Propast Teorije Evolucije - Pojava Dinosurusa Niotkud

    Prvi fosil dinosaurusa otkriven je početkom XIX veka i u mnoštvu fosilnih zapisa koj isu nađeni od tada pa do danas, zapaže se isto što i kod drugih stvorenja - nalaze se samo sasvim formirane raznovrsne životinje!?

    Dinosaurusi se dele na dva reda, i to su:
■ Zaurišia - sa gmizavičkom karlicom
■ Ornitišia - sa ptičijom karlicom
    Evolucionisti uglavnom smatraju takozvane tekodontne gmizavce  - sa uglavljenim zubima, precima dinosaurusa, krokodila, letećih gmizavaca i ptica. Jedan od tih predačkih gmizavaca bi oje navodno saltopozohus, ali Romer, čuveni evolucionista, kaže da nema indicija da su od tekodonta nastale ptice, leteći gmizavci i dinosaurusi sa ptičijom karlicom. I mada on smatra da su tekodontni gmizavci slični dar dinosaurusima sa gmizavičkom karlicom, i da su mogli biti bar njihovi preci, i jedni i drugi nađeni su u stenama gornjeg trijasa - navodno od pre oko 200 miliona godina - bez ikakvih prelaznih formi među njima. Iz tog razloga naučnici smatraju da je poreklo dinosaurusa podjednako tajanstveno kao i njihovo izumiranje.
    Do danas je nađeno ogromno mnoštvo fosila dinosaurusa. Da je teorija evolucije tačna, trebalo bi da lako nađemo niz prelaznih formi koje bi pokazivale kako postepeno nastaju strukture tipične za svaku od mnogih njihovih vrsta. Na primer, nema foslia koji bi ukazivali na postepen razvoj velikog koštanog štita i rogova kod triceratopsa. Slično tome, stegosaurus se u fosilnom zapisu odmah javlja sa svoje ogromne četiri bodlje na repu i tri niza ploča duž leđa. Stegosaurusa je nađeno mnogo i svi su upravo takvi!
    Poseban je bio i hadrozaurus, dog do devet metara, sa kljunom koji je bio nalik pačijem, ali sa do 2000 zuba u njemu, čudnom krestom na glavi i sa papcima umesto kandži. Ako su oni evoluirali od tekodontnih gmizavaca ili običnih dinosaurusa, morali bismo u fosilnom zapisu naći brojne prelazne forme koje pokazuju, na primer, kako taj kljun postepeno evoluira od običnih gmizavičkih vilica i zuba. Nijedna prelazna forma nije nađena, patkokljuni dinosaurusi isti su od kako se prvi put javljaju kao fosili. Sve ovo isto važi i za ankilosauruse, prave gmizavačke tenkove, sa njihovim koštanim kvrgama i dugim bodljama, ili za igvanodone sa njihovim ogromnim palčevima na prednjim šapama.

    Svi ovi gore nabrojani su dinosaurusi tipa ornitišia - sa ptičijom karlicom. Kod dinosaurusa sa gmizavičkom karlicom nalazimo neke od najvećih i najžešćih, ali i najmanjih dinusaurusa. Tu spadaju kompsognatus - veličine pileta, ali i džinovski mesožderi, kao što su alosaurus i tiranosaurus. Ogromni četveronožni biljojedi kao diplodok, brontosaurus i brahiosaurus, navodno su nastali od nekog dvonožnog organizma koji se vratio na četvornožni način kretanja. Ali, svi oni su isti po celom fosilnom zapisu i nema nikakvih polurazvijenih formi koje vode do njih. I kod njih ima jedinstvenih osobina, čiji se razvoj ne može uopšte pratiti u fosilnom zapisu. Kod brahiosaurusa, na primer, teškog 80 tona i visokog kao petospratnica, nozdrve se nisu nalazile na vrhu njuške, već na nekakvoj koštanoj kupi na vrhu glave. Nikada nije nađen ni jedan odlik koji bi, na primer, pokazivao kako se nozdrve premeštaju iz njuške u tu koštanu kupu. Nezamislivo je koliko bi prelaznih formi bilo potrebno da nastanu tako ogromne i tako kompleksne životinje - a ipak, nigde ne nalazimo njihove pretke u razvoju.


    Dinosautusi su nalaženi na svim mogućim mestima, čak i na Grenlandu i na Antarktiku, zajedno sa drugim gmizavcima, sisarima i vegetacijom, što znači da je klima tamo nekada bila blaga. Nađeni su ostaci ljudi i dinosaurusa u istom geoločkom sluju, njihovi crteži na grnčariji i zidovima pećina drevnih ljudi, a nađeni su i neokamenjeni, što navodi na to da je pogrešna teza evolucionista da su živeli pre čak 230 do 70 miliona godina, kada ih je navodno sve uništio pad nekog meteora. Takva katastrofa pre bi uništila price i sisare sa tankom kožom, kao i ostale gmizavce, zmije, krokodile i guštere. Logičnije je da su nestali usled poremećaja klime nastalog posle Potopa, kada je nestao zaštitni omotač vodene pare koji se nalazio oko Zemlje i klima postala mnogo oštrija i neravnomernija.
    Da su dinosaurusi postojali i evoluirali u period od pre 230 do 70 milona godina, kako darvinisti veruju (starost stena se ne može utvrditi), za to vreme bi živele nebrojene milijarde njih i trebal obi da se njihovom fosilnom zapisu prate postepeni nastanak rogova, pačijih kljunova, bodlji, ploča, kresta, koštanih kupa i mngoih drugih jedinstvenih osobina dinosaurusa. Ali, tih prelaznih formi nema. Fosilni zapis dinosaurusa je moćan, pozitivan dokaz trenutnog Stvaranja.

   Mnogi evolucionisti smatraju da su price, kao i krokodili, leteći gmizavci i dinosurusi, nastale od gmizavaca, od organizama kakav je bio saltopozuhus, takozvani, tekodontski gmizavac. Danas se neki slažu sa tim, drugi predlažu za pretke ptica dinosauruse, a treći krokodile. Razog sveg tog neslaganja je, naravno, jasan - nisu nađeni nikakvi fosilni tragovi ptica koji bi objasnili njihov evolutivni nastanak. Kada bi se našla samo nekolicina prelaznih formi, raspršena u vremenu, stav evolucionista u pogledu gmizavičkog pretka ptica bio bi jednodušan.
    Od ogromnog mnoštva prelaznih formi koje bi postojale da je, na primer, kolibri ili crvendać nastao od nekog dinosaurusa ili krokodila, darvinisti imaju samo jednog kandidata - arheopteriksa, čijih je sedam primeraka do sada pronađeno, i to, naravno - sasvim formiranih!
    Međutim, proučavanjem anatomije arheopteriksa, ispostavilo se da je on bio 100% pttica, i to letačica. Evolucionista A.Fidučija je izjavio: 'Arheopteriks nam verovatno ne može reći mnogo o ranom poreklu perja i leta kod prvih prototica, jer je arheopteriks bio, u modernom smislu reči - ptica'.
    Leri Martin, stručnjak za ptice sa Univerziteta Kanzas, rekao je da je teorija koja povezuje dinosauruse sa pticama - prijatna fantazija, ali, dok se ne otkriju ubedljiviji dokazi, moramo je odbaciti i krenuti ka sledećoj, boljoj'. Ako je uopšte bude bilo!
    Argument darvinista bio je to što je arheopteriks imao zube. Međutim, kako su to pokazali naučnici, zubate ptice, kojih ima još pored arheopteriksa, nemaju gmizavačke zube, nazubljene i sa ravnim korenima. Prelazni oblici između te dve vrste zuba, nisu nađene. Što se tiče kandži koje je na krilima imao arheopteriks, i one su bile tipično ptičije, kakve danas imaju i neke žive ptice - hoacin, turako i ibis, a noj ima po tri kandže na krilima koje su više gmizavačke nego one kod arheopteriksa. Ipak, niko ove moderne ptice ne smatra prelaznim formama. Arheopteriks jeste imao dug rep, sa šest pršljenova, što se smatra gmizavačkom osobinom, ali neki gmizavci imaju dug rep, a neki kratak.
    Samo su se zbog očajnog nedostatatka prelaznih formi između gmizavaca i ptica darvinisti tako očajnički uhvatili za sedam nađenih primeraka arheopteriksa - ptice u svakom smislu te reči, koja, doduše, kombinuje neke neobične osobine drugih ptica. Čudna kombinacija je i takozvani čudnovati kljunaš, sisar koji ima i ptičije i gmizavačke karakteristike, pa ipak ne važi ni za kavu prelaznu formu. naučnici za arheopteriksa kažu: 'Ova jurska ptica (navodno od pre 150-70 miliona godina) stoji u sjajnoj izolaciji. Danas ne znamo ništa o njenim pretpostavljenim tektodonskim - gmizavičkim precima ni o njenoj kasnijoj vezi sa kasnijim pravim pticama, nego što smo to znali ranije'.

    Druga 'karika' između gmizavaca i ptica - a tih karika bi trebalo da je nebrojeno mnogo - jednostavno nema! Šta više, negde oko 2000. godine, naučnici sa Teksas Tek Univerziteta, našli su u Teksasu fosile sasvim normalne ptice, stare, po darvinističkom računanju, 225 miliona godina, dakle, bar 75 miliona godina starije od arheopteriksa. Tako, teorija o arheopteriksu kao prelaznoj formi, sasvim je oborena.


    Vrlo je značajno u fosilnom zapisu ptica potpuno odsustvo prelaznih formi koje bi vodile do svakog specijalizovanog vida ptica. O pingvinima se, na primer, kaže: 'I najraniji poznati fosili iz gornjeg eocena (navodno pre 65 miliona godina) visoko su specijalizovani za podvodni let, i ne daju dokaze o nastanku od primitivnih letećih predaka'. Za ogigoptinks kaću da je 'najstarija sova, ali bez ikakvog pretka'. O kivijima, novozelandskim neletećim pricama, kažu da 'fosilni zapis ne baca nikakvo svetlo na njihov nastanak'. Za nojeve, ptice sa samo dva prsta, kažu da 'jedino kod njih od prica neletačica fosilni zapis značajno doprinosi utvrđivanju njihove ranije istorije'. To 'značajno' se odnosi na postepenu redukciju bočnog prsta velikih ptica sličnih ždralu.
    Što se tiče ptica pevačica, kojih je oko 5.000 vrsta, kažu da je 'njihov fosilni zapis vrlo oskudan'. O pelikanima i sličnim pticama kažu: 'I najraniji pripadnici ovih grupa lako se raspoznaju kao karakteristični članovi svojih familija'. Šta kažu o papagajima? Ništa, osim da su poznati još od donjeg miocena - navodno pre oko 25 miliona godina. Odakel su se stvorili, kao i sve ostale grupe ptica, od kojih su neke tako specijalizovane, na primer, detlići i kolibriji, da bi i najmanje nesavršenstvo u vidu 'organa koji se evolutivno razvija' značilo totalnu nesposobnost za život? Gde je brezbroj prelaznih formi na kojima bi se videlo specijalizovanje tih organa? Teorija evolucije o tome ćuti, jer, bukvalno, nema šta da kaže u svoju korist.