vrh
Meni

Najsmešniji Natpisi i Ostale Provale

TUŽNA KINESKA PRIČA 
    朣楢琴执执瑩浻牡楧硰执 执獧浻牡楧敬 瑦瀰絸朣杢执獧扻捡杫潲湵潣潬昣昸昸慢 正牧畯摮椭慭敧敷止瑩札慲楤湥楬敮牡氬晥⁴ 潴敬瑦戠瑯潴牦浯潴捥捥捥戻捡杫潲湵浩 条眭扥楫楬敮牡札慲楤湥潴昣昸昸攣散散戻 捡杫潲湵浩条洭穯氭  湩慥牧摡敩瑮琨灯 捥捥捥慢正牧畯摮椭慭敧獭氭湩慥牧摡敩瑮 琨灯捥捥捥慢正牧畯摮椭慭敧楬敮牡札 慲楤湥潴昣昸昸攣  散散戻捡杫潲湵浩 条楬敮 牡札慲楤湥潴昣昸昸 攣散散汩整牰杯摩慭 敧牔湡晳牯楍牣獯景 牧摡敩瑮猨慴瑲潃潬卲牴 昣昸昸摮潃潬卲牴攣 散散潢摲牥硰猠汯摩 搻獩 汰祡戺潬正潭潢 摲牥爭摡畩瀲漭
    Posebno me pogodio deo kada mu je na odlasku rekla:   湥潴  昣昸漻  敶晲潬
Ovo je da pukneš od bola, i kamen bi se prepolovio.

No 4

 
     


KAD ŽENA I MUŠKARAC MISLE

Recimo da se muskarcu koji se zove Pero sviđa žena po imenu Maja. On je pozove u bioskop, ona  prihvati i oboje se dobro provedu. Nekoliko dana kasnije on je pozove na večeru, ona prihvati i opet im bude lepo. Nastave da se redovno viđaju i nakon nekog vremena i on i ona prestanu izlaziti s drugim osobama. I onda jedno veče dok se voze u autu Eli nešto padne na pamet i bez puno razmišljanja ona glasno kaže:
- Znaš li da se viđamo već šest meseci?
    Nakon toga u autu nastupi tišina. Maji se tišina učinila vrlo dugom. Razmišljala je: 'Možda mu smeta što sam to rekla? Možda ga nas odnos ograničava? Možda misli da mu želim nametnuti neke obaveze koje ne želi ili nije siguran da ih želi'.
A Pero misli: - Bože, šest meseci.
A Maja misli: - Ali nisam ni ja sigurna da želim takav odnos. Ponekad mi se čini da mi treba malo više prostora, malo više vremena da razmislim da li želim da nastavimo ovako .... pa kuda mi to idemo? Hoćemo li se samo nastaviti viđati na ovom nivou bliskosti? Idemo li prema braku? Deci? Zajedništvu do kraja života? Jesam li spremna za to? Da li ga ja uopšte poznajem?
A Pero misli: - To znači ... da vidim .... počeli smo izlaziti u Aprilu ... to je bilo baš kad mi je auto bio na servisu ...ooops - moram promeniti ulje!
A Maja misli: - Uznemiren je. Vidim mu to na licu. Možda sam sve pogrešno shvatila. Možda on od ovog odnosa želi više, više bliskosti, možda je on osetio - još pre nego sam ja to osetila - da ja imam neke rezerve. Sigurno je to. Zato ne želi ništa reći o svojim osećajima. Boji se da će biti odbačen.
A Pero misli: - Moram proveriti i kuplung. Baš me briga što onaj idiot mehaničar govori da je sve u redu - osećam da nešto zapinje. A bolje im je da ovaj put za to ne krive niske temperature. Koje niske temperature? A platio sam tom nesposobnom lopovu zadnji put 600 eura.
A Maja misli: - Ljut je. A ne mogu mu ni zameriti. I ja bih bila ljuta na njegovom mestu. Tako me muči krivica što ga mučim, ali ja tu ne mogu ništa.  Jednostavno jos nisam sigurna.
A Pero misli: - Verovatno će reci da je istekla garancija, idioti.
A Maja misli: - Možda sam ja preveliki idealista, čekam viteza na belom konju, iako sedim kraj savršeno dobre osobe, osobe s kojom mi je dobro, osobe do koje mi je stalo, osobe kojoj je izgleda stvarno stalo do mene, osobe kojoj je sada teško zbog mojih sebičnih nezrelih fantazija.
A Pero misli: - Garancija? Oni žele garanciju?! Daću im ja garanciju! Uzeću garanciju i...
- Pero - kaže Maja glasno.
- Molim? - kaže Pero iznenađeno.
- Molim te nemoj mučiti samog sebe tako - kaže ona dok joj se oči pune suzama. Možda nisam trebala ... O Bože, osećam se tako... (Počinje jecati)
- Šta ti je? - pita Pero.
- Prava sam budala - jeca ona dalje. Znam da nema viteza. Znam to. To je glupost. A nema ni konja.
- Nema konja? - pita zbunjeno Pero.
- Sad sigurno misliš da sam prava budala - kaže Maja.
- Ne - kaže Pero, sretan da konačno zna pravi odgovor.
- Radi se samo o tome .... da .... mi treba malo više vremena - kaže Maja.
    Nastaje pauza od 15 sekundi za vreme koje Pero misli što brže može i pokušava pronaći dobar i siguran odgovor. Konačno smisli nešto za šta  misli da odgovara situaciji.
- Da, kaže on.
   Maja, duboko dirnuta, dodirne njegovu ruku.
- Oh Pero, da li zaista osećaš tako?
- Kako? - pita Pero.
- Pa ... o vremenu - kaže Maja.
- O, da - kaže Pero.
    Maja se okrene prema njemu i zagleda mu se duboko u oči, a on postaje vrlo nervozan zbog toga što bi ona mogla sledeće reći pogotovo ako to bude uključivalo konja. Konacno ona progovori.
- Hvala Pero.
- Hvala tebi - kaže Pero.
    Onda je on odveze kući, i ona legne u krevet i plače do zore. Pero dođe u svoj stan, otvori vrećicu čipsa, upali TV i odmah se udubi u teniski meč dva Čeha za koja nikad nije ni čuo. Neki tanki glas u glavi govori mu da se u autu dogodilo nešto zaista važno, ali on je siguran da nikad ne bi mogao razumeti šta i da je najbolje ne misliti na to. Sledećeg dana Maja nazove svoju najbolju prijateljicu, možda i dve, i one o tome razgovaraju 7 sati.  Analiziraju do u detalja sve što je ona rekla i sve što je on rekao, do beskraja istražuju svaku reč, izraz i gestu kako bi otkrile nijanse u značenju i razmatraju svaku moguću varijantu. Nastavljaju o tome razgovarati danima, nedeljama, mesecima - nikad ne dolazeći ni do kakvog zaključka, ali im ni u jednom trenutku nije dosadno. U međuvremenu Pero, igrajući tenis sa zajedničkim prijateljem, zastane neposredno pre serviranja i upita:
- Đuro, je li Maja ikad imala konja?

Klikom na malu sliku dobićete na sredini ekrana uvećanu sliku. Da bi veliku sliku smaknuli sa ekrana, ponovo kliknite na nju ili na znak X u gornje desnom uglu.


VASPITAČICA I DETE

    Vaspitacica je pomagala jednom malšsanu da navuče svoje kaubojske čizmice. Dečak je zapomagao:
-  Vaspitacice, pomozite!
    I tako su oboje vukli, gurali, ali nikako nisu mogli da navuku te čizmice. A kad im je to na kraju uspelo, oboje su zadihani seli na klupicu, dečko je pogledao svoje čizmice i rekao:
- Vaspitačice, mi smo čizmice obuli naopako!
    Vaspitačica je pogledala i ustanovila da je mališan u pravu. Smireno je ustala, s manjim naporom skinula čizmice, i onda su opet vukli igurali, ali ovaj put na ispravne noge. Onda je dečko opet pogledao svoje čizmice i rekao:
- Ali, ovo nisu moje čizmice!
    Vaspitačica se ugrizla za jezik da ne bi vrisnula.
- I to nisi znao ranije?
    I dok je vukle čizmice dole s nogu, dečak joj je rekao:
- To nisu moje čizmice, to su čizmice moga brata i mama mi ponekad daje da ih nosim!
    Vaspitačica više nije znala da li da se smeje ili da plače i opet je pomogla dečaku da uđe u čizmice.
    I kada mu je nakon silnog napora pomogla da obuče čizmice a onda i kaputić, upitala ga je:
- A gde su ti rukavice?
    A mališan je odgovorio:
- Nagurao sam ih u čizmice!

PARKIRANJE U BEOGRADU JE KAO VOĐENJE LJUBAVI:

- Koliko god da je dobro uvek misliš da možeš bolje
- Ženama je potrebno više vremena
- Ako ne želiš da se potrudiš uvek možeš da platiš
- Zabranjena mesta su uvek uzbudljivija
- Koliko god da se trudiš da nađeš savršenu poziciju, neko će da te kresne otpozadi
- Veličina jeste bitna
- Možeš da ostaneš do jutra ako baš moraš ali u 7 da nisi više tu
- Ako je savršeno i slobodno, sigurno postoji neki problem
- Moraš da poznaješ zone
- Moraš da znaš da izađeš na vreme
- Ako si na zabranjenom mestu, budi brz

×


    KONTAKTIRAJTE NAS.
POŠALJITE NAM VAŠE PRILOGE RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT DONIRAJTE SAJT VAŠIM DOBROVOLJNIM PRILOZIMA
Povratak Na Vrh Strane