Novi Svetski Poredak - 3

   Napravljen je prvi korak ka trijumfu nauke nad prevarama i korupcijom. Sud u Parizu prihvatio je rezultate do kojih je došao istraživački tim na čelu s profesorom Gilles-Eric Seralinijem a oni su nedvosmisleni: Sve vrste GMO su otrovne kako za ljude tako i za životinje!

    Francuski pravosudni organi dali su ovom istraživanju pravni legitimitet, dok su nezavisni mediji učinili da se šira javnost obavestiti o detaljima ove 'prevare veka' i postane svesna da je ulog u kockanju s GMO jednostavno preveliki: u pitanju su životi miliona ljudi koji bi, bez hrabrosti i napora francuskih istraživača bili prepušteni na milost i nemilost multinacionalnih kompanija koje na umu imaju isključivo materijalnu dobit. Dakle, Seralini i njegov tim suradnika okupljenih oko organizacije CRIIGEN (Komitet za nezavisno istraživanje i informacije o genskoj tehnici) napravili su krupan prvi korak ka trijumfu nauke nad prevarama i korupcijom. U stručnim krugovima se smatra da će ova odluka francuskog suda imati globalni odjek i da će, kako navode, 'pomoći da se svet oslobodi čudovišta u liku genetski modifikovanih organizama'.
    O čemu se zapravo radi? Istraživanja koja su se pune dve godine odvijala u najstrožoj tajnosti, što je bilo neophodno s obzirom na moć njihovnog glavnog protivnika oličenog u multinacionalnoj kompaniji Monsanto, dovela su do zastrašujućih otkrića. Četiri generacije štakora su ispitivane. One su hranjene genetski modifikovanim kukuruzom i u drugoj generaciji imali su probleme s unutrašnjim organima. U trećoj generaciji povećan je postotak jedinki sa krcinomom, dok je u četvrtoj generaciji dramatično povećana nemogućnost jedinki se razmnožavaju. Dakle, laboratorijske životinje nisu mogle sačuvati ni postojeći broj jedinki, a kamoli da taj broj povećati.
    Sve ono što zadesi biljke i životinje, kad-tad će zadesiti i čoveka jer se on nalazi na vrhu lanca ishrane. Po okončanju istraživanja rezultati su prosleđeni nezavisnim istraživačima koji su ih verifikovali, a cela priča je obajavljena u poznatom naučnom časopisu 'Food and Technology'.     Razume se, studija je izazvala momentalnu reakciju Monsanta koji je samo nekoliko sati po objavljivanju iste krenuo u besomučnu kampanju protiv Seralinija i koji je u naporima da obrani svoje, pre svega materijalne interese, posegao za oprobanim metodama. Traženo je da se studija odbaci kao naučno neutemeljena, uz apsurdne tvrdnje poput one da je 'Seralini koristio pogrešne štakore' (!?). Potegli su i svoje najjače oružje, korupciju, a cela sramna kampanja je na kraju rezultirala povlačenjem Seralinijevog članka, uz neverovatno obrazloženje da 'zaključci nisu jasni'.
    Povlačenje članka omogućio je Richard E. Goodman, bivši radnik Monsanta koji je od strane te kompanije doveden na do tada nepostojeću funkciju u časopisu 'Food and Technology'. On je imenovan za 'zamenika urednika za biotehnologiju', a jedna od njegovih prvih 'uredničkih intervencija' bilo je povlačenje Seralinijevog članka kao 'neosnovanog'. Međutim Seralini i njegov tim su nastavili istraživanja i studije na štakorima, da bi na kraju ustanovili alarmantan broj kancerogenih oboljenja, teških oštećenja organa i preranih smrti kod štakora hranjenih Monsantovim proizvodom. O moći Monsanta svedoči i činjenica da je uspio pustiti pipke i do nekih od najmoćnijih institucija u Evropi pa je tako poverenstvo za GMO u EU pokušala zabraniti daljnje širenje studije, dok je njeno telo EFSA (European Food Safety Authority) osudila studiju, iako sama nije provela nikakvu proveru iste.

    Laboratorijska istraživanja prehrane životinja, utvrdila su da izvesni GMO usevi, uključujući i one koji su već pušteni u komercijalni promet, poseduju toksičke ili alergeničke efekte. Ovi efekti, koji su posledica samih GMO useva ili ostataka pesticida na njima, uključuju:
■ Toksičnost jetre i bubrega
■ Povećanje jetre
■ Poremećena funkcija jetre, gušterače i testisa
■ Ubrzano starenje jetre
■ Poremećaji u funkcioniranju probavnog sistema i promene na nivou
    stanica kod jetre i gušterače
■ Manje delotvorna upotreba hrane i poremećaji probave
■ Promene u crevnim bakterijama
■ Abnormalnosti tankog creva
■ Prekomeran rast ovojnice trbuha, slično pre-aknceroznom stanju
■ Izmenjena biohemija krvi, višestruko oštećenje organa i potencijalni
    učinci na plodnost mužjaka
■ Poremećaji imuniteta, imunološkog odgovora i alergijske reakcije
■ Poremećaji funkcije enzima u bubrezima i srcu
■ Stomačne lezije i neobjašnjive smrti
■ Viša gustoća ovojnice maternice
■ Žestoke upale trbuha i otežala maternica
■ Razlika u težini organa je čest znak toksičnosti ili bolesti
    A, kako je u Europi? Kada se GMO tek pojavio, Evropska unija se suglasila da bez dozvole svih članica, neće prihvatiti ovakvu proizvodnju. Naknadno su doneli odluku, pod pritiskom Amerike, da svaka zemlja može pojedinačno odlučivati ​​i da primat ima nacionalno zakonodavtstvo. Zemlja pod najviše GMO hektara ima Španija, pogotovo kada je u pitanju paradajz, a zatim i Poljska. U regiji najviše genetski modifikovanih polja ima Rumunija. GMO je potpuno liberaliziran u Rumuniji, gde su parcele prodavane strancima za 50 do 150 eura po hektaru. Najviše površine je pod sojom. Na drugoj strani je Nemačka. Prema Internacionalnoj službi za nabavku poljoprivrednih biotehničkih aplikacija, ova zemlja je, nakon presude suda u Strasbourgu o uticaju GMO, dozvolila proizvodnju GMO hrane na simboličnih 19 hektara. Švedski poljoprivrednici obrađuju 'mutirane' organizme na svega 16 hektara, Mađarska je u postupku zabrane uvoza. Države poput Italije i Slovenije donele su zakon o tome da se organska polja odvajaju po regiji od genetski modifikovanih. Tako su napravili posebne zone po zemlji u kojima se bave uzgajanjem mutirane hrane.
    Međutim čini se da ovo i nije najbolja metoda jer rezultati velikog broja studija pokazali su da GMO i ne-GMO usevi ne mogu 'koegzistirati'.  GMO geni se ne mogu kontrolisati, ograničiti ili 'opozvati'. Jednom kada se oslobode u prirodnu sredinu, oni su u stanju se održati i raširiti kroz unakrsnu polinaciju i samo-osemenjivanje. Uz to, može doći do mešanja GMO useva s ne-GMO usevima tokom žetve, prilikom skladištenja ili u transportu. Iz ovih razloga, 'koegzistencija' GMO i ne-GMO, odnosno organskih useva neizbežno rezultira GMO zagađenju ne-GMO i organskih useva. Ovo oduzima pravo na izbor poljoprivrednicima i potrošačima, na koji se način svi prisiljavamo da proizvodimo i jedemo hranu koja je potencijalo zagađena GMO-om, i tako do u nedogled.

     Nakon ovoga teksta nećete više nikada pojesti gotova jela! Zemlja porekla na deklaraciji malo znači jer sastojci su često iz preokeanskih zemalja. Jedna obična smrznuta picca moze proputovati 60 država. Nema konzervansa? To ne možete znati jer se na deklaraciji navode samo oni korišteni u zadnjem koraku proizvodnje. Iako izgleda posve prirodno, gotova narezana salata se satima drži u ledenoj vodi s hlorom kako bi se sprečio razvoj bakterija. A neretko je prskana limunskom i tartarnom kiselinom kako listovi ne bi oksidisali i izgledali staro. Ovako započinje svoje izlaganje Joanna Blythman, britanska novinarka koja proteklih 25 godina istražuje prehrambenu industriju i otkriva njene tajne. No kada je su u pitanju gotovi obroci, stvar je još puno gora.

    Cilj uspeha gotove hrane je u tome da uvek izgleda isto i da uvek ima isti ukus. A, to je moguće samo ako se hemijski obradi do neprepoznatljivosti. Proizvodaci hrane zato ne pripremaju sirove namirnice 'iz vrta' nego kupuju već gotove, smrznute ili sušene namirnice. Osim toga, tako izbegavaju obavezu da sve one hemikalije koje su tom procesu korištene navedu na deklaraciji svoje picce, špageta bolonjez ili drugog pripremljenog obroka.
    Takođe, te namirnice često putuju mesecima s drugih kontinenata. Dok kupujete česnjak još imate izbor hoćete li kupiti kineski ili nešto skuplji domaći, kad kupujete gotovi obrok, nemate izbora. Kao i kod svake industrije, proizvodnja gotove hrane razbija se u etape, a kooperanti su u pravilu najjeftiniji ponuđači. 'Tradicionalni britanski složenac' tako se sastoji od novozelandske teletine, izraelske šargarepe, argentinskih govedih kostiju i krompira s Malorke u Balearskom arhipelagu. Kada je novinarka istraživala piccu, na kojoj je kao zemlja porekla bila navedena Irska, trag ju je odveo u više od 60 zemalja u kojima su namirnice uzgajane ili pripremane.
    Jaja se proizvođačima dostavljaju u raznim oblicima, osim u onom u kojem ga mi poznajemo. Dolaze u prahu, s dodanim šećerom, kao proizvodi od albumena (belančevina iz belanca), smrznuta, u tekućem obliku, kristalizirana… No uvek postoji i jeftinija varijanta supstituta koji su napravljeni od proteina, a mogu stajati i do 18 meseci. U najboljem slučaju, proizvođači kupuju cilindre tvrdo kuvanog središnjeg dela jaja kako bi svaka kriška bila jednaka. To je idealno za sendviče ili gotove rolade. 'Slično je i s maslacem. Za jela se koristi znatno jeftiniji bledo žuti prah koji nastaje prskanjem i sušenjem mešavine maslaca, mlečnih proteina i skroba. Čak i ako se firme koje prodaju gotova jela oglašavaju, kooperanti se u pravilu skrivaju. To su neretko pogoni u kojima se radi bez prestanka, a ako nastane ikakav problem, na stotine tona obroka može biti pokvareno.
    Nakon što je Tesco upozoren kako je pošiljka pirinča plesniva, morali su povući osam različitih jela – objasnjava Blythman i dodaje kako jedan pogon pripremljene hrane na dan može proizvesti i 250.000 porcija. Niti s pripremljenom hranom situacija nije ništa bolja. Dok prema EU propisima sve zapakirano mora imati listu sastojaka, aditiva i hemikalija, proizvodi koji su pripremljeni na licu mesta ne moraju. No nigde ne piše da se, na primer, kroasan koji nedeljama stoji zamrznut i krcat je aditivima ne sme prodavati kao 'sveže ispečen'.

    Svi vi sa Balkana, osvrnite se oko sebe, pogledajte svoje države i političare i uverite se koliko je ovo istina!
ČETIRI KORAKA DO PROKLETSTVA - Podmuklo smišljeni scenarijo je sledeći: Prvo se snimi i detaljno analizira gospodarsko i kadrovsko stanje svake države koja zatraži financijsku pomoć za svoj razvitak ili opstanak. Nakon toga Svetska banka za obnovu i razvoj vladi dotične zemlje uručuje istovetan tipizirani program koji sadrži četiri obavezna koraka.
 PRVI KORAK – PRIVATIZACIJA - Prvo što vlada zemlje-žrtve treba neodlžno da sprovede je privatizacija gospodarstva, a posebno velikih javnih i ključnih industrijskih preduzeća koja čine samo kičmu privrede. Umesto da se argumentovano usprotive zahtevu za brzopletu prodaju javnih preduzeća mnogi su političari požurili u radosnu (ras)prodaju elektroprivrede, naftne industrije i vodoprivrede kao gospodarski imperativ. Da bi ućutkali trezvene kritičare takvog nepromišljenog postupka s teškim dalekosežnim posledicama oni se pozivaju na imperativne zahteve Svetske banke za obnovu i razvoj. 'Možete videti kako im se rašire oči na mogućnost dobivanja provizije ako se u proceni vrednosti imovine velikih javnih preduzeća i ključnih industrijskih preduzeća skine koja milijarda ili barem nekoliko stotina miliona dolara'. Pogledajte ozarene i nasmešene političare sa ovih prostora - svi sijaju od sreće, a narod i država ne znaju kud će od muke!
DRUGI KORAK – LIBERALIZACIJA - Nakon kampanjski sprovedene privatizacije obavezno sledi donošenje zakonske regulative o liberalizaciji tržišnog kapitala. Taj potez, teorijski gledano, omogućuje investicijskom kapitalu nesmetan ulazak i izlazak iz zemlje. Pri tome, kako pokazuje iskustvo, u zemlju-žrtvu, ulazi relativno malo kapitala, a kudikamo najveći deo raspoloživog kapitala na 'zakonit' način nesmetano izlazi iz zemlje. Taj proces izvlačenja kapitala je u ekonomiji poznat podimenom 'krug vrućeg novca'. Novac ili, tačnije rečeno pljačkaški kapital ulazi u zemlju-žrtvu prvenstveno radi špekulacija nekretninama i valutom, a zatim poput plašljive divljači, beži glavom bez obzira već na prvi znak nadolazećih nevolja koje bi mogle bilo kako ugroziti njegovu sigurnost. U tom paničnom begu kapitala državne rezerve mogu 'presušiti'  za samo nekoliko dana. Nakon takvog vešto insceniranog bega kapitala MMF obavezno traži od vlade zemlje-žrtve da odmah drastično poveća kamatne stope na 30, 50 ili čak 80% kako bi velike svetske špekulante privukla na povrat isisanog državnog kapitala. Rezultat takvog poteza vlade, koja najčešće nema drugog izlaza, je predvidljiv. Astronomske kamatne stope, dakako, brzo privuku odbegli kapital, dok s druge strane one sistematski razaraju industrijsku prizvodnju i definitivno isušuju nacionalnu riznicu zemlje-žrtve.
TREĆI KORAK – TRŽIŠNO ODREĐIVANJE CENA - Tada MMF zemlju-žrtvu koja je na izdisaju hladnokrvno uvlači u treči korak – takozvano 'tržišno određivanje cena'. To je lep izraz za dramatično dizanje cena hrane, energenata, vode i ostalih komunalnih usluga. To, dakako, ne vredi za cenu rada - plate i penzija. Time se, u prvom redu, drastično ruši već ionako nizak životni standard stanovništva te osetno podižu poslovni troškovi u već dobrano posustaloj privredi. Ubrzo nakon toga, prema već dobro uigranom scenariju, sledi završni četvrti korak.
ČETVRTI KORAK – MMF-ove DEMONSTRACIJE - Tim demonstracijama je zemlja-žrtva doslovce bačena na kolena i nalazi se pred posvemašnjim gospodarskim uništenjem. U tim dramatičnim okolnostima MMF iz nje zločinačkom hladnokrvnošću izvlači i poslednje kapi krvi. Programirano pojačava 'vatru' i podiže socijalnu temperaturu dok napokon celi kotao ne eksplodira. Time je otvoreno samo predvorje pakla. Pravi primer za to je Indonezija 1998. kojoj je MMF bezobzirno ukinuo subvencije za hranu i gorivo za siromašno stanovništvo, nakon čega su posvuda buknuli žestoke demonstracije i nemiri. U tom pogledu je takođe poučan primer Bolivije u kojoj su izbili veliki nemiri zbog drastičnog povečanja cene vode. Vešto programirane i precizno tempirane MMF-ove demonstracije, kao svojevrstan znak uzbune, uzrokuju novi masovni beg kapitala iz zemlje-žrtve, a neretko dovode i do stečaja vlade. Taj posvemašnji gospodarski palež ima i svoju svetlu stranu  - dakako, samo za bezobzirne strane vlasnike kapitala. U takvoj bezizlaznoj situaciji oni mogu po smešnim cenama otkupiti preostalu imovinu zemlje-žrtve u paničnoj rasprodaji. Po tom perfidnom obrascu već je u poslednjim decenijama u Trećem svetu stvoreno mnogo zemalja-gubitnica. Pri tome su jedini pobednici uvek bile moćne zapadne banke koje u bezdušnom lovu za kapitalom ni pred čim ne prezaju. Postoji li zemlja koja je izbegla ovakvu nesretnu sudbinu? Da! To je Bocvana! Šta je njihov trik? Pa, odlučno su rekli manadžerima MMF-a i Svetske banke: Go home!  
    Kina i Poljska su takođe primeri zemalja sa uspešnim razvojem zato jer su odbile svaku saradnju sa MMF-om. Sve zemlje koje slepo slušaju MMF propadaju. Pa, vi sad vidite gde živite i šta vam se sprema.

     U svojim početcima, ova grana ‘informisanja’ i nije bila toliko negativna i manipulativna, već isključivo informativnog karaktera s neutralnim prizvukom. Danas je pak način promocije ulazaka u rat (radi regrutacije, podrške javnosti i financijskih lobija), lažnog oglašavanja ili lažne promocije nekog kontroverznog državnog poteza. Ako pogledamo taj istorijski presek, propaganda je drevna disciplina.
    Prvi pouzdani dokazi o korištenju propagande zabeleženi su 515. godine p.n.e. kada se u Behistunskim zapisima, nastalim na području današnjeg Irana, klinastim pismom opisuju događanja koja su Darija I dovela na persijski tron. Kako objašnjava golemi natpis uklesan u stenu, Darije I je, kako tvrdi na velikom zidu, uz blagoslov boga Ahura Mazde ubio Gaumata koji je uzurpirao prestol te se instalirao za novog Persijskog kralja. Istoričari se i danas spore oko toga treba li mu verovati ili ne, međutim činjenica je da je u propagandnom smislu Darije uspeo. Arthashastra je prvi pravi istorijski zapis o veštini ratne propagande i kako je primeniti u praksi. Autor je Chanakya, a u praksi knjigu primenjuje njegov učenik Chandragupta Maurya koji je pomoću tih tehnika stvorio carstvo Maurije. Moramo navesti i porodicu Rotšild koja je još tokom Napoleonovog poraza na Waterloou u oba smera plasirala priču o porazu, te su iskoristili uzburkanu bankarsku scenu u tim trenucima radi uzimanja udela, kao i kasnije potpune kontrole nad valutama evropskih zemalja.

    Dve knjige krajem XIX veka daju ključan otponac za sve kasnije studije manipulacije javnog mnjenja tehnikama propagande – Tardeova ‘Laws of Imitation’ (1890.) i Le Bonova ‘The Crowd: A Study of the Popular Mind’ (1897). U SAD-u pak jača propaganda usmerena za i protiv ropstva, nezavisnosti od britanske krune..., no na znatno nižom nivou. To se drastično menja ulaskom u XX vek i stvaranjem prvog supertima za propagandnu mašineriju. Propaganda je do danas itekako upotrebljavana, ponajviše od strane SAD-a i Velike Britanije. Korejski, vijetnamski, hladni rat, kao i današnji napadi nakon 11/9 uključuju razvijene propagandne alate. Nakon što je SAD objavio rat Iraku 1. maja 2003. bilo je potrebno uvesti i Veliku Britaniju u rat. Tako su kroz medije curili glasoviti ‘obaveštajni dosjei’, i to od 24. septembra 2002. do 3. februara 2003. Toni Bler ih je opravdao s ‘činjenicom’ da iza njih stoji JIC (‘Joint Intelligence Committee’), sama vrhuška britanske obaveštajne moći. Sačinjavaju ga voditelji triju britanskih obaveštajnih i sigurnosnih agencija, šef vojnih obavještajaca i predstavnici ministarstava. Od oka bismo rekli da je kompetencija nepobitna, no kada čujemo tri glavne tačke izveštaja odmah nam je jasno da se radi o velikoj prevari javnosti:
1. Irak ima oružje za masovno uništenje
2. Spremni su ga upotrebiti protiv Zapada
3. Priprema napada traje samo 45. minuta
    Britanija je naravno ušla u rat, mediji su otkrili lažne podatke i plagijate, a ekipa u odboru proglašena je nevinom jer ne postoje dokazi da su namerno obmanjivali parlament. Alastair Campbell daje ostavku 29. augusta 2003. i niko ne odgovara zbog propagandnog spina, a čak nije niti sprovedena istraga ko zapravo ima korist od ovog lažiranja. Ovakve priče nisu nimalo čudnovate, naročito kada govorimo iz perspektive podneblja u kojem živimo. Veliki broj novinara bio je uključen u propagandni alat, a nešto slično vidimo i danas uz duboke podele medija, te jasne i manje jasne instrukcije s pozicija moći. Regionalni mediji su u vlasništvu lokalnih magnata ili stranih kompanija, a distributeri se nalaze pod čvrstim monopolom koji praktički dozira dostupnost informacija na široke mase čitatelja. Nacionalne televizije su takođe pod konstantnim udarom kritičara kako je reč o propagandnom elementu vladajućih struktura, slično kao što širom sveta medije kontrolira šačica ljudi – ponajviše Rupert Murdoch.
    Kada pogledamo najpoznatije savremene propagandne mašinerije država poput Severne Koreje ili Kine, ponekad bude teško prosuditi po čemu su toliko nazadniji od Zapada. Ukoliko bismo išli i dublje te propagandu povezali s indoktrinacijom, onda bismo mogli zaključiti kako je najperfidniji oblik propagande obrazovni sistem. Uz tu stavku nužno je dodati televizijski program i dečje slikovnice, kao i spomenuti dečji marketing.
    Kada je u pitanju definisanje samog opsega propagande, odličnu definiciju skovali su Garth Jowett i Victoria O’Donnell koji smatraju kako je reč o ‘namernom i sistematskom nastojanju ka oblikovanju percepcija, manipulisanju spoznaje i usmjeravanju ponašanja poradi ostvarivanja odgovora koji pospešuje željenu nameru propagandista’. Smatra se kako je za dobru propagandu nužan emotivni odabir, ne intelektualni – pa na taj način ostvaruje bliske poveznice s marketingom i odnosima s javnošću, koji zapravo i jesu jedan vid propagande usmeren ka proizvodima i percepciji o proizvođaču. Zato mnogi fenomen propagande danas nazivaju ‘političkim marketingom’ ili ‘ratnim odnosima s javnošću’. Etika vezana uz sve vrlo je na skliskom terenu – jedni smatraju da je propaganda društveno koristan rad jer usmerava neutralne nacije ka državno važnim interesima, dok drugi govore o širokoj manipulaciji od strane interesnih grupa koje države koriste isključivo kao ‘lutke na koncu’. Ako pogledamo manipulacijske tehnike propagande, nekako smo opredjeljeniji za ovu drugu opciju, a manipulacijske tehnike su sledeće:

■ Polaganje na autoritet – citiranje renomiranih osoba radi promocije neke ideje
■ Polaganje na strah – podsećanje na strašne prijašnje režime i potraga za podrškom
■ Polaganje na predrasude – stvaranje emotivne podloge i morala u predlogu kojeg gurate
■ ‘Join The Club’ – tehnika uvođenja simpatizera u opciju u kojoj su svi ostali i to tokom pobedničkog koloseka
■ Ekskluzivno društvo – prodaja ideologije da kupnjom nekog proizvoda postajete isti kao velike zvezde
■ Repeticija laži – konstantno ponavljana obmana s vremenom postaje ‘mainstream’ istina
■ Crno-bela manipulacija – polariziranje neke teme u kojoj si ili ‘ZA’ ili ‘PROTIV’, bez mogućnosti trećeg mišljenja
■ Kondicioniranje – stvaranje veštačke regulacije nečijeg ponašanja zavisno o situaciji
■ Kognitivna disonanca – manipulacija ljudskom potrebom za konzistentnošću na način da određene obožavane figure prigrle kontroverzne režime
■‘Narodski čovek’ – politička figura igra taktiku ‘jednoga od nas’ radi manipulacije poverenja ljudi
■ Kult ličnosti – idealizovani pojedinac u masama
■ Barjaktarenje – opravdavanje neke akcije kao patriotskog čina
■ Tehnika ‘nogom u vrata’ – ‘poklanjanje’ nekog predmeta ili ideje kojeg netom kasnije manipulator nastoji prodati
■ Tehnika ‘vrata u lice’ – perfidno stvaranje interesa kod kupca, na primer: povećavanje cene proizvoda pre sniženja
■ Demoniziranje – dehumanizacija neprijatelja
■ Selektivna istina – izbacivanje većeg dela istine uz određeni postotak prećutkivanja
■ Neizjavljena pretpostavka – neizricanje željenog uz nameru suptilne promocije istog kroz neeksplicitni govor
■ Vrline – lažna slika osobnosti o nekom kandidatu
■ Emotivno ‘bombardovanje’ – sva pažnja grupacije usmerena ka novom članu, česta u kultovima i mrežnom marketingu
■ Euforija – organizovanje događaja radi podizanja morala
■ Diktatura – eksplicitno usmeravanje auditorija u željenom smeru, na primer: ‘EU nema alternativu!’