Najlepše Mudre Pouke - 26

    Neki čovek imao je dve trešnje pred kućom. Jedna je bila zla, a druga dobra. Uvek kada je izlazio iz kuće obe su ga trešnje dozivale i tražile nešto od njega. Zla trešnja je uvektražila nešto drugo: te okopaj me, te okreši me, napoj me, te odvedi suvišnu vlagu iz mene, te zakloni me od jakog sunca, te daj mi više svetlosti ... A dobra trešnja je uvek ponavljala jednu te istu molbu - Gospodaru, pomozi mi da donesem dobar rod!

    Domaćin je podjednako milostivo i brižljivo gledao obe svoje trešnje i slušao njihove molbe. Činio je po volji i jednoj i drugoj. Zloj je davao sve što je tražila od njega, a doboj samo ono što je on nalazio za potrebno, a sve kako bi uslišio njenu molbu, to jest, da joj rod bude što bolji i obilniji.
    I šta se dogodilo? Zla trešnja znatno je odebljala, stablo i grane sijali su joj kao uljem podmazani, a lišće joj je bilo tamnozeleno, široko i gusto, dok dobra trešnja svojom spoljašnošću nije privlačila ničiju pažnju. Ali, kada je došlo vreme roda, zla trešnja donese redak i sitan rod, koji zbog gustog lišća nikad i ne dozre, a dobra trešnja donese obilan i ukusan rod. Zla se trešnja zastidela što nije i ona mogla doneti tako ukusan i obilan rod kao njena dobra komšinica, i stala je kriviti svoga domaćina. Ali, nezadovoljni domaćin ljutito joj je odgovorio:
- Zar sam ja tome kriv? Nisam li ja preko cele godine činio sve što je bilo po tvojoj volji? Da si i ti mislila samo o rodu kao i tvoja dobra komšinica, ja bih i tebe pripremio i osposobio da doneseš onakav isti rod. Ali, ti si mislila da si razumnija od mene koji sam te posadio, pa si, eto, zato i ostala bez ploda.
    Zla trešnja gorko se pokajala i obećala je domaćinu da će i ona sledeće godine misliti samo o rodu i njega smo za rod moliti, a ostalo će se ostaviti njegovoj volji i brizi. Što je obećala to je i održala. Počela se ponašati kao dobra trešnja. I sledeće godine obe trešnje donele su podjednako dobar rod, i radost njihova bila je velika isto kao i radost domaćina koji ih je posadio.
    Bog je domaćin ovoga sveta, a ljudi su njegovo drvo koje je posadio na Zemlji. Kao i svaki domaćin, i Bog traži od svog drveta dobar rod. U Jevanđelju se kaže: 'Svako drvo koje ne rađa dobra roda, seče se i u oganj se baca'. Treba dakle brinuti o rodu pre svega i iznad svega, i moliti se domaćinu Bogu, Gospodaru žetve, za dobar rod. Ne treba prositi od Boga male stvari, jer niko ne ide za zemaljskim carevima da od njih moli male stvari koje može dobiti i drugde. A najveći dar koji može dati Bog ljudima jeste Carstvo Nebesko u kojem On sam Caruje.


    Na Olimpijadi u Los Angelesu 1984. godine učestvovao je i egipatski džudista Mohammed Ali Rešvan. Uspeo je da prođe pretkolo i svi su bili iznenađeni što će učestvovati u finalnom meču. To je ujedno bilo i prvi put da će Egipat na Olimpijadi uzeti medalju, zlatnu ili srebrnu. Štampa, radio i televizija, prenosili su ime heroja i meč je prenošen uživo. Njegov protivnik u finalu bio je svetski prvak Japanac Jašuhiro Jmašita.
    Ali, na samom početku borbe, primećeno je nešto veoma čudno. Rešvan u toj grčevitoj borbi s protivnikom nikako ga nije udarao po njegovoj levoj nozi, što je za džudo bilo neobično. Rešvan je izgubio za nekoliko poena. A u toku borbe ceo svet je mogao čuti krik Rešvanovog trenera koji mu govori:
- Udari ga po njegovoj levoj nozi!
    Ali Rešvan je to odbio. Japanac je osvojio zlato. Navijači su bili tužni zbog gubljenja zlatne medalje i nisu razumeli zašto se nije borio agresivnije. Ali, odmah nakon toga bila je konferencija za medije na kojoj će jedan novinar pitati Rešvana:
- Zašto niste izvršili uputstva svoga trenera?
    Rešvan je odgovorio:
- Dobio sam potvrđenu informaciju da je japanski šampion povređen, imao je posekotinu unutrašnjeg ligamenta levog kolena, i svaki jači udarac mogao bi ga potpuno uništiti. Ali, on je tu vest skrivao i odlučio je boriti se i žrtvovati.
    Novinar je nastavio s pitanjima:
- Ali, to je za vas bila velika šansa, preče je bilo da vi pobedite. Zašto niste iskoristili tu priliku i svojoj zemlji doneli zlato?
    Tada je Rešvan rekao:
- Moja vjera i moj moral me sprečava da udaram povređenog čovjeka i da mu zbog medalje upropastim budućnost.
    U tom trenutku svi su počeli aplaudirati egipatskom heroju i to jednim veoma dugim aplauzom. I UNESCO ga je odlikovao za taj uzvišeni čin, te je izabran za nosioca najbolje sportske etike na svetu. Organizacioni odbor mu je dodelio počasno zlato, jer ga je zaista i zaslužio. I njegov ugled se proširio svetom, a posebnu čast ukazali su mu Japanci i dočekali ga kao krunisanog kralja.
    Možda da je Rešvan osvojio zlato, ne bi dobio ni pola počasti, zahvalnosti i ljubavi koju je tim potezom dobio u srcima ljudi.

    'U cilju proslave svoje dugovečnosti, napisala sam jednom najvredniju kolumnu u svom životu. Moj životni hronometar otkucao je 90 prošlog meseca i evo toga' - Regina Bret, stara 90 godina, bivši novinar, Klivlend - Ohajo
 
1. Život nije fer, ali još uvek je dobar.
2. Kada se dvoumiš, načini još jedan mali korak.
3. Život je toliko kratak, pa ne troši vreme da mrziš bilo koga.
4. Ne uzimaj sebe previše ozbiljno. Ni drugi te ne doživljavaju tako.
5. Otplaćuj svoje dugove uredno svakog meseca.
6. Ne moraš izaći kao pobednik u svakoj prepirci. Složi se da se slažete. Obe strane mogu biti u pravu.
7. Plači zajedno s nekim. To više leči rane nego da plačeš sam.
8. U redu je da se naljutiš na Boga. On to može podneti.
9. Štedi za starost počevši od prve plate.
10. Voli svoje roditelje, jer će otići pre nego to i shvatiš.
11. Pomiri se s prošlošću da ti ne bi upropastila sadašnjost.
12. Sasvim je u redu da te tvoja deca vide kad plačeš.
13. Ne poredi svoj život s tuđim. Nikad ne znaš kakav je bio njihov životni put.
14. Ako neki odnosi treba da budu tajna, ne budi deo toga.
15. Sve može da se promeni dok trepneš okom. Ali, ne brini - Bog ne trepće.
16. Udahni duboko - to hladi mozak.
17. Otarasi se svega što nije potrebno, lepo, ili za uživanje.
18. Ono što te ne ubije, ustvari te čini jačim.
19. Nikad nije kasno da imaš srećno detinjstvo. Ali, u drugom detinjstvu sve zavisi samo od tebe, a ne od drugog.
20. Ako stremiš ka nečemu što voliš u životu, ne prihvataj 'ne' kao odgovor.
21. Pali sveće, koristi lepe stolnjake, oblači se lepo. Ništa ne čuvaj za specijalne prilike. Uvek je danas ta specijalna prilika.

22. Dobro se pripremi, pa se otisni 'niz vodu'.
23. Budi ekscentričan sada. Ne čekaj starost da se oblačiš u šareno.
24. Najvažniji ljubavni organ je mozak.
25. Niko nema pravo da upravlja tvojom srećom osim tebe samog.
26. 'Urami' takozvane katastrofe rečima: 'Da li će to uopšte nešto značiti za pet godina?'
27. Uvek odluči da budeš srećan - i bićeš.
28. Oprosti svakome sve.
29. Ono što drugi misle o tebi nije tvoja stvar.
30. Vreme leči uglavnom sve. Daj vremenu vremena.
31. Koliko god da je situacija dobra, ili loša - promeniće se.
32. Tvoj posao neće voditi računa o tebi kad si bolestan. Prijatelji i roditelji hoće. Uvek budi u kontaktu s njima.
33. Veruj u čuda. Onda ćeš ih i videti kad se dogode.
34. Bog te voli zato što je on Bog, a ne zbog nečeg što si, ili nisi učinio.
35. Ne preispituj život. Uživaj ga i živi ga sada...
36. Starenje pobeđuje alternativu - umreti mlad.
37. Tvoja deca imaju samo jedno detinjstvo.
38. Sve što stvarno na kraju vredi je samo ono što si voleo.
39. Izlazi svakodnevno. Čuda te svuda očekuju, a pored toga sunčevi zraci ti bude osećaj sreće.
40. Kada bismo svi nabacali sve svoje probleme na gomilu, pa pogledali na tuđe, uzeli bismo nazad svoje.
41. Zavist je gubljenje vremena. Već imate sve što vam je potrebno.
42. Ono najbolje još uvek nije došlo...
43. Nije bitno kako se osećate, ustanite, obucite se i pojavite se.
44. Daj uvek svoj doprinos...
45. Život nije paketić s mašnicom, ali je još uvek poklon. Otvori ga i kaži 'Hvala'.
   
    Pre pojave u zemaljskom telu Sina Božjeg Isusa Hrista, koji je svojim životom pokazao put očišćenja i spasenja, plemeniti ljudi davnih vremena, vrlinom su osvetljavali tamne i nerazumljive vilajete iskušenja. Bhagavatam su zbirke uzvišenih priča velikih učitelja Indije o najvišoj suštini. Evo jedne od tih priča.
    Kralj Parikšit, gospodar cele Indije, dok je stajao jednog dana na obali reke Sarasvati, ugleda jednog čoveka kako tuče jednu kravu i bika koji ima samo jednu nogu. Takva okrutnost razljuti kralja i on zapita tog čoveka čime opravdava to svoje podlo ponašanje prema životinjama, dodajući da je u njegovoj kraljevskoj moći da ga za tako nešto kazni smrću. Ne sačekavši odgovor, kralj se okrete životinjama koje su još drhtale od straha i poče im govoriti sa toliko dobrote da je ubrzo stekao njihovo poverenje.

    Kralj je razmišljao o žalosnoj sudbini bika i pitao se ko bi mogao biti tako svirep, pa da odseče noge jednoj životinji. Tada progovori bik, koji beše ovaploćenje vrline: 'O plemeniti kralju, zahvaljujemo ti se što si nas spasao. Hteo bi da znaš razlog moje patnje, ali ni ja ga ne znam. Ima toliko različitih pogleda na stvarne uzroke patnji i bola na ovome svetu. Neki kažu da smo sami prouzrokovali svoju sreću i nesreću, drugi tvrde da su zvezde i položaj planeta taj uzrok, ili predodređenost i sudbina. Neki opet kažu da je zakon Karme jedini uzrok naše sreće ili patnje, dok drugi misle da je Bog taj koji nam šalje sreću ili nesreću. Zaista ne znam koje je od ovih gledišta ispravno'.
    Kralj se zapanji čuvši jednog bika da govori. Ali, odjednom mu se učini, dok je tonuo u duboko razmišljanje o tome što je čuo, kao da mu je spao veo sa očiju i on prepozna bika kao otelotvorenje Vrline, kravu kao otelotvorenje Majke Zemlje, a čovek koji ih je kinjio
bio je Kavli - oličenje ovaploćenja izopačenosti.
    Zatim se kralj okrete biku i reče: 'Ti si zaista otelotvorenje Vrline - uzeo si telo bika. Tvoje četiri noge predstavljaju: Samodisciplinu, Čistotu, Ljubav prema bližnjem i Istinoljubivost, ali pošto su se u svet uvukle Sumnja, Pohlepa i Oholost, izgubio si svoje tri noge. Sada stojiš još samo na jednoj nozi - Istinoljubivosti, a ovaj čovek, Kavli, otelotvorenje Gvozdenog doba, upravo je nameravao i ovu nogu da ti uništi'.
    Rekavši to, okrenu se sa isukanim mačem protiv Kavlija, rešen da ga ubije. Ali, Kavli se baci kralju pred noge i zamoli ga za milost i oproštaj, jer dobro je znao da kralj ne može ubiti ni jednog život stvora koji od njega traži milost i zaštitu. Kralj se uzdrža, ali zapovedi Kavliju da naspusti njegovo kraljevstvo. Međutim, Kavli zamoli kralja da mu prepusti one oblasti svoje kraljevine gde vladaju četiri poroka: Kockanje, Pijančenje, Nečovečno postupanje prema ženama i Svirepost među životinjama. Kralj mu usliši molbu. Ali, kavli je hteo još više da proširi svoj posed i zamoli kralja za dalje oblasti. Kralj mu prepusti oblasti: Licemerja, Oholosti, Razbludnosti, Surevnjivosti i Neprijateljstva.
    Dakle, ako ljudsko biće neće da ga Kavli savlada, onda mora da izbegava kraljevstvo ovih poroka!

   
    Reč velikog ruskog sveca Serafima Sarovskog o važnosti očuvanja unutarnjeg mira.Svi kojima se svidi treba da je zapamte i povremeno ponovo pročitaju, da bi im učvrstila uverenje u potrebu održavanja duševnog spokojstva i obodrila u časovima klonuća.
    Na sve načine treba da se trudimo da sačuvamo mir duševni i da se ne uznemiravamo zbog uvreda i žalosti koje nam drugi nanose. Zato svakako dana treba se trudimo da obuzdavamo gnev i, pomoću pažnje, um i srce da sačuvamo od nedoličnih pokreta. Zbog toga, žalosti i uvrede koje nam drugi nanose, treba podnositi hladnokrvno i naučiti se takvm raspoloženju duha da se to što nam drugi čine ne dotiče ne samo nas, nego ni drugih. Vežbanje u tome može čovekovom srcu da pribavi tišinu i pretvori ga u obitavalište samog Boga.
    Sliku takvog bezgnevlja vidimo kod Grigorija Čudotvorca, od kogsa je neka bludnica na javnom mestu tražila novac za greh koji je on sa njom tobože počinio. On se na ženu nije nimalo ljutio, nego je krotko rekao nekom svom prijatelju: 'Daj joj cenu koju traži.' Trk što je primila nepravednu platu, ženu je napao demon, a onda je Svetitelj demona od nje odagnao molitvom. Ako ne možemo da se ne razbesnimo, to u krajnjoj liniji treba da obuzdamo naš jezik, po psalmopesniku: 'Smetoh se i ne govorah'. U tome za obrazac možemo uzeti svetog Spiridona Trimituntskoga i svetog Jefrema Sirina.
    Prvi je ovako podnosio žalost: kada je po naređenju grčkog cara ulazio u dvorac, neki od slugu, koji su se nalazili u palati, smatrajući ga za prosjaka, narugao mu se i nije ga puštao unutra, a onda ga je još i udarao po obrazu - sveti Spiridon, budući nezlobiv, po reči Gospodnjoj, okrenuo mu je na to i drugi.
    Prepodobni Jefrem Sirin, posteći u pustinji, ostao je bez hrane nespretnošću svoga učenika, na sledeći način: učenik koji mu je osio hranu, usput slučajno razbije posudu sa jelom. Prepodobni pak, videvši kak ose ovaj rastužio, rekao mu je: 'Ne žalosti se brate, jer ako hrani nije htela da dođe k nama, to ćemo mi poći k njoj'. I pošao je, seo pored razbijenog suda i sakupljajući hranu pojeo je - tako je bezgnevan bio!
    A na koji način se gnev pobeđuje, može se videti iz žitija Pajsija Velikog, koji je Gospoda Isusa hrista, kada mu se bio javio, molio da ga oslobodi gneva. Hrisos mu je tada rekao: 'Ako hoćeš da gnev i jarost ujedno pobediš, ništa ne poželi, nikoga ne mrzi i ne ponižavaj'.
    Da biste sačuvali mir duševni, treba da od sebe odgonimo čamotinju i da nastojimo da imamo radostan duh a ne žalostan duh. Kada je čovek u velikoj oskudici što se tiče stvari potrebnih telu, teško je pobediti žalost. Ovo se, naravno, odnosi na slabe duše. Za očuvanje duševnog mira treba takođe na sve načine izbegavati osuđivanje drugih. Neosuđivanjem i ćutanjem čuva se mir duševni. Kada se čovek nalzi u takvom nastrojenju, dobija božanstvena otkrivenja. A da bismo se izbavili od osuđivanja, treba na sebe paziti i ni od koga  ne primati uzgredne misli i iti za sve mrtav.
    Radi očuvanja duševnog mira treba česšće ulaziti u sebe i pitati se: 'Gde sam ja?' Pri tome treba paziti da telesna čula, osobito čulo vida, služe unutarnjem našem čoveku i ne razvlače dušu čulnim predmetima - jer, blagodatne darove primaju samo oni koi imaju unutarnje delanje (molitveno služenje) i bdeju nad dušama svojim. Kada se pak čovek stara da ima sece smireno i da misli čuva u miru, tada sve zamke neprijateljeve ostaju nedelotvorne, jer gde je mir pomisli, tamo počiva Sam Bog. Kazano je: 'U miru je mesto Njegovo'.

Klik Molitva Dana

Klik Vic Dana

Klik Otkačeni Svet

Klik Vesti - Balkan

Klik Super Smeh

Klik Vesti - Svet

Klik Vesti - Sport

Drugi Ovo Gledaju

Klik Vesti - Hronika

Klik Vesti - Evropa

Klik Mali Oglasi

Klik Bioritam Za Vas

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Pravoslavlje i Religija - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu