Pripadnici policije Srbije uhapsili su osobu pod inicijalima A. Q. zbog sumnje da je tokom rata na Kosovu kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinio krivično delo organizovanje grupe i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina, saopštilo je u utorak Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. U saopštenju se navodi da je osumnjičeni u aprilu 1998. pristupio lokalnom štabu OVK za selo Romaja u opštini Prizren i da je kao pripadnik 138. brigade Agim Ramadani učestvovao u napadu na karaulu Košare 1999. godine. Osumnjičenom A. Q. (1973) je po nalogu dežurnog javnog tužioca za ratne zločine, određeno zadržavanje do 48 časova posle čega će, uz krivičnu prijavu, biti sproveden u nadležno tužilaštvo. Košare su bila karaula Vojske Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) na granici Albanije i Kosova na obroncima Prokletija na kojoj su se od 9. aprila 1999. tokom NATO bombardovanja SRJ 67 dana vodile borbe jugoslovenske vojske sa OVK. Ministarstvo odbrane Srbije kasnije je objavilo da je u bici na Košarama poginulo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Zvaničnici iz Prištine naveli se da je ubijeno 114 članova OVK. Jugoslovenske vlasti objavile su da je NATO bombardovao Košare u maju 1999. Bitka na tom graničnom objektu između SRJ i Albanije završena je 14. juna kada se Vojska Jugoslavije povukla s Kosova na osnovu sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje SRJ. Vojna operacija Severnoatlantskog saveza u SRJ, bombardovanje Srbije i Crne Gore koje su bile njene federalne jedinice, počela je 24. marta 1999. godine zbog, kako je saopštio NATO, progona Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije. Od sukoba na Kosovu 9. april se u Srbiji slavi kao herojska bitka vojnih snaga Jugoslavije, čija je tada autonomna pokrajina bilo Kosovo, dok se na Kosovu proslavlja kao pobeda OVK. Srbija je devedesetih godina OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je OVK za Kosovo organizacija koja je lokalno stanovništvo odbranila od represije jugoslovenskih oružanih snaga i izvojevala nezavisnost Kosova koje bili pokrajina u Srbiji.

Novinar Slobodan Arežina preminuo je u Beogradu u 71. godini posle duže bolesti. Slobodan Arežina bio je i urednik i šef Dopisništva Radija Slobodna Evropa (RSE) u Beogradu, gde je radio od 1999. godine. Kolege ga pamte kao stručnog i objektivnog novinara koji se zalagao za slobodu javne reči i demokratiju i kao čoveka sa izraženim integritetom i ljudskim kvalitetima. "Otišao je još jedan profesionalac. Sa njim sam radila u državnoj Televiziji Beograd devedesetih godina i, naravno, tada je svako ko je bio profesionalac morao da ode odatle. Tako je i Arežina otišao iz te televizije. Posle toga nas dvoje smo se profesionalno sreli u Radiju Slobodna Evropa. On je bio šef beogradskog dopisništva, a ja sam tada radila u Pragu. Bilo je uživanje raditi sa njim. Prosto je bio visoki profesionalac", rekla je Branka Mihajlović, dugogodišnja novinarka i urednica RSE. Igor Božić, programski direktor regionalne Televizije N1, rekao je za RSE da je otišao jedan od najvećih profesionalaca sa kojima je imao prilike da radi. "Slobodan Arežina nije uradio ništa što bi ostavilo ljagu na njegovoj profesionalnoj karijeri. Bio je dosledan i uspeo da odoli svim pritiscima", naveo je je Božić. Na Radio-televiziji Vojvodina (RTV) Slobodan Arežina radio je od septembra 2011. godine. Za direktora programa RTV-a imenovan je 2015. ali ga je nakon izbora na kojima je vlast u pokrajini preuzela Srpska napredna stranka (SNS) 2016. smenio televizijski Upravni odbor. "Slobodan Arežina izabran je na javnom konkursu, dosledno se držao zakona i na kraju je svojom upornošću pokazao da se vlast ne drži zakona. On se zapravo nije borio za poziciju već za doslednost pridržavanja osnovnih pravila u jednoj demokratskoj zemlji. Zapravo je na neki način svojom žrtvom pokazao i dokazao da vlast kada nameri da nekoga politički pomeri sa novinarskih funkcija, de će ona to i uraditi", rekao je Božić. Sud je dva puta donosio odluke kojima je Slobodan Arežina trebalo da bude vraćen na posao. Nadležni to nisu sproveli nakon čega je krajem 2018. Arežina podneo ostavku na funkciju direktora programa RTV-a. Slobodan Arežina je na mesto direktora programa RTV imenovan 26. maja 2015. na period od četiri godine ali ga je 5. maja 2016. po dolasku SNS-a na vlast u Vojvodini smenio Upravni odbor tog javnog servisa. Osim Arežine tada su smenjeni i drugi urednici, dok je jedan broj novinara sklanjan sa programa i raspoređivan na druge poslove. Smene su pokrenule lavinu nezadovoljstva nakon čega je više od 100 novinara i urednika RTV potpisalo protestno pismo. Zbog ovih političkih smena u RTV formiran je Pokret Podrži RTV koji je organizovao proteste. Pokret je apelovao na građane da stanu u odbranu RTV-a zbog političkih odluka koje su usledile nakon što je na pokrajinskim izborima Srpska napredna stranka (SNS) preuzela vlast u Skupštini Vojvodine. Na mestu direktora i glavnog i odgovornog urednika beogradske Televizije Studio B bio je od 2001. Početkom 2007. godine imenovan je na funkciju glavnog i odgovornog urednika beogradske Televizije Avala. Direktor Televizije Mladenovac bio je tokom 1996. i 1997. Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Odsek međunarodnih odnosa, diplomirao je 1979. Pred završetak studija, 1978. godine, počeo je da radi kao reporter Beogradskog programa Radio-televizije Srbije (RTS). Šef dopisničke mreže i lokalnih programa ovog javnog medijskog servisa bio je od 1986. godine. Posle otkaza na RTS-u radio je kao slobodni novinar. Slobodan Arežina rođen je 1955. u Brčkom. Gimnaziju je završio u Kraljevu 1974.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 25. novembra da Srbija ima još četiri dana do potpunog zaustavljanja rafinerije ako Sjedinjene Države ne odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS). "Rafinerija NIS-a se nalazi u tihom hodu, još nije ugašena", rekao je Vučić. NIS je 18. novembra tražio od Sjedinjenih Država posebnu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Licenca podrazumeva da Naftna industrija Srbije nastavi da dobija naftu dok traju pregovori o vlasničkoj strukturi u NIS-u. Vučić je rekao da je bilo očekivano da će Srbiji dobiti tu licencu, "ali postoji još stvari koje oni (SAD) moraju da čuju, vide" da bi odobrili licencu. On kaže da je u slučaju gašenja rafinerije potrebno 20 dana da se rafinerija ponovo pokrene. "Radili smo sve što su nam rekli ruski prijatelji i dovedeni smo u veoma tešku situaciju", rekao je Vučić. "Nama je ostalo još danas i sutra da dobijemo licencu", dodao je. On je reklao da bi gašenjem rafinerije bilo "ugroženo funkcionisanje zdravstvenog sistema, hitne pomoći", kao i snabdevanje trgovinskih lanaca, funkcionisanje transportnog sistema. Vučić je rekao da je bilo glasova u Vladi da treba da nacionalizovati NIS, ali da je njegov predlog, koji je usvojen u Vladi, bio da se da još 50 dana vremena da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić dodajući da su SAD tražile njegovu reč da će doći do transakcije udela u NIS-u "i u pisanoj i u usmenoj formi". Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo, a vlasništvo u NIS-u je do sada menjano više puta. "Pustili smo Rusima da prodaju Rusima (udeo), time smo hteli da pokažemo poštovanje prema ruskoj strani", rekao je Vučić dodajući da je Srbija "sve vreme smo potpisivala šta su Rusi tražili". Vučić je rekao i da je Narodna banka Srbije dobila upozorenje, kao i poslovne banke u Srbiji, na sekundarne sankcije zbog saradnje sa NIS-om. "Mi stavljamo u opasnost i poslovne banke i Narodnu banku. Lično sam dobio usmene garancije od Amerikanaca da neće biti takvih sankcija za banke", rekao je on. Vučić je ranije u novembru izjavio da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa tri partnera, ali nije rekao o kome je reč. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.

Ambasada SAD u Prištini pozvala je sve strane na Kosovu da poštuju zakone zemlje i slede propisane zakonske procedure, rekao je portparol ambasade za RSE upitan da prokomentariše nedavna dešavanja u Tužilačkom savetu Kosova (TSK), koja su kulminirala smenom vršioca dužnosti glavnog državnog tužioca Besima Keljmendija (Kelmendi). Članica TSK-a Jehona Grantoli 20. novembra predložila je smenu Keljmendija, posle izveštaja u kosovskim medijima da je 1999. u slučaju masakra u Račku sa srpskom sutkinjom koja je smatrala da je to izmišljen događaj. Keljmendi je negirao da je sarađivao u tom slučaju, dok je odluku o njegovom smenjivanju smatrao nezakonitom, rekavši da je doneta bez kvoruma i da će stoga nastaviti da radi u ovoj instituciji. Nekoliko članova TSK-a se složilo sa njegovim stavom, uključujući Visara Krasnićija (Krasniqi), koji je rekao da je svaka odluka doneta bez kvoruma "nepostojeća" i da je predlog za smenu Keljmendija zasnovan na "jasnoj energiji institucionalnog puča". TSK ima 13 članova, od kojih je pet glasalo za smenu Keljmendija. Prema propisima, kvorum je obezbeđen sa šest članova. Istog dana, Agron Ćalaj (Qalaj) je imenovan da zameni Keljmendija. Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je dan ranije da analizira proces s pravnog gledišta i da je u saradnji sa zemljama KVINT-e (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) u vezi s dešavanjima u TSK-u, koja je nazvala "izuzetno ozbiljnim". "Pravosudni sistem u zemlji se dugo suočava s izazovima u pogledu profesionalizma, integriteta, nezavisnosti i nepristrasnosti. Veoma je važno da, kako se moje izjave ne bi smatrale mešanjem, jer sam politička osoba koja se nikada u svojoj karijeri nije mešala u pravosudni sistem, ostavimo prostora i za zajedničku analizu koju imamo s našim partnerima u vezi s procesom koji se dogodio u pogledu smene ili pokušaja smen", rekla je Osmani novinarima. Na dan smene, član TSK-a optužio je glavnog tužioca Specijalnog tužilaštva Bljerima Isufaja (Blerim) da stoji iza pokušaja smene Keljmendija. Međutim, Specijalno tužilaštvo je negiralo da se Isufaj mešao u odluke TSK-a. Osmani je u oktrbru 2023. odbila da dekretom odredi Isufaja za glavnog državnog tužioca, uz obrazloženje da je došlo do kršenja u procesu njegovog izbora od strane TSK-a. Mesec dana kasnije, TSK je ponovo poslao Isufajevo ime, ali od tada predsednica nije donela nikakvu odluku. Keljmendi je nastavio da obavlja funkciju glavnog državnog tužioca, otkako je mandat Aleksandra Lumezija istekao 2022. godine. Ostale reakcije na dešavanja u TSK-uKancelarija Evropske unije je takođe reagovala na dešavanja, navodeći da je smena Keljmendija "ometa neophodne reforme u TSK-u i zanemaruje principe prava", kao i da potkopava napredak Kosova na putu ka EU. Organizacije civilnog društva na Kosovu, uključujući Kosovski pravni institut, Grupu za pravne i političke studije (GLPS) i Pokret FOL, takođe su se izjasnile protiv odluke u TSK-u. Šta je objavljeno o Keljmendiju?Keljmendi je 19. na vanrednoj konferenciji za novinare demantovao izveštaje da je 1999. sarađivao sa srpskom sutkinjom Danicom Marinković, koja je bila zadužena za slučaj masakra u Račku. U to vreme, Marinković je radila kao sutkinja u Okružnom sudu u Prištini i opisala je masakr u Račku kao "izmišljeni događaj". U tom masakru je ubijeno 45 albanskih civila. Keljmendi je potvrdio da se pojavio kao svedok u Specijalnom tužilaštvu Kosova u vezi sa svojim radom u sudu u vreme kada se masakr dogodio. Prema njegovim rečima, u to vreme je bio zaposlen u Okružnom sudu u Prištini kao stručni saradnik, ističući da je obavljao posao službenika i negirao je optužbe da je bio pomoćnik Marinković. Prema njegovim rečima, Marinković je bila sutkinja koja je "uklonila dokaze o masakr u Račku". On je tao tu izjavu posle navoda kosovskog medija Paparaci da je Keljmendi bio uključen u vođenje slučaja Račak 1999. godine. Radio Slobodna Evropa nije bio u mogućnosti da potvrdi navode tog medija. Kelmendi je na konferencije za novinare 19. novembra upitan zašto je pozvan kao svedok u Specijalno tužilaštvo u vezi s tim slučajem. "Pozvan sam kao svedok zato što je jedna osoba koja je u to vreme bila tužilac, po imenu Ismet Šufta (Shufta), kada su ga pitali ko je radio u Sudu, pomenuo imena ljudi koji su mu pali na pamet. Setio se i mog imena, verovatno zato što sam danas vršilac dužnosti glavnog tužioca. Ne znam zašto, jer nisam dobio nikakvo obrazloženje", rekao je Keljmendi. O RačakuTvrdnje sutkinje Marinkovića o masakru u Račaku u skladu su s današnjim narativom koji vlasti u Srbiji imaju o tom događaju. Vilijam Voker (William Waker), koji je 1999. bio šef Verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), dokumentovao je zločine počinjene u tom selu. Posle masakra u Račaku, u martu 1999. godine, NATO je napao vojne i policijske ciljeve u bivšoj Jugoslaviji. Posle 78 dana napada, bombardovanja su zaustavljena 10. juna 1999. godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Intervencija NATO-a na Kosovu je omogućila povratak domovima više od 800.000 izbeglica, interno raseljenih lica unutar i van Kosova. U ratu na Kosovu 1998/99. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Skoro 1.600 ljudi se još uvek vodi kao nestalo – većina njih su Albanci.

Rusija je u utorak ponovo napala Kijev, ubivši najmanje šest ljudi, dok su američki zvaničnici navodno bili u Abu Dabiju na odvojenim sastancima s ruskim i ukrajinskim zvaničnicima kako bi pokušali da postignu dogovor o predloženom mirovnom sporazumu SAD, čiji je početni nacrt smatran izuzetno povoljnim po Moskvu. Napadi na Kijev, u kojima je prema navodima zvaničnika za vanredne situacije takođe povređeno najmanje 13 ljudi, poslednji su u nizu gotovo svakodnevnih napada na civile u ukrajinskim gradovima i mestima – što pokazuje da je, uprkos obnovljenim naporima za postizanje prekida vatre ili potpunog mirovnog sporazuma, Moskva uverena da ima prednost. Ukrajinske hitne službe borile su se sa požarima u nekoliko okruga u ukrajinskoj prestonici, spasavajući ljude i tražeći tela posle napada pre zore. Gradonačelnik Vitalij Kličko rekao je da je najmanje šest ljudi prijavljeno poginulo. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je na Telegramu naveo da su ruske snage koristile 22 rakete različitih tipova, uključujući balističke rakete lansirane iz vazduha, kao i više od 460 dronova. Dodao je da su četiri ruska drona uletela u vazdušni prostor Moldavije i Rumunije "s poznatim tačnim vremenom njihovih leta". "Zato svi partneri ne smeju zaboraviti da svakog dana moramo da spasavamo živote. Oružje i protivvazdušna odbrana su važni, kao i snažan pritisak sankcijama na agresora. Ne sme biti pauza u pomoći. Ključ je sada da svi partneri zajedno, kroz zajedničke napore, krenu ka diplomatiji. Pritisak na Rusiju definitvno mora da funkcioniše", rekao je Zelenski. Zelenski je naveo da su ruski vazdušni napadi takođe bili usmereni na regione Odese, Dnjepra, Harkiva, Černigova i Čerkasa. "Glavne mete su energetski objekti i sve što obezbeđuje normalan život", dodao je predsednik Ukrajine. Rumunsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su rano u utorak dva drona narušila vazdušni prostor zemlje. Jedan se kasnije vratio u Ukrajinu, dok je drugi ostao iznad rumunske teritorije. Rumunska vojska je držala avione u vazduhu kako bi pratila situaciju. Ministarstvo odbrane Moldavije saopštilo je da je otkrilo šest dronova u moldavskom vazdušnom prostoru bez ovlašćenja, od kojih je jedan sa slovom "Z" na repu pao netaknut u severnom gradu Kuhurešti de Žos. Slovo "Z" postalo je znak Rusa za podršku invaziji na Ukrajinu. Ministarstvo je dodalo da su drugi dronovi leteli iznad drugih regiona zemlje, a neki su nastavili da lete ka susednoj Rumuniji. Ruski zvaničnici su u utorak saopštili da su ukrajinski dronovi napali rusku oblast Rostov i Krasnodar. Guverner oblasti Rostov Jurij Sljusar rekao je da su tri osobe poginule u noćnom napadu. Vlasti u Krasnodarskom kraju saopštile su da su u napadima dronova na grad Novorosijsk povređene četiri osobe, kao i da je oštećeno pet stambenih zgrada i dve privatne kuće. Iscrpljeni Ukrajinci već se suočavaju s teškom zimom, pošto su meseci ruskih napada na električnu mrežu i energetsku infrastrukturu opteretili službe koje užurbano rade na da izvrše popravkama i jačanju odbrane. Na bojnom polju, ukrajinske snage su rastegnute, pokušavajući da spreče ruske snage da zauzmu ključne istočne gradove, uključujući Pokrovsk, Kostjantinovku i Kupjansk. Prošle nedelje, Ukrajinci i njihovi evropski saveznici bili su iznenađeni novim američkim mirovnim planom od 28 tačaka, čiji je procureli nacrt sadržao nekoliko tačaka za koje je Rusija zalagala od početka invazije u februaru 2022. Plan je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i njegovim savetnicima u Kijevu predstavio američki sekretar vojske Danijel Driskol (Daniel Driscoll). Ukrajinski zvaničnici su potom tokom vikenda otišli u Ženevu kako bi se sastali s predstavnicima SAD, uključujući državnog sekretara Marka Rubija (Marco), kako bi pokušali da osmisle nacrt koji bi zahtevao manje ustupaka od Ukrajine i ne bi rezultirao onim što su neki u Kijevu videli skoro kao kapitulaciju. U zajedničkom saopštenju 23. novembra, Bela kuća i kabinet Zelenskog su naveli da su razgovori u švajcarskom gradu pokazali "značajan napredak" ka okončanju rata i doveli do "ažuriranog i poboljšanog" okvira koji bi "u potpunosti potvrdio" suverenitet Ukrajine i doneo pravedan mir. "Za sada, posle Ženeve, ima manje tačaka – više ih nema 28 – i mnogi pravi elementi su uzeti u obzir u ovom okviru", naveo je Zelenski na društvenim mrežama u ponedeljak. On je rekao da će "razgovarati o osetljivim pitanjima" s Trampom. Više ukrajinskih zvaničnika je u utorak otišlo u Abu Dabi na dalje razgovore s Driskolom i drugim američkim zvaničnicima, objavili su CBS njuz (CBS News) i list Fajnenšl tajms (The Financial Times). Mediji, uključujući Fajnešl tajms, Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), Politiko (Politico) i CNN, izvestili su da se Driskol takođe sastaje s ruskim zvaničnicima u Abu Dabiju. Svi izveštaji su navodili neimenovane zvaničnike. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak da "nema ništa da kaže" o tim sastancima, ali da Rusija veruje da bi američki predlog "mogao postati veoma dobra osnova za pregovore". Izvor: Reuters

U Bosni i Hercegovini se 25. novembra obilježava Dan državnosti u znak sjećanja na zasjedanje Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja BiH (ZAVNOBiH) tokom Drugog svjetskog rata, 1943. godine u Mrkonjić Gradu. Tada je, između ostalog, u rezoluciji izrečena poznata krilatica da BiH "nije ni srpska, ni hrvatska ni muslimanska nego i srpska, i muslimanska i hrvatska". U entitetu Federacija BiH je to neradni dan, a u entitetu Republika Srpska radni. Bosna i Hercegovina nema jedinstven zakon o praznicima na državnom nivou. Na snazi su dva entitetska zakona, te zakon o praznicima u Brčko distriktu BiH, kao posebnoj teritorijalnoj jedinici, koji se međusobno razlikuju. Samo Nova godina i Međunarodni praznik rada (1. maj) se, po tri važeća zakona, praznuju u cijeloj zemlji. Zakon o praznicima entiteta Republike Srpske, pored ostalog, ne prepoznaje Dan državnosti BiH i vlasti tog entiteta ga ne obilježavaju 25. novembra. Predstavnici vlasti u tom entitetu smatraju da BiH nije nastala 25. novembra 1943. godine, već 21. novembra 1995. godine, na dan parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma što je praznik u Republici Srpskoj.

Više stotina ljudi okupilo se u ponedeljak na protestu podrške televiziji N1 kod šatorskog naselja u centru Beograda, takozvanom "Ćacilendu" gde je ekipa tog regionalnog medija napadnuta prošle nedelje. Na skup podrške pozvala su novinarska udruženja na mestu gde se desio napad, nedaleko od Narodne skupštine Srbije. Tokom skupa je došlo i do tenzija kada je došla grupa koja je nosila transparente sa porukama podrške provladinim medijima. Oni su s parolama poput "Hvala na podršci, novinarke Informera" prošetali kroz učesnike protesta i dočekani su zvižducima. Transparente su nosili predsednica novoosnovanog medijskog udruženja Asocijacija novinara Srbije Ivana Vučićević, direktor Srpskog telegrafa Saša Milovanović i drugi. Oni se povukli posle oko pola sata. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija Lokal Pres, Slavko Ćuruvija fondacija i GS KUM Nezavisnost, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pozvali su na skup podrške N1, kao i sa svim novinarima koji su u proteklom periodu bili meta napada dok su izveštavali u javnom interesu. Televizija N1 prošle nedelje je saopštila da je jedan muškarac napao njenu ekipu koja je snimala prostor nedaleko od Skupštine Srbije i šatorskog naselja u kom se nalaze pristalice vlasti. "Prišao je našoj ekipi i tražio da ne snimaju. Nakon toga uzeo je kameru i više puta je bacio na asfalt", objavio je N1, navodeći da pripadnici policije koji su stajali u blizini nisu reagovali na incident, već da su prišli tek na poziv novinarke televizije. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je policiji hitno preduzimanje radnji u cilju utvrđivanja identiteta napadača na ekipu televizije N1 koji se dogodio kod "Ćacilenda". Programski direktor N1 Igor Božić izjavio je nakon incidenta da "postoje indicije" da je u pitanju osoba koja je osuđena na petnaest godina zatvora zbog ubistva. Podaci koje je Božić naveo i izveštaji televizije N1 sugerišu da je reč je o Vladanu Sretenoviću koga je Radio Slobodna Evropa (RSE) 2. novembra identifikovao kao jednog od redara na ulazu u "Ćacilend". Od početka godine do kraja oktobra, Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo je više od 280 incidenata usmerenih protiv novinara u Srbiji. Broj napada na novinare poklopio se masovnim protestima koje predvode studenti u blokadi zahtevajući odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom sadu 1. novembra prošle godine kada je poginulo 16 ljudi. Novinari su suočeni i s napadima predstavnika vlasti i provladinih medija, ali i s policijskim pendrecima i suzavcem. Uprkos prijavama policiji, za sada nije poznato da je rasvetljen ijedan od slučajeva policijske sile protiv novinara, niti da su napadači kažnjeni.

Ukrajinski pregovarači su otišli Ženeve posle razgovora s predstavnicima SAD o predlozima za okončanje rata s Rusijom, izjavio je u ponedeljak predsednik Volodimir Zelenski, dok se i dalje postavljaju pitanja o tome da li bi sporazum mogao biti postignut Dana zahvalnosti, roka koji je postavio američki predsednik Donald Tramp (Trump). "Očekujem večeras puni izveštaj o napretku razgovora u Ženevi i glavnim naglascima naših partnera", naveo je Zelenski na društvenim mrežama. "Na osnovu tih izveštaja, odredićemo sledeće korake i vremenski okvir. Nastavićemo koordinaciju s Evropom i drugim partnerima širom sveta", dodao je on, ne iznoseći detalje. Dve strane su navele da su razgovori u švajcarskom gradu pokazali "značajan napredak" ka okončanju rata i doveli do "ažuriranog i poboljšanog" okvira koji bi "u potpunosti potvrdio“ suverenitet ratom razorene zemlje i doneo pravedan mir. Saopštenje iz Vašingtona u nedelju nije pružilo konkretne informacije niti detalje o tome koje su izmene napravljene u mirovnom planu od 28 tačaka koji je predložio Tramp, a koji su pristalice Kijeva kritikovale kao previše naklonjen Rusiji. "Razgovori su bili konstruktivni, fokusirani i puni poštovanja, podvlačeći zajedničku posvećenost postizanju pravednog i trajnog mira", navodi se u zajedničkom saopštenju SAD i Ukrajine. "Potvrdili su da svaki budući sporazum mora u potpunosti podržati suverenitet Ukrajine i doneti održivi i pravedan mir. Kao rezultat diskusija, strane su sastavile ažurirani i poboljšani mirovni okvir", dodaje se, bez navođenja detalja. Sam Tramp zasad se nije oglasio, dok je nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Mertz), posle konsultacija s liderima Evropske unije, izgleda naznačio da je malo verovatno da će biti ispunjen rok do 27. novembra koji je Tramp postavio da Ukrajina prihvati plan. "To je naporan proces", rekao je Merc posle diskusija na marginama samita Evropske unije i Afričke unije u glavnom gradu Angole, Luandi, dodajući da će "u najboljem slučaju ove nedelje biti manjih koraka napred". "Sledeći korak mora biti: Rusija mora sesti za pregovarački sto... I ako je to moguće, onda će se svaki trud isplatiti", dodao je on. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak novinarima u Moskvi 24. novembra da Rusija još nije dobila nikakve informacije od Vašingtona o razgovorima. "Još nismo videli nikakav plan. Pročitali smo saopštenje izdato posle razgovora u Ženevi. Uneti su određeni amandmani na tekst koji smo ranije videli. Čekamo. Čini se da se dijalog tamo nastavlja, neki kontakti će se nastaviti. Još jednom, zasad nismo dobili ništa zvanično", rekao je Peskov. Zajedno s evropskim saveznicima Ukrajine, mnogi američki kongresmeni – uključujući i neke republikance – napali su prvobitni predlog, uz ocene nekih da je to "lista želja" Kremlja. U saopštenju Bele kuće se navodi da je „ukrajinska delegacija potvrdila da su sve njihove glavne brige – bezbednosne garancije, dugoročni ekonomski razvoj, zaštita infrastrukture, sloboda plovidbe i politički suverenitet – temeljno razmotrene tokom sastanka". Sastanak Zelenskog i Trampa?Više zapadnih novinskih agencija pozivalo se na neimenovane izvore koji kažu da su američki i ukrajinski zvaničnici razgovarali o potencijalnoj poseti Zelenskog Vašingtonu – već ove nedelje – kako bi razgovarao s Trampom. Rojters (Reuters) je citirao jedan izvor koji je rekao da će se razgovori fokusirati na najosetljivija pitanja u mirovnom planu od 28 tačaka koji je predložio Tramp – kao što je mogućnost ukrajinskih teritorijalnih ustupaka Rusiji. Originalni plan nije zvanično objavljen, ali je procureo i mediji su ga objavili. Uslovi plan zahtevaju velike ustupke od Kijeva i izgleda da odražavaju mnoge zahteve Kremlja – uključujući predaju ukrajinske Donjecke i Luganske oblasti – poznate kao Donbas – i Krima, zajedno s ograničavanjem veličine ukrajinske vojske. Od Kijeva bi se takođe zahtevalo da uspostavi ustavnu zabranu pridruživanja NATO-u, dok bi se ograničenja postavila samom zapadnom vojnom savezu u vezi sa stacioniranjem njegovih trupa. Finansijske sankcije Moskvi bi takođe bile ublažene prema planu. Zauzvrat, Ukrajina bi dobila neki oblik "bezbednosnih garancija", pre svega od SAD, bilo bi joj dozvoljeno da uđe u Evropsku uniju i dobila bi neke finansijske beneficije. Rusija bi takođe morala da se povuče s nekih ukrajinskih područja koja trenutno okupira. Posle otpora američkih kongresmena i saveznika iz inostranstva, Tramp je ostavio otvorenu mogućnost za izmenu plana. Detalji evropskog planaNemačka novinska agencija DPA prenela je da alternativni evropski plan ne bi zahtevao od Ukrajine da ustupi teritoriju koju još kontroliše i da bi postavio veći limit na veličinu njenih oružanih snaga – na 800.000 vojnika, umesto ograničenja od 600.000 u američkom predlogu. Ukrajina bi takođe dobila snažne bezbednosne garancije. Takođe, članstvo Ukrajine u NATO-u ne bi bilo eksplicitno isključeno, a Rusiji ne bi bila data opšta amnestija za ratne zločine, objavila je DPA, ne navodeći svoje izvore. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan (Recep Tayyip Erdogan) rekao je da će u ponedeljak telefonom razgovarati s ruskim kolegom Vladimirom Putinom o mirovnim naporima u Ukrajini. Višestruke žrtve u HarkivuU međuvremenu, dok su pregovori bili u toku u Ženevi, ubijanje se nastavilo u ratu koji se približava svojoj četvorogodišnjoj granici. Ukrajinski zvaničnici saopštili su da je Rusija u nedelju izvela "masovni" napad dronovima na Harkiv, u kojem su poginule najmanje četiri osobe, dok je 17 drugih povređeno. Rusija skoro svake noći izvodi napade raketama i dronovima na ukrajinske stambene, komercijalne i infrastrukturne objekte. Kremlj negira da napada civilna područja uprkos široko rasprostranjenim napadima na takva područja. Ruski napadi na energetsku infrastrukturu ostavili su milione ljudi bez grejanja ili struje satima svakog dana. Kopnena ofanziva na istoku Ukrajine takođe je povećala pritisak na Kijev dok pokušava da pregovara o mirovnim uslovima. Ukrajina je odgovorila lansiranjem dronova na energetske i druge objekte unutar Rusije za koje Kijev tvrdi da se koriste za pokretanje napada na ukrajinske gradove. U Rusiji su takođe zabeleženi nestanci struje, dok je njena ekonomija teško oštećena zbog ratnih izdataka i zapadnih sankcija. Izvori: Reuters, dpa

Republikanski kongresmen Mike Turner i demokrata Donald Norcross održali su 24. novembra u Prištini odvojene sastanke s predsjednicom Kosova Vjosom Osmani i vršiteljem dužnosti premijera Albinom Kurtijem (Aljbin Kurti), te razgovarali o produbljivanju saradnje dvije zemlje u raznim oblastima. Osmani je u izjavi za medije rekla da oba kongresmena već dugo podržavaju Kosovo. "Kao doprinos miru u regiji imamo ovu posjetu koja uključuje gotovo cijelu regiju, kako bismo vidjeli kako možemo nastaviti saradnju u korist mira i stabilnosti. Stoga su to bila pitanja o kojima smo razgovarali, bilateralna saradnja Kosova i SAD-a, razvoj događaja u sektoru sigurnosti i odbrane, naše usklađivanje s NATO-om, sigurnosni izazovi s kojima se suočavamo i kako možemo još više koordinirati sa SAD-om kako bismo imali što uspješniju integraciju srpske zajednice unutar Kosova", rekla je predsjednica Kosova. Osmani je zamoljena da prokomentariše izjavu koju je lokalnim medijima na Kosovu dao bivši američki izaslanik za Zapadni Balkan Philip Reeker, koji je pozvao da zemlja ima vladu koja sarađuje sa SAD-om. "Nikada nije bilo i nikada neće biti antiameričke vlade na Kosovu", rekla je Osmani, naglašavajući da Kosovo ima najviše proameričkog naroda na svijetu i "svaka kosovska vlada dolazi od istog ovog naroda". "Dakle, ne može biti razlika između ljudi koji stvaraju Vladu i Vlade, sve dok svaka Vlada ima svoje metode, strategije, način na koji radi sa partnerima i kako su radili i kako će raditi u budućnosti. Predlažem da pitanja uputite Vladi", rekla je Osmani. Dodala je da SAD vidi kao egzistencijalnog partnera u razvoju Kosova, u zaštiti slobode i nezavisnosti i u prevazilaženju sigurnosnih izazova. "Oni su nezamjenjivi partneri za našu sigurnost, naš napredak u evroatlantskim integracijama, stoga je neophodno da imamo punu koordinaciju", kazala je Osmani. U međuvremenu, nakon sastanka kongresmena s Kurtijem, njegov ured je saopštio da se razgovor s američkom delegacijom fokusirao na saradnju u oblasti odbrane. Nedavno je Kosovo primilo određenu vojnu opremu koju je kupilo od SAD-a, uključujući dronove i oklopna vozila. Država je takođe naručila protivtenkovske sisteme Javelin, a potpisala je i Sporazum o komunikacijskoj interoperabilnosti i sigurnosti (CISMOA), ključni dokument koji omogućava sigurnu razmjenu informacija i povećanu interoperabilnost između dvije snage. "Pored ulaganja u odbranu, (vršilac dužnosti) premijera izjavio je da Kosovo ostaje čvrsto u svojoj evroatlantskoj orijentaciji i svom cilju članstva u NATO-u i EU, ne samo kao korisnik sigurnosnog kišobrana, već i kao doprinos miru i sigurnosti na evropskom kontinentu", navodi se u saopštenju Kurtijevog ureda. Kurti je s američkom delegacijom razgovarao i o mogućnostima saradnje u oblasti energetike i tehnologije te u drugim projektima koji se očekuju da će biti provedeni, poput onih u željezničkom transportu. Dvojica američkih kongresmena posjetila su Kosovo u okviru regionalne turneje. Dan ranije posjetili su Srbiju, gdje su se sastali sa srbijanskim predsjednikom Aleksandrom Vučićem.

Osnovno tužilaštvo u Prištini saopštilo je da je uhapšena osoba osumnjičena za napad sjekirom na svoju suprugu u Donjem Gadimlju, Lipljan, 24. novembra. "Incident je klasifikovan kao 'pokušaj teškog ubistva'. Nakon intenzivne istrage, osumnjičeni K.E. je uhapšen oko 12.30", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kaltrina Šalja (Shala), portparolka Osnovnog tužilaštva u Prištini. Policija je prethodno potvrdila slučaj, rekavši da traga za osumnjičenim, dok je za žrtvu navedeno da je poslana u Hitnu pomoć. Žrtva je zbrinuta na Hitnoj pomoći Univerzitetskog kliničkog centra Kosova, a zvaničnici su lokalnim medijima rekli da je njeno stanje stabilno. Kako prijaviti nasilje na Kosovu?Mreža žena Kosova izrazila je zabrinutost zbog slučaja, rekavši da je ženu "brutalno napadao sjekirom bivši suprug, uprkos činjenici da je protiv njega imala aktivnu zaštitnu naredbu". "Ovaj slučaj još jednom pokazuje da nedostatak pune provedbe zaštitnih naredbi i dalje ugrožava živote žena na Kosovu, ne pružajući im zaštitu na koju imaju zakonsko pravo", saopštila je Mreža žena Kosova. Ova mreža je zatražila od suda da donese odluku o postavljanju elektronske narukvice za praćenje, izricanju zasluženih kazni i ubrzanju postupaka u slučajevima nasilja u porodici "i da ne dozvoli toleranciju prema počiniocima". "Nasilje nad ženama je zločin i mora se tretirati kao nacionalna vanredna situacija. Nijedna žena ne bi trebala živjeti u strahu, a nijedna zaštitna naredba ne bi trebala ostati na papiru", saopštila je Mreža žena Kosova, organizacija koja pruža besplatne pravne savjete i pomoć svim žrtvama nasilja zasnovanog na spolu. Organizacije i institucije za ljudska prava često su izražavale zabrinutost zbog nasilja nad ženama, jer je Kosovo posljednjih godina zabilježilo porast slučajeva nasilja u porodici. Prema podacima Policije Kosova, u 2024. godini prijavljeno je 2.959 slučajeva nasilja u porodici, u poređenju sa 2.460 slučajeva u 2023. godini. U velikoj većini njih, žrtve su žene. Žene su nekoliko puta protestovale na Kosovu tražeći veću sigurnost za sebe. Od 2010. do marta 2025. godine, na Kosovu je ubijeno 59 žena. U većini slučajeva, počinioci ovih zločina bili su njihovi muževi ili bivši muževi. U septembru 2020. godine, Kosovo je usvojilo Istanbulsku konvenciju, koju je sastavilo Vijeće Evrope kao instrument koji obavezuje države da se bore protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Međutim, organizacije koje se bave pravima žena često su kritikovale pravosudne institucije, rekavši da "blage kazne" "ohrabruju" počinitelje ovih zločina.