Psihopate

   Zbog toga ljudi, kada upotrebe reč psihopata, uglavnom misle na neke upečatljive anti-junake, počinioce serije ubistava i drugih zločina. Gotovo bez izuzetka na sam pomen ovog termina u nama se bude izvestan strah i nelagodnost.

    Međutim, bliže upoznavanje sa prirodom i osobinama psihopatske ličnosti značajno bi doprinelo našoj sposobnosti da je što lakše prepoznamo. Pojam psihopata se veoma često vezuje za teške kriminalce. Međutim, psihološka struktura psihopate je znatno kompleksnija, jer u njoj dominira nekoliko snažnih crta ličnosti koje su neophodan preduslov za uspeh u poslovnom svetu. Najbolje je reći da nisu sve psihopate počinioci kriminalnih radnji, niti su svi počinioci kriminalnih radnji psihopate. S tim u vezi je Lambrozo govorio o 'prikrivenim kriminalcima'. Po njegovoj teoriji psihopatija nije uvek uslov da neko zagazi u kriminal, već može biti temelj poslovnih uspeha. Niko od nas u prvi mah ne pomišlja na mogućnost da u našoj neposrednoj okolini postoje osobe sa psihopatskim crtama ličnosti. To su svojevrsni društveni kameleoni, koji su usled svoje visoke inteligencije i šarma veoma dobro maskirani i nije moguće razotkriti ih tokom kraće komunikacije.
    Najčešće se opisuju kao harizmatični, veoma dopadljivi, atraktivni i privlačni. Međutim, nakon izvesnog vremena druženja sa njima, počećete da uviđate da oni poput pijavica iscrpljuju vašu energiju i da u mnogo slučajeva bivate izmanipulisani, a da niste ni primetili duži vremenski period. Kada to budete shvatili bićete na dobrom putu da sačuvate sebe od emicionalnog povređivanja i da se izborite za sopstvenu slobodu. Drugim rečima, da sami određujete svoje ciljeve ne dopuštajući da psihopatska osoba manipuliše vama zarad sopstvene koristi.


    Psihopate su svojevrsni narcisi, zaljubljeni u svoju ličnost i postignuća. Sebe smatraju prelepim, neponovljivim, fantastičnim, vrednim i jako sposobnim. Usredsređeni su na sebe i intenzivno se trude da obezbede divljenje okoline, što im pomaže da neguju samopouzdanje. Da bi ostvarili svoj cilj vešto manipulišu, dvolični su, ekstraventni i skloni da drugima delegiraju odgovornost.
   Dominantan mehanizam odbrane kod njih je projekcija. Karakteriše ih emocionalna hladnoća u socijalnoj interakciji kombinovana sa sniženom anksioznošću i povišenom impulsivnošću. Skloni su čestoj promeni partnera, teško uspevaju da održe intimne veze jer one zahtevaju obostrano emocionalno ulaganje, a takav odnos njima ne prija. Nisu empatični, potpuno su nesposobni za saživljavanje i tuđe emocije ih apsolutno ne dotiču.

    Pri tome, veoma dobro opažaju emocionalna stanja drugih i tom prilikom prikupljaju informacije koje su dragocene prilikom njihovih manipulacija. Kako su pokazala istraživanja, ova osobina je uslovljena biološkim nedostatkom u smislu da je amigdala koja je zadužena za emocionalne reakcije kod psihopata manjeg obima u odnosu na osobe kod kojih je razvijena empatija.
    Zahvaljujući ovim karakteristikama i najčešće visokoj inteligenciji psihopate su uspešne u poslovima kojima se bave, često su na vodećim pozicijama u velikim korporacijama. Uspešno procenjuju zaposlene i uz manipulaciju za kratko vreme napreduju, kako na poslu, tako i na društvenoj lestvici. Često ih nazivaju „predatorima u odelima“. Odsustvo morala, osećanja krivice i saosećanja sa drugima pomaže im da u današnjem svetu budu uspešni lideri u svim oblastima poslovnog sveta. Ovo su potvrdila mnogobrojna istraživanja.
    Babijak i saradnici su našli da oni koji imaju visoke rezultate na meri psihopatije, uglavnom su na vodećim pozicijama u poslu kojim se bave. Psihopatija može biti primarna i sekundarna. Primarnu psihopatiju odlikuje genetska uslovljenost, emocionalna hladnoća, egoizam, odsustvo morala i odgovornosti. Sekundarne psihopate ispoljavaju izrazito asocijalno ponašanje i nesaradljivost, što je najčešći oblik psihopatije koji se javlja među kriminalcima.
    Glavne karakteristike su im sledeće:
■ Uvek teže da se stvari rade onako kako oni misle da treba i jedino im je njihova ‘pobeda’ na pameti.
■ Ambiciozni su kad se radi o sticanju moći i dominaciji nad drugima. Oni uvek teže da budu oni koji su gore i da kontrolišu druge. Koriste ceo jedan arsenal suptilnih i efikasnih strategija kako bi zadobili prednost u međuljudskim odnosima. 
■ Mogu da budu veoma kulturni, šarmantni i zavodljivi. Oni znaju kako da dobro izgledaju i kako da pobeđuju, ‘otapajući’ našu odbranu. Oni znaju šta će vam reći kako biste zaboravili na onaj svoj ‘osećaj u stomaku’ koji vam govori da im nipošto ne verujete, a onda im dali sve ono što oni žele.
■ Mogu da budu beskrupulozni, podmukli, i osvetoljubivi borci. Znaju kako da kapitaliziraju na svakoj čovekovoj slabosti a pojačaće svoju agresivnost ukoliko primete da ste posrnuli. Oni znaju kako da uhvate čoveka u momentu kad je on nesvestan i nepripremljen. Ukoliko smatraju da ste ih u nečemu nadmašili ili da ste dobili više od njih, oni će to pokušati da preokrenu u svoju korist ili da vam se osvete. Oni bitku ne smatraju završenom sve dok oni ne pobede.
■ S obzirom da nemaju savest, ne postoji ništa što može da ih koči. Oni znaju da razlikuju ispravno od pogrešnog, ali ne dopuštaju ničemu da im stoji na putu do onoga što žele. Prema njima, cilj uvijek opravdava sredstvo. Tako, su skloni da varaju i sebe i druge u vezi onoga što stvarno rade.

■ Eksploatišu ljude s kojima su u vezi. Gledaju na ljude kao na pione u njihovoj životnoj igri. Gnušaju se svake slabosti i iskorišćavaju svaku slabost koju nađu kod protivnika.
    Psihopate su često dobri stratezi, međutim, nisu u stanju da vide suštinu stvari, većinom su preokupirani spoljnim izgledom („ambalažom“) a nisu u stanju da uče na osnovu sopstvenih iskustava, kao što je to slučaj s normalnim ljudima.
■ Nemaju smisla za određivanje kada je stvarno potrebno da se bore a kad nije, niti imaju osećaj za ‘fer-borbu’. Za njih svakodnevni život predstavlja jednu bitku i svako ko im stoji na putu da ostvare ono što žele, automatski se smatra neprijateljem. Opsednuti su ‘pobedama,’ uvek su spremni i voljni za borbu.
■ Ne mogu da shvate da se dugoročne pobede mogu ostvariti i tako da se ponekad nekome malo i popusti. 
■ Konstruktivna ili fer borba njima je strana. Smatraju da je svaka fer borba riskantna, tj. sa prevelikom mogućnošću za gubitak. Ili jednostavno, oni sebi ne mogu dopustiti nikakav rizik ukoliko su sigurni da na jedan nepošten način mogu doći do pobede. Njih mahom zanimaju samo kratkoročne pobede.
■ Nisu u stanju da prevaziđu svoju sebičnost i egocentričnost. Ne mogu shvatiti da nemaju pravo na baš sve što žele. Nakon svake uspešne manipulacije drugih, njihov ego postaje sve veći.
■ Ne mogu istinski da poštuju druge ljude niti da osete empatiju. Znajući emotivne slabosti kod drugih, majstori su u "pritiskanju pravih dugmića" kako bi kod drugih izazvali željene emocionalne reakcije.


    Splet osobina koje čine psihopatsku ličnost u velikoj meri garantuje uspeh u poslovnom svetu i brz uspon na hijerarhijskoj lestvici u modernim korporacijama.

    Ubzane promene koje karakterišu trendove u poslovnom svetu i dominacija kapitala koja odlikuje potrošačko društvo kao neizbežan deo naše svakodnevice, umnogome su doprinele popularizaciji psihopatskih osobina. Međutim, te osobine su rasčlanjene i posmatraju se izvan konteksta psihopatije, te su samim tim i prihvatljive. Tako da je poželjno da jedan lider ili marketinški direktor bude harizmatičan, dominantan, elokventan, manipulativan, egocentričan... Dakle, u poslovnom svetu se sada preferira menadžersko ponašanje koje je saglasno sa politikom organizacije. Ukoliko je neophodno pogaziti izvesna moralna pravila i etičke principe to će biti i prihvaćeno zarad opšteg interesa organizacije.
    U praksi bi to izgledalo ovako:
■ Nedostatak empatije se iskazuje kao snažna samokontrola,
■ Samouvereno iznošenje stavova i lako sklapanje poznanstava je rezultat odsustva socijalnih inhibicija,
■ Hrabrost i lako donošenje teških odluka posledica su odsustva osećanja krivice.
■ Sve to upotpunjeno je ubedljivošću koja je zapravo odraz manipulacije i makijavelizma.
    Putem medija nam se svakodnevno plasira činjenica da su za uspeh u poslu neophodne prethodno opisane osobine. I još se potencira da ako ih ne posedujemo dobro bi bilo da ih razvijemo ukoliko želimo da budemo uspešni u profesiji kojom se bavimo. Da situacija zahteva više pažnje ukazuje i činjenica da su istraživanja sprovedena među studentskom populacijom poslovnih škola pokazala da oni kao budući rukovodioci i menadžeri smatraju da je za uspeh u poslu empatija najveća prepreka.
     Imajući to u vidu, možemo sa sigurnošću reći da je na delu sistemski uticaj na mlade generacije kojima se prezentuje model ponašanja koji garantuje poslovni uspeh, a čija je posledica udaljavanje od sopstvene ljudske prirode, od etike i morala.