vrh
Meni

Poruke Sa Ljudskog Lica

   Krijete Li Vi To Nešto? Činjenica je da čovek ne ume baš najbolje da imitira osmeh. Uglovi usana se mogu podići a oči skupiti ne bi li efekat bio uverljiviji, ali izraz lica će i dalje podsećati na ukočeno cerenje kakvo se vidi na većini fotografija. Ukoliko osoba nije zaista u tom trenutku veoma dobro raspoložena, srećna i opuštena, onaj pravi iskreni osmeh će izostati. Naučnici kažu da je samo jedna od deset odoba u stanju da po želji precizno kontroliše spoljne orbicularis oculli - mišiće lica koji okružuju očnu duplju.


        Pol Ejkmen je proveo 40 godina posmatrajući pokušaje hiljada ljudi da proizvedu lažni osmeh ili neku drugu grimasu. Poj Ejkmen je profesor psihologije na univerzitetuU San Francisku i vodeći je svetski stručnjak kada je u pitanju ljudska mimika. Takođe, on je razvio izuzetnu sposobnost imitacije izraza lica koji odgovaraju različitim emocijama. Radeći na katalogiziranju više od 10.000 izraza ljudskog lica, Ejkman je savršeno uvežbao kako da po potrebi i sopstvenoj želji upravlja svakim od 43 mišića lica - i to pojedinačno. U stanju je čak i da naizmenično mrda ušima - najpre jednim uvom pa drugim.
    Poslednjih godina, sa eskalacijom globalnog rata protiv terorizma, profesor Ajkman je naučio stotine policajaca, sudija, radnika aerodromskog obezbeđenje i agenata FBI i CIA, da sa lica osumnjičenih brzo i precizno pročitaju njihove namere. Tako je profesor psihologije postao specijalni savetnik američkog Ministarstva odbrane. Stručnjaci ovog ministrarstva trenutno razvijaju najmoderniji kompjutersku tehnologiju koja će moći da istovremeno snima, skenira i analizira pokrete mišića lica.
    Čarls Darvin je bio ubeđen da se izrazi lica ljudi ne razlikuju bez obzira na kulturu iz koje potiču, ali su od sredine 50-tih godina XX veka sociolozi počeli da tvrde suprotno. Da bi otkrio ko je u pravu - Čarls Darvin ili sociolozi, Ejkmen je 1967. godine otputovao na ostrvo Papua Nova Gvineja i posetio narod Fore  ljude koji nikada ranije nisu videli film, novine, TV i druge svakodnevne začine života savremenog čoveka. Kada im je pokazao fotografije ljudi različitih izraza lica, Fore su reagovali istovetno kao i zapadnjaci. Na primer, tužan izraz lica ih je naveo da pitaju da li je, možda, dete te osobe nastradalo.
    Slična istraživanja drugih naučnika pokazala su da se izrazi lica ljudi širom naše planete mogu grubo podeliti na šest kategorija:

TUGA:
očni kapci se opuštaju dok se unutrašnji uglovi obrva podižu, ili gotovo dodiruju ako je u pitanju ekstremna tuga. Uglovi usana se povijaju, a donja usna se podiže.

IZNENAĐENJE:
Gornji kapci i obrve se podiži, vilica 'pada', a usta su otvorena.

PREZIR:
Ovo je jedini izraz koji se manifestuje isključivo na jednoj strani lica: polovina gornje usne je oštro podignuta uvis.

GAĐENJE-ODVRATNOST:
Nos se nabire, gornja usna je podignuta, a donja isturena.

STRAH:
Oči su širom otvorene, gornji kašci podignuti kao kada je osoba iznenađena, ali su obrve skupljene. Usne su razvučene horizontalno.

SREĆA:
Uglovi usana se podižu u osmeh. Kapci se zatežu, jagodice podižu, a spoljni uglovi obrva se povlače na dole.

    Da li ljudsko lice može da izrazi još nešto osim ovih šest emocija pitanje je o kome se još uvek raspravlja. Pol Ejkmen smatra da mogu postojati specifični izrazi lica koji odražavaju zadovoljstvo, uzbuđenje, ponos, olakšanje, krivica i stid, ali ih tek treba opisati.
    Prisutni su i individualni elementi svakog izraza koji variraju zavisno od intenziteta, a ponekad mogu potpuno izostati. Izraz blagog iznenađenja, na primer, ukoliko se ne pomeraju usne, može se videti samo u očima.


    Obično emeocije izazivaju određeni izraz lica, ali su istraživanja pokazala da čitav proces može funkcionisati i obrnuto: ako prisilite sopstveno liceda izgleda ljutito ili tužno ostatak tela reaguje u skladu sa izrazom lica i počećete da - i bez sopstvene volje, osećate tugu ili ljutnju. Izraz besa na licu nateraće srce da brže kuca a krvne sudove da se prošire, sve dok koža ne pocrveni. Izraz straha će učiniti da se šake najpre ohlade, dlanovi oznoje, a dlake nakostreše. Lažni izraz gađenja može veoma lako izazvati pravu mučninu.
    Ove unutrašnje reakcije će potrajati ponekad pun minut ili duže, daleko duže od izraza lica koji u proseku traje dve do tri sekunde. Kada ljudi pokušaju da prikriju svoje emocije, izraz lica može potrajati svega 0.15 do 0.20 sekunde, dovoljno dugo da ga drugi primete. Posle toga, ljudi jednostavno 'obrišu' te mikroizraze - kao ih opisuje profesor Ejkmen. Daleko je teže ukloniti svaki trag emocija iz ljudskog glasa. Zbog toga Ejkmen savetuje policajcima da što duže teraju osumnjičene da govore.
    Na časovima Pol Ejkmen uči ljude od zakona ne samo da analiziraju izraze lica, već i da tumače tonalitet glasova, gestove, da postavljaju prava pitanja i ostvare psihološku vezu sa osumnjičenim. Svaojim učenicaima pokazuje kako da prepoznaju osnovne emocije i uoče asimetriju - na primer, iskrivljeni osmeh ili polusklopljene oči koji ukazuju da osoba svesno laže. Ova tehnika daje najbolje rezultate ako osumnjičeni prvi put lažu, jer što češće govorite laži, izvesnije je da ćete poverovati kako ste rekli istinu. Zbog toga je važno da policajci i ljudi koji rade u obezbeđenju nauče kako da prepoznaju čoveka koji prvi put izgovara laž, jer do trenutka kada osumnjičeni bude izveden pred sud, laž je već dobro uvežbana.
     Bez obzira na to koliko je osoba uvežbana da prepoznaje znake, uvek je lakše uočiti da li neko laže nego da li govori istinu. Neke laži je daleko jednostavnije otkriti od drugih. Ljubazna laž, kada, na primer, gost saopštava svom domaćinu da je večera bila božanstvena iako to zapravo ne misli - daleko je teže prepoznati od laži vezane za emociju.  Kada ljudi lažu o tome da veruju u smtnu kaznu, ne uspeva im baš najbolje da prikriju ono što stvarno osećaju. Velike laži, uključujući i one da li je neko uključen u nelegalne aktivnosti, takođe je veoma teško sakriti.
    Kompjuterski sistem na kome Ejkmen radi zajedno sa stručnjacima američkog Ministrarstva odbrane, moći će da prepozna svih 10.000 pokreta lica vezanih za emocije. Da bi ovaj sistem postao operativan, biće potrebno još neko vreme.
Ali čak i ako se pokaže uspešnim, Pol Ejkmen tvrdi da bi se pre kladio na živog čoveka nego na kompjuter i kaže: 'Ljudska bića u mozgu imaju daleko kompleksniji kompjuter. Uz adekvatan trening, čovek je ustanju da za kratko vreme obavi izuzetno komplikovanu procenu. Pri tom, čovek ne mora da čeka da osumnjičenog najpre snime kamerom i daju mu daleko više vremena da uvežba laž pre nego što se njegova izjava analizira'.
    Kada Ejkmen uvežbava policajce, bilo uživo ili putem lekcija na DVD-u, samo jedan sat im je dovoljan da nauče da prepoznaju osnovne mikroizraze lica. Kao grupa, agenti američke tajne službe teže da budu bolji od prosečnih ljudi od zakona - trećina njih koji su prošli Ejkmenovu obuku u stanju je da razlikuje lažljivo lice od noga koje govori istinu u 80% slučajeva. Psiholozi, policajci, agenti CIA i FBI, advokati i njihove kolege uključili su se u program u želji da poboljšaju sopstvenee profesionalne rezultate.
    Ejkmenova koleginica Morin O'Saliven je otkrila da grupa pažljivo odabranih pojedinaca može sa stopostotnom tačnošću da prepozna lažova. Među preko 13.000 ljudi koje je testirala u poslednjih deset godina, otkrila je 31 'čarobnjaka', kako ih naziva. Čarobnjaci su u stanju da sagledaju čitavu sliku jedne ličnosti, ne samo izraz lica. Čarobnjaci su ljudi izuzetne inteligencije, imaju dosta praktičnog iskustva u procenjivanju drugih ljudi i željni su da još bolje izbruse tu svoju sposobnost. Potrebno je, dakle, imati osnovni talenat, ali i jaku motivaciju da se taj talenat razvija. Iako većina policajaca nema previše uspeha u hvatanju lažova, Morin O'Saliven je osnovala malu grupu čarobnjaka koju čine neobično lucidni policajci, advokati, pregovarači i terapeuti, a koji su razvili svoje prirodne ljudske instinkte daleko iznad granica uobičajenog.
    Pol Ejkman je sebi postavio novi zadatak - da identifikuje specifične izraze besa i ljutnje. Jesu li to odgovarajući pokreti lica koji razdvajaju govor, agresivnost i mrzovolju, ili je reč o besu i čistoj ljutnji? Brojne agencije američke vlade sa nestrpljenjem iščekuju odgovor na ovo pitanje, posebno ako Ejkmenu pođe za rukom da identifikuje bilo koji izraz lica ili govor tela koji nagoveštava nastupajući napad.
    Čak i ako postoje, sasvim je sigurno da Ejkmen neće objaviti svoja otkrića, jer bi u suprotnom slučaju, kriminalci naučili kako da još uspešnije prikriju svoje namere. Nalazi će biti dostupni isključivo snagama reda i zakona i agentima obezbeđenja.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane