Odlične Pouke - 16

     Nikada nismo ostavljeni da sasvim sami lutamo putevima sudbine. Uvek se nađe neka ruka koja će nas pridržati, utešiti ili znakom osvetliti prašinom zaborava isprljane putokaze.

    Ali, znak često dolazi iz neiscrpne riznice srca, gde razum i logika nemaju pristupa i teško je umu zatrpanom očekivanjima da shvati jednostavnost istine. Koliko je nagradu kao i opomenu teško spoznati videćemo u ovoj mudroj priči o snovima.
    'U starom Rimu, u vreme imperatora Tiberija, živeo je jedan veoma dobar čovek koji je imao dva sina: jedan je bio vojnik i kada je stupio u vojsku poslali su ga u najudaljenije krajeve carstva. Drugi sin je bio pesnik i ceo Rim se oduševljavao njegovim lepim stihovima. Jedne noći starac je usnio san. Jedan anđeo mu se prikazao i rekao mu da će reči jednog od sinova naredne generacije u čitavom svetu ponavljati i pamtiti. Starac se probudio zahvalan i uplakan te noći, jer mu je život velikodušno otkrio nešto čime bi se svaki otac ponosio. Nije dugo potrajalo, starac pogibe pokušavajući da spase jedno dete ispod točkova neke kočije. Kako je čitavog života bio dobr i pravedan čovek, otišao je pravo na nebo i tamo je sreo anđela koji mu se javio u snu. Anđeo mu reče:
- Bio si dobar čovek. S ljubavlju si proživeo život i dostojanstveno si umro. Sada mogu da ti ispunim svaku želju.
- I život je bio dobar prema meni. Kada si mi se javio u snu osetio sam da moji napori nisu nili uzaludni, zato što će stihovi mog sina ostati među ljudima tokom narednih vekova. Ništa ne želim za sebe, mada se svaki otac ponosi kad vidi da je neko, koga je odgajio kao dete i vaspitavao kao mladića, postao slavan. Samo bih želeo da saznam koje će se to reči moga sina sačuvati u dalekoj budućnosti.
    Anđeo je stavio starcu ruku na rame i obojica su dospela u daleku budućnost. Našli su se na jednom širokom prostoru prepunom ljudi koji su govorili neki strani jezik. Starcu su potekle suze od radosti i on reče anđelu:
- Znao sam da su stihovi mog sina pesnika dobri i besmrtni. Kaži mi, molim te, koju njegovu pesmu ovi ljudi ponavljaju?
    Anđeo onda nežno priđe starcu i sedoše na jednu od klupa koje su se nalazile na tom ogromnom prostoru, i anđeo reče starcu:
- Stihovi tvog sina pesnika bili su veoma omiljeni u Rimu. Oni su se svima sviđali i razonodili su ih. Ali, kada se završila Tiberijeva vladavina, ti stihovi su zaboravljeni. Ovo su reči tvog sina koji je postao vojnik. Tvoj sin je otišao u jedno udaljeno mesto i postao je centurion. I on je bio dobar i pravedan čovek. Jednoga dana jedan od njegovih robova se razboleo i našao se na samrti. Tvoj sin je onda saznao za nekog rabina koji je lečio bolesnike i pešačio je danima i danima da bi pronašao tog čoveka. Dok ga je tražio otkrio je da je čovek koga traži Sin Božji. Sretao je i druge ljude koje je On lečio, prihvatio je njegovo učenje i, mada je bio rimski centurion, prešao je u Njegovu veru. A onda je jednog jutra stigao pred Rabina. Ispričao Mu je da mu se jedan rob razboleo. I Rabin krenu smesta njegovoj kući. Pošto je centurion bio istinski vernik, pogledavši u dubinu Rabinovih očiju, dok su ljudi oko njega ustajali, shvatio je da se zaista nalazi pred Sinom Božijim. I evo šta je rekao tvoj sin, to su reči koje je on u tom trenutku rekao i koje su ljudima ostale zauvek u sećanju. On glase: 'Moj dom nije dostojan Tvoje posete Gospode, dovoljno je da kažeš samo jednu reč i moj rob će biti spasen'.
    Bez obzira čime se bavi, svaki čovek na zemlji uvek je glavna ličnost istorije sveta i, naravno, nije svestan toga. ko to shvati, počinje na svoj život da gleda kao na malo čudo i živi ga sa ljubavlju.

    Tian Dzi Fang beše na dvoru kneza Vena, u kneževini Ve, i često citiraše Ki Gunga. Knez Ven ga zapita:
- Je li Ki Gung tvoj učitelj?  - Ne, on je jedan od mojih suseda. Često je govorio o smislu, i to sasvim ispravno, zbog toga ga i citiram - odgovori Dzi Fang.

- Zar onda nisi imao učitelja? - pita ga Knez Ven.
- O, da - odgovori Dzi Fang.
 - I ko ti beše učitelj?
- Učitelj Šun iz Istočnog sela - odgovori Dzi Fang.
- Zašto ga onda još nijednom nisi citirao? - zapita knez Ven.
- On je čovek koji je dostigao pravo biće. Po spoljašnosti je kao i svaki drugi čovek, a u suštini kao savršeno biće. On se slobodno prilagođava svetu, ali ipak prikriva svoje pravo biće. On je bezgrešam, a ipak prepušta svakom da se ponaša prema svojoj želji. Ako pri tome izgube pravi smisao, onda se on uzorno ponaša kako bi ih time prenuo i podstakao. On je uzrok što kod ljudi nestaju samožive misli. nemoguće je, međutim, izdvojiti ijednu njegovu reč koja bi se mogla citirati' - reče Dzi Fang.
    Po odlasku Dzi Fanga, knez Ven provede ceo dan u zanemeloj obamrlosti. Zatim pozva jednog od prisutnih savetnika i reče mu: 'Koliko je vredniji od nas čovek koji poseduje pun Život! Do sada sam smatrao vrhunskim dostignućem kada sam govorio reči najviše mudrosti i činio dela iz ljubavi i dužnosti. Međutim, kada sam čuo sve ovo o učitelju Dzi Fanga, telo mi je obamrlo i ne želi da se pokreće, a usta su mi zatvorena i ne žele više da govore. Ono što ja naučih u stvari nije ništa drugo do prah i pepeo. Moja kneževina za mene je, zaista - samo teret'.

1. Volim te ne zbog toga šta si ti, već zbog toga šta sam ja kad sam pored tebe.
2. Ni jedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.
3. Samo zato što te neko ne voli onako kako bi ti želeo, ne znači da nisi voljen celim njegovim bićem.
4. Pravi prijatelj je ona osoba koja te drži za ruku a dodiruje tvoje srce.
5. Najgori način da ti neko nedostaje je da sediš pored njega/nje i znaš da ga nikada nećeš imati.
6. Nikada se ne prestaj smejati, čak ni kada si tužan. Neko će se možda zaljubiti baš u tvoj osmeh.
7. Možeš biti samo osoba na ovom svetu, ali za nekoga ti si celi svet.
8. Nemoj provoditi vreme sa nekim kome nije stalo provoditi ga s tobom.
9. Možda Bog želi da upoznaš mnogo pogrešnih ljudi prije nego što upoznaš pravog i na tome ćeš mu, kad se to bude desilo, biti zahvalna.
10. Ne plači zato sto se završilo. Smej se zato što se dogodilo.
11. Uvek će biti ljudi koji će te povrediti, zato nastavi verovati, samo budi oprezan.
12. Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se događaju onda kada ih ne očekuješ.
13. Postani bolja osoba i budi siguran da znaš ko si pre nego upoznaš nekoga novoga nadajući se da ta osoba zna ko si ti.
       NIŠTA SE NE DOGAĐA BEZ RAZLOGA

     Kad čujem da Pavle hvali Petra, znam da će i Petar hvaliti Pavla. Oni se  stoga niazivaju prijateljima, da učine jedan drugome uslugu u praznoj hvali. To nisu pravi prijatelji, niti je to istinsko prijateljstvo. Takvo je prijateljstvo vrbovo, jer kada pogledaš mladu vrbu, izgleda ti temeljna i jaka, a kada je presečeš, nije ti ni za šta. Ko hoće da neguje ovu vrlinu u sebi, on treba da ima na umu ove zapovesti.
- Budi prijatelj ne samo prijatelju nego i svima bližnjima.
- Budi prijatelj prijatelju od svega srca i deli sa njima i dobro i zlo.
- Ne daj tvome prijatelju da te dvaput moli. A kad dođeš do nevolje, a on ima mogućnost da ti pomogne, nemoj se ustručavati, već idi i potraži njegovu pomoć.
- Ako tvoj prijatelj ima kakvu pogrešku, ne prelazi ćutke preko nje niti ga izvinjavaj. Ali, prema trećem moraš je prećutati i oprostiti mu.
- Ne sprijateljuj se brzo, ali s kim se sprijateljiš, budi mu prijatelj u svakoj prilici.
    Pravog prijateljstva ne može biti bez neke zajednice, a gde ove ima, tu se javlja prijateljstvo samo po sebi. Tako su prijatelji koji su zajedno pretrpeli brodolom, te ih bura izbaci na neko ostrvo. Ista nada u njima, isti osećaj nevolje, ista zajednička želja za pomoć ih sjedinjuje. I što su želje i nade jače, tim je i prijateljstvo srdačnije i plemenitije.

     Zavist je jedan od najvećih grehova. Ona stvara zlobu, pakost i sve što nije dobro. Još kod malog deteta ona se pojavljuje u obliku da ono hoće da ima sve što kod drugoga vidi. Nerazumni roditelji raduju se tome, smeju se kad vide da se mala punačka ruka detinja pruža da uzme tuđu svojinu. Ali, docnije, mali zavidljivac vrlo često ponavlja: 'I ja hoću to'. Njega boli kada vidi da mu se želja ne ispunjava. Zavist počinje da raspaljuje njegovu mlađanu detinjsku dušu.

Čim ovo nastupi, odmah treba početi iskorenjivati tu zavist, jer je to najvažnije doba, kad vešta roditeljska ruka može najbolje da obradi detinje srce, da ga stvori nepristupačnom svakome zlu.
    Zavist zagorčava život. Zavidljiv čovek ne može nikad da bude srećan, on ne ume da se raduje, on uvek gleda drugoga koji više ima nego on. Zato osećaje zavisti treba iskoreniti još u ranom detinjstvu, da se ne bi uvukli u nežnu detinju dušu, obavili je svom silinom i stvorili čoveka, koji će jednom posmatrati svet gramzivim pogledom, koji će više puta zavideti i onima koje treba sažaljevati. Zavist najviše kvari lepo raspoloženje i radost. Zavidljivo dete nikad nije zadovoljno svojim igračkama, ono ih odbacuje, ne dopadaju mu se. čim zavist počne da radi svoje, ono hoće da ima nešto bolje, što već drugi ima. Više puta i među braćom i sestrama vlada zavist koja remeti onu nežnu ljubav i uvlači mržnju, koja je posledica zavisti. Najlepše lice detinje preobrazi se čim zavist ovlada njegovom dušom. Zavist treba lečiti i to samo blagim načinom, nikako strogišću, jer se s tim još više potpiruje mržnja, čija je klica već uneta dečju dušu. Blagim i nežnim načinom treba detetu objaniti ako nije lepo postupilo. 
    Najbolje sredstvo protiv zavisti je ljubav prema bližnjemu. Čovek čista srca ne može da bude zavidljiv. U takvom čoveku teško se pojavljuju rđave misli, on je uzvišen nad drugima, on je idealista koji u svakome čoveku gleda samo lepo i dobro, on mirno ide pravim putem bez velike borbe. On instinktivno mrzi sve što je rđavo i lažmo, u svemu on bira oni što je lepo, čisto i pravo. On ne poznaje zavist i mržnju. Svom dušom on se predaje lepoti prirode, shvata život pravilno, u sebi samom i u svojoj okolini gleda neiscrpan niz mišljnenja i stvaranja. On vrši svoju dužnost neumorno. On je naoružan za svaki udar sudbine i ne podleže lako, on uvek nalazi nešto što daje vrednost životu. Lepota prirode, uzvišenost veštine odobravaju ga, krepe ga nova dela, dela koja su krunisana nagradom. Takvog čoveka može dati samo plemenita, blagorodna i dobrosrdačna porodica, porodica gde je zemljište zdravo, čisto, gde se zavist nije mogla ukoreniti, gde je vredna ruka razboritog vrtlara iščupala sve otrovene biljke.