Duhovne Pouke - 10

    Jedan uspešni biznismen ušao je u duboku starost i shvatio kako je došlo vreme da ga neko zameni. Umesto da sam izabere svoga naslednika među svojim pomoćnicima ili svojom familijom, odlučio je uraditi nešto neuobičajeno.

    Pozvao je sve potencijalne kandidate, finansijske direktore, šefove odreda i pogona, blagajnike, savetnike i održao im sledeći govor:
- Dragi prijatelji, došlo je vreme da ja završim moje poslovanje i odem u zasluženu penziju. Takođe, sada je najbolje odrediti novog generalnog direktora koji će voditi našu firmu u budućnosti… Odlučio sam da će to biti jedan od vas.
    Mladi perspektivni šefovi bili su zbunjeni a direktor je nastavio:
- Daću svakom od vas po jedno seme. To je vrlo specijalno seme. Želim da ga posadite i zalivate i da se ponovno okupimo sledeće godine kako bismo videli šta ste učinili s njim. Tada ću odlučiti ko će biti moj naslednik.
    Na tom sastanku je bio i Džim, i kao svi prisutni dobio je semenku. Kada je stigao kući, podelio je sa svojom ženom direktorovo razmišljanje i oni odlučiše zajedno negovati seme iz kog će niknuti biljka. Pronašli su lepu teglu, stavili đubrivo, uzeli termometar, pročitali nekoliko knjiga o negovanju biljaka i živeli u ritmu novosti iz tegle. Svakog su dana zalivali zemlju i nestrpljivo iščekivali da nešto iznikne.
    Nakon 20-tak dana, neki od Džimovih kolega već su počeli u firmi govoriti o biljci koja raste. I Džim je sa suprugom svakodnevno gledao u teglu, ali se ništa nije događalo. Prošlo je više od mesec dana i još uvek ništa se nije dogodilo. Sada se već naveliko diskutovalo o biljkama. Na zajedničkim ručkovima razmenjivale su se praktične ideje o brzom rastu i Džim je shvatio kako jedino kod njega nema ničeg i da je jedino on neuspešan.
    Ni šest meseci kasnije ništa nije niklo u Džimovoj tegli. Počeo je verovati kako je u nečemu pogrešio. Možda previše vode ili loše đubrivo ili, pak, nešto drugo, što nije mogao objasniti. Znao je da je učinio najbolje što je mogao i bilo mu je žao što je bez rezultata. Godina je uskoro došla kraju i mladi šefovi su se sa svojim biljkama ponovno okupili oko generalnoga direktora. Džim je rekao svojoj ženi da neće nositi praznu teglu, ali ga je ona, ipak, uspela na to nagovoriti, rekavši mu neka pošteno kaže što se dogodilo.
     Osećao je mučninu i podmuklu bol u trbuhu. Ovo će, slutio je, biti za njega najneugodniji trenutak u životu. Ipak, znao je da je ona u pravu i bio je čvrsto uveren kako ništa nije pogrešno učinio. Uneo je svoju praznu teglu u sobu za sastanke. Ugledao je na stolu različite, pažljivo odnegovane, biljke. Sve su bile prelepe, neodoljivo privlačne u svojoj bujnosti.

    Stavio je, uz podsmeh svojih prijatelja, svoju praznu teglu na pod. Bio je u pravu. Pred njim su bili tužni trenuci. Kada je generalni direktor stigao, pogledom je preleteo preko svih biljaka i pozdravio kandidate. Džim je pokušao biti što dalje od njega kako ne bi susreo njegov pogled.
- Kako ste ih samo lepo odnegovali! – počeo je generalni direktor. Vidim da mi neće biti jednostavno pronaći naslednika…
     I, u tom času je spazio praznu teglu. Zatražio je od podpredsednika da je donese i dovede vlasnika napred. Džim je pretrnuo. Sada će pući bruka… Možda će me izbaciti iz firme – pomislio je.
    Kada je istupio, generalni direktor ga je upitao što se to dogodilo s njegovom semenkom? I Džim mu je sve, iskreno i pošteno, ispričao. Generalni direktor zatraži od svih da sednu – osim Džima. Pogledao ih je i rekao:
- Džim, veoma sam ponosan na tebe… Poštovani, Džim je novi generalni direktor firme!
    Svima je to izgledalo, gotovo, nestvarno, posebno Džimu.
- Pa… kako je to moguće? Moja tegla je prazna… – mucao je zbunjeno.
    Stari generalni direktor pojasni:
- Pre godinu dana ja sam svakom od vas dao semenku iz koje ne može ništa niknuti. Dao sam vam mrtvo seme, sterilno. Svaki od vas, kada je video da ništa ne raste, odlučio je zameniti ga zdravim semenom. Svaki od vas – osim Džima. Svi ste mi doneli biljke i cveće od vašeg semena, a ne od moga. Jedino je Džim ponosno prihvatio neuspeh i imao dovoljno hrabrosti i poštenja da mi donese praznu teglu. Vi ste svi tražili uspeh – po svaku cenu, a Džimu je njegovo poštenje bilo važnije od uspeha. Zbog toga je on danas generalni direktor...
    Direktor nastavi:
- Ako sejete poštenje, požnjet ćete poverenje.
- Ako sejete dobrotu, požnjet ćete prijateljstvo.
- Ako sejete poniznost, požnjet ćete pravu veličinu.
- Ako sejete jednostavnost, požnjet ćete trajnu radost.
- Ako sejete otvorenost, požnjet ćete poštovanje
- Ako sejete odanost, požnjet ćete uspeh.
- Ako sejete oproštaj, požnjet ćete pomirenje.
- Ako sejete iskrenost i ljubav, požnjet ćete večnu radost i sreću.
- Zato, pazite što sejete, jer to će nam odrediti šta ćemo kasnije žnjeti.

   - Kako znam za sebe uvek se teško živelo, ali pre je bilo lakše živeti. Nije se Bog zna šta imalo, ali je srce bilo zadovoljno sa onim što imaš. Srce je bilo puno ljubavi iz koje se rađalo poštivanje ljudi.
    Otac je bio otac, majka – majka, a dete – dete. A danas? Ne treba previše govoriti sve se zna.
    Sve više sveta se umiva svojim vlastitim suzama, jer sreća je za neke samo pojam ili bajka. Ako mene pitaš sine, ja dugo, dugo nisam osetio mrvu neke radosti i spokoja. Dugo se nisam, sine, nasmejao od srca. Znaš ono 'iz duše'. Ma, svakako sam je zvao, ali nisam znao da je trebam zvati samo ‘živote moj’. Ali sada znam...
    A pitaš me za decu? Dobri su mi, neka su živi i zdravi! Svi imaju svoju decu i svoje živote. Dođu mi i obiđu me koliko mogu, pruže koliko mogu. Sedim ovde kraj prozora i gledam satima negde, a da me pitaš gde ne znam ni sam! Ali gledam i čekam i kada ugledam mila lica moje dece kao da me sunce obasja. Mada, retko me obasja. Kažu mi da imaju i previše svojih obaveza i stalno su u nekoj žurbi.
    Zapamti, sine moj, Bog daje a ljudi koriste. Ipak, nešto dobro nam je dao i ostavio a to je da smo svi deca i da ćemo biti i roditelji. Da smo danas mladi – sutra stari. Da smo danas jaki – sutra slabi. Da smo danas zdravi, a sutra ko zna? I da, ako ima pravde, eto baš tu se nalazi! I ja sam nekada bio mlad i jak. I ja sam bio i sretan i poletan. I mene su majka i otac čekali kao što čekam i ja sada. Zato, ne zaboravi, sine, sve se vraća!

    Priča se da je u davna vremena  živeo je jedan veoma pametan i pravičan kralj. Jednog dana želeo je da proveri svoje podanike pa je postavio jedan veliki kamen na sred puta. Onda se sakrio da vidi ko će ga od njegovih podanika ukloniti. Neki od najbogatijih trgovaca i kraljevih dvorana prolazili su putem i jednostavno ga zaobilazili. Mnogi su krivili kralja za loše održavanje puteva, ali svejedno niko nije ni pokušao da kamen ukloni sa puta.
    Posle nekog vremena naišao je jedan seljak noseći na leđima ogroman džak sa povrćem. Nakon što se približio steni, spustio je džak i pokušao je da skloni kamen sa puta. Posle mnogo guranja i napora, napokon je uspeo. Ponovo je uzeo svoj džak povrća, i tada tek primetio nekakvu torbicu kako leži na mestu gde je bila stena, kada je otvorio bio je zapanjen njenim sadržajem. Torbica je bila puna zlatnika, i drugih dragocenosti, na vrhu je stajalo pismo od kralja u kojem je pisalo da je torba vlasništvo onoga ko ukloni kamen sa puta.
    Seljak je saznao  ono što mnogi od nas nikad ne shvate! Prepreka na nešem putu je zapravo mogućnost za napredovanje.

Uz knjigu kupila je i paketić keksa. Sela je u VIP čekaonicu kako je niko ne bi uznemiravao. Kraj nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je čitao novine. Kad je ona počela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se šokirala, ali ništa nije rekla i nastavila je čitati knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga već udarila... Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, čovek pored nje, ne obazirajući se ni na šta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i devojka pomisli: baš me zanima šta će sada napraviti !!!
    Čovek uzme poslednji i podeli ga na dvoje! Ovo je zaista previše, pomisli devojka, šokirana uzme svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz čekaonice. Kada se osećala malo bolje, nakon što ju je prošla ljutnja, sela je na mesto gde nije bilo nikoga da bi izbegla neke druge neugodne događaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketić keksa još uvek netaknut.
    Postidi se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sedio pored nje, ali koji je, bez šokiranja, nervoze ili prepotencije, podelio i svoj poslednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povredjeni ponos i osećaji.

ZAKLJUČAK: Koliko puta u našem životu ćemo ili smo pojeli tuđi keks, a da to nikad nećemo ili nismo ni saznali? Pre nego što se dođe do brzopletog zaključka i pre nego što se počne misliti loše, GLEDAJ sa pažnjom detalje, vrlo često situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled !!! U životu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:
- Kamen kada je bačen;
- Reč nakon što je rečena;
- Mogućnost nakon što je izgubljena;
- Vreme kada je prošlo;
- Ljubav za koju se NE BORI.