Nade za produženje dvodnevnog primirja između Pakistana i avganistanskih talibana izgleda da su ugašene pakistanskim vazdušnim napadom na avganistanskom tlo kasno u petak u kojem je navodno ubijeno 10 civila. "Pakistan je prekršio primirje i bombardovao tri lokacije u Paktici (provinciji na zapadu Avganistana)", rekao je visoki talibanski zvaničnik za AFP pod uslovom da mu se ne navodi ime. On je dodao je da će "Avganistan uzvratiti". Deset civila, uključujući dvoje dece, poginulo je, dok je 12 povređeno u napadima, rekao je za AFP zvaničnik pokrajinske bolnice koji je takođe želeo da ne bude imenovan. Među poginulima su najmanje tri lokalna igrača kriketa i još pet muškaraca, rekli su meštani. Pakistan je "izveo precizne vazdušne napade" u avganistanskim pograničnim područjima, rekao je za AFP visoki bezbednosni zvaničnik. Zvaničnik je rekao da je "precizni udar" bio usmeren na lokalnu grupu talibanskih boraca Gul Bahadur, za koju Islamabad tvrdi da joj je Kabul pružio utočište. Reporter RSE iz pakistanske provincije Južni Vaziristan, preko granice s Paktikom, takođe je izvestio da su pakistanski dronovi bombardovali selo Handar u avganistanskom okrugu Argun. Vest o napadima usledila je u vreme dok dve strane pokušavaju da produže krhki sporazum. Dve zemlje su postigle početni 48-časovni prekid vatre u sredu, nekoliko sati pošto je Pakistan izveo vazdušne napade u Avganistanu, dok su strane razmenile artiljerijsku vatru duž granice. Kako se prekid vatre bližio kraju u petak, strane su saopštile da su se saglasile oko sporazuma do završetka planiranih razgovora u Kataru. Očekuje se da će delegacije obe zemlje stići u zalivsku državu tokom vikenda. Nedavni talas nasilja usledio je pošto je Pakistan 9. oktobra izveo napade dronovima u Kabulu, usmerene na članove ekstremističke grupe Tehrik-e Taliban Pakistan (TTP). Napadi dronovima izazvali su žestoke borbe između talibanskih boraca i pakistanskih snaga bezbednosti 11. i 12. oktobra, u kojima je poginulo desetine ljudi, posle četa su zatvoreni ključni granični prelazi. To je bio najsmrtonosniji sukob te dve strane. Pakistan je u sredu izveo vazdušne napade u južnoj avganistanskom pokrajini Kandahar, nanavši višestruke žrtve. Sumnja se da su pakistanski vazdušni napadi pogodili i Kabul. U eksplozijama je poginulo najmanje pet ljudi, navodi italijanska nevladina organizacija Emerdžensi (Emergency) koja vodi bolnicu u tom gradu. Kopnene borbe su izbile i duž granice između zemalja, duge 2.600 kilometara, i u njima je poginulo više ljudi s obe strane. Sedam pakistanskih vojnika je ubijeno u petak u samoubilačkom napadu blizu avganistanske granice, još jednom činu koji je pretio da poremeti krhko primirje. Odgovornost je preuzela militantna grupa ranije povezana s TTP-om. Nedavno nasilje izazvalo je strah od opšteg rata između Pakistana i avganistanskih talibana, dugogodišnjih saveznika čiji su se odnosi pogoršali. Islamabad optužuje avganistanske talibane da pružaju utočište TTP-u, koji vodi sve žešću pobunu protiv Pakistana. Avganistanski talibani, koji su preuzeli vlast 2021. godine, poriču te optužbe. Talibanski borci i pakistanski vojnici sporadično se sukobljavaju duž granice zemalja od 2021. godine. Međutim, žestina nedavnog nasilja i eksplozivna retorika se smatraju velikom eskalacijom.

Britanski princ Endru (Andrew) izjavio je u petak da će prestati da koristi titulu vojvoda od Jorka, pošto je godinama bio predmet kritika zbog svog ponašanja i svojih vezama s pokojnim američkim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom (Jeffrey Epstein). Ugled Endrua, mlađeg brata kralja Čarlsa (Charles) i drugog sina pokojne kraljice Elizabete (Elizabeth), poslednjih godina je narušen, najviše zbog njegovih veza s Epstinom. Sudska presuda prošle godine takođe je otkrila da je britanska vlada smatrala da je jedan od njegovih bliskih poslovnih saradnika kineski špijun. Endru je u to vreme rekao da je prekinuo svaki kontakt s tom osobom. U saopštenju u petak, Endru je naveo da "kontinuirane optužbe" protiv njega ometaju rad njegovog brata kralja Čarlsa i britanske kraljevske porodice. "Odlučio sam, kao što sam uvek činio, da stavim svoju dužnost prema porodici i zemlji na prvo mesto. Ostajem iza svoje odluke od pre pet godina da se povučem iz javnog života", rekao je Endru. "Uz saglasnost Njegovog Veličanstva, smatramo da sada moram da idem korak dalje. Stoga više neću koristiti titulu niti počasti koje su mi dodeljene. Kao što sam već rekao, snažno poričem optužbe protiv mene", naveo je on Šezdesetpetogodišnji Endru, osmi u redu za presto, nekada je smatran zgodnim mornaričkim oficirom i služio je u vojsci tokom Folklandskog rata s Argentinom početkom 1980-ih. Međutim, bio je primoran da se povuče sa mesta britanskog trgovinskog ambasadora 2011. godine, pre nego što je napustio sve kraljevske dužnosti 2019. godine, a zatim su mu 2022. oduzete vojna uloga i kraljevsko pokroviteljstvo usred optužbi za seksualno nedolično ponašanje koje je negirao. Te godine je postigao vansudsku nagodbu u tužbi koju je protiv njega podnela Virdžinija Đufre (Virginia Giuffre), koja je preminula u aprilu, a koja ga je optužila da ju je seksualno zlostavljao kada je bila tinejdžerka. Endru je negirao njen iskaz, koji se vratio u žižu poslednje nedelje objavljivanjem njenih memoara. U svojoj knjizi, ona je rekla da "povlašćeni" Endru veruje da je njegovo pravo po rođenju da ima seks sa njom, pokazuju odlomci koje je objavio list Gardijan (The Guardian). Prema nedavnoj anketi kompanije Jugov (YouGov), 67 odsto Britanaca podržalo je oduzimanje Endruu preostalih kraljevskih titula, dok se 13 odsto protivilo tom potezu. Druga anketa je pokazala da samo pet odsto ispitanika ima povoljno mišljenje o njemu. Endru, koji je već odustao da ga zovu "Njegovo Kraljevsko Visočanstvo", i dalje je princ i nastaviće da živi u Rojal Ložu, velikom imanju u okviru poseda oko zamka Vindzor, kraljevske palate zapadno od Londona. Međutim, više neće prisustvovati godišnjim kraljevskim božićnim okupljanjima u Sandringemu, kraljevskom domu na istoku Engleske. Njegova odluka neće uticati na njegove ćerke, princeze Beatris (Beatrice) i Juženi (Eugenia), ali njegova bivša supruga Sara Ferguson (Sarah) takođe više neće biti poznata kao vojvotkinja od Jorka. U septembru je nekoliko dobrotvornih organizacija prekinulo veze s njom pošto je Epstina opisala kao "vrhunskog prijatelja". To je navela u imejlu, tri godine pošto se 2008. Epstin izjasnio krivim po optužbi za prostituciju na Floridi i pristao da se registruje kao seksualni prestupnik. Pored veza sa Epstinom koje su ga progonile i Endruovi poslovni odnosi su se pokazali problematičnim. Prošlog decembra, sudski dokumenti su otkrili da je kineskom biznismenu, koji je bio ovlašćen da deluje u Endruovo ime kako bi tražio investitore u Kini, zabranjen ulazak u Veliku Britaniju iz razloga nacionalne bezbednosti. Dokumenti su otkrili da je biznismen, za koga je britanska vlada verovala da je špijun, bio pozvan na Endruovu rođendansku zabavu. Izvor: Reuters

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izgleda je odustao od ideje o snabdevanju Ukrajine raketama Tomahavk (Tomahawk) pošto se u petak sastao s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Beloj kući, rekavši posle toga da Rusija i Ukrajina jednostavno treba da "zaustave ubijanja i naprave dogovor". Tramp je treći put ove godine dočekao Zelenskog u Beloj kući, navodeći pre njihovog sastanka da se nada da će se rat završiti a da SAD ne pošalju Tomahavke Kijevu, o čemu se poslednjih nedelja raspravljalo kao o potencijalnoj prekretnici u ratu. "Nadam se da im neće biti potrebni. Nadam se da ćemo moći da završimo rat bez razmišljanja o raketama Tomahavk", rekao je Tramp novinarima pre nego što je dvojica lidera trebalo da održe razgovore tokom ručka. Na konferenciji za novinare posle sastanka, Zelenski je potvrdio da su lideri razgovarali o Tomahavcima i ukrajinskim dronovima, ali ni Tramp ni Zelenski nisu izneli nikakve detalje o potencijalnom dogovoru u svojim komentarima posle sastanka. Tramp je u postu na njegovoj društvenoj mreži Truth Social delovao nestrpljivo povodom procesa, nazvavši sastanak "zanimljivim i srdačnim", ali je rekao da je i Zelenskom i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu poručio da rat treba odmah da se završi. "Proliveno je dosta krvi… Trebalo bi da stanu tamo gde jesu. Neka oboje proglase pobedu, neka istorija odluči", rekao je Tramp. Ta izjava je u suprotnosti s Trampovim rečima prošlog meseca kada je sugerisao da je ukrajinska vojska sposobna da protera moskovske snage s cele svoje teritorije. Tokom duge sesije pitanja i odgovora s novinarima pre sastanka, Trampu i Zelenskom su postavljena pitanja o potencijalnom sporazumu u kojem bi Ukrajina obezbedila američkoj vojnoj proizvodnji tehnologiju dronova u zamenu za rakete dugog dometa. Ukrajinski predsednik je rekao da njegova zemlja ima "hiljade" dronova, ali "nema Tomahavke". "(To) je još jedan, tehnološki, rat. Ne koristiš samo Tomahavk rakete. Ako želiš da gađaš vojni cilj, trebaju ti hiljade dronova. To ide zajedno", rekao je on. Na pitanje da li su SAD zainteresovane za ukrajinske dronove, Tramp je potvrdno odgovorio i zatim dodao da Ukrajina pravi "vrlo dobar dron". Uoči posete Zelenskog Vašingtonu, Tramp je objavio da su on i Putin razgovarali telefonom – na zahtev Kremlja – i da su se dogovorili o mogućem samitu u Budimpešti. Govoreći dok je s druge strane stola sedeo Zelenski, Tramp je rekao da Putin "želi da završi rat", dok je ukrajinski predsednik tražio da se izvrši veći pritisak na Kremlj da bi se doveo za pregovarački sto. Ipak, na pitanje novinara da li je zabrinut da ruski predsednik možda pokušava da kupi više vremena za ratne napore Moskve, Tramp je rekao: "Da, jesam". "Ceo život su me zavlačili najbolji i izašao sam iz toga jako dobro. Dakle, moguće je, da, malo vremena, to je u redu", rekao je Tramp. "Ali mislim da želi da postigne dogovor." Za neke posmatrače, deluje da je Tramp mislio na Putina. "Već smo videli ovaj film i mogao bih reći da će ovog puta biti drugačije, ali nema apsolutno nikakvog razloga da verujemo da će biti drugačije", rekao je bivši američki diplomata Ričard Has (Richard Haass) za CNN. "Tramp je u pravu što želi mir. U pravu je što insistira na tome, ali sama njegova politika potkopava njegov sopstveni cilj jer ne vrši dovoljno pritiska na Vladimira Putina, koji i dalje veruje da je vreme na njegovoj strani", dodao je Has. Tramp je sugerisao da bi mu sastanak s Putinom mogao omogućiti da igra ulogu posrednika između ukrajinskog i ruskog predsednika. "Mislim da predsednik Zelenski želi da se to uradi, i mislim da predsednik Putin želi da se to uradi. Sada samo treba da se malo slože", rekao je Tramp. Zelenski je, međutim, primetio koliko je teško pokušati da se obezbedi prekid vatre. "Mi ovo želimo. Putin to ne želi", rekao je on. Iznenađujući razgovor predsednika SAD i Rusije zatekao je ukrajinsku delegaciju u Vašingtonu spuštenog garda, dok je nastojala da obezbedi kupovinu raketa i sistema protivvazdušne odbrane proizvedenih u SAD u jeku nemilosrdnih ruskih napada na civilnu i energetsku infrastrukturu zemlje. Moskva je ranije upozorila Vašington da ne isporučuje Ukrajini Tomahavke, a Putin je rekao da bi takve isporuke predstavljale "potpuno novu fazu eskalacije" između SAD i Rusije. Tramp je takođe rekao da bi ukrajinski napadi duboko u teritoriju Rusiju predstavljali "eskalaciju", ali je dodao da će o tome razgovarati sa Zelenskim. Mađarski premijer Viktor Orban – jedan od retkih Putinovih saveznika u EU – takođe je u petak razgovarao s ruskim liderom, obećavajući punu saradnju za organizovanje eventualnog samita u Budimpešti. "Pripreme idu punom parom", naveo je na Fejsbuku (Facebook), izgleda signalizirajući da Mađarska neće pokušati da uhapsi Putina po nalogu Međunarodnog krivičnog suda. Portparol Evropske komisije Olof Gil (Gill) rekao je novinarima u Briselu da EU pozdravlja "svaki sastanak koji pomera napred proces postizanja pravednog i trajnog mira za Ukrajinu". Tramp, koji je stupio na dužnost obećavši da će okončati rat u Ukrajini u roku od 24 sata, više puta je bio iskazao frustriranost nedostatkom napretka u postizanju čak i prekida vatre, a kamoli trajnog mirovnog sporazuma. Pored prvog samita Trampa i Putina na Aljasci u avgustu, njih dvojica su razgovarali telefonom najmanje osam puta, dok se izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof (Steve Witkoff) sastao s Putinom u Moskvi najmanje pet puta. Trampov stav prema Putinu – i prema ratu Moskve uopšte – primetno se promenio poslednjih meseci, dok Rusija nastavlja da napreduje na bojnom polju i napada ukrajinske gradove i naselja, uključujući električnu mrežu i infrastrukturu za prirodni gas.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 17. oktobra da je iz SAD, koje su uvele sankcije naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva, stiglo upozorenje Narodnoj banci Srbije (NBS) za Dina karticu (DinaCard) zbog plaćanja na pumpama. "Više tu imamo problema sa finansijskim transakcijama i već je stiglo upozorenje iz SAD za NBS i Dina karticu... što se tiče plaćanja na pumpama, sa kešom (gotovim novcem) nema problema", rekao je Vučić za TV Pink, prenosi Beta. Naftna industrija Srbije ranije je saopštila da, budući da trenutno posluje pod sankcijama, na njenim pumpama nije moguće plaćanje Visa, Mastercard i American Express platnim karticama. Vučić je najavio, po tom pitanju, razgovore sa SAD i poručio građanima Srbije da nemaju razloga za brigu i da će tržište biti dobro snabdeveno. DinaCard kartica je nacionalna platna kartica Srbije koja se koristi za plaćanje robe i usluga i za podizanje gotovog novca. Ona je rezultat saradnje Narodne banke Srbije s poslovnim bankama. NIS je pod sankcijama Sjedinjenih Država od 9. oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva. Ruska kompanija Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, ima najveći udeo u vlasništvu NIS-a – 44, 9 odsto. Jedan od značajnih vlasnika je i druga firma kojom upravlja Gasprom – Intelidžens iz Sankt Peterburga (11, 3 odsto udela). NIS je na listu sankcija Sjedinjenih Američkih Država stavljen sa ciljem sprečavanja finansiranja ruskog rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija. Od januara kada je NIS stavljen na listu sankcionisanih kompanija, SAD su primenu sankcija odlagale osam puta.

Hiljade ljudi, uglavnom s Kosova, okupile su se u petak u centru albanske prestonice Tirane u znak podrške bivšim liderima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) kojima se sudi za ratne zločine u Hagu. Skup na Trgu Skenderbeg u Tirani počeo je albanskom himnom i skandiranjem "OVK, OVK", a završio se posle oko sat vremena skandiranjem "Sloboda oslobodiocima". Svrha protesta, koji su sazvale grupe koje su proizašle iz rata OVK, bila je izražavanje nezadovoljstva suđenjem njenim bivšim pretpostavljenima, Hašimu Tačiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Selimiju, u Specijalizovanim sudskim većima za Kosovo u Hagu. Cilj protesta, koji su organizovale kategorije proizašle iz OVK-a, bio je izražavanje nezadovoljstva suđenjem bivšim njenim komandantima – Hašimu Tačiju (Hashim Thaci), Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju (Krasniqi) i Redžepu Selimiju (Rexhep) – pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu. Suđenje Tačiju, Veseliju, Krasnićiju i Selimiju počelo je 2023. godine i bliži se kraju. Svi oni negiraju optužbe za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pre i tokom rata 1998–1999. godine. "Okupili smo se ovde da podignemo glas za pravdu i da branimo OVK", rekao je predsednik Organizacije ratnih veterana OVK Hisni Gucati (Hysni). On je rekao da "OVK ne mora da dokazuje da je bila oslobodilačka vojska, to je dokazala istorija, narod, grobovi mučenika nacije i ceo svet, koji je svojim očima video srpske zločine na Kosovu". "Odavde govorimo svetu da se Kosovo borilo za slobodu i oslobođenje, sinovi ovog naroda nisu bili kriminalci. Suđenja koja se održavaju u Hagu su jednostrana i nepravedna", rekao je on. Bivši albanski predsednik Alfred Mojsiju i lider Demokratske unije za integraciju iz Severne Makedonije, Ali Ahmeti, učestvovali su u protestu i održali govore. Specijalni sud za Kosovo nalazi se u Hagu, u Holandiji, i sastoji se od međunarodnih sudija i advokata. Osnovala ga je Skupština Kosova 2015. radi suđenja u slučajevima protiv bivših pripadnika OVK prema kosovskom zakonu. Protest u petak podržala je i albanska vlada, koja je odlučila da ukine putarinu na autoputu od Tirane do granice s Kosovom na 24 sata, od 17. do 18. oktobra. Nekoliko kosovskih opština, uključujući i najveće poput Prištine i Prizrena, obezbedile su besplatan prevoz autobusom od svojih gradova do Tirane za građane Kosova. Prema izveštajima, Albanci iz Severne Makedonije, Crne Gore i Preševske doline takođe su otišli na protest. Sukob Rame i Pokreta SamoopredeljenjeMeđutim, protest je takođe izazvao sukob između albanskog premijera Edija Rame i Pokreta Samoopredeljenje aktuelnog kosovskog premijera Aljbina Kurtija (Albin). Samoopredeljenje je uoči skupa saopštilo da podržava protest, ali je kritikovalo one za koje je navelo da su podržali osnivanje suda 2015. godine, navodeći Ramu kao primer. "Umesto što protestuju, ti akteri i političari treba da pokažu makar minimum kajanja za svoje pogrešne stavove iz prošlosti. Jasan primer je upravo aktuelni premijer Albanije Edi Rama, koji je čak hitno došao u posetu Kosovu helikopterom kako bi ubedio strane ovde da glasaju za osnivanje tog Suda", navelo je Samoopredeljenje na Fejsbuku ranije tokom nedelje. Rama je odgovorio na mreži X, navodeći da nije u trci sa Samoopredeljenjem i da mu je žao što ta partija "meša institucionalne odnose Kosova i Albanije sa opštinskim izborima", misleći na lokalne izbore na Kosovu gde treba da se održi drugi krug glasanja. "Ako već govorimo o stavovima od pre 10 godina – kada Samoopredeljenje nije priznavalo ni himnu Kosova, a kamoli nevinost Hašima Tačija, kojeg bi najradije videlo zauvek u Hagu – podseća taj Pokret da je Specijalni sud osnovan zbog trgovine organima, a ne da bi se držao kao talac predsednik Republike Kosova", naveo je Rama. Posle toga je Organizacija ratnih veterana OVK optužilo Samoopredeljenje da "pokušava da politizuje i razvodni svrhu velikog protesta". "Ovaj protest nije nijedne političke stranke – to je glas albanskog naroda, glas veterana, porodica mučenika i svih onih koji se ne slažu sa nepravdom koja se čini vođama OVK u Hagu", saopštila je ta organizacija u petak.

Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC) uklonile je s liste sankcionisanih četiri osobe iz bh. entiteta Republika Srpska, uvedene zbog organizacije proslave 9. januara, neustavnog dana Republike Srpske. Riječ je o sankcijama za Danijela Dragičevića, Jelenu Pajić Baštinac, Dijanu Milanković i Gorana Rakovića, naveo je OFAC u saopštenju u petak. Vlasti RS potpisale su u decembru prošle godine ugovor sa američkom advokatskom kancelarijom "Zell & Associates International Advocates" da lobira u SAD da se ukinu sankcije Miloradu Dodiku i Željki Cvijanović, promoviše dijalog RS i administracije Donalda Trampa (Trump), preispitaju Dejtonski sporazum i uloga visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Prema registracionom dokumentu u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, advokatska kancelarija će ove ciljeve na teritoriji SAD ostvarivati kroz komunikaciju sa predstavnicima tamošnje izvršne i zakonodavne vlasti, kao i nevladinim sektorom. Do sada, ugovori RS sa lobističkim i advokatskim kućama u SAD su se, uglavnom, odnosili na promociju investicija i pravno savjetovanje, a te usluge su koštale nekoliko desetaka hiljada dolara mjesečno. Šta se navodilo u objašnjenju OFAC-a za sankcije u januaru?Ministarstvo finansija SAD saopštilo je 17. januara ove godine da je uvelo sankcije protiv osam pojedinaca koji su organizovali obilježavanje neustavnog dana tog entiteta u Bosni i Hercegovini. Zbog organizovanja proslave neustavnog Dana RS po Dodikovim uputstvima, sankcije su uvedene ministru unutrašnjih poslova RS Siniši Karanu, šefu kabineta predsjednika RS Danijelu Dragičeviću, šefu Protokola RS Goranu Rakoviću, generalnom sekretaru RS Daliboru Paniću, direktorki Radio-televiziji RS Dijani Milanković, predsjedniku Ustavnog suda RS Džerardu Selmanu, predsjedniku Akademije nauka i umjetnosti RS Rajku Kuzmanoviću i šefu kabineta predsjednika Skupštine RS Goranu Filipoviću. OFAC je tada naveo da je obilježavanja Dana RS u suprotnosti s prethodnim odlukama Ustavnog suda BiH koje smatraju da je obilježavanje 9. januara neustavno zbog kršenja ustavne obaveze BiH o nediskriminaciji. "Ove događaje je eksplicitno organizovala Vlada RS. Naime, Dodik je lično nadgledao i usmjeravao napore da se organizuje i obilježava Dan RS 2024. U odgovoru na ovo obiljžavanje 9. januara, visoki predstavnik je naveo da obilježavanje 9. januara kao Dana RS predstavlja 'jasan i direktan propust da se provede konačni i obavezujuće odluke KZ BiH' i napomenuo da takvo nepoštovanje odluka KZ BiH predstavlja krivično djelo iz Krivičnog zakona BiH", naveo je OFAC.

Tri osobe su poginule, a 80 ljudi povređeno 17. oktobra kada je autubus sleteo s puta kod Sremske Mitrovice, na severozapadu Srbije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Povređeni su prevezeni u bolnicu u Sremskoj Mitrovici radi ukazivanja lekarske pomoći, navode iz policije. Do nesreće je došlo na putu Sremska Mitrovica-Jarak, a autobus je prevozio radnike firme "Heltcare". Iz policije su u naknadnom saopštenju naveli da je u saradnji sa tužilaštvom uhapšen vozač autobusa D.K. prevoznika "Sirmium bus" zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, odnosno da je izazvao nesreću. Njemu je određeno zadržavanje do 48 časova. Kako se navodi, MUP je u prethodne dve godine tri puta izvršio nadzor nad radom prevoznika "Sirmium bus" i utvrdio preko 60 neispravnosti. "One su procesuirane izdavanjem prekršajnih naloga odnosno podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu", piše u saopštenju policije.

Evropska unija (EU) odobrila je Severnoj Makedoniji drugu tranšu od 16 miliona evra kroz Instrument za reforme i rast Zapadnog Balkana, saopštilo je danas Ministarstvo za evropska pitanja u Skoplju. Ukupan neto iznos od 16 miliona evra je kombinovana podrška: deo nepovratna sredstva i deo zajam, piše u saopštenju Ministarstva. Od tog ukupnog iznosa 7,4 miliona evra se uplaćuje direktno u državni budžet, dok je ostatak namenjen finansiranju infrastrukturnih projekata preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Konstatuje se da je Evropska komisija "utvrdila da Severna Makedonija ispunjava preduslove i opšte uslove za oslobađanje sredstava koji se odnose na demokratsko upravljanje, vladavinu prava, makroekonomsku stabilnost i upravljanje javnim finansijama". "Ocena Evropske komisije obuhvata korake Reformske agende 2024-2027. sa rokom do juna 2025. godine. Od ukupno 16 koraka, Republika Severna Makedonija je prijavila devet kao ispunjene na osnovu procene koju su napravile nadležne institucije", piše u saopštenju. Evropska komisija je, dodaje se, u okviru sopstvene tehničke procene, ocenila da su četiri od ovih koraka zadovoljavajuće ispunjena: tri u oblasti digitalizacije i jedan u oblasti poslovnog okruženja koji se odnosi na inspekcije. "Pored toga, Komisija je potvrdila značajan napredak u borbi protiv neformalne ekonomije kroz povećan broj inspekcija koje sprovode inspektori rada i tržišta", piše u saopštenju Ministarstva za evropska pitanja Severne Makedonije. Dodaje se da je za korake koji nisu u potpunosti sprovedeni, Evropska komisija odredila produženi rok (grejs period) za njihovu implementaciju do juna 2026. godine. Evropska unija je 1. septembra 2025. odobrila osam miliona evra iz prve tranše za Severnu Makedoniju kroz Instrument za rast Zapadnog Balkana. Tada je saopšteno da je približno 2,3 miliona evra bio grant i neto iznos od približno dva miliona evra kao zajam koji će biti dostupan putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan, a da neto iznos od približno 3,7 miliona evra predstavlja preostali deo zajma namenjen za direktnu budžetsku podršku. U taj iznos nije bilo uključeno približno 3,6 miliona evra za poravnanje dela sredstava koje je Severna Makedonija prethodno dobila kao predfinansiranje.

Kremlj je u petak izvijestio da bi samit između ruskog predsjednika Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Donalda Trumpa mogao biti održan u roku od dvije sedmice, ili nešto kasnije, ali da ima mnogo stvari koje treba razjasniti prije određivanja samog datuma. Trump i Putin su u četvrtak dogovorili da održe drugi samit o ratu u Ukrajini, za sada u Budimpešti, nakon što sastanak 15. avgusta na Aljasci nije uradio plodom, prenosi Reuters. Ovo iznenadno saopštenje uslijedilo je uoči sastanka između Trumpa i ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog, dok Washington razmatra slanje krstarećih raketa Tomahawk Ukrajini. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da će ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki sekretar Marko Rubio morati razgovarati i dogovoriti sastanak kako bi razjasnili mnoga pitanja prije samita. "Mnogo je pitanja, potrebno je odrediti pregovaračke timove i tako dalje. Dakle, sve će biti urađeno u fazama, ali, naravno, volja predsjednika je tu", rekao je Peskov. "To (samit) bi zaista moglo biti održano u roku od dvije sedmice ili nešto kasnije. Generalni je stav da ništa ne bi trebalo odgađati", istakao je. Peskov je rekao da Rusija ostaje otvorena za rješenje koje bi okončalo rat u Ukrajini mirnim putem. Moskva krivi Kijev i njegove evropske saveznike za zastoj u mirovnim pregovorima. Ukrajina, pak, optužuje Rusiju zbog neprihvatljivih zahtjeva i kažu da ne vjeruje da je Putin ozbiljan u namjeri da traži mir. Kremlj je posebno naveo da su Putin i mađarski premijer Viktor Orban razgovarali telefonom u petak o predstojećem samitu te da je Orban rekao da je Mađarska spremna da bude domaćin tog događaja.

Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) upozorila je da zarazne bolesti u Gazi "izmiču kontroli", s tim da samo 13 od 36 bolnica na toj palestinskoj teritoriji funkcioniše barem djelomično. "Bilo da je riječ o meningitisu... proljevu, respiratornim bolestima, riječ je o ogromnoj količini posla", rekla je Hanan Balkhy, regionalna direktorica UN-ove zdravstvene organizacije, prenosi AFP. WHO je u odvojenoj izjavi na društvenim mrežama u četvrtak objavio da je od stupanja na snagu primirja između Izraela i palestinskog pokreta Hamas, kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom, u Gazi počeo povećavati isporuke medicinskih zaliha zdravstvenim ustanovama. "Ove sedmice, više od 220 paleta osnovnih lijekova i medicinskih zaliha poslano je iz našeg skladišta na jugu za partnere koji podržavaju bolnice širom Gaze", naveo je WHO. Istovremeno, Svjetski program za hranu (WFP) izjavio je u petak da prosječno doprema oko 560 tona hrane dnevno u Gazu od početka primirja između Izraela i Hamasa, ali da to još nije dovoljno da zadovolji potrebe na tom području. S obzirom na uslove gladi u dijelovima Gaze, Tom Fletcher, podsekretar UN-a za humanitarna pitanja, izjavio je u srijedu da bi sada hiljade vozila s pomoći trebalo da ulazi u Gazu svake sedmice kako bi se ublažila kriza. "Još uvijek smo ispod onoga što nam treba, ali dolazimo do toga... Primirje je otvorilo uski prozor mogućnosti, i WFP se vrlo brzo i efikasno kreće u povećanju prehrambene pomoći", rekla je portparolka WFP-a Abeer Etefa novinarima u Ženevi. WFP je naveo da nije započeo distribuciju pomoći u Gazi, ukazujući na nastavak zatvorenosti dvaju graničnih prelaza, Zikima i Ereza, prema Izraelu na sjeveru palestinske teritorije gdje je humanitarna kriza najteža. "Pristup Gazi i sjevernoj Gazi je veoma izazovan", rekla je Etefa, dodajući da konvoji sa pšeničnim brašnom i gotovim obrocima imaju poteškoće u kretanju oštećenim ili blokiranim putevima s juga rata pogođene teritorije. Iako su male količine prehrambenih proizvoda stigle na sjever Pojasa Gaze, konvoji pomoći i dalje nisu u mogućnosti da dopreme veće količine hrane tamo, niti u druga područja. "Juče smo imali 57 kamiona (na jugu i centralnom području Pojasa Gaze). Smatramo to velikim pomakom, ali još nismo na nivou od oko 80-100 kamiona dnevno", rekla je Etefa.