Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija su u srijedu navečer, 20. novembra osudila gest ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staše Košarca koji je poslao visokom predstavniku u BiH Christianu Schmidtu vojni šljem iz Drugog svjetskog rata s oznakom zloglasne organizacije SS. Košarac je na društvenim mrežama objavio da je na adresu visokog predstavnika poslao "Pismo okupatoru", s vrećom u koju je stavio šljem njemačke vojske iz Drugoga svjetskog rata s oznakom zloglasne organizacije SS. Schmidta je, pored ostalog, nazvao "poštovaocem tradicije nacističke vojske". "Snažno osuđujemo današnji nečuveni gest ministra BiH Košarca koji je visokom predstavniku Schmidtu poslao vojni šljem iz Drugog svjetskog rata, praćen neukusnim i zapaljivim pismom. Takvo ponašanje je neprihvatljivo za javnog zvaničnika", navodi se u objavi EU na X profilu. Dodaje se kako politički akteri imaju posebnu odgovornost da smiruju tenzije, a ne da produbljuju podjele. "Pozivamo sve aktere da se uzdrže od provokativne retorike i postupaka. Pozivamo ih da svoje napore usmjere ka jačanju stabilnosti i prosperiteta koji će koristiti građanima", navodi se. Američka ambasada je ocijenila da su postupci Košarca "kontraproduktivni i suprotni naporima za održavanje stabilnosti i promociju prosperiteta". "Sjedinjene Američke Države pozivaju na deeskalaciju tenzija kako bi se promovirala stabilnost za narode Bosne i Hercegovine", navela je američka ambasada na X. Reagovao je i britanski ambasador u BiH, Julian Reilly. "Strašne i neosnovane uvrede i mržnja, poput onih u gnusnom potezu ministra Košarca protiv visokog predstavnika Schmidta, nemaju mjesta u civilizovanom političkom diskursu. Neupitna je podrška visokom predstavniku, koji ima mandat da štiti civilne odredbe Dejtonskog sporazuma", naveo je u objavi na X profilu britanski ambasador. Prethodno je tokom dana njemačka ambasada u Bosni i Hercegovini saopštila da je "duboko šokirana" pismom i paketom koje je Staša Košarac uputio visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH Christianu Schmidtu. "Poređenja, formulacije i postupci koji su sadržani u ovom pismu su neprihvatljivi i potkopavaju dostojanstvo političkog dijaloga. Izjednačavanje Christiana Schmidta sa nacional-socijalističkim režimom predstavlja ozbiljno minimiziranje zločina nacional-socijalizma i u krajnjoj mjeri je neprimjereno", navela je njemačka ambasada u BiH, izrazivši podršku visokom predstavniku. Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) čiji je kadar državni ministar Staša Košarac, osuđen je pred Sudom BiH za nepoštivanje Schmidtovih odluka. Visoko predstavnik je, koristeći tzv. Bonnska ovlaštenja koja mu omogućuju izmjene zakona, tim odlukama poništio niz zakona koje je izglasala SNSD-ova većina u Republici Srpskoj, od kojih je neke i Ustavni sud BiH proglasio nevažećim. Dodiku je nakon presude oduzet mandat entitetskog predsjednika.

Mađarski servis Radija Slobodna Evropa prestaje da radi u ponoć 21. novembra, oko pet godina pošto je ponovo pokrenut kako bi Mađarima pružio tačne, nezavisne vesti i informacije. U poruci svojoj publici, servis je naveo da je njegov tim "radio posvećeno kako bi obezbedio nezavisno novinarstvo publici u Mađarskoj". Sadržaj servisa će ostati dostupan onlajn. "Duboko smo zahvalni na poverenju, angažovanju i podršci koju su nam naši čitaoci ukazali", navodi se u saopštenju. Predsednik i glavni izvršni direktor RSE Stiv Kapus (Steve Capus) pohvalio je rad novinara Mađarskog servisa. "Njihov profesionalizam, posvećenost i nepokolebljiv doprinos našoj misiji oblikovali su naš uspeh na značajan način i ostajemo duboko zahvalni na svemu što su doneli ovoj organizaciji", rekao je on. Mađarski servis je ponovo pokrenut 2020. godine po nalogu Kongresa SAD. Pre toga, radio je između 1950. i 1993. godine. Američka agencija za globalne medije (USAGM), koja nadzire RSE, Glas Amerike i druge američke međunarodne medije, obavestila je Kongres 5. novembra 2025. godine da namerava da ukine Mađarski servis RSE. Ukidanje stupa na snagu 21. novembra 2025. "Zahvalni smo na pažnji i podršci publike od prvog dana našeg novog rada i bila nam je čast da im pružimo jedinstvene i originalne priče", rekao je Tibor Voveš (Vovesz), šef Mađarskog servisa RSE.

Dom naroda Parlamenta BiH usvojio je 20. novembra budžet institucija za ovu godinu. Prethodno je budžet usvojen u Zastupničkom domu na hitnoj sjednici 17. novembra. Predloženi budžet iznosi 1,5 milijardi maraka i u okviru njega nema finansiranja institucija kulture od državnog značaja i sredstava za vraćanje dugova BHRT-a. Uključuje sredstva za Centralnu izbornu komisiju BiH koja su namijenjena za nabavku novih tehnologija za provođenje izbora. Predsjedništvo Bosne i Hercegovine podržalo je 11. novembra budžet institucija za ovu godinu. Odluka je donesena jednoglasno. Prema proceduri, nakon toga dokument odobrava Parlamentarna skupština BiH. Inače, budžet je trebao biti predložen u oktobru prošle godine i na snazi od 1. januara. No, zbog višemjesečnih političkih blokada i raspada državne koalicije, država se već 11 mjeseci nalazi na privremenom finansiranju. Novac se troši u skladu s budžetom iz 2024. godine samo na tekuće rashode poput plata, a novi projekti su blokirani.

Muškarac je napao ekipu Televizije N1 koja je snimala prostor nedaleko od Skupštine Srbije i šatorskog naselja u kom se nalaze pristalice vlasti, saopštio je 20. novembra taj regionalni medij. "Prišao je našoj ekipi i tražio da ne snimaju. Nakon toga uzeo je kameru i više puta je bacio na asfalt", objavila je Televizija N1. Ta televizija saopštila je da pripadnici policije koji su stajali u blizini nisu reagovali na incident, već da su prišli tek na poziv novinarke N1. Dodaje se da je napadač pobegao sa lica mesta. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) za sada se nije oglasilo o ovom napadu. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je da u pitanju 17. incident na prostoru šatorskog naselja i kod Skupštine Srbije prema novinarima u poslednjih godinu dana. „Ni u jednom slučaju počinioci nisu sankcionisani”, saopštio je ANEM 20. novembra. Televizija N1 zatražila je da nadležni organi hitno i bez odlaganja identifikuju i sankcionišu napadača na njenu ekipu u Beogradu i da se istovremeno utvrdi odgovornost službenika policije koji, kako navodi taj medij, i pored prisustva na licu mesta nisu reagovali u trenutku incidenta. Evropska federacija novinara (EFJ) najoštrije je osudila napad na ekipu TV N1. „Osuđujemo nepostupanje policije koja je bila na licu mesta ali nije reagovala. Pozivamo na hitnu istragu kako bi se počinilac identifikovao i sankcionisao", saopšteno je iz EFJ. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) najoštrije je osudila napad na ekipu TV N1 zatražila da se počinilac hitno identifikuje i sankcioniše. "Apelujemo i na Ministarstvo unutrašnjih poslova da utvrdi ko sve od pripadnika policije koji su bili na licu mesta nije reagovao i da ih adekvatno sankcioniše”, saopštio je ANEM. Mreža za zaštitu novinara Safe Journalists najoštrije je osudila napad na ekipu N1. "Zahtevamo od nadležnih institucija da urade uviđaj, sprovedu postupak i kazne počinioca", navodi se u saopštenju. Ta mreža navela je da će o napadu informisati relevantne nacionalne i međunarodne strane. "Svaki napad na novinare i novinarke je napad na demokratiju, javni interes i osnovna ljudska prava", objavila je mreža Safe Journalists. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da je od početka godine zabeležen rekordan broj fizičkih napada na novinare i navelo da u Srbiji ne postoji sistemska zaštita novinara. „Napadi ostaju nekažnjeni, istrage traju godinama. Poruka koja se time šalje je da je nasilje prema novinarima dozvoljeno”, saopštio je NUNS. Dodaje se da dodatno zabrinjava činjenica da se pripadnici policije često nalaze na mestu događaja i ne reaguju, kao i da izostanak sankcija produbljuje problem nekažnjivosti i nesigurnosti uslova u kojima rade novinari. „Ovakav odnos prema novinarima posledica je targetiranja istih od strane političara, pre svega vladajuće koalicije. Podsećamo da je ministar informisanja Boris Bratina pre par dana optužio novinare N1 i Nove S da su, kako je rekao, krivi za mnogo toga i rekao da ne treba da postoje u etru na teritoriji ove države”, saopštio je NUNS. Demokratska stranka (DS) zatražila je od nadležnih da hitno identifikuju i procesuiraju napadača na novinarsku ekipu N1 i ukazala da policija nije odmah reagovala i zaštitila novinare. „Demokratska stranka odlučno insistrira da tužilaštvo donese odluku da se ukloni ovo stecište kriminala u javnosti poznato kao Ćacilend“, stoji u saopštenju Demokratske stranke. Beogradski odbor stranke Srbija centar (SRCE) zatražio je od Sekretarijata Beograda za saobraćaj i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) da po hitnom postupku nalože uklanjanje šatora i ograda na Trgu Nikole Pašića i u Pionirskom parku, poznatim kao „Ćacilend“. „Tužilaštvo mora hitno da pokrene postupak protiv osobe za koju se tvrdi da je prijavila skup u Pionirskom parku, kao i da pokrene postupak protiv nadležnog lica u MUP-u koje taj višemesečni skup dozvoljava“, saopštila je partija SRCE. Iz i u blizini šatorskog naselja proteklih desetak meseci dogodilo se, po podacima domaćih novinarskih udruženja, dvadesetak ozbiljnih napada na predstavnike medija. U njemu se od 12. marta okupljaju pristalice predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) na čijem čelu je aktuelni šef države bio do polovine 2023. To neformalno šatorsko naselje postavljeno je tri dana uoči velikog studentskog protesta u Beogradu koji je održan 15. marta na Trgu Slavija. Studenti u blokadi nazvali su ga "Ćacilend". Prvobitno se nalazilo u Pionirskom parku, ispred Predsedništva Srbije u kom je radno mesto šefa države Aleksandra Vučića. Ovaj parkovski prostor od tada je nedostupan za javnu upotrebu, ograđen je metalnom ogradom i neprestano ga čuva policija. To neformalno šatorsko naselje u međuvremenu je proširivano više puta i zauzelo je i ulicu Trg Nikole Pašića ispred Skupštine Srbije. Danas se prostire od Ulice Kralja Milana do donje ivice Skupštine kod Kosovske ulice. Od 12. avgusta to šatorsko naselje ograđeno je betonskim preprekama koje je postavilo državno preduzeće za puteve uz asistenciju policije i beogradske komunalne službe Beli. Saobraćaj u tom delu grada blokiran je od postavljanja Ćacilenda. Građanima koji nisu pristalice SNS-a zabranjen je ulaz u ovo šatorsko naselje. Na ulazima u šatorsko naselje pristalica vlasti postavljene su "portirnice" na kojima se, kako je objavio jedan opozicioni poslanik, legitimišu oni koji tuda prolaze na posao u Skupštinu Srbije. Uklanjanje "Ćacilenda" jedan je od zahteva studenata koji u Srbiji više od godinu dana vode masovne građanske proteste sa kojih se traži krivična odgovornost funkcionera vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.

Njemačka ambasada u Bosni i Hercegovini saopćila je da je "duboko šokirana" pismom i paketom koje je Staša Košarac, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, uputio visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH Christianu Schmidtu. Košarac je na društvenim mrežama objavio da je na adresu visokog predstavnika poslao "Pismo okupatoru", s vrećom u koju je stavio šljem njemačke vojske iz Drugoga svjetskog rata s oznakom zloglasne organizacije SS. Schmidta je, pored ostalog, nazvao "poštovaocem tradicije nacističke vojske". "Poređenja, formulacije i postupci koji su sadržani u ovom pismu su neprihvatljivi i potkopavaju dostojanstvo političkog dijaloga. Izjednačavanje Christiana Schmidta sa nacional-socijalističkim režimom predstavlja ozbiljno minimiziranje zločina nacional-socijalizma i u krajnjoj mjeri je neprimjereno", navela je njemačka ambasada u BiH, izrazivši podršku visokom predstavniku. Vlasti u entitetu Republika Srpska ne priznaju bivšeg njemačkog ministra Christiana Schmidta za visokog predstavnika međunarodne zajednice. Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) čiji je kadar državni ministar Staša Košarac, osuđen je pred Sudom BiH za nepoštivanje Schmidtovih odluka. Visoko predstavnik je, koristeći tzv. Bonnska ovlaštenja koja mu omogućuju izmjene zakona, tim odlukama poništio niz zakona koje je izglasala SNSD-ova većina u Republici Srpskoj, od kojih je neke i Ustavni sud BiH proglasio nevažećim. Dodiku je nakon presude oduzet mandat entitetskog predsjednika.

Članovi Tužilačkog saveta Kosova, koji nisu učestvovali na sednici Tužilačkog saveta Kosova, osporili su odluku tog organa o razrešenju Besima Keljmendija (Besim Kelmendi) sa pozicije vršioca dužnosti glavnog državnog tužioca. Keljmendi i nekoliko članova Tužilačkog saveta su na konferenciji za medije naveli da na sednici održanoj u četvrtak nije bilo kvoruma. Saopšteno je da je glavni državni tužilac razrešen sa pet glasova za, te da je na njegovo mesto kao vršilac dužnosti imanovan Agron Ćalaj (Qalaj). Član Tužilačkog saveta Visar Krasnići (Krasniqi) je na konferenciji za novinare osporio tu odluku, te ocenio kako je razrešenje Keljmendija protivzakonito jer na sastanku nije bilo kvoruma. Podvukao je da sastanku nije prisustvovalo više od polovine članova Tužilačkog saveta, odnosno šest članova. Krasnići je ustvrdio kako iza cele situacije stoji glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Bljerim Isufaj (Blerim), te je pozvao Kosovsku obaveštajnu agenciju da proceni situaciju i zaštiti pravnu sigurnost u zemlji. Krasnići je naveo da će Keljmendi nastaviti da obavlja dužnost jer, kako je rekao, ne postoji zakonita odluka o njegovom razrešenju. Keljmendi je rekao da još nije dobio nikakvu odluku o svom razrešenju sa funkcije vršioca dužnosti glavnog tužioca. "U trenutku kada dobijem odluku, preostaje mi moje zakonsko pravo da se obratim nadležnim sudskim organima i oni imaju pravo da ovu odluku obustave ili razmotre. U zavisnosti od odluke suda, tako ću i postupiti. Uvek poštujem odluke suda i nadležnih organa", rekao je on. Predlog za razrešenje Keljmendija podnela je članica Tužilačkog saveta Jehona Grantoli, dok je predsedavajući Ardijan Hajdaraj konstatovao da postoji kvorum, te da prisustvo glavnog tužioca nije neophodno, imajući u vidu da se o njemu raspravljalo. Keljmendi je napustio salu nekoliko minuta pre glasanja, nakon što je tokom rasprave sa drugim članovima Saveta ocenio da je predlog za njegovo razrešenje pokušaj rušenja sistema. Organizacije civilnog društva koje se bave pravosuđem ocenile su da je odluka Tužilačkog saveta "nezakonita". Kosovski institut za pravdu je ocenio da se radi o zloupotrebi jer na sastanku nije bilo kvoruma. I Grupa za pravne i političke studije je izrazila je zabrinutost zbog dešavanja u Tužilačkom savetu Kosova, te njegovu odluku ocenili takođe kao nezakonitu. Prema toj organizaciji, poslednja dešavanja otkrivaju "krhko stanje unutrašnjeg upravljanja" unutar Tužilačkog saveta, dodajući da su "hitno potrebne suštinske reforme funkcionisanja tužilačkog sistema na Kosovu".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa tri partnera. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Vučić je naveo da će ovih dana razgovarati sa predstavnicima američke administracije kako bi se izdejstvovala licenca za nastavak rada NIS-a i rafinerije u Pančevu dok se prodaja naftne kompanije ne okonča. Odbacio je navode da će pare za kupovinu NIS-a dati Srbija a da vlasnik bude neko drugi. "Mi ne možemo čak ni da insistiramo na pravu preče kupovine, što kao manjinski partner imamo pravo, jer će nam Rusi reći da to nije dobrovoljna, već prinudna prodaja", rekao je Vučić. Dodao je da bi Srbija imala novca da plati ruski udeo u NIS-u, ali da su Rusi odlučili da pregovaraju sa drugima. NIS je 18. novembra tražio od Sjedinjenih Država posebnu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.

Predsjednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je u četvrtak da je odlučila da se prijevremeni parlamentarni izbori održe 28. decembra, nakon što je raspustila Skupštinu Kosova, koja nije uspjela izabrati novu vladu nakon parlamentarnih izbora 9. februara. Osmani je na konferenciji za novinare nakon sastanka koji je ranije održala s predstavnicima političkih partija, rekla da je osam partija bilo za datum 28. decembar, pet za 21. decembar, a tri partije su navele da im odgovara bilo koji datum. "Lokalni izbori još nisu završeni u pogledu procedure sertifikacije. Prije početka kampanje postoji niz koraka, kao što su registracija subjekata i koalicija, sertifikacija kandidata, izvlačenje žrijeba i druge radnje. Osim toga, potrebno je najmanje dvije sedmice da se omogući glasanje izvan zemlje, a prema zakonu, građanima koji žive van Kosova mora se dati najmanje 15 dana roka za prijavu i registraciju za glasanje", rekla je Osmani. "Među tim koracima su i tenderske procedure i druge obaveze. Sve to praktično čini nemogućim datum 21. decembar, pa sam procijenila da 28. decembar ostaje jedini mogući datum, iako i taj datum predstavlja određene izazove za Centralnu izbornu komisiju", dodala je Osmani obrazlažući svoju odluku. Osmani je naglasila da kao predsjednica Kosova "imam obavezu da odredim najduži, a ne najkraći rok kako bismo otklonili neke od izazova brzog organizovanja izbora", ocijenivši kao "nesreću" što zemlja ponovo ide na parlamentarne izbore. Na pitanje da li "pogoduje Pokretu Samoopredjeljenje" jer je izabrala 28. decembar, datum koji preferira Samoopredeljenje, Osmani je odgovorila da je to "uvredljivo pitanje" i dodala: "Želim uvjeriti građane da nijednu odluku ne donosim nesvjesno", naglasivši da vjeruje kako je ova odluka isključivo u interesu Kosova. "Sve partije su se izjasnile da nisu protiv dijaspore. Zašto pretpostavljate da je dijaspora za jednu partiju? Imam obavezu da izaberem datum kada ćemo imati što veću, a ne manju izlaznost", rekla je Osmani. Lider Pokreta Samoopredeljenje Albin Kurti pozdravio je određivanje 28. decembra kao datuma za održavanje izbora, nazivajući ga "najprikladnijim datumom". "Istovremeno, moramo osigurati da državne institucije imaju dovoljno vremena da izvrše sve neophodne pripreme kako bi izborni proces bio uredan, fer i demokratski", rekao je u objavi na Fejsbuku nakon što je Osmani odredila datum izbora. Vođa Demokratske partije Kosova (DPK) Bedri Hamza rekao je da je da ta partija spremna za izbore, uprkos tome što datum nije onakav kakav je tražila. "Iako smo u našim konsultacijama iznijeli argumente zašto bi 21. decembar bio pravedniji, odluka je donesena, datum je određen. Sada je vrijeme da gledamo unaprijed. DPK je spreman, sa timom, programom i vizijom", naveo je Hamza u video poruci objavljenoj na društvenim mrežama. Osmani je prethodno potpisala odluku o raspuštanju Skupštine, nakon što poslanici nisu uspjeli dan ranije izabrati novu Vladu. Potpisivanje dekreta o raspuštanju Skupštine uslijedilo je i nakon što politički lideri nisu postigli dogovor da poslanici danas pokušaju glasati o nekoliko važnih sporazuma za zemlju. "U skladu s Ustavom Kosova i važećim zakonodavstvom, kao i nakon današnjeg prihvatanja odluke Skupštine Kosova u vezi s neuspjehom drugog mandatara u formiranju Vlade, predsjednica Republike Kosovo danas je raspustila deveti saziv Skupštine Republike Kosovo", navodi se u saopštenju Predsjedništva. Šta su rekli lideri stranaka nakon sastanka s predsjednicom Osmani?Nakon sastanka s Osmani, lider DPK Hamza izjavio je da je tokom sastanka tražio da se izbori održe 21. decembra, uz obrazloženje da zemlji "što prije trebaju institucije". Dodao je da je druga spomenuta opcija za održavanje vanrednih izbora bila 28. decembar. I predsjednik Alijanse za budućnost Kosova Ramush Haradinaj rekao je da traži da se izbori održe 21. decembra i da njegova stranka ide samostalno na nove izbore. S druge strane, lider stranke Usudi se (Guxo) Faton Peci izjavio je da njegova partija traži da se izbori održe 28. decembra, kako bi Centralna izborna komisija (CIK) imala dovoljno vremena da se pripremi za izborni proces. Vođa Socijaldemokratske inicijative Fatmir Limaj opisao je održavanje vanrednih izbora kao "lošu vijest". Rekao je da stranke devet mjeseci nisu uspjele izgraditi saradnju, dodajući da to pokazuje "nekompetentnost i nezrelost u načinu izgradnje države". U vezi s datumom održavanja izbora, rekao je da je 21. decembar najpoželjniji. Sastanak je održan dan nakon što potpredsjednik Pokreta Samoopredjeljenje Glauk Konjufca nije uspio obezbijediti potrebne glasove za formiranje nove Vlade 19. novembra. Isto kao Konjufca, ni lider Pokreta Samoopredjeljenje Kurti nije uspio formirati novu Vladu 26. oktobra. Zbog toga Kosovo i dalje ima Vladu u tehničkom mandatu od parlamentarnih izbora održanih 9. februara 2025. Najveće političke stranke kosovskih Albanaca nisu postigle konsenzus o nizu pitanja, uključujući održavanje izbornog procesa, pa su procesi do sada bili odgađani. Zemlja sada može ići na nove izbore bez usvojenih međunarodnih sporazuma u vrijednosti od oko 200 miliona eura, budžeta države za narednu godinu, budžeta za Radioteleviziju Kosova (RTK) i budžeta za tri opštine – Prištinu, Gnjilane i Zubin Potok.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je primio kontroverzni novi mirovni plan SAD koji poziva Kijev na velike ustupke, saopštila je u četvrtak njegova kancelarija, navodeći da će Zelenski nastojati da o tome dalje razgovara s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump). U prvoj potvrdi Ukrajine o planu, kancelarija Zelenskog je takođe saopštila da se on "slaže da radi na tačkama plana na način koji bi obezbedio dostojanstven kraj rata". "Spremni smo da konstruktivno sarađujemo s američkom stranom i našim partnerima u Evropi i svetu tako da rezultat bude mir", navodi se u saopštenju. "Zelenski očekuje da će u narednim danima razgovarati s... Trampom o raspoloživim diplomatskim mogućnostima i glavnim tačkama koje su potrebne za mir." Saopštenje je objavljeno nekoliko sati pošto se ukrajinski lider u Kijevu sastao s grupom visokih oficira Pentagona i američkim sekretarom za vojsku Danijelom Driskolom (Daniel Driscoll). Ambasada SAD u Kijevu ocenila je da je sastanak bio "izuzetno konstruktivan", dodajući da se konačno stvara zamah za dugo očekivani mir. Uslovi predloženog sporazuma izgleda da prate tvrde zahteve koje je Rusija postavila još od početka invazije na Ukrajinu 2022. Prethodno je u četvrtak ukrajinska premijerka Julija Sviridenko rekla je da je pitanje bilateralnog fonda za obnovu – o kome su se Kijev i Vašington složili u aprilu – takođe bilo na dnevnom redu njenih razgovora. Tačni uslovi predloga koji su sastavile SAD nisu jasni i u saopštenju predsedničkog kabineta nisu izneti detalji. Međutim, izveštaji Fajnenšel tajmsa (The Financial Times), Rojtersa (Reuters) i Aksiosa (Axios) navode da plan zahteva da Kijev odustane od dela svoje teritorije i naoružanja, smanji veličinu svojih oružanih snaga i prihvati smanjenje američke vojne pomoći, koja je bila neophodna za borbu protiv ruskih snaga. Pored toga, stranim trupama ne bi bio dozvoljen ulazak na ukrajinsko tlo, a Kijev više ne bi dobijao oružje dugog dometa. Zelenski je odbio prethodne zahteve Moskve da Ukrajina ustupi teritoriju ili smanji svoje oružane snage, navodeći da bi to samo oslabilo Ukrajinu i da bi time bila ranjiva na novu invaziju u budućnosti. Analitičari su rekli da je malo verovatno da će predlog od 28 tačaka naći podršku u Kijevu. Ipak, Aksios je izvestio, pozivajući se na neimenovane američke i ukrajinske zvaničnike, da je ukrajinski predsednik na sastanku delovao pomirljivije i da je pristao na brzi razvoj plana. Zelenski je na Telegramu posle sastanka naveo da je Ukrajina spremna za "konstruktivan, iskren i brz" rad. Bela kuća je na brifingu za novinare saopštila da su se američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) i američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) sastali s ukrajinskim zvaničnicima prošle nedelje kako bi razgovarali o mirovnom planu. Dodala je da američka administracija smatra plan prihvatljivim i za Ukrajinu i za Rusiju. Rubio je opisao predloženi plan kao "listu potencijalnih ideja za okončanje rata", sugerišući da bi moglo biti prostora za pregovore. U videu koji je objavio Kremlj, a na kojem se vidi ruski predsednik Vladimir Putin kako posećuje komandni punkt zapadne grupe ruskih snaga, ruski lider je pozvao da se ostvare ciljevi invazije na Ukrajinu. Boris Bondarev, bivši ruski diplomata koji je podneo ostavku iz protesta zbog invazije na Ukrajinu, doveo je u pitanje da li je Kremlj zaista spreman da pregovara, s obzirom na uslove navodnog sporazuma. "Moskva je spremna da pregovara od prvog dana rata. Oni to stalno govore, svaki dan. Nema tu ničeg novog. Ali u kakve su pregovore spremni da se uključe", upitao je Bondarev. "Pregovori poput ovih: razgovor o predaji Ukrajine." "O čemu ima da se razgovara kada vam se nudi ista stvar koju Putin govori od početka rata: demilitarizacija Ukrajine, denacifikacija i tako dalje", dodao je u intervjuu za Karent tajms (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE). Pred potencijalno stavlja Zelenskog u težak položaj. Na bojnom polju, ukrajinske snage se bore da obuzdaju napredovanje veće i bolje opremljene ruske vojske, čak i dok one trpe izuzetne gubitke. Rusija se približava ključnom gradu Pokrovsku u okviru Putinovog proklamovanog cilja da kontroliše ceo istočni region Donbasa u Ukrajini. Rusija takođe napada ukrajinske gradove i njenu energetsku infrastrukturu pred zimu, nastojeći da demoralizuje već iscrpljene Ukrajince. Den Frid (Fried), bivši američki diplomata i arhitekta američkih sankcija pošto je Rusija anektirala Krim 2014. godine, rekao je da se navodni sporazum čini kao "užasan plan". "S obzirom na prošle obrasce, to bi mogla biti taktika bez osnova", naveo je on na X. "Uskoro ćemo znati više. Potezi administracije u vezi s Ukrajinom retko su toliko loši koliko se strahuje, ali nisu toliko dobri koliko postoje nade." Zelenski se sastao s američkim zvaničnicima dok spasilačke službe tragaju za šrteživelima posle ruskog napada krstarećom raketom koja je pogodila dve stambene zgrade u gradu Ternopolj na zapadu Ukrajine, usmrtivši najmanje 26 ljudi i ranivši desetine. Na unutrašnjem planu Zelenski je politički oslabljen velikim korupcijskim skandalom koji je dotakao neke od njegovih ministara u kabinetu i dugogodišnje poslovne partnere. Ukrajinski poslanici su pozvali Zelenskog da smeni šefa svog kabineta Andrija Jermaka. Istraga o korupciji odnosi se na navode da su sredstva namenjena izgradnji odbrambenih sistema za zaštitu ranjive energetske infrastrukture Ukrajine od ruskih vazdušnih napada preusmerena kroz provizije političkim insajderima.

Učenici Pete beogradske gimnazije saopštili su 19. novembra da su izglasali povratak na nastavu. Oni su na društvenoj mreži Instagram naveli da im je obećano da će konkurs za novog direktora jedne od najprestižnijih škola u Beogradu biti raspisan kada blokada bude završena. Učenici Pete beogradske gimnazije blokirali su nastavu u toj srednjoj školi od 13. oktobra, tražeći smenu vršiteljke dužnosti direktorke Danke Nešović, izbor novog direktora, kao i vraćanje na posao profesora kojima nisu produženi ugovori na početku školske godine. Nešović je na tu funkciju postavljena u februaru 2025. godine, u jeku antivladinih protesta i blokada fakulteta i škola nakon pada nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. Blokadama su se tada priključili i učenici Pete beogradske. U mesecima nakon što je Danka Nešović postavljena na čelo škole, jedan broj nastavnika je morao da napusti Petu beogradsku gimnaziju, jer im nije produžen ugovor na određeno vreme, a neki su suspendovani uz disciplinski postupak. Zbog toga su ispred škole organizovani su protesti učenika, roditelja i profesora Pete gimnazije. Danka Nešović je u ranije za Radio Slobodna Evropa rekla da je blokada nastave nedopustiva, te da ne mogu nastavnici, roditelji i učenici da odlučuju ko će voditi školu. Zbog velikog broja pritužbi koji je stigao na rad v. d. direktorke Zaštitnik građana pokrenuo je postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva prosvete.