Protokoli Sionskih Mudraca

    Protokoli Sionskih Mudraca pojavili su se negde pred kraj XIX veka, što znači da su stari preko 100 godina, međutim oni su danas posebno aktuelni iz razloga što mnoge aspekte manipualcije ljudima u svrhu ispunjenja određenog plana, koji su u njima pomenuti, možemo danas lepo da vidimo na primerima širom sveta. Mada se u prošlosti, u nekoliko navrata, pokušalo nametnuti mišljenje da se radi o krivotvorenom materijalu, danas svako ko pročita novine, pogleda poslednje vesti na televiziji i okrene se malo oko sebe, može i sam sasvim jasno videti koliko istine ima u njima.

  Justina Glinka, kćerka jednog ruskog generala, došla je do ovih dokumenata za vreme svog boravka u Francuskoj.  Dokumenti su prvi put javno objavljeni 1905. godine u Rusiji, gde su kasnije, nakon dolaska komunista na vlast, bili zabranjeni. U nekoliko navrata ovi protokoli su bili javno objavljeni i u Srbiji.  Bez obzira što su u njima Jevreji navedeni kao glavni nosioci ove zavere, čini se da su ovi dokumenti delo tajnog društva koje se zove Iluminati ili Bratstvo Zmije. Zbog toga se ovaj dokument danas često naziva i - Iluminati Protokoli.
    Jevrejski narod bio je i još uvek jeste žrtva njihove manipulacije kao i svi ostali narodi. Iluminati stavljaju sebe izvan država i nacija, mada koriste mnoge od njih, manje ili više, za svrhu promocije svog plana.
    Pošto se u Protokolima često spominju Goji, da odmah damo obajšnjenje ovog pojma: reč 'Goji' obično se prevodi kao: stoka, ovce, goveda, marva i slično. Ili u 'kulturnijem' prevodu - nejevreji.


      Pravo je sila. Sloboda je ideja. Liberalizam. Zlato. Vera. Samouprava. Despotizam kapitala. Unutrašnji neprijatelj. Gomila. Anarhija. Politika i moral. Pravo jačega. Neoborivost masonsko - jevrejske vlasti.  Cilj opravdava sredstva. Gomila je slepac. Politička azbuka. Partijski razdori. Najcelishodniji je način uprave autokratija. Akohol. Klasicizam. Razvrat. Princip i pravila masonsko - jevrejske vlade. Teror. Sloboda, jednakost, bratstvo. Princip dinastičke uprave. Uništenje privilegija gojske aristrokratije. Nova aristrokratija. Psihološki račun. Apstrakcija slobode. Smenjivanje narodnih predstavnika.
    ...Odbacivši frazerstvo, mi ćemo govoriti o značaju svake misli, a sravnjenjima i  zaključcima osvetliti okolnosti!  Dakle, ja formulišem naš sistem sa našeg i gojskog gledišta. Treba napomenuti da su ljudi sa rđavim instiktima mnogobrojniji od dobrih, pa prema tome najbolji rezultati u upravljanju njima postižu se nasiljem i zastrašivanjem, a ne akademskim rezonovanjem. Svaki čovek teži ka vlasti, svaki bi hteo da bude diktator, kad bi samo mogao, ali je pri tome redak onaj koji ne bi bio spreman da žrtvuje sveopšte dobro radi postizanja svoga ličnog blagostanja. Šta je zadržavalo grabljive životinje koje se zovu ljudi? Šta ih je rukovodilo do danas?
   U početku društvenog uređenja oni su se potčinili gruboj i slepoj sili a kasnije zakonima, koji su u stvari ta ista sila, samo maskirana. Izvodim zaključak da je po zakonu prirode pravo u sili. Politička sloboda je ideja, a ne fakt. Ovu ideju treba znati primenjivati, kad je to potrebno, da se idejnim mamcem privuku narodne snage u svoju partiju, ako je ona namislila da slomi drugu partiju koja se nalazi na vlasti. Ovaj zadatak postaje lakši ako se protivnik i sam zarazi idejom slobode, takozvanim liberalizmom, te će zbog ideje popustiti u svojoj moći. Tu će se i ispoljiti trijumf naše teorije: olabavljene i popuštene dizgine uprave onog časa, po zakonu bića, prihvata i prikuplja nova ruka, jer slepa sila naroda ne može ni dana biti bez vođe i nova vlast samo zauzima mesto stare koja je oslabila od liberalizma.
  U naše vreme pojavila se vlast zlata koja je zamenila liberale upravljače. Bilo je vreme kad je upravljala vera. Ideja slobode je neostvarljiva, jer niko ne zna da se koristi njome umereno. Treba samo za izvesno vreme prepustiti narodu samoupravu i ona se ubrzo pretvara u razuzdanost. Od tog momenta počinju nicati međusobne rasprave, koje uskoro prelaze u društvene bitke, u kojima države gore i njihov značaj pretvara se u pepeo.
    Da li se država raspada iznutra u vlastitim trzavicama, ili je unutrašnje nesuglasice bacaju pod vlast spoljašnjih neprijatelja, tek u svakom slučaju ona se može smatrati kao nepovratno propala; ona je pod našom vlašću. Despotizam kapitala, koji je sav u našim rukama, pruža joj slamćicu za koju se država, htela ne htela, mora držati; u protivnom slučaju ona se kotrlja u propast.
  Onoga, koji bi po svojoj liberalnoj duši rekao, da su rezonovanja ovakve vrste nemoralna, ja ću da upitam: ako svaka država ima dva neprijatelja, i ako joj je u odnosu prema spoljnom neprijatelju dopušteno i ne smatra se za nemoralno da upotrebljava svakojake mere u borbi, kao na primer, neupoznavati neprijatelja sa planovima napada ili odbrane, napadati na njega noću ili sa neravnim brojem ljudi, zašto bi se onda takve mere u odnosu prema gorem i opasnijem neprijatelju, rušiocu društvenog stroja i blagostanja, mogle nazvati i nedozvoljenim i nemoralnim?

  Može li se zdrav, logičan um pouzdati da uspešno rukovodi gomilama pomoću razumnih ubeđenja ili saveta, kada su moguće protivrečnosti, pa ma i besmislene, ali koje se mogu učiniti prijatnije narodu koji površno shvata i razumeva? Rukovodeći se isključivo sitnim strastima, praznovericama, običajima, tradicijama, i  sentimentalnim teorijama, ljudi  u gomili i ljudi gomile podležu partijskom cepanju koje ometa svaki sporazum, čak i na podlozi potpuno razumnog saveta i uverenja. Svaka odluka gomile zavisi od slučajne ili podmetnute većine, koja, zbog neznanja političkih tajni, donosi apsurdnu odluku koja unosi klicu anarhije u upravu. Politika nema ničega zajedničkog sa moralom. Vladalac koji se rukovodi moralom nije političar, te stoga nije ni čvrst na svome prestolu. Ko hoće da upravlja mora pribegavati i lukavstvu i licemerstvu. Velike narodne osobine - otvorenost i poštenje - poroci su u politici, jer oni obaraju sa prestola bolje i sigurnije nego najjači neprijatelj. Ove osobine treba da budu atributi gojskih država, mi pak ne moramo se rukovoditi njima.
  Naše pravo je u sili. Reč pravo je apstraktna i ničim nedokazana misao. Ta reč ne znači više nego: dajte mi ono što hoću, da bih time pribavio dokaz da sam jači od vas.  Gde počinje pravo?  Gde se ono završava?
  U državi, u kojoj je slaba organizacija vlasti, bezličnost zakona i vladaoca koji su obezličeni umnoženim zbog liberalizma, pravima, u toj državi ja crpim novo pravo: da jurnem po pravu moćnog i da zbrišem sve postojeće poretke i ustanove i da stavim svoju ruku na zakone, da preraspodelim sve ustanove i da postanem gospodar onih koji su nam prepustili prava svoje sile, odrekavši se njih dobrovoljno, liberalno... Dok se sve savremene vlasti kolebaju i ljuljaju, naša će vlast biti neoboriva i jača od drugih, jer ona će biti nevidljiva sve dotle, dok se toliko ne učvrsti da je već nikakvo lukavstvo ne može potkopati.
  Od privremenog zla, koje smo sada prinuđeni da vršimo, proizaći će dobro nepokolebljive uprave koja će uspostaviti pravilan tok mehanizma narodnog bića, poremećenog liberalizmom. Rezultat opravdava sredstva. Obratimo pažnju u našim planovima ne toliko na ono što je dobro i moralno, koliko na ono što je potrebno i korisno. Pred nama je plan, u kome je strategijski izložena linija, od koje ne možemo odstupati bez rizika da vidimo rušenje mnogo vekovnih radova.
      Da bismo izradili i pripremili celishodna dejstva, treba imati u vidu: podlost, kolebljivost, nepostojanstvo gomile, njenu nesposobnost da razume i poštuje uslove sopstvenog života, sopstvenog blagostanja. Treba shvatiti da je moć gomile slepa, nerazumna, da ona ne rasuđuje, da samo osluškuje na desno i lijevo. Slepac ne može voditi slepe, a da ih ne dovede do propasti - članovi gomile, bukači iz naroda, ma i genijalno pametni ali bez razumevanja u politici ne mogu se pojavljivati u svojstvu rukovodioca gomile a da ne upropaste celu naciju. Samo ono lice koje je iz detinjstva pripremano za autokratiju može znati i čitati reči sastavljene iz političkih uslova.
  Narod, prepušten samom sebi, to jest bukačima i vođama iz njegove sredine, sam sebe ruši i lomi partijskim razdorima, izazvanom težnjom za vlašću i počastima i neredima koji iz toga proizilaze. Mogu li narodne mase mirno, bez takmičenja, da razmisle, da upute poslove svoje zemlje koji se ne mogu mešati sa ličnim interesima? Mogu li se one braniti od spoljašnjih neprijatelja? To se ne da zamisliti, jer plan razdrobljen na toliko delova koliko je glava u gomili gubi svoju celinu, pa prema tome postaje nepojmljiv i neizvodljiv.

    Samo autokratno lice može izraditi planove opširne i jasne, u jednom redu koji čini raspodelu svega što se nalazi u mehanizmu državne mašine; iz toga treba zaključiti da se celishodna, za jednu zemlju, uprava, mora skocentrisati u rukama jednog odgovornog lica. Bez apsolutnog despotizma ne može postojati civilizacija koju ne sprovode mase već njihov vođa, pa ma ko on bio. Gomila je  barbarin koji ispoljava svoje barbarstvo u svakoj prilici. Čim se gomila dočepa slobode, ona je ubrzo pretvara u anarhiju koja je sama po sebi najviši stepen barbarstva.
    Pogledajte na pijane životinje, onesvešćene vinom, na čiju je neograničenu upotrebu dato pravo zajedno sa slobodom.  Nećemo valjda dopusti da i naši dođu dotle. Narodi gojski zaneti su alkoholnim napitcima, a omladina njihova ošašavila je od klasicizma i ranog razvrata, na koji ih je podbadala i nagonila naša agentura - guverneri lakeji, guvernante - u bogatim kućama, pomoćnici, kelneri, i naše ženskinje - u mestima gde se Goje vesele i zabavljaju. U ove poslednje ja ubrajam i takozvane dame iz sveta, njihove dobrovoljne sledbenice u raskoši i razvratu.
  Naša je parola sila i licemerstvo. Samo sila pobeđuje u stvarima političkim, naročito ako se ona krije u talentima koji su neophodni za državnike. Nasilje mora biti princip, a lukavstvo i licemerstvo pravilo za sve vlade koje ne žele da stave svoju krunu pred noge agenata kakve bilo nove sile. Ovo zlo je jedino sredstvo da se dođe do cilja - dobra. Prema tome mi ne smemo prezati od podmićivanja, prevare i izdajstva. Kad oni treba da posluže postignuću naših ciljeva. U politici treba znati bez kolebanja uzimati tuđu svojinu ako se pomoću nje možemo dočepati pokornosti i vlasti.
  Naša država, idući putem mirnog osvajanja, ima pravo da zameni strahote rata neprimetnijim i celishodnijim kaznama kojim treba podržavati teror koji dovodi do slepe poslušnosti. Pravična ali neumoljiva strogost največi je faktor državne sile: ne samo radi koristi  nego i u ime dužnosti, pobede radi, mi se moramo držati  programa nasilja i licemersva. Doktrina računa toliko je jaka koliko i sredstva koja ona upotrebljava. Prema tome mi ćemo trijumfovati i potčiniti sve vlade svojoj nadvladi ne toliko pomoću samih sredstava, koliko doktrinom strogosti. Dosta je da znaju da smo neumoljivi pa da prestane svaka neposlušnost.
  Još u stara vremena mi smo u narodu prvi put uzviknuli sloboda, jednakost bratstvo, tako mnogo puta od tada ponavljane od nesvesnih papagaja koji odasvud doleteše na ove mamce, sa kojima oni odnesoše blagostanje sveta, istinsku slobodu ličnosti, ranije tako dobro zaštićenu od pritiska gomile. Tobože pametni, inteligentni Goje nisu se snalazili u apstraktnosti izgovorenih reči, nisu primetili protivrečnosti njihovog značenja i uzajamni odnos među njima, nisu uvideli da u prirodi nema jednakosti, ne može biti slobode, da je sama priroda ustanovila nejednakost umova, karaktera i sposobnosti, kao i potčinjenost njenim zakonima, nisu razmislili da je gomila slepa, da su njeni vođe - bukači izabrani od njene sredine radi upravljanja, u pogledu politike takvi isti slepci kao i ona sama, da čovek posvećen, pa ma bio i ludak, može da upravlja, a neposvećen, pa ma bio i genije ništa neće u politici razumeti. Sve su to Goji izgubili iz vida.
  Međutim, na tome se temeljila i zasnivala dinastička vladavina; otac je predavao sinu znanje toka političkih poslova, tako da ga niko nije znao sem članova dinastije, i nije mogao izdati njegovu tajnu narodu kojim se vlada i upravlja. U toku vremena smisao dinastičke predaje pravog stanja političkih poslova bio je izgubljen, što je poslužilo uspehu naše stvari.
  U svim krajevima sveta reči 'sloboda, jednakost, bratstvo'  uvrstile su se u naše redove, preko naših slepih agenata, čitave legione, koji su oduševljeno nosili naše zastave. Međutim te su reči bile crvići koji su podgrizli blagostanje Goja, uništavajući svugde mir. spokojstvo, solidarnost, rušeći sve pred osnove njihovih država. Vi ćete videti kasnije da je to poslužilo našem trijumfu; to nam je pružilo mogučnost, između ostalog, da dograbimo u svoje ruke najvažniji adut - uništenje privilegija, drugim rečima same suštine gojske aristrokracije, koja je bila jedina protiv nas zaštita naroda i zemlje. Na ruševinama prirodne nasledne aristrokracije, mi smo podigli aristrokraciju naše inteligencije, na čelu svega - novčane. Cenzus ove naše aristrokracije mi smo ustanovili u bogatstvu, koje od nas zavisi, i u nauci, koju pokreću naši mudraci.
      Naš trijumf je bio olakšan još i time što smo u opštenju sa potrebnim nam ljudima uvek uticali na najosetljivije strane čovečjeg uma - na račun, na pohlepnost, na nezasitost i nezajažljivost materijalnih potreba čoveka; a svaka od tih pobrojanih čovekovih slabosti, najposlije uzeta, sposobna je da ubije inicijativu, stavljajući volju ljudi na raspoloženje kupcu njihove delatnosti.
  Apstrakcija slobode pružila je mogućnost da se gomile ubede da vlada nije ništa drugo nego upravnik na dobru sopstvenika zemlje - naroda, i  da se ti, upravnici mogu menjati kao pohabane rukavice.  Okolnost, pak, da se narodni predstavnici mogu smenjivati stavljala ih je na raspoloženje nama i našim ciljevima.
 

    Ekonomski ratovi su osnov jevrejske prevlasti. Pokazna (previdna) administracija i tajni sastanci. Uspesi razornih doktrina. Uloga štampe. Prilagođavanje u politici. Vrednost zlata i dragocenost jevrejske žrtve.

Za nas je neophodno potrebno da ratovi, po mogućnosti, ne donose nikakve teritorijalne koristi; to će prebaciti rat na ekonomsku osnovu i narodi će u našoj pomoći sagledati silu naše prevlasti, a takvo stanje stvari staviće obe strane na raspoloženje našoj internacionalnoj agenturi, koja je snabdevena milionima očiju, pogleda nesprečavanim nikakvim granicama.  Tada će naša međunarodna prava smrviti nacionalna prava i vladaće narodima isto onako kao što građansko pravo pojedinih država upravlja međusobnim odnosima svojih podanika.  
    Administratori, koje mi vrbujemo iz publike zavisnosti od njihovih ropskih sposobnosti, neće biti lica pripremljena za upravljanje, i stoga če oni lako postati pioni u našoj igri, u rukama naših učenih i  genijalnih savetnika, specijalista vaspitanih još iz ranog detinjstva za upravljane poslovima celog sveta. Kao što vam je poznato, ovi naši specijalisti crpili su radi upravljanja potrebne podatke iz naših političkih planova, iz eksperimenata i iskustva istorije, iz posmatranja svakog tekućeg momenta. Goji se ne rukovode praktikom bespristrasnih istorijskih posmatranja već teoretičnom rutinom, bez ikakvog kritičkog odnosa prema njenim rezultatima. Prema tome mi nemamo potrebe da od njih zaziremo - neka se oni za sada vesele ili žive u nadama na nove zabave, ili u uspomenama o preživljenim. Neka za njih igra najglavniju ulogu ono što smo im mi ulili da priznaju za zahteve nauke (teorije). U tom cilju mi stalno, putem naše štampe, pohranjujemo slepu veru u njih.
  Intelektualci Gojski ponosiće se svojim znanjima i, ne proveravajući ih logički, sprovodeći u delo sva pocrpena iz nauka saznanja koja su naši agenti vešto iskobinovali u cilju vaspitanja i obrazovanja umova u za nas potrebnom pravcu.
  Nemojte misliti da su naša tvrđenja prazna i neosnovana: obratite pažnju na uspehe darvinizma, marksizma, ničeizma, koji su tako zgodno sa naše strane udešeni. Razorni i pogubni značaj ovih pravaca za gojske umove bar za nas mora biti očigledan.
  Mi se moramo obazirati na savremene misli, karaktere, tendencije naroda, da ne bismo imali promašaja u politici i upravljanju administrativnim poslovima. Trijumf našeg sistema, čije delove mehanizma možemo različito raspoređivati, prema temperamentu naroda kojeg srećemo na svom putu, ne može imati uspjeha ako se praktična primena ne bude osnivala na sumiranju prošlosti u vezi sa sadašnjošću.
  U rukama savremenih država nalazi se velika sila koja stvara kretanje misli u narodu - to je štampa. Uloga štampe je da iznosi tobož neophodne zahteve, da prenosi žalbe narodnoga glasa, da izražava i stvara nezadovoljstvo. Ali države se nisu umele koristiti ovom silom i ona se našla u našim rukama. Kroz nju smo se dočepali uticaja ostajući ipak u senci i zaklonu; zahvaljujući njoj mi smo prikupili svoje rezultate, bez obzira na to što smo ih morali ostvarivati uz pomoć čitavih potoka krvi i suza. Ali mi smo se okupili žrtvujući mnoge iz našeg naroda. Svaka žrtva s naše strane vredi hiljadu Goja pred bogom


    Simbolična zmija i njen smisao. Nepostojanost ustavnih terazija. Teror u dvorovima. Vlast i častoljublje. Parlamentske govornice, pamfleti. Zloupotrebe vlasti. Ekonomsko ropstvo. Prava naroda. Špekulanti i aristokracija. Armija masono - jevrejstva. Degenerisanje Goja. Glad i pravo kapitala. Gomila i krunisanje gospodara celog sveta. Osnovni predmet programa budućih narodnih škola. Tajna nauke društvenog uređenja. Opšta ekonomska kriza. Bezopasnost za 'naše'. Despotizam masonstva je carstvo razuma. Gubitak rukovođe. Masonstvo i velika  francuska revolucija. Car - despot Sionske krvi. Uzroci po kojima se masonstvu ne može naškoditi. Uloga tajnih masonskih agenata.
    Danas vam mogu saopštiti da je naš cilj već na nekoliko koraka pred nama. Ostaje još jedan mali prostor, i celi naš put gotov je već da sastavi svoj krug simbolične Zmije kojom mi predstavljamo naš narod. Kada se taj krug sastavi, sve evropske države biće njime zatvorene i stegnute kao presom .
  Savremena ustavna vaga skoro će se preturiti, jer smo je mi zato i udesili da bude netačna, da bi se ona njihala dok ne istupi i ne pokvari se njen oslonac - održač. Goji su mislili da su ga vrlo čvrstog iskovali i jednako su iščekivali da se vaga uravnoteži ali je održač - vladari - zaklonjen svojim predstavnicima, koji su neozbiljni zanoseći se svojom beskontrolnom i neodgovornom vlašću. Za tu vlast oni su obavezni teroru koji je navejan - donesen  u dvorove. Nemajući pristupa ka svome narodu, u samu njegovu sredinu, vladari već nisu u stanju da se dogovore sa njim protiv vlastoljubaca. Vladarska sila, koja vidi, i slepa narodna sila, budući razjedinjena našom veštinom, izgubile su svaki značaj, jer su posebno, kao slepac bez palice, posve nemoćne.
  Da bismo podstakli vlastoljupce na zloupotrebu vlasti mi smo protiv stavili jedno drugome sve snage, razvivši njihove liberlne tendencije ka nezavisnosti. Mi smo u tom pogledu izazvali svekoliku preduzimljivost, naoružali smo sve ambicije, istakli smo vlast kao metu za sve ambicije. Od država napravili smo arene, na kojima se odigravaju smutnje i meteži. Još malo pa će se neredi i bankrotstvo pojaviti svugde. Neiscrpni brbljivci pretvorili su sednice parlamenata i administrativnih skupova u oratorske utakmice.
  Smeli novinari, bezobzirni pamfletisti, svakodnevno napadaju administrativni personal. Zloupotrebe vlasti definitivno će pripremiti sve ustanove za pad, i sve će poleteti strmoglavice pod udarima izbezumljene gomile. Narodi su sirotinjom prikovani za teški rad jače nego što ih je prikovalo nekadašnje ropstvo; od njega su se ovako ili onako mogli osloboditi, mogli su se s njim obračunati, no od nevolje se ne mogu otrgnuti. Mi smo uneli u ustave takva prava koja su za mase fiktivna, a ne stvarna. Sva ova  takozvana  prava naroda  mogu postojati samo u ideji koja se u praksi nikad ne ostvaruje. Šta dobija proleter, savijen kao gudalo na svome teškom poslu, prignječen svojom sudbinom, od toga što su brbljivci dobili pravo da brbljaju, novinari da pišu svakojake gluposti naporedo sa ozbiljnim stvarima, kad proletarijat nema nikakve druge vajde od ustava sem onih žalosnih mrvica koje mu mi bacamo sa našeg stola kao naknadu za njihove glasačke kuglice u korist naših propisa i nameštenika, naših agenata? Republikanska prava za siromahe su samo gorka ironija, jer neophodnost maltene svakodnevnog rada ne da mu da se koristi njima, ali zato mu oduzima garanciju stalne i sigurne zarade, bacajući ga u zavisnost od štrajkova, poslodavaca ili dugova.
  Narod je pod našim rukovodstvom uništio aristokratiju, koja je bila njegova prirodna zaštita i hraniteljka  radi svoje vlastite koristi nerazdvojno skopčane sa narodnim blagostanjem. Sada ipak, sa uništenjem aristokratije, on je pao pod pritisak špekulacije obogaćenih probisveta i varalica koji su nalegli na radnike kao nemilosrdna mora.
  Mi ćemo se pojaviti kao tobožnji spasioci radnika od tog  jarma, kad mu predložimo da stupi u redove naše vojske - socijalista, anarhista, komunista, kojima mi uvek ukazujemo podršku tobož iz bratskog pravila opšte čovečanske solidarnosti našeg socijalnog masonstva. Aristokratija, koja se po pravu koristila trudom radnika, bila je zainteresovana u tome da radnici budu siti, zdravi i snažni.
  Mi smo pak zaintersovani u obrnuto; u degeneraciju Goja. Naša je vlast u hroničnom gladovanju i slabljenju radnika, jer ga to potčinjava našoj volji, a kod svojih vlasti on neće naći ni snage, ni energije da se odupre njoj. Glad stvara kapitalu pravo na radnika pouzdanije nego što je to pravo davala  aristrokratiji carska vlast. Nevoljom i zavidljivom mržnjom koja iz nje proistiće mi pokrečemo gomile i njihovim rukama brišemo i satiremo one koji nam smetaju na našem putu.  Kada dođe vreme da se naš gospodar celog sveta kruniše  - tada će te iste ruke zbrisati sve ono što bi ovome moglo biti na smetnji.
  Goji su se odvikli da misle bez naših naučnih saveta. Stoga oni i ne vide neodstupnu neophodnost, koje ćemo se mi, kad nastupi naše carstvo, neodložno pridržavati, a naime: da u narodnim školama treba predavati jedinu istinsku nauku, prvu među svima - nauku o uređenju čovečanskog života, društvenog stroja koji zahteva podelu rada, a sledstveno i podelu ljudi na klase i staleže. Neophodno je da znaju svi da jednakosti ne može biti usled razlike u naimenovanju delatnosti, da ne mogu podjednako odgovarati pred zakonom onaj koji svojim postupkom kompromituje celi stalež i onaj koji njime ne dodiruje nikoga drugog sem svoje časti.
    Pravilna nauka  društvenog uređenja, u čije tajne mi ne dopuštamo da Goji  budu prosvećeni, pokazala bi svima da se mesto i rad moraju održavati u određenom krugu da ne bi bili izvor čovečanskih muka koje dolaze od nesaglasnosti vaspitanja sa radom. Izučavajući ovu nauku narodi će početi dobrovoljno da se pokoravaju vlastima i državnom uređenju koje one stvore. Pri sadašnjem stanju nauke i njenog pravca koji smo joj mi dali, narod verujući slepo štampanoj reči, gaji, po neznanju svom a u zabludama koje smo mi ulili, neprijateljstvo prema svima staležima koje  on smatra kao više od sebe, jer ne razume značaj svakog staleža.
  Pomenuto neprijateljstvo će se još više pojačati na podlozi ekonomske krize koja će zaustaviti berzanske pogodbe i tok industrije. Stvorivši svima, pristupačnu nam podzemnim putevima, a pomoću zlata koje je sve u našim rukama, opštu ekonomsku krizu, mi ćemo  baciti na ulicu čitave gomile radnika jednovremeno u svim krajevima Evrope. Ove gomile pojuriće sa nasladom da prolivaju krv onih, kojima one u prostoti svoga neznanja zavide još iz detnjstva i čija će imanja tada moći da opljačkaju. Naše oni neće dirati, jer će nam momenat napada biti poznat i mi ćemo preduzeti mere za obezbeđenje svojih.  Mi smo uvereni da će progres dovesti sve Goje do carstva razuma. Naš despotizam će i biti takav, jer on će umeti da razumnom strogošću da stiša sve nemire, da iskoreni liberalizam u svim ustanovama.
  Kada je narod uvidio da mu se u ime slobode čine svakojaka ustupanja i popuštanja, on je na mah uobrazio da je gospodar i gurnuo vlast, ali je, naravno kao i svaki slepac, nabasao na masu prepona; pojurio je da traži rukovodioca, nije se dosetio da se vrati pređašnjem i položio je svoja punomoćja pred naše noge. Setite se francuske revolucije kojoj smo mi dali ime velika: tajne njene pripreme dobro su nam poznate, jer je ona delo ruku naših. A od toga doba mi vodimo narode od jednog razočarenja do drugoga, da bi se oni i nas odrekli u korist onog Cara - despota Sionske krvi kojega mi pripremamo svetu.
    U današnje vreme mi smo kao međunarodna sila nepovredivi,  jer ako nas napadaju jedne, podržavaju nas i štite druge države. Neiscrpna podlost gojskih naroda, koji puze pred silom, koji nemaju sažaljenja prema slabosti, koji su nemilostivi prema pogreškama i snishodljivi prema zločinima, koji neće da podnose protivrečnosti slobodnoga uređenja, koji su strpljivi do mučeništva pred nasiljem smelog despotizma - eto šta sve pomaže i doprinosi našoj nezavisnosti. Od savremenih premijera - diktatora oni trpe i podnose takve zloupotrebe, od kojih bi za najmanju oni odrubili glave dvadesetorici kraljeva. Čime da se objasni takva pojava, takva nedoslednost narodnih masa u svom odnosu prema događajima, reklo bi se, jednoga reda?
  Ta se pojava objašnjava time, što ovi diktatori šapuću narodu preko svojih agenata da oni tim zloupotrebama nanose štetu državama radi viših ciljeva - postizanje dobra dotičnih naroda, njihovog međunarodnog bratstva, solidarnosti i ravnopravnosti. Razume se, njima ne govore da se takvo sjedinjenje mora izvršiti samo pod našom državom. I tako narod osuđuje prave i opravdava krive, ubeđujući se sve više i više u to da on može da čini sve što poželi. Zahvaljujući takvom stanju stvari, narod ruši svaku postojanost i stvara nerede na svakom koraku.
  Reč 'sloboda' podstiče ljudska društva na borbu protiv svake sile, protiv svake vlasti, pa šta više Božanske i prirodne. Eto zašto ćemo morati, kad se zacarimo, da tu reč sasvim isključimo iz čovečijeg rečnika kao princip životinjske sile koja pretvara gomile u krvoločne zveri. Istina, te zveri zaspu svaki put kad se napiju krvi, i za to vreme lako ih je okovati u lance, ali ako im se na da krvi, one ne spavaju i bore se.


    Stadiumi republike. Spoljašnje masonstvo. Sloboda i vera. Međunarodna trgovačko - industrijska konkurencija. Uloga špekulacije. Kult zlata. 
    Svaka republika prolazi kroz nekoliko stadijuma. Prvi od njih obuhvata prve dane ludovanja i besnila slepčeva, kad on juri kao sumanut desno levo: drugi se sastoji u demagogiji, od koje se rađa anarhija koja neizbežno vodi despotizmu, ali već ne zakonitom, otvorenom, pa prema tome i odgovornom, nego nevidljivom i nepoznatom i ništa manje osetnom despotizmu kakve bilo tajne organizacije. Ova organizacija dejstvuje prikriveno iza leđa raznih agenata, čija smena ne samo da ne škodi nego pomaže tajnoj sili koja se, zahvaljujući toj smeni, oslobađa neophodnosti da troši svoja sredstva na naknade dugoročnim službenicima.
  Ko i šta može svrgniti nevidljivu silu! A naša je sila baš takva. Spoljašnje masonstvo služi njoj i njenim ciljevima kao slepi zaklon i prikriće, ali plan dejstva ove sile pa čak i mesto njenog bavljenja ostaće za celi narod nepoznati. No i sloboda bi mogla biti neškodljiva i postojati u svakodnevnom državnom životu bez uštrba po blagostanje naroda, kad bi se ona održavala na principima vere u Boga, na bratstvu čovečanstva, van misli o jednakosti kojoj protivreče sami zakoni sazdanja koji su ustanovili potčinjenost. Kod takve vere narod bi bio pod upravom  i staranjem svojih parohija i išao bi smerno i krotko pod rukom svoga duhovnog pastira, pokoravajući se Božijem rasporedu na zemlji. Eto zašto moramo neminovno potkopati veru, iščupati iz uma Goja sami princip Božanstva i Duha i zameniti sve to aritmetičkim računima i materijalnim potrebama. 
    Da umovi Goja ne bi stizali da misle i zapažaju, treba ih odvratiti na industriju i trgovinu. Tako će sve nacije tražiti svoje koristi i u  borbi za njih neće primetiti svog zajedničkog neprijatelja. Ali da bi sloboda konačno razjela i razorila gojska društva, treba industriju staviti na špekulantnu podlogu; to će doprineti da se ono što industrija otme od zemljoradnje ne zadrži u rukama, već da pređe u špekulaciju, to jest u naše klase.
      Naporna borba za nadmoćnost, udarci u ekonomskom životu stvoriće, a i stvorili su već, razočaranja, hladna i nemila društva. Ova društva imaće potpunu odvratnost prema višoj političkoj religiji. Njih će rukovoditi samo račun, to jest zlato, prema kome će oni gajiti pravi kult, radi onih materijalnih naslada koje ono može dati. Tada će niže klase Goja, ne iz želje da služe dobru, pa šta više i ne radi bogatstva, već iz čiste mržnje prema privilegovanim, poći za nama protiv naših konkurenata na vlast - intelektualaca Goja.


    Stvaranje pojačane centralizacije uprave. Putevi masonstva ka preuzimanju vlasti. Uzroci nemogućnosti sporazuma među državama. Predizabraništvo Jevreja. Zlato je pokretač državnih mehanizama. Monopoli u trgovini i industriji. Značaj kritike. 'Pokazne' (opsenite) ustanove. Premorenost od govorništva. Kako da se manipuliše javnim mišljenjem. Značaj lične inicijative. Nadvlada.
    Kakav se oblik administrativne uprave može dati društvima u kojima je podmitljivost pronikla svuda, gde se do bogatstva dolazi samo veštim iznenađenjima poluvaralačkih mahinacija, gde vlada raskalašnost, gde se moral podržava kaznenim merama i surovim zakonima a ne dobrovoljno usvojenim principima, gde su osećaji prema otadžbini i religiji zamrljani kosmopolitskim ubijeđenjima? Kakav se drugi oblik uprave može dati ovim društvima, ako ne onaj despotski koji ću vam opisati dalje? Mi ćemo stvoriti pojačanu centralizaciju uprave da bi smo sve društvene snage dočepali u svoje ruke. Mi ćemo mehanički regulisati sve radnje političkog života naših podanika novim zakonima. Ti će zakoni oduzeti jedno za drugim sve slobode i prava koje su Gojima dozvoljene, i naše carstvo će se obeležiti tavim veličanstvenim despotizmom, da će on biti u stanju u svako doba i na svakom mestu da poklopi i uguši sve protiv radnje nezadovoljnih Goja.
  Reći će nam se da se taj despotizam, o kome govorim, ne slaže sa savremenim progresom, ali ja ću vam dokazati obrnuto. U ona vremena kada su narodi gledali na vladare kao na čistu manifestaciju Božje Volje, oni su se bez roptanja pokoravali autokratiji careva; ali od onoga dana, kada smo im mi ulili ideju o njihovim sopstvenim pravima, oni su počeli smatrati vladare kao obične smrtne ljude. Božansko pomazaništvo spasilo je glave careva u očima naroda, a kad smo oduzeli i veru u Boga, onda je moć vlasti bila izbačena napolje na mesto javne sopstvenosti, i mi smo je dograbili.
  Sem toga, veština upravljati masama i pojedincima pomoću vešto podešene teorije i frazeologije, pravilima zajednica i svakim drugim  majstorijama, u koje se Goji ništa ne razumeju, spada takođe u specijalnosti našeg administrativnog uma vaspitanog na analizi, na posmatranju, na takvim tankoćama kombinacija u kojima mi nemamo takmaca, kao što nemamo ni u sastavljanju planova političke akcije i solidarnosti.
    Jedino jezuiti mogli bi se u tome s nama porediti, ali mi smo umeli da ih diskreditujemo u očima besmislene gomile kao organizaciju javnu, dok smo mi  sa svojom tajnom organizacijom ostali u senci. Uostalom nije li svedno za svet ko će biti njegov gospodar; da li glava katolicizma ili naš despot Sionske krvi? Za nas pak, izabrani narod, to ni izdaleka nije svejedno. Privremeno bi s nama mogla izići na kraj svetska koalicija Goja; ali s te strane nas osigurava duboko korenje nesuglasica među njima, koje se već ne može iščupati. Mi smo im jedno drugome protiv stavili lične i nacionalne interese, religiozne i plemenske mržnje koje smo odnegovali u njihovim srcima u toku dvadeset vekova. Blagodareći svemu tome, nijedna država, ni sa koje strane, neće dobiti traženu podršku, jer svaki mora misliti da je sporazum protiv nas neprobitačan za njega samog. Države ne mogu čak ni mali, delimični, sporazum da naprave, a da u njemu tajno ne učestvujemo i mi. 'Per Mereges regnant' -  preko mene vladaju kraljevi.
    A između toga, proroci su rekli da je nas izabrao Sam Bog da vladamo celom Zemljom. Bog nas je nagradio genijalnošću, da bismo mogli izvršiti svoj zadatak. Kad bi genija bilo u protivničkom logoru, on bi se još i borio sa nama, ali je jače selo od svatova: borba bi među nama bila nemilosrdna, kakve još svet nije vidio. Pa i zakasnio bi njihov genije. Svi točkovi državnih mehanizama kreću se snagom pokretača koji se nalazi u našim rukama, a taj pokretač je zlato. Nauka političke ekonomije koju su naši mudraci izmislili već davno pripisuje kapitalu carski prestiž.
    Kapital, da bi mogao dejstvovati bez ograničenja, mora se dočepati slobode radi monopola industrije i trgovine, što se već i ostvaruje nevidljivom rukom u svim delovima sveta. Takva sloboda daće političku snagu industrijalcima, a to će doprineti pritešnjavanju naroda. Danas je važnije razoružavati narode nego ih voditi u ratove, važnije je koristiti se razbuktalim strastima nego ih gasiti, važnije je dohvatiti i tumačiti tuđe misli na svoj način, nego ih odbacivati i proganjati. Glavni zadatak naše uprave sastoji se u tome što ćemo osloboditi javni um kritikom, odučiti ga od razmišljanja koja izazivaju otpor, odvući umne snage ka puškaranju prazne riječitosti.
    U svim vremenima narodi su, kao i pojedina lica, primali reč za delo, jer se oni zadovoljavaju sa onim što im se pokaže, retko zapažajući da li je u javnom radu za obećanjem došlo i izvršenje. Zato ćemo mi osnovati pokazne ustanove koje će rečima dokazivati svoja dobročinstva progresu. Mi ćemo pridavati sebi liberalnu fizionomiju svih partija, svih pravaca i snabdevaćemo  njome i oratore, koji će toliko govoriti da će dovesti ljude do premorenosti od govora, do odvratnosti i prema govornicima.
    Da bi se javno mišljenje dohvatilo u ruke, treba ga dovesti u nedoumicu iznošenjem sa raznih strana toliko protivrečnih mišljenja, i sve dotle, dok se Goji ne izgube u njihovom lavirintu i ne shvate da je najbolje ne imati nikakvog mišljenja u pitanjima politike, jer društvu nije ni dano da ih zna, nego ih zna samo onaj koji rukovodi i upravlja društvom. To je prva tajna.
    Druga tajna, potrebna za uspeh uprave, sastoji se u tome, da se u tolikoj meri razmnože narodni nedostaci, navike, strasti, da se niko u tom haosu ne bi mogao snaći i da ljudi usled toga prestanu razumevati jedan drugoga. Ta će nam mera poslužiti još i za to, da posejemo razdor među partijama, da razjedinimo sve kolektivne snage koje još neće da nam se pokore, da obeshrabrimo svaku ličnu inicijativu koja bi mogla, koliko bilo, smetati našoj stvari. Nema ništa opasnije od lične inicijative; ako je ona genijalna može učiniti više nego što mogu učiniti milioni ljudi među kojima smo posejali razdor. Mi moramo uputiti vaspitanje Gojskih društava tako, da oni pred svakim poslom gde je potrebna inicijativa moraju nemoćno i beznadno spuštati ruke i obarati glavu. Naprezanjem koje proistiće iz slobode akcije, slabi i iznurava snage pri susretima sa tuđom slobodom. Od toga dolaze teški moralni udari, razočarenja, neuspjesi. Sve to, tako će zamoriti Goje, da ćemo ih prinuditi da nam ponude međunarodnu vlast koja će moći po svom raspoloženju bez ikakva lomljenja usisati u sebe sve državne sile sveta i obrazovati Nadvladu. Na mesto savremenih upravljača mi ćemo postaviti strašilo koje će se zvati Nadvladina Administracija. Ruke njegove biće opružene na sve strane, kao klešta, kod takve kolosalne organizacije, da ona ne može a da ne pokori sve narode.


    Monopoli. Zavisnost od gojskih imanja. Aristrokratija bez zemlje. Zaduženost zemlje. Trgovina, industrija, i špekulacija. Raskoš. Povećanje nadnica i poskupljivanje najpotrebnijih životnih namirnica. Anarhizam i pijanstvo. Tajni smisao propagande ekonomskih teorija.  
  Ubrzo ćemo početi osnivati ogromne monopole - rezervoare kolosalnih bogatstava, od kojih će zavisiti čak i velika gojska imanja u tolikoj meri, da će ona potonuti zajedno sa kreditima država sutradan posle političke katastrofe. Gospodo ekonomisti, koji ovde prisustvujete, izmerite značaj te kombinacije!
   Svim putevima i načinima treba da razvijemo značaj naše Nadvlade, predstavljajući je kao zaštitnika i nagradodavca svima koji nam se dobrovoljno pokore. Aristrokratija Gojska, kao politička sila, umrla je - o njoj više ne vodimo računa; ali kao teritorijalna vlasnica ona je po nas škodljiva time što može biti samostalna u pogledu materijalnih izvora za svoj život. Mi je moramo po svaku cenu lišiti zemlje. Najbolji način za postignuće tog cilja je povećanje poreza na zemlju - dakle zaduženje zemlje. Ove mere će održavati zemljoradnju u stanju bezuslovne potištenosti. Ne znajući, po sili naslednosti, da se zadovoljavaju malim, Goji aristokrati će brzo bankrotirati.
   U isto vreme treba pojačano štititi trgovinu i industriju, a što je glavno, - špekulaciju, čija se uloga sastoji u tome da bude protivteg industrije: bez špekulacije, industrija će umnožiti privatne kapitale i poslužiće jačanju i podizanju zemljoradnje, oslobodivši zemlju od zaduženosti koja je stvorena zajmovima agrarnih banaka. Potrebno je da industrija isiše iz zemlje i ruku kapital, te da preko špekulacije preda u naše ruke sav svetski novac, izbacivši samim tim sve Goje u redove proletera. Tada će Goji kleknuti pred nama, da bi dobili pravo na opstanak.
    Da bi smo srušili gojsku industriju, mi ćemo pustiti u pomoć špekulaciji silnu potrebu u raskoši, nezajažljivoj raskoši, koju smo uspeli da razvijemo među Gojima. Podići ćemo radničke nadnice, koje svedno neće doneti nikakve koristi radnicima, jer ćemo istovremeno izazvati poskupljivanje najglavnijih životnih namirnica, tobož usled opadanja zemljoradnje i stočarstva; a sem toga, mi ćemo vešto i duboko potkopati izvore proizvodnje, naviknuvši radnike na anarhiju i alkoholna pića i preduzevši zajedno s tim mere da se sa zemlje oteraju sve inteligentne gojske snage.
  Da bi pravo naličje stvari ostalo za Goje neprimetno, mi ćemo ga prikriti tobožnjom težnjom da poslužimo radničkim klasama i velikim ekonomskim principima, koje vrlo aktivno propagiraju naše ekonomske teorije.


    Cilj naprezanja u naoružanju. Vrenja, razdori i neprijateljstva u celom svetu. Obuzdavanje protivdejstva Goja putem ratova i opštim ratom. Tajna je uspjeh politike. Štampa i javno mnjenje. Američki, kineski i japanski topovi.
    Napori naoružanja, povečanje policijskih snaga - sve su to neophodne dopune napred imenovanih planova. Neophodno je postići, da se sem nas, u svim državama budu samo mase proletarijata, nekoliko nama odanih milionera, policajci i vojnici. U celoj Evropi, a pomoću njenih veza i na drugim kontinentima, mi moramo stvoriti vrenja, razdore i neprijateljstva. U tome je dvojaka korist: prvo, time mi držimo u respektu prema sebi sve zemlje, koje dobro znaju da smo kadri, po svojoj vlastitioj želji, izazvati nerede ili povratiti red; sve su zemlje navikle da vide u nama neophodnu silu pritiska; drugo, mi ćemo intrigama zamrsiti sve konce, koje smo pružili u sve državne kabinete putem politike, ekonomskih ugovora ili drugih obaveza.
  Da bismo to postigli mi treba da se naoružamo velikim lukavstvom i pronicljivošću za vreme pregovora i sporazuma, ali u onom što se zove 'službeni jezik' mi ćemo se držati suprotne taktike i izgledaćemo pošteni, popustljivi i spremni za sporazum. Na taj način narodi i vlade Goja, koje smo mi navikli da gledaju u pokaznu stranu onoga  što im mi predstavljamo, smatraće nas još za dobrotvore i za spasioce roda ljudskog.
    Na svaki otpor i protiv dejstvo mi moramo biti u stanju da odgovorimo ratom sa susedima one zemlje koja se osmeli da stane protiv nas; ali ako i susedi namisle da nam se kolektivno usprotive, mi im moramo pružiti otpor putem opšteg rata. Glavni uspeh politike sastoji se u tajni njenih preduzeća; reči moraju biti u sagalasnosti sa dejstvima diplomate. Na akciju u korist našeg široko smišljenog plana, koji se već približuje željenom kraju, mi moramo prinuđivati gojske vlade tobož javnim mnjenjem, koje smo tajno udesili pomoću takozvane 'velike sile' - štampe, koja je, sa malim izuzetkom na koji ne vredi obraćati pažnju, sva u našim rukama.
    Jednom reči, da rezimiramo naš sistem obuzdavanja gojskih vlada u Evropi, mi ćemo jednoj od njih pokazati svoju snagu atentatima tj. terorom, a svima, ako se dopusti njihov ustanak protiv nas, odgovorićemo američkim ili kineskim ili japanskim topovima.


    Dvosmisleno korišćenje juridičkim pravom. Saradnici masonske uprave. Posebne škole i nad vaspitanjem i obrazovanjem. Ekonomisti i milioneri. Kome da se poveravaju odgovorna mesta u vladi? 
    Mi se moramo snabdevati svim oruđima kojima bi se naši protivnici mogli koristiti protiv nas. Mi ćemo morati iznalaziti u najfinijim izrazima i začkoljicama pravnog rečnika opravdanje za one slučajeve kada budemo morali donositi odluke koje se mogu učiniti prekomerno smele i nepravične, jer je važno da se te odluke izraze takvim izrazima koji bi izgledali kao najviša moralna pravila pravnog karaktera.
  Naša uprava mora okružiti sebe svima snagama civilizacije u čijoj sredini bude dejstvovala. Ona će okružiti sebe novinarima, pravnicima - praktičarima, administratorima, diplomatama i najzad, ljudima pripremljenim naročitim nadvaspitanjem i obrazovanjem u našim specijalnim školama. Ovi ljudi će znati sve tajne društvenog života, oni će znati sve jezike sastavljene iz političkih slova i reči: oni će biti upoznati sa celokupnim naličjem ljudske prirode, sa svim njenim osetljivim strunama, na kojima će morati znati da sviraju. Te su strune: konstrukcija gojskih umova, njihove tendencije, nedostatci, poroci i kakvoće, osobine klase i staleža. Pojmljivo je da genijalni saradnici naše vlasti, o kojima ja govorim, neće biti uzeti iz sredine Goja, koji su navikli da vrše svoj administrativni posao ne misleći šta njime treba postići, ne misleći o tome zašto je on potreban. Administratori gojski potpisuju akta ne čitajući ih, služe iz koristoljublja ili častoljublja.
  Mi ćemo okružiti našu vladu čitavim svetom ekonomista. Eto zašto su ekonomske nauke glavni predmet nastave za Jevreje. Nas će okruživati čitava plejada bankara, industrijalaca, kapitalista, a što je glavno, milijardera, jer u suštini, sve će biti rešeno pitanjem cifara. Za vreme dok još ne bude bilo bezopasno da se odgovorni poslovi u državama daju našoj braći Jevrejima, mi ćemo ih poveravati licima čiji su karakteri i prošlost takvi da između njih i naroda leži čitava provalija, takvim ljudima koji u slučaju neposlušnosti prema našim naređenjima mogu očekivati samo ili sud ili izgnanstvo – a sve radi toga da bi oni štitili naše interese do poslednjeg daha.


    Primena masonskih principa u prevaspitavanju naroda. Masonska parola. Značaj antisemitizma. Diktatura masonstva. Ko služi masonstvu. Razdvajanje 'videće' i  'slepe'  sile gojskih država. Opštenje vlasti sa narodom. Liberalna samovolja. Dohvatanje obrazovanja i vaspitanja. Lažne teorije. Tumačenje zakona. Metropolitenovi hodnici. 
    Primenjujući naše principe obraćajte pažnju na karakter naroda u čijoj se sredini budete nalazili i delovali; opšta, podjednaka njihova primena, pre nego što se narod prevaspita na naš način, ne može imati uspeha. Ali, idući oprezno u njihovoj primeni, vi ćete videti da neće proći ni desetak godina pa će se i najtvrdoglaviji karakter promeniti, a mi ćemo ubeležiti novi narod u redove nama već pokornih.
    Reči liberalne, u suštini, naše masonske parole - 'sloboda, jednakost, bratstvo' kada se mi zacarimo; zamenićemo već ne rečima parole, nego samo idejnosti: 'pravo, slobode, dužnost jednakosti, ideal bratstva', - reći ćemo mi i uhvatićemo jarca za rogove. De fakto, mi smo već zbrisali svaku drugu upravu, sem naše, mada de jure takvih ima još mnogo. Sada pak, ako kakve države ulože protest protiv nas, to je samo radi forme i po našem nahođenju i rasporedu, jer nam je njihov antisemitisam potreban radi upravljana našom mlađom braćom. Ja neću ovo objašnjavati jer je već jedanput bilo predmet naših beseda.
   U stvari pak za nas nema predaha. Naša Nadvlada nalazi se pod takvim izvanrednim legalnim uslovima, koji se obično nazivaju energičnom i snažnom rečju - diktatura. Ja mogu čiste savesti reći da smo u ovom trenutku mi - zakonodavci, mi vršimo sud i sve rasprave, mi kažnjavamo i vršimo pomilovanje, mi smo, kao šef svih naših trupa, na predvodničkom konju. Mi upravljamo snažnom voljom, jer su u našim rukama parčići nekada silne partije koju smo sada pokopali. U našim su rukama neobuzdana častoljublja, vrele požude i pohlepnosti, nemilosrdne osvete, pakosne mržnje.
  Od nas dolazi teror koji je sve zahvatio. U našoj su službi ljudi svih mišljena, svih doktrina: restauratori monarhija, demagozi, socijalisti, komunisti i svakojaki utopisti. Mi smo sve uprezali u posao: svaki od njih sa svoje strane podgriza poslednje ostatke vlasti, stara se da obori sav ustanovljeni red. Ova akcija je izmučila sve države; one vape za mirom, spremne su za njega sve da žrtvuju; ali mi im nećemo dati mira sve dotle dok ne priznaju našu internacionalu Nadvladu otvoreno i pokorno.
    Narod je zavapio o neophodnosti da se socijalno pitanje reši putem međunarodnog sporazuma. Razdrobljenost na partije prepustila ih je sve našoj volji,  jer da se vodi suparnička borba treba imati novaca, a on je sav kod nas. Mi se možda možemo bojati spajanja gojske 'videće' sile vladara sa slepom silom narodnom, no mi smo preduzeli sve mere protiv jedne takve mogućnosti: između jedne i druge sile mi smo podigli zid u vidu uzajamnog terora među njima.  Na taj način slepa sila naroda ostaje naš oslonac i mi ćemo joj, samo mi i niko više, biti rukovodilac, i naravno, upravićemo je ka našem cilju.
    Da se ruka slepčeva ne bi mogla osloboditi našeg rukovođenja, mi se moramo s vremena na vreme nalaziti u prisnom opštenju s nim, ako ne lično a ono preko najvernije braće naše. Kada budemo priznata vlast mi ćemo sa narodom govoriti lično na trgovima i učićemo ga po pitanjima politike onako kako to nama bude odgovaralo. Kako ćemo proveriti šta mu se predaje po seoskim školama? Pa što rekne poslanik vladin ili sam vladar, to ne može a da se ne sazna u celoj državi, jer će glas narodni to brzo razneti na sve strane.
    Da ne bismo pre vremena uništavali gojske ustanove, mi smo ih sve dotakli našom veštom rukom i prikupivši u svoje ruke krajeve opruga njihovog mehanizma. Te su opruge bile u strogom ali pravičnom redu, no mi smo ga dodirnuli i pokrenuli jurisdikciju, izborni red, štampu, slobodu ličnosti, a što je glavno, obrazovanje i vaspitanje kao ugaoni kamen - temeljac slobodnog bića. Mi smo zatvorili, zbunili i razvratili gojsku omladinu putem vaspitanja na lažnim principima i teorijama, koje smo mi namerno kao takve sugerisali. Pored postojećih zakona, ne menjajući ih bitno, već kvareći ih samo protivrečnim tumačenjima, mi smo stvorili nešto grandiozno u vidu rezultata. Ti su se rezultati u početku ispoljili u tome što su tumačenja maskirala zakone, a zatim ih i sasvim zaklonila od vladinih pogleda, jer je nemoguće znati takvo zamršeno zakonodavstvo. Tako je ponikla teorija suda savesti.
  Vi kažete da će se na nas dići s oružjem u rukama ako pre vremena prokljuve u čemu je stvar; ali za taj slučaj mi na zapadu imamo takav terorizirajući manevar, da će i najhrabrija srca zadrhtati: metropolitenovi podzemni hodnici biće dotle provedeni u svim prestonicama, odakle će one biti bačene u vazduh sa svim svojim organizacijama i zemaljskim dokumentima.


    Vidljivo u politici. Genijalnost podlosti. Šta obećava masonski državni prevrat? Opšte pravo glasa. Samoznačaj. Lideri masonstva. Genijalni rukovođa masonstva. Ustanove i njihove funkcije. Otrov liberalizma. Ustav je škola za partijske razdore. Republikanska era. Predsednici su kreature masonstva. Odgovornost predsednika. Panama. Uloga narodne skupštine i predsednika. Masonstvo je zakonodavna sila. Novi republikanski ustav. Prelaz  ka  masonskoj autokratiji. Momenat proglašenja cara sveta. Kalemljenje bolesti i ostale intrige masonstva.  
    Danas počinjem ponavljanjem onoga što sam već rekao i molim vas da upamtite, da se vlade i narodi zadovoljavaju onim što im se pokaže. A i kud će oni da razgledaju naličje stvari kad je za njihove predstavnike veselje najvažnija stvar. Za našu politiku je vrlo važno da se zna ovaj detalj: on će nam pomoći kad pređemo na razmatranje podele vlasti, slobode govora, štampe, religije, vere, prava udruživanja, jednakosti pred zakonom, neprikosnovenosti svojine, stana, poreza (ideje  o skrivenom porezu), povratne sile zakona.
   Sva su ta pitanja takva da ih direktno i otvoreno pred narodom ne treba nikad dodirivati. U onim slučajevima kada se moraju dodirivati ne treba ih nabrajati, nego izjavljivati bez detaljnog izlaganja da mi priznajemo principe savremenog prava. Značaj tog prećutkivanja sastoji se u tome što nam naimenovani pricip ostavlja slobodu dejstva da ovo ili ono neprimjetno iskljućujemo iz njega; ako ih pak nabrajamo oni svi izgledaju kao već darovani. Narod gaji naročitu ljubav i poštovanje prema genijima političke moći i na sva njihova nasilna dejstva odgovara: jest da je podlo, ali je vešto! Iluzija, ali kako je izvedena, prosto veličanstveno, drsko, bezobrazno!
   Kada mi izvršimo naš državni prevrat mi ćemo tada reći narodima: 'Sve je išlo strahovito rđavo, svi ste se namučili. Mi razbijamo i uklanjamo uzroke vaših muka: narodnosti, granice, raznolikost moneta. Naravno, vi ste slobodni da o nama iskažete svoj sud, ali može li on biti pravičan ako ga vi donesete pre nego što oprobate ono što ćemo vam dati...' Tada će nas oni uzdići i na rukama nositi u jednodušnoj euforiji nadanja i pouzdanja.
    Glasanje koje smo mi napravili oruđem našega zacarenja naviknuvši na njega najsitnije jedinice iz broja članova čovečanstva, sastavljajući grupne skupove i sporazume, učiniće svoju uslugu i odigraće ovoga puta svoju poslednju ulogu jednoglasnošću, u želji da se upoznaju sa nama i zbliže pre nego što nas osude. Toga radi treba nam dovesti na glasanje sve, bez razlike klasa i cenzusa, da bi se ustanovio apsolutizam većine do kojeg se ne može doći kod inteligentnih cenzusnih klasa. Takvim putem ćemo, naviknuvši sve na misao o značaju sebe samoga, slomiti značaj gojske porodice i njenu vaspitnu vrednost, odstranićemo izdvajanje individualnih umova, kojima gomila rukovođena od nas neće dati ni da se istaknu, pa čak ni da se izjasne: ona je navikla da sluša samo nas koji joj plaćamo za patnju i poslušnost. Time ćemo stvoriti takvu slepu moć koja nikada neće biti u stanju nikud da se krene bez rukovodstva naših agenata, koje ćemo postaviti na mesto njihovih vođa. Narod će se potčiniti tome režimu jer će znati da će od ovih vođa zavisiti zarade, pokloni i dobijanje svakojakih dobara.
    Plan uprave mora izaći gotov iz jedne glave, jer ga ne možeš nikako utvrditi ako dopustiš da se on iskida na komadiće u mnogobrojim umovima. Prema tome mi možemo znati plan dejstva, ali ga ne možemo pretresati da ne bismo narušili njegovu genijalnost, vezu njegovih sastavnih delova, praktičnu snagu tajnoga smisla svake tačke njegove. Ako se sličan posao bude pretresao i menjao mnogobrojim glasanjem, onda će on nositi ne sebi otisak svih umnih nesporazuma koji nisu ušli u dubinu i vezu njegovih zamisli. Nama je potrebno da naši planovi budu snažni  i celishodno smišljeni. Stoga ne treba da bacimo genijalni posao našeg rukovođe pred gomilu da ga ona rastrgne, pa čak ni pred ograničeno društvo. Svi ovi planovi za sada neće prevrnuti tumbe savremene ustanove. Oni će samo zameniti njihovu ekonomiju, a sledstveno i svu kombinaciju njihovog kretanja koje će se na taj način upraviti putem obeleženim u našim planovima.
  Pod raznim nazivima u svim zemljama postoji približno jedno isto. Predsedništvo, Ministarstvo, Senat, Državni Savet, Zakonodavno i Izvršno Telo. Nije mi potrebno da vam objašnjavam mehanizam odnosa ovih ustanova među sobom, jer vam je to dobro poznato; obratite samo pažnju na to da svaka od pomenutih ustanova odgovara nekoj državnoj funkciji, pri čemu vas molim da imate u vidu da reč 'važan' ja ne vezujem za ustanovu nego za funkciju; sledstveno, nisu ustanove važne nego su važne njihove funkcije. Ustanove su podelile među sobom sve funkcije uprave: administrativnu, zakonodavnu, izvršnu, te su prema tome počele dejstvovati u državnom organizmu kao organi u čovečjem telu. Ako povredimo jedan deo u državnoj mašini, država će se razboleti, kao čovečje telo, i umreće. Kad smo ubacili u državni mehanizam otrov liberalizma, sva se njihova politička kompleksija promenila: države su se razbolele od smrtonosne bolesti - raspadanja krvi. Ostaje nam da očekujemo kraj njihove agonije.
     Liberalizam je rodio ustavne države koje su zamenile  za Goje spasonosnu autokratiju a ustavna država, kao što vam je dobro poznato, nije ništa drugo do škola razdora, rasprave, nesuglasica, prepirke, besplodnih partijskih agitacija, partijskih tendencija - jednom rečju, - škola svega onoga što čini bezličnom delatnost države. Tribina je ništa manje od štampe, osudila vladare na neaktivnost i nemoć i time ih učinila nepotrebnim, zbog čega su oni i bili zbačeni u mnogim zemljama. Tada je mogla ponići republikanska era i tada smo zamenili vladara karikaturom vlade - predsednikom, uzetim iz gomile, iz sredine naših kreatura, naših robova. U tome je bila osnova mine koju smo podmetnuli pod gojski narod, ili tačnije, pod gojske narode. U bliskoj budućnosti mi ćemo ustanoviti odgovornost predsednika. Tada se mi već nećemo ustručavati u sprovođenju onoga zašta će odgovarati naša bezlična kreatura. Šta se nas tiče ako se prorede redovi onih koji teže vlasti, što će nastati pometnja zbog nemogućnosti da se nađu predsednici, pometnje koje će konačno dezorganizovati zemlju.
  Da bismo doveli naš plan do takvih rezultata mi ćemo podešavati izbore takvih predsednika u čijoj prošlosti ima kakvih bilo neotkrivenih mračnih dela, - tada će oni biti verni izvršitelji naših naređenja iz bojazni da se to ne otkrije i iz težnje, svojstvene svakom čoveku koji je došao do vlasti, da održi svoje privilegije, preimućstvo i počasti vezane za zvanje predsednika. Narodna skupština će prikrivati i izabirati predsednike, ali ćemo joj mi oduzeti pravo da predlaže zakone i njihove izmene, jer ćemo to pravo prepustiti odgovornom predsedniku, lutki u našim rukama.
  Naravno tada će vlast predsednika postati meta za sve moguće napade, ali mi ćemo mu dati samo zaštitu u pravu obračanja k narodu i traženju njegove odluke, bez njegovih predstavnika, to jest obraćanje onom istom našem slepom službeniku - većini iz gomile. Nezavisno od ovoga mi ćemo prepustiti predsedniku pravo objavljivanja opsadnog stanja. Ovo poslednje pravo motivisaćemo time što predsednik, kao šef celokupne zemaljske vojske, mora je imati na svom raspolaganju u slučaju zaštite novog republikanskog ustava, na čiju odbranu on ima pravo kao odgovorni predstavnik i čuvar toga ustava.
    Pojmljivo je da će pod takvim uslovima ključ od svetinje biti u našim rukama i niko sem nas neće više rukovoditi zakonodavnom silom. Osim toga, sa uvođenjem novog republikanskog ustava mi oduzimamo od Skupštine pravo interpelacije o vladinim merama pod izgovorom čuvanja političke tajne, a pored toga mi ćemo novim ustavom smanjiti broj predstavnika do minimuma, čime ćemo za toliko smanjiti strasti za politikom. Ako se one i preko očekivanja rasplamsaju i u ovom minimumu, onda ćemo ih jednim proglasom svesti na nulu, kao i obraćanjem opštenarodnoj većini.
  Od predsednika će zavisiti određivanje predsednika i podpredsednika Skupštine i Senata. Umesto stalnih sesija parlamenta mi ćemo skratiti njihove sednice i svesti na nekoliko meseci. Sem toga predsednik, kao šef izvršne vlasti, imaće pravo da saziva ili raspušta parlament, i u slučaju raspuštanja da produži vreme do određivanja novog parlamentskog skupa. Ali i da posledice svih ovih u  skupštini nezakonitih postupaka ne bi pale na ustanovljenu od nas odgovornost predsednika, prije nego što po našim planovima to treba, mi ćemo dati ministrima i drugim višim administrativnim činovnicima koji okružuju predsednika misao da svojim vlastitim merama obilaze njegova naređenja, za šta će i biti odgovorni umesto njega. Naročito preporučujemo da se ova uloga daje na izvršenje Senatu, Državnom Savetu ili Ministarskom Savetu, a ne posebnim ličnostima.
   Predsednik će po našem nahođenju, tumačiti smisao onih postojećih zakona koji se mogu protumačiti različito; uz to će ih poništavati kada mu sa naše strane bude o tome predočena potreba; sem toga on će imati pravo da predlaže privremene zakone i šta više novu izmenu vladinog ustavnog rada, motivišući kako jedno tako i drugo zahtevima naših državnih interesa.
    Takvim merama mi ćemo dobiti mogućnost da uništimo malo po malo, korak po korak, sve ono što ćemo isprva,  kada stupimo u naša prava, biti prinuđeni da uvedemo u državne ustanove radi prelaza ka neprimetnom izbacivanju svakog uopšte ustava, kad nastane vreme da se pretvori svaka vlada u naše samodržavlje. Priznanje našeg samodršca može nastupiti i pre uništenja ustava: ovaj momenat priznanja nastupiće onda kada narodi, namučeni neredima i bankrotstvom upravljača, koje smo mi udesili, uzviknu: 'Sklonite ih i dajte nam jednog sveopšteg cara koji bi nas ujedinio i uništio uzroke razdora: granice, narodnosti, religije, državne račune, koji bi nam dao mir i spokojstvo koje mi ne možemo da nađemo sa našim upravljačima i predstavnicima'.
  Ali i vi sami vrlo dobro znate da je za nemogućnost svenarodnog izražaja i sličnih želja, neophodno neprekidno mutiti u svim zemljama odnose naroda i vlada, da svi budu premoreni raspravom, neprijateljstvom, borbom, mržnjom i šta više, mučeništvom, glađu, kalemljenim bolestima, nevoljom, da Goje ne bi mogli videti nikakav drugi izlaz, već da pribegnu našem novčanom i  potpunom gospodarstvu. Ako mi damo narodima da predahnu, taj željeni momenat teško će ikad nastupiti.


    Program novog ustava. Neki detalji pretpostavljenog prevrata. Goji su ovnovi. Tajno masonstvo i njegove vidljive lože. 
    Državni savet se pojavio kao činilac koji podvlači vlast vladarevu: on će kao spoljnji vidljivi deo zakonodavnog tela biti kao neki komitet - redakcija zakona i vladarevih ukaza. Dakle, evo programa novog ustava koji se priprema. 1) Mi ćemo stvoriti Zakon, Pravo i Sud: pod vidom predloga Zakonodavnom Telu, 2) ukazima predsednika pod vidom opštih uredbi, odredbi Senata i odluka Državnog Saveta pod vidom ministarskih odredbi, 3) a u slučaju da nastupi zgodan momenat - u formi državnih prevrata.
   Utvrdivši približno 'modus agendi', pozabavimo se detaljima ovih kombinacija pomoću kojih ćemo dovršiti preokret toka državnih mašina u gore rečenom pravcu. Pod ovim kombinacijama ja podrazumevam slobodu štampe, pravo udruživanja, slobodu savesti, izborno načelo i mnogo što šta drugo, što će morati iščeznuti iz ljudskog repertoara, ili će u korenu biti izmenjeno sutradan po objavi novog ustava. Samo u tom momentu biće nam mogućno da odjedanput objavimo sve naše uredbe, jer kasnije bi svaka primetna izmena bila opasna, i evo zašto: ako ta izmena bude sprovedena surovom strogošću i u smislu strogosti i ograničenja, onda ona može dovesti do očajanja izazvanog zastrašivanjem od novih izmena u tom pravcu; ako ne bude izvršena u smislu daljih popuštanja, onda će reći da smo mi svesni svoje nepravičnosti, a to će potkopati oreol nepogrešivosti nove vlasti, ili će reći da smo se uplašili pa smo prinuđeni da činimo ustupke, za koje niko neće biti zahvalan, jer će smatrati da je tako moralo biti... I jedno i drugo je štetno po prestiž novoga ustava. Nama je potrebno da još od prvog momenta njegovog proklamovanja, kada narodi budu ošamućeni izvršenim prevratom, kada se budu nalazili u teroru i nedoumici, oni budu svesni toga da smo mi tako snažni, tako nepovredivi, tako puni moći, da od njh nimalo ne zaziremo i da ne samo što nećemo obraćati pažnju na njihova mišljenja i želje, nego smo spremni i sposobni doslednom vlašću da ugušimo izraz i manifestaciju njihovu u svakom momentu i na svakom mestu, da smo odjedanput uzeli sve što nam je bilo potrebno i da mi ni u kom slučaju nećemo deliti s njima našu vlast. Tada će oni od straha zažmuriti na sve i očekivaće da vide šta će sve iz ovoga proizaći.
    Goje su stado ovaca, a mi smo za njih vuci. A vi znate što biva sa ovcama kada se u toru pojave kurjaci? Oni će zažmuriti na sve još i stoga što ćemo im obećati povratak svih oduzetih sloboda čim umirimo neprijatelja mira i ukrotimo sve partije. Treba li govoriti o tome koliko će oni čekati taj povratak?
    Zašto smo smislili i ulili Gojima svu ovu politiku, ulili ne davši im mogućnost da razgledaju njeno naličje, zašto ako ne zato da bismo obilaskom postigli ono, što naše rastureno pleme ne može postići drugim putem. To je poslužilo kao osnova za našu organizaciju tajnog masonstva za koje ne znaju i o čijim ciljevima čak i ne slute životinje Goje koje smo povukli u vidljivu armiju masonskih loža da bismo zamazali oči njihovim saplemenicima. Bog nam je darovao, kao svome izabranom narodu, rasturenost, i baš u toj prividnoj za sve slabosti našoj ispoljila se sva naša snaga koja nas je sada dovela do praga vladavine celim svetom. Sad nam već ostaje malo da doziđujemo na udarenom temelju.


    Masonsko tumačenje reči 'sloboda'. Budućnost štampe u masonskom carstvu. Kontrola štampe. Dopisničke agenture. Šta je progres po shvatanjima masonstva? Još nešto o štampi. Masonska solidarnost u savremenoj štampi. Pokretanje provincijalnih društvenih zahteva. Nepogrešivost novog režima.  
    Reč 'sloboda', koja se može tumačiti raznoliko, mi tumačimo i određujemo ovako: sloboda je pravo da se može činiti ono što dozvoljava zakon. Ovakvo tumačenje ove reči poslužiće nam u ono vreme time što će se sva sloboda obresti u našim rukama, jer će zakoni rušiti ili stvarati samo ono što mi budemo želeli  po gore izloženom programu. Sa štampom ćemo postupiti na sledeći način: Kakvu ulogu igra sada dnevna štampa? Ona služi bujnom raspravljanju o našim bujnim strastima ili sebičnom partizanstvu. Ona biva prazna, nepravična, lažljiva, i većina ljudi ne shvata čemu ona služi. Mi ćemo je osedlati  i dobro zauzdati, i to isto ćemo uraditi i sa svom ostalom štampom, jer kakvog smisla ima izbavljati se od napada dnevne štampe ako budemo ostali meta za brošure i knjige? Mi ćemo pretvoriti taj dragoceni javni produkt, dragocen u smislu pogodnosti njegove cenzure, u unosan posao za našu državu: mi ćemo je opteretiti posebnom taksenom prirezom i kaucijama prilikom osnivanja organa ili tipografija, koji će tako osigurati našu vladu od svih napada od strane štampe. Za eventualni napad na nas, mi ćemo kažnjavati nemilosrdno.
  Takve mere, kao što su marke, kaucije i kazne, doneće ogroman prihod vladi. Istina, partijski listovi mogli bi ne žaliti novca, ali mi ćemo ih zabranjivati odmah posle drugog napada na nas. Niko se nekažnjeno ne može dotaći oreola naše državničke nepogrešivosti. Povod za zabranu izdanja - zabranjeni organ uznemirava umove naroda bez ikakva povoda i osnova. Molim vas da imate u vidu, da će među onima koji nas napadaju biti i organi koje smo mi osnovali, ali oni će napadati isključivo one tačke koje smo mi već predodredili za izmenu. Ni jedna informacija neće dopirati u društvo bez naše kontrole. To mi sada postižemo time što sve novosti prima samo nekoliko agencija u kojima se one koncentrišu sa svih krajeva svijeta. Ove agencije biće tada potpuno naše ustanove i objavljivaće samo ono što im mi naredimo.
  Kad smo mi sada umjeli da zavladamo umovima gojskih društava u tolikoj meri da pogotovu svi oni gledaju na svetske događaje kroz obojena stakla onih naočara koje im mi stavljamo na oči, kad sada za nas ni u jednoj državi ne postoje prepreke koje bi nam zatvarale pristup ka državnim tajnama, kako ih glupost gojska naziva, šta će tek biti onda kada mi budemo priznati gospodari sveta u licu našeg sveopšteg cara?!  No vratimo se na budućnost štampe. Svaki koji poželi da bude izdavač, bibliotekar ili štampar biće prinuđen da dobije za taj posao ustanovljenu diplomu, koja će mu se u slučaju krivice odmah oduzeti. Kod takvih mera oruđe misli postaće vaspitno sredstvo u rukama naše vlade koja neće dopustiti narodnim masama da lutaju po prašumama maštanja o blagodetima progresa. Ko od nas ne zna da su te blagodeti i dobročinstva direktni putevi ka ružnim maštarijama koje su porodile anarhične odnose ljudi, između sebe i vlasti, jer je progres ili, bolje rečeno, ideja progresa, navela na misao o emancipaciji svake vrste, ne utvrdivši njene granice. Svi takozvani liberali anarhisti su, ako ne dela, a ono misli. Svaki od njih juri za avetima slobode padajući isključivo u samovolju, to jest u anarhiju protesta radi protesta.
  Pređimo na štampu. Mi ćemo je opteretiti taksama od tabaka i kaucijama, a knjige koje imaju manje od 30 tabaka - dvostruko više. Mi ćemo ih upisati u kategoriju brošura, da bi smo s jedne strane smanjili broj onih listova koji predstavljaju najgori štampani otrov, a s druge strane - ta mera će ih prinuditi na tako dugačke sastave da će ih svet malo čitati, naročito zbog njihove skupoće. Ono, pak, što mi budemo izdavali sami, u korist umnog upućivanja u obeleženom i željenom pravcu, biće jeftinije i čitaće se na jagmu. Porezivanje će umiriti prazan književni zanos, a kažnjivost će staviti književnike u zavisnost od nas. Ako se i nađu oni koji žele da pišu protiv nas, neće se naći oni koji će ta njihova djela da štampaju. Pre nego što primi na štampanje kakvo delo, izdavač mora tražiti od nas dozvolu za to. Na taj način, mi ćemo mnogo ranije znati za sve zamke i intrige koje nam se spremaju, i mi ćemo ih razbiti preduhitrivši ih unapred objašnjenjima po temi o kojoj se u knjizi raspravlja.
  Književnost i novinarstvo dve su najvažnije vaspitne sile - eto zašto će naša vlada postati vlasnik većine listova. Time će se neutralisati štetan uticaj privatne štampe i zadobiti ogroman uticaj na umove. Ako odobrimo deset dnevnih listova, mi ćemo osnovati svojih trideset i tako dalje u tom smislu. Ali o tome ne sme da bude ni najmanje sumnje u publici, čega radi će svi listovi koje mi budemo izdavali imati najrazličitije i najprotivnije po spoljašnosti pravce i mišljenja, što će izazvati poverenje prema nama i privući na našu stranu naše protivnike koji ništa o tome ne slute, te će oni na taj način pasti u našu klopku i biti potpuno bezopasni.   
    Na prvom mestu biće postavljeni organi službenog karaktera. Oni će uvek biti na strani i čuvati naše interese, te će stoga i njihov uticaj biti relativno ništavan. Na drugom - stajaće organi poluslužbeni čija će se uloga sastojati u tome da privuku ravnodušne i zagrejane. Na trećem mestu postavićemo tobože našu opoziciju, koja će makar u jednom od svojih organa predstaviti se tobože kao naš antipod. Naši stvarni protivnici primiće u duši ovu varljivu opoziciju za svoje ljude i pokazaće nam svoje karte. Svi naši listovi predstavljaće sve moguće pravce - aristokratski, republikanski, revolucionarni, šta više anarhistički - dokle god, naravno, bude bio živ ustav, oni će, kao indijski bog Višnu, imati stotinu ruku od kojih će svaka pipati puls čiji god hoćete u javnom mnenju. Kada dođe do ubrzanja pulsa, tada će ove ruke povesti javno mnenje u pravcu našeg cilja, uzbuđena osoba gubi moć rasuđivanja i lako se podaje sugestiji. One budale, koje budu mislile da izražavaju mišljenje lista svog tabora, izražavaće naše mišljenje ili ono koje mi želimo. Uobražavajući da idu za organom svoje partije, oni će poći za onom zastavom koju mi budemo istakli.
    Da bismo upućivali u tom pravcu ovu našu novinarsku miliciju, mi moramo naročito pažljivo organizovati ovaj posao. Pod imenom centralnog odseka štampe, mi ćemo osnovati književne skupove na kojima će naši agenti davati parole i signale. Pretresajući i oponirajući našim projektima uvek površno i nedodirivajući njihovu suštinu, naši će organi voditi prazno puškaranje sa službenim listovima samo zato, da bi nam pružili povod da se izjasnimo podrobnije nego što smo to mogli uraditi u svojim početnim službenim izjavama, naravno, kad  to za nas bude korisno. Ovi napadi na nas odigraće još i tu ulogu što će podanici biti uvereni u potpunu slobodu javnog govora, a našim će agentima to dati povod da tvrde kako protivnički listovi govore koještarije, jer ne mogu da nađu prave razloge za stvarno opovrgavanje naših naređenja.
    Takve, neprimetne za javno mnjenje, ali sigurne mere najuspešnije će okrenuti javnu pažnju i poverenje na stranu naše vlade. Zahvaljujući njima, mi ćemo ukoliko to bude potrebno uzbuđivati i smirivati duhove u političkim pitanjima, ubeđivati ili zbunjivati, štampajući čas istinu čas laž, fakt ili njihova pobijanja, s obzirom na to da li su oni dobri ili rđavo primljeni, uvek oprezno pipajući teren pre nego što na njega stupimo. Mi ćemo pobeđivati naše protivnike nasigurno, jer oni neće imati na raspolaganju organe štampe u kojima bi se mogli izjasniti do kraja usled gorepomenutih mera preduzetih protiv štampe. Probne kamičke, koje mi budemo bacali u našoj trećerazrednoj štampi, u slučaju potrebe, mi čemo energično opovrgavati u našim polu-službenim listovima.
    I sada već u izvesnim formama, recimo u francuskom novinarstvu, postoji masonska solidarnost u paroli: svi organi štampe vezani su među sobom profesionalnom tajnom; slično starim augurima, nijedan član njezin, neće izdati tajnu svojih saznanja i podataka, ako nije odlučeno da se ona objavi. Ni jedan od novinara neće se usuditi da oda tajnu, jer se nijedan od njih ne pušta u književnost ako u celoj prošlosti njegovoj nema kakve bilo sramne ranice. Te bi rane bile odmah otvorene. Dokle god su te rane samo tajna njih nekolicine, oreol dotičnog novinara privlači mišljenje većine sveta - za njim idu sa oduševljenjem.
    Mi računamo naročito na provinciju. U njoj mi moramo izazvati one nade i težnje, sa kojima bismo se uvek mogli baciti na prestonicu, ističući prestonicama za samostalne nade i težnje provincije. Jasno je da izbor njihov mora uvek biti isti - naš. Nama je potrebno da se prestonice ponekad, dok mi ne uzmemo punu vlast, nađu obavijenim provincijalnim mišljenjem naroda, to jest većine udešene od naših agenata. Nama je potrebno da se prestonice u psihološkom trenutku ne odaju pretresavanju i kritici svršenog fakta iz jedinog razloga što je on primljen mišljenjem provincijalne većine. Kada budemo u periodu novog režima, prelaznog ka našoj vladavini, mi nećemo smeti dopuštati da štampa otkriva društveno nevaljalstvo; potrebno je da se misli da je novi režim u tolikoj meri sve zadovoljio, da su čak i zločini iščezli. Svi slučajevi zločinstva moraju ostati poznati samo njihovim žrtvama i slučajnim svedocima - nikome više.


    Potreba za nasušnim hlebom. Pitanje politike. Pitanje industrije. Zabava i veselje. Narodni domovi. Istina je jedna. Veliki problemi. 
  Potreba za nasušnim hlebom primorava Goje da ćute i da budu naše pokorne sluge. Agenti uzeti iz njihove sredine u našu štampu pretresaće po našem naređenju ono što je nama nezgodno da direktno izdajemo u službenim dokumentima, a mi ćemo za vreme te novinarske buke uzeti i sprovesti mere koje želimo i podnositi ih publici kao svršeni fakat. Niko neće smeti tražiti da se ukine ono što je već rešeno, upravo zato što će ono biti predstavljeno kao poboljšanje. A pri tom će štampa skrenuti misli na nova pitanja (jer mi smo navikli ljude da traže sve novo). Na pretresanje tih novih pitanja navaliće svi oni praznoglavi izvršitelji sudbina koji još ni sada ne mogu da shvate da oni ništa ne razumeju kada hoće nešto o ovom da razmatraju. Pitanja politike nikome nisu pristupačna sem onih koji rukovode njome već mnogo vekova, njenih tvoraca.
    Iz svega ovoga vi ćete videti da traženjem mišljenja gomile mi samo olakšavamo kretanje našeg mehanizma, i vi možete zapaziti da mi tražimo odobravanje naše radnje, nego onih reči koje mi puštamo po ovom ili onom pitanju. Mi stalno objavljujemo da se u svima našim merama koje preduzimamo rukovodimo nadom spojenom sa uverenjem da služimo opštem dobru. Da bismo odvukli suviše nemirne ljude od pretresavanja pitanja politike mi sada navodno  sprovodimo njena nova pitanja - pitanja industrije. Na tom poprištu neka besne do mile volje! Mase su voljne da ne dejstvuju, da se odmaraju od tobože političke delatnost (na koju smo ih navikli da bismo se uz njihovu saradnju borili sa gojskim vladama), ali samo pod uslovom novih zaposlenja, u kojima im mi ukazujemo tobož taj isti politički pravac. Da one same ne bi nešto smislile, mi ih još ometamo zabavama, veseljem, igrama, strastima, narodnim domovima...
  Uskoro ćemo preko štampe početi predlagati konkursne utakmice u veštini, sportu svih vrsta: ovo interesovanje odvratiće konačno duhove od pitanja oko kojih bismo se morali sa njima boriti. Odvikavajući se sve više i više od samostalnog mišljenja ljudi će početi unisono govoriti s nama, jer ćemo samo mi birati i predlagati nove pravce misli. Naravno, preko takvih lica sa kojima nas oni neće smatrati za solidarne. Uloga liberalnih utopista biće definitivno odigrana kada naša vlada bude priznata. Dotle će nam oni poslužiti kao dobre sluge. Stoga ćemo još upućivati duhove na svakojaka izmišljanja fantastičnih teorija, novih i tobože progresivnih: ta mi smo sa punim uspehom zavrtili progresom prazne gojske glave i sada nema među Gojima uma koji bi mogao uvideti da se pod ovom rečju krije skretanje od istine u svim slučajevima gde nije reč o materijalnim pronalascima, jer je istina jedna i u njoj nema mesta progresu. Progres kao lažna ideja, služi zamračenju istine, da je ne bi niko mogao znati osim nas, božjih izabranika, čuvara njenih. Kada nastupi naše carstvo, tada će naši oratori govoriti o velikim problemima koji su uzbuđivali čovečanstvo zato da bi ga na kraju krajeva doveli do naše blage vladavine. Ko će posumnjati tada da smo sve ove probleme mi bili udesili i namestili prema političkom planu koji niko nije otkrio tokom mnogih vekova?


    Religija budućnosti. Buduće ropstvo. Nepristupačnost saznanja tajni religije budućnosti. Pornografija i buduća štampana reč. 
    Kada se mi zacarimo, mi nećemo želeti da postoji druga religija osim naše, religija o jednom Bogu, sa kojim je naša sudbina vezana našim izabraništvom i kojim je ta ista naša sudbina sjedinjena sa sudbinama sveta. Prema tome mi moramo oboriti sva verovanja. Ako se iz toga stvore savremeni ateisti, to neće kao prelazni stepen ništa smetati našim izgledima, nego će poslužit kao primer za ona pokoljenja koja će slušati propovedi o 'religiji Mojsija' koja će svojom smišljenom i nepokolebljivom sistematičnošću dovesti u pokornost nama sve naroda. Radi toga ćemo mi podvući i njenu mističnu istinu, na kojoj će se, reći ćemo mi, osnivati sva njena vaspitna snaga... Tada ćemo u svakom zgodnom slučaju publikovati članke, u kojima ćemo sravnjivati našu blagu vladavinu sa prošlima. Blagodeti mira, makar i iznuđenog vekovnim nemirima, poslužiće kao novi reljef učinjenom dobru. Pogreške gojskih administracija biće predstavljane u najasnijim bojama.
  Mi ćemo posijati takvu odvratnost prema njima da će narodi pretpostavljati spokojstvo u ropskom stanju pravima famozne slobode koja su ih toliko namučila, iscrpla izvore ljudskog postanka, koja su eksploatisana gomilom varalica i bitangi, koje same nisu znale šta rade. Beskorisne promene vladavina, na koje smo mi podbadali Goje kad smo potkopavali njihove državne temelje, toliko će dosaditi narodima da će se oni složiti da trpe od nas sve, samo da se ne izlažu riziku da ponovo iskuse pređašnje nemire i nevolje. Mi ćemo naročito podvlačiti istorijske pogreške gojskih uprava koje su toliko vekova mučile čovečanstvo odsustvom inteligencije i dovitljivosti u svemu što se tiče njegovog istinskog dobra, ne videći da su ti projekti samo još više pogoršavali, a ne poboljšavali stanje opštih odnosa na kojima se zasniva ovozemaljski život.
    Sva snaga naših principa i mera sastojaće se u tome što ćemo ih mi istaći i protumačiti kao jasni kontrast raspadnutim starim poretcima društvenog uređenja. Naši filozofi će razmatrati i pretresati sve nedostatke gojskih verovanja, ali niko i nikada neće pretresati našu veru sa njene prave tačke gledišta, jer nju neće niko temeljno upoznati osim naših, koji nikada neće smeti izdati njene tajne. U zemljama koje su napredne mi smo stvorili bezumnu, odvratnu i prljavu književnost. Još neko vreme po našem stupanju na vlast mi ćemo podsticati njen opstanak da bi ona što detaljnije ocrtala kontrast govora, programa koji se razležu sa naših visina. Naši pametni ljudi, naročito vaspitani za to da rukovode Goje, sastavljaće govore, projekte, memoare, članke, kojima ćemo uticati na duhove, vodeći ih ka pojmovima i znanjima koje smo mi sami obeležili.


    Jedinstveni svetski prevrat. Kazne. Buduća sudbina Goja - masona. Mističnost vlasti. Razmnožavanje masonskih loža. Centralna uprava mudraca. Azefovština. Masonstvo kao rukovodilac svih tajnih društava. Značaj javnog uspeha. Kolektivizam. Žrtve. Kazne masona. Pad prestiža zakona i vlast. Predizbraništva. Kratkoća i jasnost zakona budućeg carstva. Poslušnost starešina. Mere protiv zloupotrebe vlasti. Surovost kažnjavanja. Krajnji rok sudijske starosti. Liberalizam sudija i vlasti. Svetski novac. Apsolutizam masonstva. Pravo kasacije. Patrijahalni izgled vlasti budućeg vladara. Pravo jačeg kao jedno pravo. Car izrailjski - patrijarh sveta.  
    Kada se mi definitivno zacarimo, blagodareći državnim prevratima koji će svugde biti pripremljeni za jedan isti dan, posle definitivnog priznanja nepodobnosti svih postojećih vlada (a dotle će proći dosta vremena, možda i celi jedan vek), mi ćemo se postarati da protiv nas ne bude zavera. Toga radi mi ćemo nemilosrdno kazniti sve one koji predusretnu našu vladavinu s oružjem u rukama. Svako novo osnivanje kakvog bilo tajnog udruženja biće također kažnjeno smrću, a ona koja danas postoje, koja mi poznajemo i koja su nam učinila izvesne usluge, ukinućemo i poslaćemo ih u daleke kontinente izvan Evrope. Tako ćemo postupiti s onim Gojama masonima koji odveć mnogo znaju; dok oni pak koji budu iz bilo kojih razloga pomilovani, biće u stalnom strahu od izgnanstva. Mi ćemo izdati zakon po kome će svi bivši učesnici tajnih društava podležati progonstvu iz Evrope kao centra naše uprave. Odluke naše vlade biće definitivne i bez apelacije.
    U gojskim društvima, u kojima smo posijali tako duboko zlo korenje nesloge a u kojima se istovremeno razvio i obećavajući protestantizam, moguće je ustanoviti red samo nemilosrdnim merama koje jasno i oštro dokazuju vlast: ne treba gledati na žrtve koje se prinose budućem dobru. U postizanju dobra ma i putem prinošenja žrtava sastoji se obaveza svake vlade, koja je svesna toga da se ne samo u privilegijama nego i u obavezama sastoji njen opstanak. Glavna je stvar za stabilnost uprave učvršćenje oreola moći, a taj se oreol postiže samo veličanstvenom nepokolebljivošću vlasti koja bi nosila na sebi znake neprikosnovenosti od mističkih uzroka - od Božjeg izbora. Tako je bilo do posljednjeg doba rusko Samodržavlje - jedini u svetu naš ozbiljan neprijatelj. Setite se, primera radi, kao što se seća Italija, zalivena krvlju Italija, nije takla ni dlaku na glavi Sulinoj koji je tu krv i prolio: Sula je svojom moći bio bog u očima naroda kojeg je on namučio, a njegov muški i hrabri povratak u Italiju stavio ga je izvan prikosnovenosti. Narod ne dira onoga koji ga hipnotiše svojom hrabrošću i snagom duha.
    Za vreme pre nastanka našeg carstva mi ćemo, naprotiv, stvoriti i umnožiti frank-masonske lože u svim zemljama sveta, uvući ćemo u njih sve koji mogu biti i koji već jesu istaknuti poslanici, jer će u tim ložama mi imati glavno obaveštajno mesto i uticajno sredstvo. Sve ove lože mi ćemo skoncentrisati pod jednu upravu koja će biti samo nama poznata a svim ostalima nepoznata i koja će biti sastavljena od naših mudraca. Lože će imati svoga predstavnika, koji će sobom prikrivati pomenutu upravu masonstva, od  koje  će  dolaziti parola i  program. U tim ložama mi ćemo zavezati čvor svih revolucionarnih i liberalnih elemenata. One će se sastojati iz svih društvenih slojeva. Najskrivenije političke zamisli biće nam poznate i potpašće pod naše rukovodstvo onog časa kad i poniknu. Članovi tih loža biće gotovo svi agenti međunarodne i nacionalne policije, jer je njena služba za nas nezamjenjiva u tom pogledu što policija može ne samo na svoj način da se obračuna sa nepokornim nego i da prikrije naše radnje, da stvori povode za nezadovoljstvo i tako dalje...
    U tajna društva obično najradije stupaju aferisti, karijeristi i uopšte ljudi većinom lakomisleni, sa kojima nam neće biti teško da vodimo poslove i pomoću njih da navijamo mehanizam mašine koju smo projektovali. Ako se ovaj svet uskomeša i uzbuni, onda će to značiti da nam je bilo potrebno da ga uzbunimo da bismo porušili njegovu odveć veliku solidarnost. Ako u njegovoj sredini ponikne zavera, onda će na čelo njeno stati niko drugi do jedan od naših najvernijih sluga. Prirodno je da ćemo mi, a niko drugi, povesti masonsku akciju, jer mi znamo kuda je vodimo, znamo krajnji cilj svakog dejstva; Goje pak ne znaju ništa, ne znaju čak ni neposredni rezultat: Njih zadovoljava obično trenutni račun zadovoljenja samoljublja u izvršenju onoga što je zamišljeno, ne primećujući čak ni to da ni sama zamisao ne pripada njihovoj inicijativi nego našem navođenju na dotičnu misao.
    Goje idu u lože iz radoznalosti ili u nadi da se uz pripomoć njihovu proguraju što bliže ka bogatoj društvenoj trpezi, a neki opet zato da bi imali mogućnost da iznesu pred publiku svoja neostvarljiva i neosnovana maštanja: oni žude za emocijom uspeha i aplauzom, na kojima smo mi vrlo izdašni. Mi im zato i dajemo taj uspeh da bismo se koristili samoobmanama koje odatle proističu, pri kojoj ljudi neprimetno usvajaju naše sugestije, ne zazirući od njih, u punoj uverenosti da njihova nepogrešnost sipa svoje misli, a da  tuđe  već ne može da prima. Vi ne možete ni da zamislite kako se najpametniji među Gojama može dovesti do nesvesne naivnosti, pod uslovima samoobmane, i kako ih je u isto vreme lako obeshrabriti najmanjim neuspehom, recimo prekidom aplauza i dovesti do ropske pokornosti, samo da bi se uspeh obnovio. Ukoliko naši zapostavljaju uspeh da bi samo sproveli svoje planove, utoliko su Goje spremni da žrtvuju sve planove da bi se samo dočepali uspeha. Ta njihova psihologija znatno nam olakšava zadatak njihova upućivanja. Ovi trgovi po izgledu imaju ovnujske duše, a u glavama njihovim duva promaja.
  Mi smo ih popeli na konjića mašte o tome da će simbolična jedinica kolektivizma progutati ljudsku individualnost.  Oni se još nisu snašli i razabrali i neće se razabrati u toj misli, da je ovaj konjić očigledno rušenje najglavnijeg zakona prirode, koja je stvorila u samom početku stvaranja sveta jedinicu koja ne liči na druge, naime baš u cilju individualnosti. Kad smo ih mogli dovesti do takvog bezumnog slepila, nije li to frapantno jasan dokaz koliko je um gojski čovečanski nerazvijen u sravnjenju sa našim umom?! To baš poglavito i garantuje naš uspeh. Koliko su bili pronicljivi naši stari mudraci kad su govorili, da za postizanje ozbiljnog cilja ne treba prezati ni od kakvih sredstava i ne gledati na broj žrtava koje se prinose radi tog cilja.
  Mi se nismo obzirali na žrtve is sredine gojske marve, mada smo žrtvovali i mnoge naše, ali smo im tada dali takav položaj na zemlji o kakvom oni nisu mogli sanjati. Relativno mnogobrojne žrtve naše sačuvale su našu narodnost od propasti. Smrt je neizbežan kraj za svakoga. Bolje je da se taj kraj primakne onima koji ometaju naš posao, nego li k nama koji stvaramo taj posao. Mi kažnjavamo masone tako da niko sem braće u to ne može posumnjati, šta više ni same žrtve kazne: svi oni umiru kad je to potrebno, reklo bi se, od normalnog odobrenja... Znajući to, čak i braća ne smeju protestovati. Takvim merama mi smo iščupali iz sredine masonstva i sam koren protesta protiv naših naređenja. Propovedajući Gojima liberalizam mi u isto vreme držimo svoj narod i naše glavne agente u stalnoj poslušnosti.
    Pod našim uticajem izvršenje gojskih zakona skraćeno je i svedeno do minimuma. Prednost zakona podriven je liberalnim tumačenjem uvedenim u tu sferu. U najvažnijim političkim i principijelnim stvarima i pitanjima sudije rešavaju onako kako im mi naredimo, vide stvari u onoj svetlosti kojom ih mi osvetlimo za gojsku administraciju, naravno, preko podmetnutih lica sa kojima mi tobož ničeg zajedničkog nemamo - mišljenjem novinara ili drugim putevima. Čak i senatori i viša administracija slepo primaju naše savete. Čisto životinjski um Goja nije sposoban za analizu i posmatranje, a još manje za predviđanje onoga čemu može odvesti postavljanje izvesnih pitanja. U toj razlici u sposobnosti mišljenja izmedju Goja i nas može se jasno videti pečat izabraništva i čovečnosti za razliku od instiktivnog, životinjskog uma Goja. Oni vide, ali ne predviđaju i ne pronalaze (osim samo materijalnih stvari). Iz toga se jasno vidi, da nas je sama priroda predodredila da rukovodimo i upravljamo svetom.
  Kada dođe vreme naše javne uprave, vreme da manifestujemo njenu blagotvornost, mi ćemo preraditi sva zakonodavstva, naši zakoni će biti kratki, jasni, postojani, bez ikakvih tumačenja, tako da će svaki biti u stanju da ih dobro i pouzdano zna. Glavna odlika njihova biće poslušnost prema starešinama ispoljena do maksimuma. Tada će sve zlopupotrebe iščeznuti usled odgovornosti svih do jednoga  pred najvišom vlašću predstavnika vlasti. Zloupotrebe pak vlasti koja leži niže ove poslednje instance kažnjavaće se tako nemilosrdno da će svaki izgubiti volju da eksperimentiše sa svojom snagom. Mi ćemo jednako i budno motriti na svaki korak administracije od koje zavisi kretanje državne mašine, jer razuzdanost u njoj porađa razuzdanost svugde: ni jedan slučaj nezakonitosti i zloupotrebe neće ostati primerno nekažnjen. Prikrivanje, solidarno gledanje kroz prste među službenicima u administraciji - sve ovo zlo će iščeznuti posle prvih primera surovog kažnjavanja.
    Oreol naše vlasti zahteva celishodne, to jest surove kazne za najmanje rušenje, radi lične koristi, njenog najvišeg prestiža. Onaj koji postrada, ma i nesrazmerno svojoj krivici, biće kao vojnik koji pada na administrativnom polju u korist vlasti, principa i zakona koji ne dopuštaju odstupanje sa društvenog puta na lični. Na primer: naše će sudije znati da će oni, u želji da se pohvale glupim milosrđem, narušiti zakon pravosuđa koji je stvoren radi primernog poučavanja ljudi kaznama za istupe, a ne radi izložbe duhovnih osobina sudija. Te osobine je umesno pokazivati u privatnom životu, a ne na javnom terenu koji predstavlja sobom vaspitnu osnovu ljudskog života. Naš sudski personal služiće najviše do 55 godina života, pre svega zato što se starci upornije drže predrasuda, što su manje sposobni da se pokoravaju novim naredbama, a drugo, zato što će nam to stvoriti mogućnost da takvom merom postignemo gipkost premeštanja personala koji će se time lakše saviti pod našim pritiskom: ko zaželi da ostane na svom mestu moraće se slepo pokoravati da bi to zaslužio. Uopšte, naše sudije ćemo birati iz sredine onih koji će tvrdo znati da njihova uloga u kažnjavanju i primeni zakona, a ne u maštanju o ispoljavanju liberalizma na račun državnog vaspitnog plana, kao što to sada uobražavaju Goje. Mera premeštanja služiće još i za slabljanje kolektivne solidarnost među službenicima i privezaće ih sve za interese vlade, od koje će zavisiti i njihova sudbina. Mladi naraštaj sudija biće vaspitan u idejama nedopuštanja takvih zloupotreba koje bi mogle narušiti uspostavljeni red u odnosima naših podanika među sobom.
  Sada Gojske sudije čine popuštanja i gledaju kroz prste svakojakim zločincima nemajući pravilnu predstavu o svome pozivu jer se sadašnji upravljači pri određivanju sudija ne staraju da im uliju osećaj dužnosti i svest o poslu koji se od njih iziskuje. Kao što životinja pušta svoju decu da traže plen, tako i Goje daju svojim podanicima posebna mesta i ne misleći da im razjasne zašto je to mesto stvoreno. Zato i propadaju njihove uprave same od sebe kroz dejstvo vlastite administracije. Neka rezultati ovih dejstava posluže kao još jedna lekcija za našu upravu. Mi ćemo iskoreniti liberalizam na svim važnim strategijskim položajima naše uprave, od kojih zavisi vaspitanje svih potčinjenih našem društvenom sistemu. Na te položaje doći će samo oni koje mi budemo vaspitali za administrativnu upravu. Na eventualnu primedbu da će penzionisanje starih službenika skupo stajati državnu blagaju reći ću pre svega, da će se njima prethodno naći privatna služba u zamenu za izgubljenu, a drugo, napomenuću da će u našim rukama biti skocentrisan sav svetski novac, te se sledstveno naša vlada nema zašto bojati skupoće. Naš apsolutizam u svemu će biti dosledan i stoga će naša velika volja u svakoj svojoj odredbi biti poštovana i bez pogovora izvršavana: ona će ignorisati svako negodovanje, svako nezadovoljstvo, iskorenjujući svako njihovo ispoljavanje u dejstvu primernim kaznama.
    Mi ćemo ukinuti kasaciono pravo, koje će preći u našu iskljućivu nadležnost - u nadležnost upravljača, jer mi ne smemo dopustiti da se u narodu rodi misao o tome da sudije koje smo mi postavili mogu donositi nepravilne odluke. Ako se pak ma šta slično dogodi, mi ćemo sami kasirati odluku ali sa tako primernom kaznom odmerenom sudiji za nerazumevanje svoga posla i poziva, da se slučaji više neće ponoviti. Ponavljam, da ćemo mi znati svaki korak naše administracije na koju samo i treba motriti da bi narod bio 'svestan nas' i zadovoljan nama, jer je on u pravu da traži od dobre uprave i dobrog činovnika. Naša će uprava imati izgled patrijahalnog očinskog staranja našeg upravljača. Naš narod i podanici videće u njemu oca koji se brine o svakoj nevolji, o svakom dejstvu, o svakom uzajamnom odnosu kako podanika jednog prema drugome, tako i njih svih prema upravljaču. Tada će oni biti toliko prožeti mišlju da im je nemoguće biti bez tog staranja i rukovođenja, ako žele da žive u miru i spokojstvu, da će sa strahopoštovanjem, bliskim obožavanju, priznati samodržavlje našeg vladara, naročito kad se uvere da ga naši  nameštenici ne zamenjuju svojom vlašću, nego samo slepo izvršavaju njegova naređenja. Oni će se radovati što smo mi sve regulisali u njihovom životu, kao što rade pametni roditelji koji hoće da vaspitaju svoju decu i osećaju dužnosti i poslušnosti. Ti narodi su u odnosu prema tajnama naše politike večito nepunoletna deca, isto tako kao i njihove vlade.
  Kao što vidite, ja zasnivam naš despotizam na pravu i dužnosti: pravo primoravanja na izvršenje dužnosti direktna je obaveza vlade koja je otac svojih podanika. Ona ima pravo snažnoga zato, da se koristi njime za dobro upućivanja čovečanstva ka prirodno određenom stroju - poslušnosti. Sve u prirodi nalazi se u poslušnosti, ako ne ljudima, a ono okolnostima, ili svojoj prirodi, u svakom pak slučaju jačemu. Budimo dakle mi taj jači radi dobra. Mi smo dužni bez predomišljanja žrtvovati posebne ličnosti, rušioce ustanovljenog reda, jer u primernoj kazni zla leži velika vaspitna uloga. Kada car izrailjski stavi na svoju sveštenu glavu krunu koju mu Evropa podnese, on će postati patrijarh sveta. Neophodne žrtve koje on bude prineo usled njihove celishodnosti nikada neće dostići onu cifru žrtava koje su prineli u toku vekova grandomanija i nadmetanje gojskih vlada i vladara. Naš car će se nalaziti u stalnom kontaktu sa narodom i govoriće mu sa tribine besede koje će talasi glasova raznositi odmah po celom svetu.


    Neškodljivost univerziteta. Zamena klasicizma. Vaspitanje i znanje. Reklama vlasti 'vladara' u školama. Ukidanje slobodne nastave. Nove teorije. Nezavisnost misli. Praktična nastava.  
    U cilju uništenja svakih kolektivnih snaga, sem naših, mi ćemo učiniti neškodljivim prvi stepen kolektivizma - univerzitete, prevaspitavši ih u novom pravcu. Njihove starešine i profesori biće pripremani za svoj posao u duhu podrobnih tajni programa dejstva, od kojih oni nekažnjeno neće odstupiti ni za pedalj. Oni će biti postavljeni sa naročitom opreznošću i biće dovedeni u potpunu zavisnost od vlade. Mi ćemo isključiti iz nastave državno pravo, kao i sve što se dotiče političkog pitanja. Ovi predmeti će se predavati malom broju osoba koje su izabrane i posvećene zbog naročitih sposobnosti.  Univerziteti ne smeju iz svojih zidova puštati žutokljunce koji spremaju i kroje planove ustava kao komedije ili tragedije, baveći se političkim pitanjima koje ni njihovi očevi nikada i ni malo nisu razumevali.
    Loše preneseno znanje velikom broju lica o političkim pitanjima čini od njih utopiste i loše podanike, kao što i sami možete zapaziti iz primera opšteg vaspitanja Goja u tom pravcu. Nama je trebalo da uvedemo u njihovo vaspitanje sve one principe koji tako sjajno kvare njihov sistem. Kada mi budemo na vlasti udaljićemo iz vaspitanja sve predmete koji izazivaju zabunu a i one nepotrebne, pravićemo od omladine poslušnu decu starješina, decu koja vole onoga koji upravlja koliko i svoju sigurnost i nadu za mir i spokojstvo.
    Klasicizam, kao i svako izučavanje stare istorije u kojoj je više rđavih nego dobrih primera, mi ćemo zameniti izučavanjem programa budućnosti. Mi ćemo izbrisati iz pamćenja ljudi sva fakta prošlih vekova koji nam nisu po želji, a ostavićemo samo one koji ocrtavaju samo pogreške gojskih vladavina. Učenje o praktičnom životu, o obaveznom uređenju, o odnosima ljudi jednog prema drugome, o izbegavanju rđavih, sebičnih primera koji siju zarazu zla i druga slična pitanja vaspitnog karaktera stajaće na čelu nastavnog programa sastavljenog prema posebnom planu za svako zvanje, ne generališući nastavu ni pod kakvim vidom i izgovorom. Takva postavka pitanja ima naročitu važnost.
  Svako društveno zvanje mora biti vaspitano u strogim razgraničenjima i u skladu sa njegovim pozivom i radom. Slučajni geniji uvek su znali i znaće da skrenu u druga zvanja zbog te retke slučajnosti propuštati u tuđe redove lica nesposobna, oduzimajući mesta od onih koji pripadaju tim redovima po rođenju i zanimanju - potpuno je bezumlje.  Vi sami znate kako se to završilo po Goje, koji su dopustili ovu vapijuću besmislicu. Da bi onaj koji upravlja čvrsto zagospodario srcima i umovima svojih podanika, treba, za vreme njegove delatnosti predavati celom narodu po školama i na trgovima o njegovom značaju i delima, o svim njegovim lepim i plemenitim počecima. Mi ćemo uništiti svaku slobodnu nastavu.
  Učenici će imati pravo zajedno s roditeljima da se kao u klubu okupljaju po školskim kabinetima: za vreme tih skupova, u praznične dane, predavači će držati tobože slobodna predavanja o pitanjima čovečanskih odnosa, o zakonima ponašanja, o represalijama koje dolaze od nesvesnih odnosa i, najzad, o filozofiji novih teorija još neobjavljenih u svetu. Ove teorije mi ćemo uzdići do verskih dogmi kao prelazni stepen ka našoj veri. Kada završimo izlaganje našeg programa rada u sadašnjosti i budućnosti, ja ću vam pričati o osnovama ovih teorija. Jednom rečju, znajući iz mnogovekovnog iskustva da ljudi žive i rukovode se idejama, da te ideje ljudi usišu samo pomoću vaspitanja koje se daje sa podjednakim uspehom svim uzrastima, naravno, samo različnim načinima, mi ćemo usisati i konfiskovati u našu korist posljednje iskre nezavisne misli, koju mi već odavno navodimo na potrebne nam predmete i ideje. Sistem kontrole misli već je u dejstvu, u takozvanom sitemu praktične nastave, koji ima da pretvori Goje u nemisleće, poslušne životinje, koje očekuju praktičnost da bi je mogli razumeti. Buržuja, jedan od najboljih naših agenata u Francuskoj, već je objavio nov program praktična nastave.


    Advokatura. Uticaj gojskog sveštenstva. Sloboda savesti. Papski dvor. Car judejski kao patrijarh - papa. Načini borbe sa postoječom crkvom. Zadaci savremene štampe. Organizacija policije. Dobrovoljačka policija. Špijunstvo po obrascu kagalne špijunaže. Zloupotrebe vlasti.  
    Advokatura stvara ljude hladne, surove, uporne, bezprincipne, koji se stavljaju u svima slučajevima na bezlični, čisto legalni teren. Oni su se navikli da sve podešavaju u korist zaštite, a ne socijalnog dobra. Oni se obično prihvataju svake odbrane, teže da se domognu opravdanja po svaku cenu hvatajući se za sitne začkoljice jurisdikcije, čime oni demorališu sud. Stoga ćemo tu profesiju staviti u uske ramove koji će je zatvoriti u sferu izvršnog činovništva. Advokati će, isto kao i sudije, biti lišeni kontakta sa strankama i dokumentacijom, štitiće svoje klijente poslije njihovog saslušanja na sudu po razjašnjenim faktorima. Oni će dobijati honorar bez obzira na ishod odbrane.
    To će biti prosti referenti poslova u korist pravosuđa, kao protivteg tužiocu koji će biti referent u korist optužbe: to će skratiti sudski referat. Na taj način ustanoviće se poštena, bespristrasna odbrana koja se neće vršiti iz interesa, već po ubeđenju. To će, između ostalog, odstraniti podmićivanje drugova koje se danas praktikuje, njihov pristanak da dobije stvar onoga koji plati. Sveštenstvo Gojsko mi smo se već pobrinuli da diskreditujemo i time razorimo njihovu misiju koja bi nam danas mogla smetati. Svakoga dana njihov uticaj na narode slabi i opada.
  Sloboda savesti je proklamovana sada svugde, nas samo još vrlo malo godina deli od momenta potpunog sloma hriščanske religije; sa drugim religijama ćemo još lakše izaći na kraj, ali o tome je još rano da govorimo. Mi ćemo staviti klerikalizam i klerikale u tako uzane okvire da će njihov uticaj poći pravcem obrnutim svome ranijem kretanju. Kada dođe vreme da konačno uništimo papski dvor onda će prst nevidljive ruke pokazati narodima da treba da se pokrenu u pravcu toga dvora. Kada se narodi ustreme i pojure tamo, mi ćemo se pojaviti tobož kao njegovi zaštitnici, da bi se sprečila iovako već velika prolivanja krvi. Ovom diverzijom mi ćemo se provući u samo njegovo srce i više nećemo izaći otuda dokle god ne uništimo svu moć tog mesta. Car judejski biće prvi vaseljenski papa, patrijarh internacionalne crkve. Ali, vreme dok mi ne prevaspitamo omladinu u novim prelaznim verama, a zatim i u  našoj, mi nećemo otvoreno dirati postojanje crkve, nego ćemo se sa njima boriti kritikom koja izaziva podele. Uopšte, naša savremena štampa izobličavaće državne poslove, religije, nesposobnost Goja, i sve to najbezobzirnijim izrazima, da bi ih na sve načine ponizili tako kako zna da uradi samo naše genijalno pleme.
    Naše carstvo biće analogija božanstva Višnu, u kome se nalaze njegovo oličenje - u svakoj od stotina naših ruku biće po opruga socijalne mašine. Mi ćemo sve videti bez pomoći službene policije koja, u onoj formi njenih prava kakvu smo mi izradili za Goje, smeta vladama da vide. Po našem programu trećina podanika motriće na ostale iz osećaja dužnosti, iz principa dobrovoljne državne službe. Tada neće biti sramno nazvati se špijunom i dostavljačem, nego pohvalno, ali će zato neosnovane dostave biti strogo kažnjavane, da se ne bi razmnožila zloupotreba toga prava. Naši agenti pripadaće kako višim tako i nižim slojevima društva, biće iz sredine vesele administrativne klase, iz sredine izdavača, tipografa, knjžara, trgovačkih pomočnika, radnika, kočijaša, lakeja i tako dalje. Ova bespravna, neopunomoćena na kakvo bilo samovoljstvo, te prema tome i bezvlasna policija samo će svedočiti i referisati, a proveravanje njihovih iskaza i hapšenja zavisiće od odgovorne grupe policijskih kontrolora, dok će samo hapšenje vršiti žandarmerijski korpus i gradska policija. Onaj koji ne dostavi viđeno i čuveno iz oblasti političkih pitanja biće podvrgnut odgovornosti za prikrivanje, ako se dokaže da je on u tome kriv.
    Slično ovome kao što su danas naša braća pod ličnom odgovornošću obavezna da dostavljaju kagalu o svojim odstupnicima ili onima koji su zapaženi u nečem što je protivno kagalu, tako će u našem svetskom carstvu biti obavezan svaki naš podanik da vrši dužnost državne službe u tom smislu.  Takva će organizacija iskoreniti zloupotrebe vlasti, sile, podmićivanja - sve ono što smo mi uveli našim savjetima, teorijama natčovečanskih prava u navike Goja. Pa, kako bismo drukčije mogli povećati uzroke i povode za nered  u njihovoj administraciji ako ne ovakvim putevima?! Jedan od najvažnijih među njima su agenti za uvođenje reda, kojima je pružena mogućnost da u svojoj razornoj delatnosti ispoljavaju pored svojih već rđavih sklonosti i: samovolju, samovlašće, a naročito podmitljivost.


    Mere za zaštitu. Motrenje među zaverenicima. Javna zaštita je propast vlasti. Zaštita judejskog cara. Mistički prestiž vlasti. Hapšenje pri prvoj sumnji. 
    Kada nam bude potrebno da pojačamo stroge mere zaštite (najstrašniji otrov za prestiž vlasti) mi ćemo prirediti simulaciju nereda ili ispoljavanje nezadovoljstva koje se izražava pomoću dobrih govornika. Ti govornici privući će k sebi simpatizere. To će nam dati povod da vršimo pretrese i nadzor preko naših slugu iz sredine gojske policije. Pošto većina zaverenika dejstvuje iz ljubavi prema veštini, da bi se govorilo, mi ćemo ih sve do ispoljenja s njihove strane akcije ostaviti na miru i samo ćemo uvesti u njihovu sredinu posmatračke elemente. Treba zapamtiti da prednost vlasti slabi i smanjuje se ako ona otkriva česte zavere protiv sebe: u tome se sadrži prezumpcija priznanja, nemoći ili što je još gore, nepravilnosti.
  Vama je poznato da smo mi razbili prestiž Gojskih vladara čestim atentatima na njih preko svojih agenata, slepih ovnova našeg stada, koje je vrlo lako sa nekoliko liberalnih fraza pokrenuti na zločine, samo ako oni imaju političku boju. Mi smo prinudili zemaljske upravljače da priznaju svoju nemoć u objavljivanju javnih mera zaštite i time ćemo upropastiti prestiž vlasti. Naš vladar biće štićen samo naj neprimetnijom stražom, jer mi nećemo dopustiti ni misao o tome da bi protiv njega mogla postojati takva buna sa kojom on ne bi mogao da se bori i od koje bi morao da se krije. Kad bismo mi dopustili takvu misao, kao što to čine Goji, onda bi samim tim potpisali presudu, ako ne njemu lično, a ono njegovoj dinastiji u nedalekoj budućnosti.
   Po strogo održavanoj spoljašnosti naš vladar će se koristiti svojom vlašću samo u korist naroda, a nikako u korist svojih i dinastičkih dobiti. Prema tome, održavajući, čuvajući ovaj dekorum, njegovu će vlast poštovati i braniti sami podanici, oni će je obožavati u punoj svesti da je sa njom skopčano blagostanje svakog građanina države, jer će od nje zavisiti red i poredak društvenog sistema. Štititi cara otvoreno znači priznati slabost organizacije njegove sile. Naš vladar će u narodu uvijek biti okružen gomilom tobož radoznalog sveta, mladića i djevojaka koji će zauzeti prve redove oko njega, po izgledu slučajno, a zadržavaće ostale redove tobož iz poštovanja prema poretku. To će izazvati i posijati primer uzdržljivosti kod drugih. Ako se u narodu nađe kakav molitelj koji bi želio probijajući se kroz redove da preda molbu, onda će prvi redovi primiti tu molbu i na očigled molioca predati je vladaru, te da svi znaju da ono što se predaje dolazi na mjesto koje je adresirano, da sledstveno, postoji kontrola vladaočeva. Oreol vlasti zahteva, opstanka svoga radi, da narod uvek može reći: 'Kad bi za to znao car' ili 'car će o tome saznati'. Sa ustanovljenjem službene zaštite iščezava mistički prestiž vlasti: svaki ko ima u sebi izvesne smelosti smatra sebe za gospodara nad njom, buntovnik postaje svestan svije snage i kad mu se ukaže prilika vreba momenat da jurne na vlast. Za Goje smo propovedali drugo, ali zato i vidimo primer dokle su ih dovele mere otvorene zaštite.
    Kod nas će zločinci biti hapšeni čim se manje ili više sa osnovnom sumnjom posumnja u njih: ne može se, iz bojazni da se slučajno ne desi greška, prepustiti političkom krivcu ili zločincu da pobegne, jer ćemo prema političkim istupima ili zločinima biti zaista nemilosrdni. Ako se još i može sa izvesnom zategnutošću dopustiti razmatranje pobuda u prostim zločinima, to u svakom slučaju neće biti izvinjenje za lica koja se bave pitanjima u kojima niko, sem vlade, ništa ne može razumeti. Pa i sve vlade čak ne razumeju istinsku politiku.


    Pravo podnošenja molbi i projekata. Buntovništvo. Sudska nadležnost političkih zločina. Reklama političkih zločina.  
    Ukoliko mi ne dopustimo samostalno bavljenje politikom, utoliko ćemo, naprotiv, podsticati svakovrsne izveštaje i peticije sa predlozima svakojakih projekata za poboljšanje narodnog života: to će nam otkriti nedostatke ili fantazije naših podanika, na koje ćemo odgovarati ili izvršenjem, ili razumnim i jasnim opovrgavanjem koje bi dokazalo kratkovidost onoga koji rezonuje nepravilno. Buntovništvo nije ništa drugo do lavež šteneta na slona. Za vladu, dobro organizovanu ne s policijske već sa društvene strane, lavež šteneta na slona znači da ono nije svesno njegove snage i značaja.
  Treba samo dobrim primerom pokazati značaj i jednog i drugog, pa će štene odmah prestati da laje i počeće da podvija rep čim spazi slona. Da bismo skinuli prestiž vrline sa političkog zločina, mi ćemo ga postaviti na osuđeničku klupu zajedno sa krađom, ubistvom i svakojakim drugim odvratim i prljavim zločinima. Tada će javno mnjenje zakuvati, i u svojim razmatranjima sliti tu vrstu zločina sa sramotom i brukom svih drugih i narod će je žigosati sa podjednakim prezirom. Mi smo se starali i, nadam se postigli da Goje ne dođu do takvog načina borbe s buntovništvom. U tom cilju mi smo preko štampe i u govorima indirektno, u pametno sastavljenim uđbenicima istorije, reklamirali mučeništvo koje su tobože primili na sebe buntovnici radi opšteg dobra i blagostanja. Ova reklama je uvećala kontingent liberala i stavila hiljade Goja u redove našeg živog inventara.


    Finansijski program. Progresivna oporezivanja. Progresivne takse u markama. Fondovna kasa. Hartije od vrednosti i zastoj novčanog opticaja. Odgovorno računovodstvo. Ukidanje predstavništva. Zastoj kapitala. Novčana emisija. Zlatna valuta. Valuta vrednosti radničke snage. Buđet. Državni zajmovi. Jednoprocentna serija. Industrijske hartije od vrednosti. Gojski upravljači. Favoriti, masonski agenti.  
    Danas ćemo dodirnuti finansijski program, koga sam rezervisao za kraj i o kome ćemo govoriti kao o najtežoj, završnoj i odlučnoj tački naših planova. Pristupajući mu, ja ću vas podsetiti da sam vam i ranije nagovestio da je suma naših dejstava rešena pitanjem naših cifara. Kad se mi zacarimo naša će samodržavna (autokratska) klasa izbegavati, iz principa samoodržanja, da osetno opterećuje narodne mase porezima, ne zaboravljajući svoju ulogu oca i zaštitnika. Ali pošto državna organizacija staje skupo, ipak je neophodno dobiti potrebna za to sredstva. Stoga treba naročito brižljivo izraditi pitanje ravnoteže u tom predmetu.
    Naša uprava, u kojoj će car posedovati legalnu fikciju pripadanja njemu svega što se nalazi u njegovoj državi (što je lako pretvoriti u stvarnost), može pribeći zakonitom izuzimanju svekolikih suma radi regulisanja njihovog opticaja u državi. Iz toga izlazi da je pokriće poreza najbolje vršiti putem progresivnog poreza na svojinu. Na taj način će se potraživanja uplaćivati bez pritisaka ili uništenja srazmernom procentu posedovanja. Bogataši, moraju biti svesni svoje obaveze da deo svojih suvišaka prepuste državnoj koristi, pošto im država garantuje sigurnost u posedovanju ostale svoje lične svojine i pravo vlasništva, kažem poštenje, jer će kontrola bilo čijeg imanja odstraniti pljačku na zakonskoj osnovici.
  Ova socijalna reforma mora početi odozgo, jer joj već nastaje vreme - ona je neophodna kao garancija mira. Porez na siromašnog je seme revolucije i služi na uštrb državi koja gubi veliko trčeći za malim. Nezavisno od toga porez na kapitaliste umanjiće porast bogatstva u privatnim rukama, u kojima ih sada držimo prikupljene kao ravnotežu sila gojskih vlada - državnim finansijama. Porez koji se povećava u procentom odnosu prema kapitalu daće mnogo veći prihod negoli današnji po glavi stanovnika i cenzusni, koji je za nas koristan samo kao sredstvo za izazivanje nemira i nezadovoljstva među Gojima. Sila na koju će se naš car oslanjati sastoji se u ravnoteži i garanciji mira, čega radi je neophodno da kapitalisti žrtvuju jedan deo svojih prihoda radi bezbednosti dejstva državne mašine. Državne potrebe treba da podmiruju oni kojima to nije teško i od kojih se ima šta uzeti.
    Takva će mera uništiti mržnju siromaha prema bogatašu, u kome će on videti potrebnu finansijsku potoporu države, videće u njemu organizatora mira  i blagostanja, jer će videti da ovaj uplaćuje potrebna sredstva za njihovo postignuće. Da ne bi inteligentni platci odveć jadikovali zbog novih plačanja, njima će se pri određivanju tih plačanja davati podrobni računi, izuzimajući naravno sume koje su predviđene za potrebe prestola i administrativnih ustanova. Vladalac neće imati svojih dobara, kad već i onako sve što je u državi predstavlja njegovu svojinu, inače bi jedno protivrečilo drugome: fakat vlastitih sredstava uništio bi pravo svojine na sveopšte vlasništvo. Rodbina vladareva, sem njegovih naslednika koji se takođe izdržavaju o trošku državnom, mora stupiti u redove državnih službenika i raditi da bi zaslužila pravo svojine: privilegije carske krvi ne smiju služiti za pljačku državne kase.
    Kupovina, prijem novaca ili nasledstva podlegaće progresivnim taksama. Neprijavljena, u ovoj taksi neopovrgnuta, neizostavno lična, predaja svojine novčane ili kakve bilo druge, nametnuće ranijem vlasniku plaćanje procentnog prireza za vreme od predaje tih suma pa do dana kada je otkriveno prikrivanje izjave o predaji. Priznanice o predaji moraju se svake nedelje podnositi mesnoj blagajni sa označenjem imena, prezimena i ostalog mesta stanovanja bivšeg i novog sopstvenika imanja. Ta lična predaja mora počinjati od određene sume koja prelazi obične troškove oko kupovine  i prodaje neophodnoga koja će se uplaćivati taksenim markama u određenom procentu od jedinice. Izračunajte po koliko će puta takvi porezi pokriti prihode gojskih država. Fond državne blagajne mora imati određeni iznos rezervnih platežnih sredstava, a sve ono što bude prikupljeno preko tog iznosa mora biti vraćeno u opticaj. Te sume će poslužiti za obavljanje javnih radova.
  Inicijativa takvih radova, koja potiće iz državnih izvora, čvrsto će privezati radničku klasu za državne interese i vladare. Od tih suma izdvojiće se jedan dio koji će biti upotrebljen na premije za pronalaske i proizvodnju. Nikako ne treba preko određenih i široko proračunatih suma zadržati u državnim blagajnama i najmanju jedinicu, jer novac postoji za opticaj i svaki njegov zastoj štetno se odaziva na toku državnog mehanizma kome on služi kao mazivno sredstvo: zastoj maziva može poremetiti pravilno kretanje toga mehanizma. Zamena jednog dela novčanica procentnim hartijama proizvela je baš takav zastoj. Posledice te okolnosti sada su već dovoljno vidljive. Mi ćemo takođe ustanoviti državno računovodstvo i u njemu će vladar u svako doba naći pregled državnih prihoda i rashoda, izuzev tekuće još ne sastavljene mesečne račune i prethodne, koji još nisu sastavljeni. Jedino lice koje neće imati interesa da pljačka državne kase je njihov vlasnik, vladar. Eto zašto će njegova kontrola odstraniti mogućnost gubitka ili rasipanja. Predstavljanje  na prijemima radi etiketa, koje oduzimaju vladaocu dragoceno vrime, biće ukinuto da bi vladar imao vreme za kontrolu i razmišljanje. Tada njegova moć neće biti rasparčana na favorite, koji okružuju presto samo radi sjaja i koji su zainteresovani samo za svoje, a ne za opšte državne interese. Ekonomske krize, koje smo priredili za Goje, stvorene su ničim drugim do povlačenjem novca iz opticaja.
  Ogromni kapitali zastali su zahvaljujući izvlačenju novca iz država koje su bile prinuđene da se baš njima obrate za zajmove. Ti zajmovi su opteretili finansije država plaćanjem procenata, pritisli ih i vezali pomenutim kapitalom. Koncentracija industrije u rukama kapitalista isisala je sve narodne sokove, a s njima i državne. Sadašnja emisija novca uopšte ne odgovara sveopštoj potrebi, pa stoga i ne može da zadovolji sve radničke nevolje. Emisija novca mora biti u skladu sa povećanjem stanovništva, pri čemu je neophodno računati kao potrošače i tek rođenu decu. Revizija emisije bitno je pitanje za celi svet. Vi znate da je zlatna valuta bila propast za sve države koje su je usvojile, jer ona nije mogla zadovoljiti potrošnju novca, tim pre što smo mi povukli zlato iz opticaja koliko je god to bilo moguće. Kod nas mora biti uvedena valuta vrednosti radničke snage, pa bila ona od hartije ili drveta. Mi ćemo izvršiti emisiju novca prema normalnim potrebama svakog podanika, povećavajući njegovu količinu sa svakim novorođenim čovekom, smanjujući je sa svakim umrlim. Računske poslove obavljaće svaki departman (administrativna podela u Francuskoj), svaki okrug.
     Da nebi bilo zadržavanja u isplati novca na državne potrebe, sume i rok njihove isplate određivaće se ukazom vladara: time će se odstraniti protektorat ministarstva nad jednom ustanovom na uštrb drugih. Budžeti prihoda i rashoda biće uporedo vođeni, da ne bi bilo nejasanosti, kad su udaljeni jedan od drugog. Reforme gojskih finasijskih ustanova i principa, koje smo mi projektovali, zaogrnućemo u takve forme da  one neće nikoga uznemiriti. Mi ćemo ukazati na neophodnost reformi usled onih zbrka i pometnji od kojih su došli finasijski neredi kod Goja. Prvi sukob, reći ćemo, sastoji se u tome što oni počinju sa određivanjem običnog budžeta, koji raste iz godine u godinu, iz sledećih uzroka: taj budžet oni rastegnu do polovine godine; zatim traže popravni budžet koji potroše za tri meseca, poslije čega mole za dopunski budžet, i sve to završava likvidacionim budžetom. A pošto se budžet za narednu godinu određuje prema sumi opšteg proračuna, onda se svakogodišnje skretanje od norme proteže za 50% na godinu, zbog čega se godinama budžet uređuje kroz deset godina. Zahvaljujući takvim metodama, dopuštenim nemarnošću gojskih država, njihove su se kase ispraznile. Period zajmova, koji je poslije toga nastupio, pokupio je ostatke i doveo sve države gojske do bankrotstva.
  Vi dobro znate da takvu ekonomiju kakvu smo sugerisali Gojama mi ne možemo voditi. Svaki zajam dokazuje državnu nemoć i neshvatanje državnih prava. Zajmovi kao Damaklov mač vise nad glavama vladara koji, umesto da uzimaju od svojih podanika putem privremenih poreza, idu ispruženom rukom da prose milostinju od naših bankara. Spoljašnji su zajmovi pijavice, koje se nikako ne mogu otkinuti od državnog tela dokle god one same ne otpadnu ili ih država sama ne zbaci. Ali gojske države ih ne otkidaju, nego ih sve više puštaju na sebe, tako da one moraju neizbežno propasti od dobrovoljnog puštanja krvi. U suštini, šta drugo može predstavljati jedan zajam, uz to i spoljašnji?! Zajam - to je emisija državnih menica koje sadrže procentnu obavezu srazmernu sumi pozajmljenog kapitala. Ako je zajam 5%, onda će država kroz dvadest godina uludo platiti procentnu sumu koja će biti ravna uzetom zajmu; za četrdest godina plaća dvostruku sumu, a za šezdeset godina trostruku, a dug uvek ostaje isti, neplaćeni dug.
  Iz ovog računa jasno se vidi da, kod oblika sveopšteg prireza, država crpi poslednje parice siromašnih poreskih obveznika da bi isplatila inostrane bogataše od kojih je uzela novac na zajam, umesto da te parice prikupi za svoje potrebe bez procentnih doplata. Dok su zajmovi bili unutrašnji, Goji su samo premeštali novac iz džepa siromašnih u džepove bogataša, ali kada smo mi podmitili koga je trebalo, da bismo preneli zajmove na spoljašnji teren, onda su sva državna bogatstva potekla u naše kase i svi su Goji počeli da nam plaćaju svoj podanički danak. Kad je lakomislenost gojskih vladara u pogledu državnih poslova i podmitljivost ministara ili nerazumevanje u finansijskim poslovima drugih upravnih lica uspelo da zaduži svoje zemlje kod naših kasa neisplativim dugovima, onda treba znati koliko nas je sve to stalo truda i novca. Zastoj novca mi nećemo dopustiti, te zato neće biti ni državnih procentnih hartija, sem jednoprocentne serije, da ne bi plaćanje procenata predavala državnu moć pijavicama na isisavanje. Pravo emisije procentnih hartija biće isključivo prepušteno industrijskim društvima, kojima neće biti teško da isplaćuju procente od svojih dobiti, koje države ne zarađuju na pozajmljeni novac, kao što to čine ova društva, jer ona zajmi da potroši, a ne da vodi privredne operacije.
  Industrijske hartije kupovaće i vlada koja će se od današnjeg plaćanja dadžbina na zajmove pretvoriti u zajmodavca iz računa. Takva mera prekinuće zastoj novca, gotovanstvo i lenjost koji su nam bili od koristi kod samostalinih Goja, ali neželjeni u našoj vladavini. Kako je jasna i očigledna nedotupavnost čisto životinjskih gojskih mozgova, koja se ispoljava u tome što nisu ni mislili, uzimajući od nas novac pod interes, da će sav taj novac, pa još sa interesom na njega oni morati crpiti iz svojih državnih džepova radi obračuna sa nama. Šta je bilo lakše i jednostavnije nego uzeti potreban novac od svojih građana! To dokazuje genijalnost našeg izabranog uma u tome što smo mi znali tako da im predstavimo stvar zajmova da su oni videli u njima štaviše i svoju korist. Naši računi, koje ćemo mi predstaviti kada nastupi vreme, osvetljeni vekovnim eksperimentima koje smo vršili nad gojskim državama, odlikovaće se jasnošću i određenošću i očigledno će pokazati svima koristi od naših novotarija. Oni će učiniti kraj onim zloupotrebama, blagodareći kojima smo mi upravljali Gojima, ali koje ne mogu biti dopuštene u našem carstvu. Mi ćemo tako podesiti računski sitem da ni vladar ni najmanji činovnik neće biti u stanju da izvuku ni najmanju sumu neprimetno od njene namene ili da je upute drugim pravcem sem onog koji je već jednom označen u određenom planu dejstva. Bez određenog plana ne može se upravljati. Idući neodređenim putem i sa neodređenim rezervama propadaju na putu heroji i vitezovi.
    Gojski vladari, koje su po nekadašnjim našim savetima odvraćali od državnih poslova svečanim prijemima, etiketama, veselim zabavama i razonodama, bili su samo poverenici naše uprave. Izveštaje favorita, koji su ih zamenjivali na poprištu poslova, sastavljali su za njih naši agenti i svaki put su zadovoljavali kratkovide umove obećanjima da se u buduće predviđaju uštede i poboljšanja. Od čega uštede? Od novih prihoda? - mogli su da upitaju i nisu pitali oni koji su čitali naše izvještaje i projekte. Vi znate dokle ih je dovela ta nemarnost, do kakvog su finansiskog rastrojstava oni doterali, bez obzira na divnu vrednoću njihovih naroda.


    Unutrašnji zajmovi. Pasiva i porezi. Konverzije. Bankrotstvo. Štedionice i renta. Uništenje fondovnih berza. Taksiranje industrijskih vrednosti.  
    Svemu onome što sam vam na prošlom našem skupu naložio dodaću još iscrpno objašnjenje unutrašnjih zajmova. O spoljašnjim pak neću vam više govoriti, jer oni su nas hranili nacionalnim novcima Goja; za našu pak državu neće biti stranaca, to jest bilo čega spoljašnjeg. Mi smo se koristili podmitljivošću administratora i nemarnošću vladara pozajmljujući gojskim vladama sasvim nepotrebne pare, te smo na taj način dobijali dvostruke, trostruke i veće sume. Ko bi to mogao činiti u odnosu prema nama? Stoga ću vam izložiti detalje samo unutrašnjih zajmova. Objavljujući zaključenje takvoga zajma države otvaraju upis na svoje menice, to jest na procentne hartije. Da bi one bile pristupačne svakome određuje im se vrednost od sto do hiljade, a pri tom se čini popust prvim upisnicima.
  Drugog dana podiže im se veštački cena, tobože zato što su svi nagrnuli da ih kupiju. Kroz nekoliko dana kase takve bivaju prepune i ne znaju kud će s parama (zašto su ih onda uzimali?). Upis kobajagi premaša mnogo puta emisiju zajma: u tome je efekat - vidite li koliko je poverenja prema vladinim menicama.  Ali, kad je komedija odigrana, onda se pojavljuje stvarnost pasive i uz to vrlo teške. Za isplatu procenata mora se pribegavati novim zajmovima koji ne apsorbuju, već samo povećavaju glavni dug. Kad je kredit iscrpljen pribjegava se novim porezima da bi se pokrio ne zajam, nego samo procenti na njega. Ti su prirezi pasivnost nelikvidnosti koja se upotrebljava za pokriće nelikvidnosti...
  Zatim nastaje vreme konverzije, ali one samo smanjuju plaćanje procenta, a ne pokrivaju dugove; sem toga, one ne mogu biti izvršene bez pristanka zajmodavca: prilikom objave konverzije predlaže se vraćanje novca onima koji ne pristanu da konvertuju svoje hartije. Kada bi svi izjavili da ne pristaju i potražili svoj novac natrag, vlade bi bile uhvaćene na svoju sopstvenu udicu, jer ne bi bile u stanju da isplate ponuđeni novac. Srećom, podanici gojskih država i njihovih vlada, ne razumevajući se u finasiskim poslovima, uvek su pretpostavljali gubitak na kursu i smanjenje procenta riziku novih ulaganja novca, čime su pružali mogućnost ovim vladama da više puta zbace sa sebe nelikvidnost od nekoliko miliona. Sada, kod spoljašnjih zajmova Goje ne mogu da prave takve smicalice, jer znaju da ćemo mi potražiti sav novac natrag. Na taj način priznato bankrotstvo najbolje će dokazati zemljama odsustvo veze između interesa naroda i njihovih vlada.
  Skrećem vašu potpunu pažnju na ovu okolnost i na sledeću: sada su svi unutrašnji zajmovi konsolidovani takozvanim letećim dugovima, to jest takvim čiji su rokovi plaćanja manje ili više kratkoročni. Te dugove sačinjavaju pare uložene u štedionice i rezervne kase. Nalazeći se dugo vreme na raspoloženju vladinom ti se fondovi iskorišćavaju za isplate procenata na inostrane zajmove, a umesto njih se polažu na istu sumu ulozi rente. Dakle ovi poslednji pokrivaju i zapušavaju sve rupe i pukotine na gojskim državnim kasama.  Kada se mi popnemo na presto sveta, sva slična finansijska vijuganja, kao neodgovarajuća našim intresima, biće nepovratno uništena, kao što će biti uništene i sve fondovne berze, jer mi nećemo dopustiti da se prestiž naše vlasti koleba kolebanjem cena naših dragocenosti koje ćemo mi objaviti zakonom u iznosu potpune njihove vrednosti bez mogućnosti njihova spuštanja ili podizanja. (Podizanje daje povod spuštanju, odakle smo mi počeli u odnosu prema gojskim vrijednostima).
    Mi ćemo zamijeniti berze grandioznim državnim kreditnim ustanovama čiji će se zadatak sastojati u taksiranju industrijskih vrednosti saobrazno vladinim kombinacijama. Te ustanove će biti u stanju da izbace na pijacu po pet stotina miliona industrijskih hartija za jedan dan, ili da ih isto toliko kupe. Na taj način će se sva industrijska preduzeća postati zavisna od nas. Možete zamisliti kakvu ćemo moć pribaviti sebi pomoću toga.


    Tajna budućnosti. Mnogovekovno zlo kao osnova budućeg dobra. Oreol vlasti i mističko klanjaje njoj.  
    U svemu što sam vam do sada izložio ja sam se brižljivo starao da vam naslikam tajnu svega što se dešava - što je bilo i što je sada - što juri u bujicu velikih događaja koji dolaze i već su u bliskoj budućnosti, tajnu zakona naših odnosa prema Gojama i finansijskim operacijama. O toj temi ostaje mi još samo malo da dodam. U našim je rukama najveća savremena sila - zlato; za dva dana mi ga možemo iz naših čuvarnica i skladišta uzeti u kolikoj hoćete količini. Zar još treba dokazivati da je naša vladavina predodređena samim Bogom?! Zar takvim bogatstvom mi nećemo dokazati da je sve ono zlo, koje smo tolike vekove bili primorani da činimo, na kraju krajeva poslužilo istinskom dobru - dovođenju svega u red? Pa i po cenu izvesnog nasilja, on će biti uveden.
    Mi ćemo znati da dokažemo da smo dobrotvori koji smo vratili namučenoj i iskidanoj zemlji istinsko dobro i slobodu ličnosti, kojoj ćemo dati da se koristi spokojstvom, mirom, dostojanstvom odnosa, pod uslovom, naravno, da se poštuju i čuvaju zakoni koje smo ustanovili. Uz to mi ćemo razjasniti da se sloboda ne sastoji u raspuštenosti i razuzdanosti, kao što se isto tako dostojanstvo i snaga čoveka ne sastoji u svačijem pravu da proklamuje razorne principe na formu slobode savesti, jednakosti i njima sličnih: da se sloboda ličnosti nikako ne sastoji u pravu uzbuđivanja sebe i drugih bezobraznim oratorstvom pred neuređenim ruljama i skupovima, već da se istinska sloboda sastoji u neprikosnovenosti ličnosti, koja često i ispravno vrši i poštuje sve zakone opšteg života, da se čovečansko dostojanstvo sastoji u svesti o svojim pravima i u isto vreme o svojoj bespravnosti, a ne samo u stalnom fantaziranju u temi svoga - Ja.
  Naša će vlast biti slavna, jer će biti moćna, upravljaće i rukovodiće, a neće hramati za vođama i oratorima, koji izbacuju bezumne reči nazivajući ih velikim principima, a koje govoreći po savesti, nisu ništa drugo do utopija. Naša će vlast biti organizator reda u kome se sastoji sva sreća ljudi. Oreol ove vlasti uliće svima mistično klanjanje njoj i strahopoštovanje svih naroda pred njom. Istinska sila ne popušta ni u  kakvom pravu, čak ni u božanskom: niko ne sme pristupiti k njoj da joj oduzme makar i delić njene moći.


    Smanjenje proizvodnje luksuzne robe. Proizvodnja domaće sitne industrije. Nezaposlenost. Zabrana pijanstva. Ubistvo staroga društva i njegovo vaskrsenje u novom obliku. Izabranik božji.  
    Da bi se narodi navikli na poslušnost treba ih naučiti skromnosti, te prema tome treba smanjiti industrijsku proizvodnju luksuznih predmeta. Time ćemo popraviti i poboljšati naravi demoralisane utakmicom na polju raskoši. Mi ćemo uspostaviti domaću malu privredu, koja će potkopati privatne kapitale krupnih fabrikanata. To je neophodno još stoga što krupni industrijalci često pokreću, mada i ne uvek svesno, misli masa protiv vlade. Narod - fabrikant ne zna za nezaposlenost, a to ga vezuje za postojeći red, sledstveno i za čvrstinu vlasti. Nezaposlenost je najopasnija stvar za vladu. Za nas će njena uloga biti odigrana čim vlast pređe u naše ruke. Pijanstvo će takođe biti zakonom zabranjeno i kažnjavano kao zločin protiv čovečnosti ljudi koji se pretvaraju u životinje pod uticajem akohola. Podanici, ponavljam još jedanput, slepo se pokoravaju samo snažnoj, potpuno nezavisnoj od njih ruci, u kojoj oni osećaju mač za zaštitu i podršku protiv udaraca socijalnih bičeva. Zašto je potrebno da vide anđeosku dušu u vladaru? - Oni treba da vide u njemu oličenje sile i moći.
  Gospodar, koji smeni sada postojeće uprave što bedno životare među demoralisanim s naše strane društvima, koja se odriču čak i Božanske vlasti i iz čije sredine izbija sa svih strana oganj anarhije, - taj gospodar mora pre svega pristupiti gašenju toga plamena koji već proždire sve. Zato je on dužan da ubije takva društva makar ih morao zaliti njihovom vlastitom krvlju, te da ih ponovo vaskrsne u licu pravilno organizovane vojske, koja se svesno bori protiv svake zaraze opasne po državne organe. Taj izabranik Božji određen je odozgo da slomi bezumne sile pokretane instiktom a ne razumom, životinjstvom a ne čovečnošću. Te sile sada trijumfuju manifestacijama pljačke i svakojakog nasilja pod maskom principa slobode i prava. One su razorile sve društvene poretke da bi se na njima podigao presto cara judejskog; ali njihova će uloga biti odigrana u onom momentu kada se on zacari. Tada će one biti zbrisane sa njegovog puta, na kome ne sme biti ni grančice, ni travčice. Tada ćemo moći reći narodima: zahvalite se Bogu i poklonite se pred onim koji nosi na licu svom pečat predodređenosti ljudske, čiju je zvezdu Sam Bog vodio i doveo k njemu da niko drugi, osim njega, ne bi mogao osloboditi vas svih gore pobrojenih sila i zala.


    Učvršćivanje loze cara Davida. Pripremanje cara. Uklanjanje direktnih naslednika. Car i trojica koji su ga posvetili. Car je sudbina. Besprekornost spoljašnjeg morala cara judejskog.  
    Sad ću preći na temu načina učvršćivanja korenja dinastičke loze cara Davida do poslednjih slojeva zemlje. Ovo učvršćivanje sastojaće se pre svega u onome u čemu se do današnjeg dana sastojala moć, koja je našim mudracima osigurala i očuvala vođenje svih svetskih poslova kao i davanje pravca vaspitanju misli celog čovečanstva. Nekoliko članova od semena Davidova spremiće careve i njihove naslednike, ne birajući ih po pravu nasleđa nego po sposobnostima, posvećujući ih u skrivene tajne politike, u planove upravljanja, s tim da niko ne sme znati ove tajne. Cilj je takvog načina rada taj, da svi znaju da uprava ne može biti poverena neposvećenima u najdublje tajne njene veštine. Samo će se takvim licima predavati praktična primena imenovanih planova kroz sravnjenje sa mnogovekovnim iskustvima, sva posmatranja političko - ekonomskih tokova i socijalnih nauka - sav, jednom rečju, duh zakona, koje je priroda nepokolebljivo ustanovila radi regulisanja čovečanskih odnosa. Direktni naslednici često će biti odstranjivani od stupanja na presto ako za vreme učenja i spremanja budu ispoljili lakomislenost, mekoću i druge osobine koje ih čine nesposobnim za upravljane, a same po sebi su štetne po carski poziv.
  Samo oni koji su bezuslovno sposobni za čvrsto, makar i surovo, budno upravljanje, dobiće njegove dizgine od naših mudraca. U slučaju oboljenja slabošću volje ili kakvom drugom nesposobnošću, carevi će morati po zakonu predavati upravu u nove, sposobne ruke. Carski planovi dejstva u tekućem momentu, a tim pre u budućnosti, biće nepoznati čak i onima koji se budu zvali bliskim savetnicima. Samo car i trojica koji su ga posvetili znaće budućnost. U licu cara, koji nepokolebljivom voljom vlada sobom i čovečanstvom, svi će ugledati sudbinu sa njenim nepoznatim putevima. Niko neće znati šta car želi da postigne svojim naređenjima, pa stoga se niko neće smeti ni isprečiti na nepozntom putu.
    Razume se, potrebno je da umni rezervoar careva odgovara planu upotrebe, koji on ima da primi u sebe. Zato on neće stupiti na presto pre nego što njegov um ne podvrgnu probi i ispitu pomenuti mudraci. Da bi narod znao i volio svoga cara neophodno je da on besedi na tronovima sa svojim narodom. To stvara potrebno spajanje dveju sila koje smo mi sada terorom odvojili jednu od druge. Ovaj teror nam je bio neophodan da bi obe sile ponaosob potpale pod naš uticaj. Car judejski se ne sme nalaziti pod vlašću svojih strasti, naročito sladostrašća: nijednom stranom svoga karaktera on ne sme davati životinjskim instiktima vlast nad svojim umom. Sladostrašće najgore razara umne sposobnosti i jasnoću pogleda, odvodeći misli na najgoru i najvišu životinjsku stranu čovečanske djelatnosti. Oslonac čovečanstva u licu gospodara sveta od svetog semena Davidova mora prinositi na žrtvu svome narodu sve svoje lične naklonosti. Gospodar naš mora biti primerno besprekoran. Kraj.


    Ako je neko na neki način do sada bio prevaren, ne mora značiti da on to mora i od sada da bude. Odgovornost za to je na njemu samom i ni na kome drugom, jer je on svojom indolencijom i nemarom dozvolio da bude izmanipulisan a svoj um nije koristio na pravilan način. Oni koji misle da se ionako ništa ne može protiv ovoga preduzeti, - možda treba prvo da sebi postave pitanje - koliko su oni sami posvetili vremena istraživanju samog sebe i svojih ličnih potencijala?! Sve je na kraju krajeva – slobodna volja. Ponovićemo još jednom za one strpljive i istrajne koji su stigli do kraja ovog teksta: Onima koji nakon čitanja ovog teksta u svemu ovome ne vide ništa nad čim bi se trebali zamisliti, i ne vide nekakvu sličnost sa današnjim stanjem u svetu i 'humanom' demokratijom kod nas, može samo da se poželi - laku noć i miran san.