Organizacija Ujedinjenih nacija (UN) saopštila je u petak da ubistvo dvojice palestinskih muškaraca na okupiranoj Zapadnoj obali od strane izraelskih snaga sigurnosti dan ranije izgleda kao "egzekucija bez suđenja", piše Reuters. Na snimcima koje je objavila Palestine TV, izraelske snage se vide kako otvaraju vatru na dvojicu muškaraca u gradu Dženinu, na sjevernom dijelu Zapadne obale, iako su se oni predali. Na snimku se vidi kako izlaze iz zgrade, podižu majice i ruke uvis prije nego što legnu na tlo da se predaju. Izraelske snage su im zatim, čini se, naredile da se vrate u zgradu prije nego što su ih upucale. "Zgroženi smo otvorenim i drskim ubistvom dvojice Palestinaca juče od strane izraelske granične policije u Dženinu, na okupiranoj Zapadnoj obali, u još jednoj očiglednoj "egzekuciji bez suđenja", rekao je portparol kancelarije UN-a za ljudska prava, Jeremy Laurence, u Ženevi. Izraelska vojska i policija saopštile su u četvrtak da su pokrenule istragu o pucnjavi, navodeći da su snage otvorile vatru na osumnjičene koji su izašli iz zgrade. Palestinska militantna grupa Islamski džihad u petak je rekla da je jedan od muškaraca bio njihov komandant, a drugi borac. Pucnjava se dogodila dok su izraelske snage izvodile operaciju u Dženinu, dan nakon početka vojne akcije u obližnjem gradu Tubas. "Svi su vidjeli da oni nisu predstavljali nikakvu prijetnju izraelskim snagama, ipak su vojnici odlučili da ih upucaju i ubiju na licu mjesta. To je bilo pogubljenje pred kamerama", rekao je Šai Parnes iz izraelske organizacije za ljudska prava B'Tselem. Vojska i policija Izraela u zajedničkom saopštenju naveli su da su dvojica muškaraca bili tražene osobe povezane s "terorističkom mrežom". Ministar nacionalne bezbjednosti Itamar Ben-Gvir javno je podržao vojnu i policijsku jedinicu uključenu u pucnjavu. "[Izraelski] borci postupili su tačno onako kako se od njih očekivalo, teroristi moraju da umru", napisao je Ben-Gvir na mreži X nakon incidenta. Laurence je rekao da su komentari Ben-Gvira "potpuno odvratni". Dodao je da je 21 Palestinac ubijen od strane izraelskih snaga samo tokom novembra, među njima devetoro djece. Ministarstvo spoljnih poslova Palestinske uprave, koje vrši ograničenu civilnu administraciju na Zapadnoj obali, osudilo je ubistvo kao "gnusnu egzekuciju bez suđenja" i ratni zločin.

Rusija je u petak saopštila da razmatra zabranu popularne aplikacije za razmjenu poruka WhatsApp, optužujući je da nije spriječila kriminal, piše AFP. Ova prijetnja dolazi dok Moskva nastoji da podstakne Ruse da pređu na digitalne usluge koje podržava država. Rusija je u augustu blokirala mogućnost poziva putem WhatsAppa, kao dio šire akcije protiv društvenih mreža u zapadnom vlasništvu. Prema kritikama, ove mjere imaju za cilj da natjeraju Ruse da koriste domaće platforme. U saopštenju, ruski regulator komunikacija Roskomnadzor naveo je da se WhatsApp koristi za "organizovanje i izvršavanje terorističkih akata u zemlji, za regrutovanje počinilaca, kao i za prevare i druge zločine protiv naših građana". "Ako se ne bude pridržavao ruskog zakonodavstva, biće potpuno blokiran", stoji u izjavi. Američki tehnološki gigant Meta, vlasnik WhatsAppa, još se nije oglasio. WhatsApp je jedna od dvije najpopularnije aplikacije za razmjenu poruka u Rusiji, uz Telegram. Moskva traži od ovih platformi da joj omoguće pristup podacima na zahtjev organa reda, radi istraga prevara i aktivnosti koje Rusija opisuje kao "terorističke". Zaštitnici ljudskih prava strahuju da bi to proširilo nadzor države u Rusiji i moglo biti iskorišteno za targetiranje kritičara Kremlja, predsjednika Vladimira Putina ili rata u Ukrajini.

Trinaest osoba je ubijeno u izraelskoj operaciji na jugu Sirije u petak, prema izvještajima sirijskih državnih medija. Damask je optužio Izrael da je izveo "kriminalni napad" u selu gdje je, prema tvrdnjama Izraela, njegova vojska bila napadnuta vatrenim oružjem tokom operacije hapšenja militanata. Izraelska vojska je saopštila da je šest vojnika ranjeno, od kojih trojica teško, u pucnjavi militanata tokom operacije u selu Beit Džin. Broj žrtava sugerira da se izraelska operacija pretvorila u jednu od najkrvavijih od rušenja predsjednika Bashara al-Assada prije godinu dana. Izrael je često bombardovao Siriju dok je njome upravljao Assad, a intenzitet svojih vojnih operacija u zemlji povećao je nakon njegovog svrgavanja, navodeći ciljeve koji uključuju držanje militanata podalje od granice. Izraelska vojska je saopštila da su njene trupe izvele operaciju s ciljem hapšenja osoba za koje se sumnja da su članovi Jama'a Islamiya – libanske islamističke grupe koja je ispaljivala rakete na Izrael iz Libana tokom rata u Gazi – optužujući ih za umiješanost u "terorističke zavjere". Vojska je opisala operaciju kao dio rutinskih akcija u ovom području posljednjih mjeseci. Žestoki sukobiSirijska državna novinska agencija SANA, koja je izvijestila o 13 poginulih i desetinama ranjenih, navela je da su izraelske snage bombardovale Beit Džin u 3:40 ujutro i da su trupe ušle u selo. Mještani su se sukobili s izraelskim snagama, koje su uzvratile, što je dovelo do "žestokih sukoba", dodala je agencija. Izraelska vojska je saopštila da su "naoružani teroristi" pucali na njihove trupe, a oni su uzvratili vatrom, uz podršku "iz zraka". "Eliminisan je određeni broj terorista", navela je vojska. Portparol izraelske vojske, Avichay Adraee, izjavio je da Izrael neće dozvoliti "terorizam i terorističke elemente da se ukorijene na našim granicama" te da su tri osobe osumnjičene za "umiješanost u terorističke zavjere" uhapšene u petak. Izraelska vojska ih je optužila za postavljanje eksplozivnih naprava i "planiranje napada na Izrael, uključujući raketne napade". Sirijsko ministarstvo vanjskih poslova saopštilo je da je u izraelskom napadu ubijeno više od 10 civila, uključujući žene i djecu, oštećena imovina i prisiljeni stanovnici da napuste svoje domove, optužujući Izrael da je počinio "ratni zločin" i upozoravajući da napadi ugrožavaju sigurnost i stabilnost regije. Walid Akasha, lokalni zvaničnik u Beit Džinu, negirao je da tamo postoje terorističke frakcije. "Mi smo mirno, civilno, poljoprivredno stanovništvo. Imamo zakonsko pravo da se branimo. Mi nismo prvi napali, oni su došli na našu zemlju", rekao je za Reuters putem telefona. Sirijski i izraelski zvaničnici često su se sastajali na pregovorima o sigurnosnom sporazumu koji je vođen pod posredovanjem SAD-a, a čiji je cilj uspostavljanje stabilnosti u pograničnom području, ali su pregovori obustavljeni u septembru. Izrael je izrazio duboko nepovjerenje prema novoj sirijskoj vladi, koju predvodi predsjednik Ahmed al-Sharaa, bivši komandant Al-Kaide, i naveo da želi demilitarizovanu južnu Siriju. Sharaa je izjavio da Sirija ne predstavlja prijetnju nijednoj državi. Izrael je premjestio trupe i vojnu opremu izvan zone ograničenja iz 1974. godine i u južnu Siriju, uključujući stratešku tačku na planini Hermon.

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je u petak da se tokom noći ili sledeće sedmice može očekivati odgovor Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD u vezi sa izdavanjem operativne licence Naftnoj industriji Srbije (NIS). "Nastavljaju se intenzivni diplomatski razgovori. U kontaktu sa američkom administracijom smo na dnevnom nivou", kazala je ona nakon sastanka Stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru 28. novembra. NIS je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog ruskog udela u vlasništvu. Kompanija je 19. novembra saopštila da je tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. NIS se već suočio sa nedostatkom sirove nafte za preradu zbog čega je Rafinerija u Pančevu, nadomak Beograda, počela pripreme za obustavu rada. Đedović Handanović je navela da će Rafinerija ostati u "režimu tople cirkulacije" do utorka, 2. decembra, čekajući odgovor administracije SAD, prenosi Beta. "Ukoliko on bude pozitivan, već 15. decembra će moći da prvi dizel izbaci iz svoje proizvodnje, što se uklapa u dosadašnje planove i NIS-ove rezerve", rekla je Đedović Handanović. Na sasatanku Stalnog radnog tela se, kao je rekla, razgovaralo i o planu uvoza za decembar drugih naftnih kompanija. "Plan je da se za sada uveze 133.000 tona naftnih derivata u decembru, od toga 103.000 tona dizela i 26.000 tona benzina", kazala je i ocenila je da je to znatno veći uvoz u odnosu na prošlu godinu i na ranije mesece. Đedović Handanović je kazala i da naftnih derivata ima dovoljno. "Ukoliko bude potrebno na tržištu će biti plasiran i deo obaveznih, državnih rezervi koje su pune i što se tiče dizela, benzina i mazuta", istakla je. Po njenim rečima, promet naftnim derivatima u maloprodaji je ostao isti, što je znak da građani ne prave zalihe i naglasila da ne treba da ih prave. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra nakon više odlaganja a za njihovo uklanjanje traži se izlazak ruskog vlasništva. Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu sa 56,15 odsto. Vlasti Srbije, prema izjavama zvaničnika, žele po svaku cenu da izbegnu nacionalizaciju NIS-a, čiji je udeo od 51 posto država Srbija prodala 2008. ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju Ukrajine. Za stav da se ne pridruže sankcijama Zapada protiv Rusije, vlasti u Beogradu koristile su kao argument, između ostalog, i zavisnost Srbije od ruskih energenata.

Potporni zid i deo pristupne saobraćajnice kod Centra izvrsnosti u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, obrušili su se u petak ujutru. Kragujevačka gradska uprava saopštila je da toga došlo "usled obilnih padavina i nepovoljnih vremenskih uslova, koji su značajno uticali na stabilnost terena i postojećih potpornih konstrukcija". Napomenuli su da je gradilište stambenog objekta koje se nalazi u blizini zatvoreno pre nedelju dana odlukom nadležne inspekcije. "Ta mera je doneta preventivno u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, sa ciljem da se spreče moguća oštećenja, zaštiti imovina i bezbednost građana, kao i objekti u okruženju. U skladu sa rešenjem inspekcije, investitor je odmah zaustavio sve radove", navodi se u saopštenju 28. novembra. Najavljen je i pojačan inspekcijski nadzor na gradilištima u tom gradu. Prethodno je gradonačelnik Nikola Dašić izjavnio na sednici Skupštine grada da će građevinska inspekcija utvrditi uzroke odronjavanja, kao i da bi to mogli bi da budu problemi u izvođenju radova ili je do izvođača koji gradi na placu ispod saobraćajnice bez dozvole. Lokalni mediji Glas Šumadije je na društvenim mrežama objavio snimak na kojem se vidi obrušavanje dela saobraćajnice. RSE ne može da potvrdi autentičnost snimka. Centar za izvrsnost, koji je deo Univerziteta u Kragujevcu, još nije otvoren. Kragujevački univerzitet je naveo za RSE da je odmah obavestio nadležne institucije. "S obzirom da objekat još uvek nije predat Univerzitetu u Kragujevcu na korišćenje, dalje aktivnosti i neophodne mere obaviće nadležni organi", navedeno je. Dan ranije izvođaču odbijen zahtev za građevinsku dozvoluFirma koja je gradila ispod Centra u Kragujevcu je RP Invest 1980. Prema javno dostupnoj bazi građevinskih dozvola CEOP, 27. novembra im je odbijen zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Kao razlog za odbacivanje odluke, između ostalog, navodi se to što gabariti podzemnih etaža nisu u skladu sa prikazanim gabaritima u lokacijskim uslovima i urbanističkim projektom. Takođe, napominje se da temeljna ploča i zidovi sa svim slojevima ne mogu prelaziti granice susednih parcela. "Uskladiti Specifikaciju posebnih delova u pogledu garažnih i parking mesta", stoji u rešenju. Investituru je izdata dozvola za izvođenje pripremnih radova 20. oktobra ove godine. Prema dozvoli pripremni radovi obuhvataju postavljanje šipova i iskop do projektovane kote temelja. Prema podacima APR-a, vlasnik firme je Jelena Petrović. Kompanija je osnovana 2017. godine i registrovana za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada. Firma ima dvoje zaposlenih a prethodne godine je ostvarila prihode u iiznosu od 1,8 milijardi dinara. Kompanija RP Invest saopštila je, kako je preneo portal iKragujevac, da su kiša i sneg doveli do odronjavanja uz tvrdnju da je situacija pod kontrolom. "Zasićenje podloge vodom postepeno je smanjivalo njenu stabilnost", navedeno je u saopštenju. Kompanija tvrdi da ekipe pripremaju popravku koja bi mogla da počne u najkraćem roku. 'Inobačka': Urušavnje zbog pucanja potpornog zida na gradilištuKompanija "Inobačka", koja je izvela radove na Centru za izvrsnost, saopštila je da se pristupna saobraćajnice urušila zbog pucanja potpornog zida na gradilištu pored, na šta je sama kompanija nekoliko puta o tome obaveštavala građevinsku inspekciju Kragujevca, uključujući i hitan poziv u četvrtak. U saopštenju "Inobačke", koje je preneo RTS, navedeno je da je nebezbedan potporni zid, koji je podignut zbog izgradnje objekta na gradilištu pored, pukao i izgubio stabilnost, što je direktno dovelo do urušavanja dela pristupne saobraćajnice. Dodaje se da su radovi na Centru izvrsnosti završeni pre više od godinu i po dana i izvedeni prema projektu i da je objekat dobio upotrebnu dozvolu. Reakcije opozicijeNa odronjavanje saobraćajnice oštro su reagovale opozicione stranke u Kragujevcu, prenosi Beta. "Današnje urušavanje potpornog zida i dela puta u Kragujevcu još jednom pokazuje duboku krizu upravljanja gradom i neodrživ model investicionog urbanizma koji gradska vlast godinama forsira", saopštio je potpredsednik Gradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Obrad Turković. Oglasio se i Narodni pokret Srbije (NPS) u Kragujevcu koji je ocenio da je "grad budućnosti gradonačelnika Nikole Dašića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na klizištu". Kako je ranije saopšteno iz Vlade Srbije, Centar izvrsnosti u Kragujevcu prostire se na 11.500 kvadratnih metara u čiju je izgradnju uloženo 18 miliona evra. Centar izvrsnosti sa Nacionalnom bankom matičnih ćelija, u kojima će raditi mladi naučnici iz Srbije, sastoji se od tri dela – bioinženjering, biomedicina i istraživanje matičnih ćelija.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine nije u petak donio odluku o ustavnosti imenovanja nove Vlade Republike Srpske i njenog predsjednika Save Minića, koji su preuzeli dužnost početkom septembra, nakon ostavke dotadašnjeg entitetskog premijera Radovana Viškovića. Na dvodnevnoj sjednici Ustavni sud BiH je odlučivao o ustavnosti nekoliko zaključaka, koje je 22. augusta usvojila Skupština RS, nakon što je zbog pravosnažne presude oduzet mandat Miloradu Dodiku, dotadašnjem predsjedniku RS. Jednim od njih zadužen je Kolegij Skupštine RS da pripremi "tekst rezolucije o samoodređenju srpske nacije i Republike Srpske". Ustavni sud BiH ocijenio je da je taj zaključak u suprotnosti sa Ustavom BiH, uz obrazloženje da je i ranije utvrdio da, prema Ustavu BiH, entiteti nemaju pravo na samoodređenje koje bi omogućilo samoorganizaciju i teritorijalnu secesiju. Zahtjev za ocjenu ustavnosti zaključaka koje je usvojila Skupština RS, nakon presude i oduzimanja mandata Dodiku, podnijeli su Denis Bećirović, član Predsjedništva BiH i 14 zastupnika Zastupničkog doma Parlamenta BiH. Dodiku je mandat oduzet početkom augusta nakon što ga Sud BiH, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika, osudio na jednogodišnju kaznu zatvora, koju je otkupio, te šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija. Skupština RS je na presudu i oduzimanje mandata odgovorila zaključcima, usvojenim 22. augusta, kojima je "odbacila" presudu Suda BiH i odluka CIK-a, te se usprotivila održavanju prijevremenih izbora za predsjednika RS. No, na sjednici 24. septembra odustala je od dijela zaključaka kojima je Dodik pozivan da nastavi obnašati predsjedničku funkciju i kojima je odbačena mogućnost provođenja prijevremenih izbora. Nastavak rasprave o ustavnosti VladeKada je riječ o zahtjevu za ocjenu ustavnosti imenovanja nove entitetske Vlade, rasprava u Ustavnom sudu BiH o tome nije završena, a najavljeno je da će odluka biti donesena na sljedećoj sjednici. Zahtjev za ocjenu ustavnosti 9. septembra podnijela je grupa članova Parlamenta BiH, dan nakon što je odluka o izboru Vlade RS objavljena u Službenom glasniku RS. Skupština RS je 2. septembra imenovala novu entitetsku Vladu, a nakon što je za njenog mandatara predložen Savo Minić iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika. Prema entitetskom Ustavu, predsjednik RS predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsjednika Vlade. Vladajuća koalicija u RS tvrdila je tada da je mandatara predložio Dodik, kao predsjednik RS-a, iako on to formalno-pravno nije bio nakon pravosnažne presude i odluke CIK- a BiH kojom mu je oduzet mandat. Minić je za mandatara za sastav nove Vlade predložen nakon što je Radovan Višković, dotadašnji predsjednik Vlade RS podnio ostavku, koju je 22. augusta potvrdila Skupština tog entiteta.

Andrij Jermak, uticajni šef kabineta ukrajinskog predsednika, podnio je ostavku nekoliko sati nakon što su Nacionalni biro za borbu protiv korupcije (NABU) i Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAPO) izvršili pretres u njegovoj kancelariji. Predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je ostavku u svom redovnom video obraćanju ukrajinskom narodu 28. novembra. Zelenski je rekao da je "zahvalan" Jermaku, koji je prošle sedmice predvodio ukrajinsku delegaciju na pregovorima sa Sjedinjenim Državama u Ženevi o mogućem rešenju rata u Ukrajini. "Ukrajinska pozicija na pregovaračkom putu uvek je bila predstavljena kako treba", rekao je Zelenski. "Uvek je bila patriotska pozicija. Ali želim da ne bude glasina i spekulacija." Dodao je da će 29. novembra održati konsultacije sa načelnikom Generalštaba, sekretarom Vijeća za nacionalnu sigurnost i odbranu i drugim zvaničnicima o pronalasku zamene za Jermaka. "Sto posto naše snage biće fokusirano na odbranu Ukrajine", rekao je Zelenski. "Svi sada moraju delovati upravo tako, u interesu naše države, i braniti našu državu. To je nepromenjiv princip. Sastanci sa američkom stranom održaće se uskoro." Jermak se smatra jednim od najmoćnijih zvaničnika u Ukrajini, ali njegova pozicija postala je predmet brojnih spekulacija nakon što je zemlju potresao korupcijski skandal poslednjih nedelja, kada je otkriveno da su sredstva namenjena za ranjivu energetsku infrastrukturu zemlje proneverena. Nekoliko uticajnih osoba povezanih sa Zelenskim umešano je u aferu. Od izbijanja skandala, brojni ukrajinski poslanici, uključujući i one iz Zelenskijeve političke stranke "Sluga naroda", pozivali su Jermaka da podnese ostavku. Govoreći uoči ostavke, Volodimir Fesenko, šef Centra za političke studije "Penta" u Kijevu, rekao je za RSE da Zelenski "ima težak izbor. Pogotovo jer je Jermak i šef delegacije u pregovorima sa Sjedinjenim Državama o okončanju rata." "Po mom mišljenju, privremeno uklanjanje bilo bi najuravnoteženija kompromisna opcija – barem za vreme trajanja istrage", zaključio je Fesenko. Odgovarajući na pitanje RSE po tom pitanju, portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) je rekao da "svaka istraga pokazuje da antikorupcijski postoje i da im je dozvoljeno da funkcionišu u Ukrajini". "Borba protiv korupcije bila je centralni element našeg paketa proširenja, koji pruža naš opšti stav o tom pitanju. Dozvolite mi da naglasim da je borba protiv korupcije ključna za pridruživanje zemlje Evropskoj uniji", rekao je Mersije. Ukrajina je podnela zahtev za pridruživanje EU ubrzo posle početka invazije Rusije u februaru 2022. i zvanično je kandidat, ali još nije počela formalne pristupne pregovore. U međuvremenu, u nedavnom intervjuu za The Atlantic, Jermak je rekao da ustupanje suverenih teritorija nije opcija u mirovnim pregovorima Ukrajine. U intervjuu objavljenom 27. novembra, izjavio je da, dok god Zelenski ostaje predsjednik, niko ne treba očekivati da Ukrajina odustane od bilo koje teritorije. "Ni jedna razumna osoba danas ne bi pristala na dokument koji podrazumijeva odustajanje od teritorije", rekao je Jermak, prema The Atlanticu.

Broj žrtava u najgorem požaru u Hongkongu u skoro 80 godina porastao je na 128, dok se oko 200 ljudi i dalje vodi kao nestalo pošto je u stambeni kompleks sa soliterima pred dva dana zahvatio plamen, rekao je u petak šef bezbednosti u tom gradu. Šef bezbednosti Hongkonga Kris Tang na konferenciji za novinare rekao je da protivpožarni alarmi u kompleksu Vang Fuk kort, s osam solitera u severnom okrugu Tai Po, nisu bili ispravni. Akcije spasavanje su završene i povređeno je najmanje 79 ljudi, uključujući 12 vatrogasaca, rekao je on. Stambeni blok u kojem je smešteno više od 4.600 ljudi bio je u bambusovim skelama i omotan zelenom mrežom radi radova na renoviranju kada je požar izbio i brzo se proširio u sredu popodne. Policija je saopštila da je uhapsila tri službenika građevinske kompanije zbog sumnje da su počinili ubistvo iz nehata zbog korišćenja nebezbednih materijala, uključujući zapaljive ploče od pene koje su blokirale prozore. Dok su vatrogasci u petak obuzdavali tinjajući požar, porodice su imale sumorni zadatak da pogledaju fotografije mrtvih koje su napravili spasioci. U ranim jutarnjim satima u četvrtak 279 ljudi je navedeno kao nestalo i taj broj nije ažuriran više od 24 sata. "Nastojaćemo da nasilno uđemo u sve jedinice sedam zgrada, kako bismo osigurali da nema drugih mogućih žrtava", rekao je novinarima u petak zamenik direktora vatrogasne službe Derek Čen. On je rekao da 25 poziva za pomoć vatrogasnoj službi nije razrešeno, uključujući tri u poslednjih nekoliko sati, kojima će biti dat prioritet. Požar koji je izbio u sredu je požar s najviše žrtava u Hongkongu od 1948. godine, kada je 176 ljudi poginulo u požaru u skladištu, i takođe je podstakao poređenja s požarom u londonskom Grenfel taueru u kojem je 2017. godine poginulo 72 ljudi. Za taj požar okrivljene su firme koje su spoljašnjost oblagale zapaljivom oblogom, kao i propusti vlade i građevinske industrije. Policija je uhapsila dva direktora i inženjerskog konsultanta kompanije Prestiž konstrakšn (Prestige Construction), za koju je vlada navela da je više od godinu dana obavljala radove na održavanju u Vang Fuk kortu. "Imamo razloga da verujemo da su odgovorne stranke kompanije bile krajnje nemarne, što je dovelo do ove nesreće i prouzrokovalo nekontrolisano širenje požara, što je rezultiralo velikim žrtvama", rekla je u četvrtak nadzornica policije Ajlin Čung. Policija je zaplenila tendersku dokumentaciju, spisak zaposlenih, 14 računara i tri mobilna telefona u pretresu kancelarije kompanije, dodala je gradska vlada. Gradski biro za razvoj razmatrao je postepenu zamenu bambusovih skela metalnim skelama kao meru bezbednosti. Lider Hongkonga Džon Li rekao je da će vlada osnovati fond od 300 miliona honkonških dolara (39 miliona američkih dolara) za pomoć stanovnicima, dok su neke od najvećih kineskih kompanija najavile donacije. Druge noći nakon požara, desetine evakuisanih postavile su dušeke u obližnjem tržnom centru, a mnogi su rekli da zvanični centri za evakuaciju treba da budu sačuvani za one kojima je pomoć potrebnija. Ljudi – od starijih stanovnika do školske dece – umotali su se u jorgane i zbili u šatore ispred restorana Mekdonalds i prodavnica dok su volonteri delili grickalice i potrepštine. Hongkong, jedan od najgušće naseljenih gradova na svetu, prepun je stambenih kompleksa sa soliterima. Vrtoglavo visoke cene nekretnina u tom gradu već dugo izazivaju nezadovoljstvo, a analitičari kažu da bi tragedija mogla da podstakne ogorčenje prema vlastima uprkos naporima da se pooštri politička i nacionalna bezbednosna kontrola. Izvor: Reuters

Sjedinjene Američke Države su saopštile da obustavljaju obradu zahteva za imigraciju povezanih s Avganistanom pošto je avganistanski državljanin pucao na dvoje pripadnika Nacionalne garde, od kojih je jedna preminula dan posle pucnjave u blizini Bele kuće. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je u četvrtak rekao da je 20-godišnja Sara Bekstrom (Sarah Beckstrom) preminula od zadobijenih rana pošto ju je dan ranije upucao osumnjičeni koga je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost identifikovalo kao 29-godišnjeg Rahmanulaha Lakanvala. Ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) na društvenim mrežama je potvrdio da Bekstrom preminula. Drugi ranjeni pripadnik Nacionalne garde, 24-godišnji Endru Vulf (Andrew Wolfe), "bori se za život", rekao je Tramp. Lakanval je ranjen i navodno je u kritičnom stanju posle razmene vatre pre nego što su ga pripadnici Nacionalne garde uhapsili u sredu. Tramp, koji je u vreme napada bio u svojoj rezidenciji na Floridi kako bi proslavio Dan zahvalnosti, nazvao je pucnjavu "činom zla, činom mržnje i činom terora". Tramp je rekao da je Lakanval stigao u SAD u septembru 2021. jednim od "onih ozloglašenih letova", što se odnosi na evakuaciju Avganistanaca pošto su talibani povratili kontrolu nad zemljom posle povlačenja SAD. On je dodao da će njegova administracija "preispitati" sve Avganistance koji su došli u SAD tokom predsedničkog mandata Džoa Bajdena (Joe Biden). Američka agencija za državljanstvo i imigraciju potom je na X potvrdila da se "s trenutnim dejstvom, obrada svih imigracionih zahteva koji se odnose na avganistanske državljane obustavlja na neodređeno vreme, dok se ne izvrši dodatna revizija protokola za bezbednost i provere". "Zaštita i sigurnost naše domovine i američkog naroda ostaju naš jedini fokus i misija", dodala je ta agencija. Agencije UN su apelovale na Vašington da nastavi da odobrava tražiocima azila pristup SAD i da im obezbedi potpuni zakonski postupak, pošto je Tramp na društvenim mrežama poručio da će "trajno zaustaviti" migracije iz zemalja "trećeg sveta" posle napada u blizini Bele kuće. "Očekujemo da sve zemlje, uključujući SAD, poštuju svoje obaveze prema Konvenciji o izbeglicama iz 1953. godine", rekao je za Rojters (Reuters) Farhan Hak, zamenik portparola generalnog sekretara UN. Odgovarajući na Trampove reči, portparol UN za ljudska prava Džeremi Lorens (Jeremy Laurence) rekao je novinarima u Ženevi: "Oni imaju pravo na zaštitu prema međunarodnom pravu i to treba da bude zakonski postupak." Portparolka agencije UN za izbeglice (UNHCR) Eudžin Bjun iznela je sličan komentar. "Kada ljudi kojima je potrebna zaštita stignu na njihovu teritoriju, moraju imati zakonski postupak za azil. A zatim moraju imati pristup teritoriji", rekla je ona, napominjući da je velika većina izbeglica poštuje zakon u svojim zajednicama. "Stoga apelujemo na sve države koje primaju izbeglice i tražioce azila da ispune te obaveze", dodala je ona. Lakanval je služio u avganistanskoj vojsci deceniju, podržavajući američke specijalne snage u ratom razorenoj zemlji tokom tog vremena. Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Ratklif (John Ratcliffe) potvrdio je u saopštenju da je Lakanval takođe radio za tu agenciju i američku vojsku dok je bio u Avganistanu. Strah od odmazdeAvganistanci u SAD rekli su da se plaše da će incident povećati pritisak na njih i da bi moguće da bi mogli biti meta napada iz odmazde. "U SAD sam godinu dana kao izbeglica i još nisam dobio zelenu kartu i sada sam veoma zabrinut", rekao je za Radio Azadi (Avganistanski servis RSE) Avganistanac koji trenutno živi u Kaliforniji. "Ne samo ja, već svi Avganistanci ovde su zabrinuti. Brinemo se da ćemo biti deportovani ili da ćemo se suočiti s drugim problemima, jer smo ovde došli iz Avganistana uz velike teškoće. U Avganistanu je za nas veoma opasno", dodao je izbeglica, koji je tražio da ne bude imenovan. Drugi izbeglica koji je pobegao u susedni Pakistan rekao je da je šok od pucnjave odjeknuo širom sveta. "Prodao sam sve što sam imao u Avganistanu i došao u Pakistan s porodicom nadajući se da će se naša budućnost promeniti i da ćemo se preseliti u Ameriku", rekao je on povodom preseljenja u Islamabad pošto je skoro dve decenije radio s američkim snagama dok su međunarodne snage podržavale demokratski izabranu vladu. "Učinili smo sve što smo mogli, ali čekamo ovde u beznadežnoj situaciji. Trebalo bi da kazne jednu osobu, a ne sve avganistanske izbeglice zbog njegovih postupaka", dodao je on. Avganistanske izbeglice su već bile pod pritiskom u SAD pošto je njihova oznaka u okviru Privremenog zaštićenog statusa (TPS) istekla 14. jula. Promena utiče na, kako se procenjuje, 9.000 do 12.000 Avganistanaca koji legalno žive i rade u SAD u okviru tog programa. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost saopštilo je da je ukidanje TPS-a zasnovano na njegovoj proceni da su se uslovi u Avganistanu "dovoljno poboljšali" i da više ne ispunjavaju zakonske zahteve za TPS. Angažovanje Nacionalne gardeOčekuje se da će napad u sredu blizu metro stanice nekoliko blokova od Bele kuće, ponovo staviti u fokus Trampov kontroverzni potez da rasporedi pripadnike Nacionalne garde u nekoliko velikih američkih gradova u proklamovanom cilju da smanji stopu kriminala širom zemlje. Kao odgovor na pucnjavu, ministar odbrane Hegset je rekao da će 500 vojnika Nacionalne garde biti dodato na više od 2.000 pripadnika te Garde koji su već stacionirani u glavnom gradu. Gradonačelnica Vašingtona Mjuriel Bauzer (MUriel Bowser), koja se otvoreno sukobila s predsedničkom administracijom oko raspoređivanja Nacionalne garde u prestonici, rekla je da je napad "užasan i beskrupulozan" i dodala da je "osumnjičeni u pritvoru zbog ove ciljane pucnjave i da će biti krivično gonjen u punoj meri zakona".

Jordan je zatražio od Rusije da prestane regrutovati njegove građane u Oružane snage Rusije, nakon što su dva jordanska državljanina poginula boreći se za Moskvu, piše AFP. U saopštenju u četvrtak, Ministarstvo vanjskih poslova Jordana nazvalo je regrutovanje "kršenjem jordanskog zakona i međunarodnog prava", navodeći da se time "građani izlažu stvarnoj opasnosti". Portparol Ministarstva, Fuad al-Majali, pozvao je Jordance "da prijave svaki pokušaj njihovog regrutovanja u rusku vojsku" i upozorio ih da se suočavaju s pravnim rizicima i smrću. Dodao je da je Ministarstvo "zatražilo od ruskih vlasti da obustave regrutovanje Jordanaca i oslobode iz službe one koji su do sada registrovani". Prema njegovim riječima, Ministarstvo je također svjesno pokušaja regrutovanja putem interneta. Jordanskim građanima je zabranjeno da se pridruže oružanim snagama neke strane zemlje. Nije poznato koliko je Jordanaca moglo biti regrutovano, ali stotine njih žive u Rusiji, a više od 20.000 je studiralo u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, prema nezvaničnim podacima. Na početku potpune invazije Rusije na Ukrajinu, kada je Moskva podržavala vladavinu bivšeg predsjednika Bashara al-Assada u Siriji, ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je da želi regrutovati 16.000 boraca s Bliskog istoka. Prema izvještajima, oko 2.000 regularnih sirijskih vojnika kasnije je poslano u Rusiju.