San - Noćni Život Duše

    Naša duša, koja za vreme dubokog sna napušta svog saputnika telo, odlazi u područja kosmosa koja odgovaraju njenim 'unošenjima' i tamo živi deo svog duševnog života. Pojam 'unošenje' se odnosi na vibracije naših osećaja, osećanja, reči i postupaka koji se registruju, skladište i unose i u odgovarajuće planete materijalnog i finomaterijalnog kosmosa.

    Taj život tamo nema nikakvih vremenskih određenja. Ipak, duša tamo proživljava delove karmičkih sadržaja koje je njen omotač - čovek stvorio tokom svog života. Noć, dakle, isključivo pripada duši, koja se za vreme sna kreće svojim putevima komunikacije, odnosno onim područjima i planetama koje joj je odredio, i još svakodnevno određuje, njen čovek u budnomstanju - svojim unošenjima u 'kosmički časovnik'.


    Mi znamo za svest i podsvest koji oblikuju čoveka, to jest, njegovu ličnost. Iz toga proističu njegovi obrasci ponašanja. Ko sebe posmatra, to jest, ko se trudi da upozna sadržaje svog sveta osećaja i misli, često spoznaje kako je njegova poslednja misao uveče - ona neposredno pred polazak u san - sledećeg jutra njegova prva misao. To može biti zato što je čovek pre padanja u san razmišljao o nekom problemu koji nije mogao da reši u toku dana. Ujutro, u njegovim mislima eventualno iskrsne i samo rešenje tog problema. Šta se desilo? Ono što mi u sebi pokrećemo - to predajemo, često to čineći i nesvesno, svojoj duši da ga ponese na svoje tajanstveno noćno putovanje. To eventualno može, prilikom njenog povratka u telo, doneti i rešenje problema.
    Ali, mi možemo uveče i sasvim svesno stupiti u vezu sa svojom dušom i zamoliti Božji Duh da nam pomogne da spoznamo zakonito rešenje svog problema. Onda je moguće da naša duša sasvim namerno - ukoliko je to dobro za naš duhovni razvoj i ukoliko nema uticaja drugih duša - sa sobom iz kosmosa donese zakonito rešenje, prosleđujući ga ujutro našim prvim mislima.
    Kako to iz kosmosa, to jest, iz njegovih sazvežđa dolazi rešenje do čoveka? Ako baš ovog dana pred nama iskrsne neki problem koji treba rešiti, onda možemo biti sigurni da je on do nas mogao 'stići' samo iz kosmosa - i to bilo kad da smo ga uzrokovali, sami ili zajedno sa drugim ljudima.
   Iz kosmosa, zračenjem odgovarajućih planeta, u zemaljskom životu uzročnika problema podstaknuto je nešto što odgovara uzrocima. Odnosno, klatno kosmičkog sata dodiruje uzroke koji neočišćeni leže u nama, i nama se predočavaju posledice, pre nego zaista izbiju. Ako se sad naša duša noću zadržava u kosmosu (materijalnom ili finomaterijalnom), ona tamo može jasnije sagledati šta je u osnovi dotičnog problema i kako bi se on mogao savladiti i rešiti, odnosno eliminisati njegovi uzroci.
    Toj spoznaji naša duša može, ako je to Božja volja, dopustiti da uđe u našu budnu svest, tako da postajemo svesni rešenja. Ono što se, dakle, pokazalo kao problem i nalazi se u svim ljudima koji su ga i stvorili, to treba da i mi istražimo ako smo i sami time pogođeni ili o tome znamo. To je isto ili slično titrajući energetski kompleks koji želi da bude rešen od onih koji su ga i proizveli. Ako je to neki problem koji je stvorio samo jedan čovek, onda on može doći do njegovog ili delimičnog ili čitavog rešenja, tako što će ga postati svestan, očistiti njegove uzroke i isto ili slično više ne činiti. Ako je u tom problemu više učesnika - uzročnika, onda onaj koji zamoli Duha Božjeg za pomoć može spoznati kakav je njegov udeo u rešenju. Time on može da pomogne i ostalima da, ako oni to žele, spoznaju svaki svoj udeo rešenja.


    Ipak, treba izričito naglasiti da se nama zakonito rešenje daje samo onda kada želimo da problem rešimo prema zakonima Božjim. Što više svoj svakodnevni život usmeravamo ka Bogu, to jasnije možemo biti i vođeni od Njega. Postoje, međutim, takozvane mentalne tehnike koje, shodno smislu, preporučuju: 'unesi uveče (mislima) ono što želiš - recimo, rešenje za neki pronalazak - ili u dušu ili u kosmos (materijalni ili finomaterijalni) i budi siguran da ćeš ga i dobiti'.
    Ako onda ujutro u svojim mislima spoznamo rešenje, možemo biti sigurni da taj 'aha-efekat' ili to 'eureka' dolazi uglavnom preko odslikavanja nekih duša - uglavnom iz čistilišta - koje su zainteresovane za to da takve pronalaske prenesu u ljudski svet.
    Onome koji se bavi takvim, nastranim i opasnim tehnikama, rešenje se daje samo kao u zajam. Pre ili kasnije on će morati da te darove informacija otplati, moraće energije koje su za njega tako utrošene da do 'poslednje pare' vrati, ako ne u ovoj onda u nekoj drugoj inkarnaciji. Na taj način čovek može postati upravljeni objekat nekih duša.
    U svemu što činimo odlučujući je naš motiv. Ako je on nesebičan, onda će nam božanske snage - a ne neko druge - darovati ono što nam je potrebno. Ako čovek želi nešto samo za sebe, radi svog interesa, koristi, časti, dobrobiti, odnosno ako želi da uzima umesto da daje, onda njemu božanske snege čistog postojanja, snage nesebično davajuće ljubavi, neće služiti. Ako taj egocentrični čovek prema svojoj želji dobije odgovor, pomoć ili neko rešenje, onda to sigurno nije iz zakona Božjeg.
    Što čovek svesnije živi, po zapovestima Božjim i zakonitostima Besede na Gori, i što se više njegove svest podsvest kao i duša čiste od svojih uzroka - to će neposrednija biti i veza između njegova tri spekta koji ga sačinjavaju: duše, fizičkog tela i neopterećenog jezgra bića (Božje čestice). Tada je moguće da se duša noću preobražava u više i svetlije oblike i da čoveku ujutro daje zakonite impulse ili rešenja za situacije u dnevnim zbivanjima - ukoliko je to za dobrobit mnogih ili za lični duhovni razvoj a ne za dobro ega - ljudskog 'ja'.
    U načelu, svaki čovek koji teži Bogu treba svakodnevno i svesno da radi na sebi, čisteći se od svega ljudskog, protivzakonitog. Jer to dovodi do buđenja snaga unutarnjeg života i ćovek onada biva sposobniji da u trenucima svog dana i situacijama svog zemaljskog života spoznaje ono bitno, pozitivno, to jest, zakonitosti Božje. Tako on stiče duboki uvid u sve i pregled svega i on onda može spoznavati šta neka situacija, događaj ili poteškoća hoće da mu kažu. Njemu pomažu i molitva i molba za pravu spoznaju - da pronađe korake za rešenje nečega ili odgovor na nešto.

    Ali, mi ni u kom slučaju ne bi trebalo da gradimo na svetu svojih noćnih snova, jer tada mnogo toga dolazi i iz naše podsvesti, zbog čega nam je i nerazumljivo. Saznanja koja naša duša donosi sa svojih noćnih putovanja, ona nam saopštava u našoj svesti - kada je to za nas kao čoveka važno, ali, to ipak najčešće čini jezikom simbola koji mi, bez daljnjega, ne možemo tumačiti, ili se lako mogu pogrešno shvatiti.
    Primer toga je san jednog čoveka koji je sakupljao staru hartiju i staro gvožđe, ali se kao i mnogi okrenuo švercu i preprodaji koja mu sem problema sa carinom i milicijom nije ništa dobro donela. Jedne noći mu se u san javio pokojni deda i poverio da se u temeljima njihove kuće  nalazi skriveno blago. Čovek je dugo razmišljao šta da radi i na kraju odlučio. Poslao je porodicu kod rodbine, dohvatio se pijuka i počeo da kopa po temeljima kuće. Kopao je bez uspeha sve dok se jednog dana kuća nije srušila. Žena i deca su ga napustila a on se potuca i spava po tuđim kućama.
    Ovaj čovek očigledno nije pravilno shvatio poruku svog pokojnog dede u snu. Traganje za blagom motiv je mnogih bajki, legenti i obično je u pitanju zlato, drago kamenje, biseri i slično. U simboličkom smislu, ti motivi su nosioci nematerijalnih vrednosti, te traganje ili pronalaženje blaga u snovima nije traganje i pronalaženje materijalnih vrednosti, što je njihov pojavni oblik, već je u pitanju traganje i pronalaženje bogatstva duše. Temelj kuće u obliku kvadrata ili pravougaonika, simbol je čvrstine i stamenosti. U ovom slučaju to je temelj porodice, njeni koreni, a poruka sna je bila da se čovek okane šverca i preprodaje i vrati staroj porodičnoj tradiciji koja ne donosi mnogo novca, ali ne donosi ni strepnju i brige.
     Ipak, ponekada se budimo i sa nekom jasnom mišlju ili slikom u svesti i odmah znamo šta nam to konkretno hoće da kaže. Tako nam naša duša eventualno daje i uputstvo šta i kako nešto da očistimo. Mi san možemo nazvati i 'malim bratom smrti'. Zašto? Za vreme dubokog sna naši organi i sve važne ćelije našeg tela opskrbljuju se minimalno, mi dišemo veoma plitko, proces naših osećanja i misli ne odvija se neposredno, već samo posredno u svesti i podsvesti. Pravi, večni nosilac života, naša duša, pri dubokom snu napušta telo. Ali je duša ipak - dok njen čovek spava a ona putuje svojim stazama u kosmosu - jednom energetskom informacionom trakom, nazvanom 'srebrna vrpca', priključena ne njegovu svest i podsvest, odnosno u kontaktu je sa telom.
    Ako se telo nalazi u dubokom snu, onda onaj koji spava diše mnogo pliće, jer je duša sa sobom ponela deo kosmičkog disanja. Duša, dakle, i dalje diše na svom putu kroz kosmos, pri čemu telo od nje prima samo kratke životne, kao disajne impulse. Na svom kosmičkom putovanju duša prima, odnsno registruje mnoge informacije, ali uvek samo one koje oegovaraju njenom stanju svesti. Te informacije često nisu trodimenzionalne, već su nematerijalne i više dimenzionalne. Zavisno od stepena njene čistote, kroz dušu mogu da struje energije četvrte ili pete dimenzije.

    To su za nju slikoviti utisci, a i informacije za njen dalji život u zemaljskom postojanju kao i uputstva za njen život u područjima čišćenje - gde, kad dospe do smrtisvog tela, više neće biti vezana za njega svojom informacionom trakom. Ako se telo probudi iz dubokog sna, pravovremeno se javlja svojoj putujućoj duši preko informacione trake. Pošto duša nije vezana za prostor i vreme, ona se onda brže vraća, takoreći trenutno, u vreme, i opet se uvlači u svoj omotač - fizičko telo. To se onda može nazvati 'malom inkarnacijom' duše.
    Za vreme svog noćnog putovanja, ili u trenutku povratka u svoj zemaljski život da bi ponovo bila čovek, naša duša predaje jedan deo svojih kosmičkih doživljaja fizičkom telu. Ako čovekovu svest obeležavaju harmonija i mir, čistota i plemenitost i ako mu podsvest nije prepuna dnevnih zbivanja - obeleženih neizanaliziranim i nesavladanim problemima i brigama - onda kosmički utisci duše, kao i njena saznanja i doživljaji iz viših onostranih područja, mogu da dospeju u čovekovu svest.
    Te višedimenzionalne slike duše provlače se kroz trodimenzionalni raster čovekovim misli i zatim dospevaju u njegovu svest kao prividan san ili kao veoma izmenjeni u vidu simbola. Ako su čovekova svest i podsvest odeležene onim negativnim, ljudskim, ako je podsvest ispunjena egoističnim, neočišćenim brigama, poteškoćama i problemima, onda su njegovi snovi čestoi samo kombinovani elementi slika iz svesti i podsvesti, koje možda bivaju podstaknute od duše kada se ona ponovo približi i vrati svom telu.


■  Zlato, drago kamenje - U starim sanovnicima nositi zlato, drago kamenje i dijamante, smatra se lošim predznakom, izgubiti, smatra se dobrim jer kao simboli duše treba da se nalaze u nama, a ne kao materijalne vrednosti na nama. 
■  Leva strana - Desiće se da ćemo u snu uočiti da idemo levom stranom ulice, da nam s leve strane neko stoji, da nas boli leva ruka i slično. Leva strana je, po mitološkom verovanju, pasivna, slabija i nesrećna strana, strana na koju vodi put nečastivog, smrti i propasti. U psihološkom smislu, leva strana predstavlja nesvesnu stranu, a desna strana svesnu stranu čoveka. U slovenskoj mitologiji, leva strana je sedište zlih demona, prebivalište nečistih sila, pa je stoga i zabranjeno levom rukom se krstiti ili drugog hraniti.
■  Nakit - Nositi zlatan nakit, po starim tumačenjima, znači strah, bolest, štetu i videćeš neke žalosne prizore. Kikiti se zlatom znači poniženje. Po savremenim tumačenjima, nakit predstavlja blistave ideje, preciznost, jasna i čista osećanja.
■  Narukvica - Materijalni izdatak i neprilike u porodici. Ako neko u snu stavlja ženi narukvicu, opaziće na njoj bolest. Kako se narukvica izjednačuje sa braćom, narukvica znači i brige zbog braće. Pletene ili od karika napravljene grivne il narukvice povoljni su znaci u odnosu na brak, prijateljstva i druge društvene veze, ali mogu da znače i zamršene stvari koje nisu ugodne prirode.
■  Minđuše - Ako uši predstavljaju ženu u simbolici tela, onda minđuše predstavljaju kćerke. Kupiti minđuše znači doznati tajnu od ženske osobe. Izgubiti ih, znači izgubiti nekoga koga si veoma voleo. Pokidati, neko će vas izdati. Savremeno tumačenje kaže da minđuše predstavljaju koketiranje i potrebu da se na sebe skrene pažnja.
■  Lančić - ogrlica - Zlatan lanac znači da će vas izneveriti neki prijatelj, kao i to da sami sebe varate u vezi nečega. Sve što kod žena služi za ukrašavanje vrata nagoveštava venčanje za neudate i decu onima koji ih nemaju, a ostalima znači zaradu i bogatstvo. Savremeno tumačenje kaže da ogrlica predstavlja dobar društveni život ali i zamršene stvari koje mogu biti neprijatne. Takođe, predstavlja snažna ljubavna osećanja. Pokidana ogrlica je znak raspada utvrđenog reda u životu.
■  Prsten - Izgubiti prsten znači da će vas ostaviti voljena osoba. Zlatan prsten znači da ćete biti poštovani i cenjeni u društvu, do srebrni znači nevernost dragog ili drage. Venčani prsten znači sreću u braku, a slomiti ga znači nesreću. Ako u snu izgubite venčani presten onda vam je bračni drug neveran. U savremenom verovanju predstavlja trajnost i besmrtnost jer krug nema ni početka ni kraja.
■  Novac - Imati ga ili naći u snu znači oskudicu u novcu, brigu i veliki gubitak. Izgubiti mnogo novca u snu znači veliki dobitak. Plaćati novčanu kaznu znači da vam neko šalje novac. Zlatan novac je simbol pokvarenosti i razvratnih želja.