Oružje Novog Svetskog Poretka.

    Zamislite sledeću situaciju: besna masa baca sve i svašta na američku ambasadu. Ako se to ne zaustavi, životi ljudi u ambasadi biće u opasnosti, a ako obezbeđenje ambasade otvori vatru na demonstrante, ceo svet će početi da protestvuje i nasilje kreće ponovo, u začarani krug. Ovaj scenario je sve češći i pokazuje koliko se zanat današnjih vojnika promenio.

    Nekada je posao vojnika bio da na frontu ubija neprijateljskog vojnika i uništava njegove objekte, ali celokupna situacija danas u svetu je potpuno drugačija i moderne vojne trupe su danas angažovane u operacijama koje nisu u domenu rata, OOTW - Operations Other Than War. Britanska armija je u misiji OOTW-a skupljala oružje od UČK u Makedoniji, pokušavala da održi mir u bivšoj Jugoslaviji i spase taoce u Sijera Leoneu. Te akcije i one koje su slične njima su sve češće u svetu, pogotovo od kraja hladnog rata, kada Ujedinjene Nacije preuzimaju ulogu međunarodnog policajca i sudije.
    OOTW zahtevaju prisustvo sile, ali nasilje sa smrtnim ishodom se mora izbeći, pogotovo u građanskim ratovima i etničkim konfliktima. Britanski padobranski puk je 30. januara 1972 godine bio suočen sa građanskim protestima u Bogsajdu, u Irskoj. U tom događaju koji je nazvan Krvava nedelja, poginulo je 14 ljudi i sa tim događajem je počeo sukob sa IRA-om koji traje već decenijama.
    Godine 1993. operacija 'Vraćanje nade', trebal oje da donese humanitarnu pomoć u Somaliju, zemlji koja je u to vreme već bila iscrpljena građanskim ratom. Stvari su se potpuno preokrenule kada su se pripadnici humanitarne misije umešali u vatru koju su otvorili pobunjeni vojnici. Humanitarci su pucali nasumice i ubili na stotine civila. Svaki pokušaj saradnje unapred je bio osuđen na propast. Preko noći, Amerikanci su od prijatelja postali neprijateljska armija koja je morala što pre da ode.
    Značaj civilnog uticaja u sukobim je preuveličan takozvanim CNN efektom. Eksperti za medije tvrde da rat Amerike protiv VIjetnama nije izgubljen na frontovima, nego u dnevnim sobama Amerike. Gledajući dokumentarne filmove još za vreme sukobe, američki narod se jednoglasno odlučio da bude protiv rata.
    Televizija danas prati događaje iz udaljenih zemalja, a informacije danas, pre svega zahvaljujući Interentu, stižu trenutno. Ranije je trebalo mnogo više vremenema da one stignu do nas, a ni detalje nismo bili u prilici da gledamo kao što to danas možemo. Tako da snimci sa povređenim i mrtvim civilima, sada stižu bukvalno u trenutku, a ovo svakako izaziva inteznivna osećanja kod ljudi koji to gledaju.
        OOTW traži novu vrstu oružaj, koja se danas često naziva 'neletalna' - ona koja ne izaziva smrt. Američko ministarstvo odbrane je opisalo ovo oružje kao 'sistem oružja koji je stvoren da onesposobi određenu grupu ljudi, ali da pri tome ne izazove ničiju smrt, niti trajne i neizlečive povrede i zagađenaj okoline. Vojska bi želela da ima nešto što će moći da koristi kao upozorenje. Grupa ljudi koja mirno protestuje blokirajući put, trebalo bi da bude isto tako mirno i uklonjena sa puta. Ali, to isto oružje trebalo bi da ima i neka jača dejstva, na primer da bi grupa koja baca cigle i bombe bila uklonjena brzo, efikasno i sa silom.
    Neletalno oružje ima, dakle, dva kontradiktorna zahteva - ono mora biti i efikasno i bezopasno. Tradicionalno oružje tog tipa su policijski pendrek, ćorci i suzavci, ali to oružje može i da ubije, a vrlo često nije ni efikasno. Nova tehnologija će možda dati odgovor. Zasad postoji mnogo dostupnih sredstava, a sva ona se svrstavaju u tri kategorije:

■ fizička - kao što su ćorci
■ hemijska sredstva - kao što su suzavci i
■ oružja koja emituju energiju - razarajući zvučni talasi, mikrotalasi i drugi oblici radijacije

    Svaka od ovih oružja ima svoje prednosti, kao i mane. Savršeno oružje još nije pronađeno, ili se čuva u velikoj tajnosti. Ukoliko bi se izmislilo odgovarajuće neletalno oružje, ono bi moglo stvoriti svet sa manje nasilja, u kojem bi se prava sila upotrebljavala samo kada bi to bilo neophodno. Ali, nisu svi za takvo rešenje.
    Pre svega, industrija oružja je nešto što donosi ogromne pare svima koji se time bave, ako da njima nikako ne bi odgovaralo nešto tako, jer njima treba oružje koje se troši, i koje kada se potroši traži novu proizvodnju, što za njih znači i novu zaradu. Protesti dolaze čak i od samih vojnika, jer se neki ortodoksni vojnici ne pronalaze u svojoj novoj ulozi i nesrećni su, jer misle da će tako postati samo marionete u rukama političara - kao da to nisu oduvek bili!
    Oni nisu za to da menjaju oružje koje oduvek znaju, za neko koje još nije ispitano  za koje se ne zna da li će biti efikasno na terenu. Jedan član Pentagona je svojevremeno izjavio da je neletalno oružje samo za seka-perse. Još jači protesti se javljaju u redovima boraca za civilna prava. Većina neletalnog oružja je veoma prikladna za razne oblike mučenja - mikrotalasi i jak zvuk izazivaju nesnosan bol, a na telu ne ostavljaju nikakve tragove. To je idealna kazna za one koji se, na primer, usprotive državnom režimu.
    Neletano oružje je moćno sredstvo za kontrolu društva i što postaje bezopasnije i efikasnije, sve se više može koristiti u suzbijanju protesta. Demonstracije se mogu brzo prekinuti, glas pobune utišati i sve to bez mučnih scena na TV-u i primene sile. Izraz 'neletalno' nije u potpunosti tačan, zato što svako oružje ubija, dok je naziv 'manje smrtno', možda mnogo priklaniji. Vojska, sa druge strane, koristi termin 'lako oružje' za neutralizovanje mete bez fizičkog oštećenja.

    Neletalnom oružju se daju imena koja zvuče prihvatljivo. Na primer, naziv gumeni metak je usvojen zbog toga đto zaista zvuči mekano i bezopasno. Želatinasti pendrek i sunđeraste granate kao da su došle sa neke dečije zabace, a 'smrdljiva bomba' zvuči smešno naspram onog što u stvari i jeste - hemijski otrov.
    Ponekada se jezik koristi da bi namerno zbunio, kao što izraelska vojska koristi ime 'gumom ogrnuti meci' za čelične metke koji su samo obloženi gumom, a zapravo sa lakoćom probijaju glavu. Takođe, oni koriste i 'plastične metke' koji su, istina, napravljeni od PVC-a, ali imaju razornu brzinu.
    Američke kompanije i naučne institucije su za američku vojsku razvile posebno oružje koje emituje zvučne talase visokog intenziteta. Zvuk od 120-130 decibela izaziva bol i zamućenje vida, a iznad 140 decibela, izaziva potpuni raspad telesnog sistema, pri čemu čepovi za uši ne predstavljaju nikakvu zaštitu.
    Ovi akustični sistemi imaju direktno usmeren izak talas za koji se koristi niz kratkih eksplozija, prodoran zvuk sirene ili jako zviždanje. Frekvencija i visnia zvuka mogu se menjati. Svaki objekat ima svoju prirodnu vibraciju, a zvuk visokih frekvencija oslobađa moćne vibracije u samom objektu, kao kada vinska čaša pukne ili počne da podrhtava u momentu kada operski pevač dostiže najviše tonove.
    Zvuci niskih frekvencija izazivanju teške probleme, povraćanej i grčeve u crevima. Sa druge strane skale, preti drugačija opasnost - nemogućnost bilo kakvog kretanja usled velikog pritiska. Usavršeno akustično oružje direktno utiče na nervni sistem, izaziva prinudni mir i letargična stanja.
    ADT stvara uzani snop mikrotalasne energije. Ima manju talasnu dužinu od mikrotalasne rerne i probija kožu na dubinu od 0.3 miimetra, izazivajući pritom nesnosan bol, ali je potpuno bezopasan po život. Ovaj snop prolazi kroz odeću i za dve sekunde zagreva kožu do 45 stepeni Celzijusa! Kažu da je osećaj isti kao kada golom rukom uhvatite vruću sijalicu. Bol nestaje istog momenta kada prestane delovanje snopa. Istraživanja pokazuju da je potrebno više od ćetiri minuta delovanj da bi se pojavile opekotine.
    Testiranju je podvrgnuto 6.000 dobrovoljaca i samo je jedan od njih zadobio malu opekotinu. Sa druge strane, veruje se da snop može izazvati oštećenja oka. Rožnjača je osetljiva i na manje mikrotalasne radijacije. Rezultati ispitivanja i razvoja, koji koštaju enormno bogatstvo, biće iskorišćeni za pravljenje prototipa koji će moći da se koristi iz helikoptera.

    Projektili kao što su gumeni i plastični meci - koji ne bi trebalo da izazivaju smrt, moraju se vešto koristiti ukoliko se želi da se meta ukloni bez smrtnih posledica. To je težak posao, jer kada su gumeni meci korišćeni u Severnoj Irskoj, vojnicima je bilo zabranjeno da pucaju sa male razdaljine u pravcu glave. Pošto nisu svi poštovali ova pravila, bilo je 18 mrtvih i mnogo ozbiljno ranjenih. Izmišljeni su i novi meci sa efektom 'mokra čarapa' - takav metak ne može da povredi protivnika, već kod njega samo izaziva tup bol. Ako metak pogodi bilo koji deo grudnog koša, pogođenom može izbiti vazduh, ali ne može izazvati neku opasniju povredu. U situacijama koje zahtevaju odgovor na pitanje 'život ili smrt', specijalnim jedinicama je data veća slooda i oni najpre pucaju, a onda posle toga postavljaju pitanja.
    Na bombe koje ošamućuju javnost je skrenula pažnju 1979. godine, kada ih je SAS (Britanske specijalne jedinice) upotrebila protiv besnih terorista u iransoj ambasadi u Londonu. Sastoji se od eksplozivnog jezgra u kartonskoj čauri, tako da se ova bomba ne rasprskava u gelere, nego samo ima udarni efekat. Oružje slično bombama koje ošamućuju koristilo se u vojnim ežbama, a kasnije je usavršeno.
    Prvi stepena u razvoju ovog oružja bile su bombe sa jakim bleskom i većim, ali sigurniji, udarom. Za razliku od do tada upotrebljavanog eksploziva, novi izum je stvarao veliki oblak fine aluminijumske prašine koja se zapali u dodiru sa vazduhom. Pošto potiče iz velikog oblaka, a ne iz izvora male površine, efekat udara traje duže, ali je, naravno, mnogo manje opasan. aluminijumska prašina proizvodi mnogo manje dima nego ostale vrste eksploziva, što je veoma bitno ako se koristi u zatvorenom prostoru. Drugi stepen u razvoju ovog oružj biće bombe čiju će jačinu vojnik moći da prilagodi zavisno od vrste i udaljenosti mete.
    Lepljiva pena je izmišena kao zaštita za područja na kojima se nalazi nuklearni otpad. Kada se alarm ukljiuči, tanka pena sa lepljivom moći superlepka veoma brzo prekrije kontaminiranu teritoriju. Pena se stvrdnjava u konaktu sa vazduhom i sa tom masom se sjedinjuje sve na šta je ona bačena. Ako bi čovek njome bio poprskan, sigurno bi se ugušio. Stvorena je i nosiva, neletalna verzija, koja kada se usmeri na noge protivnika, vrlo brzo ih veže i onemogućava dalje kretanje. Ako pokušate da se oslobodite, možete samo još više da se upetljate u nju, a jedini način da se iščupate iz nje je odgovarajuće hemijsko sredstvo.
    Ovu kepljivu penu su koristili američki marinci u Somaliji. Tom priliko se pokazalo da je nosiva verzija teška i kabasta, a i da treba vremena ds e neprijatelj neutrališe, pa se sada ovaj proizvod pokušava da se usavrši. Poput dimne bombe lako se može ubaciti u neku prostoriju i lepljivom mrežom zarobiti sve one koji se u tom trenutku nađu u toj prostoriji. Ovakvo oružje bi bilo veoma korisno protiv pljačkaša banaka - samo kad bi moglo da razlikuje pljačkaše od redovnih klijenata.
    Smrdljivi tvorovi su se branili smradom oduvek, ali sada to žele da iskoriste američki naučnici koji rade na nečem mnogo smrdljivijem, a i efikasnijem. Čulo mirisa je povezano sa mozgom n dva načina - sa korteksom, korom velikom mozga, gde postajemo svesni mirisa i sa libičkim regionom, koji upravlja našim reakcijama na taj miris. Istraživači veruju da mi instinktivno smatramo određene mirise za opasne, na primer, miris pokvarenog ili buđavog mesa, što može kod ljudi da izazove određeni strah. Neki neprijatni mirisi su karakteristični za našu kulturu, na primer, jaki mirisi raznih sireva, ali neki mirisi su univerzalni. U ove univerzalne spada i uobičajeni miris WC-a - koncentrisani smrad fekalija koji se koristi za testiranje sredstava za kućnu higijenu. Istraživači kažu: 'On vam ispunjava glavu i dopire do vas na načine koje ne možete ni da zamislite'.
    Skoro su svi dobrovoljni ispitanici za ovaj miris rekli da je opasan, a on je u stvari potpuno neštetan. Smrad povraćanja izaziva sumporna smešđa, a veštački je napravjen i smrad pokvarenih kuvanih jaja, što je u stvari hidrogen sulfid. Kada se ta dva 'mirisa' pomešaju, ne dolazi samo do vrtoglavice i posrtanja u hodu, već počinje pravi 'mirisni' teror.
    Tako da, sve u svemu, mašta onih koji žele da vladaju svetom i kontrolišu stanovništvo naše planete je neograničena. Svetski moćnici će sve učiniti da narodi sveta i dalje ostanu samo sredstvo njihovog bogaćenja i kolateralna šteta.