Propaganda Uma - Udar Na Psihu
Od kada je Amerika ušla u I svetski rat njen jedini cilj je da ubedi domaću i svetsku javnost da je ono za šta se zalaže američka vlada jedini pravi put. Obuka njenih vojnika podrazumeva i tehnike ispiranja mozga...
Osmeh na lice:
Svi mi volimo da mislimo kako svojom voljom biramo ono u šta ćemo verovati. Ali, nije tako, jer postoje ljudi koji bi radije da verujemo u ono što nam oni kažu i da na osnovu toga podesimo sopstveno mišljenje...
Nikad kao danas nije vidljivo kakav udar na ljudsku psihu čine mediji svih vrsta, TV, štampa, radio, internet... Osnovni cilj svake vlasti danas, je da pre svega ovlada medijima, jer, onaj ko vlada medijima - taj vlada i celim narodom. Pogeldajte samo stanje kod nas u Srbiji. Mediji su postali glavno oružje kontrole stanovništva i oblikovanja mišljenja celog naroda. Cilj vlasti je kontrolisati svaki medij, a one koji ne misle kao oni - ugušiti i ugasiti, jer ne sme da se čuje ništa što ne odgovara vlasti, to jest, narod mora da čuje samo ono što njima odgovara!
Svetski šampioni na ovom polju su svakako Amerikanci. Napore u oblikovanju uverenja javnosti Pentagon naziva informacionim ratovanjem: ljudski um je bojno polje, a informacija je oružje. Njihov info rat pokriva bukvalno sve - od uticaja na mišljenje javnosti u SAD, do navođenja uhapšenih da sarađuju sa svojim ispitivačima. Zbog izuzetnog značaja u ratnim operacijama, info rat je postao jedna od najvažnijih oblasti koju američka vojska neprestano razvija.
Savremena PR industrija ili još nazivano odnosi sa javnošću, rođena je u trenutku kada je Amerika ušla u I svetski rat. Predsednik Vudro Vilson je smesta osnovao organizaciju za odnose sa javnošću, sa zadatkom da rat proda Amerikancima. Sa Džordžom Krilom na čelu, Komitet za javne informacije je počeo da regrutuje vojnike, da prodaje ratne obveznice i prikuplja novac za Crveni Krst. Krilov tim je štampao postere, letke i snimao filmove sa patriotskom tematikom. Smišljani su slogani koji su navodili obične ljude da reaguju i uključe se u rat, poput onoga: 'Rat da bi se zaustavio rat'. Svoj rad Kril je opisao kao 'jednostavan publicitet, širok obim prodaje i najveću svetsku avanturu na reklamnom tržištu'.
Komitet je postigao ogroman uspeh i smatran je značajnim činiocem američkog uspeha. Ako je PR dobar za VUdra Vilsona, onda je dobar i za sve ostale. Kada su čitavi korpusi pametnih mladih ljudi obučeni u umetnost odnosa sa javnošću, PR industrija je procvetala punomsnagom u poslovnom svetu. Među poklonicima je bio i Edvard L. Birnajs, nećak Sigmunda Frojda čije je ideje beskrupulozno prigrabio i popularisao ih u SAD.
Ponekad nazivan 'otac odnosa sa javnošću', Birnajsu je palo na pamet da iscenira 'medijske događaje'. Fabrika duvana je otkrila da se žene stide da puše u javnosti jer se pušenje smatralo muškom navikom. Birnajs je jednostavno vezao pravo pušenja na javnom mestu sa pravom glasanja i unajmio sufražetkinje (pobornice ženskog prava glasa) da marširaju ulicama sa upaljenim cigaretama koje su simbolizovale 'baklje slobode'.
Ono što je uradio, Birnajs je nazvao propagandom. Ta reč je poprimila daleko mračniju konotaciju kada je Jozef Gebels sebe proglasio ministrom javnog prosvećivanja i propagande. PR postaje osnovno oružje nacističke partije, kojom je više nego uspešno potom zadojena nemačka psiha. Birnajs, austrijski Jevrejin po rođenju, bio je užasnut otkrićem da Gebels koristi njegovu knjigu 'Kristalisanje javnog mišljenja' kao obrazac za kreiranje nacističke propagandne kampanje. Potpuna kontrola medija, zasićenost radio programa i javni događaji poput marša nacista saupaljenim bakljama, osigurali su nacističkoj ratnoj mašineriji apsolutnu podršku javnosti. Kako li samo sve ovo liči na današnje stanje kod nas u Srbiji, ali ništa čudno jer se vlast služi istim metodama.
U Americi, propagiranje II svetskog rata je palo u zadatak Haroldu Lesvilu, direktoru Odeljenja za istraživanje ratne komunikacije. Lesvil je razvio sofisticirani model komunikacije ne bi li stvorio ubedljiviju propagandu, model toliko moćan da je klasifikovan pod oznakom vrhunske vojne tajne. Oznaka tajnosti je skinuta 1948. godine.
Javnost je mogla da sazna mnogo toga o Lesvilovom modelu koj je, osim pravila ponašanja i konkretnih propagandnih planova i priručnika, uključivao i potpuno nov set oruđa za oblikovanje uma po diktatu PR industrije. Tokom istog rata, predsednik Ruzvelt je Holivud proglasio 'ratnom industrijom od vitalnog značaja za SAD', što je uloga koju je simbol filmske industrije zadržao do dana današnjeg.
Tokom perioda hladnog rata, PR industrija je dokazala svoj značaj vrhunskog oružja. Poreklo mita o visokoj stopi samoubistava u Skandinaviji, može se pratiti sve do govora američkog predsednika Ajzenhauera. Švedska je uspešno usvojila varijantu socijalizma koja je predstavljala zanimljivu alternativu takozvanom 'američkom načinu života'. Pokušavajući da omalovaži ono što mu nije odgovaralo, Ajzenhauer je u svom govoru tvrdio da uprkos očiglednom napretku, Šveđani imaju najvišu stopu samoubistava u svetu.
Ta tvrdnja je bila laž u trenutku kada je izrečena prrvi put, a laž je i dan danas. Ipak, veliki broj Amerikanaca i dalje veruje u nju. Švedska je trenutno na 14. mestu u svetu po broju samoubistava, iza Francuske, Novog Zelanda i Australije, između ostalih. Amerikanci jednostavno odbijaju da veruju kako su drugi narodi srećniji od njih, a to i njihova vlast želi. To je oblik takozvane kognitivne distance, kada čovek teži da u startu odbaci svaku spoznaju i novo znanje koje prete njegovim duboko ukorenjenim verovanjima.
Verovanje da su srećniji od drugih, mnogim ljudima u SAD je važan deo ličnog imidža i samo bi se veoma mali broj menjao sa nasumice odabranim strancem. Umesto da prihvate da Skandinavci možda imaju superiorniji društveni i ekonomski sistem, oni će radije verovati da su Šveđani suicidno depresivni ljudi. Na taj način, Amerikanci su odvraćeni da preispituju američki način života, što je poslednje što žele njihovi gospodari.
Pre nekoliko godina, list Njujork Tajms je objavio da Odeljenje za strateški uticaj Pentagona (OSI) te 2002. godine 'razvija planove koji uključuju kreiranje novinskih natpisa, najverovatnije lažnih, koji bi bili prosleđeni stranim medijskim organizacijama, ne bi li se tako uticalo na javni sentiment i kreatore politike i u prijateljskim i u neprijateljskim zemljama'. Nedelju dana kasnije OSI je zvanično ukinut zbog negativnih reakcija koje je izazvao tekst u Njujork Tajmsu. OSI je zaista ukinut, ali je ono na čemu se tamo radilo najverovatnije preuzela neka druga organizacija ili vladina agencija.
Takođe je nemoguće osloniti se na mas mesije da zadrže objektivnost u odnosu na vojne manipulacije. To je dostiglo sasvim nove aspekte onoga trenutka kada je počela praksa 'uglavljivanja' novinara. Svaki reporter je dodeljen jednoj vojnoj jedinici. Nedeljama i mesecima živi sa tim vojnicima i razvija sa njima veoma blizak prijateljski odnos. Baš kao i žrtve kidnapovanja koje se solidarišu sa svojim otmičarima (štokholmski sindrom), 'uglavljeni' novinari se identifikuju sa 'svojom' jedinicom. Objektivnost tu više ne postoji. Umesto objektivnog izveštavanja, oni jednostrano podržavaju svoje nove prijatelje, nasuprot protivniku čije lice ne vide.
Zahvaljujući televiziji, vojska (a ovo se odnosi i na vlast) je u stanju da iscenira medijske događaje. Jedan od poznatijih je svakako spašavanje redova Džesike Linč, koje su snimili lično pripadnici specijalnih snaga SAD. Prvobitna priča glasi da je redov LInč bila zarobljena posle razmene vatre i obostranog puškaranja. Kasnije se ispostavilo da ona nije ispalila ni jedan jedini metak, a da su njene povrede posledica prevrtanja džipa u kome se vozila. Sama Džesika Linč je porekla priče da je u zarobljeništvu maltretirana, a ispostavila se i da vrla spasilačka misija tokom operacije spašavanja nije naišla ni na kakav otpor. Ipak, tokom nekoliko dana, Pentagon je uporno lansirao dramatičnu priču o herojskom spašavanju američke heroine koju muči zli neprijatelj, odvlačeći pažnju običnih ljudi sa drugih događaja. Isto ovo danas radi i vlast kod nas, bombardujući narod sa beznačajnim pričama, samo da bi se skrenula pažnja sa važnijih problema u zemlji.
Svaki rat iznedri urbane legende, koje se namerno zloupotrebljavaju još od II svetskog rata kada su obaveštajne jedinici širile kojekakve priče. Jedna od njih je bila i ona da Hitler nema testise. U vreme neposredno pre prvog zalivskog rata, Amerikanci su lansirali priču da Iračani ubijaju kuvajtske bebe u inkubatorima. O tome je pred kongresnim komitetom SAF sva u suzama svedočila jedna neimenovana devojka koja je, po sopstvenom priznanju, u to vreme bila u bolnici gde se zločin dogodio. Kada su Amerikanci nagovoreni da krenu u rat i prihvate to kao patriotsku dužnost, otkriveno je da je čitava ta priča bila ništa drugo do namerno lansirana laž, a devojka je bila kćer kuvajtskog ambasadora SAD:
Podstrekivanja straha od globalnog terorizma je još jedan način manipulacije američkom nacijom (i svakom drugom). Sistematski se raznim 'preventivnim' merama vlade podiže nivo straha, sve do trenutka kada će ljudi progutati svaki predlog ne bi li stekli kakav povoljan utisak o sopstvenoj bezbednosti. Takozvani 'Patriotski akt' - zakon donet u SAD, omogućava vladi i njenim agencijama apsolutnu kontrolu nad privatnošću građana ove zemlje.
Strah takođe snižava nivo tolerancije, pa je ljude jednostavno ubediti u sve i svašta. Za bombaški napad u Oklahoma Sitiju, smesta su bili optuženi tadašnji svetski neprijatelji broj 1: Srbi. Kasnije se pokazalo da je bombaš, Timoti Mekvej, zapravo bivši pripadnik američke vojske. neki pažljiviji istraživači čak pominju i mogućnost da je Mekvej bio unapred programiran ispiranjem mozga, za šta su amerikanci razvili pravu nauku i to izuzetno delotvornu.
Da bi skrenuli pažnju javnosti sa širom otkopčanog šlica svog predsednika, članovi administracije Bila Klintona su pokrenuli bombardovanje Srbije 1999. godine. I zaista, na kratko su odmah zaboravljeni i Monika Levinski i sklonosti prvog čoveka Amerike da vara svoju ženu, nipodaštava svoju sopstvenu porodicu i poverenje ljudi koji su za njega glasali i iskorišćava one koji su mu podređeni. Američki način života se mesecima naslađivao bombardovanjem srbskog naroda.
A da bi se dočepali strateškog položaja u Aziji i pristupa naftovodima, kao i da bi ponovo aktivirali proizvodnju opijuma koju su ti 'strašni' Talibani totalno zabranili i stvorili neviđen manjak droge u svetu, Amerikancu su lansirali propagandnu laž bez ikakvih dokaza da je Avganistan odgovoran za rušenje svetskog trgovnisnog centra. Ono što se dalje događalo i još uvek se događa je dobro poznato, mada se propagandna mašinerija SAD iz petnih žila trudi da skrene pažnju javnosti sa Avganistana i čitavu neuspešnu kampanju gurne pod tepih.
Još jedna od neviđenih propagandnih laži je i ona da Irak na čelu sa Sadamom Huseinom poseduje oružje za masovno uništenje. Laž je razotkrivena, baš kao i namera SAD da se bez naknade dočepa iračke nafte. Sličan scenario je sproveden i na Libiju i Siriju. Borba za naftu ne bira sredstva. Umesto obećanog mira i 'demokratske' stabilsnosti, Amerikanci su stanovnicima ove zemlje doneli smrt, razaranje, bezvlašće i urušavanje kompletnog društvenog i ekonomskog sistema. Ipak, pentagon ne odustaje od raznih metoda manipulacije ne bi li opravdao svoje akcije, koliko god to bilo nemoguće.
Naravno, postoje još jače metode manipulacije. Savremene metode saslušavanja zarobljenika duguju mnogo toga tehnici pod imenom 'REFORMA MISLI' koju je u svojoj knjizi 'Ispiranje mozga u crvenoj Kini' iz 1951. opisao Edvard Hanter. Priča je dospela u javnost kada su neki američki vojnici tokom korejskog rata snimljeni kako daju antiameričke izjave. Neki od njih su čak radije odabrali da ostanu u Severnoj Koreji, umesto da se vrate kući. Hanter je tvrdio da ispiranje mozga koje su Kinezi primenjivali na američkim vojnicima u Koreji, uspešno deluje na kompletno menjanje njihovih stavova i verovanja i pretvara zarobljenike u poslušne robove.
Hanterova verzija ispiranja mozga je doživela potpuni holivudski tretman u filmu Mandžurisjki kandidat iz 1962. godine, u kome je proslavljeni heroj u stvari neprijateljski špijun. Bez sopstvenog znanja, bespomoćni američki veteran je bio programiran da sledi naređenja koja je dobio od svojih komunističkih gospodar i učestvuje u zaveri čiji je cilj ubistvo predsednika.
Amerikanci su zaključili da tehnike ispiranja mozga korišćene u Koreji zavise od apsolutne kontrole nad subjektom. Jednom izolovan od ostalih i održavan u stanju konstantne anksioznosti i neizvesnosti, čovekom se daloko lakše manipuliše. Mentalna i fizička iscrpljenost kombinovane sa uskraćivanjem sna, ubijaju svaki otpor. Neprekidna i agresivna propaganda kojom se menjaju uobičajeni standardi, navike i način razmišljanja zatvorenika, daju izuzetne standarde.
Međutim, oslanjanje na propagandu može postati dosldno sopstvenim vrednostima zatvorenika. Na primer, bombardovanje komunističkom literaturom koja govori o socijalnoj pravdi i jednakosti, mogu navesti čak i najzadrtijeg Amerikanca da izjavi kako se slaže sa komunističkim principima.
Zanimljivo je da osnovne vojne tehnike obuke američkih vojnika sadrže elemente ispiranja mozga. Sva ona konstantna dreka nadređenih i insistiranje na surovoj disciplini, uskraćivanjesna, apsolutna kontrola i iscrpljivanje regruta - je usmerena da slomi psihu sa kojom su regruti došlli i pretvori ih u vojnike sa vojsci prihvatljivim stavovima i vrednostima. Sve dok se precizno održavanju okruženje i disciplina, vojnici ostaju bezrezervno pokorni. Kontrola uma je neophodna ukoliko pojedinci treba da postanu obični mali zupčanici u velikoj borbenoj mašini.
Priručnici vojske SAD sa kojih he skinuta oznaka tajnosti opisuju tehnike ispiranja mozga kao standardne u ispitivanju zatvorenika. Priručnici preporučuju uskraćivanje sna, potpunu kontrolu ishrane zatvorenika, uskraćivanje izvora svetlosti stavljanjem, na primer, vreće na glavu. Setimo se samo šta su okupirane vlasti u Iraku radille u zatvoru Abu Graib. Tortura zvanično nije dozvoljena, ali zatvorenici mogu biti naterani da stoje ili sede u neudobnim i stresnim položajima duže vreme. Fotografije iživljavanja nad zatvorenicima u Abu Graibu pokazuju da je, zapravo, dozvoljeno onoš to nije. U Americi posle 11.septembra, definicija onoga što se podrazumeva pod torturom je postala daleko fleksibilnija. Cilj je stvoriti stanje dezorijentacije i naterati zatvorenika da se oseća bespomoćnim, uplašenim i spremnim na sve što se od njega zahteva. Seksualno ponižavanje je efikasno oruđe.
Dolazak ispitivača označava zatvoreniku predah od fizičke i psihičke torture. Kada ga ispitivač ponudi da sedne i ljubazno, sa puno razumevanja razgovara sa njim, zatvorenik počinje da sarađuje. Povišeni nivo sofisticiranosti i prefinjenosti tehnika ispitivanja, znače i da je praksa primene starih metoda napuštena. Nove metode ne ostavljaju vidljive fizičke ožiljke, ali psihički ožiljci možda nikada više neće zaceliti.
Američka vojska već godinama razvija metode ubeđivanja i prisile. Većina metoda je, nakon završetka svetskih ratova, pronašla svoju primenu i u civilnom društvu. U budućnosti, kompanije možda neće morati da ućutkuju radoznale novinare, već da se samo nekoliko nedelja 'uglave' u organizaciju. Metode iskorišćene da bi se slomio neprijatelj, možda će se iskoristiti za napad i uništavanje konkurencije. Možemo očekivati varijante ispiranja mozga koje će lansirati svi oni na poziciji moći: vlasti, političari, kompanije, velike korporacije i pojedinci.
U zloglasni Abu Graib kao ispomoć američko - britanskim okupacionim snagama, ispitivače koji su ispitivali zarobljenike poslala je civilna kompanija CACI (slogan im je 'UVEK BUDNI'). U Velikoj Britaniji, podružnica kompanije CACI nudi 'pametna rešenja za inteligentne marketinške i informacione sisteme'.
Informacioni rat nije više lokalno ograničen na provincijei pojedine vlade, on je svuda oko nas. U međuvremenu, sasvim je izvesno da je - koliko god se trudili da držimo korak, vojna mašinerija je već daleko ispred najluđih predviđanja koja se tiču tehnika manipulisanja ljudskim umom.
Ako vam sve ovo što ste pročitali jako sliči ovome ovde što se danas događa, dešava i servira narodu - onda imate o čemu da razmišljate...
Tajne Ljudskog Uma - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Svetski šampioni na ovom polju su svakako Amerikanci. Napore u oblikovanju uverenja javnosti Pentagon naziva informacionim ratovanjem: ljudski um je bojno polje, a informacija je oružje. Njihov info rat pokriva bukvalno sve - od uticaja na mišljenje javnosti u SAD, do navođenja uhapšenih da sarađuju sa svojim ispitivačima. Zbog izuzetnog značaja u ratnim operacijama, info rat je postao jedna od najvažnijih oblasti koju američka vojska neprestano razvija.
Savremena PR industrija ili još nazivano odnosi sa javnošću, rođena je u trenutku kada je Amerika ušla u I svetski rat. Predsednik Vudro Vilson je smesta osnovao organizaciju za odnose sa javnošću, sa zadatkom da rat proda Amerikancima. Sa Džordžom Krilom na čelu, Komitet za javne informacije je počeo da regrutuje vojnike, da prodaje ratne obveznice i prikuplja novac za Crveni Krst. Krilov tim je štampao postere, letke i snimao filmove sa patriotskom tematikom. Smišljani su slogani koji su navodili obične ljude da reaguju i uključe se u rat, poput onoga: 'Rat da bi se zaustavio rat'. Svoj rad Kril je opisao kao 'jednostavan publicitet, širok obim prodaje i najveću svetsku avanturu na reklamnom tržištu'.
Komitet je postigao ogroman uspeh i smatran je značajnim činiocem američkog uspeha. Ako je PR dobar za VUdra Vilsona, onda je dobar i za sve ostale. Kada su čitavi korpusi pametnih mladih ljudi obučeni u umetnost odnosa sa javnošću, PR industrija je procvetala punomsnagom u poslovnom svetu. Među poklonicima je bio i Edvard L. Birnajs, nećak Sigmunda Frojda čije je ideje beskrupulozno prigrabio i popularisao ih u SAD.
Ponekad nazivan 'otac odnosa sa javnošću', Birnajsu je palo na pamet da iscenira 'medijske događaje'. Fabrika duvana je otkrila da se žene stide da puše u javnosti jer se pušenje smatralo muškom navikom. Birnajs je jednostavno vezao pravo pušenja na javnom mestu sa pravom glasanja i unajmio sufražetkinje (pobornice ženskog prava glasa) da marširaju ulicama sa upaljenim cigaretama koje su simbolizovale 'baklje slobode'.
GLAVNO NACISTIČKO ORUŽJE
Ono što je uradio, Birnajs je nazvao propagandom. Ta reč je poprimila daleko mračniju konotaciju kada je Jozef Gebels sebe proglasio ministrom javnog prosvećivanja i propagande. PR postaje osnovno oružje nacističke partije, kojom je više nego uspešno potom zadojena nemačka psiha. Birnajs, austrijski Jevrejin po rođenju, bio je užasnut otkrićem da Gebels koristi njegovu knjigu 'Kristalisanje javnog mišljenja' kao obrazac za kreiranje nacističke propagandne kampanje. Potpuna kontrola medija, zasićenost radio programa i javni događaji poput marša nacista saupaljenim bakljama, osigurali su nacističkoj ratnoj mašineriji apsolutnu podršku javnosti. Kako li samo sve ovo liči na današnje stanje kod nas u Srbiji, ali ništa čudno jer se vlast služi istim metodama.
U Americi, propagiranje II svetskog rata je palo u zadatak Haroldu Lesvilu, direktoru Odeljenja za istraživanje ratne komunikacije. Lesvil je razvio sofisticirani model komunikacije ne bi li stvorio ubedljiviju propagandu, model toliko moćan da je klasifikovan pod oznakom vrhunske vojne tajne. Oznaka tajnosti je skinuta 1948. godine.
Tokom perioda hladnog rata, PR industrija je dokazala svoj značaj vrhunskog oružja. Poreklo mita o visokoj stopi samoubistava u Skandinaviji, može se pratiti sve do govora američkog predsednika Ajzenhauera. Švedska je uspešno usvojila varijantu socijalizma koja je predstavljala zanimljivu alternativu takozvanom 'američkom načinu života'. Pokušavajući da omalovaži ono što mu nije odgovaralo, Ajzenhauer je u svom govoru tvrdio da uprkos očiglednom napretku, Šveđani imaju najvišu stopu samoubistava u svetu.
Ta tvrdnja je bila laž u trenutku kada je izrečena prrvi put, a laž je i dan danas. Ipak, veliki broj Amerikanaca i dalje veruje u nju. Švedska je trenutno na 14. mestu u svetu po broju samoubistava, iza Francuske, Novog Zelanda i Australije, između ostalih. Amerikanci jednostavno odbijaju da veruju kako su drugi narodi srećniji od njih, a to i njihova vlast želi. To je oblik takozvane kognitivne distance, kada čovek teži da u startu odbaci svaku spoznaju i novo znanje koje prete njegovim duboko ukorenjenim verovanjima.
OKUPACIJA MEDIJA
Verovanje da su srećniji od drugih, mnogim ljudima u SAD je važan deo ličnog imidža i samo bi se veoma mali broj menjao sa nasumice odabranim strancem. Umesto da prihvate da Skandinavci možda imaju superiorniji društveni i ekonomski sistem, oni će radije verovati da su Šveđani suicidno depresivni ljudi. Na taj način, Amerikanci su odvraćeni da preispituju američki način života, što je poslednje što žele njihovi gospodari.
Takođe je nemoguće osloniti se na mas mesije da zadrže objektivnost u odnosu na vojne manipulacije. To je dostiglo sasvim nove aspekte onoga trenutka kada je počela praksa 'uglavljivanja' novinara. Svaki reporter je dodeljen jednoj vojnoj jedinici. Nedeljama i mesecima živi sa tim vojnicima i razvija sa njima veoma blizak prijateljski odnos. Baš kao i žrtve kidnapovanja koje se solidarišu sa svojim otmičarima (štokholmski sindrom), 'uglavljeni' novinari se identifikuju sa 'svojom' jedinicom. Objektivnost tu više ne postoji. Umesto objektivnog izveštavanja, oni jednostrano podržavaju svoje nove prijatelje, nasuprot protivniku čije lice ne vide.
Zahvaljujući televiziji, vojska (a ovo se odnosi i na vlast) je u stanju da iscenira medijske događaje. Jedan od poznatijih je svakako spašavanje redova Džesike Linč, koje su snimili lično pripadnici specijalnih snaga SAD. Prvobitna priča glasi da je redov LInč bila zarobljena posle razmene vatre i obostranog puškaranja. Kasnije se ispostavilo da ona nije ispalila ni jedan jedini metak, a da su njene povrede posledica prevrtanja džipa u kome se vozila. Sama Džesika Linč je porekla priče da je u zarobljeništvu maltretirana, a ispostavila se i da vrla spasilačka misija tokom operacije spašavanja nije naišla ni na kakav otpor. Ipak, tokom nekoliko dana, Pentagon je uporno lansirao dramatičnu priču o herojskom spašavanju američke heroine koju muči zli neprijatelj, odvlačeći pažnju običnih ljudi sa drugih događaja. Isto ovo danas radi i vlast kod nas, bombardujući narod sa beznačajnim pričama, samo da bi se skrenula pažnja sa važnijih problema u zemlji.
UKINUTA PRIVATNOST
Svaki rat iznedri urbane legende, koje se namerno zloupotrebljavaju još od II svetskog rata kada su obaveštajne jedinici širile kojekakve priče. Jedna od njih je bila i ona da Hitler nema testise. U vreme neposredno pre prvog zalivskog rata, Amerikanci su lansirali priču da Iračani ubijaju kuvajtske bebe u inkubatorima. O tome je pred kongresnim komitetom SAF sva u suzama svedočila jedna neimenovana devojka koja je, po sopstvenom priznanju, u to vreme bila u bolnici gde se zločin dogodio. Kada su Amerikanci nagovoreni da krenu u rat i prihvate to kao patriotsku dužnost, otkriveno je da je čitava ta priča bila ništa drugo do namerno lansirana laž, a devojka je bila kćer kuvajtskog ambasadora SAD:
Podstrekivanja straha od globalnog terorizma je još jedan način manipulacije američkom nacijom (i svakom drugom). Sistematski se raznim 'preventivnim' merama vlade podiže nivo straha, sve do trenutka kada će ljudi progutati svaki predlog ne bi li stekli kakav povoljan utisak o sopstvenoj bezbednosti. Takozvani 'Patriotski akt' - zakon donet u SAD, omogućava vladi i njenim agencijama apsolutnu kontrolu nad privatnošću građana ove zemlje.
Strah takođe snižava nivo tolerancije, pa je ljude jednostavno ubediti u sve i svašta. Za bombaški napad u Oklahoma Sitiju, smesta su bili optuženi tadašnji svetski neprijatelji broj 1: Srbi. Kasnije se pokazalo da je bombaš, Timoti Mekvej, zapravo bivši pripadnik američke vojske. neki pažljiviji istraživači čak pominju i mogućnost da je Mekvej bio unapred programiran ispiranjem mozga, za šta su amerikanci razvili pravu nauku i to izuzetno delotvornu.
SVE ZBOG DEMOKRATIJE
A da bi se dočepali strateškog položaja u Aziji i pristupa naftovodima, kao i da bi ponovo aktivirali proizvodnju opijuma koju su ti 'strašni' Talibani totalno zabranili i stvorili neviđen manjak droge u svetu, Amerikancu su lansirali propagandnu laž bez ikakvih dokaza da je Avganistan odgovoran za rušenje svetskog trgovnisnog centra. Ono što se dalje događalo i još uvek se događa je dobro poznato, mada se propagandna mašinerija SAD iz petnih žila trudi da skrene pažnju javnosti sa Avganistana i čitavu neuspešnu kampanju gurne pod tepih.
Još jedna od neviđenih propagandnih laži je i ona da Irak na čelu sa Sadamom Huseinom poseduje oružje za masovno uništenje. Laž je razotkrivena, baš kao i namera SAD da se bez naknade dočepa iračke nafte. Sličan scenario je sproveden i na Libiju i Siriju. Borba za naftu ne bira sredstva. Umesto obećanog mira i 'demokratske' stabilsnosti, Amerikanci su stanovnicima ove zemlje doneli smrt, razaranje, bezvlašće i urušavanje kompletnog društvenog i ekonomskog sistema. Ipak, pentagon ne odustaje od raznih metoda manipulacije ne bi li opravdao svoje akcije, koliko god to bilo nemoguće.
Naravno, postoje još jače metode manipulacije. Savremene metode saslušavanja zarobljenika duguju mnogo toga tehnici pod imenom 'REFORMA MISLI' koju je u svojoj knjizi 'Ispiranje mozga u crvenoj Kini' iz 1951. opisao Edvard Hanter. Priča je dospela u javnost kada su neki američki vojnici tokom korejskog rata snimljeni kako daju antiameričke izjave. Neki od njih su čak radije odabrali da ostanu u Severnoj Koreji, umesto da se vrate kući. Hanter je tvrdio da ispiranje mozga koje su Kinezi primenjivali na američkim vojnicima u Koreji, uspešno deluje na kompletno menjanje njihovih stavova i verovanja i pretvara zarobljenike u poslušne robove.
Hanterova verzija ispiranja mozga je doživela potpuni holivudski tretman u filmu Mandžurisjki kandidat iz 1962. godine, u kome je proslavljeni heroj u stvari neprijateljski špijun. Bez sopstvenog znanja, bespomoćni američki veteran je bio programiran da sledi naređenja koja je dobio od svojih komunističkih gospodar i učestvuje u zaveri čiji je cilj ubistvo predsednika.
Amerikanci su zaključili da tehnike ispiranja mozga korišćene u Koreji zavise od apsolutne kontrole nad subjektom. Jednom izolovan od ostalih i održavan u stanju konstantne anksioznosti i neizvesnosti, čovekom se daloko lakše manipuliše. Mentalna i fizička iscrpljenost kombinovane sa uskraćivanjem sna, ubijaju svaki otpor. Neprekidna i agresivna propaganda kojom se menjaju uobičajeni standardi, navike i način razmišljanja zatvorenika, daju izuzetne standarde.
Međutim, oslanjanje na propagandu može postati dosldno sopstvenim vrednostima zatvorenika. Na primer, bombardovanje komunističkom literaturom koja govori o socijalnoj pravdi i jednakosti, mogu navesti čak i najzadrtijeg Amerikanca da izjavi kako se slaže sa komunističkim principima.
SVE JE DOZVOLJENO - ALI NE SVIMA
Zanimljivo je da osnovne vojne tehnike obuke američkih vojnika sadrže elemente ispiranja mozga. Sva ona konstantna dreka nadređenih i insistiranje na surovoj disciplini, uskraćivanjesna, apsolutna kontrola i iscrpljivanje regruta - je usmerena da slomi psihu sa kojom su regruti došlli i pretvori ih u vojnike sa vojsci prihvatljivim stavovima i vrednostima. Sve dok se precizno održavanju okruženje i disciplina, vojnici ostaju bezrezervno pokorni. Kontrola uma je neophodna ukoliko pojedinci treba da postanu obični mali zupčanici u velikoj borbenoj mašini.
Priručnici vojske SAD sa kojih he skinuta oznaka tajnosti opisuju tehnike ispiranja mozga kao standardne u ispitivanju zatvorenika. Priručnici preporučuju uskraćivanje sna, potpunu kontrolu ishrane zatvorenika, uskraćivanje izvora svetlosti stavljanjem, na primer, vreće na glavu. Setimo se samo šta su okupirane vlasti u Iraku radille u zatvoru Abu Graib. Tortura zvanično nije dozvoljena, ali zatvorenici mogu biti naterani da stoje ili sede u neudobnim i stresnim položajima duže vreme. Fotografije iživljavanja nad zatvorenicima u Abu Graibu pokazuju da je, zapravo, dozvoljeno onoš to nije. U Americi posle 11.septembra, definicija onoga što se podrazumeva pod torturom je postala daleko fleksibilnija. Cilj je stvoriti stanje dezorijentacije i naterati zatvorenika da se oseća bespomoćnim, uplašenim i spremnim na sve što se od njega zahteva. Seksualno ponižavanje je efikasno oruđe.
Dolazak ispitivača označava zatvoreniku predah od fizičke i psihičke torture. Kada ga ispitivač ponudi da sedne i ljubazno, sa puno razumevanja razgovara sa njim, zatvorenik počinje da sarađuje. Povišeni nivo sofisticiranosti i prefinjenosti tehnika ispitivanja, znače i da je praksa primene starih metoda napuštena. Nove metode ne ostavljaju vidljive fizičke ožiljke, ali psihički ožiljci možda nikada više neće zaceliti.
Američka vojska već godinama razvija metode ubeđivanja i prisile. Većina metoda je, nakon završetka svetskih ratova, pronašla svoju primenu i u civilnom društvu. U budućnosti, kompanije možda neće morati da ućutkuju radoznale novinare, već da se samo nekoliko nedelja 'uglave' u organizaciju. Metode iskorišćene da bi se slomio neprijatelj, možda će se iskoristiti za napad i uništavanje konkurencije. Možemo očekivati varijante ispiranja mozga koje će lansirati svi oni na poziciji moći: vlasti, političari, kompanije, velike korporacije i pojedinci.
U zloglasni Abu Graib kao ispomoć američko - britanskim okupacionim snagama, ispitivače koji su ispitivali zarobljenike poslala je civilna kompanija CACI (slogan im je 'UVEK BUDNI'). U Velikoj Britaniji, podružnica kompanije CACI nudi 'pametna rešenja za inteligentne marketinške i informacione sisteme'.
Informacioni rat nije više lokalno ograničen na provincijei pojedine vlade, on je svuda oko nas. U međuvremenu, sasvim je izvesno da je - koliko god se trudili da držimo korak, vojna mašinerija je već daleko ispred najluđih predviđanja koja se tiču tehnika manipulisanja ljudskim umom.
Ako vam sve ovo što ste pročitali jako sliči ovome ovde što se danas događa, dešava i servira narodu - onda imate o čemu da razmišljate...
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Tajne Ljudskog Uma - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
