Više javno tužilaštvo u Nišu saopštilo je za Radio Slobodna Evropa 2. oktobra da je dobilo informaciju od policije da postoji manjak pištolja koji su se čuvali u policijskoj stanici u Doljevcu, na jugu Srbije, ali da ne mogu da iznose više detalja. Prethodnog dana, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je saopštilo da su četvorica policijskih rukovodilaca u Nišu i Doljevcu udaljeni sa posla i protiv njih je pokrenut postupak u vezi sa nestankom oružja iz policijske stanice. Postupak je, između ostalog, pokrenut protiv načelnika Policijske uprave u Nišu, načelnika Policijske stanice Doljevac, komandira Policijske ispostave Doljevac i v. d. načelnika Odeljenja za upravne poslove u Nišu. RSE je povodom ovog saopštenja uputio pitanja Višem javnom tužilaštvu u Nišu i MUP-u koliko je i kog oružja nestalo, ko je osumnjičen za krađu oružja, kao i da li postoji informacija o tome gde se oružje sada nalazi. Iz MUP-a nije odgovoreno na upit RSE, a iz Višeg javnog tužilaštva su naveli da ne mogu da iznose podatke iz predistražnog postupka i istrage kada je reč o krivičnim delima organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. "Podaci iz istraga i predistražnih postupaka koji se vode pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu predstavljaju tajne podatke i njihovim dostavljanjem bi se ugrozilo i otežalo vođenje postupka", navodi se u odgovoru. Mediji su prethodno objavili da je nestalo više od 500 komada oružja koje su građani predavali policiji, te da je reč o pištoljima, puškama, municiji.

Crnogorska policija nije zaplijenila spomenik ratnog zločinca iz Drugog svjetskog rata Pavla Đurišića, koji se od avgusta nalazi u manastiru Srpske pravoslavne crkve (SPC) kod Berana, na sjeveru zemlje, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa iz Uprave policije. Spomenik je nezakonito bio postavljen u beranskom selu Gornje Zaostro 8. avgusta. Kako bi spriječili, po nalogu Ministarstva kulture, njegovo uklanjanje istog dana prenijet je u seosku crkvu a potom u manastir Đurđevi stupovi. "Pregledom ovih prostorija, uz prisustvo sveštenih lica, isti nije pronađen. Uprava manastira sarađivala je sa službenicima beranske policije", navodi se u pisanim odgovorima policije. Iz policije su za RSE kazali da su o tome obavijestili Osnovni sud u Beranama. A upravo je taj sud naložio policiji da privremeno oduzme spomenik od strešine manastira, nakon što je utvrdio da on predstavlja predmet izvršenja krivičnog djela protiv osumnjičenog Vujadina Dobrašinovića, na čijem je imanju on postavljan. U rješenju suda se navodi da je starješina manastira dužan da policiji preda spomenik i da, u slučaju odbijanja, može biti kažnjen novčanom kaznom do hiljadu eura ili zatvorom. Policija navodi da je odmah postupila po nalogu Suda, ne navodeći detalje pretresa manastira. "Vijesti" pišu da policiji nisu bili dostupni svi djelovi manastira, da su neke prstorije bile zaključane a da, kako ih je obvijestio starešina manastira, iguman Danilo Trpčevski, ključ ima isključivo mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije. Prema proceduri, nadležni će ponovo morati da ponove proceduru, s obzirom da rješenje o oduzimanje mora imati navedeno gdje se tačno spomenik nalazi i od koga se oduzima. Inače policija danima nadgleda okolinu manastira. Na njihovo prisustvo je reagovala SPC, saopštivši da je uznemirena i zabrinuta zbog " otvorenog nasilničkog odnosa režima prema srpskom narodu u Crnoj Gori". Ko je bio Pavle Đurišić?Pavle Đurišić bio je četnički komandanat u Crnoj Gori i Sandžaku. U izvještaju Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini iz februara 1943. godine naveo je da je tokom akcije protiv Muslimana "uništeno oko 1.200 boraca i do 8.000 žena, staraca i djece". Godinu dana kasnije odlikovan je orednom nacističkog lidera Adolfa Hitlera. Uprkos njegovoj ulozi u ratnim zločinima, dio javnosti - uključujući i vrh SPC u Crnoj Gori - i dalje ga predstavlja kao heroja. Tako je u njegovu čast 8.avgusta u blizini Berana postavljena bronzana bista visoka oko dva metra, u prisustvu mitropolita Metodija, stotina pristalica četničkg pokreta i uz intoniranje himne Srbije. Postavljen je bez odobrenja jer zakon zabranjuje postavljanje obilježja osobama koje su sarađivale s okupatorima ili propagirale fašizam. Njegovo postaljanje a potom premještanje u hamove SPC je podiglo tenzije i otvorilo pitanja poštovanja zakona i odgovornosti institucija, pogotovo policije. Građanski aktivisti upozoravaju da se ovim slučajem šalje poruka da država nije u stanju da sprovede sopstvene odluke. Belan: U Vladi dominiraju pristalice ĐurišićaJedan od lidera opozicionog Evropskog pokreta Vetroslav Belan smatra da oduzimanje spomenika ne treba očekivati od Vlade, jer je "dominantno" čine pristalice četničkog komandanta iz Drugog svjetskog rata. Vlast u Crnoj Gori čini koalicija okupljena oko Pokreta Evropa sad premijera Milojka Spajića, nekadašnjeg prosrpskog i proruskog Demokratskog fronta predsjednika parlamenta Andrije Mandića i Demokrata vicepremijera Alekse Bečića. Jedan od zagovornika postavljanja spomenika je potpredsjednik Vlade Budimir Aleksić. Vlast je bliska SPC. U brojnim političkim reakcijama na spomenik u Beranama upozoreno je da se slavljenjem ratnog zločinca direktno podriva građanski i antifašistički karakter Crne Gore, zemlje kandidata za članstvo u Evropsku uniju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su tačni medijski navodi da je Rusija ponudila da SAD preuzmu deo akcija Naftne industrije Srbije (NIS), ali da ne veruje da će to rešiti problem sa sankcijama. Po okončanju samita Evropske političke zajednice 2. oktobra, Vučić je medijima iz Srbije rekao da "nije siguran" da će SAD, koje su uvele sankcije kompaniji NIS zbog većinskog ruskog vlasništva, prihvatiti predlog Moskve. Predlog uključuje i da NIS kupuje određenu količinu američke nafte koja bi bila dopremana preko Jadranskog naftovoda (JANAF). "Neko mora da kaže da li će Amerikanci to da prihvate. Ja nisam siguran u to, ali evo da se nadamo da hoće", rekao je Vučić. "Ne mislim da Amerikanci traže svoj finansijski interes, mislim da je veća igra u pitanju, ali voleo bih da grešim. Voleo bih da su Rusi pronašli čarobnu formulu da taj problem reše. A da li verujem u to i da li sam siguran? Nažalost, plašim se da moj nos dobro prepoznaje teške situacije", dodao je on. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je 2. oktobra da predstavnici Rusije održavaju bliske kontakte sa srpskim kolegama i da zajedno razgovaraju sa Sjedinjenim Američkim Državama o rešavanju pitanja sankcija NIS-u. SAD su u januaru uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog vlasništva, ali su njihovo stupanje na snagu odlagale svakih mesec dana. Do sada su sankcije šest puta odlagane, poslednji put do 1. oktobra, a nakon toga je rok za primenu sankcija dodatno produžen za još osam dana - do 8. oktobra. Sankcije SAD usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija. Iako je vlasnička struktura NIS-a više puta menjana, i dalje je većinski u rukama ruskih kompanija. Gasprom je iz vlasništva NIS-a izašao u septembru, a jedan od značajnih vlasnika postala je druga firma kojom upravlja Gasprom – firma Intelidžens iz Sankt Peterburga. Akcionarsko društvo Intelidžens postalo je vlasnik 11,3 odsto udela u kompaniji, pokazali su podaci objavljeni na sajtu Beogradske berze 21. septembra. Najveći udeo u NIS-u i dalje ima Gasprom njeft, ćerka firma Gasproma (44,9 odsto), a država Srbija ima 29,9 odsto. Ostali udeo čine mali akcionari.

Devetorici osumnjičenih za izazivanje incidenata u Francuskoj i Nemačkoj određen je pritvor do 30 dana, saopštio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Viši sud u Smederevu. U odgovoru Suda se navodi i da je dvojici osumnjičenih određena mera zabrane napuštanja stana. Policija u Srbiji uhapsila je 29. septembra 11 osoba kojima se na teret stavljaju krivična dela rasna i druga diskriminacija i špijunaža. Osumnjičeni su za bacanje zelene farbe na muzej Holokausta, nekoliko sinagoga i jevrejski restoran u centru Pariza, kao i postavljanje svinjskih glava kod muslimanskih verskih objekata u tom gradu. Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, ispisivali su diskriminišuće poruke. Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke saopštilo je 1. oktobra za RSE da je u toj zemlji povećan stepen rizika od "sabotažnih aktivnosti" i da službe bezbednosti istražuju slučajeve u kojima postoji sumnja da su određena lica angažovale strane države. Francuski zvaničnici istražuju ulogu Rusije u ovim incidentima, opisujući ih kao destabilizujuće operacije koje podstiču društvene tenzije i šire podele u Francuskoj. Rusija se, međutim, ne pominje u saopštenjima policije i tužilaštva Srbije, a vlasti nisu odgovorile na pitanja RSE koja je strana obaveštajna služba inicirala pripremu srpskih državljana za izazivanje incidenata.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski upozorio je evropske lidere da Rusija ima sposobnost da naruši zračni prostor bilo gdje na kontinentu i pozvao ih da razviju odbrambene snage za suprotstavljanje dronovima. "Ako se Rusi usude lansirati dronove protiv Poljske ili narušiti zračni prostor sjevernoevropskih zemalja, to znači da se to može dogoditi bilo gdje", rekao je Zelenski evropskim liderima okupljenim na samitu o sigurnosti i odbrani u Kopenhagenu 2. oktobra. "U zapadnoj Evropi, na jugu, potrebni su nam brzi i efikasni odgovori i odbrambene snage koje znaju kako se nositi s dronovima", dodao je. Samit Evropske političke zajednice održava se nakon što je 22. septembra Danska bila prinuđena da zatvori aerodrom u Kopenhagenu jer su viđeni dronovi, ali i nakon višestrukih ruskih upada dronovima u zračni prostor drugih evropskih zemalja. Danska premijerka Mette Frederiksen, koja je domaćin sastanka, rekla je da je Ukrajina trenutno svjetski stručnjak u odbrani od dronova i predložila da druge evropske zemlje "preuzmu iskustva, novu tehnologiju, sve inovacije iz Ukrajine i primijene ih u našem vlastitom naoružavanju". Norveški premijer Jonas Gahr Store, gdje su također nedavno viđeni dronovi koji su poremetili zračni saobraćaj, rekao je da evropske zemlje uče "vrlo teške lekcije" iz ukrajinskog iskustva u borbi protiv ruskih dronova. "Moramo unaprijediti naše kapacitete otkrivanja. Moramo unaprijediti saradnju između policije i vojske, i na tome radimo", rekao je Store. Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte izjavio je da je Ukrajina "snažna" u tehnologiji protiv dronova, te da sa Danskom, Poljskom i NATO-m dijeli tehnologiju i znanje stečeno tokom rata.v Ruski napadi nastavili su se i neposredno pred sastanak u Kopenhagenu, a u njima je pogođeno željezničko skladište u Odesi. "Rusija svakodnevno pokušava da uništi jedan od temelja otpornosti Ukrajine – našu infrastrukturu, koja drži zemlju na okupu", napisao je ranije na Telegramu ukrajinski ministar teritorijalnog razvoja Oleksij Kuleba. Kuleba je rekao da je u napadu u Odesi povređen mašinovođa, koji je zadobio rane od šrapnela. On je rekao je da je u još jednom napadu pogođena infrastruktura na severu zemlje, što je dovelo do kašnjenja u železničkim operacijama u Černihivskoj i Sumskoj oblasti. Dodao je da su napadi raketama i dronovima prijavljeni i u Kijevskoj, Dnjepropetrovskoj i Zaporižkoj oblasti Ukrajine. Danska premijerka Mete Frederiksen prethodno je rekla da su upadi dronova u evropske zemlje "hibridni rat", navodeći da Ukrajinu vidi kao "prvu liniju odbrane". "Iz evropske perspektive, postoji samo jedna zemlja koja je spremna da nam preti, a to je Rusija – i stoga nam je potreban veoma snažan odgovor", rekla je Frederiksen pre sastanka. Samit u Kopenhagenu je organizovan u vreme kada izgledi za mir deluju udaljeniji nego ikad i dok se opšta invazija Rusije na Ukrajini približava svojoj četvorogodišnjici. Dok su napori SAD da posreduju u postizanju mirovnog sporazuma doneli malo napretka, stavovi Ukrajine i Rusije ostaju daleko udaljeni. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) nije uspeo da organizuje trilateralni samit ili sastanak licem u lice ruskog i ukrajinskog predsednika.

Britanska policija kaže da je napad na sinagogu u blizini Manchestera teroristički incident i vjeruju da znaju identitet napadača, rekao je Laurence Taylor iz protuterorističke službe, prenosi Reuters. On je novinarima rekao da zbog sigurnosnih razloga ne mogu još uvijek potvrditi identitet napadača. Dve osobe su ubijene u četvrtak pošto je napadač navodno automobilom udario u pešake i izbo nožem pripadnika obezbeđenja blizu sinagoge u Mančesteru na severozapadu Engleske, saopštila je britanska policija, dodajući da su policajci pucali u osumnjičenog. Policija je saopštila da su policajci pozvani u sinagogu Hebrejske kongregacije Hiton Park u severnom mančesterskom okrugu Kramsol pošto je očevidac rekao da je video automobil koji se kreće ka ljudima i da je jedan čovek izboden nožem. Naoružani policajci su reagovali i čovek za koga se veruje da je izvršio napad je upucan, navodi se u saopštenju policije Velikog Mančestera. Potvrđeno je da su dve osobe mrtve, a tri u teškom stanju. Veruje se da je i osumnjičeni mrtav, ali je policija saopštila da to ne može biti potvrđeno "zbog bezbednosnih problema u vezi sa sumnjivim predmetima na njemu". Jedinica za deaktiviranje bombi je pozvana i sada je na licu mesta, navela je policija. Video koji je objavljen na društvenim mrežama i koji je potvrdio Rojters, prikazuje policiju kako puca na muškarca unutar sinagoge, dok drugi muškarac leži na podu u lokvi krvi, izgleda noseći tradicionalna jevrejska kapica. Policija je ranije saopštila da izveštaji ukazuju na to da je čuvar obezbeđenja napadnut nožem. Izvor: Reuters

Ustavni sud Crne Gore privremeno je u četvrtak obustavio izručenje kineskog državljanina Vang Šujminga Pekingu, koji je na osnovu međunarodne potjernice uhapšen krajem januara na aerodromu u Tivtu. Kina ga potražuje zbog sumnje za organizovanje nelegalnih kladionica. Privremena mjera Ustavnog suda donijeta je na osnovu žalbe njegovog branioca. "Jer se osnovano postavlja pitanje da li bi izručenje moglo dovesti do njegovog mučenja ili nečovječnog postupanja u toj zemlji", navodi se u obrazloženju najvišeg suda u zemlji. Prethodnog mjeseca su dva suda - Viši i Apelacioni - utvrdili da su ispunjeni zakonski uslovi za njegovo izručenje. Ovaj 44-godišnjak je u žalbi Ustavnom sudu naveo da mu u Kini prijeti tortura i iznuđivanje priznanja, te da crnogorski sudovi nisu sproveli ozbiljnu procjenu posljedica izručenja. Ustavni sud je utvrdio da je on pružio dokaze, kako se ističe, potkrijepljene izvještajima različitih organizacija, na osnovu kojih je upitno jesu li sudovi pravilno ispitali da li bi njegovo izručenje moglo dovesti do mučenja ili nečovječnog postupanja. "Obustavom izručenja Ustavni sud nije zauzeo konačan stav o osnovanosti njegovih navoda, već je samo privremeno suspendovao izručenje", ističe se u saopštenju. Naime, u slučaju da je Vang bio izručen a njegova ustavna žalba nakon toga prihvaćena, posljedice po zaštitu njegovih ljudskih prava bi bile nedjelotvorne, smatra sud. Odluka o izručenju Kini biće donijeta nakon konačne odluke Ustavnog suda Crne Gore o ustavnoj žalbi. Konačnu odluku o izručenju donijeće ministar pravde Bojan Božović. U Crnoj Gori osnovao firmu prije hapšnjaCrnogorska policija je 28. januara saopštila da je Vang uhapšen na tivatskom aerodromu nakon što je doletio privatnim avionom sa Maldiva, ostrvske zemlje u Indijskom okeanu. Kod sebe je imao dokumenta ostrvske zemlje Vanuatu. Mjesec dana uoči hapšenja je u Tivtu osnovao kompaniju Bright Sky Limited, čija je djelatnost kupovina i prodaja nekretnina. Registrovan je kao njen direktor i jedini vlasnik. Osuđen u SingapuruProjekat za izvještavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) je saopštio da je kineski državljanin 2023. osuđen u Singapuru zbog učešća u slučaju pranja novca povezanog sa nelegalnim klađenjem i internet prevarama. Vlasti su od 10 uhapšenih osoba tada zaplijenile 2,3 milijarde dolara imovine. "Singapurske vlasti su od njega konfiskovale oko 147 miliona dolara", navodi se u članku OCCRP-a. Ova međunarodna organizacija je pisala i o njegovim poslovnim vezama sa kineskim državljaninom, optuženim za višemilionsku krađu vezanu za kolaps platforme za kripto valute Atom Asset Exchange (AAX) u Hong Kongu 2022. Platforma je imala preko dva miliona korisnika prije nego je propala. Kako je bilo u slučaju Do KvonaŽalba Ustavnom sudu podnijeta je bila i u slučaju uhapšenog južnokorejskog državljanina Do Kvona, kojeg su Južna Koreja i Sjedinjene Američke Države potraživale zbog prevara na tržištu kripto valuta vrijednim najmanje 40 milijardi dolara. Ustavnom sudu je trebalo malo više od dva mjeseca da donese odluku po žalbi. Nakon što je 24. decembra prošle godine žalba odbijena, policija je nakon šest dana Do Kvona izručila SAD. Kompletan proces od hapšenja do izručenja trajao je godinu i devet mjeseci.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da pažljivo prati situaciju u kojoj se nalazi student Ognjen Marković, koji je na jednom od brodova koji su prevozili međunarodne aktiviste i pomoć namenjenu Pojasu Gaze, a koje je u sredu uveče presrela izraelska ratna mornarica. Kako se navodi u saopštenju objavljenom 2. oktobra, ministarstvo je u "koordinaciji sa Ambasadom Republike Srbije u Tel Avivu i angažovano je u pružanju konzularne zaštite". Radio Slobodna Evropa (RSE) je od Ambasade Srbije u Izraelu zatražio informaciju o tome da li su u komunikaciji sa izraelskim vlastima u vezi sa slučajem Ognjena Markovića, ali odgovor nije stigao. Ranije su studenti u blokadi Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koji Marković pohađa, saopštili da se njihov kolega nalazi se na jednom od brodova koje je u noći između 1. i 2. oktobra presrela izraelska ratna mornarica. Objavili su njegov snimak u kojem kaže "ako gledate ovaj video, znači da su nas presreli i nelegalno pritvorili". Takođe, poziva na to da se izvrši pritisak na Vladu Srbije da zahteva njegovo "hitno i dostojanstveno oslobađanje", na šta su apelovali i studenti u blokadi. Ministarstvo spoljnih poslova Izraela naknadno je saopštilo da će deportovati u Evropu sve aktiviste koji su bili na brodovima koje je presrela izraelska mornarica. "Putnici Hamas-Sumuda na njihovim jahtama bezbedno i mirno putuju ka Izraelu, gde će početi procedura deportacije u Evropu. Putnici su bezbedni i u dobrom su zdravstvenom stanju", objavilo je ministarsvo na Iksu. Globalna Sumud flotila, koja prevozi lekove i hranu u Pojas Gaze, sastoji se od više od 40 civilnih čamaca s oko 500 parlamentaraca, advokata i aktivista. Flotila je objavila nekoliko video snimaka na Telegramu s porukama pojedinaca s raznih čamaca, od kojih su neki imali pasoše i tvrdili da su oteti i odvedeni u Izrael protiv svoje volje, i ponavljali da je njihova misija bila nenasilni humanitarni cilj. Vučić o studentu koji se nalazio na broduO apelima za oslobađanje Ognjena Markovića oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je kazao da je obaveza države da pomogne svim svojim građanima, što će, kako je rekao, učiniti i kada je u pitanju student Fakulteta likovnih umetnost. Vučić je, takođe, ocenio da država ima posla s neodgovornim ljudima. "Neretko smo imali posla sa neodgovornim ljudima, mi tih spasilaca sveta imamo koliko god hoćete. Danas, na kraju, kad nisu u stanju sebe da spasu, zovu državu u pomoć", rekao je Vučić novinarima u Kopenhagenu gde učestvuje na samitu Evropske političke zajednice. Flotila je najistaknutiji simbol protivljenja izraelskoj blokadi Pojasa Gaze. Njeno kretanje preko Sredozemnog mora privuklo je međunarodnu pažnju jer je više zemalja, uključujući Tursku, Španiju i Italiju, slalo čamce ili dronove u slučaju da njihovim državljanima bude potrebna pomoć, čak i kada je to izazvalo ponovljena upozorenja Izraela da se vrate. Flotila je poslednji pokušaj da se s mora probije izraelska blokada Pojasa Gaze, čiji je veliki deo pretvoren u pustoš posle skoro dve godine rata. Organizatori flotile osudili su napad u sredu kao "ratni zločin". Naveli su da je vojska koristila agresivnu taktiku, uključujući upotrebu vodenih topova, ali da niko nije povređen. Izraelska mornarica je prethodno upozorila flotilu da se približava zoni aktivnih borbi i krši zakonitu blokadu i tražila da promeni kurs. Ponudila je da pomoć mirno prebaci preko bezbednih kanala u Pojas Gaze. Brodovi su bili oko 70 nautičkih milja od ratom razorene enklave kada su presretnuti, unutar zone koju Izrael policijski kontroliše kako bi zaustavio svaki brod koji se približava. Izrael je uveo pomorsku blokadu Pojasa Gaze otkako je palestinska grupa Hamas, koju SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom, preuzeo kontrolu nad priobalnom enklavom 2007. godine, a bilo je i nekoliko prethodnih pokušaja aktivista da dostave pomoć morem.

Potpredsjednik bh. entiteta Republika Srpska Ćamil Duraković podnio je krivičnu prijavu protiv Davora Pranjića, drugog potpredsjednika ovog entiteta, objavio je na svom Facebook profilu. Duraković navodi kako je podnio prijavu, jer je Pranjić preuzeo predsjedničke ovlasti, iako je Miloradu Dodiku mandat pravosnažno oduzet još u avgustu. Tada mu je Sud Bosne i Hercegovine oduzeo mandat entitetskog predsjednika, usljed pravosnažne presude zbog nepoštivanja odluka visokog predstavnika. Pranjić je 15. septembra potpisao ukaz o izmjenama Zakona o policiji i unutrašnjim poslovima, koji je, nekoliko dana kasnije, objavljen u Službenom glasniku RS, čime je faktički preuzeo dužnosti šefa entiteta. Međutim, nije poznato kada, na koji način, niti na osnovu kojeg akta je došlo do prenosa ovlasti. Odluka o tome nije objavljena u Službenom glasniku RS. Prema Ustavu RS, predsjednik može privremeno prenijeti ovlasti na potpredsjednika samo u slučaju kratkotrajne spriječenosti, ali ne i nakon trajnog prestanka mandata, što je Dodiku pravosnažnom presudom i formalno utvrđeno. Predsjednik RS ima dva potpredsjednika, koji su predstavnici konstitutivnih naroda, Srba, Hrvata i Bošnjaka. Pranjić je potpredsjednik iz reda Hrvata, a Ćamil Duraković, iz reda Bošnjaka. Duraković je 24. septembra za Radio Slobodna Evropa izjavio "da nije obaviješten o prenesenim nadležnostima, te da nije imao ni uvid u dokument o prenosu nadležnosti na Pranjića". "Na osnovu takve nezakonite odluke potpisan je Ukaz o proglašenju Zakona koji direktno zadire u pitanja policije i unutrašnjih poslova. Zato sam se obratio Ustavnom sudu RS-a i jasno zatražio da se utvrdi neustavnost i nezakonitost ovog postupanja. Jer, kada zakone proglašavaju neovlaštena lica, onda padaju i Ustav, i pravo i vladavina zakona", naveo je Duraković na svom profilu na Facebook-u. Ustavni sud RS nije ranije odgovorio RSE da li je prenos ovlasti na potpredsjednika Pranjića ustavan. Ustav RS ne definiše ko mijenja predsjednika RS, ukoliko je trajno spriječen. Prijevremeni izbori za predsjednika RS iz reda srpskog naroda su zakazani za 23. novembar, kada RS treba dobiti legitimnog predsjednika.

Radnici Global ispat koksne industrije Lukavac (GIKIL), na sjeveroistoku Bosne i Hercegovine, stupili su 2. oktobra u generalni štrajk. Oni traže isplatu plate i toplog obroka za august, a nisu im uplaćeni ni doprinosi od marta ove godine, javlja Javni servis Bosne i Hercegovine. Predsjednik Sindikata radnika "Koksare" Ermin Halilović rekao je da se gubici firme procjenjuju na više od 100 miliona maraka (oko 50 miliona eura), te da je trenutni gubitak na mjesečnom nivou 1,5 miliona eura. U ovoj firmi je zaposleno oko 800 radnika. Šta se zna o GIKIL-u?Indijski tajkun Pramod Mittal i njegova porodica vode pravnu bitku protiv Bosne i Hercegovine, tvrdeći da im je nezakonito oduzeta kontrola nad GIKIL-om. Mittalova kompanija Global Steel Holdings Ltd. (GSHL) preuzela je većinski udio u GIKIL-u kroz partnerstvo s Vladom Tuzlanskog kantona 2003. godine. Mittal je kupio i Željezaru u Zenici koja koristi koks u proizvodnji. No, nakon finansijskih problema u radu GIKIL-a i optužbi za pronevjeru oko 11 miliona eura, milijarder Pramod Mittal je 2019. godine završio u lisicama da bi kasnije bio oslobođen i napustio je BiH, a GSHL je otišao u stečaj. Mittalovi u tužbi pred arbitražnim tribunalom u Den Haagu tvrde da ih je BiH nakon toga izvlastila bez naknade i prekršila investicijski sporazum s Indijom, te traže odštetu od 400 miliona dolara (oko 350 miliona eura). S druge strane, vlasti u BiH odbacuju optužbe, tvrdeći da je to bio odgovor na kriminal i loše upravljanje. Ujedno navode da se ugovor s Indijom ne može primijeniti, jer GSHL formalno nije indijska firma, već je registrovana na Otoku Man, britanskoj offshore zoni, prema izvještaju Pravobraniteljstva BiH. Sve troškove arbitraže u ovom sporu trenutno plaća država BiH, jer ni entitet Federacija BiH niti Tuzlanski kanton koji je preuzeo upravljanje kompanijom nisu prihvatili da snose trošak, iako se to od njih tražilo. Današnji GIKIL nastao je od koksno-hemijskog kombinata (KHK) za vrijeme socijalističke Jugoslavije.