Posmatrači Iz Svemira
Jedan od prvih slučajeva opisuje nam Beti Anderson, koja je svoj doživljaj sa vanzemaljcima iznela na konferenciji posvećenoj iskustvima sa bićima iz svemira, održanoj u Paskaguli u državi Misisipi - SAD...
Osmeh na lice:
Bilo je to krajem 80-tih godina prošlog veka. Beti je pričala kako je, još kao mala devojčica, u šumi postavljala zamke za životinje. Zbog ovih njenih (nehumanih) postupaka kontaktirali su je vanzemaljci, objašnjavajući i ubeđujući je da se tako ne treba odnositi prema životinjama. To ih je veoma rastužilo, pa su posavetovali devojku da odustane od lova i da više ne povređuje životinje.
Ovaj slučaj sa Beti istraživao je naučnik Rajmond Fauler. Njega je ova tema izuzetno zanimala i o tome je objavio nekoliko knjiga. U delu 'Posmatrači - Svedoci tajnih zamisli otmičara sa NLO', autor opisuje seanse hipnoze kojima se Beti podvrgla da bi se prisetila boravka na brodu vanzemaljaca. Bilo je to 1973. godine. Kidnapovana devojka setila se kako je postavila pitanje jednom od vanzemaljaca kosu oni, a odgovor je glasio da su oni čuvari prirode i prirodnih pojava - Posmatrači, koji vole ljude i planetu Zemlju, brinu se o njoj i o čoveku od prvog trenutka.
Tokom boravka na brodu vanzemaljaca, Beti je ušla u veštački stvorenu životnu sredinu nazvanu Vivarijum u kojoj su čuvane i gajene biljke i životinje. Ona se približila ribnjaku u kojem je, na njeno čuđenje, odjednom počeo da se smanjuje nivo vode. Voda je odjurila u pravcu kvadratnog otvora na dnu vodenog rezervoara i devojka je mogla da vidi ribe koje su se bespomoćno praćakale i, nemoćna da im pomogne, tužno ih je posmatrala. Međutim, nekoliko riba ustremilo se pravo u otvor koji je vodu odvodio u veći rezervoar. Devojka je upitala vanzemaljce o smislu toga što je videla i dobila odgovor da se ribe tako 'obnavljaju'. Šta je to obnavlja i na koji način? Moguće je da oni na taj način obnavljaju rezervoare sa slanom vodom i ribama na Zemlji i sakupljaju uzorke sa naše planete, smeštajući ih u cisternu radi transporta u druge svetove.
U knjizi 'Naš život sa Vanzemaljcima', otete Bert i Deniz Tvigs takođu su iznele svoje saznanje o interesovanju vanzemaljaca za našu faunu. One kažu: 'Uveli su nas u prostoriju u koju, kako su nam saopštili, dopremaju životinje sakupljene iz raznih područja Zemlje da bi im pružili pomoć i potom ih vratili u njihovo prirodno okruženje. Kad pronađu ranjenu ili bolesnu životinju, vanzemaljci je uzimaju kod sebe i pokušavaju da je izleče. Domaće životinje vraćaju porodicama, a divlje životinje puštaju u rezervate. Sve se to odvija bez prisustva ljudi.
Oteta Beti je nekoliko puta boravila na ogromnom vasionskom brodu vanzemaljaca. Njoj su dozvolili da slobodno razgledava unutrašnjost broda. Jednom prilikom, ona se našla u ogromnoj, slabo osvetljenoj prostoriji unutar koje je bilo mnogo soba sa staklenim zidovima. Beti se priseća da je pogledala u takva dva 'staklena' kaveza. U jednom od njih, nalazila su se dva bića koja su podsećala na gorile i ogromna mačka, teška najmanje dvadeset kilograma. Sve tri životinje su se međusobmno veoma miroljubivo ophodile.
U drugom 'kavezu', nalazilo se čudnovato biće, mešavina lava i reptila, koje je ležalo na leđima i spavalo, sa poluotvorenim čeljustima. Beti nije promaklo nekoliko redova oštrih zuba.
Pretpostavila je da je takva životinja nekada živela na zemlji i od izumiranja su je mogli spasiti samo vanzemaljci. Kasnije, ona ni u jednom časopisu, reviji ili knjizi, nije mogla da pronađe sliku te neobične životinje. nažalost, nisu ni svi vanzemaljci isti, pa su neki od njih za svoje interese iskorišćavali betinu ljubav prema životinjama, što je kasnije dovelo do negativnih posledica.
Sledeću epizodu naša glavna junakinja odigrala je 4.oktobra 1989. godine i evo kako je opisala 'kosmičku seansu' koju je doživela kod svoje kuće: 'Ispred i u unutrašnjosti naše kuće, pojavile su se velike mačke. Pored zamrzivača, stvorio se kavezsa lavom i plavo belim risom. U sobi je ležala druga mačka, slična ženi sa kovrdžavom crnom kosom.
Oko kuće se motao bengalski tigar, pokušavajući na sve moguće načine da uđe unutra. Očigledno je bilo da su se mali-zeleni poslužili kamuflažom i, u ovom slučaju, pokušali da zaplaše Beti kako bi je učinili bespogovorno poslušnom. Ona misli da nisu hteli da je smrtno uplaše, već im je cilj bio da ih ona poštuje i uvažava. Beti se nada da su došljaci shvatili koliko su neke od divljih zveri koje su se pojavile, pre svih bengalski tigar, opasni po ljude i da će prestati na taj način da zastrašuju ljude koje odvode.
Odlomak iz knjige dr Karle Terner 'Autentične priče o otmicama vanzemaljaca', pokazuje da otmičari eksperimentišu istovremeno sa ljudima i životinjama. Muškarac po imenu Fred, pod hipnozom je ispričao šta je doživeo tokom bliskog susreta sa došljacima iz svemira: 'Osetio sam da oni nameravaju da nešto istovremeno urade sa mnom i sa životinjom i to me je uplašilo. Sećam se da sam ležao, a oni su iz mog tela uzimali nekakvu tečnost i unosisli u telo životinje. Okrenuvši glavu, nedaleko od sebe sam uočio još jednu životinju, koja je izgledala kao hibrid čovka i životinje. Njena veličina je bila približna dvogodišnjem detetu, a njegov 'životinjski' deo je bio pokriven gustom dlakom ... !?
Zatim je Fred opisao humanoide nad kojima su vršeni eksperimenti, nazivajući ih 'sivokožim'. Video je kako se životinja-hibrid, na pokret reuke vanzemaljca eksperimentatora, polako podigla u vazduh. Posebnim postupkom, iz tela otetog je uzeta sperma i jedan deo je ubrizgan u životinju, posle čega je ona iščezla iz prostorije. Drugi deo sperme humanoidi su odneli na komjutersko testiranje. Današnji poduhvati kloniranja životinja navode nas na prirodan zaključak da su vanzemaljci daleko odmalkli utoj oblasti. Kad je Fred čuo šta je sve pod hipnozom ispričao, samo je dodao: 'Ni eksperimentišu sa DNK čoveka i životinje ...'
Katarina Vilson je svima koji ne veruju u informacije dobijene pod hipnozom, ponudila sopstveno sećanje, odnosno opis jednog od bliskih susreta. Ona kaže: 'Nisam pod hipnozom dok vam ovo saopštavam. Julske noći 1993. godine, našla sam se na ulazu u podzemnu bazu koja se nalazila u nekoj planini. Videla sam ljude koji su izgledali kao činovnici i nekoliko vojnika. Pored njih je stajao humanoid sa ogromnim crnim očima - nazvala sam ga Plavokosi. Rečeno mi je da naša vlada sprovodi eksperimente kloniranja ljudi i da su već klonirani muškarci i žene. Po završetku eksperimentisanja, njih predaju naučnicima i vojnim ekspertima, a kad i za ove oni više ne budu interesantni, jednostavno ih ubijaju. Na prevaru smo ovladali njihovom tehnologijom, iako im je naša vlada dala garancije da će poverenu tehnologiju koristiti samo za dobrobit čovečanstva. Trenutna situacija više nije pod kontrolom i oni nisu u mogućnosti da zaustave vladu. Posle tih otkrića osećala sam se veoma loše. Na koji način, ja i mnogi drugi koji su bili oteti, možemo pomoći da se alarmantna situacija popravi? Bila sam apsolutno bespomoćna. Ako se sve to događa u stvarnosti, onda u to nije upletena samo vlada SAD. Nalazimo se u informacionoj blokadi i većina ljudi ne želi čak ni da razmišlja o sličnim pitanjima.
Verovali ili ne, briga za očuvanje životinjskih vrsta, iz knjiga koje su nastale kao rezultati sećanja na dodire sa vanzemaljcima, pokazuje nam njihovu pozitivnu stranu, ali iskorišćavanje otetih radi eksperimentisanja sa životinjama i kamuflaže, oslikava njihove negativne namere. Iako bi trebalo da se usredsredimo na eventualne pozitivne namere došljaka iz svemira, ne zaboravimo da su oni sebi postavili razne ciljeve, od kojih neki nisu prijatni ljudskim jedinkama. Ono što moramo da priznamo je nadmoć njihove tehnologije. Iz iskustva nekih ljudi saznali smo da manipulišu našim opažanjima, ali to ne treba da nas zaustavi u daljem traganju za istinom. Zato bi svi, zainteresovani za ova pitanja, trebalo da opišu sopstvene susrete sa bilo kakvim fenomenima, da vode dnevnike, po mogustvu sačine crteže i, naravno, obave konsultacije sa lekarima. I samo tako ćemo, pre ili kasnije, otkriti istinu koja, na kraju krajeva, pripada samo nama.
NLO i Vanzemaljski Svet - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Tokom boravka na brodu vanzemaljaca, Beti je ušla u veštački stvorenu životnu sredinu nazvanu Vivarijum u kojoj su čuvane i gajene biljke i životinje. Ona se približila ribnjaku u kojem je, na njeno čuđenje, odjednom počeo da se smanjuje nivo vode. Voda je odjurila u pravcu kvadratnog otvora na dnu vodenog rezervoara i devojka je mogla da vidi ribe koje su se bespomoćno praćakale i, nemoćna da im pomogne, tužno ih je posmatrala. Međutim, nekoliko riba ustremilo se pravo u otvor koji je vodu odvodio u veći rezervoar. Devojka je upitala vanzemaljce o smislu toga što je videla i dobila odgovor da se ribe tako 'obnavljaju'. Šta je to obnavlja i na koji način? Moguće je da oni na taj način obnavljaju rezervoare sa slanom vodom i ribama na Zemlji i sakupljaju uzorke sa naše planete, smeštajući ih u cisternu radi transporta u druge svetove.
U knjizi 'Naš život sa Vanzemaljcima', otete Bert i Deniz Tvigs takođu su iznele svoje saznanje o interesovanju vanzemaljaca za našu faunu. One kažu: 'Uveli su nas u prostoriju u koju, kako su nam saopštili, dopremaju životinje sakupljene iz raznih područja Zemlje da bi im pružili pomoć i potom ih vratili u njihovo prirodno okruženje. Kad pronađu ranjenu ili bolesnu životinju, vanzemaljci je uzimaju kod sebe i pokušavaju da je izleče. Domaće životinje vraćaju porodicama, a divlje životinje puštaju u rezervate. Sve se to odvija bez prisustva ljudi.
U drugom 'kavezu', nalazilo se čudnovato biće, mešavina lava i reptila, koje je ležalo na leđima i spavalo, sa poluotvorenim čeljustima. Beti nije promaklo nekoliko redova oštrih zuba.
Pretpostavila je da je takva životinja nekada živela na zemlji i od izumiranja su je mogli spasiti samo vanzemaljci. Kasnije, ona ni u jednom časopisu, reviji ili knjizi, nije mogla da pronađe sliku te neobične životinje. nažalost, nisu ni svi vanzemaljci isti, pa su neki od njih za svoje interese iskorišćavali betinu ljubav prema životinjama, što je kasnije dovelo do negativnih posledica.
Sledeću epizodu naša glavna junakinja odigrala je 4.oktobra 1989. godine i evo kako je opisala 'kosmičku seansu' koju je doživela kod svoje kuće: 'Ispred i u unutrašnjosti naše kuće, pojavile su se velike mačke. Pored zamrzivača, stvorio se kavezsa lavom i plavo belim risom. U sobi je ležala druga mačka, slična ženi sa kovrdžavom crnom kosom.
Oko kuće se motao bengalski tigar, pokušavajući na sve moguće načine da uđe unutra. Očigledno je bilo da su se mali-zeleni poslužili kamuflažom i, u ovom slučaju, pokušali da zaplaše Beti kako bi je učinili bespogovorno poslušnom. Ona misli da nisu hteli da je smrtno uplaše, već im je cilj bio da ih ona poštuje i uvažava. Beti se nada da su došljaci shvatili koliko su neke od divljih zveri koje su se pojavile, pre svih bengalski tigar, opasni po ljude i da će prestati na taj način da zastrašuju ljude koje odvode.
Zatim je Fred opisao humanoide nad kojima su vršeni eksperimenti, nazivajući ih 'sivokožim'. Video je kako se životinja-hibrid, na pokret reuke vanzemaljca eksperimentatora, polako podigla u vazduh. Posebnim postupkom, iz tela otetog je uzeta sperma i jedan deo je ubrizgan u životinju, posle čega je ona iščezla iz prostorije. Drugi deo sperme humanoidi su odneli na komjutersko testiranje. Današnji poduhvati kloniranja životinja navode nas na prirodan zaključak da su vanzemaljci daleko odmalkli utoj oblasti. Kad je Fred čuo šta je sve pod hipnozom ispričao, samo je dodao: 'Ni eksperimentišu sa DNK čoveka i životinje ...'
Verovali ili ne, briga za očuvanje životinjskih vrsta, iz knjiga koje su nastale kao rezultati sećanja na dodire sa vanzemaljcima, pokazuje nam njihovu pozitivnu stranu, ali iskorišćavanje otetih radi eksperimentisanja sa životinjama i kamuflaže, oslikava njihove negativne namere. Iako bi trebalo da se usredsredimo na eventualne pozitivne namere došljaka iz svemira, ne zaboravimo da su oni sebi postavili razne ciljeve, od kojih neki nisu prijatni ljudskim jedinkama. Ono što moramo da priznamo je nadmoć njihove tehnologije. Iz iskustva nekih ljudi saznali smo da manipulišu našim opažanjima, ali to ne treba da nas zaustavi u daljem traganju za istinom. Zato bi svi, zainteresovani za ova pitanja, trebalo da opišu sopstvene susrete sa bilo kakvim fenomenima, da vode dnevnike, po mogustvu sačine crteže i, naravno, obave konsultacije sa lekarima. I samo tako ćemo, pre ili kasnije, otkriti istinu koja, na kraju krajeva, pripada samo nama.
■ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ■ Ponovni Klik - Brisanje
NLO i Vanzemaljski Svet - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
