordijske članice pod Zajedničku komandu snaga u Norfolku, Sjedinjene Američke Države, u nastojanju da unapredi transatlantsku bezbednost i ojača poziciju alijanse na severu, izjavio je glavni komandant NATO-a, Aleksus Grinkjevič (Alexus Grynkewich), 4. decembra. Prema novoj strukturi, sve nordijske zemlje biće pod sedištem u luci Norfolk u američkoj saveznoj državi Virdžinija, koje je usmereno na odbranu severnog Atlantika, umesto da pojedine države u regionu ostanu pod komandom NATO-a u Brunsumu u Holandiji, koja je odgovorna za severoistočno krilo alijanse. Finska se pridružila NATO-u 2023. godine, a Švedska 2024, nakon što je ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine podstakla obe države da preispitaju svoje nacionalne bezbednosne strategije. Njihovo članstvo u zapadnoj vojnoj alijansi sa 32 članice ojačalo je poziciju NATO-a na severu i u regionu Baltičkog mora, što je dovelo do restrukturiranja komande. "S obzirom na poravnanje naših protivnika širom sveta, neophodno je maksimalno ojačati evroatlantsku oblast i konsolidovati našu poziciju na severu", rekao je Grinkjevič, general američkog vazduhoplovstva i vrhovni komandant NATO-a za Evropu. On je ove izjave dao novinarima u vojnom sedištu alijanse u belgijskom gradu Monsu. "Norfolk je strateški most između Severne Amerike i Evrope", naglasio je on. Komanda u Norfolku biće odgovorna za Arktik, Dansku, Finsku, Grenland, Island, Norvešku, Švedsku i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Ministar kulture u Vladi Srbije Nikola Selaković saslušan je 4. decembra u Tužilaštvu za organizovani kriminal, kao osumnjičeni u slučaju "Generalštab". Tužilaštvo sumnjiči Selakovića u istrazi o zloupotrebi položaja i falsifikovanju dokumenata, na osnovu kojih je Vlada u maju ukinula status kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda. Tužilaštvo je nakon saslušanja saopštilo da je Selaković izneo odbranu. Kako je saopšteno, osumnjičenom Selakoviću se stavljaju na teret dva krivična dela - zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službene isprave. Po izlasku sa saslušanja, Selaković nije govorio o samom postupku i iskazu pred Tužilaštvom. U izjavi za medije, izneo je optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal. Bez navođenja dokaza, optužuje ih da rade po nalogu neimenovanih centara moći, čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Selakovićev advokat Vladimir Đukanović je nakon saslušanja izjavio da ne može da govori o slučaju "Generalštab" jer je u fazi istrage, ali da je pred Tužilaštvom tražio obustavu postupka. Kako je naveo, nakon što je Skupština početkom novembra usvojila posebni zakon, zgrada Generalštaba više nema status kulturnog dobra. Istragu protiv Selakovića komentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ocenujući da Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi "politički proces". "Nikolu Selakovića ne gone zbog lopovluka, kriminala, korupcije, već zbog politike. Pokrenuli su te predmete u fazi blokadesrkog ludila. Svi iz tog tužilaštva su bili aktivni blokaderi na demonstracijama", izjavio predsednik Srbije za televiziju Pink. Istakao je i da "Selaković nije ukrao ni jedan jedini dinar". "Ovde se ništa nije dogodilo, nikakvih transakcija nije bilo. Mislim da je to najplemenitija ideja da napravimo nešto lepo u centru grada umesto odvratnih ruševina...Mislim da je važno da privlačimo investicije", rekao je Vučić o Generalštabu. Na mestu zgrada Generalštaba, oštećenih u NATO bombardovanju 1999, planirana je gradnja luksuznog kompleksa investicione kompanije "Afinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Projekat izgradnje stambeno-poslovnih zgrada na mestu zaštićenog kulturnog dobra je u maju ove godine zaustavilo priznanje direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića. On je tada pred tužiocem priznao da je falsifikovao dokumenta na osnovu kojih je Vlada Srbije donela odluku da se zgradama Generalštaba ukine status kulturnog dobra. Vlast je, međutim, nastavila sa potezima koji krče put ka gradnji na mestu Generalštaba. Skupština Srbije je početkom novembra po hitnom potpuku usvojila poseban Zakon, takozvani leks specijalis, kojim se odluka o proglašavanju zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane za spomenike kulture oglašava ništavnom. Nalaže se njihovo brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara. U obrazloženju Zakona se navodi da su zgrade predviđene za rušenje značajno oštećene u NATO bombardovanju 1999. i da je onemogućeno njihovo korišćenje, "što stvara nesrazmerne finansijske i druge teškoće i dovodi u pitanje njihovu svrsishodnu obnovu". Kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera nije odgovorila na ranija pitanja Radija Slobodna Evropa o daljim planovima u Srbiji. Na početku istrage Tužilaštva u maju saopštili su da je sudbina projekta neizvesna i odbacili bilo kakvu povezanost sa falsifikovanjem dokumenata. Ideja o gradnji višespratnica na mestu modernističkog zdanja, izgrađenog polovinom 20. veka, podelila je građane, a projektu se protivi i struka koja insistira na obnovi kompleksa.

Bivša šefica diplomatije Evropske unije (EU) Federika Mogerini (Federica Mogherini), osumnjičena za prevaru, podnela je ostavku na mesto rektorke Koledža Evrope koji obučava mlade za diplomatiju. "U skladu sa najvećom strogošću i pravednošću sa kojom sam uvek obavljala svoje dužnosti, danas sam odlučila da podnesem ostavku na mesto rektorke Koledža Evrope i direktorke Diplomatske akademije Evropske unije", navela je u pisanoj izjavi, prenosi Politiko. Mogerini i generalni direktor odeljenja Evropske komisije za Bliski istok Stefano Sanino privedeni su 2. decembra nakon racije belgijske policije u okviru istrage o prevari. Sanino je odlučio da prevremeno ode u penziju. Pošto su saslušani i zvanično obavešteni o optužbama protiv njih, pušteni su na slobodu, jer je procenjeno da nema rizika od bekstva. Policija je pretražila Evropsku službu za spoljne poslove (EEAS) i Koledž Evrope zbog navodne korupcije prilikom osnivanja akademije za obuku diplomata. Mogerini, bivša italijanska ministarka spoljnih poslova i bila je visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku od 2014. do 2019. godine, a na Koledžu Evrope je od 2020. godine. Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO) saopštila je da detalji o istrazi ne mogu biti objavljeni, kako njen ishod ne bi bio ugrožen, i da se svi optuženi smatraju nevinim dok nadležni belgijski sudovi ne dokažu krivicu. Predmet istrage je devetomesečni program obuke za mlade diplomate u zemljama članicama, koji je Koledž Evrope dobio na tenderu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) 2021. i 2022. godine. Tada je generalni sekretar EEAS-a bio Steafano Sanino. Tužilaštvo istražuje da li je EEAS prekršio pravila tendera deleći poverljive informacije sa Koledžom pre nego što je projekat dodeljen. EPPO je nezavisno javno tužilaštvo Evropske unije. Odgovorno je za istraživanje, krivično gonjenje i izvođenje prekršaja za krivična dela protiv finansijskih interesa EU.

Evropska komisija je odobrila Reformsku agendu Bosne i Hercegovine, ključni korak za dobijanje 976,6 miliona eura iz okvira Instrumenta EU za reforme i rast, navodi se u saopštenju Delegacije Evropske unije u BiH, 4. decembra. Ističe se kako je Komisija zaključila da Reformska agenda ispunjava ciljeve Uredbe o Instrumentu za rast. "Agenda definiše prioritetne reforme za ubrzanje zelene i digitalne tranzicije, jačanje razvoja privatnog sektora, zadržavanje talenata, te jačanje temeljnih prava i vladavine prava. Sada je na Bosni i Hercegovini da potpiše i ratifikuje Sporazum o instrumentu i Kreditni sporazum", navodi se. Dodaje se i kako dodjela sredstava Bosni i Hercegovini, uključujući i predfinansiranje, može početi tek nakon što navedeni sporazumi stupe na snagu i nakon što se ispune svi uslovi. Vijeće ministara Bosne i Hercegovine 30. septembra usvojilo je Reformsku agendu koja je jedan od preduslova da BiH dobije sredstva iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Time je BiH u posljednji trenutak usvojila dokument, što znači da neće izgubiti dodatnih oko 100 miliona eura iz fonda koji je za BiH prvobitno iznosio blizu milijardu eura. Prethodno je BiH izgubila 108 miliona eura u julu, jer nije ispunila rokove za donošenje reformke agende, a taj novac je preusmjeren drugim državama u regiji. Rok za dostavljanja konačne verzije plana reformi istekao je prošle godine, nakon čega je iznos planiran za BiH umanjen za deset posto, a novi rok koji je Evropska komisija postavila je bio 30. septembar. Vlasti u BiH nisu mogle da se dogovore o planu reformi gotovo dvije godine, jer se entiteti i kantoni spore oko nadležnosti, zakona i reformi u više sektora, poput obrazovanja, socijalne politike i tržište rada. Vladajući se spore i o novom zakonu o državnom sudu i tužiteljstvu, te Ustavnom sudu BiH. BiH je novcem EU planirala završiti radove na panevropskom Koridoru 5C koji bi povezao hrvatsku Luku Ploče sve do Budimpešte. Planirana je i modernizacija željezničke mreže, te su kandidovani i važni energetski projekti i rekonstrukcija prenosne mreže, digitalizacija zemlje. Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan ukupno sadrži šest milijardi eura, od čega su četiri milijarde povoljni krediti, dok su dvije milijarde nepovratna sredstva. Novac iz ovog fonda se isplaćuje dva puta godišnje. Srbija je do sada već povukla preko 110 miliona eura, Albanija 65 miliona, a Crna Gora 27 miliona eura. Svi projekti iz Plana rasta moraju biti završeni do kraja 2027. godine, a produženja rokova neće biti.