Na Današnji Dan - 15. Januar
Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 15. januara! Šta se sve nekada dešavalo petnaestog januara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 69. - Oton je postao rimski imperator, ali je ostao na vlasti samo tri meseca.
■ 1535. - Engleski kralj Henri VIII preuzeo vrhovno poglavarstvo nad crkvom prema povelji koju je prethodno usvojio engleski parlament.
■ 1547. - U Moskvi je za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat je po veoma značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva vlastitog sina zbog čega je dobio naziv Grozni. Osnovao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao je grad Arhangelsk. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom je pripojio Sibir.
■ 1559. - Elizabet Tjudor, kćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana u Vesminsterskoj katedrali u Londonu kao Elizabeta I, jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Engleske. Na presto stupila posle smrti kraljice Meri I.
■ 1582. - Poljska i Rusija, uz posredovanje pape Grgura XIII, potpisale mirovni ugovor kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltičko more.
■ 1777. - Severnoamerička država Vermont proglasila nezavisnost od Velike Britanije i postala republika, koja je 1791. ušla u sastav SAD.
■ 1778. - Francuska je priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave (1775-1783). U februaru iste godine u Parizu je potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a hiljade dobrovoljaca krenulo je da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet, Sen Simon, Košćuško.
■ 1794. - Umro je engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela 'Opadanje i propast Rimskog carstva', koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.
■ 1804. - Janjičarske starešine, dahije, koje su 1801. uzurpirale vlast u Beogradskom pašaluku, počele 'seču knezova' u pokušaju da spreče pobunu srpskog naroda protiv janjičarskog zuluma. Na prevaru je uhvaćeno i pogubljeno oko 70 najuglednijih srpskih knezova, viđenih ljudi i sveštenih lica, među kojima Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin, Hadži-Ruvim i Hadži-Đera. Taj događaj ubrzao izbijanje Prvog srpskog ustanka.
■ 1809. - Rođen je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovođen geslom 'svojina - to je krađa', u delu 'Šta je svojina' zalagao se za ukidanje svojine. Takođe je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti vidio je u slobodi kao 'trećoj formi društva', što je teorijski razradio u delu 'Sistem ekonomskih protivrječnosti ili filozofija bede'.
■ 1864. - Austrija i Pruska uputile su ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče ustav po kojem su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale sastavni deo Danske. U ratu koji je usledio Danci su poraženi, a sporna vojvodstva potpala su pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.
■ 1891. - Rođen je ruski pisac Ilja Grigorjevič Erenburg, jedan od najvećih ratnih reportera XX veka. Bio je vrstan poznavalac ruske i zapadnoevropske kulture, a posle smrti Josifa Staljina 1953. bio je jedan od prvih vesnika novih strujanja. Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i živo izložio misli o revoluciji, politici, ljubavi i suprotnostima civilizacije posle Drugog svetskog rata. Dela su mu: zbirke priča 'Trinaest lula', 'Priče ovih godina', romani 'Život i smrt Nikolaja Kurbova', 'Neobične pustolovine Hulija Hurenita i njegovih učenika', 'LJubav Žane Nej', 'Špekulanti', 'LJeto 1925. godine', 'U Protočnom sokaku', 'Moskva suzama ne veruje' ...
■ 1892. - Džejms Naismith predstavio je pravila košarke.
■ 1895. - U Sankt Peterburgu premijerno je izveden balet Labuđe jezero Pjotra Iljiča Čajkovskog.
■ 1905. - Srpskog protu i poznatog borca protiv Turaka Atanasa Petrovića, u narodu poznatog kao pop Taško, Bugari su u Kumanovu ubili iz zasede kad se vraćao iz crkve. Zbog pretnji velikobugarskih šovinista, prethodno je izbegao u Srbiju, ali se vratio u Kumanovo.
■ 1906. - Rođen je grčki brodovlasnik Aristotel Onazis, jedan od prvih brodovlasnika u svetu koji je počeo gradnju brodova-tankera za prevoz nafte, na čemu je stekao ogromno bogatstvo. Poznat je i po dugogodišnjoj ljubavnoj vezi s čuvenom operskom pevačicom Marijom Kalas i po ženidbi sa Žaklinom Kenedi, udovicom bivšeg predsednika SAD Džona Kenedija koji je 1963. ubijen u Dalasu.
■ 1908. - U Beogradu je otvoren hotel 'Moskva', podignut na mestu kafane 'Velika Srbija'. Zgradu su projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.
■ 1908. - Rođen je američki fizičar mađarskog porekla Eduard Teler. Radio je u atomskoj laboratoriji u Los Alamosu i smatra se izumiteljem američke hidrogenske bombe.
■ 1910. - Francuski Kongo postao deo Francuske Ekvatorijalne Afrike.
■ 1912. - Tokom italijansko-turskog rata prvi put iz aviona bačeni propagandni leci.
■ 1918. - Rođen je Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vođa zavereničke organizacije 'slobodni oficiri' i inicijator udara u julu 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju.
■ 1919. - U Berlinu posle neuspelog ustanka ubijene vođe nemačkog radničkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht.
■ 1920. - Usvajanjem 18. amandmana američkog Ustava u SAD uvedena prohibicija - Volstedov zakon, zakonska zabrana proizvodnje i prodaje alkohola.
■ 1920. - Na trećoj konferenciji balkanskih socijaldemokratskih partija u Sofiji osnovana Balkanska komunistička federacija - Savez komunističkih partija Bugarske, Grčke, Jugoslavije i Rumunije - kao dio Komunističke internacionale.
■ 1924. - Rođen je bosansko-hercegovački političar i državnik Hamdija Pozderac.
■ 1929. - Rođen je američki baptistički sveštenik Martin Luter King, borac za građanska prava. U borbi za ravnopravnost crnaca u SAD koristio je gandijevske metode nenasilja i građanske neposlušnosti. Ubijen je 4. aprila 1968. u Memfisu uoči promocije 'Kampanje siromašnih', koju je pokrenuo početkom te godine. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964.
■ 1936. - U Ohiu dovršena prva ostakljena zgrada u SAD-u.
■ 1942. - U Londonu u Drugom svetskom ratu potpisan nacrt Balkanske unije, sporazum grčke i jugoslovenske izbegličke vlade o uzajamnoj pomoći u borbi za obnovu monarhije.
■ 1942. - U istočnoj Bosni otpočela Druga ofanziva protiv partizana u Drugom svetskom ratu, tokom koje je više od 35.000 nemačkih i hrvatskih vojnika do 7. februara ovladalo komunikacijama, ali su posle prolaska glavnine neprijateljskih snaga partizani ponovo zaposeli izgubljene delove slobodne teritorije.
■ 1943. - Američke trupe u Drugom svetskom ratu potisnule Japance sa pacifičkog ostrva Gvadalkanal i time zaustavile njihovo napredovanje prema Australiji.
■ 1943. - U Arlingtonu, Virdžinija otvoren za rad Pentagon, najveća administrativna zgrada na svetu u kojoj je smešteno Ministarstvo odbrane SAD.
■ 1945. - Osnovana italijanska novinska agencija ANSA.
■ 1945. - Pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija okončana je nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Nemci su u toj operaciji izgubili 220.000 vojnika (110.000 zarobljih), savezničke snage 77.000 (21.000 zarobljenih).
■ 1955. - Umro je književnik Isak Samokovlija.
■ 1957. - Umro je italijanski dirigent Arturo Toskanini, jedan od najznačajnijih u XX veku. Dirigovao je u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao i simfonijski orkestar.
■ 1960. - Etta Džejms R and Bi gospel pevačica potpisuje ugovor s izdavačkom kućom Chess Records te uskoro objavljuje svoje hitove 'At Last', 'All I Could Do Was Cry' i 'Trust in Me'.
■ 1970. - Muamer el Gadafi proglasio se za premijera Libije.
■ 1970. - Bijafra se predala nakon 32-mesečne borbe za nezavisnost od Nigerije.
■ 1971. - Predsednici Egipta i Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR Anvar el Sadat i Nikolaj Podgorni svečano otvorili Asuansku branu na reci Nil. Radovi trajali 11 godina.
■ 1973. - Premijer Izraela Golda Meir u Vatikanu razgovarala s papom Pavlom VI, koji je tom prilikom rekao da podržava međunarodni status Jerusalima. To je bio prvi susret jednog predsednika Vlade jevrejske države s poglavarem rimokatoličke crkve.
■ 1973. - Američki predsednik Ričard Nikson je suspendovao sve ofanzivne akcije protiv Severnog Vijetnama navodeći kao razlog napredak u mirovnim pregovorima.
■ 1985. - Brazilski kongres je izabrao Tankreda Neveša za predsednika Brazila, čime je okončana 21-godišnja vladavina vojne hunte.
■ 1986. - Sovjetski lider Mihail Gorbačov saopštio plan za 'oslobađanje Zemlje od nuklearnog oružja za 15 godina'.
■ 1991. - Evropska zajednica priznala jugoslovenske republike Hrvatsku i Sloveniju kao nezavisne države, uprkos učestalim upozorenjima da će to doliti 'ulje na vatru' ako prethodno ne budu rešena prava manjina u otcepljenim republikama. Odlučujuću ulogu u donošenju takve odluke imao je ogroman pritisak Nemačke.
■ 1992. - Evropska unija službeno priznala nezavisnost Hrvatske i Slovenije od Jugoslavije.
■ 1993. - SAD naredile pomorsku blokadu Haitija, uz obrazloženje da 'talas izbeglica iz te zemlje može dovesti do masovnog gubitka života u moru'.
■ 1996. - Premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo je ostavku.
■ 1998. - Inauguracija Mila Đukanovića za predsednika Crne Gore izazvala burne proteste pristalica bivšeg predsednika Momira Bulatovića, vođe promiloševićeve struje u Crnoj Gori. Taj događaj označio ozbiljan rascep u jugoslovenskoj vladajućoj nomenklaturi. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević nikada nije priznao pobedu Đukanovića, što je saveznu državu dovelo u stanje provizorijuma, koje se održalo i po odlasku Miloševića sa vlasti, u oktobru 2000.
■ 1999. - U selu Račak na Kosovu nađena tela 45 Albanca, za čije su ubistvo optužene srpske snage bezbednosti. Iako ekspertiza finskih patologa koje je angažovala Evropska unija nije dokazala da se radi o masakru civila, taj događaj je presudno uticao na donošenje odluke o NATO-bombardovanju Jugoslavije od marta do juna 1999.
■ 2000. - U predvorju hotela 'Interkontinental' u Beogradu ubijen Željko Ražnatović Arkan, vođa paramilitarnih jedinica u ratovima na prostoru Jugoslavije, lider Stranke srpskog jedinstva. Ražnatović bio optužen pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
■ 2000. - Za predsednika Čilea izabran je Rikardo Lagos. On je prvi predsednik socijalista posle svrgnutog Salvadora Aljendea, koga su 1973. ubili pučisti predvođeni generalom Augustom Pinočeom.
■ 2001. - U pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo (Zair) ubijen je predsednik Loran Dezire Kabila, a dužnost predsednika preuzeo je njegov sin Žozef. Kabila je na vlast došao u maju 1997. godine posle pobune, koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sese Sekoa.
■ 2001. - U Ljubljani je umro Sergej Krajger, poznati slovenački i jugoslovenski političar iz vremena komunizma. Bio je član Predsedništva SFR Jugoslavije od 1970. i predsednik Predsedništva od maja 1981. do maja 1982.
■ 2001. - Početak rada na engleskoj verziji Wikipedije.
■ 2001. - Senat Kambodže doneo zakon o formiranju tribunala, sastavljenog od kambodžanskih i međunarodnih sudija, koji će suditi liderima Crvenih Kmera za zločine počinjene tokom njihove vladavine od 1975. do 1979, kada je umrlo od gladi, bolesti ili bilo ubijeno oko 1,7 miliona Kambodžanaca.
■ 2001. - Umro je Leo Marks, šef kriptografa britanskih specijalnih snaga tokom Drugog svetskog rata, koji je unapređenjem sigurnosti ratnih šifara spasao živote mnogih tajnih agenata.
■ 2002. - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio sankcije protiv terorističke mreže Al Kaida i ostataka Talibana u Avganistanu i van te zemlje.
■ 2004. - Vrhovni sud Španije podržao je zabranu radikalne baskijske separatističke partije Batasuna, za koju se dugo veruje da predstavlja političko krilo oružane baskijske terorističke grupe ETA. Batasuna je prva partija koja je od 1975. godine zabranjena u Španiji.
■ 2004. - Novčanice na kojima je odštampan lik bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina prestale su da važe kao sredstvo plaćanja u Iraku. Nova zvanična valuta u toj zemlji postao je američki dolar.
■ 2005. - Na izborima u Hrvatskoj predsednik Stjepan Mesić osvojio je u drugom izbornom krugu novi petogodišnji mandat.
■ 2006. - Amerikanac koji je dezertirao iz redova marinaca tokom rata u Vijetnamu, uhapšen je u Teksasu nakon 36 godina bekstva.
■ 2006. - Umro je kuvajtski emir, šeik Džaber Al Sabah. Za novog šefa države imenovan je prestolonaslednik, šeik Saad Al Aabdulah Al Sabah.
■ 2006. - Lekarka Mišel Bašele, socijalista i bivša politička zatvorenica, pobedila je na predsedničkim izborima u Čileu i postala prva predsednica ove države.
■ 2006. - Američke snage oslobodile oko 500 iračkih pritvorenika iz zloglasnog zatvora 'Abu Graib' u Iraku.
■ 2007. - Umro je Bo Jibo, poslednji od 'osmorice besmrtnih'. Veteran kineske komunističke revolucije 1949. ministar finansija i potpredsednik vlade. Za vreme kulturne revolucije od 1966. do 1976. godine, proveo je 10 godina u zatvoru, da bi 1978. bio rehabilitovan. Bo je poslednji od 'osmorice besmrtnih', grupe revolucionarnih veterana, među kojima je bio i kineski lider Deng Sjaoping, koji je vodio Kinu kroz ekonomske reforme 1979. godine i previranja krajem osamdesetih godina XX veka.
■ 2009. - Preminuo je beogradski novinar, publicista i jedan od najpoznatijih filmskih kritičara Bogdan Tirnanić.
■ 2010. - Umro je američki fotograf Denis Stok poznat po fotografijama holivudskih zvezda i džez muzičara. Serija fotografija legendarnog glumca Džejmsa Dina spada u njegove najpoznatije radove.
■ 2011. - Umrla je britanska glumica i jedna od najpoznatijih zvezda šezdesetih godina prošlog veka Suzana Jork. Međunarodnu slavu je stekla igrajući u nizu klasičnih filmova kao što su 'Čovek za sva vremena' i 'Konje ubijaju, zar ne'.
■ 2014. - Više od 1.000 ljudi je stradalo u dvonedeljnim borbama, najžešćim od početka sukoba između suparničkih pobunjeničkih grupa u Siriji, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava.
■ 2014. - Dimitrije Janićijević, kandidat Samostalne liberalne stranke za gradonačelnika Kosovske Mitrovice, ubijen je ispred svoje kuće u severnom delu ovog grada.
■ 2014. - Kraj hrama Abydosa otkriven grob nepoznatog egipatskog faraona Senebkaya.
■ 2015. - Otvoreno Svetsko rukometno prvenstvo u Kataru.
■ 2015. - Švajcarska nacionalna banka ukida minimalni kurs švajcarskog franka s evrom.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1535. - Engleski kralj Henri VIII preuzeo vrhovno poglavarstvo nad crkvom prema povelji koju je prethodno usvojio engleski parlament.
■ 1547. - U Moskvi je za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat je po veoma značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva vlastitog sina zbog čega je dobio naziv Grozni. Osnovao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao je grad Arhangelsk. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom je pripojio Sibir.
■ 1559. - Elizabet Tjudor, kćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana u Vesminsterskoj katedrali u Londonu kao Elizabeta I, jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Engleske. Na presto stupila posle smrti kraljice Meri I.
■ 1582. - Poljska i Rusija, uz posredovanje pape Grgura XIII, potpisale mirovni ugovor kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltičko more.
■ 1777. - Severnoamerička država Vermont proglasila nezavisnost od Velike Britanije i postala republika, koja je 1791. ušla u sastav SAD.
■ 1778. - Francuska je priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave (1775-1783). U februaru iste godine u Parizu je potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a hiljade dobrovoljaca krenulo je da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet, Sen Simon, Košćuško.
■ 1794. - Umro je engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela 'Opadanje i propast Rimskog carstva', koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.
■ 1804. - Janjičarske starešine, dahije, koje su 1801. uzurpirale vlast u Beogradskom pašaluku, počele 'seču knezova' u pokušaju da spreče pobunu srpskog naroda protiv janjičarskog zuluma. Na prevaru je uhvaćeno i pogubljeno oko 70 najuglednijih srpskih knezova, viđenih ljudi i sveštenih lica, među kojima Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin, Hadži-Ruvim i Hadži-Đera. Taj događaj ubrzao izbijanje Prvog srpskog ustanka.
■ 1809. - Rođen je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovođen geslom 'svojina - to je krađa', u delu 'Šta je svojina' zalagao se za ukidanje svojine. Takođe je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti vidio je u slobodi kao 'trećoj formi društva', što je teorijski razradio u delu 'Sistem ekonomskih protivrječnosti ili filozofija bede'.
■ 1864. - Austrija i Pruska uputile su ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče ustav po kojem su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale sastavni deo Danske. U ratu koji je usledio Danci su poraženi, a sporna vojvodstva potpala su pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.
■ 1891. - Rođen je ruski pisac Ilja Grigorjevič Erenburg, jedan od najvećih ratnih reportera XX veka. Bio je vrstan poznavalac ruske i zapadnoevropske kulture, a posle smrti Josifa Staljina 1953. bio je jedan od prvih vesnika novih strujanja. Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i živo izložio misli o revoluciji, politici, ljubavi i suprotnostima civilizacije posle Drugog svetskog rata. Dela su mu: zbirke priča 'Trinaest lula', 'Priče ovih godina', romani 'Život i smrt Nikolaja Kurbova', 'Neobične pustolovine Hulija Hurenita i njegovih učenika', 'LJubav Žane Nej', 'Špekulanti', 'LJeto 1925. godine', 'U Protočnom sokaku', 'Moskva suzama ne veruje' ...
■ 1892. - Džejms Naismith predstavio je pravila košarke.
■ 1895. - U Sankt Peterburgu premijerno je izveden balet Labuđe jezero Pjotra Iljiča Čajkovskog.
■ 1905. - Srpskog protu i poznatog borca protiv Turaka Atanasa Petrovića, u narodu poznatog kao pop Taško, Bugari su u Kumanovu ubili iz zasede kad se vraćao iz crkve. Zbog pretnji velikobugarskih šovinista, prethodno je izbegao u Srbiju, ali se vratio u Kumanovo.
■ 1906. - Rođen je grčki brodovlasnik Aristotel Onazis, jedan od prvih brodovlasnika u svetu koji je počeo gradnju brodova-tankera za prevoz nafte, na čemu je stekao ogromno bogatstvo. Poznat je i po dugogodišnjoj ljubavnoj vezi s čuvenom operskom pevačicom Marijom Kalas i po ženidbi sa Žaklinom Kenedi, udovicom bivšeg predsednika SAD Džona Kenedija koji je 1963. ubijen u Dalasu.
■ 1908. - U Beogradu je otvoren hotel 'Moskva', podignut na mestu kafane 'Velika Srbija'. Zgradu su projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.
■ 1908. - Rođen je američki fizičar mađarskog porekla Eduard Teler. Radio je u atomskoj laboratoriji u Los Alamosu i smatra se izumiteljem američke hidrogenske bombe.
■ 1910. - Francuski Kongo postao deo Francuske Ekvatorijalne Afrike.
■ 1912. - Tokom italijansko-turskog rata prvi put iz aviona bačeni propagandni leci.
■ 1918. - Rođen je Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vođa zavereničke organizacije 'slobodni oficiri' i inicijator udara u julu 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju.
■ 1919. - U Berlinu posle neuspelog ustanka ubijene vođe nemačkog radničkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht.
■ 1920. - Usvajanjem 18. amandmana američkog Ustava u SAD uvedena prohibicija - Volstedov zakon, zakonska zabrana proizvodnje i prodaje alkohola.
■ 1920. - Na trećoj konferenciji balkanskih socijaldemokratskih partija u Sofiji osnovana Balkanska komunistička federacija - Savez komunističkih partija Bugarske, Grčke, Jugoslavije i Rumunije - kao dio Komunističke internacionale.
■ 1929. - Rođen je američki baptistički sveštenik Martin Luter King, borac za građanska prava. U borbi za ravnopravnost crnaca u SAD koristio je gandijevske metode nenasilja i građanske neposlušnosti. Ubijen je 4. aprila 1968. u Memfisu uoči promocije 'Kampanje siromašnih', koju je pokrenuo početkom te godine. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964.
■ 1936. - U Ohiu dovršena prva ostakljena zgrada u SAD-u.
■ 1942. - U Londonu u Drugom svetskom ratu potpisan nacrt Balkanske unije, sporazum grčke i jugoslovenske izbegličke vlade o uzajamnoj pomoći u borbi za obnovu monarhije.
■ 1942. - U istočnoj Bosni otpočela Druga ofanziva protiv partizana u Drugom svetskom ratu, tokom koje je više od 35.000 nemačkih i hrvatskih vojnika do 7. februara ovladalo komunikacijama, ali su posle prolaska glavnine neprijateljskih snaga partizani ponovo zaposeli izgubljene delove slobodne teritorije.
■ 1943. - Američke trupe u Drugom svetskom ratu potisnule Japance sa pacifičkog ostrva Gvadalkanal i time zaustavile njihovo napredovanje prema Australiji.
■ 1943. - U Arlingtonu, Virdžinija otvoren za rad Pentagon, najveća administrativna zgrada na svetu u kojoj je smešteno Ministarstvo odbrane SAD.
■ 1945. - Osnovana italijanska novinska agencija ANSA.
■ 1945. - Pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija okončana je nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Nemci su u toj operaciji izgubili 220.000 vojnika (110.000 zarobljih), savezničke snage 77.000 (21.000 zarobljenih).
■ 1955. - Umro je književnik Isak Samokovlija.
■ 1957. - Umro je italijanski dirigent Arturo Toskanini, jedan od najznačajnijih u XX veku. Dirigovao je u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao i simfonijski orkestar.
■ 1960. - Etta Džejms R and Bi gospel pevačica potpisuje ugovor s izdavačkom kućom Chess Records te uskoro objavljuje svoje hitove 'At Last', 'All I Could Do Was Cry' i 'Trust in Me'.
■ 1970. - Muamer el Gadafi proglasio se za premijera Libije.
■ 1970. - Bijafra se predala nakon 32-mesečne borbe za nezavisnost od Nigerije.
■ 1971. - Predsednici Egipta i Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR Anvar el Sadat i Nikolaj Podgorni svečano otvorili Asuansku branu na reci Nil. Radovi trajali 11 godina.
■ 1973. - Premijer Izraela Golda Meir u Vatikanu razgovarala s papom Pavlom VI, koji je tom prilikom rekao da podržava međunarodni status Jerusalima. To je bio prvi susret jednog predsednika Vlade jevrejske države s poglavarem rimokatoličke crkve.
■ 1973. - Američki predsednik Ričard Nikson je suspendovao sve ofanzivne akcije protiv Severnog Vijetnama navodeći kao razlog napredak u mirovnim pregovorima.
■ 1985. - Brazilski kongres je izabrao Tankreda Neveša za predsednika Brazila, čime je okončana 21-godišnja vladavina vojne hunte.
■ 1986. - Sovjetski lider Mihail Gorbačov saopštio plan za 'oslobađanje Zemlje od nuklearnog oružja za 15 godina'.
■ 1991. - Evropska zajednica priznala jugoslovenske republike Hrvatsku i Sloveniju kao nezavisne države, uprkos učestalim upozorenjima da će to doliti 'ulje na vatru' ako prethodno ne budu rešena prava manjina u otcepljenim republikama. Odlučujuću ulogu u donošenju takve odluke imao je ogroman pritisak Nemačke.
■ 1992. - Evropska unija službeno priznala nezavisnost Hrvatske i Slovenije od Jugoslavije.
■ 1993. - SAD naredile pomorsku blokadu Haitija, uz obrazloženje da 'talas izbeglica iz te zemlje može dovesti do masovnog gubitka života u moru'.
■ 1996. - Premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo je ostavku.
■ 1998. - Inauguracija Mila Đukanovića za predsednika Crne Gore izazvala burne proteste pristalica bivšeg predsednika Momira Bulatovića, vođe promiloševićeve struje u Crnoj Gori. Taj događaj označio ozbiljan rascep u jugoslovenskoj vladajućoj nomenklaturi. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević nikada nije priznao pobedu Đukanovića, što je saveznu državu dovelo u stanje provizorijuma, koje se održalo i po odlasku Miloševića sa vlasti, u oktobru 2000.
■ 1999. - U selu Račak na Kosovu nađena tela 45 Albanca, za čije su ubistvo optužene srpske snage bezbednosti. Iako ekspertiza finskih patologa koje je angažovala Evropska unija nije dokazala da se radi o masakru civila, taj događaj je presudno uticao na donošenje odluke o NATO-bombardovanju Jugoslavije od marta do juna 1999.
■ 2000. - U predvorju hotela 'Interkontinental' u Beogradu ubijen Željko Ražnatović Arkan, vođa paramilitarnih jedinica u ratovima na prostoru Jugoslavije, lider Stranke srpskog jedinstva. Ražnatović bio optužen pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
■ 2000. - Za predsednika Čilea izabran je Rikardo Lagos. On je prvi predsednik socijalista posle svrgnutog Salvadora Aljendea, koga su 1973. ubili pučisti predvođeni generalom Augustom Pinočeom.
■ 2001. - U pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo (Zair) ubijen je predsednik Loran Dezire Kabila, a dužnost predsednika preuzeo je njegov sin Žozef. Kabila je na vlast došao u maju 1997. godine posle pobune, koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sese Sekoa.
■ 2001. - U Ljubljani je umro Sergej Krajger, poznati slovenački i jugoslovenski političar iz vremena komunizma. Bio je član Predsedništva SFR Jugoslavije od 1970. i predsednik Predsedništva od maja 1981. do maja 1982.
■ 2001. - Početak rada na engleskoj verziji Wikipedije.
■ 2001. - Senat Kambodže doneo zakon o formiranju tribunala, sastavljenog od kambodžanskih i međunarodnih sudija, koji će suditi liderima Crvenih Kmera za zločine počinjene tokom njihove vladavine od 1975. do 1979, kada je umrlo od gladi, bolesti ili bilo ubijeno oko 1,7 miliona Kambodžanaca.
■ 2001. - Umro je Leo Marks, šef kriptografa britanskih specijalnih snaga tokom Drugog svetskog rata, koji je unapređenjem sigurnosti ratnih šifara spasao živote mnogih tajnih agenata.
■ 2002. - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio sankcije protiv terorističke mreže Al Kaida i ostataka Talibana u Avganistanu i van te zemlje.
■ 2004. - Vrhovni sud Španije podržao je zabranu radikalne baskijske separatističke partije Batasuna, za koju se dugo veruje da predstavlja političko krilo oružane baskijske terorističke grupe ETA. Batasuna je prva partija koja je od 1975. godine zabranjena u Španiji.
■ 2004. - Novčanice na kojima je odštampan lik bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina prestale su da važe kao sredstvo plaćanja u Iraku. Nova zvanična valuta u toj zemlji postao je američki dolar.
■ 2005. - Na izborima u Hrvatskoj predsednik Stjepan Mesić osvojio je u drugom izbornom krugu novi petogodišnji mandat.
■ 2006. - Amerikanac koji je dezertirao iz redova marinaca tokom rata u Vijetnamu, uhapšen je u Teksasu nakon 36 godina bekstva.
■ 2006. - Umro je kuvajtski emir, šeik Džaber Al Sabah. Za novog šefa države imenovan je prestolonaslednik, šeik Saad Al Aabdulah Al Sabah.
■ 2006. - Lekarka Mišel Bašele, socijalista i bivša politička zatvorenica, pobedila je na predsedničkim izborima u Čileu i postala prva predsednica ove države.
■ 2006. - Američke snage oslobodile oko 500 iračkih pritvorenika iz zloglasnog zatvora 'Abu Graib' u Iraku.
■ 2007. - Umro je Bo Jibo, poslednji od 'osmorice besmrtnih'. Veteran kineske komunističke revolucije 1949. ministar finansija i potpredsednik vlade. Za vreme kulturne revolucije od 1966. do 1976. godine, proveo je 10 godina u zatvoru, da bi 1978. bio rehabilitovan. Bo je poslednji od 'osmorice besmrtnih', grupe revolucionarnih veterana, među kojima je bio i kineski lider Deng Sjaoping, koji je vodio Kinu kroz ekonomske reforme 1979. godine i previranja krajem osamdesetih godina XX veka.
■ 2009. - Preminuo je beogradski novinar, publicista i jedan od najpoznatijih filmskih kritičara Bogdan Tirnanić.
■ 2010. - Umro je američki fotograf Denis Stok poznat po fotografijama holivudskih zvezda i džez muzičara. Serija fotografija legendarnog glumca Džejmsa Dina spada u njegove najpoznatije radove.
■ 2011. - Umrla je britanska glumica i jedna od najpoznatijih zvezda šezdesetih godina prošlog veka Suzana Jork. Međunarodnu slavu je stekla igrajući u nizu klasičnih filmova kao što su 'Čovek za sva vremena' i 'Konje ubijaju, zar ne'.
■ 2014. - Više od 1.000 ljudi je stradalo u dvonedeljnim borbama, najžešćim od početka sukoba između suparničkih pobunjeničkih grupa u Siriji, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava.
■ 2014. - Dimitrije Janićijević, kandidat Samostalne liberalne stranke za gradonačelnika Kosovske Mitrovice, ubijen je ispred svoje kuće u severnom delu ovog grada.
■ 2014. - Kraj hrama Abydosa otkriven grob nepoznatog egipatskog faraona Senebkaya.
■ 2015. - Otvoreno Svetsko rukometno prvenstvo u Kataru.
■ 2015. - Švajcarska nacionalna banka ukida minimalni kurs švajcarskog franka s evrom.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
