vrh
Meni

Podmukla Propaganda Evropske Unije


   Najpodmukliji trikovi kako namagarčiti ljudi i privući ih da glasaju za Evropsku Uniju. Kako političari ispiraju mozak sopstvenom narodu za račun moćnika iz EU...? Poput nekog korporativnog proizvoda, Unija je sklona reklamirati – samu sebe, te sprovoditi sve oblike specijalnog rata protiv onih koji joj se suprotstavljaju. Mora se priznati, unijski su propagandisti doista pravi majstori. Hitlerov šef propagande, doktor Gebels ne bi ih se postidio, čak naprotiv!

 
     

    JESTE LI SE IKADA ZAPITALI ZAŠTO...

... zašto o ulasku Republike Srbije u novu federalnu državnu tvorevinu – Evropsku uniju – nema u nas prave, široke javne rasprave?
... zašto se 'neugodni' podaci tako retko ili nikako ne spominju u javnosti?
... zašto unionisti sa vlasti naglašavaju da građanima treba pojasniti prednosti članstva u EU? Ne bi li im trebalo pojasniti i mane, ako ih ima?
... zašto mediji u rukama režima objavljuju samo krajnje pozitivne izveštaje o EU, a nikada nešto negativno? Zar je EU raj u kojem je sve idealno?
... zašto svi političari – bez obzira na stranačku pripadnost – pevaju iste hvalospjeve EU, uvek zanemarujući podatke koji im ne idu u prilog?
... zašto političari na vlasti ne kažu narodu koliku će proviziju (nagradu) u stotinama hiljada pa čak i miliona eura da dobiju ukoliko narod uvuku u kandže Evropske Unije

    Kad razmatramo unijsku propagandu dobro je promotriti primer Irske koju smo već spomenuli u gornjim tekstovima. U junu 2008. Irci su prvi put odbili Lisabonski sporazum i tako zapravo pokazali isti stav kao i Francuzi i Holađani 2005. kad su odbijali Ustav s kojim Lisabonski ugovor deli po nekim procenama čak 96% sadržaja. No, u petak 2. oktobra 2009. Irski je narod glasao za Lisabonski sporazum. Što se promenilo u međuvremenu, zašto je došlo do promene kod irskih glasača?
    Ponajpre, umešala se svemoćna Evropska komisija i izvršila nezakonit uticaj na Irski referendum, među ostalim i na način da je platila da se njen pamflet od 16 strana - vodič kroz Lisabonski ugovor - ubaci u nacionalne novine. Taj pamflet štampali su u čak 1,1 milion primeraka, a trošak od 139.000 funta su, razume se, podmirili porezni obveznici. Pamfletić je sadržavao tipičnu unijsku propagandu, na primer: 'Danas članice EU uživaju bogatstvo prednosti: slobodno tržište s valutom koja omogućava jednostavnije i efikasnije trgovanje, stvaranje miliona radnih mesta, poboljšanje prava radnika, slobodno kretanje ljudi i čišću okolinu' itd. itd. Unija se, dakako, pravdala da je pamflet bio namenjen isključivo 'informisanju' irskog stanovništva. No, EU je zapravo indoktrinaciju dovela do savršenstva, kao i financiranje te indoktrinacije od strane samih građana! Na takvo nezakonito trošenje novca evropskih poreznih obveznika upozoravali su i mnogi irski političari, no sve je bilo uzalud.
    Skupina 'Evropa za Irsku' čak je - u dogovoru s Ryanairom, koji se takođe svrstao u žestoke promotore Evropske unije - omogućila irskim državljanima nastanjenima u Briselu (u velikom broju radilo se o irskim radnicima institucija Unije) besplatne letove za Dublin, ali pod uslovom da pismeno se obavežu da će glasati za Lisabonski sporazum!
    I to nije sve. Irski su glasači bili izloženi nezapamćenoj indoktrinacijskoj kampanji, pretnjama i lažima. To je uključivalo i propagandu koja je trubila o tome kako će, u slučaju da glasa protiv Sporazuma, 'irski narod sam sebe osuditi na ekonomsku izolaciju'. Takođe, zajedno s političarima u nezapamćenu propagandnu kampanju uključile su se i mega-korporacije. Ryanair je tako potrošio čak pola miliona eura na kampanju za Lisabonski sporazum, a Intel nekoliko stotina hiljada eura. Multimilijarderska farmaceutska kompanija Pfizer zapretila je Ircima da će 'kapital odleteti iz Irske' budu li glasali protiv Sporazuma. Onda su nadležni još promenili i pravila o nepristranosti irskih medija, i put usvajanju Lisabonskog sporazuma u Irskoj bio je otvoren.

SUBVERZIVNO - PROPAGANDNA DELATNOST EU I SPECIJALNI RAT PROTIV SRBIJE

    Zastave EU posvuda - Prošetate li danas bilo kojim srbskim gradom, zapazićete da se na mnogo mesta vijore dve zastave: zastava Evropske unije i zastava Srbije. Čak je i u predsedništvu Srbije, predsednik Srbije Vučić NAREDIO da se stavi zastava Evropske Unije. Zašto su u nas izvešane zastave Evropske unije? Zar smo već ušli u EU, a da to i ne znamo? Ako Evropska unija (još) nije naša država, onda to može značiti samo jedno: ona nas je, na izvestan način, okupirala.
    Zastave uvek šalju neku poruku. Nije svejedno ni kako se zastava vije, ni gde se vije. A sasvim sigurno nije svejedno ni koja se zastava vije. Što srbska oligarhija nastoji postići upornim vijanjem evropske zastave? Ovakvim porukama nastoji se pristupanje EU prikazati kao svršena stvar. Na ovaj način žele kvislinški unionisti građanima Srbije poručiti: otpilite, ionako ne možete ništa učiniti, mi smo već sve dogovorili, svaki otpor je uzaludan! Ali, kad takva poruka bude raskrinkana, ona prestaje delovati.
    Ovde se postavlja još jedno pitanje: kakva je to uopšte zastava? Plava zastava s 12 kružno postavljenih žutih zvezdica amblem je Evropske unije, kao i Veća Evrope (koje nije telo EU, nego zasebna međunarodna organizacija). Obično se navodi kako plava boja predstavlja zapad, dvanaest zvezdica potpunost, a njihov kružni poredak - jedinstvo. (Što doista predstavlja tih 12 zvezdica pogledajte na stranici EU BABILON.) Zastavu se mislilo i formalno ozakoniti kao zastavu Unije propalim Ustavom iz 2004. No, kako unijskim oligarsima nije uspelo postići ratifikaciju Ustava, odlučili su ukloniti državne simbole, pa tako i zastavu, iz Lisabonskog ugovora (pod krinkom kojeg su zapravo progurali preko 90% sadržaja Ustava koji je požnjeo neuspeh). Evropski je parlament, međutim, podupro upotrebu simbola, pa je 2008. parlamentarni Komitet za ustavna pitanja predložio promene u proceduralnim pravilima te institucije kako bi poboljšao upotrebu simbola. Taj je predlog usvojen 8. oktobra 2008.
    No, kako odredbe o simbolima, pa tako ni odredbe o zastavi, nisu uključene u osnivačke ugovore, možemo se s pravom zapitati je li ta zastava zapravo zastava EU, odnosno tačnije - ima li EU uopšt službenu zastavu? Neke su zemlje očito želele raščistiti to pitanje, pa su tako Belgija, Bugarska, Nemačka, Grčka, Španija, Italija, Kipar, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Portugal, Rumunjska, Slovenija i Slovačka objavile da ta zastava, 'zajedno s himnom utemeljenom na Odi radosti iz Betovenove Devete simfonije, moto 'Ujedinjeni u različitosti', euro kao unijska moneta i Dan Evrope 9. maja za njih i dalje nastavljaju predstavljati simbole koji izražavaju smisao zajedništva ljudi u Evropskoj uniji i dužnost vernosti istoj.' Deklaracija 16 navedenih zemalja ušla je u finalni akt Lisabonskog sporazuma, no ni to je zapravo ne čini službenom zastavom Unije. Ali je zato ta zastava svakako uspela postati simbolom kojeg domaća udružena unionistička oligarhija rado koristi kao izraz lojalnosti svojim briselskim šefovima i kao poruku građanima Srbije da je pristupanje Uniji kao 'istorisjki strateški cilj' zemlje već skoro pa gotova stvar.
    Poslušnici su požurili istaknuti zastave svojih gospodara: i pre referenduma o pristupanju EU, zastava kolonijalističke super-države je tu. Možda će se uskoro u Srbiji pored zastave EU vijoriti i zastava imperijalističke zločinačke organizacije NATO, a sve u cilju dodvoravanja svojim gospodarima. Unija odobrava i podstiče svoje podređene da ni u obraćanju javnosti nikad ne propuste istaknuti zastavu EU i sve 'dobrobiti' koje ona nosi. S obzirom da otamo potiču njihovi gospodari, srbski poslušnici na vlasti u znak dubokog poštovanja i beskrajne odanosti svojim briselskim vladarima uvek ističu EU kao nešto posebno i nešto što je toliko dobro da donosi med i mleko svima koji nasednu na njihovu propagandu.
    Unija indoktrinira novinare nudeći svake godine specijalne nagrade mladim novinarima koji pišu pozitivno o Uniji. Tako se već kod mladih novinara primenjuje princip 'magarac—mrkva' i potkopava objektivnost na način da ih se podmićuje za pisanje hvalospeva Uniji. To je suprotno i Kodeksu časti svakog novinarskog društva. Delegacija EU organizuje i redovne informativne seminare za novinare s temama poput 'Izazovi evropskih integracija', kako bi ih indoktrinirala, uverila da 'EU nema alternative' i ishodila da o Uniji pišu i govore isključivo ono što ona sama želi. EU primenjuje i princip 'mrkve i batine': nagaziš li Uniji na žulj, sledi kazna.
    Prepoznavši njihovu važnu ulogu u oblikovanju javnog mnijenja, Unija svesrdno indoktrinira akademsku zajednicu i studente ne žaleći novac za financiranje naučno-stručnih seminara kojima nastoji pridobiti na svoju stranu srbsku inteligenciju i prepustiti joj tzv. 'komuniciranje Evropske unije građanima'. Svim ovakvim i brojnim sličnim inicijativama Unije može se zameriti totalna jednostranost i odsutnost bilo kakvog smislenog dijaloga o prednostima i nedostacima članstva u EU. Unija ne potiče nikakve diskusije niti nudi opcije: sav novac koji ulaže u novinare, akademsku zajednicu i druge subjekte zapravo predstavlja investiciju namenjenu njenoj vlastitoj propagandi.
    U važne aspekte specijalnog rata protiv Srbije možemo ubrojiti još neke podmukle aktivnosti Evropske unije u Srbiji: zadobivanje naklonosti mladeži: Kroz financiranje brojnih programa, pod krinkom podučavanja o integraciji mladih u društvo, o borbi protiv ksenofobije i rasizma, boljem razumevanju među kulturama itd. – pokušava zadobiti naklonost mladih. Davanje novčanih nagrada i najmlađima kao i euro-kolaboracionistička delatnost nevladinih organizacija koje u srbskim školama organizuju takozvane 'radionice' u kojima naše školarace podvrgavaju jednostranoj proevropskoj indoktrinaciji i propagandi.

SRAMOTNO ĆUTANJE SRBSKE INTELIGENCIJE

    Kao što vidimo, propagandno delovanje Unije svesrdno potpomognuto delovanjem domaće poltronske oligarhije vrlo je temeljno, ustrajno i sveobuhvatno – nisu zaboravili čak ni malu decu! S druge strane, doista je 'bučno' ćutanje određenih krugova ljudi u Srbiji koji u ovom trenutku ne bi smeli ćutiti.  Postoje, naime, ljudi koji bi već prema svom stručnom znanju i obrazovanju, a i dužnostima koje obavljaju, mogli i morali nešto reći o pravom licu Unije građanima Srbije. Tu u prvom redu imamo u vidu naše intelektualne potencijale - univerzitetske profesore i naučnike. Šta je s srbskom inteligencijom? Čime je kupljeno njihovo ćutanje, parama ili pretnjama?
    Jer, ako znaju – a znaju – što je doista ta Evropska unija u koju sumanuta protiv-narodna oligarhija (celokupan politički vrh) naglavačke gura sve građanke i građane Srbije, nije li onda sramno ćutati i mirno ignorisati 'gorilu od pola tone koja spokojno sedi u sobi'? Na žalost, kada su ovakve stvari u pitanju uvek se može potonuti i dublje od dna kojeg smo mislili da smo dotaknuli. Jer nema više danas levice ni desnice, nema po ovom pitanju više ni politike; ovo je pitanje istine i zablude, opstanka i propasti. Sada ćutati, u najmanju je ruku nemoralno.
    Ćutati ovaj put nije dostojanstveno; ćutati – a znati – ovaj je put doista nepojmljiv konformizam i nedelo ravno zločinu protiv vlastitog naroda. Jer, kad bi ustali svi nabrojeni uvaženi 'stubovi' našega društva, kad bi, recimo, građanima objasnili da je evropska demokratija čista farsa, ili da naprosto nije moguće očekivati razvoj demokratije u saveznoj državi poput EU u kojoj zakonodavni proces nije pod nadzorom narodne volje putem predstavničke demokratije nego u vlasti neizabranog diktatorskog komiteta Evropske komisije, - kad bi takvo što učinili, učinili bi dobro svome narodu i svim građanima Srbije i na taj način efikasno začepili usta zlonamernoj srbskoj unionističkoj oligarhiji koja sve u glas peva hvalospjeve Uniji, nadajući se da će u njenim raskošnim sinekurama naći pribežište od gneva naroda kojeg svesno i namerno odvlači u propast.

Korišćen tekst sa: http://Evropskaunija.yolasite.com/ - Uredio: The Conoplja News



       KONTAKTIRAJTE NAS.
POŠALJITE NAM VAŠE PRILOGE
Povratak Na Vrh Strane