Slučaj Šefner

       Tokom gotovo četrdesetogodišnje straže, neidentifikovani leteći objekti su izazivali žestoku glavobolju obe sukobljene strane. U središtu igre mačke i miša bile su posade borbenih aviona, čiji je posao bio da presreću NLO-e i da ih, ukoliko to bude neophodno (i moguće), unište.

U svakom minutu, svakoga dana, par letača RAF-a (Kraljevsko Vazduhoplovstvo Velike Britanije) sedeo je u kokpitu aviona, strpljivo čekajući naređenje, spreman da poleti sa jednog aerodroma duž istočne obale Velike Britanije.
    Jedne mračne septembarske noći 1970. godine, kapetanu američkog ratnog vazduhoplovstva na razmeni u britanskom ratnom vazduhoplovstvu, Viljemu Šefneru (slika desno gore), stiglo je naređenje da uzleti i presretne NLO uljeza. Bila je to njegova poslednja misija i početak vrhunske misterije.
    Šefner, 28-godišnji otac dvoje dece, bio je iskusan pilot, prekaljen u Vijetnamskom ratu. U rano jutro 9.septembra 1970. godine, njegovoj supruzi je saopšteno da se borbeni avion RAF-a kojim je pilotirao njen muž, srušio u Severno more. Spasilačke ekipe i obalska straža su dva dana pretraživale okolinu tragajući za olupinom aviona i pilotom. Iako je aveći deo aviona konačno izvađen iz mora gotovo netaknut, telo kapetana Šefnera nikada nije pronađeno. Misteriozne okolnosti njegove smrti će uskoro poprimiti dimenzije legende.
  Komisija za ispitivanje nesreće koju je oformilo britansko ratno vazduhoplovstvo je pripremila izveštaj o incidentu, ali je on pod hitno proglašen tajnim i sklonjen što dalje od očiju javnosti. Počele su da kolaju glasine o onome što se dogodilo kapetanu Šefneru.
    Posadama RAF-a namerno nisu govorili o vrsti letelice koju treba da presretnu. Da li je bila jedna od ruskih ili britanskih? Ili je u pitanju bilo nešto daleko neverovatnije? Činjenica da je Šefner poginuo pod veoma čudnim okolnostima je bila i jedina definitivna činjenica, a kako su godine prolazile, postala je i odskočna daska pričama da je kapetan poginuo dok je pokušavao da uništi NLO.
    NLO je postala vruća tema 1992. godine kada je list Grimsbi Ivning News objavio dva teksta zamenika glavnog urednika, Pata Otera. Kao novinar početnik 1970. godine Pat Oter je pratio bezuspešnu potragu za pilotovim telom. Kada je, dve decenije kasnije, misterija opisana u knjizi jednog lokalnog pisca, redakciju lista je nazvao čovek koji je tvrdio da je bio član prvobitne istražne komisije RAF-a, koja je pregledala ostatke Šefnerovog aviona.
    Čovek je želeo da ostane anoniman radi sopstvene sigurnosti i tvrdio je da je u jesen 1970. godine pojačana radarska aktivnost iznad Severnog mora, dok su NATO snage pokušavale da lociraju razne NLO-e. Tolika aktivnost je rezultirala specijalnom operacijom RAF-a. U 8 sati i 17 minuta uveče 8.septembra, radar dna Šetlandskim ostrvima je registrovao neidentifikovanu metu iznad Severnog mora. Smesta je poslata poruka da RAF presretne letelicu. Međutim, pre nego što su avioni uspeli da se približe, NLO je napravio iznenadni zaokret, povećao brzinu na 28.000 km/h i nestao sa radarskih ekrana.
    Oterov izvor dalje tvrdi da su istoga trenutka alarmirani najviši komandni ešaloni NATO-a i avioni iz tri eskadrile su poslati u patrolu, u slučaju da se 'stvar' vrati. I zaista, 'stvar' se vratila. Tokom te noći je detektovano nekoliko NLO-a. Svaki put bi nestali velikom brzinom, pre nogo što bi avioni RAF-a uspeli da se približe. U knjizi 'Istraživač vanzemaljaca' objavljenoj 1999. godine, bivši policijski narednik koji je u međuvremenu postao NLO detektiv, Toni Dod, dodatno je proširio Oterovu priču. Dodovi izvori tvrdili su da je nekoliko sistema za praćenje - uključujući baze RAF-a u Filingdejlu, u Velikoj Britaniji i NORAD u Čajenskim planinama u SAD - bilo u stanju pune borbene gotovosti i da je 'gotovo sigurno' i sam predsednik Nikson pratio šta se događa. Dod je čak tvrdio da je NORAD kontaktirao RAF izričito zahtevajući da u misiju poleti kapetan Šefner, tada pilot na razmeni u RAF-u.

    Prema Oteru i Dodu, Šefner je poleteo čim se vratio sa trenažnog leta. Radar je sada primetio NLO na 145 kilometara od ostrva Vitbi i Šefner je smesta upućen u tom pravcu. Informacije o tome šta se zatim događalo uzete su iz transkripta RAF-a kojeg se domogao 'izvor', a zasnovane su na komunikaciji između Šefnera i radarske kontrole u bazi RAF-a Petrington na obalama Jorkšira. Prema transkriptu, Šefner je ugledao plavičast objekat konusnog oblika, toliko sjajan da nije mogao da gleda u njega, u pratnji objekta nalik velikoj staklenoj fudbalskoj lopti. Kada se Šefner približio opisujući kontroli letenja izgled objekta, iznenada je uzviknuo:
    - Trenutak... sačekajte... okreće se i ide pravo na mene... počinjem manevar izbegavanja...
    U tom trenutku kontrola letenja gubi kontakt sa kapetanom, a na radarskom ekranu se vidi kako se Šefnerov avion stapa sa nepoznatom letelicom, kako jedno vreme zajedno lete, a onda borbeni avion počinje da gubi visinu i konačno nestaje sa ekrana. Šefnerov avion je pronađen mesec dana kasnije na dnu Severnog mora, a kokpit je još uvek bio zatvoren. U kabini nije bilo pilotovog tela!


    Smrt i nestanak vojnih pilota kao rezultat neprijateljskih akcija NLO-a, ima dugogodišnji pedigre u misterioznoj i ufološkoj literaturi. Nestanak aviona na letu 19 iznad Bermudskog trougla 1945. godine, efektno je iskoristio i Stiven Spilberg u filmu 'Bliski susret treće vrste' iz 1977. godine. Ufološka veza ove misterije je od tada razotkrivena, ali postoje i druge priče. Tu spada i ona o smrti američkog vojnog pilota Tomasa Mantela, čiji se avion srušio dok je pilot ganjao leteći tanjir iznad Kentakija 1948. godine. Zatim priča o misterioznom nestanku pilota Frederika Valentića i njegove cesne posle susreta sa NLO kod Bes Strejta u Australiji 1978. godine.

     Istražna komisija RAF-a je krajem 2005. godine napokon u javnost iznela svoju verziju događaja. Zbog čega joj je trebalo 35 godina, prosudite sami? Po njima, ispostavlja se da je NLO veza sa slučajem posledica loše istrage, a ne činjenica. Priča koju su preneli mnogi listovi ne pruža nikakve dokaze osim da je kapetan Šefner zaista postojao i da je poginuo u avionskoj nesreći iznad Severnog mora. Činjenice koje je istražna komisija RAF-a dala javnosti, pričaju drugu priču. Najpre, po njima, osnova priče da je zadatak pilota bio da presretnu NLO nije istinita. Dokumenta sa kojih je RAF skinuo pečat tajne, kazuju da čitave te nedelje nije bilo nikakvog presretanja tuđinskih letelica. Ipak, kasnije tog meseca jest bilo dosta poletanja, a cilj je bio presretanje ruskog aviona TU-142, koji je špijunirao vojnu vežbu NATO-a iznad Severnog mora.
    Izveštaj o nesreći komisije RAF-a koji je završen u junu 1972. godine otkriva da je Šefner učestvovao u vežbi TACEVAL (Taktička evaluacija) u noći kada je poginuo. Vežba je bila jedna od mnogih koje je planirala i sprovodila borbena komanda vazduhoplovnih snaga, da bi testirala spremnost svojih vrhunskih pilota. Po definiciji, posada borbenog aviona držana je namerno u potpunom neznanju da li je njihova meta prijateljska ili neprijateljska. Cilj ove specifične vežbe bilo je lociranje i presretanje onoga što je po definiciji bio neidentifikovani leteći objekat, sve do trenutka kada bi bio identifikovan. Izveštaj otkriva da je Šefnerov 'NLO' zapravo bio avion RAF-a Šeklton, koji je, kako se navodi, 'ušao u vazdušni prostor Velike Britanije tokom dana i ostao tu sve do sumraka i tokom noći'.
    Tokom noći, piloti iz 5. eskadrile u Binbruku su poleteli jedan za drugim, ne bi li otkrili i presreli uljeza. U izveštaju istražne komisije stoji da je Šefnerovo prvobitno naređenje bilo povučeno još dok je rulao po pisti u povratku sa trenažnog leta i da mu je naređeno da se vrati u bazu. Pravila zahtevaju da borbeni avion bude u potpunosti servisiran pre nego što ponovo krene u akciju, ali uprkos iskustvu, Šefner krši pravilo i ekipi za održavanje saopštava da je avion u redu. U trenutku kada je naređeno poletanje eskadrile, nekoliko minuta kasnije, Šefner uzleće sa ostalima iako zna da njegov avion nije pregledan nakon prvog leta. Poleće na svoju prvu misiju u 20.25 Zulu sati, 8. septembra 1970. godine.
     Ono što kapetan Šefner nee zna, jeste da je njegova sudbina već zapečaćena. TACEVAL tim je dobio promenjen scenario vežbe - umesto direktnog presretanja koje su vežbali, trebalo je da preduzmu praćenje i čuvanje mete koja leti malom brzinom. Iako je Šefner imao bogato iskustvo u presretanju, nije bio uvežban za ovu potencijalno rizičnu vežbu u potpunom mraku. Kada je locirao metu, njegov poslednji kontakt sa kontrolom letenja bio je u 20.45 sati. Dosije o incidentu sadrži transkript razgovora pilota i kontrole letenja, gde on opisuje neidentifikovanu letelicu:

    Kapetan Šefner: - Kontakt sa svetlima u ovoj oblasti.
    Kontrola: - Ponovi.
    Kapetan Šefner: - Kontakt sa svetlima u ovoj oblasti.

    Pilot potom objašnjava da će isprobati nekoliko manevara da bi je usporio, a kontrola ga upozorava da dobro motri okolinu. Kontakt je izgubljen, a poslednji minuti transkripta sadrže očajničke pozive kontrole pilotu.
   
    Kontrola: C45 Petrington, ne javljaš se - proveri pravac mete i svoj sopstveni - kraj. C45 Petrington, da li me čuješ? - kraj. Da li me čuješ? - kraj.

    U svedočenju pred istražnom komisijom, jedan od pilota koji su uspešno završili vežbu te noći i posada Šekltona videli su Šefnerov rizični let ispod sebe na povratku u bazu, a onda je kontakt izgubljen. Komisija je zaključila da je u tom trenutku Šefnerov avion udario u površinu Severnog mora. Dva meseca kasnije, njegov avion je otkriven na morskom dnu, 8 kilometara od Flamboro Heda gotovo netaknut, zatvorene kabine. Ispostavilo se da je avion udario u more malom brzinom i klizao površinom izvesno vreme, pre nego što je potonuo. Misterija nastaje kada je avion izvučen i pregledan. Istražitelji su otkrili zatvorenu ali praznu kabinu, bez pilota! Istražitelji RAF-a su i za ovo našli 'logično' objašnjenje. Otkrili su da je sistem za katapultiranje zakazao kada je Šefner pritisnuo dugme. Nije mu bilo druge nego da manuelno otvori kupolu i spase se iz aviona koji tone. To mu je i pošlo za rukom, ali je u mraku i panici ostao bez opreme za spasavanje. Slobodan ali bespomoćan, Šefner se udavio u ledenoj morskoj vodi. Dok je avion tonuo, kokpit aviona se zatvorio kada je hidraulični pritisak opao. Ovde je vrlo čudno da kapetan Šefner nije uputio nikakav poziv za pomoć kada je video da je u bezizlaznoj situaciji i da avijacija nije preduzela nikakve akcije spašavanja pilota, kakve se uobičajeno čine u ovakvim situacijama.
    Supruzi kapetana Šefnera nikada nije saopštena puna istina. Ona se kasnije preudala i odselila u Čikago. Sinovi kapetana Šefnera, Glen i Majk, godinama su pokušavali da saznaju šta se zaista dogodilo sa njihovim ocem, ali im je rečeno da je Ministarstvo odbrane 'iseckalo' izveštaj o nesreći.
    Toni Dod je odbio mogućnost da je slučaj o kojem je objavio knjigu konačno razrešen. On i dalje veruje da je posredi zavera vlasti i prikrivanje prave istine. Novinarima BBC-a je izjavio: 'Sumnjam da ćemo ikada saznati sve o ovom slučaju, jer RAF nikada neće javno priznati da je u nesreću uključen NLO'