Finansiranje Novog Svetskog Poredka

        Na kraju svakog sastanka, većina članova Bilderberga vraća se nazad u svoje države naoružana dobro preciznim informacijama i instrukcijama upravnog odbora Bilderberga.

    Njihov cilj je da u tajnosti nastave širenje moći Vlade Jednog Sveta. To nije tako teško, ako se uzme u obzir da sastancima prisustvuju ljudi poput Henrija Kisindžera, Mari-Zopze Kravica sa instituta Hadson, Etjena Davinjona - predsednika Bilderberga, holandska kraljica Beatriks - kćerka jednog od koosnivača Bilderberg grupe, princa Bernarda, španske kraljice Sofije, Ričarda Holbruka i mnogih drugih.
    Može li iko objasniti kako to da progresivni liberali poput Džona Edvardsa i Hilari Klinton, baš kao i dežurni humanitaci koji rukovode brojnim socijalnim projektima koji su u toku - Dejvid Rokfeler na primer, i bukvalno svaka kraljevksa kuća Evrope - godinama dolaze na sastanke Bilderberga znajući daje krajnji cilj ove prezira vredne grupe bogatih i moćnih siledžija i bitangi, nametanje fašističke imperije jednog Sveta? Kako to može biti orkestrirano?


    Iako učesnici nedvosmisleno ističu da godišnjim sastancima Grupe Bilderberg prisustvuju isključivo kao privatni građani a ne u svojstvu svojih zvaničnih funkcija, njihove tvrdnje su krajnje dubiozne naročito ako se uporede sa britanski Pravilnik Čatam Hausa sa Loganovim Aktom iz SAD, po kojima je apsolutno nelegalno da se javno izabrani funkcioneri i zvaničnici privatno susreću sa uticajnim biznismenima da bi razgovarali i osmišljavali javnu politiku.
    Sastanci Bilderberga slede tradicionalni protokol iz 1919. godine koji je nastao uoči pariske mirovne konferencije u Versaju, koji je kreirao Kraljevski institut za međunarodne odnose - RIIA, sa sedištem u Čatam Hausu u Londonu. I dok se ime Čatam Hausa koristi kao sinonim za sam institut, Kraljevski institut za međunarodne odnose predstavlja produženu ruku britanske monarhije za pitanja spoljne politike.
    Prema pravilniku RIIA: 'Kada se sastanak ili deo njega održava po pravilniku Čatam Hausa, učesnici mogu slobodno da koriste primljene informacije, ali se ni identitet niti funkcija govornika niti bilo kog drugog učesnika ne smeju otkriti: niti se sme pomenuti da je informacija stečena na sastanku Instiututa.'
    Cilj Loganovog Akta bio je da zabrani američkim građanima da se bez ovlašćenja mešaju u odnose SAD i stranih vlada. Međutim, bilo je više sudskih presuda vezanih za ovaj zakon, pa nije neobično da se on koristi i kao političko oružje. Među ljudima koji su godinama dolazili na sastanke Bilderberga, a istovremeno se rugali Loganovom Aktu su i: Alan Dals (CIA), Nelson i Lorens Rokfeler, bivši predsednik Džerald Ford, Džordž F.Kinan (bivši ambasador SAD u SSSR), Džon D.Rokfeler (bivši guverner Zapadne Virdžinije), Sjrus Vens (državni sekretar predsednika Kartera), Judžin Blek (bivši predsednik svetske banke), Endrju Dž.Gudpaster (bivši zapovednik udruženih snaga za Evropu i aksnije načelnik američke vojne akademije Vest Point), Zbignjev Bžežinski (savetnik za nacionalnu sigurnost predsednika Kartera i koosnivač Trilateralne komisije), Džems S.Rokfeler (bivši predsednik Prve nacionalne Siti banke) i mnogi, mnogi drugi.
    Neki od ključnih zaključaka koje ova grupa donosi u ztadnje vreme su: uticaj SAD na Svetku banku, odnosi sa Rusijom, kriza u Avganistanu, klimatske promene i globalno zagrevanje, rat u Iraku, potencijalna nuklearna pretnja Irana, budućnost demo(no)kratije i populizma.


    Pitanje koje strašno brine i Amerikance i evropske Bilderbergere jeste rusko pokazivanje mišića u oblasti energije. Zadnjisastanci Bilderberga poslužili su kao vežba za postizanje konsenzusa u pogledu buduće politike i strategije suprotstavljanja ponovnom usponu i vaskrsavanju moći Rusije. Bilderbergeri nisu uopšte srećni zbog trenutne ruske strategije aktivnog neutralisanja ostataka atmosfere povinovanja američkoj volji i unipolarnom svetu.

    Za vreme Jeljcinove vladavine početkom 90-tih godina, započela je opšta pljačka Rusije preko raznoraznih ekonomskih šok terapija i deoničarskih zajmova koje su osmislili socijalistički teoretičari sa Harvarda, poput Džefrija Saksa, Andreja Šlifera, Dejvida Liptona i Džonatana Heja, a koji su ovu napaćenu zemlju uvodili u 21. vek, kapitalističku ekonomiju i 'humanu' demokratiju.
    Rezultat takve ekonomske politike bilo je urušavanje Rusije u totalnu anarhiju. Njeno stanovništvo je postalo očajno i neprestano se borilo da preživi dan za danom. Njena sposobnost da se suprotstavi svetskom vojnom establišmentu je uništena, a sve je to garantovalo da će se naizbežno uspostaviti model kolonijalnog ponašanja. To je apsolutno isti model koji je 1968. godine predložio Džordž Bol na sastanku Bilderberg grupe u Kanadi!
    Slučajno, tek termin šok terapija odnosi se na iznenadno puštanje cena i devizne kontrole, kombinovane sa povlačenjem državnih subvencija i neposredne liberalizacije tržišta u zemlji - sve samih neophodnih sastojaka osiromašenja društva, u ovom slučaju Rusije.
    U knjizi Zbignjeva Bžežinskog 'Velika šahovska tabla' iz 1977. godine, reči Rusija i vitalne energetske rezerve se pominju češće nego nazivi bilo koje druge države ili teme. Bžežinski je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika Džimija Kartera, i koosnivač je Trilateralne komisije, član saveta za inostrane odnose i Bilderberga, ako i blizak saradnik Henrija Kisindžera i Dejvida Rokfelera. On je poslovičan insajderov insajder. Prema Bžežinskom, globalna hegemonija SAD a time i Bilderberga, zavise od sticanja potpune kontrole nad ruskim rezervama energije u centralnoj Aziji. Sve dok je Rusija jaka, ona predstavlja opasnost nametanju svetske Bilderberg ekonomije i vojne volje.
    Energetski imperativ Bilderberga i geopolitička kontrola, ponovo igraju ključnu ulogu u životima milijardi ljudi, potpuno nesvesnih ove tajne i moćne predstave. U knjizi 'Velika šahovksa tabla', Bžežinski je jasno istakao koliko je američka politika zasnovana na prisilnom sticanju energije (setite se filma Pobesneli Maks 2). Sila koja dominira Evroazijom kontrolisaće dva od tri najnaprednija i ekonomski najproduktivnija regiona sveta. Samo jedan pogled na mapu nagoveštava da kontrola nad Evroazijom automatski iziskuje potčinjenost Afrike, čime bi Zapadna hemisfera i Okeanija postali geopolitičke periferije centralnog kontinenta sveta. Oko 75% svetske populacije živi u Evroaziji. Tamo je takođe i veći deo svetskog fizičkog bogatstva - što u projektima koji su u toku, što ispod površine tla. Evroazija obuhvata oko tri četvrtine poznatih svetskih resursa energije.

    Danijel Estulin podseća da se kroz istoriju čovečanstva pokazalo da onaj ko kontroliše srce Evroazije, u rukama drži ključ kontrole čitavog poznatog sveta. Azerbejdžan, kome pripadaju bogatstva kaspijskog morskog basena i centralne Azije, centralna je tačka ove priče. Iz perspektive SAD, nezavisnost centralnoazijskih država bi postala gotovo besmislena ukoliko se Azerbejdžan stavi potpuno pod kontrolu Moskve. Za Bilderbergere, energetski imperativ označava kraj igre. Svetska potrošnja energije je osuđena da izuzetno poraste u sledeće dve-tri decenije. Procene američkog Ministarstva energije predviđaju da će energetske potrebe porasti za više od 50% do 2013. godine, a da će se najznačajnije povećanje potrošnje dogoditi na dalekom istoku. Impuls Azijskog ekonomskog razvoja već izaziva ogroman pritisak da se istraže i eksploatišu novi izvori energije. Jasno je da je za Bilderbergere Rusija početak kraja igre.
    Tokom prezentacije nazvane Internacionalizacija biznisa, održane u Kanadi od 26.-28.aprila 1968. na sastanku Grupe Bilderberg na planini Tremblan, Džordž Bol je pružio daleko istinitiji i dalekovidiji uvid u ekonomsku orijentaciju Bilderberga. Bol koji je bio državni podsekretar za ekonomske posleove u vladama Džona Kenedija i Lindona Džonsona, definisao je Bilederbergovu novu politiku globalizacije i kako će ona uticati na oblikovanje Novog Svetskog Poretka. Bol je izneo spisak prednosti neokolonijalnog svetskog ekonomskog poretka zasnovanog na konceptu 'svetske kompanije' opisavši neke od prepreka koje se moraju eliminisati da bi takav plan uspeo. Prva i najvažnija stvar koju je neophodno eliminisati bila je arhaična politička struktura nacionalne države. Drugim rečima, Bol je zagovarao povratak kolonijalističkom sistemu, ali ovoga puta upakovanom u koncept 'svetske kompanije'.
    Očigledno, Bolu je bilo jasno da suština strukture nacionalne države i ideja političke zajednice i opšte dobrobiti ljudi, predstavlja glavnu prepreku bilo kakvom pokušaju da se planeta brzo i jednostavno opljačka - posebno kada je reč o slabim i siromašnim svetskim nacijama, te da je ona najznačajnija pretnja stvaranju neokolonijalističke svetske imperije. Prioritet svetske kompanije je očigledno zasnovan na slobodnom međunarodnom tržištu bez ikakvih ograničenja, a to je tržište mereno britanskim standardom profita koji glasi: kupi jeftino i prodaj papreno. Problem je što nacionalne vlade imaju prioritete koji su obično ili sasvim suprotni od tih stranih pljačkaških kompanija.
    Na 39. strani transkripta sa sastanka Bilderberga iz 1968. stoji krajnje samouvereno pitanje gospodina Bola: 'Gde se može pronaći legitimna osnova za moć korporativnih uprava da donose odluke koje će duboko uticati na ekonomski život nacija čije čije vlade imaju samo ograničene dužnosti? Drugim rečima, ono što je Bol želeo da sazna jeste kako uspostaviti svetsku kompaniju tipa Halibartona (američka naftna kompanija koju mnogi optužuju da je podstrekivala rat sa Irakom zbog pljačke nafte), koja će značajno nadmašiti svojim autoritetom i snagom bilo koju vladu na planeti? Zar to nije ono zašta se 'svetska kompanija' vladajuće klase globalista zapravo i zalaže?
    Postojeća parlamentarna demokratija funkcioniše na principu 'legalno izabranog' predsednika države i parlamenta, koji mogu dobiti nogu u tur svaki put kada neko moćan odluči da orkestrira krizu i neki potpuno treći ogranak vlade zaduži za finansijski sistem, nazvan 'nezavisni centralni bankarski sistem'. U SAD je ovaj 'nezavisni' bankarski sistem poznat pod imenom Federalne rezerve - to je zapravo privatna banka povezana sa Grupom Bilderberg. U Evropi, nezavisni bankarski sistem ide preko Evropske centralne banke čiju monetarnu politiku osmišljavaju vodeći članovi Bilderberg elite. U Velikoj Britaniji, nezavisni sistem sprovodi Banka Engleske, čiji su članovi takođe punopravni članovi unutrašnjeg kruga Grupe Bilderberg.

    Nezavisni centralni bankarski sistem kontroliše emisiju valute, kontroliše nacionalne kreditne i interesne rate i - svaki put kada mu se vlada neke države zameri - upotrebljava svoju moć da orkestrira krizu i zbaci postojeću vladu. Bivši britanski premijer Margaret Tačer, srušena je sa vlasti jer se protivila namernoj predaji britanskog suvereniteta globalnoj svetskoj kompaniji super - države, koju je osmislila Grupa Bilderberg. U proteklih nekoliko decenija čitava politika industrije i bankarstva SAD-a je postavljena savršeno precizno tako da se uklopi u scenario stvaranja gigantskih korporacija za potrebe nove imperije, čije namere nisu ništa drugo do neprekidni, kontinuirani rat.
    Da li je eventualno komadanje i slabljenje Rusije - do tačke da se više ne može opirati američkim vojnim operacijama čiji je cilj da osiguraju kontrolu nad rezervama nafte i gasa u centralnoj Aziji - deo višedecenijskog plana za postizanje globalne dominacije? Većina ozbiljnih i uticajnih analitičara smatra da jeste. Na simpozijumu održanom u Bonu 1997. godine, dr Sergej Glazjev, predsednik Komiteta za ekonomske odnose ruske Dume, je objasnio: 'Kolonizacija pod maskom reformi uništila je osnovne institucije ruskog društva: (uporedite sve ovo dole sa dolaskom demokratije u Srbiju!)
■ Uništavanjem finansijskog sistema zemlje beskrajnim brojem dužničkih piramida koje je sazidala država, smanjivanjem poreske osnove, produbljivanjem krize neisplaćivanja i dezorganizacijom monetarnog sistema
■ Uništavanjem naučnog i tehnološkog potencijala zemlje, što je postignuto mnogim smanjenjima državnog finansiranja nauke, kolapsom tehnološke saradnje i naučnom produktivnom integracijom u smeru masovne privatizacije, kao i odbijanjem vlade da osmisli bilo kakvu sopstvenu tehničku, industrijsku ili strukturalnu politiku.
■ Prodajom strancima kontrolnih paketa deonica u vodećim i najznačajnijim ruskim firmama, u industriji, energetici i telekomunikacijama.
■ Prenosom prava na eksploataciju svih najvrednijih ruskih sirovina raznim transnacionalnim kompanijama.
■ Uspostavljanje strane kontrole nad ruskom berzom.
■ Uspostavljanje strane kontrole nad oblikovanjem i osmišljavanjem ruske domaće i inostrane ekonomske politike.

    Zaključci Bilderberga zapanjuju svojom otvorenošću ili bolje reći drskošću kad kažu: 'SAD se više ne mogu ponašati bezobzirno ni siledžijski, niti mogu jednostavno ignorisati vaskrslu Rusiju, Kinu u usponu ilisvetske režime koji kontrolišu naftu koja je od vitalnog značaja za američku ekonomiju. Nešto se mora učiniti i to pod hitno, da bi se Rusija sprečila da se dostigne moć vodeće svetske energetske sile. Pogoršanje američko-ruskih strateških odnosa je samo jedna žrtva ove geopolitičke borbe za energetskom dominacijom.'
    Ričard Perl iz Američkog instituta za istraživanje javne politike, istakao je da je Rusija, kao odgovor na agresivnu američku taktiku širom planete, preduzela asimetrične korake da potkopa sposobnost Amerike da efikasno projektuje vojnu moć na svoje susede, ali i partnere i saveznike. Kada se jedan američki Bilderberg usprotivio takvom stavu, evropski delegati su kao primer izneli odgovor Kine na američku nameru da naoruža svemir - jednostavnu i ralativno jeftinu demonstraciju uništavanja sopstvenog satelita. Ovaj primer je izazvao cerekanje evrospkih delegata, baš kao i bes američkih.


    Još jedan predmet oštre rasprave Bilderberga bio je - Avganistan. Rasprostranjeno mišljenje prisutnih bilo je da se NATO koalicija predvođena Amerikom bukvalno nasukala u toj zemlji i da se situacija sve više pogoršava. Bilderbergeri nisu, međutim, jedini koji se zbunjeno češu po glavi i razmišljaju kako su zapadnjačke vlade i njihovi pažljivo odabrani avganistanski partneri uspeli da potroše milijarde dolara pomoći razvoju demokratije, a da se ništa od toga ne vidi.
    Katastrofe su oduvek bile dobre za biznis. Bez ljudske patnje, ne bi bilo ni humanitarne pomoći. A bez humanitarne pomoći, ne bi bilo ni mogućnosti da se prošire mreže tajnih agenata i operacija koje su deo imperativa Zapada na polju geopolitičke kontrole. Što gore izgleda, bolje se prodaje. Dok su običnim Amerikancima svakodnevno u ogromnim količinama servirani prizori represije, patnje i avganistanskih žena prekrivenih burkama, na stranicama poznatih novina i magazina je lansirana tajna kampanja. Njujork Tajms i Njujorker su podmazivali mašineriju patnje zahtevajući od američke vlade, Ujedinjnih Nacija i svakoga koje hteo da sluša da 'uradi nešto'. Ti zahtevi su strpani među oglase za prodaju nakita. Tako sui teror i užasi ljudske patnje, poput skupocenog nakita, postali roba.
    Danas su Avganistan i njegovi afrički rođaci iz Sudana, Etiopije, Eritreje, Konga, Ruande, Sirije..., baš kao i ostatak nacija 'blagoslovljenih' humanitarnom pomoći sa zapada, dovedeni u stanje potpune bespomoćnosti. Podrška američke vlade poznatim avganistanskim narko ratnicima,dodaje još jednu kockicu mozaiku. Količina profita koja se godišnje ostvari na tržištu droge, iznosi negde oko 700 milijardi dolara oslobođenih poreza. Sedam stotina milijardi dolara godišnje je suviše mnogo para da se sakrije u čarapu. Potrebno je mnogo znanja i stručnosti da se takva količina fondova ukloni u tajnosti. Da li iko sumnja da se krvoproliće u Avganistanu odvija zbog droge? Da li iko sumnja da CIA igra glavnu ulogu u toj nemuštoj predstavi?
    Na primer, zna se da je CIA finansirala tokom 1977. godine Muslimansko Bratstvo i uvežbavala mudžahedine u kampovima za obuku, pripremajući ih za kampanju koja je trebalo da se obavi u dosluhu Vašingtona i desničarskog islama: rat u Avganistanu. Koreni avganistanskog konflikta mogu se pratiti sve do džamije Al-Azar u Kairu, centru aktivnosti Muslimanskog Bratstva. Ubrzo posle napada 11.septembra, navodni otmičar aviona Muhamed Ata, identifikovan je kao pripadnik Muslimanskog Bratstva i taj  je podatak objavljen u više zapadnjačkih publikacija. U napad su bili umešani i drugi pripadnici Muslimanskog Bratstva: Kalid šeiok Muhamed i Ramzi Jusuf, čovek koji je osmislio prvi bombaški napad na svetski trgovinski centar u Njujorku 1993 godine kada je eksplodirala auto-bomba u podzemnoj garaži, ali bez većih posledica. Desna tuka OSame Bin Ladena, Egipćanin po imenu Ajman al-Zavahiri, takođe je dugogodišnji član Muslimanskog Bratstva.


    Grupa Bilderberg nije kraj, već sredstvo buduće Vlade Jednog Sveta. Ta organizacija je prerasla svoj tajnoviti početak i postala virtuelna vlada u senci, koja u potpunoj tajnosti odlučuje na svojim godišnjim sastancima kako će se sprovoditi određeni planovi.
    Krajnji cilj ove košmarne budućnosti je transformacija Zemlje u planetu zatvor, nametanjem globalizovanog tržišta koje kontroliše Vlada Jednog Sveta uz pomoć policajaca Ujedinjene Svetske Armije, finansijski uređenom od strane Svetske banke i naseljenom ljudima obeleženim mikročipovima i povezanim za kompjuter koji prati svaki pokret, a čije su životne potrebe svedene na čist materijalizam i preživljavanje tipa radi-kupi-množi se...
    Takva mračna vizija postaje sve jednostavnija i primenljivija, zahvaljujući razvoju tehnologije telekomunikacija zajedno sa suštinskim napretkom u proučavanju ponašanja savremenog čoveka, čime se nove metode manipulacije pojedincima pretvaraju u ono što bi se u drugim epohama ljudske istorije nazvalo zlim namerama i nametanjem nove realnosti, totalno porobljavanje.
    Ali nada postoji. U gotovo svakom kutku planete, ljudi postaju svesni opasnosti. To opšte buđenje svesti jest početak sticanja našeg kolektivnog razumevanja i učenja. Oni koji nas vode tvrde da su svetska događanja suviše komplikovana da bi ih obični ljudi razumeli. Oni lažu narod! Rečeno nam je da se nacionalne tajne moraju sačuvati po svaku cenu. I moraju! Ni jedna vlada ne želi da joj stanovnici otkriju da njihovi legalon izabrani predstavnici učestvuju u konspirativnom, masovnom pljačkaškom planu kme je cilj da ojadi planetu.
   Nikad nije kasno za narod. Put kojim krenemo od ovog trenutka, odrediće budućnost i nas i čovečanstva i to da li ćemo postati deo globalne elektronske policijske države, ili ćemo ostati slobodna ljudska bića.