Nebeske Beztelesne Sile
Šta su arhanđeli, koliko ih ima i koja je njihova uloga? Svakome ko je čitao Sveto pismo Starog zaveta poznato je da ono počinje Knjigom zakona Mojsijeva, koju Jevreji nazivaju Sefer Tora. Prva od pet knjiga zove se Postanje, ili jevrejskim jezikom rečeno B'rešit, a ono počinje rečima: U početku stvori Bog nebo i zemlju...
Osmeh na lice: Svako od nas može pomisliti da se ovde radi o stvaranju plavičastog svoda koji svakodnevno gledamo iznad svojih glava, ali takvo mišljenje je pogrešno. Te reči kazuju da je bog stvorio nevidljivi svet, to jest, nebeske stanovnike. Ili, još bolje rečeno, nebesku vojsku, pa se zbog toga vrlo često za Boga kaže Gospod Savaot (jevrejski: Adonaj C'vaot - Gospod nad vojskama).
Kako u svim vojskama na ovom vidljivom svetu svaki vojnik ima svoje zvanje i dužnost, tako je isto i u nebeskoj vojsci. Dužnosti su razvrstane prvo po hijerarhiji, a to su:
■ 1. Šestokrili Serafimi
■ 2. Mnogoočiti Heruvimi
■ 3. Bogonosni Prestoli
■ 4. Gospodstva
■ 5. Sile
■ 6. Vlasti
■ 7. Načela
■ 8. Arhangeli
■ 9. Angeli
Prema nabrojenim dužnostima, svako će pomisliti da su nebeske sile jednog ranga potčinjene silama prethodnog ranga, ali nije tako. Svi 'vojnici' nebeske vojske potpuno su nezavisni jedni od drugih, ali su dužni da jedni drugima pomažu.
Najveći među njima po dužnostima i rangu u početku bejaše Lucifer (latinski: luks, lucis - svetlost; grčki: fereo - nositi, znači - Svetlonoša), koji se u jednom trenutku preokrenuo u ponašanju, uobrazio se i pogordio, pa reče: 'Ko je taj Bog? Ja hoću da budem od Njega veći ili bar ravan Njemu, jer nosim svetlost!'
Izvestan broj nebeskih vojnika pridruži se Luciferu i odmah započeše bitku protiv onih koji nisu hteli sa njima. Istog momenta arhanđeo Mihailo uze plameni mač i uzviknu: 'Pažnja! Stojmo mirno i stojmo sa strahom božijim!' Celokupna vojska nebeska, koja se nije pridružila Luciferu, gromoglasno je zapevala: 'Svet je, svet je, svet Gospod nad vojskama, puna su nebesa i zemlja veličanstvene slave Njegove!'
I rasplamsa se neopisiva borba. Usred te borbe naiđe Gospod Bog i istog trena zbaci buntovnike sa neba na zemlju, oduzevši pri tome od Lucifera svetlost, te on i njegovi sledbenici postaše anđeli tame, zlobe, pakosti i zavisti i nazvaše se demoni (grčki: demoni - zao duh). Zbog toga što je poveo vojsku protiv Lucifera i njegovih pristalica, arhangel Mihailo se naziva vrhovnim vojskovođom (grčki: ashistratig), svih nebeskih sila.
Po Svetom pismu Starog zaveta, ima devet anđeoskih činova, dok arhangela ima ukupno sedam, zato što ima sedam nebesa. Njihopva su imena, sa značenjem na našem jeziku sledeća:
Arhistratig Mihail (jevrejski: mi - ko, ha El (ohim) - kao Bog) - ko je ravan Bogu.
■ 1. Gavrilo (jevrejski: g'ver, gavri - moć; El(ohim) - Bog) - Bog je moćan
■ 2. Rafailo ((jevrejski: rafo - lekar, iscelitelj; El(ohim) - Bog) - Bog je iscelitelj
■ 3. Uriil (or, uri - svetlost, El(ohim) - Bog) - Bog je svetlost
■ 4. Salatiil (š'lati - moliti, El(ohim) - Bog) Bogomolilac
■ 5. Jegudil (j'hudi - slava, El(ohim) - Bog) Bog je slavljen
■ 6. Varahil (varah - blagosloven, El(ohim) - Bog) Bog je blagosloven
■ 7. Jeremil (irm-i - uzvisiti, El(ohim) - Bog) Bog je uzvisio
Kao što vidimo, Mihail je po činu arhanđeom ali ne pripada broju arhanđela zato što je vrhovni vojskovođa, to jest, arhimandrit, pa samim tim je iznad svih anđeoskih sila.
Iz svetog predanja znamo da svaka duša po rođenju dobija svog anđela čuvara, koji posle četrdeset dana, ukoliko ne primi Svetu tajnu krštenja, odstupoa od nje i vraća se među nebeske vojnike, plačući što je duša otpala od Boga. Na osnovu ovoga možemo zaklčjučiti da nebeski vojnici imaju i zadatak da pomažu ljudskom rodu. Od kolike je važnosti njihova pomoć, može se zaključiti iz nebrojenih primera i događaja vezanih za ime pojedinih arhanđela.
U gradu Laodikiji, danas Latakija, življaše jedan Grk čija kći jedinica bijaše nema od rođenja. Iako otac potroši silno bogatstvo da izlečisvoju kćerku, ovo mu ne uspe i on bijaše jako potišten. Jedne noći on u snu vide anđela kako sijaše kao sunce. Ugledavši ga, on se uplaši, ali ga anđeo ohrabri rečima: 'Ako hoćeš da se odreši jezik tvoje kćerke, ti je odvedi na onaj moj izvor u Heropi i napoj je tom vodom, pa ćeš da vidiš slavu Božiju. Probudivši se, on poverova u reči koje je čuo, uze kćer i odmah ode u heropu. Došavši na izvor, on ugleda mnoštvo bolesnika koji zahvatahu vodu krštavajući se u njoj i odmah dobijahu isceljenje. Upitavši ih koga prizivaju pri uziman ju vode i umivanju njome, dobi odgovor: 'Prizivamo Svetu Trojicu: Oca, Sina i Svetoga Duha, a takođe i ime arhistratiga Božijeg Mihaila. Tada čovek podiže oči i ruke ka nebu i zavapi: 'Oče, Sine i Sveti Duše, Bože hrišćanski i sveti Mihailo, slugo Božji, pomozite m i iscelite kćer moju'.
Zahvativši vode sa izvora, on je uli u usta svoje kćeri, kojoj se odmah potom određi jezik i ona uzviknu: 'Bože hrišćanski, pomiluj me! Sveti Mihailo, pomozi mi!' Videvši ovo čudo, svi se prisutni zadiviše, a Grk sa kćerkom i svim ukućanima primiše krštenje i postadoše hrišćani. Posle ovog događaja Grk, u znak zahvalnosti za isceljenje kćeri, podiže prekrasnu crkvu i posveti je arhistratigu Mihailu.
Devedeset godina nakon izgradnje crkve u nju dođe desetogodišnji dečak po imenu Arhip iz Jerapolja, sin hrišćanskih roditelja, i poče živeti monaškim životom, hraneći se barenim zeljem i pijući malo vode i to samo jednom nedeljno. Od odeće je imao samo dva ogrtača načinjena od kostreti - kozje dlake, od kojih je jedan nosio, a drugi prostirao po oštrom kamenju na kojem je spavao. Živeći bogougodnim životom, Arhip poče dolazeći učiti hrišćanskoj veri, istovremeno ih krštavajući. Videći masovno krštavanje građana, okolni stanovnici, mnogobožci, razgnevljeni na Arhipa, dogovore se da izvor zspu zemljom, a svetitelja ubiju. Podelivši se u dve grupe, jedni odoše prema izvoru, da bi ga zasuli,a drugi prema crkvi da bi Arhipa ubili. Došavši do crkve, njima se, po Božijem promislu, ukočiše ruke tako da ih nisu mogli ni pomeriti. Drugi, koj isu došli do izvora,videše da iz vode suknu plameni stub pošavši prema njima, tako da se jedva bkstvom spasoše.
Ovo čudo ih ne odvrati od zlih namera, pa se dogovoriše da reku Hrisos (grčki: hrisos - tlato, znači - zlatonosna), koja je tekla sa severne strane crkve, skrenu prema crkvi ne bi li je tako potopili. Kad Arhiv vide ovo zlodelo, prikloni kolena i poče da se moli arhanđelu Mihailu da spase crkvu i izvor. Kada voda poteče prema crkvi, stena, koja je bila nedaleko od oltara, puče i stvori veliku raselinu u kojoj se uli sva voda i nestade u ponoru, pa se od tada ovo mesto naziva Honiju (grčki: honi - pogruženje). Inače, pogruženje je pravoslavni običaj uranjanja i izranjanja iz vode u znak sećanja na naše krštenje.
Pravoslavna crkva uvela je praznik posvećen arhistratigu Mihailu i ostalim beztelesnim silama nebeskim i vezala ga za dan osmog novembra (po starom kalendaru), iz dva razloga. Pošto je u vreme Julija Cezara nova godina počinjala 1. marta, to je novembar bio deveti mesec (što mu i samo ime govori: nove - devet), pa je zato i uzet, jer nebeska hijerarhija ima, devet anđeoskih činova. A, kako ima osam arhanđela, uzet je osmi dan.
Ako se vratimo Svetom pismu, videćemo da se, naročito u Novom zavetu, spominje arhanđeo Gavrilo kao objavilac Božije volje. U Jevanđelju apostola Luke nalazimo reči upućene arhijereju Zahariji, ocu svetog Jovana krstitelja: 'Ja sa, Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost'. (to jest, rođenje sina, budućeg Gospodnjeg Krstitelja). Na drugom mestu jevanđelist kaže: 'A, u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad Galilejski po imenu Nazaret. Ka devojci isprošenoj za muža po imenu Josifa iz doma Davidova. i devojci bijaše ime Marija.
Učitelji hrišćanski tvrde, a to im je Bogom otkriveno, da je arhanđeo Gavrilo javio i Joakimu i Ani da će dobiti devojčicu i da joj dadu ime Marija (aram: Marijam - suzama izmoljena). Ne treba smetnuti sa uma ni to da je arhanđeo Gavrilo dolazio svaki dan u jerusalimski hram ulazeći u Svetinju nad svetinjama, gde je donosio hranu Presvetoj Bogorodici koja je tu boravila. Zbog toga ona i pomišlja, pri ponovnoj poseti arhanđela Gavrila u trenutku prijema Blage vesti: 'Kakav bi ovo pozdrav bio?' Mišljaše ona da će verovatno Gavrilo da joj kaže da treba da se vrati u hram, ili će možda da joj protumači značenje Isaijinog proročanstva, koje je čitala u tom trenutku, naročito se zadržavajući na rečima: 'Eto, devojka će zatrudneti i rodiće sina i nadenuće mu ime Emanuil (jevrejski: Emanuel - em = sa; anu= nama; El (ohim)= Bog; znači - s nama je Bog). Kda je ovo pročitala, Sveta Deva Marija je pomislila: 'Kako će srećna biti ona devojka koja bude rodila Sina Božijeg, volela bih kada bih mogla da budem njena polsednja sluškinja'. Pri ovoj pomisli, u sobu se spustio od Boga poslat arhanđeo Gavrilo, donoseći joj Blagu vest.
Poznato je i to da je za vreme progonstva svetih apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova na ostrvu Patmosu, arhanđeo Gavrilo, dok je Jovan boravio u jednoj pećini, ovome izdiktirao Otkrovenje, koje je on preneo svome učeniku Prohoru, jednom od 70 malih apostola, da bi ga zapisao. Tako je nastala knjiga Otkrivenje Jovanovo (grčki: Apokalipsis), u kojoj piše u prvoj glavi: 'Od Jovana na sedam crkava koje su u Aziji, blagodat vam i mir od onoga koji jest i koji bejaše i koji će doći i od sedam duhova koji su pred stolom Njegovim' (Otkrovenje 1:4).
U vreme vizantijskog cara Vasilija II, kada je na tronu Vaseljenske patrijaršije bio Nikola Hrisoverg (983-996), na Svetoj Gori u jednoj od ćelija manastira Pantrokator, jedan monah je služio svenoćno bdenije. Pročitavši Kanon Presvetoj Bogorodici počeo je pevati pesmu 'Čestnjejšuju heruvim' - Časniju od heruvima. Odjednom se u pećini pojavi čovek i poče pevati: 'Dostojno jest'. Ova pesma je dotle bila nepoznata u crkvenom pojanju. Čuvši je, monah se uzbudi i zbog sadržaja i zbog lepote nebeskog pojanja. Stranac reče monahu: 'Kod nas se to ovako peva'.
Želeći da ima zapisanu tako lepu pesmu, monah donese jednu ploču i zamoli stranca da mu je zapiše. Tada stranac poče pisati po ploči kao po vosku - prstom. Zapisavši je, odjednom nestade i tada starcu bi otkriveno da je to bio arhanđeo Gavrilo. Ova ploča je bila preneta u Carigrad, a pećina po pesmi dobi ime ' Dostojno jest' i taj naziv, kao i pesma, ostadoše do dana današnjeg.
U Starom zavetu, kako tvrde crkveni učitelji i istoričari, arhanđeo Gavrilo je otkrio Mojsiju tajnu stvaranja sveta i čoveka, a svetom proroku Danilu (jevrejski: Danijel, dan od dajan = sudija, ani=moj; El (onim)=Bog; znači - Bog je moj sudija) dao je starozavetno otkrivenje, pa se knjiga proroka Danila zove Starozavetna apokalipsa.
Osim knjiga Svetog pisma koje koristimo u svakodnevnoj upotrebi, postoje i one koje nisu obuhvaćene jevrejskim kanonom Starog zaveta, pa se zato zovu Devterokanonske knjige (drugokaknonske ili apokrifne), koje služe samo za sveštenstvo a ne i za narod. Jedna od njih je i knjiga Tovita, u čijoj dvanaestoj godini piše: 'Ja sam Rafail, jedan od sedam anđela što prinose molitve svetih, i idu pred slavom Njegovom'. Ove reči su najbolji dokaz postojanja arhanđela Rafaila.
Sva proročanstva proroka Isaije, koji je jedini prorokovao rođenje Isusa Hrista od Deve Marije i u svemu bio najprecizniji, dolazila su od Gospoda preko arhanđela Gavrlia. Tako je, na primer, Isaija, kada mu se rodio mlađi sin, dobio zapovest da mu da ime 'brz na plen, hitar na grabež'. Jer pre nego što dete nauči vikati oče moj i majko moja, odneće se blago Damaštansko i plen Samarijski pred carem Asiškim. To znači da dete koje nije progovorilo ima moć i silu da pobeđuje neprijatelje svoje, što je prauzor u Gavrilovom imenu 'Bog je moćan, odnosno Bog-čovek', jer je Isus Hristos imao dvostruku prirodu, bio je istovremen i Bog i čovek.
Iz Lukinog jevanđelja znamo da je odmah po Hristovom rođenju anđeo Gospodnji stao među pastire rekavši im: 'Ne bojte se, jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu. I eto vam zakona: naći ćete dete povijeno gde leži u jaslama'. Taj anđeo ne beše niko drugi već arhanđel Gavrilo. A, kada je Hristos, posle Tajne večere izašao na molitvu u Getsimanski vrt, koji bejaše na drugoj strani potoka Kedrona, za vreme molitve s lica mu kapaše krvav znoj, a Gavrilo stajaše kod Njega hrabreći Ga. Posle Hristovog vaskrsenja siđe sa nebeskih visina arhanđel Gavrilo, odvali kamen sa groba i kada dođoše mironosice on ih dočeka rečima: 'Šta tražite živog među mrtvima? Nije ovde, nego ustade, opomenite se kako vam kaza kad bijaše još u Galileji'.
Što se tiče ostalih arhanđela, poznato je da je jevrejski vojvoda po imenu Jezdra molio arhanđela Uriila da mu otkrije tajnu božanske uprave svetom. Tada mu Uriil reče: 'Pre nogo što ti odgovorim na tu molbu, učini jednu od ovih triju stvari: izmeri terazijama težinu plamena, ili pokaži gde je početak vere, ili vrati jučerašnji dan'. Jezdra ga zapita: 'Ko od ljudi može učiniti to što od mene tražiš?'. On mu reče: 'Ako bih te pitao koliko stanova ima u srcu mora, ili koliko ima izvora u bezdanau, ili koliko ima slojeva na svodu nebeskom, ili gde su krajevi raja, ti bi mi odgovorio: 'U bezdan nisam silazio, ni u ad takođe, ni na nebesa nikada ne uziđoh. Međutim, ja te ne pitah ni o čemu drugom već o ognju, veri i o danu koji je prošao. Bez ovih stvari nisi mogao biti, a ti mi o svemu tome nisi mogao ništa odgovoriti. Prema tome, kad ne možeš znati ni onoi što je tvoje i što je sa tobom od detinjstva tvoga, onda kako će tvoj um ograničene moći da u sebi primi puteve Svevišnjega'.
O ostalim arhanđelima zna se toliko da pomažu ljudima, saobrazno svome imenu, dok se za Varahila zna i da je čuvar porodice uz pomoć blagoslova Božijeg koji on prenosi ljudima. Osim toga, potrebno je da znamo da arhanđele i danas Bog šalje da pružaju pomoć ljudima i da im pomognu u borbi sa nepravdom. Što se tiče izgleda i lika arhanđela, on nam je poznat po tome što uvek pri javljanju ljudima uzima lik mladića obučenih u svetle haljine s krilima na leđima.
Pravoslavlje i Religija - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1. Šestokrili Serafimi
■ 2. Mnogoočiti Heruvimi
■ 3. Bogonosni Prestoli
■ 4. Gospodstva
■ 5. Sile
■ 6. Vlasti
■ 7. Načela
■ 8. Arhangeli
■ 9. Angeli
Prema nabrojenim dužnostima, svako će pomisliti da su nebeske sile jednog ranga potčinjene silama prethodnog ranga, ali nije tako. Svi 'vojnici' nebeske vojske potpuno su nezavisni jedni od drugih, ali su dužni da jedni drugima pomažu.
Najveći među njima po dužnostima i rangu u početku bejaše Lucifer (latinski: luks, lucis - svetlost; grčki: fereo - nositi, znači - Svetlonoša), koji se u jednom trenutku preokrenuo u ponašanju, uobrazio se i pogordio, pa reče: 'Ko je taj Bog? Ja hoću da budem od Njega veći ili bar ravan Njemu, jer nosim svetlost!'
Izvestan broj nebeskih vojnika pridruži se Luciferu i odmah započeše bitku protiv onih koji nisu hteli sa njima. Istog momenta arhanđeo Mihailo uze plameni mač i uzviknu: 'Pažnja! Stojmo mirno i stojmo sa strahom božijim!' Celokupna vojska nebeska, koja se nije pridružila Luciferu, gromoglasno je zapevala: 'Svet je, svet je, svet Gospod nad vojskama, puna su nebesa i zemlja veličanstvene slave Njegove!'
I rasplamsa se neopisiva borba. Usred te borbe naiđe Gospod Bog i istog trena zbaci buntovnike sa neba na zemlju, oduzevši pri tome od Lucifera svetlost, te on i njegovi sledbenici postaše anđeli tame, zlobe, pakosti i zavisti i nazvaše se demoni (grčki: demoni - zao duh). Zbog toga što je poveo vojsku protiv Lucifera i njegovih pristalica, arhangel Mihailo se naziva vrhovnim vojskovođom (grčki: ashistratig), svih nebeskih sila.
U ZNAKU SEDMICE
Po Svetom pismu Starog zaveta, ima devet anđeoskih činova, dok arhangela ima ukupno sedam, zato što ima sedam nebesa. Njihopva su imena, sa značenjem na našem jeziku sledeća:
Arhistratig Mihail (jevrejski: mi - ko, ha El (ohim) - kao Bog) - ko je ravan Bogu.
■ 1. Gavrilo (jevrejski: g'ver, gavri - moć; El(ohim) - Bog) - Bog je moćan
■ 2. Rafailo ((jevrejski: rafo - lekar, iscelitelj; El(ohim) - Bog) - Bog je iscelitelj
■ 3. Uriil (or, uri - svetlost, El(ohim) - Bog) - Bog je svetlost
■ 4. Salatiil (š'lati - moliti, El(ohim) - Bog) Bogomolilac
■ 5. Jegudil (j'hudi - slava, El(ohim) - Bog) Bog je slavljen
■ 6. Varahil (varah - blagosloven, El(ohim) - Bog) Bog je blagosloven
■ 7. Jeremil (irm-i - uzvisiti, El(ohim) - Bog) Bog je uzvisio
Kao što vidimo, Mihail je po činu arhanđeom ali ne pripada broju arhanđela zato što je vrhovni vojskovođa, to jest, arhimandrit, pa samim tim je iznad svih anđeoskih sila.
U gradu Laodikiji, danas Latakija, življaše jedan Grk čija kći jedinica bijaše nema od rođenja. Iako otac potroši silno bogatstvo da izlečisvoju kćerku, ovo mu ne uspe i on bijaše jako potišten. Jedne noći on u snu vide anđela kako sijaše kao sunce. Ugledavši ga, on se uplaši, ali ga anđeo ohrabri rečima: 'Ako hoćeš da se odreši jezik tvoje kćerke, ti je odvedi na onaj moj izvor u Heropi i napoj je tom vodom, pa ćeš da vidiš slavu Božiju. Probudivši se, on poverova u reči koje je čuo, uze kćer i odmah ode u heropu. Došavši na izvor, on ugleda mnoštvo bolesnika koji zahvatahu vodu krštavajući se u njoj i odmah dobijahu isceljenje. Upitavši ih koga prizivaju pri uziman ju vode i umivanju njome, dobi odgovor: 'Prizivamo Svetu Trojicu: Oca, Sina i Svetoga Duha, a takođe i ime arhistratiga Božijeg Mihaila. Tada čovek podiže oči i ruke ka nebu i zavapi: 'Oče, Sine i Sveti Duše, Bože hrišćanski i sveti Mihailo, slugo Božji, pomozite m i iscelite kćer moju'.
Devedeset godina nakon izgradnje crkve u nju dođe desetogodišnji dečak po imenu Arhip iz Jerapolja, sin hrišćanskih roditelja, i poče živeti monaškim životom, hraneći se barenim zeljem i pijući malo vode i to samo jednom nedeljno. Od odeće je imao samo dva ogrtača načinjena od kostreti - kozje dlake, od kojih je jedan nosio, a drugi prostirao po oštrom kamenju na kojem je spavao. Živeći bogougodnim životom, Arhip poče dolazeći učiti hrišćanskoj veri, istovremeno ih krštavajući. Videći masovno krštavanje građana, okolni stanovnici, mnogobožci, razgnevljeni na Arhipa, dogovore se da izvor zspu zemljom, a svetitelja ubiju. Podelivši se u dve grupe, jedni odoše prema izvoru, da bi ga zasuli,a drugi prema crkvi da bi Arhipa ubili. Došavši do crkve, njima se, po Božijem promislu, ukočiše ruke tako da ih nisu mogli ni pomeriti. Drugi, koj isu došli do izvora,videše da iz vode suknu plameni stub pošavši prema njima, tako da se jedva bkstvom spasoše.
Ovo čudo ih ne odvrati od zlih namera, pa se dogovoriše da reku Hrisos (grčki: hrisos - tlato, znači - zlatonosna), koja je tekla sa severne strane crkve, skrenu prema crkvi ne bi li je tako potopili. Kad Arhiv vide ovo zlodelo, prikloni kolena i poče da se moli arhanđelu Mihailu da spase crkvu i izvor. Kada voda poteče prema crkvi, stena, koja je bila nedaleko od oltara, puče i stvori veliku raselinu u kojoj se uli sva voda i nestade u ponoru, pa se od tada ovo mesto naziva Honiju (grčki: honi - pogruženje). Inače, pogruženje je pravoslavni običaj uranjanja i izranjanja iz vode u znak sećanja na naše krštenje.
Pravoslavna crkva uvela je praznik posvećen arhistratigu Mihailu i ostalim beztelesnim silama nebeskim i vezala ga za dan osmog novembra (po starom kalendaru), iz dva razloga. Pošto je u vreme Julija Cezara nova godina počinjala 1. marta, to je novembar bio deveti mesec (što mu i samo ime govori: nove - devet), pa je zato i uzet, jer nebeska hijerarhija ima, devet anđeoskih činova. A, kako ima osam arhanđela, uzet je osmi dan.
Učitelji hrišćanski tvrde, a to im je Bogom otkriveno, da je arhanđeo Gavrilo javio i Joakimu i Ani da će dobiti devojčicu i da joj dadu ime Marija (aram: Marijam - suzama izmoljena). Ne treba smetnuti sa uma ni to da je arhanđeo Gavrilo dolazio svaki dan u jerusalimski hram ulazeći u Svetinju nad svetinjama, gde je donosio hranu Presvetoj Bogorodici koja je tu boravila. Zbog toga ona i pomišlja, pri ponovnoj poseti arhanđela Gavrila u trenutku prijema Blage vesti: 'Kakav bi ovo pozdrav bio?' Mišljaše ona da će verovatno Gavrilo da joj kaže da treba da se vrati u hram, ili će možda da joj protumači značenje Isaijinog proročanstva, koje je čitala u tom trenutku, naročito se zadržavajući na rečima: 'Eto, devojka će zatrudneti i rodiće sina i nadenuće mu ime Emanuil (jevrejski: Emanuel - em = sa; anu= nama; El (ohim)= Bog; znači - s nama je Bog). Kda je ovo pročitala, Sveta Deva Marija je pomislila: 'Kako će srećna biti ona devojka koja bude rodila Sina Božijeg, volela bih kada bih mogla da budem njena polsednja sluškinja'. Pri ovoj pomisli, u sobu se spustio od Boga poslat arhanđeo Gavrilo, donoseći joj Blagu vest.
Poznato je i to da je za vreme progonstva svetih apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova na ostrvu Patmosu, arhanđeo Gavrilo, dok je Jovan boravio u jednoj pećini, ovome izdiktirao Otkrovenje, koje je on preneo svome učeniku Prohoru, jednom od 70 malih apostola, da bi ga zapisao. Tako je nastala knjiga Otkrivenje Jovanovo (grčki: Apokalipsis), u kojoj piše u prvoj glavi: 'Od Jovana na sedam crkava koje su u Aziji, blagodat vam i mir od onoga koji jest i koji bejaše i koji će doći i od sedam duhova koji su pred stolom Njegovim' (Otkrovenje 1:4).
PESMA ANĐELA
U vreme vizantijskog cara Vasilija II, kada je na tronu Vaseljenske patrijaršije bio Nikola Hrisoverg (983-996), na Svetoj Gori u jednoj od ćelija manastira Pantrokator, jedan monah je služio svenoćno bdenije. Pročitavši Kanon Presvetoj Bogorodici počeo je pevati pesmu 'Čestnjejšuju heruvim' - Časniju od heruvima. Odjednom se u pećini pojavi čovek i poče pevati: 'Dostojno jest'. Ova pesma je dotle bila nepoznata u crkvenom pojanju. Čuvši je, monah se uzbudi i zbog sadržaja i zbog lepote nebeskog pojanja. Stranac reče monahu: 'Kod nas se to ovako peva'.
Želeći da ima zapisanu tako lepu pesmu, monah donese jednu ploču i zamoli stranca da mu je zapiše. Tada stranac poče pisati po ploči kao po vosku - prstom. Zapisavši je, odjednom nestade i tada starcu bi otkriveno da je to bio arhanđeo Gavrilo. Ova ploča je bila preneta u Carigrad, a pećina po pesmi dobi ime ' Dostojno jest' i taj naziv, kao i pesma, ostadoše do dana današnjeg.
U Starom zavetu, kako tvrde crkveni učitelji i istoričari, arhanđeo Gavrilo je otkrio Mojsiju tajnu stvaranja sveta i čoveka, a svetom proroku Danilu (jevrejski: Danijel, dan od dajan = sudija, ani=moj; El (onim)=Bog; znači - Bog je moj sudija) dao je starozavetno otkrivenje, pa se knjiga proroka Danila zove Starozavetna apokalipsa.
Osim knjiga Svetog pisma koje koristimo u svakodnevnoj upotrebi, postoje i one koje nisu obuhvaćene jevrejskim kanonom Starog zaveta, pa se zato zovu Devterokanonske knjige (drugokaknonske ili apokrifne), koje služe samo za sveštenstvo a ne i za narod. Jedna od njih je i knjiga Tovita, u čijoj dvanaestoj godini piše: 'Ja sam Rafail, jedan od sedam anđela što prinose molitve svetih, i idu pred slavom Njegovom'. Ove reči su najbolji dokaz postojanja arhanđela Rafaila.
Sva proročanstva proroka Isaije, koji je jedini prorokovao rođenje Isusa Hrista od Deve Marije i u svemu bio najprecizniji, dolazila su od Gospoda preko arhanđela Gavrlia. Tako je, na primer, Isaija, kada mu se rodio mlađi sin, dobio zapovest da mu da ime 'brz na plen, hitar na grabež'. Jer pre nego što dete nauči vikati oče moj i majko moja, odneće se blago Damaštansko i plen Samarijski pred carem Asiškim. To znači da dete koje nije progovorilo ima moć i silu da pobeđuje neprijatelje svoje, što je prauzor u Gavrilovom imenu 'Bog je moćan, odnosno Bog-čovek', jer je Isus Hristos imao dvostruku prirodu, bio je istovremen i Bog i čovek.
Iz Lukinog jevanđelja znamo da je odmah po Hristovom rođenju anđeo Gospodnji stao među pastire rekavši im: 'Ne bojte se, jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu. I eto vam zakona: naći ćete dete povijeno gde leži u jaslama'. Taj anđeo ne beše niko drugi već arhanđel Gavrilo. A, kada je Hristos, posle Tajne večere izašao na molitvu u Getsimanski vrt, koji bejaše na drugoj strani potoka Kedrona, za vreme molitve s lica mu kapaše krvav znoj, a Gavrilo stajaše kod Njega hrabreći Ga. Posle Hristovog vaskrsenja siđe sa nebeskih visina arhanđel Gavrilo, odvali kamen sa groba i kada dođoše mironosice on ih dočeka rečima: 'Šta tražite živog među mrtvima? Nije ovde, nego ustade, opomenite se kako vam kaza kad bijaše još u Galileji'.
Što se tiče ostalih arhanđela, poznato je da je jevrejski vojvoda po imenu Jezdra molio arhanđela Uriila da mu otkrije tajnu božanske uprave svetom. Tada mu Uriil reče: 'Pre nogo što ti odgovorim na tu molbu, učini jednu od ovih triju stvari: izmeri terazijama težinu plamena, ili pokaži gde je početak vere, ili vrati jučerašnji dan'. Jezdra ga zapita: 'Ko od ljudi može učiniti to što od mene tražiš?'. On mu reče: 'Ako bih te pitao koliko stanova ima u srcu mora, ili koliko ima izvora u bezdanau, ili koliko ima slojeva na svodu nebeskom, ili gde su krajevi raja, ti bi mi odgovorio: 'U bezdan nisam silazio, ni u ad takođe, ni na nebesa nikada ne uziđoh. Međutim, ja te ne pitah ni o čemu drugom već o ognju, veri i o danu koji je prošao. Bez ovih stvari nisi mogao biti, a ti mi o svemu tome nisi mogao ništa odgovoriti. Prema tome, kad ne možeš znati ni onoi što je tvoje i što je sa tobom od detinjstva tvoga, onda kako će tvoj um ograničene moći da u sebi primi puteve Svevišnjega'.
O ostalim arhanđelima zna se toliko da pomažu ljudima, saobrazno svome imenu, dok se za Varahila zna i da je čuvar porodice uz pomoć blagoslova Božijeg koji on prenosi ljudima. Osim toga, potrebno je da znamo da arhanđele i danas Bog šalje da pružaju pomoć ljudima i da im pomognu u borbi sa nepravdom. Što se tiče izgleda i lika arhanđela, on nam je poznat po tome što uvek pri javljanju ljudima uzima lik mladića obučenih u svetle haljine s krilima na leđima.
� Klik Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik - Brisanje
Pravoslavlje i Religija - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
