vrh
Meni


Tajna Reinkarnacije

   Sve Ide Po Zasluzi. Da bi se u nehipnotičkoj tehnici vraćanja u prošle živote po metodi Brajana Džemisona moglo otići u područja nesvesnog i podsvesnog, gde se nalaze uzroci čovekovih problema, potrebno je ispitanika uvesti u promenjeno stanje svesti. To se postiže određenim postupcima u uvodu regresije, tako da se upotrebljava simbolički jezik kojima se potiče njegovo nesvesno Ja.

        Reinkarnacijski se terapeut u uvodu regresione tehnike služi simbolima kao što su kuća i lift. Ovi se simboli, kao i u slučaju 'prekidača', koriste zbog lake razumljivosti njihovog pojma. Tako, na primer, kada kažemo kuća, većina će ljudi imati predstavu nečega što bi bilo mesto stanovanja, ma kako ono izgledalo. U uvodu regresione tehnike simbol 'kuće' stoga služi kao oznaka za mesto gde stanuje čovekova duša. To je prostor sa 'spratovima' koji označavaju nivoe podsvesti.
    Broj spratova simbolično pokazuje da sama podsvest ima više nivoa. Ako je ponovo uporedimo s filmskom trakom na kojoj je sve zabeleženo, u nju su utisnuta sva naša različita dela, misli i osećaji iz brojnih proživljenih inkarnacija. Broj spratova ne zavisi o broju nivoa podsvesti, ako ni o broju inkarnacija koje je osoba u regresiji imala. Naime, odlaskom na jedan od 'spratova kuće' ispitanik odlazi u jedan od svojih prošlih života, ali broj sprata nije vezan uz redni broj inkarnacije.
    Uz simbol kuće vezan je i pojam 'lifta' i koristi se kao način prolaska unutrašnjim prostorima, odnosno kroz ispitanikovu podsvest. Naime, način funkcionisanja naše svesti je takav da joj je ovaj simbol blizak kada se želi označiti kretanje gore-dole, pa se stoga u regresiji koristi kao oznaka kretanja po nivoima bića. U postupku ulaženja u regresiju, liftom se obično ide prema gore, ali ako Više Ja kaže prema dole, tada će reinkarnacijski terapeut, prema prethodno ustanovljenom psihofizičkom stanju ispitanika, odlučiti da li može ići i u tako duboke nivoe podsvesti.
    Dolaženjem na jedan od spratova, ispitanik konačno ulazi u regresiju, odnosno u neki od prošlih života. Međutim, vraćanje u prošle živote, obično putem 'kuće' ili 'lifta' obično je za one koji imaju bolju sposobnost vizuelizacije, te se stoga ne koristi uvek. Mogu se koristiti i neki drugi simboli.
    Na primer, ako ispitanik ne vidi ni kuću ni lift, voditelj mu može reći da zamisli kako je lagan kao balon pa se može kretati prema gore dok ne dođe na neku tačku iznad oblaka gde je izvan svoga vremena i života. Često osoba u regresiji dobije sliku da se penje planinom i, kada se s druge strane spusti, obično se nađe u jednom od svojih prošlih života.

    U samom trenutku ulaženja u prošli život ispitaniku pomaže Više Ja. Ono je najviši aspekt čovekovog nesvesnog Ja i susretom sa njime počinju slike iz inkarnacije u koju se želi ući. Kontakt se uspostavlja vizuelnim, auditivnim, emitovnim ili telepatskim putem. Sa Višim Ja susrećemo se kada želimo dobiti informacije od neobične važnosti za prošli život, odnosno u susretu s njim osoba u regresiji ima priliku da sebi pojasni način funkcionisanja karmičkog zakona. Na primer, pomoću Višeg Ja, koje će ispitaniku pomoći da uđe u prizor prošlog života, kretaće se iz situacije u situaciju i u potpunosti je doživljavati. Na kraju tog života, kada će smrt preuzeti tadašnje fizičko telo, pitaće svoje Više Ja o svrsi, odnosno lekciji tog života, koje su veze sa stvarnim ljudima iz tadašnjeg života prenesene u današnji život, te što se konkretno može učiniti (u odnosu na problem koji se želi rešiti) da se postupa dosledno i pošteno kako se ne bi ponovila ista karmička greška. Više Ja odgovara i na sva pitanja koja se tiču duhovnog života čoveka.

SVETLOSNO BIĆE I UNUTRAŠNJI ISCELITELJ

    Još jedan aspekt čovekovog nesvesnog Ja koje u ovoj reinkarnacijskoj regresiji postaje vidljivo ili čujno, jeste Unutrašnji vodič. On je pomalo nalik Višem JA, ali umesto davanja direktnih saveta, vodi nas kroz probleme prošlog života pomažući nam da uvidimo njihove uzroke i posledice. Vodiča često pitamo različite, jednostavne stvari, na što on ponekad odgovara slikom iz određenog prošlog života koji bi, stoga, trebalo dobro proći. Kada komunikacija postaje teška, uglavnom znači da Vodič govori ono što ispitanik ne želi čuti jer mu je odgovor neugodan. Naime, traumatičan doživljaj iz prošlog života može biti tako bolan da ispitanikova svest odbija proći to iskustvo. Takav je otpor normalan i učestao, pa će terapeut osobu blagim rečima poticati da ipak proživi to iskustvo koje će mu kasnije doneti olakšanje. No, na kraju će sama osoba u regresiji odlučiti hoće li ili neće ponovo proći to bolno iskustvo.
    Ukoliko se kontakt ispitanika i Vodiča bazira na slikama, on će se pojaviti kao neki njemu znani ili neznani lik, možda kao svetlosno biće, ponekad samo svetlo, retko u liku neke životinje sa kojom može razgovarati, a katkada su to apstraktni oblici kao, na primer, kristal. Najređe osoba u regresiji vidi samu sebe kao Vodiča. Ponekad Vodič svojim ružnim izgledom odbija ispitanika. Naime, ne može se isključiti mogućnost da se u susretu s unutrašnjim Ja ne pojavi neki njegov drugi aspekt, simbol ili manifestacija negativnih stvari koje svi nosimo u svojoj podsvesti. To je negativni deo ispitanikovog nesvesnog Ja koji se ne treba kontaktirati i terapeut će reći: 'Pitaj tvoje Više Ja da ti pošalje drugog Vodiča ili napusti to mesto. Zamoli ga da te odvede na mesto gde će doći pravi Vodič'.
    Simbol Unutrašnjeg Iscelitelja takođe je oznaka za manifestaciju određenog aspekta čovekovog nesvesnog Ja koji se može koristiti tokom regresije. To je deo nesvesnog Ja koje zna sve o zdravlju dotične osobe. Prema holističkom pristupu čoveku, ne postoji fizička bolest koja se može odvojiti od njegovog emocionalnog, mentalnog i duhovnog nivoa. Svi su ovi nivoi međusobno povezani i stanje bolesti tela uvek je odraz konflikta, napetosti, straha ili drugog što remeti funkciju jednog od nivoa bića. Tako svaka bolest zapravo ima psihološku pozadinu. Ona je poruka čoveku da mora pogledati duboko unutar sebe i potražiti uzroke koji su doveli do debalansa među nivoima unutrašnjeg čovekovog bića. Shodno tome, stanje zdravlja nije ništa drugo do potpuna ravnoteža svih tih nivoa. Jedini način potpunog ozdravljenja je da zavirimo u naše emotivno i intuitivno područje, naše misli i sklonosti, te da tako vidimo šta možemo učiniti i povratiti prirodnu harmoniju bića.
    Potrebno je, dakle, uskladiti i poslušati unutrašnje procese, a upravo to predstavlja sastavni deo većine regresija u kojima se tako ispunjava njen psihoterapijski zadatak. Poniranjem u sebe dolazimo do Unutrašnjeg iscelitelja koji nam daje informacije o stanju i ravnoteži nivoa unutrašnjeg bića. U susretu s njime ispitanik može razumeti zbog čega je došlo ili će doći do neke bolesti, te na koji način se za nju mora pripremiti.
    Unutrašnji iscelitelj, jednako kao Više Ja i Vodič, može kod osba dobre vizuelizacije doći kao fizički lik, a ponekad se samo čuje ili oseti glas. Na molbu ispitanika Unutrašnji iscelitelj mu govori i o tome kakvu bi hranu i piće trebalo uzimati i što se posebno preporučuje s obzirom na ustanovljeni poremećaj. Na kraju susreta sa Unutrašnjim isceliteljem obavezno se obavlja postupak isceljivanja unutar svetlosti koju Unutrašnji iscelitelj emitira. Sam postupak uvek je osoben jer ovisi o karakteristikama, temperamentu i sistemu verovanja osobe u regresiji.
    Isceljivanje je obavezni deo svake regresije i ono se može učiniti i sa VIšim Ja ili Vodičem. Nakon povratka iz iskustva prošlog života osoba se upućuje na jedan od ta tri aspekta nesvesnog Ja i traži da ga omota u svetlosti ili u oblaku obojenom onim bojama koje mu same prve padnu na pamet. U omotavanju ide se za tim da oseti protok Univerzalne energije i one njene vibracije koje poznajemo kao osećaj ljubavi, praštanja i razumevanja. Udišući to svetlo, tu Energiju koja ispunjava sve prostore ispitanikovog unutrašnjeg bića, on doista oseća neobično strujanje unutar tela, što ga ispunjava najlepšim osećanjima. Isto tako, sve negativne emocije, stresove i napetosti nakupljene u toku regresije, kao i tokom dotadašnjeg života, predaju putem izdaha toj svetlosti koja zauzvrat daje osećaj spremnosti da se oprosti nekoj osobi.

TREBA PRAŠTATI
 
    Naime, ispitanik se u iskustvima prošlih života susreće sa osobama čiju suštinu prepoznaje. To su osobe koje poznaje i u sadašnjem životu. Različite su neke sklonosti, temperament, navike i, naravno, fizičko telo, ali suština je ista. Do ponovnog, inkarnacijskog susreta došlo je zbog nerešenih problema među njima koji su doveli do mržnje, srdžbe, ljubomore, zlobe i sličnog. Jer, ako umremo mrzeći nekoga, možemo biti sigurni da ćemo tu dušu susresti kasnije u nekom od života. Pre ili kasnije moraćemo dati oproštaj, 'platiti svoj račun', da možemo ići dalje. Mržnja, na žalost, stvara jaku karmičku vezu među dušama, kao uostalom i mnoge druge negativne emocije, misli i dela.
    To je princip Karme koja predstavlja centralno pitanje reinkarnacije. Karma je zakon akcije i reakcije, ali ne u fizikalnom smislu. Današnji čovekov karakter, njegove misli i dela, posledica su dela počinjenih u prethodnim inkarnacijama. Tada smo u određenim situacijama koje su nas iskušavale reagovali na određeni način, popratili to određenim mislima i osećanjima i, ma kakvi oni bili, danas beremo plodove toga i pri tom smo radosni ili tužni. Ne možemo razumeti u punom svetlu pojedine događaje i sudbinu ako ne razumemo da smo sami uzrok tog i takvog događanja!
    Sve se vraća onome koji čini, misli ili govori negativno. Prema filozofiji Karme, za sve što činite ili dobijate sami ste odgovorni. Karma je ono što u polju astralnog postojanja leži pohranjeno. S vremena na vreme to se aktivira i stvari se događaju u skladu sa time. Tako čovek danas živi onim životom i ima ona iskustva koja je sam priredio u prošlim životima. Reinkarnacijske su regresije pokazale da su srdžba, mržnja i bol reakcije na ono što smo počinili drugome, u nekom prošlom životu, ostavljajući ga u bolu i problemima. Kroz iste takve teškoće sada mi trabamo proći da bismo na najpravilniji način naučili koje sve mogu biti posledice naših (ne)dela.
Tako iskušavamo sve ono što smo drugima omogućili da iskuse. No, unutar principa Karme, osim negativnog aspekta postoji, naravno, i pozitivni. Dakle, ako smo u prošlom životu nastojali biti tolerantni, pošteni, puni ljubavi i, uopšte, pozitivno orjentisani prema životu, tada će nam se ti isti osećaji vratiti u ovome životu.

VOLITE SE, LJUDI
 
    No, zadržimo se na trenutak na onome što je čoveku problem, a to su negativna usmerenja koja stvaraju lošu karmu. Ako je, na primer, osoba na odgovornom položaju u nekom prošlom životu mislila da je u redu da ljudi niše klase pate, u današnjem će životu doći upravo u taj podređeni položaj zbog kojeg će patiti. Jedna je mlada crnkinja iskusila u svom kratkom životu mnoge psihičke boli našavši se često u poziciji omalovažavanja zbog boje kože. Ona je, međutim, smatrala da ima 'belački način razmišljanja' i bol je time bila veća jer nije našla mir u krugu svoje porodice, kojoj je mislila da ne pripada. U regresiji se vratila u onaj svoj prošli život u kojem je morala proći i osetiti sva nedela koja je činila kao beli gospodar jedne plantaže pamuka na kojoj su u užasnim uvetima radili crnci. Sve boli nanesene tim nesretnicima vratile su joj se kao bumerang u sadašnjem životu. Da stvar bude gora, u današnje vreme prenesen je i osećaj pripadnosti beloj rasi.
    Međutim, karma ne znači da je život kazna! Ona zapravo svakom čoveku daje šansu da ponovo i u svim situacijama iskoristi sve svoje ogromne unutrašnje potencijale kojima će na pravilan način prilaziti sebi, ljudima i životu uopšte, penjući se tako na lestvici evolucije duše.
   A šta konkretno možemo učiniti u sadašnjem životu za bolju karmu u budućnosti? Sve naše misli, dela i osećaji trabali bi biti pozitivno usmereni i ostvareni bez očekivane nagrade, odnosno bez želje za slavom, moći ili materijalnim dobrom.
   To čoveka postepeno dovodi do razvoja svih njegovih potencijala, što će mu omogućiti da, uživajući u svom ostvarenju sebe, razvije, odnosno doživi sve pozitivne osećaje. Razviće se i osećaj ljubavi za sve ljude u kojima će tim putem prepoznavati ono nešto po čemu smo svi jednaki i svi smo Jedno. To je put ka razvijanju Vrhunskog principa ljudskog postojanja.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane