Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez saopštio je 26. novembra da je odbio dati saglasnost za slijetanje vojnog aviona Mađarske na Aerodrom Banjaluka, kojim je u BiH trebao doputovati mađarski ministar vanjskih poslova Péter Szijjártó. Helez je u objavi na društvenim mrežama naveo da je odluka donesena i zbog "izostanka jasnog obrazloženja zašto bi šef mađarske diplomatije u BiH dolazio vojnim, a ne civilnim avionom". Ministar odbrane BiH, prema ovlaštenjima, odobrava prelete i dolete vojnih aviona preko i unutar teritorije BiH. Naglasio je i da je Mađarska u kontinuitetu pružala otvorenu političku podršku Miloradu Dodiku, bivšem predsjedniku entiteta Republike Srpske i njegovim potezima koje je Helez ocijenio štetnim po suverenitet i teritorijalni integritet BiH. "Godinama unazad, mađarski premijer Viktor Orbán i ministar Szijjártó pružaju otvorenu podršku Miloradu Dodiku u njegovim djelima koja potkopavaju suverenitet, teritorijalni integritet i cjelovitost Bosne i Hercegovine", naveo je Helez. Istakao je da je njegova obaveza kao ministra odbrane da štiti ustavni poredak i zakone države. "Moja dužnost je da štitim ustavni poredak, zakone i interese Bosne i Hercegovine. Zbog toga sam donio odluku da ne odobrim ovaj let, sve dok se ne osigura potpuna transparentnost i poštovanje naše države", poručio je Helez. Mađarska je ranije izjavljivala da ne priznaje presudu Suda BiH kojom je u augustu Milorad Dodik osuđen na kaznu zatvora od godinu dana koju je novčano otkupio i zabranu obavljanja javne funkcije u trajanju od šest godina. U danu kada je Helez odbio dati saglasnost mađarskom šefu diplomatije za dolazak u BiH vojnim avionom, Dodik se u Budimpešti sastao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Szijjártóv dolazak je prije nekoliko dana najavio Dodik. Mađarske vlasti od ranije gaje dobre odnose sa Dodikom, a zvanična Budimpešta blokirala je pokušaje Evropske unije da ga sankcioniše. Prema podacima Ministarstva finansija BiH, Republika Srpska se 2022. godine zadužila kod mađarske EXIM Banke za 215,5 miliona eura, a krajem aprila 2025. dug entiteta prema toj banci iznosio je oko 112 miliona eura. Dodik je u više navrata, nakon razgovora sa Orbanom, najavio kako će Mađarska preuzeti i projekte od čijeg finansiranja je odustala Njemačka zbog secesionističkih poteza vlasti u RS, no do toga nikada nije došlo.

Kosovska policija je saopštila da su nepoznate osobe "snažnim sredstvima" oštetile deo kanala Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, gotovo godinu dana pošto je na tom kanalu došlo do eksplozije za koju je Kosovo optužilo Srbiju. Petrit Fejza iz Kosovske policije rekao je za RSE da je izvođač radova na kanalu prijavio štetu u utorak i da istražitelji sada rade na rešavanju slučaja. Fejza je rekao da je "vrednost štete, prema navodima podnosioca prijave, oko 3.000-4.000 evra". "Juče je izvođač radova prijavio da je najlon, na kojem se radi, oštećen. Radi se o delu najlona kojim je obložen kanal i koji je oštećen. Nadležne jedinice su izašle na lice mesta i izvršile uviđaj. Slučaj je otvoren i istražitelji rade na njegovom rasvetljavanju", rekao je on. Na pitanje kojim sredstvima je izazvana šteta, Fejza je rekao da Kosovska policija ne raspolaže s više informacija. Štete na kanalu je prijavljena gotovo godinu dana pošto je na istom kanalu, u selu Varrage, došlo do eksplozije. Za eksploziju 29. novembra 2024. godine, Kosovo je optužilo Srbiju, ali je Beograd odbacio te optužbe. Kosovo smatra eksploziju u kanalu Ibar–Lepenac terorističkim aktom. Sjedinjene Američke Države su posle eksplozije saopštile da nema dokaza koji direktno povezuju Beograd s eksplozijom, ali da je prerano za izvođenje zaključaka. Agenti Federalnog istražnog biroa (FBI) takođe su bili uključeni u istragu o eksploziji. Specijalno tužilaštvo istražuje eksploziju koja se desila pre skoro godinu dana, ali dosad nije podignuta optužnica. Desetak osumnjičenih je uhapšeno u ovom slučaju, a takođe su zaplenjeni oružje i eksploziv. Međutim, samo su Dragiša i Jovan Vićentijević zadržani u pritvoru. Kosovske vlasti i policija su ranije naveli da je oko 20 kilograma eksploziva korišćeno za dizanje kanala u vazduh i da je to bio najozbiljniji napad na kritičnu infrastrukturu zemlje u posleratnom periodu. Pričinjena šteta procenjuje se na oko 400.000 evra.

Grupa pristalica vlasti koja boravi u šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije nasrnula je 26. novembra na poslanike opozicije kod glavnog ulaza u parlament. Opozicioni poslanici su prethodno uklonili ogradu koja je postavljena oko šatorskog naselja i uputili se ka ulazu u Skupštinu gde su sa stepeništa sklonili i šator u kojem je ranije boravio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić. Nakon toga, nekoliko desetina ljudi okupljenih u šatorima zaletelo se na njih, uz povike i uvrede. Sukob su sprečili policija i osobe obučene u fluorescentne prsluke. Poslanici opozicije su nakon incidenta ušli na sednicu Skupštine na glavni ulaz. 'Ne postoji drugi način da uđemo'Poslanici opozicije, koji su do glavnog ulaza došli tako što su uklanjali metalne veze na ogradi oko šatorskog naselja, najavili su da će od sada svi tako ulaziti u parlament "jer nema drugog načina". Poslanik stranke Srbija centar Stefan Janjić rekao je novinarima u parlamentu da im je predsednica Skupštine Ana Brnabić dan ranije obećala da će ograde biti uklonjene i da će poslanici moći da uđu na glavni ulaz kako bi prisustvovali sednici. "To se nije desilo, pa smo mi presekli žicu. Žao mi je što na posao moram da dolazim sa makazama za armaturu", rekao je Janjić. I poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić navela je da Brnabić nije ispunila obećanje o uklanjanju ograde i dodala da je ona tokom noći ojačana debelom armaturnom žicom. Poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić kazao je da su okupljeni u šatorskom naselju vređali poslanike, polivali ih vodom i sokovima, a da su neki od poslanika dobili i udarce. "Vratite centar Beograda svim građanima, omogućite dostojanstvo narodne skupštine. Ako vi nećete, to ćemo učiniti mi", rekla je u obraćanju novinarima u parlamentu poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević. Predsednica Skupštine optužila opoziciju za nasiljePredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić optužila je poslanike opozicije da su krivi za izazivanje incidenta ispred parlamenta i dodala da su ljudi iz šatorskog naselja "samo branili šatore". Ona je na konferenciji za novinare u Skupštini rekla da će poslanici od sutra (27. novembra) moći da uđu na ulaz koji žele, ali im je poručila da dođu na svoje radno mesto, "a ne da napadaju". "Oni se nisu uputili da uđu (u Skupštinu), njihov cilj je bio da sklanjaju šator", rekla je Brnabić i dodala da poslanike niko nije napao. Ljudi su, kako je navela, pritrčali kad su videli da je namera da se ruše šatori. "Njihova intencija je bila ponovo da ruše, da ruše šatore koji im se ne sviđaju", rekla je Brnabić. Od blokade platoa ispred parlamenta šatorima i ogradama, poslanici opozicije u Skupštinu ulaze na sporedni ulaz. Šatorsko naselje, u javnosti poznato kao "Ćacilend", odgovor je vlasti na antivladine proteste i blokade sa kojih demonstranti predvođeni studentima traže odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnce Železničke stanice u Novom Sadu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ga je više puta nazvao "simbolom slobode". Naselje, koje duže od pola godine blokira centar Beograda, obezbeđuje policija, koja nije reagovala na brojne incidente i napade na antivladine demonstrante i novinarske ekipe.

Izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof (Dteve Witkoff) doći će u Moskvu sledeće nedelje, saopštio je Kremlj, u jeku užurbanih napora da se učvrsti mirovni predlog koji podržavaju SAD, a u pogledu koga su zabrinuti mnogi Ukrajinci, kao i evropski lideri. Sastanak u Moskvi je sredu potvrdio savetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov, nekoliko sati pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) nagovestio da će Vitkof, verovatno zajedno sa predsednikovim zetom Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), otići u rusku prestonicu. Očekuje se da će se Vitkof, investitor u nekretnine bez diplomatskog iskustva, koga je Tramp zadužio da vodi napore za pronalaženje kraja rata u Rusiji, sastati s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što će biti njihov šesti susret od januara. Ušakov nije rekao da li će Kušner biti deo delegacije. "Što se tiče Vitkofa, mogu reći da je postignut preliminarni dogovor da će on doći u Moskvu sledeće nedelje", rekao je Ušakov ruskoj državnoj televiziji. Ta poseta će uslediti posle višednevnih pregovora između američkih, ukrajinskih i ruskih zvaničnika – u Kijevu, Ženevi i Abu Dabiju – koji su pokrenuti pošto je procurio američki plan prošle nedelje. Prvobitna verzija od 28 tačaka odražava tvrde stavove koje je Rusija zauzela bar od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. To je uznemirilo ukrajinske zvaničnike – i navodno razgnevilo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog – koji je potom razgovarao s američkim zvaničnicima. Zasad ima naznaka da je Ukrajina pristala na neke od predloga, ali neka od glavnih spornih pitanja i dalje nisu rešena. Neke od najglasnijih kritika – koje dolaze od ukrajinskih zvaničnika i drugih stručnjaka – američkog plana fokusirale su se na to zašto se čini da se plan poklapa s dugogodišnjim maksimalističkim stavovima Rusije. "Zahvaljujući radu Ukrajine, SAD i nas u Ženevi, sada imamo početnu tačku", rekla je u sredu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen). "Znamo da se ruski način razmišljanja nije promenio od vremena Jalte. Moramo biti jasni da ne može biti jednostranog komadanja suverene evropske države", dodala je ona. Čovek koji predvodi napore Kremlja, Kiril Dmitrijev, školovan na Harvardu, otišao je u Majami u oktobru na sastanke, navodno s Vitkofom i Kušnerom. Procurili telefonski razgovor, koji je objavio Blumberg njuz (Bloomberg News) u utorak, pojačao je te zabrinutosti. Prema Blumbergovom transkriptu, Vitkof je rekao Ušakovu u telefonskom razgovoru 14. oktobra da bi zajedno trebalo da rade na planu za prekida vatre i da Putin treba da pokrene to pitanje s Trampom. U izjavi novinarima u predsedničkom avionu, Tramp je izgleda delimično potvrdio taj razgovor, rekavši da nije pregledao izveštaje, ali da je čuo da su to bili "standardni pregovori". "Morate reći, gledajte, oni ovo žele, morate ih u to ubediti. Pretpostavljam da on govori isto Ukrajini, jer svaka strana mora da daje i uzima", rekao je Tramp. Na pitanje zašto je razgovor procurio, Ušakov je rekao: "Da bi se omeli (razgovori), verovatno. Malo je verovatno da je to urađeno da bi se poboljšali odnosi." Ruski zvaničnici su rekli da još nisu dobili zvaničnu kopiju američkog plana. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ranije je rekao da Moskva čeka da SAD dostave "privremenu" verziju modifikovanog plana. "Onda ćemo videti", rekao je Lavrov u Moskvi. Lavrov je takođe naznačio oprez Rusije prema svakom planu koji bi bio promenjen kako bi odražavao ukrajinski stav i ukazao je na avgustovski samit između Trampa i Putina u Ankoridžu, na Aljasci, kada je Tramp izgleda podržao ruske tvrdnje. Ako je dopunjeni plan "izbrisao duh i slovo Enkoridža", rekao je Lavrov, "onda će to biti fundamentalno drugačija situacija".

Nekoliko kuća poplavljeno je, a više objekata ugroženo u naselju Poriče kod Bugojna u centralnom dijelu Bosne i Hercegovine nakon što se tokom noći 25. na 26. novembar izlila rijeka Poričnica. Nabujala rijeka prijeti da poplave podrumske prostorije okolnih stambenih zgrada u blizini Opštine Bugojno, dok je dvorište Srednje tehničke škole već pod vodom. Zbog izlivanja Poričnice u potpunosti je obustavljen saobraćaj na magistralnom putu Bugojno–Kupres, a vozila se preusmjeravaju alternativnim pravcem kroz naselje Čipuljić. Iz Službe civilne zaštite upozoravaju da je situacija dodatno pogoršana obilnim padavinama i naglim topljenjem snijega, ali i velikim količinama otpada koji se nakuplja ispod mosta i dodatno podigao nivo vode. Mještani tvrde da ovako snažno izlivanje Poričnice nije zabilježeno više decenija. Poplave i u Opštini JezeroPoplavni val pogodio je i Opštinu Jezero, udaljenu 60-ak kilometara sjeverno od Bugojna, gdje su se izlile rijeke Jošavka i Pliva, zbog čega je ugroženo više domaćinstava. Načelnica Snežana Ružičić izjavila je za Srnu da je pacijentima onemogućen pristup Ambulanti porodične medicine, te je otežan i saobraćaj na dijelovima magistralnog puta i regionalnog puta koji prolaze kroz tu opštinu. "Terenske službe su na terenu i pozivamo stanovnike da zaštite svoju imovinu", rekla je Ružičić, dodajući da se vodostaji povećavaju usljed obilnih padavina i topljenja snijega. Upozorenja o mogućim daljim poplavamaAgencija za vodno područje rijeke Save ranije je izdala upozorenje o vanrednom hidrološkom stanju za period do 27. novembra. Zbog obilnih padavina očekuje se rast vodostaja posebno na sjeverozapadu BiH, centralnoj Bosni te u Kantonu Sarajevo. Meteorolozi upozoravaju na jače kišne padavine, moguće bujične poplave i zahlađenje koje će donijeti snijeg na višim nadmorskim visinama. Snježna granica mogla bi se spustiti i na oko 700 metara u zapadnim i sjeverozapadnim krajevima zemlje. U bujičnim poplavama prošle godine u Bosni i Hercegovini, početkom oktobra prošle godine, stradalo je 27 osoba, a pričinjena je milionska šteta. Najviše je tada stradalo područje Jablanice na jugu BiH.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Szijjarto) izjavio je u sredu da će Mađarska pomoći da Srbija ne ostane bez energenata, pošto su Naftnoj industriji Srbije (NIS) obustavljene isporuke sirove nafte preko Hrvatske usled američkih sankcija. Istakao je nakon sastanka sa ministarkom energetike Srbije Dubravkom Đedović Handanović u Beogradu da su u novembru povećali isporuku naftnih derivata i nafte u Srbiju dva puta, a do kraja decembra će povećati 2,5 puta. Rekao je i da treba ubrzati izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske koji je već u toku. Đedović Handanović izjavila je da bi Srbija, u slučaju potrebe da na tržište stavi svoje obavezne rezerve naftnih derivata, imala pomoć mađarskog MOL-a, kao i drugih naftnih kompanija, pre svega OMV-a i Eko Helenika. Sijarto u Beogradu boravi povodom održavanja sastanka ministara spoljnih poslova Centralno-evropske inicijative. On se sastao i sa šefom srpske diplomatije Markom Đurićem. Đurić je posle sastanka rekao da Srbija ne sme zavisiti od jednog izvora snabdevanja energentima i da treba da produbi saradnju po tom pitanju s Budimpeštom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u utorak da Srbija ima još četiri dana do potpunog zaustavljanja Rafinerije ako SAD ne odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS). NIS-ova Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, ostala je bez sirove nafte za preradu, pošto je naftovod kroz Hrvatsku Janaf prekinuo isporuke usled američkih sankcija sprskoj naftnoj kompaniji uvedenih zbog ruskog vlasništva u kompaniji. Sijarto je uoči dolaska u Beograd na Fejsbuku (Facebook) naveo da je "Srbija u teškoj situaciji" i da će Mađari pomoći Srbiji, srpskom narodu i srpskoj privredi. Sijarto je u oktobru rekao da će mađarska naftna kompanija MOL povećati isporuke Srbiji, ali nije naveo nikakve detalje o količini planiranog povećanja snabdevanja niti o načinu isporuke. NIS je u utorak saopštio da Rafinerija počinje s pripremama za obustavu rada. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će biti predložen amandman na Predlog zakona o budžetu, koji će predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme NIS. Vučić je prethodno rekao da je bilo glasova u Vladi da treba da nacionalizovati NIS, ali da je njegov predlog, koji je usvojen u Vladi, bio da se da još 50 dana vremena da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić dodajući da su SAD tražile njegovu reč da će doći do transakcije udela u NIS-u "i u pisanoj i u usmenoj formi".

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će biti predložen amandman na Predlog zakona o budžetu, koji će predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS). "Videćete da će, posle razgovora koje je (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić imao sa raznim stranama, jedan od amandmana koji će biti predložen biti i onaj koji će predvideti okolnost da ćemo mi u jednom trenutku morati da preuzmemo NIS", rekla je ona za Juronjuz. NIS je od 9. oktobra pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva zbog čega je NIS-ova Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, ostala bez sirove nafte za preradu. Ona je, međutim, dodala da ne bi podržala nacionalizaciju NIS-a navodeći da nacionalizacija otvara Pandorinu kutiju. Brnabić je rekla i da je Srbija kao manjinski vlasnik NIS-a ponudila Rusiji da prva učestvuje u razgovorima o eventualnim promenama u vlasničkoj strukturi. Poručila je da se nada da će ruski partneri imati u vidu da ništa ne sme da ugrozi životni standard građana i privrede. "Da li su do sada imali? Rekla bih da nisu", dodala je. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Vlada Srbije NIS-u ostavila mogućnost od 50 dana da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", dodao je. Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo. Vlasnička struktira NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto nacionalne naftne kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.

Poslovne banke u Srbiji obustaviće promet sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), ukoliko kompanija ne dobije licencu Sjedinjenih Država za poslovanje do predviđenog roka, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Povodom najava mogućeg uvođenja "sekundarnih" američkih sankcija Narodnoj banci Srbije (NBS) i poslovnim bankama zbog poslovanja sa NIS-om, navedeno je da će banke ostati posvećene očuvanju stabilnosti finansijskog sistema zemlje. Američke sankcije NIS-u na snazi su od 9. oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji u cilju američke administracije da spreči Rusiju da prihode koristi za rat u Ukrajini. Prethodno je Narodna banka Srbije objavila da će, ukoliko NIS do predviđenog roka ne dobije licencu za poslovanje, obustaviti platni promet sa tom kompanijom, kako "ne bi na bilo koji način bila dovedena u pitanje stabilnost domaćeg finansijskog sistema". Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, od ponedeljka nijedna banka neće raditi sa NIS-om, ukoliko ta kompanija ne dobije operativnu licencu za rad. Centralna banka Srbije već je dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija zbog Naftne industrije Srbije (NIS). "Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković 19. novembra. Dodala je da centralna banka Srbije nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile. Američki Stejt department nije potvrdio ni demantovao te informacije. U kratkom odgovoru na upit RSE naveli su da "generalno, ne komentarišu sankcije unapred". NIS je 19. novembra saopštio da je kompanija tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture.

Agencija za sprečavanje korupcije je utvrdila 25. novembra da bivši predsjednik Crne Gore Milo Đukanović nije prijavio dio pokretne imovine - kolekciju ručnih satova koje posjeduje, a čija je vrijednost oko 200.000 eura. Kako se navodi u izvještaju, Agencija je vještačila fotografije dijela crnogorskih medija nastale tokom višegodišnjih Đukanovićevih javnih nastupa dok je obavljao funkcije predsjednika ili premijera Crne Gore. Fotografijama su obuhvaćeni i ručni satovi sedam brendova od kojih svaki, prema nalazu vještaka digitalne struke, vrijedi između 8000 i 59.000 eura. Tako vještaci za digitalne dokaze i ekonomsko finansijske struke analizirali fotografije na kojima Đukanović nosi satove 'Franck Muller", "Cartier Pasha", "Brequet Tourbilion", "Roger Dubius Excalibur", "Rolex", "Patek Philippe" i "Cartier Moonphase". "Agencija je u dokaznom postupku ustanovila da su autentične fotografije na kojima je prikazan bivši javni funkcioner Milo Đukanović dok na ruci nosi predmetne satove, te da isti nijesu prijavljeni ni u jednom od navedenih izvještaja o prihodima i imovini kao svojina nad pokretnom imovinom", navodi se u obrazloženju. U odgovoru agenciji iz 2021. Đukanović je saopštio da su tvrdnje o "basnoslovno vrijednim satovima izraz zlonamjernog senzacionalizma". Takođe je naveo da dio satova nikada nije posjedovao, a da sat marke "Brequet Tourbilion" posjeduje "još od devedesetih godina prošlog vijeka kao poklon njemu bliske osobe prije njegovog stupanja na javnu funkciju". Agencija je u Odluci navela da ne prihvata Đukanovićevo obrazloženje: "Agencija nije prihvatila proizvoljne tvrdnje da je jedan od satova poklon iz ranijeg perioda, jer ista niti jednim dokazom nije potkrijepljena, niti taj model ručnog sata postoji, prema nalazu i mišljenju vještaka za digitalne dokaze." Milo Đukanović je obavljao najviše državne funkcije od početka devedesetih godina. Njegova stranka Demokratska partija socijalista je prevodila sve Vlade do 2020. godine kada je izgubila vlast od trojne koalicije proruskog Demokratskog fronta, Demokrata i Pokreta Ura. A Đukanović je okončao svoj predsjednički mandat 2023. kada ga je pobijedio aktuelni predsjednik Jakov Milatović. Radio Slobodna Evropa je poslao upit Kancelariji bivšeg predsjednika tražeći komentar na odluku Agencije za sprečavanje korupcije. Odgovor nije stigao. Đukanović može protiv Odluke Agencije za pokrene upravni spor u roku od 20 dana.

Kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) izneo je tvrdnju da su njihovi tužioci poslednjih meseci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti. "Predsednik Srbije i izvršna i zakonodavna vlast na sve moguće načine pokušavaju da potčine Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, jer javni tužioci ovog tužilaštva nisu i neće podleći pritiscima", navedeno je. Dodaje se da je medijsko targetiranje, a potom i opstruisanje postupanja tužilaštva, počelo od trenutka kada je TOK započeo predistražni postupak u predmetima pada nadstrešnice u Novom Sadu i ukidanja svojstva kulturnog dobra Generalštaba u Beogradu. "Posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana" navedeno je. TOK je naveo da su i u prethodnom periodu postojali pokušaji predstavnika izvršne vlasti da direktno utiču na postupanje tog tužilaštva u predmetima "Jovanjica", "Šarić", "Ćuruvija", "Dijana Hrkalović" i drugim. To su činili, kako je navedeno, javnim komentarisanjem kojim se relativizuje ozbiljnost počinjenih krivičnih dela i krivične odgovornosti počinilaca i stvara lažna slika da javni tužioci zloupotrebljavaju svoja zakonska ovlašćenja. "Neutemeljene izjave predsednika Srbije i predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, se od strane okrivljenih i njihovih branilaca koriste kao argumentacija za podnošenje zahteva za izuzeće postupajućih tužilaca", dodaje se u saopštenju TOK-a. Kolegijum TOK-a je ocenio i da su pojedine izjave predstavnika vlasti o ukidanju tog tužilaštva usmerene na diskreditaciju TOK-a i pripremu terena za njegovu potpunu kontrolu integracijom u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 3. novembra na TV Prva tužioce koji rade u odeljenju za organizovani kriminal nazvao "korumpiranom bandom". Tada se konkretno osvrnuo na istragu koju TOK vodi zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba. Na toj lokaciji u centru Beograda je Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) najavio da će izgraditi luksuzni hotel, čemu se protivi stručna javnost i većina opozicionih partija. Tužilaštvo za organizovani kriminal je reagujući tada na ocene predsednika Srbije navelo da je izneo "besramne tvrdnje". Polovinom aprila je više od 250 sudija i tužilaca potpisalo saopštenje u kojem se navodi da izjave predsednika Republike "prevazilaze dosadašnje zadiranje u nadležnosti pravosudnih organa", te da "poprimaju obeležja krivičnih dela". Bila je to reakcija na Vučićevu izjavu iz aprila kada je na prorežimskoj televiziji Pink najavio da će "lično podneti" krivičnu prijavu protiv tužioca koji je "odbio da hapsi" novinare nezavisnih medija.