Na Današnji Dan - 22. Januar
Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 22. januara! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset drugog januara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 565. - Car Justinijan I je svrgnuo carigradskog patrijarha Evtihija, pošto je patrijarh odbio carevo naređenje da usvoji principe monofizitske sekte aftartodoketa.
■ 1440. - Rođen je veliki moskovski knez Ivan III Vasiljevič, nazvan Ivan Veliki. Oslobodio je Rusiju vazalstva odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao monarhiju i okončao 'prikupljanje ruskih zemalja'. Posle dolaska na vlast 1462. priključio je Rusiji više kneževina, uključujući Tver, Rostov i Novgorod, a 1480. oslobodio je mongolske vlasti. Nastojao je da ojača centralnu vlast i 1497. izdao je jedinstven 'Sudbenik' za celu Rusiju. Započeo je zidanje moskovskih kremaljskih palata i utvrđenja kakve danas poznajemo.
■ 1506. - Ustanovljena je papska Švajcarska garda, posebna vojna organizacija zadužena za ličnu bezbednost poglavara rimokatoličke crkve i papske države (danas Vatikan). Ustanovio ju je papa Julije II (1503-1513). Švajcarska garda i danas postoji u vatikanu, a tokom istorije niz evropskih dvorova imao je Švajcarske gardiste, poput burbonske Francuske, Savoje (Sardinije), Toskane, Napulja, Saksonije, Holandije, izvesno vreme i Austrije.
■ 1517. - Vojska turskog sultana Selima I potukla, u bici kod Rajdanije, blizu Kaira, memelučke snage i sedam dana potom ušla u Kairo, priključivši Egipat Otomanskom carstvu.
■ 1561. - Rođen je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji i začetnik empirizma.
■ 1729. - Rođen je nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti Gothold Efraim Lesing, jedan od najznačajnijih pobornika evropskog prosvetiteljstva. Autor je prve nemačke građanske drame 'Mis Sara Sampson' (1755), a delom 'Laokon ili o granicama slikarstva i pesništva' postavio je temelje modernoj estetici.
■ 1771. - Španija ustupila Foklandska ostrva Velikoj Britaniji.
■ 1775. - Rođen je francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi s elektricitetom i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Po njemu je dobila naziv jedinica za merenje jačine električne struje.
■ 1788. - Rođen je lord Gordon Džordž Bajron, engleski pesnik romantičar čije je stvaralaštvo na evropsku književnost uticalo više no delo ijednog engleskog pisca, izuzev Šekspira. Na njega su se oslanjali i ugledali francuski i ruski romantičari (Puškin, Ljermontov), njegova satira uticala je na Hajnea u Nemačkoj, najzad, njegovim delom bili su inspirisani i Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Laza Kostić... Bajronizam je, štaviše, kao pojam postao osnovno obeležje evropskog romantizma.
■ 1808. - Portugalski kralj Žoao VI pobegao pred Napoleonovim trupama, s kraljevskom porodicom, u Brazil i premestio dvor iz Lisabona u Rio de Žaneiro.
■ 1840. - Prvi britanski doseljenici stigli na Novi Zeland.
■ 1849. - Rođen je švedski pisac Johan August Strindberg, najkontroverznija ličnost švedske književnosti. Bio je istovremeno naturalistički psiholog i folklorista, istoričar i mistik. Ženu je smatrao prirodnim neprijateljem muškarca, a protivljenje emancipaciji žena, donelo mu je mnogo glavobolja i sukoba. Dela su mu: 'Služavkin sin', 'Crvena soba', 'Stanovnici Hamsea', 'Odbrana jednog ludaka', 'Gotske sobe', 'Priče nadzornika karantina' ...
■ 1863. - U delu Poljske koji je na osnovu odluke Bečkog kongresa 1814. i 1815. priključen Rusiji izbio ustanak pod vođstvom 'stranke crvenih' Jaroslava Dombrovskog. Ustanak ugušen posle nekoliko meseci, a Poljska 1864. pretvorena u rusku guberniju.
■ 1871. - U Parizu izbile demonstracije radnika koje su pod vođstvom francuskog revolucionara Luja Ogista Blankija prerasle u ustanak protiv vlasti, koja je pripremala predaju grada pruskim trupama. Vlasti su odbacile zahtev ustanika da stvore Komunu radi otpora pruskoj vojsci i na pobunjenike su poslale dva bataljona mobilne garde koji su ispred gradske većnice otvorili vatru i u krvi ugušili ustanak. Vlada je potom proglasila opsadno stanje i zabranila sve skupove, a ministar inostranih poslova Žil Favr je u njeno ime 28. januara potpisao akt o kapitulaciji.
■ 1875. - Rođen je američki filmski režiser Dejvid Levelin Vork Grifit, jedan od najznačajnijih stvaralaca u epohi nemog filma. Filmovi su mu: 'Netrpeljivost', 'Bekstvo', 'Dome, slatki dome', 'Rađanje jedne nacije', 'Srca sveta', 'Velika ljubav', 'Slomljeni pupoljci', 'Pad Vavilona', 'Dve sirotice', 'Amerika', 'Abraham Linkoln' ...
■ 1878. - Rođen je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, pokazavši izvanredan osećaj za njegovu strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu 'Igrali se vrani konji' ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu 'Umorni borac' na Kalemegdanu.
■ 1878. - Osnovana je vojna bolnica u Nišu, prva moderna zdravstvena ustanova u tom delu Srbije. Bolnica je ustrojena na predlog dr Vladana đorđevića ubrzo po oslobođenju Niša od Turaka. Prvih dana rada niška Vojna bolnica imala je sedam lekara i dva pomoćnika, jednog apotekara, nekoliko bolnicara i jednog pisara.
■ 1879. - U bitci kod Isandlwane Zulu vojska masakrirala britanski ekspedicioni korpus.
■ 1891. - Završeno treće službeno Svetsko prvenstvo u šahu 1890/91. između Stajnica i Gunsberga, pobedom Stajnica.
■ 1894. - Umro je srpski pisac Vojislav Ilić, osnivač moderne srpske lirike i tvorac verističkog izraza u srpskoj poeziji. Njegova lirika, obeležena misaonim skepticizmom, označila je raskid s romantičarskom poezijom. Pisao je elegične pesme u kojima preovlađuju motivi prošlosti i samoće ('Zimska idila', 'Jesen', 'Ja ništa više ne verujem', 'Tamara', 'Istok'). Radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu, pisar Ministarstva unutrašnjih poslova, učitelj u Turn Severinu i diplomatski činovnik u Prištini i Solunu. Dela su: dva izdanja 'Pesama' objavljena za života i sabrana dela posthumno.
■ 1896. - Rođen je srpski slikar Sava Šumanović, majstor pejzaža, aktova i mrtve prirode osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema. Na njegovim slikama dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje i sugestivno ostvarenje prostorne dubine kroz ekspresivni lirizam. Dugo je živeo u Parizu, a poslednje godine života proveo je u Šidu, gde su ga u Drugom svetskom ratu ubile ustaše 1942. Šumanovićeve velike kompozicije 'Doručak na travi' i 'Pijana lađa' ubrajaju se u najznačajnija dela našeg modernog slikarstva. Najbolja njegova dela čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu, zbirci Pavla Beljanskog i galeriji 'Sava Šumanović' u Šidu.
■ 1901. - Engleska kraljica Viktorija preminula je u 82. godini nakon 63-godišnje vladavine, najduže u istoriji Engleske. Njena vladavina obeležena je usponom i razvojem britanskog kolonijalnog carstva, pa se to vreme u Engleskoj često naziva 'viktorijanskom erom'.
■ 1902. - Ksenija Anastasijević postala prva žena u Srbiji koja je stekla titulu doktora nauka, odbranivši s visokom ocenom disertaciju pod naslovom 'Brunovo učenje o najmanjem'.
■ 1905. - Carske trupe u Petrogradu pucale na demonstrante, uglavnom radnike, koji su u maršu krenuli na carski Zimski dvorac, zahtevajući demokratske slobode, kraj rata s Japanom i uspostavljanje ustavotvorne skupštine. U 'krvavoj nedelji', kako je kasnije nazvan taj dan, ubijeno najmanje 500, a ranjeno više hiljada ljudi.
■ 1908. - Rođen je ruski teorijski fizičar Lav Davidovič Landau, jedan od najvećih fizičara XX veka, otac sovjetske škole teorijske fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1962. Doživeo je 1962. tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je više puta proglašavan klinički mrtvim. Život mu je ipak spasen, ali ni vrhunski lekari nisu uspeli da mu povrate kreativnu sposobnost. Zasnovao je termodinamičku teoriju faznih prelaza u čvrstom telu, teoriju tečnog helijuma blizu apsolutne nule, teoriju kombinovane inverzije, teoriju dveju neutrinskih komponenata, predvideo pojavu drugog zvuka, znatno obogatio teoriju superprovodljivosti, otkrio nove zakonitosti u ponašanju provodnika, unapredio kvantnu teoriju polja i fiziku elementarnih čestica i kosmičkih zraka.
■ 1909. - Rođen je burmanski diplomata U Tant, generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1962. do 1971. Kongoanska, berlinska i kubanska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat Indije i Pakistana bili su dramatični događaji s kojima se suočavao tokom mandata.
■ 1917. - Umro je srpski arhitekta Jovan Ilkić, koji je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u prvoj polovini 20. veka. Bio je 30 godina glavni projektant Ministarstva građevina i projektovao je mnoga značajna zdanja u Beogradu: Skupštinu Jugoslavije, hotel 'Moskva', 'Oficirski dom' (sadašnji Studentski kulturni centar), zgradu Protokola.
■ 1922. - Ksenija Atanasijević postala je prva žena koja je odbranila doktorsku tezu u Srbiji. Nakon toga, bilo je potrebno još devet godina da bi se ime druge žene upisalo u listu doktora nauka.
■ 1924. - Remzi Makdonald je stupio na dužnost kao prvi britanski premijer iz redova Laburističke partije.
■ 1928. - U Novom Sadu je izgorela zgrada Srpskog narodnog pozorišta. Reprezentativno zdanje srpskom teatru u Novom Sadu podario je 1895. veleposednik Lazar Dunđerski. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu osnovanao je jula 1861. (tada u sastavu Austrije - od 1867. Austrougarska). Gostovanje pozorišne družine Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana đorđevića da napiše više tekstova u novosadskom 'Srbskom dnevniku' o potrebi osnivanja Srpskog narodnog pozorišta. U pripremama za osnivanje učestvovali su Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan đorđević i Jovan Jovanović Zmaj. Samo pozorište osnovano je na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić. Srpska čitaonica ustanovila je potom Društvo za Srpsko narodno pozorište koje je vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Konačna carska dozvola usledila je tek 1865.
■ 1934. - Rođen je srpski istoričar književnosti Jovan Deretić, profesor novije srpske književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavio je dvadesetak knjiga, uključujući 'Istoriju srpske književnosti'. Ostala dela: 'Dositej i njegovo doba', 'Poetika Dositeja Obradovića', 'Ogledi iz narodnog pesništva', 'Srpski roman 1800-1950', 'Gorski venac Petra Petrovića Njegoša', 'Kompozicija Gorskog venca', 'Kratka istorija srpske književnosti', 'Etide iz srpske srednjevekovne književnosti', 'Poetika srpske književnosti', 'Kulturna istorija Srba'.
■ 1941. - Italijanske snage u Drugom svetskom ratu kapitulirale u Tobruku pred britanskom Osmom armijom posle 11 dana opsade.
■ 1944. - Počelo iskrcavanje savezničkih snaga kod Ancija u Italiji u Drugom svetskom ratu.
■ 1954. - Održana 11. dodela 'Zlatnog globusa'.
■ 1964. - Kenet Dejvid Kaunda postao prvi predsednik vlade u Severnoj Rodeziji - Zambija.
■ 1973. - Umro je bivši predsednik SAD Lindon Bejnz Džonson. Potpredsednik od 1960. za vreme mandata Džona Kenedija, postao je predsednik kada je Kenedi ubijen u Dalasu 1963, a ponovo je izabran 1964. Tokom njegovog mandata došlo je do eskalacije rata u Vijetnamu, što je u svetu i u SAD izazvalo oštre kritike njegove politike.
■ 1973. - U udesu jordanskog 'Boinga 707' s muslimanskim hodočasnicima na povratku iz Meke, koji se u plamenu srušio na aerodromu u nigerijskom gradu Kano, poginulo 176 osoba.
■ 1973. - U SAD-u je legalizovan abortus u slučaju Roe v. Wade sa razlogom prava na privatnost.
■ 1980. - Uhapšen Sovjetski disident, fizičar Andrej Saharov, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Počasti su mu oduzete i proteran je iz Moskve u Gorki.
■ 1986. - Trojica Sika, optužena da su 1984. ubila premijera Indije Indiru Gandi, osuđena na smrt.
■ 1990. - Prekinut 14. kongres SKJ nakon odlaska slovenačkih i hrvatskih delegata.
■ 1995. - U samoubilačkoj bombaškoj akciji palestinskog teroriste u Izraelu poginulo 19 i povređeno oko 60 ljudi, među kojima je bio veći broj izraelskih vojnika koji su na autobuskoj stanici čekali prevoz.
■ 1998. - Američki vojnici iz sastava SFOR u Bijeljini uhapsili Gorana Jelisića optuženog za ratne zločine na području Brčkog 1992.
■ 1998 - Amerikanac Teodor Kačinski je priznanjem da je 'unabomber' - kako su ga prozvali mediji, prihvatio doživotnu zatvorsku kaznu kako bi izbegao izricanje smrtne presude. Tokom 'antitehnološke' bombaške kampanje, duge 18 godina, on je 'uterivao strah u kosti' američkim građanima postavljajući ručno izrađene bombe po univerzitetima i aviokompanijama, sprovodeći, po njegovim rečima, 'revoluciju protiv tehnologije' pri čemu je usmrtio troje ljudi, a 29 je povredio ili osakatio.
■ 2000. - Jorgos Papandreu je otputovao iz Turske na kraju prve posete Ankari jednog šefa grčke diplomatije posle 38 godina.
■ 2001. - Jugoslavija dobila status specijalnog gosta u Savetu Evrope, kao znak podrške demokratskim promenama u zemlji po odlasku sa vlasti Slobodana Miloševića, u oktobru 2000.
■ 2002. - Bosna i Hercegovina postala punopravan član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
■ 2002. - Na dvodnevnoj međunarodnoj donatorskoj konferenciji za obnovu Avganistana, u Tokiju, obećana pomoć od 4,5 milijardi dolara.
■ 2004. - Umro je Bili Mej, američki muzički aranžer, koji je tokom šest decenija karijere aranžirao pesme Frenka Sinatre i Neta Kinga Kola. Pisao je i muziku za džez pevače od Ele Ficdžerald i Anite O'Dej do Luisa Armstronga i Binga Krozbija.
■ 2004. - Vaseljenski patrijarh Vartolomej doputovao je na Kubu gde je potom osveštao prvu crkvu izgrađenu posle revolucije 1958/9.
■ 2005. - Umrla je meksička kompozitorka i tekstopisac Konsuela Velaskes, autor evergrin balade 'Besame mućo'.
■ 2006. - Polarna zima u Moskvi odnela je još 5 života - broj umrlih od posledica smrzavanja se popeo na 130.
■ 2007. - Umro je Abe Pjer, sveštenik koji je svoj život posvetio pomaganju beskućnicima. 'Čovek koji je oličavao dobrotu' najveći deo svog života proveo je pomažući ljudima gurnutim na margine društva. Malo poznat izvan Francuske, u toj zemlji smatran je živim svetiteljem. Rođen je u bogatoj porodici, odrekao se lagodnog života da bi pomagao drugima. 'Abe' je tradicionalni naziv za sveštenike u Francuskoj. Tokom Drugog svetskog rata radio je u Pokretu otpora, izrađujući dokumenta ljudima koji su bežali od nacizma. Lanac hostela za beskućnike koje od organizovao od 1949. zastupljen je u 41 zemlji. Na izboru 'najvećeg Francuza svih vremena' dodeljeno mu je treće mesto iza Šarla de Gola i Luja Pastera.
■ 2008. - Umro je srpski glumac Milenko Zablaćanski. Karijeru je započeo u pozorištu 'Boško Buha', da bi prešao u Pozorište na Terazijama, gde je ostvario zapažene uloge u predstavama 'Trajkovići', 'Heroji', 'Kabare', 'Svetlosti pozornice', 'Lutka sa naslovne strane', 'Svadba u kupatilu'. Diplomirao je na beogradskom FDU, u klasi profesorke Ognjenke Milićević. Širu popularnost stekao je serijama Siniše Pavića 'Srećni ljudi', 'Porodično blago', 'Stižu dolari' i 'Bela lađa'. U Šotrinom filmu 'Gde cveta limun žut' tumačio je lik Džona Rida. Dobitnik je niza nagrada: za ulogu Žana u predstavi 'Gospođica Julija', nagrade Zlatni vitez u Moskvi, na jagodinskom festivalu Dani komedije, kao i na kragujevačkom Joakimfestu. Dobitnik je i Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama.
■ 2008. - Umro je srpski književnik Đorđe Ocić. Rođen je u Dalju, školovao se u Vukovaru i Osijeku, a diplomirao je filozofiju na beogradskom univerzitetu. Predavao je u gimnazijama u Vrbasu i Bečeju, a od 1963. do 1991. godine bio je gimnazijski profesor u Beogradu. Za prvi roman 'Istraga', dobio je Nagradu 'Miloš Crnjanski', a za dramu 'Flora i fauna' osvojio je nagradu na Konkursu za komediju u Jagodini. Za drugu dramu 'Avgust', dobio je Specijalnu nagradu TV Beograd. Ostala dela: 'I Srbi su Crnogorci', 'Kosovo i srpsko pitanje', 'Kad bi bio Slobodan', 'Dijaloški ogled o voždu i narodu', 'Srbi i Hrvati na posmatranju'.
■ 2008. - Umro je Berni Boston, američki fotoreporter, poznat po fotografiji 'Flower power' koja simbolizuje suprotstavljanje ratu u Vijetnamu. Radio je za 'Los Anjeles tajms', 'Vašington star' i 'Dejton dejli njuz'. Dugo se nalazio na čelu Udruženja fotoreportera Bele kuće. Na njegovoj čuvenoj fotografiji, koja mu je donela svetsku slavu, snimljenoj 21. oktobra 1967. godine tokom mirovnih demonstracija u Vašingtonu, dok je besneo rat u Vijetnamu, vidi se mladi demonstrant kako u puščane cevi ubacuje cveće.
■ 2009. - Umro je Zvonimir Skerl, dirigent, pijanista, trombonista, kompozitor i aranžer, dirigent Big Benda orkesta RTS-a.
■ 2010. - Irinej, do tada episkop niški, izabran je za patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Sutradan je svečano ustoličen u beogradskoj Sabornoj crkvi, a 3. oktobra u Pećkoj patrijaršiji.
■ 2010. - Preminula je britanska glumica Džin Simons, zvezda koja je igrala Ofeliju uz Lorensa Olivijea kao Hamleta, pevala u mjuziklu sa Marlonom Brandom i glumila uz Gregora Peka, Pola Njumena i Kirka Daglasa.
■ 2012. - Na referendumu o pristupanju Hrvatske, Evropskoj Uniji, građani Hrvatske i hrvatsko iseljeništvo, izjasnilo se dvotrećinskom većinom za ulazak u EU, koji je predviđen 1. jula 2013. godine.
■ 2014. - Rukopis izgubljene, četiri veka stare (1613/1614), komedije velikog španskog dramskog pisca i pesnika Lopea de Vege 'Mujeres y Criados' (Žene i sluge), otkriven je u Španskoj nacionalnoj biblioteci, saopštili su španski zvaničnici.
■ 2014. - Građanima Kube, posle pola veka, ponovo je dozvoljeno da iznajmljuju nekretnine. Novi propis ipak zabranjuje iznajmljivanje prostora u svrhu otvaranja međunarodnih škola, novinskih agencija ili nevladinih organizacija.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1440. - Rođen je veliki moskovski knez Ivan III Vasiljevič, nazvan Ivan Veliki. Oslobodio je Rusiju vazalstva odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao monarhiju i okončao 'prikupljanje ruskih zemalja'. Posle dolaska na vlast 1462. priključio je Rusiji više kneževina, uključujući Tver, Rostov i Novgorod, a 1480. oslobodio je mongolske vlasti. Nastojao je da ojača centralnu vlast i 1497. izdao je jedinstven 'Sudbenik' za celu Rusiju. Započeo je zidanje moskovskih kremaljskih palata i utvrđenja kakve danas poznajemo.
■ 1506. - Ustanovljena je papska Švajcarska garda, posebna vojna organizacija zadužena za ličnu bezbednost poglavara rimokatoličke crkve i papske države (danas Vatikan). Ustanovio ju je papa Julije II (1503-1513). Švajcarska garda i danas postoji u vatikanu, a tokom istorije niz evropskih dvorova imao je Švajcarske gardiste, poput burbonske Francuske, Savoje (Sardinije), Toskane, Napulja, Saksonije, Holandije, izvesno vreme i Austrije.
■ 1517. - Vojska turskog sultana Selima I potukla, u bici kod Rajdanije, blizu Kaira, memelučke snage i sedam dana potom ušla u Kairo, priključivši Egipat Otomanskom carstvu.
■ 1561. - Rođen je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji i začetnik empirizma.
■ 1729. - Rođen je nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti Gothold Efraim Lesing, jedan od najznačajnijih pobornika evropskog prosvetiteljstva. Autor je prve nemačke građanske drame 'Mis Sara Sampson' (1755), a delom 'Laokon ili o granicama slikarstva i pesništva' postavio je temelje modernoj estetici.
■ 1771. - Španija ustupila Foklandska ostrva Velikoj Britaniji.
■ 1775. - Rođen je francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi s elektricitetom i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Po njemu je dobila naziv jedinica za merenje jačine električne struje.
■ 1788. - Rođen je lord Gordon Džordž Bajron, engleski pesnik romantičar čije je stvaralaštvo na evropsku književnost uticalo više no delo ijednog engleskog pisca, izuzev Šekspira. Na njega su se oslanjali i ugledali francuski i ruski romantičari (Puškin, Ljermontov), njegova satira uticala je na Hajnea u Nemačkoj, najzad, njegovim delom bili su inspirisani i Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Laza Kostić... Bajronizam je, štaviše, kao pojam postao osnovno obeležje evropskog romantizma.
■ 1808. - Portugalski kralj Žoao VI pobegao pred Napoleonovim trupama, s kraljevskom porodicom, u Brazil i premestio dvor iz Lisabona u Rio de Žaneiro.
■ 1840. - Prvi britanski doseljenici stigli na Novi Zeland.
■ 1849. - Rođen je švedski pisac Johan August Strindberg, najkontroverznija ličnost švedske književnosti. Bio je istovremeno naturalistički psiholog i folklorista, istoričar i mistik. Ženu je smatrao prirodnim neprijateljem muškarca, a protivljenje emancipaciji žena, donelo mu je mnogo glavobolja i sukoba. Dela su mu: 'Služavkin sin', 'Crvena soba', 'Stanovnici Hamsea', 'Odbrana jednog ludaka', 'Gotske sobe', 'Priče nadzornika karantina' ...
■ 1863. - U delu Poljske koji je na osnovu odluke Bečkog kongresa 1814. i 1815. priključen Rusiji izbio ustanak pod vođstvom 'stranke crvenih' Jaroslava Dombrovskog. Ustanak ugušen posle nekoliko meseci, a Poljska 1864. pretvorena u rusku guberniju.
■ 1871. - U Parizu izbile demonstracije radnika koje su pod vođstvom francuskog revolucionara Luja Ogista Blankija prerasle u ustanak protiv vlasti, koja je pripremala predaju grada pruskim trupama. Vlasti su odbacile zahtev ustanika da stvore Komunu radi otpora pruskoj vojsci i na pobunjenike su poslale dva bataljona mobilne garde koji su ispred gradske većnice otvorili vatru i u krvi ugušili ustanak. Vlada je potom proglasila opsadno stanje i zabranila sve skupove, a ministar inostranih poslova Žil Favr je u njeno ime 28. januara potpisao akt o kapitulaciji.
■ 1875. - Rođen je američki filmski režiser Dejvid Levelin Vork Grifit, jedan od najznačajnijih stvaralaca u epohi nemog filma. Filmovi su mu: 'Netrpeljivost', 'Bekstvo', 'Dome, slatki dome', 'Rađanje jedne nacije', 'Srca sveta', 'Velika ljubav', 'Slomljeni pupoljci', 'Pad Vavilona', 'Dve sirotice', 'Amerika', 'Abraham Linkoln' ...
■ 1878. - Rođen je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, pokazavši izvanredan osećaj za njegovu strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu 'Igrali se vrani konji' ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu 'Umorni borac' na Kalemegdanu.
■ 1878. - Osnovana je vojna bolnica u Nišu, prva moderna zdravstvena ustanova u tom delu Srbije. Bolnica je ustrojena na predlog dr Vladana đorđevića ubrzo po oslobođenju Niša od Turaka. Prvih dana rada niška Vojna bolnica imala je sedam lekara i dva pomoćnika, jednog apotekara, nekoliko bolnicara i jednog pisara.
■ 1879. - U bitci kod Isandlwane Zulu vojska masakrirala britanski ekspedicioni korpus.
■ 1891. - Završeno treće službeno Svetsko prvenstvo u šahu 1890/91. između Stajnica i Gunsberga, pobedom Stajnica.
■ 1896. - Rođen je srpski slikar Sava Šumanović, majstor pejzaža, aktova i mrtve prirode osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema. Na njegovim slikama dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje i sugestivno ostvarenje prostorne dubine kroz ekspresivni lirizam. Dugo je živeo u Parizu, a poslednje godine života proveo je u Šidu, gde su ga u Drugom svetskom ratu ubile ustaše 1942. Šumanovićeve velike kompozicije 'Doručak na travi' i 'Pijana lađa' ubrajaju se u najznačajnija dela našeg modernog slikarstva. Najbolja njegova dela čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu, zbirci Pavla Beljanskog i galeriji 'Sava Šumanović' u Šidu.
■ 1901. - Engleska kraljica Viktorija preminula je u 82. godini nakon 63-godišnje vladavine, najduže u istoriji Engleske. Njena vladavina obeležena je usponom i razvojem britanskog kolonijalnog carstva, pa se to vreme u Engleskoj često naziva 'viktorijanskom erom'.
■ 1902. - Ksenija Anastasijević postala prva žena u Srbiji koja je stekla titulu doktora nauka, odbranivši s visokom ocenom disertaciju pod naslovom 'Brunovo učenje o najmanjem'.
■ 1905. - Carske trupe u Petrogradu pucale na demonstrante, uglavnom radnike, koji su u maršu krenuli na carski Zimski dvorac, zahtevajući demokratske slobode, kraj rata s Japanom i uspostavljanje ustavotvorne skupštine. U 'krvavoj nedelji', kako je kasnije nazvan taj dan, ubijeno najmanje 500, a ranjeno više hiljada ljudi.
■ 1908. - Rođen je ruski teorijski fizičar Lav Davidovič Landau, jedan od najvećih fizičara XX veka, otac sovjetske škole teorijske fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1962. Doživeo je 1962. tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je više puta proglašavan klinički mrtvim. Život mu je ipak spasen, ali ni vrhunski lekari nisu uspeli da mu povrate kreativnu sposobnost. Zasnovao je termodinamičku teoriju faznih prelaza u čvrstom telu, teoriju tečnog helijuma blizu apsolutne nule, teoriju kombinovane inverzije, teoriju dveju neutrinskih komponenata, predvideo pojavu drugog zvuka, znatno obogatio teoriju superprovodljivosti, otkrio nove zakonitosti u ponašanju provodnika, unapredio kvantnu teoriju polja i fiziku elementarnih čestica i kosmičkih zraka.
■ 1909. - Rođen je burmanski diplomata U Tant, generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1962. do 1971. Kongoanska, berlinska i kubanska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat Indije i Pakistana bili su dramatični događaji s kojima se suočavao tokom mandata.
■ 1917. - Umro je srpski arhitekta Jovan Ilkić, koji je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u prvoj polovini 20. veka. Bio je 30 godina glavni projektant Ministarstva građevina i projektovao je mnoga značajna zdanja u Beogradu: Skupštinu Jugoslavije, hotel 'Moskva', 'Oficirski dom' (sadašnji Studentski kulturni centar), zgradu Protokola.
■ 1922. - Ksenija Atanasijević postala je prva žena koja je odbranila doktorsku tezu u Srbiji. Nakon toga, bilo je potrebno još devet godina da bi se ime druge žene upisalo u listu doktora nauka.
■ 1924. - Remzi Makdonald je stupio na dužnost kao prvi britanski premijer iz redova Laburističke partije.
■ 1928. - U Novom Sadu je izgorela zgrada Srpskog narodnog pozorišta. Reprezentativno zdanje srpskom teatru u Novom Sadu podario je 1895. veleposednik Lazar Dunđerski. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu osnovanao je jula 1861. (tada u sastavu Austrije - od 1867. Austrougarska). Gostovanje pozorišne družine Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana đorđevića da napiše više tekstova u novosadskom 'Srbskom dnevniku' o potrebi osnivanja Srpskog narodnog pozorišta. U pripremama za osnivanje učestvovali su Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan đorđević i Jovan Jovanović Zmaj. Samo pozorište osnovano je na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić. Srpska čitaonica ustanovila je potom Društvo za Srpsko narodno pozorište koje je vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Konačna carska dozvola usledila je tek 1865.
■ 1934. - Rođen je srpski istoričar književnosti Jovan Deretić, profesor novije srpske književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavio je dvadesetak knjiga, uključujući 'Istoriju srpske književnosti'. Ostala dela: 'Dositej i njegovo doba', 'Poetika Dositeja Obradovića', 'Ogledi iz narodnog pesništva', 'Srpski roman 1800-1950', 'Gorski venac Petra Petrovića Njegoša', 'Kompozicija Gorskog venca', 'Kratka istorija srpske književnosti', 'Etide iz srpske srednjevekovne književnosti', 'Poetika srpske književnosti', 'Kulturna istorija Srba'.
■ 1941. - Italijanske snage u Drugom svetskom ratu kapitulirale u Tobruku pred britanskom Osmom armijom posle 11 dana opsade.
■ 1944. - Počelo iskrcavanje savezničkih snaga kod Ancija u Italiji u Drugom svetskom ratu.
■ 1954. - Održana 11. dodela 'Zlatnog globusa'.
■ 1964. - Kenet Dejvid Kaunda postao prvi predsednik vlade u Severnoj Rodeziji - Zambija.
■ 1973. - Umro je bivši predsednik SAD Lindon Bejnz Džonson. Potpredsednik od 1960. za vreme mandata Džona Kenedija, postao je predsednik kada je Kenedi ubijen u Dalasu 1963, a ponovo je izabran 1964. Tokom njegovog mandata došlo je do eskalacije rata u Vijetnamu, što je u svetu i u SAD izazvalo oštre kritike njegove politike.
■ 1973. - U udesu jordanskog 'Boinga 707' s muslimanskim hodočasnicima na povratku iz Meke, koji se u plamenu srušio na aerodromu u nigerijskom gradu Kano, poginulo 176 osoba.
■ 1973. - U SAD-u je legalizovan abortus u slučaju Roe v. Wade sa razlogom prava na privatnost.
■ 1980. - Uhapšen Sovjetski disident, fizičar Andrej Saharov, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Počasti su mu oduzete i proteran je iz Moskve u Gorki.
■ 1986. - Trojica Sika, optužena da su 1984. ubila premijera Indije Indiru Gandi, osuđena na smrt.
■ 1990. - Prekinut 14. kongres SKJ nakon odlaska slovenačkih i hrvatskih delegata.
■ 1995. - U samoubilačkoj bombaškoj akciji palestinskog teroriste u Izraelu poginulo 19 i povređeno oko 60 ljudi, među kojima je bio veći broj izraelskih vojnika koji su na autobuskoj stanici čekali prevoz.
■ 1998. - Američki vojnici iz sastava SFOR u Bijeljini uhapsili Gorana Jelisića optuženog za ratne zločine na području Brčkog 1992.
■ 1998 - Amerikanac Teodor Kačinski je priznanjem da je 'unabomber' - kako su ga prozvali mediji, prihvatio doživotnu zatvorsku kaznu kako bi izbegao izricanje smrtne presude. Tokom 'antitehnološke' bombaške kampanje, duge 18 godina, on je 'uterivao strah u kosti' američkim građanima postavljajući ručno izrađene bombe po univerzitetima i aviokompanijama, sprovodeći, po njegovim rečima, 'revoluciju protiv tehnologije' pri čemu je usmrtio troje ljudi, a 29 je povredio ili osakatio.
■ 2000. - Jorgos Papandreu je otputovao iz Turske na kraju prve posete Ankari jednog šefa grčke diplomatije posle 38 godina.
■ 2001. - Jugoslavija dobila status specijalnog gosta u Savetu Evrope, kao znak podrške demokratskim promenama u zemlji po odlasku sa vlasti Slobodana Miloševića, u oktobru 2000.
■ 2002. - Bosna i Hercegovina postala punopravan član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
■ 2002. - Na dvodnevnoj međunarodnoj donatorskoj konferenciji za obnovu Avganistana, u Tokiju, obećana pomoć od 4,5 milijardi dolara.
■ 2004. - Umro je Bili Mej, američki muzički aranžer, koji je tokom šest decenija karijere aranžirao pesme Frenka Sinatre i Neta Kinga Kola. Pisao je i muziku za džez pevače od Ele Ficdžerald i Anite O'Dej do Luisa Armstronga i Binga Krozbija.
■ 2004. - Vaseljenski patrijarh Vartolomej doputovao je na Kubu gde je potom osveštao prvu crkvu izgrađenu posle revolucije 1958/9.
■ 2005. - Umrla je meksička kompozitorka i tekstopisac Konsuela Velaskes, autor evergrin balade 'Besame mućo'.
■ 2006. - Polarna zima u Moskvi odnela je još 5 života - broj umrlih od posledica smrzavanja se popeo na 130.
■ 2007. - Umro je Abe Pjer, sveštenik koji je svoj život posvetio pomaganju beskućnicima. 'Čovek koji je oličavao dobrotu' najveći deo svog života proveo je pomažući ljudima gurnutim na margine društva. Malo poznat izvan Francuske, u toj zemlji smatran je živim svetiteljem. Rođen je u bogatoj porodici, odrekao se lagodnog života da bi pomagao drugima. 'Abe' je tradicionalni naziv za sveštenike u Francuskoj. Tokom Drugog svetskog rata radio je u Pokretu otpora, izrađujući dokumenta ljudima koji su bežali od nacizma. Lanac hostela za beskućnike koje od organizovao od 1949. zastupljen je u 41 zemlji. Na izboru 'najvećeg Francuza svih vremena' dodeljeno mu je treće mesto iza Šarla de Gola i Luja Pastera.
■ 2008. - Umro je srpski glumac Milenko Zablaćanski. Karijeru je započeo u pozorištu 'Boško Buha', da bi prešao u Pozorište na Terazijama, gde je ostvario zapažene uloge u predstavama 'Trajkovići', 'Heroji', 'Kabare', 'Svetlosti pozornice', 'Lutka sa naslovne strane', 'Svadba u kupatilu'. Diplomirao je na beogradskom FDU, u klasi profesorke Ognjenke Milićević. Širu popularnost stekao je serijama Siniše Pavića 'Srećni ljudi', 'Porodično blago', 'Stižu dolari' i 'Bela lađa'. U Šotrinom filmu 'Gde cveta limun žut' tumačio je lik Džona Rida. Dobitnik je niza nagrada: za ulogu Žana u predstavi 'Gospođica Julija', nagrade Zlatni vitez u Moskvi, na jagodinskom festivalu Dani komedije, kao i na kragujevačkom Joakimfestu. Dobitnik je i Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama.
■ 2008. - Umro je Berni Boston, američki fotoreporter, poznat po fotografiji 'Flower power' koja simbolizuje suprotstavljanje ratu u Vijetnamu. Radio je za 'Los Anjeles tajms', 'Vašington star' i 'Dejton dejli njuz'. Dugo se nalazio na čelu Udruženja fotoreportera Bele kuće. Na njegovoj čuvenoj fotografiji, koja mu je donela svetsku slavu, snimljenoj 21. oktobra 1967. godine tokom mirovnih demonstracija u Vašingtonu, dok je besneo rat u Vijetnamu, vidi se mladi demonstrant kako u puščane cevi ubacuje cveće.
■ 2009. - Umro je Zvonimir Skerl, dirigent, pijanista, trombonista, kompozitor i aranžer, dirigent Big Benda orkesta RTS-a.
■ 2010. - Irinej, do tada episkop niški, izabran je za patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Sutradan je svečano ustoličen u beogradskoj Sabornoj crkvi, a 3. oktobra u Pećkoj patrijaršiji.
■ 2010. - Preminula je britanska glumica Džin Simons, zvezda koja je igrala Ofeliju uz Lorensa Olivijea kao Hamleta, pevala u mjuziklu sa Marlonom Brandom i glumila uz Gregora Peka, Pola Njumena i Kirka Daglasa.
■ 2012. - Na referendumu o pristupanju Hrvatske, Evropskoj Uniji, građani Hrvatske i hrvatsko iseljeništvo, izjasnilo se dvotrećinskom većinom za ulazak u EU, koji je predviđen 1. jula 2013. godine.
■ 2014. - Rukopis izgubljene, četiri veka stare (1613/1614), komedije velikog španskog dramskog pisca i pesnika Lopea de Vege 'Mujeres y Criados' (Žene i sluge), otkriven je u Španskoj nacionalnoj biblioteci, saopštili su španski zvaničnici.
■ 2014. - Građanima Kube, posle pola veka, ponovo je dozvoljeno da iznajmljuju nekretnine. Novi propis ipak zabranjuje iznajmljivanje prostora u svrhu otvaranja međunarodnih škola, novinskih agencija ili nevladinih organizacija.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
